BILTEN - nsseme.com · BILTEN za hmelj, sirak i lekovito bilje YU ISSN 0351−9430 Vol. 35/36, No 76−77, 2003/2004 Novi Sad NAUČNI INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO

B I L T E Nza hmelj, sirak i lekovito bilje

YU ISSN 0351−9430

Vol. 35/36, No 76−77, 2003/2004Novi Sad

NAUČNI INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVONOVI SAD

IZDAVAČ:

NAUČNI INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO,

NOVI SAD, Maksima Gorkog 30

Odbor za izdavačku delatnost – Redakcioni odbor izdanja InstitutaProf. dr Petar Sekulić, predsednik

Prof. dr Jovan Crnobarac, podpredsednik

Dr Novica Mladenov

Dr Dragana Vasić

Dr Janoš Berenji

Dipl. ing. Dušan Dozet

Tanja Vunjak, sekretar

Glavni i odgovorni urednik izdanja InstitutaDr Lazar Kovačev

Izdavački savetProf. dr Miroslav Malešević

Dr Milica Hrustić

Dr Ðorđe Jocković

Dr Radovan Marinković

* * *

BILTEN ZA HMELJ, SIRAK I LEKOVITO BILJE

Glavni i odgovorni urednik BiltenaProf. dr Jan Kišgeci

Redakcioni odborDr Milivoje Aćimović, Dr Dušan Adamović, Dr Dimitrije Aranđelović,

Dr Janoš Berenji, Prof. dr Momčilo Gorunović, Prof. dr Jan Kišgeci,

Dr Andrej Mijavec

Štampa: AD štamparija „KULTURA“

Bački Petrovac

Tiraž: 400 primeraka

Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje, Vol. 35/36, No. 76−77, 2003/2004

SADRŽAJ

Kišgeci, J., Sabo, J., Ikić, Ivka, Vasić, Radica: Hmeljarstvo Vojvodineu uslovima globalizacije pivarstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Radojičić, Vesna, Nikolić, Miroslava: Koncepcija "sigurne" cigarete . . . . . . . . . 21

Sikora, V., Berenji, J.: Ocena opštih i posebnih kombinacionih sposobnostiza komponente prinosa sirka metlaša [Sorghum bicolor (L.) Moench] . . . . . . . . 31

Adamović, S.D.: Agrobiološka i hemijska karakterizacija samoniklih populacijakamilice (Chamomilla recutita (L.) Rausch.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Veselinov, B., Martinov, M., Adamović, D.: Gubici u kvalitetu lista pitome nane(Mentha x piperita L.) usitnjenog raznim postupcima mehanizovanog usitnjavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Berenji, Zita: Farmaceutska svojstva konoplje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Dukić, Nataša, Berenji, J., Krstić, Branka, Vico, Ivana, Bulajić, Aleksandra: Prisustvo i rasprostranjenost viroza obične tikve (Cucurbita pepo L.) u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

3

4

Bulletin for Hops, Sorghum and Medicinal Plants, Vol. 35/36, No. 76−77, 2003/2004

CONTENTS

Kišgeci, J., Sabo, J., Ikić, Ivka, Vasić, Radica: Hop growing in Vojvodinaand globalisation of beer production . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Radojičić, Vesna, Nikolić, Miroslava: The concept of "safe cigarette" . . . . . . . . 21

Sikora, V., Berenji, J.: Estimation of general and specific combining abilityfor yield components in broomcorn [Sorghum bicolor (L.) Moench] . . . . . . . . . 31

Adamović, S.D.: Agrobiological and chemical characterization of Chamomillarecutita (L.) Rausch . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Veselinov, B., Martinov, M., Adamović, D.: Leaf quality losses of peppermint(Mentha x piperita L.) after application of different mechanical processing methods . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Berenji, Zita: Pharmaceutical properties of hemp . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Dukić, Nataša, Berenji, J., Krstić, Branka, Vico, Ivana, Bulajić, Aleksandra: Occurrence and spread of viral diseases on pumpkins (Cucurbita pepo L.)in the Vojvodina Province (Serbia) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71


HMELJARSTVO VOJVODINE U USLOVIMAGLOBALIZACIJE PIVARSTVA

Kišgeci, J., Sabo, J., Ikić, Ivka, Vasić, Radica*

IZVOD

U ovom radu prikazano je stanje hmeljarstva i pivarstva u svetu s posebnim osvr−tom na stanje hmeljarstva u Vojvodini i proizvodnju piva u Srbiji i Crnoj Gori.Tabelarno su prikazane površine pod hmeljem u zemljama EU (Evropske unije) kaoi u ostalim zemljama Evrope i sveta.Prikazane su takođe sorte hmelja, prosečansadržaj alfa kiselina, cenovne stimulacije na osnovu sadržaja alfa kiselina, subvenci−je za proizvodnju hmelja kao i proizvodnja piva u svetu od 1998. godine u poređen−ju sa stanjem 2001. godine.

