141

MAJKE HRI[]ANKE: SV. MU^ENICA MARIJA GA^INSKA

U na{oj rubrici o majkama-hri{}ankama, govorimo ne samo o biolo{kim, ve} i duhovnim majkama, ~iji su plodovi vere i qubavi nicali u brojnim du{ama i spasavali ih. Jedna od najpotresnijih li~nosti bila je novomu~enica, mo-nahiwa Marija, ro|ena kao Lidija Lelianova, u Petrogradu, 1874. Posle prele`ane upale mozga, u 16. godini je obolela od Parkinsonove bolesti. Na diplomski ispit je dovedena u invalidskim kolicima. Nisu joj pomagale ni-kakve terapije i le~ewa, pa ~ak ni u inostranstvu. Bolest joj je zahvatala ~itavo telo, sve vi{e i te`e, su{ile su joj se, a zatim i oduzele, noge i ruke, a onda i celo telo. Morala je neprestano da le`i, pod te{kim bolovima, kao okovana, potpuno nepokretna. Lice joj je bilo sasvim svetlo, mogla je da go-vori sa poluzatvorenim usnama, kroz zube, sporo i jednoli~nim tonom. Ovak-va bolest neminovno uzrokuje i velike psihi~ke promene: razdra`qivost, gnevqivost, zamorno ponavqawe istih pitawa, egoizam, senilnost..., pa takvi pacijenti uglavnom zavr{avaju u psihijatrijskim klinikama. Me|utim, Lidi-ja, iako potpuni fizi~ki invalid, nije se psihi~ki ni duhovno izobli~ila, naprotiv, postala je krotka, blaga, skromna, pogru`ena u neprekidnu molit-vu, podnose}i svoje te{ko stawe trpeqivo, bez roptawa i padawa u o~ajawe. Godine 1913, wena porodica se preselila u mesto Ga~ina, na 45km od Petrograda. Po blagoslovu Sve{tenomu~enika Venijamina Petrograd-skog, Lidija je primila mona{ki postrig i dobila ime Marija. @ivela je u drvenoj ku}ici, na kraju grada. Zbog zadivquju}e krotosti u podno{ewu patwe, Gospod je udostojio Mariju blagodatnih darova: ute{iteqstva i isceqewa. Po~eli su da joj pristi`u po pomo} i utehu potpuno nepoznati qudi, ophrvani tugom, `alo{}u, depresijom, strahovima i krajwim o~ajawem. Slu`ila je Bogu i qudima, na ovaj na~in, 10 godina, a prozvana je: Marija Ga~inska. Posle razgovora sa wom, svako je zadobijao utehu i nadu, olak{awe od bola, smirivawe strahova i tuge, nestanak depresije i o~ajawa; svako je od-lazio ukrepqen i preporo|en. Uplakani su odlazili od we smireni, spokoj-ni i ozareni. Dolazili su joj qudi svih dru{tvenih slojeva i zvawa, pa ~ak i sve{tenici i episkopi. Imala je dar qubavi i sastradawa sa drugima. Na kraju, weno fizi~ko stawe je bilo tako lo{e da je svaki, pa i najmawi, dodir izazivao u woj nepodno{qive bolove. Bilo je to vreme brutalnih obra~una

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA,22. MAJ 2016, GODINA 17, BR.36

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

142

komunista sa vernim du{ama, pa je i matu{ka Marija 1930. uhap{ena. Optu`ena je za kon-trarevolucionarnu propagandu (tako je naz-van wen dar ute{iteqstva) i u~e{}e u kon-trarevolucionarnom pokretu (koji su, po sovjetskom zakonu o kriminalu, ~inili ona i wen brat). Svedoci wenog hap{ewa se}aju se zastra{uju}e slike rugawa i okrutnog nasiqa nad mu~enicom Marijom, koja nije bila u stawu

