73

SVETI VLADIKA NIKOLAJ O TAJNI BOGOJAVQEWA

...Gospod je obe}ao da }e do}i, no On nije do{ao onda kad nam je najmawe potre-ban, nego onda kad nam je najvi{e potreban. Dok god je Gospoda mogao zameniti prorok, ili angel, dotle je Gospod slao proroke i angele mesto Sebe. No kada je poraslo zlo u svetu tako da ga ni angel nije mogao svojom svetlo{}u sagore-ti, niti prorok svojom re~ju umawiti, tada je Gospod ispunio Svoje davna{we obe}awe i javio se na zemqi. No kako se javio Gospod u slavi? U neopisanoj SMIRENOSTI i POSLU[NOSTI. Tako da su angeli Wegovi izgledali svetliji i proroci Wegovi ve}i od Wega. ... Jovan Prete~a izgledao je ~udniji i ve}i nego Hristos Gospod. Sa dve te{ke zavese zaklonio je bio Hristos Svoju slavu i veli~inu: sa telom ~ove~jim i sa smireno{}u. Zato Ga qudi nisu ni primetili niti poznali, dok su o~i svih nebeskih sila bile uprte u Wega vi{e nego u sav stvoreni svet. ... U svakom trenutku Svoga zemaqskog `ivota, od ro|ewa u pe}ini do raspe}a na krstu, Gospod Isus je jedna `iva pouka qudima u smirenosti i poslu{nosti. Takva `iva pouka je On i u Svome kr{tewu na Jordanu. ... A kr{tewe na Jordanu bo`anstveni Matej ovako opisuje: U vreme ono do|e Isus iz Galileje na Jordan ka Jovanu, da se krsti od wega. A Jovan Mu se opira{e govore}i: ja treba da budem od tebe kr{ten, a ti li dolazi{ k meni? Jovan je poznao Hrista, ali nije poznao Wegov plan spasewa. I sad se otkriva jedinstvena scena u istoriji qudskoj: da se Bog nadme}e u smirewu sa ~ovekom! ... Ah, stra{no je, bra}o, uvesti u vodu ~istijeg od vode! Stra{no i prestra{no stvorewu spustiti ruku svoju na glavu Stvoriteqa! Kako }e se usuditi ~ovek od praha i pepela staviti ruku na Onoga kome su heruvimi podno`je nogama Wegovim! ... Hristos se pogru`ava u vodu, ne da Sebe o~isti, nego da simvoli~ki potopi staroga ~oveka. Svojim pogru`ewem u vodu On misleno ponavqa po-top sveta u vreme Noja, i ponavqa potop Faraona i wegove egipatske vojske u Crvenom Moru. U svetskom potopu potopilo se gre{no ~ove~anstvo, u Crvenom Moru potopio se Faraon, neprijateq Boga `ivoga. Hristos je uzeo grehe qudi na Sebe. Dobrovoqno On je pristao da se On potopi na mesto gre{nog ~ove~anstva... On pogru`ava u vodu Svoje telo, kao da ga sahrawuje u grob. ... Time On na vidqiv na~in no }utke kazuje ono {to je docnije kazao

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

BOGOJAVQEWSKI BROJ 2019, GODINA 20, BR. 19

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

74

re~ima u~enome knezu Nikodimu, na ime: ako se ko nanovo ne rodi, ne mo`e videti Carstva Bo`ijega (Jov.3, 1-). No nanovo se mo`e roditi jo{ u ovome `ivotu ko umre starome ~oveku, ili druk~ije re~eno: u kome umre stari, gre{ni ~ovek. Ko se pogruzi sa svojim grehom, uzdigne se ~ist od greha. Ko se pogruzi telom kao telesan ~ovek, a uzdigne duhom kao duhovan ~ovek. ... Ko po-