Dati su predlozi za rešenje problema hmeljarstva Vojvodine da bi se zadovoljilepotrebe pivarske industrije Srbije i Crne Gore.

Ključne reči: hmelj, sorte, proizvodnja, a−kiseline, površine, pivo

UVOD

Hmeljarstvo sveta je pod snažnim pritiskom promena koje su uslovljene global−izacijom pivarske industrije. Globalizacija pivarstva uzrokuje globalizaciju hmel−jarstva. Otvaranje našeg tržišta za uvoz piva i pivarskih robnih marki, svojinskatransformacija domaće industrije piva, introdukcija multinacionalnih kompanija nijeizuzetak već sastavni deo svetskih kretanja u pivarstvu. Zemlje u tranziciji i nedo−voljno razvijene zemlje u težnji za uvođenjem novih tehnologija, a samim tim ipoboljšanjem kvaliteta piva, ubrzano sklapaju aranžmane o uključivanju svežeg kap−itala u vidu svojinske transformacije ili pak dokapitalizacije, da bi očuvali proizvod−nju na vetrometini otvorene konkurencije visokokvalitetnih piva.

Svojinskom transformacijom domaće pivarske industrije i uključivanjem u velikepivarske multinacionalne kompanije, snabdevanje sa sirovinama već sada je uslovl−jeno svetskim standardima, tako da se javlja uvoz najkvalitetnijih svetskih sorti hmel−ja. Uvoz je često veći od domaćih potreba. Tržišni viškovi domaćeg hmelja, koji sene mogu prodati, opterećuju proizvođače i po nekoliko godina.

5

* Prof. dr Jan Kišgeci, dr Jan Sabo, Ivka Ikić, dipl. inž., Radica Vasić, dipl. inž., Naučniintsitut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, Novi Sad

Pregledni rad

6

STANJE HMELJARSTVA I PIVARSTVA U SVETU

Hmelj kao nezamenljiva sirovina u pivarstvu gaji se u svetu na oko 59000 ha, nakojima se proizvede oko 100000 t suvih šišarica godišnje. Proizvodnja hmelja u svetuvezana je za velike trgovačke multinacionalne kompanije, koje potpuno kontrolišusnabdevanje najvećeg dela svetske pivarske industrije, a to znači da kontrolišu i sveuslove prometa, odnosno svetsku cenu hmelja, koja je određena dugogodišnjimugovorima.

Tab. 1 Površine i proizvodnja hmelja u svetuTab. 1 Hop acreages and production in the world

Iako se potrošnja, a samim tim i proizvodnja piva u svetu stalno povećavaju,površine i proizvodnja hmelja su u permanentnom padu (tab.1). Tehnološki postupakproizvodnje ove kulture se stalno poboljšava, unapređuje, što se može videti iz pros−ečnih prinosa. Ovaj paradoks se može objasniti analizom proizvodnje aktivnih kom−ponenata hmelja koje utiču na gorčinu i ostale kvalitativne osobine piva.

Tab. 2 Površine i proizvodnja α− kiselina u svetuTab. 2 Hop acreages and α−acids production in the world

Iz priložene tabele se može videti da i pored značajnog smanjenja površinaproizvodnja α kiseline, kao najvrednijeg sastojka hmelja, značajno je porasla u pos−matranom periodu (1989−2001). To se može objasniti novim sortimentom koji je zas−tupljen u hmeljarskim oblastima sveta, tako da je prosečan sadržaj α kiseline dosti−gao 8,8 %, a samo dve godine ranije, prosečan sadržaj α kiseline je iznosio 6,6 %,što predstavlja povećanje od skoro jedne trećine za tako kratak period.

Da bismo lakše mogli razumeti stanje i značaj hmeljarstva u Vojvodini moramoovu proizvodnju posmatrati u svetskim relacijama, s obzirom na činjenicu da smo ipo površinama i po proizvodnji relativno mali.

