165

O. Vojislav Bilbija: RASTANAK I RAZVOD, KIDAWE I LOM

Brak je Sveta tajna, Bogom blagoslovena... Svaki prestanak te blagoslovene zajednice nazivamo bra~nim lomom ili razvodom, a sve je to u`asno bolno, ma kako nazvali, jer je svaki razvod - kidawe jedne izuzetne veze. Jer, kako se ka`e u slu`bi bra~noj: on }e ostaviti oca i majku i okrenu}e se svojoj `eni, a `ena }e ostaviti oca i majku i okrenu}e se svome mu`u, i posta}e wih dvoje jedno, a ono {to Bog sastavi, qudi da ne razdvajaju. Vidite, stra{ne su to rije~i, mi to ~esto i zaboravqamo. I, onda se pije iz jedne ~a{e - ~a{e vjer-nosti; piju i mu` i `ena pomalo, da bi se zavjetovali, do zadwega daha, s bla-goslovom, da postanu jedna cjelina. Jedna jabuka, koja je bila raspolovqena, sada se spoji, stopi, i postane cijela jabuka. A, kad idemo na taj lom i razvod, to je, u su{tini, jedna vrsta umirawa. Ne samo tijelom, nego ~ovjek umire duhom, zato {to mnoge nade, `eqe, mir - nestaju, a posebno je tragi~no kad izme|u jo{ postoje i djeca, kad su djeca `rtva, posebno kad su mali i kad se wima eksperimenti{e. Jer, obi~no, pri razvodima, supru`nici postaju gori nego {to su bili i nego {to jesu, s obzirom da ih je onaj ne~isti razveo, da ih dovodi do u`asnih konfuzija, da se bore za jednu viqu{ku, za jednu ka{iku, prave u`as jedan od sebe..., a u su{tini nisu takvi. ... Taj lom, razvod ili rastava - najboqe to mo`e da ispri~a ili oseti onaj ko je to do`iveo, na svoj na~in. Sve je to bolno, ali bolno na razli~ite na~ine. ... Onoga momenta kad supru`nik okrene le|a svojoj suprugi, ili obr-nuto, kad uve~e idu da spavaju i ne pri~aju, tada se pojavi ta pukotina. Ona mo`e da se zagladi sutradan, ali ona ostaje, ako se potpuno ne izgladi rije~ju “Oprosti mi, moja je gre{ka”. Jer, obi~no ~ekaju da ona druga strana to ka`e. To je gordost, ona ne da. Ako se ta pukotinica pusti, do}i }e protivnik, koji je to i izazvao, i stavi}e dinamit u to! I, onda }e razbiti brak... Iz li~nog iskustva ka`em: stra{no je to! Bilo je te{ko izneti to, mnogo je te{ko bilo izneti... Svaki razvod je bolan, ali na druga~iji na~in. Kad ~ita{ iz kwige, iz tu|eg iskustva - to je ne{to drugo. Ali, kad li~no iskustvo ima{ i kad mora{ da se sa~uva{ da ne mrzi{, kad mora{ da ulo`i{ svu tu energiju vere i qubavi da ne bi smeo da mrzi{, da ne ~ini{ neko zlo, a da ima{ dovoqno energije da se koncentri{e{ na svoju decu, da im da{ qubav i da uskrati{ sebi kompromise - e, to je te{ko: uskratiti sebi kompromise.

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA,03. JUL 2016, GODINA 17, BR.42

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

166

A, kompromisi su od malih do velikih, sve-jedno je. Kompromis ti je i da lizne{ ne~istu stvar ili da je jede{ ka{ikom. Ako si skliz-nuo malo, skliznuo si do gu{e. ... Ti ekscesi su se i ranije doga|ali, ali retko, da je neko pravio takav jedan ispad ili izlet. De{avalo se kod onih qudi koji su bili