topi gordost, neposlu{nost, sebi~nost i svaku ne~istotu staroga, gre{noga ~oveka, a uzdigne smirewe i krotost, poslu{nost i qubav. Ko umre sebi, a o`ivi Bogu (Rim.6, -). Jednom re~ju: ko sebe sahrani kao gre{nik i ponovo se rodi kao pravednik, taj }e ostvariti onaj primer, koji mu je dao Hristos Svojim kr{tewem u vodi Jordanskoj. PRE NEGO LI SE OTPO^NE DRUGI @IVOT, TREBA SA PRVIM OKON^ATI, govori Vasilije Veliki. ... Jer, gle, ceo na~in na{ega spasewa kazat je ~inom Hristovog kr{tewa u Jordanu. ... Nije Duh si{ao na Hrista dok je bio pogru`en u vodi, nego kad je izi{ao iz vode. Time Mudrost Bo`ija ho}e da nam poka`e da na staroga ~oveka, koji je `iv grehu a mrtav Bogu, Duh Bo`iji ne silazi. Nego Duh Bo`iji silazi samo na ~oveka ponovo ro|ena, duhovno preporo|ena, koji je umro grehu i o`iveo Bogu. ... Silazak Duha u vidu goluba - kao {to i Sveti Oci tuma~e - napo-miwe goluba, koga je Noje tri puta pu{tao iz svoje la|e, da wime ispita da li je se zemqa osu{ila. I golub mu se vratio sa maslinovim listom u kqunu. Maslinov pak list ozna~ava mir; mir me|u Bogom i ~ovekom. I sada, posle Hristovog izlaska iz vode, posle simvolskog potopqewa starog ~oveka u vodi, javqa se nad glavom Hristovom Duh u vidu goluba, da poka`e da je po-top prestao, i da je mir zavladao me|u Bogom i novim ~ovekom. Za{to ovaj golub ne nosi maslinov list u kqunu, kao znak mira? Zato {to je tu, mesto maslinovog lista, sam Gospod Hristos, najsavr{eniji znak mira me|u Bogom i ~ovekom, me|u nebom i zemqom. On je maslinov list u Novome Stvarawu. ... Hristos je kraj potopa i po~etak mira. ... Kr{tewe Hristovo u Jordanu vezano je sa otkrovewem Svete Trojice ~ove~anstvu. Od toga otkrovewa nema ve}ega. ... Spasiteq je otpe~atio na Jordanu i tu najvi{u tajnu na nebu i na zemqi. ... Sve {to se dogodilo pri kr{tewu Hristovom, doga|a se i pri kr{tewu svakoga od nas. Pogru`avawem u vodu mi umire-mo s Hristom, dizawem iz vode mi se sjediwavamo sa `ivim Hristom. ... Ko mo`e znati {ta se u ~asu kr{tewa de{ava u du{i svakoga mladenca? Pomra~eni i utu~eni docnijim grehom, mi zaboravqamo najve}u nebesnu tajnu, koja nam se pri kr{tewu

SMIREWE DOLAZI IZ PO[TOVAWA PORETKA. Poretka Bo`ijeg, poretka u Crkvi, poretka u

porodici, poretka me|u qudima, poretka koji je Bog ustrojio u na{em `ivotu...Mitropolit crnogorsko-primorski

Amfilohije

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

76

U NEDEQI PO BOGOJAVQEWU PROSLAVQAMO: 20.(07) Sabor Svetog Jovana Krstiteqa - Jovawdan21.(08) Sv. mu~. Julijan i Vasilisa; Prep. Georgije Hozevit; Sv. Grigorije Ohridski22.(09) Sveti mu~enik Polievkt; Sveti Filip Moskovski23.(10) Sveti Grigorije Niski; Prepodobni Dometijan Mitilinski24.(11) Prepodobni Teodosije Veliki; Prepodobni Mihailo25.(12) Sveta mu~enia Tatijana; Ikona Mlekopitateqica26.(13) Sveti mu~enici Ermil i Stratonik (Odanije Bogojavqewa)

Na Jovawdan, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00. Sve~ari mogu donositi `ito i slavske kola~e na osve}ewe od 7:00. Bratstvo Saborne crkve i uredni{tvo Sabornika Vam svima `eli prazni~nu radost, a sve~arima Svetog Jovana

Krstiteqa blagoslov Bo`iji u domu, mir, duhovno i telesno zdravqe, a ponajvi{e - qubav neprolaznu sa Bogom i bli`wima.

U subotu, na Svete mu~enike Ermila i Stratonika, zaupokojena Liturgija po~iwe u 7:30. U narednu nedequ slavimo Svetoga Savu i sabiramo se na

molitvu ocu na{e Crkve, u godini kada proslavqamo 800 godina wene samostalnosti; da Sveti Sava, svojim silnim molitvama, utvrdi Crkvu

na{u i sa~uva je od svih zlih vetrova ovoga sveta i vremena, da nas sa~uva u jedinstvu, u dobru, u veri nepostidnoj i qubavi Hristovoj.