Godina − Year PovršinaAcreage (ha)

Proizvodnja hmelja Hop production (t)

Prosečan prinos Average yield (t/ha)

1989. 90177 118550 1,322001. 58946 99143 1,68

Godina − YearPovršina

Acreage (ha)

Proizvodnja α− kiselina α −acids

production (t)

Prosečan sadržaj α− kiselina

Average α −acids content (%)

1989. 90177 7290 6,22001. 58946 8747 8,8

Godina

Average α −acids content (%)

Tab. 3 Površine pod hmeljom u zemljama Evropske Unije (ha)Tab. 3 Hop acreages in the EU countries (ha)

* bez Austrije

Kao što se može videti iz tabele 3, najveći proizvođač hmelja je bila i ostalaNemačka sa oko 19 000 ha. U različitim uslovima konjukture i dekonjukture hmel−jarstva koje su i sada prisutne u svetu uprkos nastojanjima da se oscilacije u hmel−jarstvu smanje ili svedu na minimum, Nemačka je zbog dobre organizovanosti uspelada održi proizvodnju na visokom nivou. Treba naglasiti da je i nauka ovde dobroorganizovana, značajno finansirana od strane države i Asocijacije proizvođača.Većutradiciju u hmeljarskoj nauci ima Engleska sa svojim Institutima u Vaj Koledžu i IstMolingu, ali ipak Engleska nije uspela da sačuva svoju hmeljarsku proizvodnju takoda su površine pod hmeljom u značajnom padu i za samo dve godine površine su pre−polovljene. Tendenciju smanjenja proizvodnje beleže i ostali evropski hmeljarskiregioni sem Francuske i Austrije, koje beleže blagi porast površina pod hmeljom, aliu odnosu na Nemačku i dalje predstavljaju minorne proizvođače (tab. 4).

Tab. 4 Površine pod hmeljom u ostalim zemljama Evrope (ha)Tab. 4 Hop acreage in another European countries (ha)

U zemljama Istočne Evrope najznačajniji proizvođač hmelja je Češka, što je odu−vek i bila. Proces tranzicije i globalizacije je, takođe, imao značajnog uticaja naproizvodnju ove kulture u ovoj zemlji, što je rezultiralo značajnim smanjenjem

7

Godina - YearZemlja - Country1989. 2001.

Češka 10438 6088Poljska 2372 2250Slovenija 2518 1807Rusija SSSR 15000 ? 1100Ukrajina - 1400Srbija i Crna Gora 685 448Slovačka 1505 350Bugarska 833 320Rumunija 2300 100Turska 120 356Švajcarska 21 24Mađarska 441 34Ukupno - Total - 14277

Godina − YearZemlja − Country 1989. 2001.Nemačka 19938 19023Engleska 3742 1865Francuska 526 816Španija 1560 716Belgija 402 249Austrija 186 215Portugal 118 38Irska 22 3

Ukupno - Total 26308* 22925Područje DDR +2239 1368

8

površina. Ipak zahvaljujući organizovanosti čeških proizvođača, naučnim institucija−ma i organizovanosti mašinske industrije, koja proizvodi opremu za hmeljarstvo, ovatradicionalna proizvodnja je sačuvana na zavidnom nivou. Od većih proizvođačahmelja jedino je Poljska sačuvala svoje površine, a relativno dobro i Slovenija, što se,opet, može objasniti dobrom organizacijom i ekonomskom disciplinom proizvođača,kao i vrhunskom naukom. Ostale zemlje, uključujući i Srbiju i Crnu Goru nisu mogleizdržati konkurenciju koja dolazi iz dobro organizovanih hmeljarskih zemalja.

Najveću konkurenciju evropskim proizvođačima hmelja predstavljaju hmeljariSAD sa svojom grupnom − jeftinom proizvodnjom, velikim površinama, visokim pri−nosima i gajenjem sorata sa visokim sadržajem α kiseline (tab. 5).

Tab. 5 Proizvodnja hmelja u Americi (ha)Tab. 5 Hop production in America (ha)

Kada se govori o konkurenciji u hmeljarstvu, poslednjih godina na tržištu se jav−lja Kina sa velikim količinama jeftinog hmelja. Iako podaci o površinama nisu u pot−punosti poznati, oni se ipak delimično mogu sagledati iz tabele 6.

Tab. 6 Proizvodnja hmelja u Africi, Aziji, Australiji i OkeanijiTab. 6 Hop production in Africa, Asia, Australia and Oceania

Tendencija smanjenja površina evidentna je u svim navedenim hmeljarskimoblastima osim Kine, gde se proizvodnja održava na 5000 ha i Novog Zelanda, kojije u posmatranom periodu povećao površine za 50 %.

Sumirajući rezultate iz napred navedenih tabela može se zaključiti da se glavnaekonomska utakmica u hmeljarstvu vodi između Nemačke i SAD, koje predstavlja−ju i najveće proizvođače hmelja u svetu. Sve druge zemlje se moraju prilagoditiuslovima koje ove dve zemlje nameću. U čemu se sastoji ova utakmica najbolje semože videti iz uporedne analize proizvodnje ove dve zemlje date u tabeli 7.