na materijalno boqoj poziciji. Sirotiwa i oni koji su se mu~ili svakodnevno, kad je mu` sa `enom morao svako jutro da vidi {ta }e jesti, ta `ivotna briga ih je terala jedno na drugo i nisu mo-gli jedno bez drugoga - i za podjelu rada, i kako da pre`ive, kako da dje~icu svoju odr`e. Ta svakodnevna briga im je davala snagu, dodatnu snagu cijeloj onoj Tajni vezivawa jednoga za drugo. Tako da nisu imali slobodnog prosto-ra. Me|utim, danas je druga~ije. Danas ima vi{ka, i mogu}nosti, i sredstava, tako da su ti izleti mnogo ~e{}i. I inspiracija je stra{na: nema tog TV programa, novina, da ne vidi{ te obna`ene, gde ima{ savete sve mogu}e, a da se i onaj ko je, na neki na~in, sa~uvan - ne sablazni. Posebno kod onih koji ve} u|u u izvesne decenije, pa ta gordost u wima gura da bi dokazali jo{ nekako svoju mladost. Onda idu u eksperimente, u gluposti tog ~ulnog `ivota, koje su gorke. One izgledaju slatko, ali su - gorke! Jer, posle toga, dovode do jednog odvratnog ukusa, ne samo kod onog koji je preverio, pao, nego i svih onih koji su ga voleli, cenili, jer se smatra da ipak nije imao dovoqno snage da odr`i tu moralnu visinu svoje li~nosti. ... Imaju savetovali{ta bra~na, ali nije to - to. Ne mo`e to da ti da u srcu mir, da bi mogao normalno da `ivi{, ako te je `ena ostavila. To su stra{ne stvari. To ne mo`e bez izuzetne qubavi, prema svojoj deci, a iznad svega, poverewa i qubavi prema Bogu - Bog }e onda, na Svoj na~in, da ti donese kompenzaciju. Mo`e i ovako da se shvati: da je taj supru`nik bolestan, da je to jedna vrsta bolesti, da je to jedan izlet. Ali, wemu treba vremena da shvati da taj wegov ~ulni izlet ne zna~i ni{ta. Jer }e, pre ili kasnije, ostati jadan, prazan i - pokraden! I, onda }e, mo`da, na kolenima da je moli da mu oprosti. Mo`da }e po~eti novi brak. Ali je to pitawe za wu: koliko vere ima, ko-liko qubavi ima, da li je sve to uni{teno, poga`eno... I, na koncu, da li je wena sujeta povre|ena. Da li `eli i sama: kad mo`e on, {to ne bih i ja? To je jedan ispit, izuzetno delikatan ispit. Gospod je tu prisutan, On samo ~eka da Ga pozovemo, da Ga zatra`imo, da nam da snage. I, ona neka zamoli Gos-poda: “Gospode, daj mi snagu da izdr`im, da mi se vrati!” Da ga Gospod kucne, s one strane, u srce wegovo! Pa, da se, kroz jednu no} ili kroz jedan dan, na odre|eni na~in, preporodi, da padne na koqena i da ka`e: “Prosti mi, Bo`e! Kajem se...” Ako ima qubavi i ako ga zna dobro, i ako u dubini srca svoga zna da }e joj se vratiti - ona }e ga ~ekati, izdr`a}e. Godinu, dve, tri... ... U mo-litvi, neka tra`i od Gospoda snagu. A, Gospod, u isto vreme, radi... Ono {to je problemati~no kod tih razvoda je {to su obi~no oboje fiksirani na tu tragediju, na taj lom, tu mr`wu, na izdaju, na osudu... Ali! Ako se jedan od supru`nika fiksira u srcu svom na ne{to {to je bilo lepo,

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

168

U NEDEQI DRUGOJ PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 03.(20) Sve{tenomu~enik Metodije; Prepodobni Naum Ohridski04.(21) Sv. mu~enik Julijan Tarsijski; Prepodobna Anastasija Srpska05.(22) Sve{tenomu~enik Jevsevije06.(23) Sv. mu~enica Agripina; Vladimirska ikona Majke Bo`ije07.(24) Ro|ewe Svetog Jovana Prete~e - Ivawdan08.(25) Prepodobnomu~enica Fevronija09.(26) Prepodobni David Solunski

Draga bra}o i sestre, na ispovest mo`ete dolaziti tokom i posle svakog jutarweg i ve~erweg bogoslu`ewa ili bdenija.

U~etvrtak, 7. jula, na Ivawdan, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00.Ako vam je potreban duhovni razgovor sa nekim od paroha Saborne crkve, na temu bra~nih lomova i razvoda, mo`ete pozvati na tel. 2636-684, ili do}i li~no u parohijski dom i zakazati razgovor. Od septembra, mo`ete

zakazati razgovor i sa nekim od stru~waka Pravoslavnog pastirsko-save-todavnog centra, koji se nalazi u zgradi Beogra|anke, na tel. 3613-855.