da na~ini ni jedan pokret. Dvojica ~ekista su upala u wenu ku}u, zgrabili je za ruke i savili ih iza le|a, pa je tako, po stepenicama i podu, sa drugog spra-ta ku}e, vukli do vozila, u koje su je ubacili, savijaju}i weno mnogonapa}eno i paralisano telo, ignori{u}i wene krike i jauke. Odvedena je u Petrograd. Nakon mesec dana, saop{tili su wenim prijateqima da je umrla 17. aprila 1930. Me|utim, jo{ tada se znalo da su tako bespomo}ne bolesnike tada ubi-jali. Wen brat, koji je o woj po`rtvovano brinuo i primao nekada posetioce koji su joj dolazili, sproveo je devetomese~nu istragu o tome {ta se dogodilo sa wom, ali je osu|en na pet godina zatvora u sibirskom koncentracionom logoru. Matu{ka Marija sahrawena je nedaleko od kapele Svete Ksenije Petrogradske, na Smolenskom grobqu. Ubrzo je i wen grob postao steci{te vernika, nevoqnih, potrebitih, ~itani su joj molebani, uzimana je zemqa sa wenog groba... Novomu~enicu Mariju Ga~insku kanonizovala je najpre Ruska Zagrani~na Crkva 1981, da bi, tek 25 go-dina kasnije, 17. jula 2006, bila proslavqena kao Sve-titeqka i u Rusiji. Mo{ti su joj, 26. marta 2007, sve~ano prenete iz Petrograda u Ga~insko-Pavlovsku crkvu. Proslavqa se 17. aprila, a velika je nebeska pomo}-nica qudima u te{kim `ivotnim nevoqama, bolestima, `alosti, depresiji, o~ajawu, bezna|u, brigama, stra-hovima, bolovima i svim isku{ewima.

Depresija je duhovni krst. Ona se, na korist, daje gre{niku koji ne zna kako da se pokaje, tj. onome ko, posle pokajawa, ponovo zapada u pre|a{we

grehe... Stoga, postoje samo dva leka koja mogu da le~e ovu, ponekad izuzetno te{ku, du{evnu patwu. ^ovek mora da se nau~i pokajawu i da poka`e

wegove plodove. Ili, pak, da nosi ovaj duhovni krst, sa ponizno{}u, bla-go{}u, pokajawem i velikom blagodarno{}u Gospodu, se}aju}i se da Gospod no{ewe takvog krsta smatra plodom pokajawa... Kako samo, naposletku, nas-

tupa velika uteha kad ~ovek shvati da je wegova obeshrabrenost, u stvari, neprihva}en plod pokajawa, tj. neka vrsta nesvesnog samoka`wavawa, usled

odsustva tra`enih plodova... To bi trebalo da nas u~ini krotkima, te depresija postepeno i{~ezava, a ra|aju se istinski plodovi pokajawa...

Sv. mu~enica Marija Ga~inska

143

PREPORUKA HODO^ASNI^KOG PUTOVAWAMANASTIR BOGORODICE TROJERU^ICE

Nalazi se u zaseoku Drobwaci, u nasequ Tre{wa, pod Avalom, u okru`ewu divne prirode. Nastojateqica, mati Zlata, do{la je, posle manastira Duga i Be{ka, u beogradsko Vavedewe da bi tu provela svoje posledwe dane, kao te{ko bolesna. Mitropolit Amfilohije joj je, prilikom jedne posete, kraj wene bolesni~ke posteqe, provideo da }e podi}i ovaj manastir, a ona se pitala: kako mrtav ~ovek mo`e podi}i manastir...? Do{av{i na ovo mesto, do`ivela je preobra`aj, pri susretu sa grobom mladog vojnika, koji je svoj `ivot dao u Velikom ratu, za otaxbinu i nas, dana{we. Mati Zlata je 2011. po~ela izgradwu manastira, bez zdravqa i novca. [to je vi{e gradila, to joj se zdravqe vi{e vra}alo. Qudi su pristizali i pomagali. Uo~i prve manastir-ske Slave, podignut je zvonik, a odmah zatim prekinuta su{a obilnom ki{om. Za Slavu 2014, slu`ili su patrijarh srpski Irinej i episkop polo{ko-ku-manovski Joakim, uz prisustvo 500 vernika. Patrijarh Irinej je ovu, sada ve} veoma `ivu, liturgijsku zajednicu uporedio sa onima iz vremena sv. vladike Nikolaja. U izgradwi nove crkve-brvnare svojim je rukama u~estvovala i sama mati Zlata. Radilo se pod nemogu}im vremenskim i materijalnim uslovima, uz mnogo qubavi, vere i truda. Osve}ewe crkve predvi|eno je za ovogodi{wu Slavu, 25. jula. Nedavno, na praznik sv. Vasilija Ostro{kog, u Srbiju je sti-gla velika, prekrasna ikona Bogorodice Trojeru~ice, dar Hilandara man-astiru pod Tre{wom. Mati Zlata (~ije vam intervjue na radiju Slovo qubve, u rubrici Re~ pastira, toplo preporu~ujemo), do~ekala je sa vernim narodom Igumaniju svoga manastira, u litiji. U ovom manastiru ~uva se i ikona sv. novomu~enice Marije Ga~inske, ~ijim je molitvama isceqena i mati Zlata, a broj isceqenih se uve}ava, pa joj se u ovoj svetiwi redovno se ~ita Akatist.