Površine/godina Acreage/year (ha)Zemlja

(Region)Country(Region)

1989. 2001.

Prosečan prinos

Average yield (t)

Prosečan sadržaj

α kiselineÁverage α−acid

content (%)Washington 9849 10627 2,16 12,2Oregon 2999 2472 2,09 9,3Idaho 1133 1406 1,48 8,8SAD (ukupno) 13981 14505 2,06 11,5Argentina 250 120 1,06 7,4Canada 290 − − −

Godina − YearZemlja − Country 1989. 2001.

Sadržaj α kiselinaα –acids content (%)

Južna Afrika 515 500 11,4Kina 5000 5000 6,5;

prinos hmelja 2,5 tJapan 935 314 5,7Indija 450 50 9,4Južna Koreja 410 1 3,0Australija 1113 862 13,7Novi Zeland 199 392 12,6

Tab. 7 Uporedna analiza proizvodnje hmelja u Nemačkoj i SAD u 2001. godiniTab. 7 Hop production comparative analysis in Germany and USA in 2001 year

Nemačka ima primat u površinama pod hmeljom, kao i u ukupnoj proizvodnjisuvih šišarica, dok SAD ostvaruju bolje prosečne prinose, koji imaju veći sadržaj αkiseline, tako da se može videti da SAD ostvaruju osetno veću ukupnu proizvodnju αkiseline.

Ako se posmatra promena sortimenta u nemačkoj oblasti Hallertau u periodu1989 − 2001, zapaža se bitna promena u orjentaciji proizvođača. Tokom 1989.aromatične sorte su zauzimale najveće površine, sa ukupno 9906 ha, dok su gorkesorte zauzimale 6.809 ha. Super gorke sorte nisu bile zastupljene u proizvodnji. U2001. godini zapaža se ekspanzija super gorkih sorti uz osetno smanjenje površi−na pod aromatičnim i drastična redukcija površina pod gorkim sortama (tab. 8).

Tab. 8 Promena sortimenta u Nemačkoj (oblast Hallertau)Tab. 8 Hop varieties changes in Germany (region Hallertau)

Može se zaključiti da je došlo do preorjentacije u proizvodnji nemačkih hmeljarai da super gorke sorte preuzimaju površine koje su bile pod gorkim sortama. Naročitoje evidentno smanjenje površina pod sortom Brewers Gold koja je poznata povisokom sadržaju kohumulona koji pivu daje neprijatnu gorčinu.

Isti zaključak se može izvesti ako se posmatra razvoj sortimenta hmelja nacelokupnoj teritoriji Nemačke (tab. 9).

9

ZemljaCountry

PovršinaAcreage

(ha)

ProizvodnjaProduction

(mt)

Prosečan prinos

Average yield (mt)

Prosečan sadržaj

α kiselinaAverage α – acids

content (%)

Proizvodnjaα kiselina α – acids

production (mt)

Nemačka 19023 31739 1,66 8,3 2641SAD 14505 30259 2,06 11,5 3467

Površina − Area (ha)Sorte − Varieties

1989. 2001.Perle 2306 3415Hall. Tradition − 1822Hersbruck 6412 1611Spalt Select − 941Hallertau 504 7Huell 584 −Spalt 100 −AROMATIČNE 9906 8489Northern Brewer 4952 1.90Brewers Gold 1724 123Orion 133 −GORKE 6809 1413Hall. Magnum − 3835Hall. Taurus − 1106Nugget − 492Target − 58SUPER GORKE − 5491OSTALE 144 117UKUPNO − TOTAL 16859 15510

ZemljaCountry

10

Tab. 9 Razvoj sortimenta hmelja u NemačkojTab. 9 Hop varieties development in Germany

Iz priložene tabele se može videti da je u periodu 1997 − 2001. došlo do smanjenjapovršina pod aromatičnim sortama za oko 2500 ha i da se proizvodnja stabilizovalana približno 10700 ha, dok su se površine pod gorkim sortama smanjile za 50 %.Takođe, može se zapaziti da su se površine pod super gorkim sortama povećavale uproseku za 500 ha svake godine. Evidentno je povećanje površina pod super gorkimsortama Hallertau Magnum i Hallertau Taurus, što se objašnjava visokim sadržajemα kiselina kod ovih sorti (tab. 10).