QUDI GOVORE O... BOGOJAVQEWSKOM POZDRAVUBogojavqewe. Prosto nekako reklamno, sun~ano, a sve`e. Naroda, naravno, puno, kao i uvek kad se ne{to konkretno iz crkve nosi ku}i. Badwak, voda, gro`|e... “Opipqiva svetost” svima je nekako mila. Izlazimo iz na{e crkve i sa fla{icom osve}ene vode idemo u prepodnevnu nabavku. Moja ozarena `ena svima odreda: “Bog se javi!” Zbuweni Srbi uglavnom pre}ute, jedva smo uskladili ono vaistinu se rodi i vaistinu vaskrse, a ovo je sad ve} potpu-no riskantno. Kome da objasni{ da je Bogojavqewe ~ak stariji praznik od Bo`i}a, da je Bo`i} kasnije po~eo da se slavi? Samo jedna prodava~ica je bila spremna. Bog se javi, a ona spremno i dostojanstveno odgovara: “Tako|e”. Izlazim i smejuqim se mojoj `eni {to zbuwuje qude. Ona ka`e: “[ta ima veze, neka se zbune”. Pa, jeste, malo li je ~udo Bogojavqewe? I treba da se zbunimo. A, opet, onako pod zimskim suncem, razmi{qam - kako bi moglo da se tuma~i to “tako|e”. Mo`da: “Bog se javi, a evo, i ja se tako|e javih, hvala Bogu...” “Bog se javi, a evo, i ti se tako|e javi...” Stvarno, {ta bi od nas bilo da nam se Bog nije javio? Ako si ~istog srca, ne mo`e{ pogre{iti. Veliki je praznik Bogojavqewe. BOG SE JAVI! O. Nenad Ili}, paroh amsterdamski

75

otkriva. Jer kr{tewem mi se ~istimo od svakoga greha, ali posle na{eg kr{tewa dolaze satanska isku{ewa, kojima Hristos nije podlegao, no ko-jima mi podle`emo. No oni od nas, koji se brinu o spasewu svome dan i no}, sa potpunim smirewem i poslu{no{}u prema Bogu, mogu se udostojiti otkrivewa prevelike tajne bo`anske, koja se po-kazala na Jordanu, kao {to su se udostojili ovoga vi|ewa mnogi svetiteqi i mu~enici za Hrista. ... Postarajmo se i mi da ja-kom verom, dobrim delima i bratskim sau~e{}em u radosti i stradawu na{ih bli`wih, a sve u smirewu i poslu{nosti prema `ivome Bogu, povratimo bezgre{nu ~istotu, u koju smo obu~eni kr{tewem, pa }emo se i mi udostojiti slave, radosti i ve~ne krasote Bo`ijih svetiteqa i mu~enika...

QUDI GOVORE O... SMIREWU

Divan je Bog kad nas u~i smirenosti. No divan je Bog na{ i kada nas u~i poslu{nosti. Nikad ~ovek ne mo`e biti tako poslu{an kao Bog. ^ovek baca seme u wivu i ostavqa ga Bogu. Za jedan dan ~ovek baci seme u wivu, a Bog stoji kod semena stotinu dana, te ga ~uva, i greje, i o`ivotvorava, i postupno izvla~i iz zemqe kao travu, i postupno puni travu zrnom, i postupno ~ini te seme sazreva, dok ~ovek opet ne u|e u wivu, da za dan dva sabere zrno i odnese u `itnice. Gavran izle`e ti}e, i napusti ih, i ne brine ni{ta vi{e o wima. A Bog prima brigu na Sebe i poslu{no dan i no} bdi nad mladuncima. Ribe bace ikru i odu, a Bog ostaje, da iz ikre izle`e male ribe i da se postara o wihovoj ishrani i razvitku. Bezbrojna siro~ad, i qudska i `ivotiwska, propala bi kada Bog ne bi o wima brinuo. Danono}no bdi Bog nad svima Svojim stvore-wima, oslu{kuje wihove `eqe i zadovoqava wihove potrebe. Bog slu{a molbe i molitve qudi i ispuwuje ih; ispuwuje ih poslu{no uvek, kad god te molbe i molitve nisu vezane sa grehom. Molitve pak, koje Boga ho}e da uvuku u greh i da Ga u~ine sau~esnikom qudskoga greha - te molitve Bog odbija i ne slu{a ih. A od svih molitava Bog najradije slu{a skru{ene molitve pokajnika, koji mole za opro{taj grehova. Jer ni{ta u svetu nije ko-risnije za ~oveka od opro{taja greha, od oslobo|ewa od greha. S time ~ovek postaje nova tvar, time on po~iwe novi `ivot, `ivot sina na mesto `ivota sluge. Zato su svi proroci oduvek tra`ili od qudi pokajawe. Zato i Sveti Jo-van Prete~a ne samo propoveda pokajawe, nego vr{i i kr{tewe pokajawa, da bi qudi vidqivo zape~atili svoje pokajawe. [TO GOD VE]E POKAJAWE, TO VE]A ODRE[ENOST OD SVETA I PRIVEZANOST BOGU; da, to br`a i poslu{nost Bo`ija prema molitvama qudi. I tako nikad ~ovek ne mo`e biti ni tako smiren kao Bog, niti tako poslu{an kao Bog. Kroz sva svo-ja stvorewa na nebu i na zemqi Bog u~i qude smirenosti i poslu{nosti. Tu poruku Bog nudi qudima iz Svoje prevelike qubavi prema ~oveku i iz Svoje plamene `eqe da se svi spasu i da nijedan ne pogine. Sv. vladika Nikolaj