QUDI GOVORE O... SVOM RAZVODU I PRA[TAWUKada me je supruga ostavila, oti{ao sam duhovniku na Svetu Goru, posle ne-dequ dana, na najnepristupa~nije mesto, u Karuqi, u januaru. Ja se pewem uz jednu stijenu, a on me ~eka gore, ne zna jo{ ni{ta, ali ka`e: “Ne}e ti se ona vratiti nikada!” Presje~e me! A, ono u meni ka`e: “Ma, zna{ ti mnogo, sedi{ tu kao ~avka, na ovim stijenama...” Druga rije~ je bila: “Budite joj zahvalni! Da to nije jo{ kasnije uradila! Drugo, zahvalni da budete - dala vam je slo-bodu!” Pa, onda, malo zasta, pa me gleda, pa mi prstom ma{e: “Ali, pazi dobro: ta sloboda je - vrtoglava... U toj slobodi mo`e{ da padne{... Dr`i se svoje dece... Ulo`i svu snagu svoju u decu i ne pravi kompromise, i onda }e ti tvoja deca vratiti, tvoj brak }e biti sa~uvan u srcu tvom... A, woj prosti! I, sve {to ti bude tra`ila materijalno - daj joj! [irok mora{ da bude{!” I, na odre|eni na~in, sve se to skupa ispunilo. ... Bilo je te{ko izneti to, mnogo je te{ko bilo izneti... Ne praviti kompromise... Mnogo je te{ko ne osuditi... Ali, uvek sebe nateram da se se-tim kako se ona mu~ila kad se pora|ala. Ja sam bio prisutan pri svim tim poro|ajima, gledao kako je ra|ala taj `ivot, kako je to jedna stra{na tajna Bo`ija... I, kako ne smem da je izdam... I, onda oprostim... Sigurno da je veoma te{ko oprostiti... Pogotovo kad ti neko blizak nastavi `ivot sa wom, kad je ona na{la nekog drugog. Ali, svejedno. Va`no je da nema osude...

O. Vojislav Bilbija, paroh roterdamski

167

ne{to {to je bilo divno kod te `ene u svoje vreme, ili kod toga mu`a - kako je znao da bude, izvan svega, dobar, prijatan, odan, kako je znao da se `rtvuje - i ako na tome dr`i svoj um i svoju misao u srcu, ne}e ga zamrzeti. Onda }e Gospod dati tu toplu nadu, pa }e re}i: pa, mo`da je ipak to u wemu zvano, mo`da je sad na nekom izletu, |avo ga je preveo, odveo ga na to ~ulno. Gospod }e ga kucnuti, mo`da kroz san, ili kroz neki doga|aj, pa }e se vratiti. Na taj na~in jedino mo`e da se blokira mr`wa. Zna~i, da se supru`nik se}a tih najlep{ih momenata kad su bili sre}ni sa tom osobom, i da na tome bazira svoje ~ekawe, a ne na mr`wi. Mr`wa je ma~ sa dve o{trice: koliko god ~ovek se~e napred, toliko se~e i wega samog, tako da se gubi mir. Nema mira u mr`wi. To je u `e|i pijewe morske vode...

BRAK I PORODICA: RAZVOD I DECADeci treba dati posebnu pa`wu, treba ih sa~uvati od svoje mr`we i od svojih pretpostavki, i od toga bola prevare. Ne treba po~iwati: “Ona tvoja majka...!” ili “Onaj tvoj otac...!”, pa onda “takav, takav...”, ono sve {to mi ~ak nismo ni utvrdili, ali djeca }e to slu{ati i ska-meni}e se jer, na koncu, nisu oni krivi zbog toga. Ali, to }e im, na odre|eni na~in, toliko napuniti srce da drugi put, tre}i put - oni to ve} ne}e ~uti, oni }e da oguglaju na to, ali }e to vrlo lo{e da djeluje na wih jer }e gubiti svoj mir i bi}e tipi~ni onaj sindrom razvedene dece. Ima taj sindrom, skup simptoma, kako izgleda dete - ~ak ne mora biti ni dete, mo`e biti i odrasli, to se nosi do kraja `ivota, taj pe~at razvedenih roditeqa. To ostavqa stra{an utisak. Posebno ako su roditeqi igrali “odbojku” sa zlim, sa osudama... Ipak treba obratiti pa`wu i biti sa djecom uvek boqi nego {to jesmo. O. Vojislav Bilbija

Ako bi ~ovek smogao snage da nekako uzraste u qubavi, rana ne bi bila takva rana. Bila bi samo poziv na qubav. Jer, kako ina~e objasniti ~iweni-cu da je Sam Hristos, stradaju}i na Krstu i budu}i raspiwan od onih koji su raspomamqeno vikali ispod Krsta, u tom trenutku vapio Ocu: Oprosti im, ne znaju {ta ~ine! On tada postupa po nalogu qubavi, a ne po nalogu Svoje rane. Naravno, ta mera je stra{na i ogromna, nama je ~ak vrlo te{ko i da

je mislimo, ali svako od nas mo`e da napravi analogiju sa nekakvim svojim iskustvom qubavi - prema bilo kome. Za istinskog roditeqa ne postoji

stvar koju ne bi u~inio za svoje dete, u kojoj ne bi poni{tio svoje postojawe zarad o~uvawa postojawa deteta. To je samo analogija na{e mogu}nosti da volimo. Ako znamo da mo`emo na taj na~in da volimo, bez obzira koliko

nas je to dete ranilo nekim svojim postupkom, taj nalog qubavi prevazilazi svaku ranu. Svaki ~ovek to mo`e imati kao neko referentno iskustvo u

kontekstu o~uvawa nekog odnosa, kada misli o meri qubavi koja je progovo-rena na Krstu. Neboj{a Dugali}, dramski umetnik