Tab. 10 Prosečan sadržaj α kiselina u Nemačkoj po sortama u 2002. godiniTab. 10 Average α−acids content in Germany by varieties in 2002 year

Težnja za gajenjem sorata sa visokim sadržajem α−kiselina može se objasnitiuvođenjem savremene prerade hmelja putem ekstrakcije pomoću tečnog CO2,odnosno superkritičnom ekstrakcijom, koja ima sve veću primenu kako u hmel−jarstvu tako i u pivarstvu. Takođe, treba pomenuti da u Nemačkoj postoje i otkupnecenovne stimulacije prema sadržaju α−kiselina (tab. 11).

Površine po godinama - Area/year (ha)Sorta - Variety 1997. 1998. 1999. 2000. 2001.Perle 3985 3623 3251 3373 3606Hallertau Tradition 3104 2107 1172 1746 1849Hersbruck 2004 2408 2003 1888 1643Hallertau 1390 1381 1398 1437 1411Spalter Select 1436 1326 1107 1079 1080Tettnang 1102 1070 1060 1027 994Spalt 186 190 180 170 153AROMATIČNE 13207 12015 10711 10720 10736Northern Brewer 2962 2286 2009 1858 1695Brewers Gold 505 236 162 145 127GORKE 3467 2522 2171 2003 1822Hallertau Magnum 2984 3388 3768 4179 4535Hallertau Taurus 608 845 891 980 1154Nugget 776 699 611 578 581Target 101 78 65 64 65SUPER GORKE 4469 5010 5335 5801 6335

Sorte – Varieties Sadržaj α− kiselina − α−acids contentNorthern Brewer 9,3Hersbruck 2,8Perle 7,9Hallertau 4,1Hallertau Magnum 13,3Hallertau Taurus 14,9Nugget 11,1Merkur 12,1Tetnang 4,2Spalt 4,2

Tab. 11 Cenovne stimulacije prema sadržaju α kiselina u Nemačkoj u 2002. Godini

Tab. 11 Price stimulations on α−acids content in Germany in 2002 year

Treba naglasiti da težnja proizvođača hmelja za gajenjem sorata sa visokimsadržalem α kiselina nije samo nemački trend već je to svetski proces, što se moženajbolje videti iz tabele 12.

Tab. 12 Proizvodnja hmelja i α−kiselina po kvalitetnim grupama u svetu 2001. godine

Tab. 12 Hop and α−acids production in quolity groups in the world in 2001 year

Kao što se može videti iz priložene tabele 12, čak preko 60 % proizvedene α− kise−line vodi poreklo od gorkih i super gorkih sorti, dok je svega oko 5 % α kiselina porek−lom iz finih aromatičnih sorti kao što je Žatečki, Tetnang, Spalt. Ovaj odnos u proizvod−nji α −kiselina se odražava i na dozu hmeljenja piva, što ukazuju podaci u tabeli 13.

11

Sorta − VarietySadržaj α−kiselina

α−acids contentPovećanje − IncreaseSmanjenje − Decrease

Povećanje 0,20 EUR/kg−Hall. Magnum

preko 15 %, over 15%13,9 – 14,9 %

do 13,4 % Smanjenje 0,20 EURO/kgPovećanje 0,20 EURO/kg

−Hall. Tauruspreko 17,2 %15,7 – 17,1 %

do 15,6 % Smanjenje 0,20 EURO/kgPovećanje 0,15 EURO/kg

−Targetpreko 12,3 %10,8 – 12,2 %

do 10,8 % Smanjenje 0,15 EURO/kg

Perlepreko 8,7 %7,6 – 8,6 %

do 7,5 %

Povećanje 0,10 EURO/kg−−

Kvalitetne grupe Quality group


(mt)

Odnos Ratio (%)

Prosečan sadržaj

α− kiselina Averageα−acids content

α−kiselinaα−acid

(mt)

Odnosα−kiselina

α−acids ratio

A

Fina aroma: Žatečki, Tetnang, Spalt

9411 9,5 4,3 408 4,7

B

Aroma: Hallertau, Perle, Golding

26360 26,5 5,5 1440 16,5

C

Nedovoljno definisane: Kineske sorte …

21836 22,0 7,2 1575 18,0

D

Gorke, super gorke:N. Brewer, Magnum

41537 41,9 12,8 5325 60,8

UKUPNO − TOTAL 99144 100% 8,8 8748 100%

12

Tab. 13 Bilans α− kiselina u svetu Tab. 13 α− acids balance in the world

*procena: 800 t α = 3000 ha

Prema podacima iz posmatrane tabele evidentno je da se doza hmeljenja izražena u grami−ma α kiseline na hektolitar sladovine svake godine smanjuje. Potrošači se navikavaju na piva samanjom gorčinom, tako da se postavlja pitanje na kom nivou će se ovaj proces promene ukusazaustaviti. Ove tendencije se značajno odražavaju i na bilans α kiselina u svetu, odnosno naponudu i tražnju hmelja, a samim tim i na oscilacije u cenovnim relacijama.