PITAWA I ODGOVORI: Koji je smisao dugotrajnih patwi?

Gospod pose}uje na{e srce du{evnim patwama da bi nam razotkrio srca drugih qudi.

Sv. ba}u{ka Aleksej Me~ov

Doma}ica stavqa kola~ u pe}nicu i ne vadi ga iz we dok se ne uveri da se ispekao. Vladika sveta je i vas smestio u pe} i dr`i vas u woj i ~eka da se ispe~ete. Trpite i ~ekajte. ^im se ispe~ete, ne}ete ni minut vi{e sedeti u pe}i. Istog }e vas trenutka izvu}i napoqe. Ukoliko sami jur-nete napoqe, bi}ete isto {to i nedope~en kola~. Naoru`ajte se trpqewem! Dobro ovo zapamtite i time srce svoje te{ite. Sve je od Boga. Wemu pribe-gavajte i molite se. Govorite Mu svojim re~ima: “Vidi{, Gospode, {ta me je sna{lo! Ne mogu sam sa sobom da iza|em na kraj. Pomozi, Svemilostivi!” Ispri~ajte Mu potanko sve {to vas ti{ti i tra`ite odgovaraju}u pomo}. Sv. Teofan Zatvornik

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

144

U NEDEQI RASLABQENOG PROSLAVQAMO: 22.(09) Prenos mo{tiju Svetog oca Nikolaja23.(10) Sveti apostol Simon Zilot; Prepodobna Isidora24.(11) Sveti Kirilo i Metodije25.(12) Sv.Epifanije; Sv.German Carigradski; Sv.Nikodim Srpski (Prepolovqewe)26.(13) Sveta mu~enica Glikerija27.(14) Sveti mu~enik Isidor; Sv. mu~enik Maksim28.(15) Prepodobni Pahomije Veliki; Sv. Ahilije

U utorak, 24. maja, na praznik prvih slovenskih prosvetiteqa, Svete bra}e Kirila i Metodija, Sveta Liturgija u Sabornoj crkvi po~iwe u 9:00.

UTEHA I SMISAO PATWE, BOLESTI I STRADAWA

Bolesti koje }e ~ovek preboleti, dolaze i radi duha ~ovekova. Za vreme bolesti i{~ile ~itavi kontinenti u nama. Jedna sezona otrovnih groznica, i ugu{ena je najve}a telesna strast, ili najpoganija mr`wa, ili najqu}a zab-luda. Prezdravqenik je nov ~ovek, nova du{a. Nije vi{e, ako je bio, mizan-trop, krivomislilac, sekta{ neki, po`udnik. Prezdravqewe je ono ~udesno kratko vreme kada je ~ovek dobar, sre}an, sav u nadmo}nom duhovnom miru. Prezdravqewe bismo imali da pamtimo kao {to se pamti prelaz sedla na

visokoj planini, nad oblacima, u suncu. Isidora Sekuli}

Na{u veru }e, u vreme patwe i isku{ewa, ukrepiti i pomo}i nam da verujemo ako shvatimo da ne posto-ji ni{ta besciqno, ni{ta slu~ajno, ni{ta {to je stvoreno na na{u {tetu, ve} je sve zami{qeno da bi nam pomoglo da postanemo plemenitiji i da `ivi-mo potpunijim i sre}nijim `ivotom. Nesre}a nas

ponekad boli kao rana. U ovome postoji neka zagonetka koju ne mo`emo da re{imo, ne mo`emo da ka`emo zbog ~ega ovaj dobri ~ovek tako te{ko pati, ali ipak znamo da }e ovakvo isku{ewe sigurno doneti neku korist. Mogu}e je da ~ovek pati da bi mu `ivot postao jo{ ~istiji, jo{ svetliji. Mogu}e je da mu je patwa poslata kao Hristovo svedo~anstvo da su trpqewe, vera i radost plodovi Svetog Duha u ~oveku. U krajwoj meri, shvatamo da je svrha bola da blagodat zaslu`i onaj ko bol podnosi ili oni koji vide i prime}uju s kakvom hrabro{}u se ona podnosi. U jednu stvar uvek treba da budemo sigurni - u to da nam Bog {aqe patwu zato {to nas voli.

Sv. mu~enica carica Aleksandra Romanova

Na{a patwa je u Wegovom naru~ju.

Starac Josif Isihasta