Evropska Unija je shvatila ovaj problem i svojim proizvođačima obezbedila sub−vencije za redovnu proizvodnju na nivou od oko 400 eura/ha ili 550 eura/ha za neo−brađene hmeljarnike koji su namenjeni obnovi i sadnji (tab. 14).

Tab. 14 Subvencije za proizvodnju hmelja u Evropskoj Uniji u 2001. godiniTab. 14 Subventions for hop production in EU in 2001 year

Posmatrajući pojedinačno zemlje Evropske Unije, Nemačka izdvaja najviše novca za sub−vencionisanje svojih proizvođača, što je za očekivati ako se zna da ova država predstavljanajvećeg proizvođača hmelja u Evropi. Iznos od 10063600 eura, koliko Nemačka izdvaja za sub−vencije, predstavlja skoro 80 % ukupnog iznosa subvencija u Evropskoj Uniji. Iz ovog pokaza−telja se može zaključiti koliko Nemačka ulaže u svoju proizvodnju pomažući individualni sektorda bi očuvala svoje zasade hmelja i održala vodeće mesto u Evropi i, što je još bitnije, ostalakonkurentna na svetskom tržištu.

Organizovanost proizvođača hmelja je jedan od osnovnih preduslova uspešneproizvodnje, a ta organizovanost podrazumeva dugoročno planiranje, poštovanje

Proizvodnja α− kiselinaα− acids production

Obezbeđenoα kiselinom

Godina Year

Doza hmeljenja

Hop dosageg/hl

Tražnja Demand

[t]

Proizvodna godina

Production year


[t]

Višak /deficitSuficit/deficit

[t]

1998. 5,8 7549 1997. 8783 1234

1999. 5,7 7783 1998. 7245 538

2000. 5,6 7798 1999. 7290 508

2001. 5,5 7819 2000. 8020 201

2002. 5,3 7684 2001. 8747 1064

2003. 5,1* − − − 800*

Zemlja- Country Iznos u EUR - Quantity in EURNemačka 10063600Engleska 1518875Francuska 390685Španija 343226Belgija 139196Austrija 111801Portugal 32342Irska 1104UKUPNO - TOTAL (22925 ha) 12600829

višegodišnjih ugovora o plasmanu svojih proizvoda, saradnju sa dorađivačimahmelja i trgovcima, saradnju sa pivarama i to na nivou uzajamnog poštovanja i prav−ične podele dobiti. U praksi plasmana hmelja postoji i institucija pretprodaje koja seuvek mora ispoštovati sa aspekta količina i cena. Kako izgleda pretprodaja u najz−načajnijim hmeljarskim zemljama može se sagledati iz podataka datih u tabeli 15.

Tab. 15 Hmelj prodat u pretprodaji u proleće 2002. godine (%)Tab. 15 Hop sold in spring in 2002 year

Iz tabele se može zaključiti da se pretprodaja značajno poštuje u svim hme−ljarskim zemljama s obzirom da je to i najveća sigurnost za uspešnu proizvodnju bezvelikih oscilacija. Nemački proizvođači najviše planiraju, čak i po nekoliko godinaunapred, jer su se u prošlosti uverili da i najmanja ekonomska kriza može uzdrmatihmeljarsko tržište i prouzrokovati ostajanje velikih količina neprodatog hmelja.Zanimljiv je i podatak da su češki proizvođači prodaju celokupne proizvodnje hme−lja u 2002. godini obavili u pretprodaji i time obezbedili siguran plasman svoje robebez obzira na uslove ponude i tražnje na tržištu.

Da bi se izbegle oscilacije na tržištu, odnosno u samoj proizvodnji, proizvodnjahmelja mora da prati proizvodnju piva u svetu. S obzirom da je pivo vrlo značajanproizvod ne samo sa aspekta proizvodnje sirovina − hmelja i ječma, već i sa aspektapotrošnje i ekonomskih − fiskalnih efekata za svaku zemlju, o proizvodnji ovog artik−la postoje precizni statistički podaci (tab. 16).

Tab. 16 Proizvodnja piva u svetu (000 hl)Tab. 16 Beer production in the world (000 hl)

13

Godina - YearZemlja Country 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.Nemačka 68 60 45 36 19SAD 82 60 36 28 8Češka 100 75 38 5 2Engleska 52 37 33 10 2Slovenija 60 50 40 30 10

Godina − YearZemlja − Country

2000. 2001.2000.[± %]

2001.[± %]

Evropska Unija 308140 308741 −1,7 0,2Ostatak Evrope 169720 180969 8,3 6,6UKUPNO 477860 489710 1,6 2,5Severna Amerika 255574 254916 0,0 −0,3Centralna Amerika/ Karibi

73191 77027 2,5 5,2

Južna Amerika 143095 147586 −0,7 3,1UKUPNO 471860 479529 0,2 1,6Azija 359352 370618 5,2 3,1Afrika 61575 60181 1,1 −2,2Australija/Okeanija 21060 21392 −2,6 −1,6SVET UKUPNO 1391707 1421430 1,9 2,1

14

Proizvodnja, tj. potrošnja piva je određena navikama i uslovima životnog stan−darda potrošača. U Zapadnoj Evropi potrošnja piva je najveća, ali već limitirananavikama tako da je teško očekivati porast u potrošnji. Ostatak Evrope još nije dosti−gao ove kapacitete tako da je indeks proizvodnje piva pozitivan na nivou do 8,3 % u2000. godini, da bi već u narednoj godini došlo do smanjenja na 6,6 %, pa se unarednom periodu može očekivati i stagnacija na ovom delu tržišta. Najveći poten−cijal u potrošnji je zabeležen u Kini koja će sa povećanjem životnog standardabeležiti permanentan rast. Isto tako i zemlje Centralne Amerike i Kariba beleže poz−itivan porast proizvodnje pa se može očekivati da ovi regioni u narednom periodupostanu značajniji konkurenti na svetskom tržištu, naročito ako se ima u vidu blaginegativan indeks proizvodnje u Severnoj Americi, Africi i Australiji sa Okeanijom.

STANJE HMELJARSTVA U VOJVODINI

Površine pod hmeljom u Vojvodini kretale su se oko 1000 ha, na kojima seproizvodilo u proseku oko 1500 t suvih šišarica. Ova količina je podmirivala svepotrebe domaće pivarske industrije. Poslednjih godina površine pod hmeljom su pre−polovljene. S obzirom da potrebe domaće pivarske industrije iznose oko 1000 t godišn−je, ostatak potreba u hmelju se nadoknađuje uvozom. Uvozne cene hmelja su različite,što zavisi od sorte, kvaliteta, godine proizvodnje. Uvoz se često ostvaruje po nižimcenama od cene koštanja proizvodnje našeg domaćeg hmelja, čime se vrši pritisak nacenu hmelja na domaćem tržištu, što dovodi u pitanje rentabilnost domaće proizvodnje.

Sl. 1 Površine pod hmeljom u VojvodiniFig. 1 Hop acreages in Vojvodina

Kao što se može videti iz sl. 1, istorija gajenja hmelja u Vojvodini je istorija uspona ipadova. 1927. godine u Pokrajini je bilo preko 8000 ha da bi već posle četiri godine onapala na 325 ha. Razvoj hmeljarstva i povećanje površina pod hmeljom se nastavilo do IISvetskog rata kada je ratni vihor uništio hmeljarnike, ali ne i težnju za njihovom obnovom.U 1960. godini bilo je 1500 ha, što se smatralo optimumom za ovu značajnu hmeljarsku oblast

8097

3251124

143

1500490

0

2000

4000

6000

8000

10000

1927 1931 1935 1950 1960 2002

sa tradicijom dugom preko 200 godina i dobrim ekološkim uslovima za gajenje aromatičnesorte Bačka. I pored svih pogodnih uslova za razvoj ove proizvodnje, pre svega Instituta za ra−tarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, odnosno Zavoda za hmelj, sirak i lekovito bilje u BačkomPetrovcu, savremenih doradnih kapaciteta za hmelj u Bačkom Petrovcu, savremenom me−hanizacijom na hmeljarskim gazdinstvima i najvećeg potencijala − vrednih proizvođača, zasadipod hmeljom su se permanentno smanjivali da bi u 2002. godini iznosili svega 430 ha (tab. 17).

Tab. 17 Zasadi hmelja u Vojvodini u 2002. godini (u ha)Tab. 17 Hop gardens in Vojvodina in 2002 year (ha)

Treba naglasiti i da je prosečna starost hmeljarnika preko 15 godina, mada ima inovih savremenih površina pod ovom kulturom u Čelarevu na imanju Podunavlje,gde je potpuno nova mehanizacija kako u obradi tako i u nezi, zaštiti, berbi, sušenjui doradi hmelja. Ako se ima u vidu da se proizvodnja u Čelarevu odvija na 89 ha, štoznači da je od 430 ha, koliko se trenutno uzgaja kod nas, samo petina savremenihpovršina, što ipak nije dovoljno da bi se pratili svetski trendovi. Takođe, i obnovazasada i sadnja je nedovoljna, što se može videti iz tabele 18.

Tab. 18 Prvogodišnji i neobrađeni zasad u 2002. godiniTab. 18 First year and not trained hop gardens in 2002 year

15

Sorta − VarietyFirma Firm

Mesto Place Ba BG Bl Ar Ro Chi Ga Nug Mag

UkupnoTotal

Parage − 16 7 29 2 16,5 2,5 3 − 76Obrovac − 10 − − − − − − − 10

Agrocoop

Begeč − 14 − − − − − − − 14Jadran N. Gajdo − 14,5 8,5 − − − − − − 23Erdevik Erdevik − 74 6 − − − − − − 80Agrobegeč Begeč − 23,5 − 2,6 − 0,4 − − − 26,5Petrovec B.Petrov − 21 − − 10 − − − − 31Matica Čenej − 13,8 − 13 − 0,6 − 0,6 0,5 28,5Podunavlje Čelarevo − 26,6 − 58 − 3 − − 1,4 89Kulpin Kulpin − − − − − − − − − 0Panonija Silbaš − 34 2 − − − − − − 36Maglić Maglić − 9,3 − 4,7 − − − − − 14Institut B. Petrov 0,6 0,2 − 0,6 0,6 − − − − 2

Ukupno − Total 0,6 257 23,5 108 12,6 20,5 2,5 3,6 1,9 430

FirmaFirm

MestoPlace BG Ar Ro Chi Mag Nug Ostalo 1. g. Prazno

UkupnoTotal

Parage − − 1 14 − − − 15 − 15Obrovac − − − − − − − − − 0

Agrocoop

Begeč − − − 17 − − − 17 − 17Jadran N. Gajd − − − − − − − 0 − 0Erdevik Erdevik 20 − − − − − − 20 − 20Agrobegeč Begeč . − − − − − − − 5,6 5,6Petrovec B.Petrov − − 6 − − − − 6 − 6Matica Čenej − − − − − − − − 2,5 2,5Podunavlje Čelarevo − − − 3 − − − 3 − 3Kulpin Kulpin − − − − − − − − 15,5 15,5Panonija Silbaš − − − − − − − − 4 4Maglić Maglić − 1,6 − − − − − 1,6 − 1,6Institut B. Petro − − − − − − − − − 0 Ukupno − Total 20 1,6 7 34 0 0 0 62,6 27,6 90,2

16

Nepovoljno stanje u zasadima hmelja odražava se i na prosečne prinose ove kul−ture, što se može videti iz tabele 19. Ako se uporede prosečni prinosi ove kulture unašoj zemlji sa prosečnim prinosima dve vodeće zemlje u svetu, tj. sa Nemačkom iSAD dobija se pravi uvid u nepovoljno stanje našeg hmeljarstva. Prosečni prinosiNemačke od 1,66 t/ha i SAD od 2,06 t/ha su prinosi koji naši hmeljari moraju dapostignu da bi imali rentabilnu proizvodnju.

Tab. 19 Prosečni prinosi hmelja u Vojvodini Tab. 19 Average hop yield in Vojvodina

Dugogodišnje iskustvo proizvođača hmelja u Vojvodini govori da je granicarentabilnosti ove proizvodnje na nivou prinosa od oko 1,5 t/ha. Već iz ove tabele semože videti da je prosečan prinos u nekim godinama manji od ove granice i da je utakvim uslovima nemoguće razgovarati o rentabilnosti proizvodnje, a samim tim nijemoguće razgovarati o obnovi i razvoju hmeljarstva. U nepovoljnim ekonomskimuslovima koji su bili evidentni u našoj državi više od jedne decenije, poljoprivredniproizvođači, a isto tako i proizvođači hmelja su ostali bez kapitala za proširenu repro−dukciju − za obnovu zasada novim sortama, kupovinu nove mehanizacije, što senepovoljno odrazilo na ovu proizvodnju u celini. Ipak, Institut za ratarstvo i povr−tarstvo, odnosno Zavod za hmelj, sirak i lekovito bilje je istrajao u svom radu i zah−valjujući svojoj solidarnosti na nivou Instituta stvorene su nove sorte hmelja − Aromai Robusta, koje su našle svoje mesto i u novim uslovima globalizacije. Pivarski kon−cern Interbrau koristi ove sorte u pivari Apatin za spravljanje visokokvalitetnih piva,koja su i najviše zastupljena u Srbiji i Crnoj Gori. Kvalitet ovog hmelja najbolje semože videti iz tabele 20.

Tab. 20 Prosečan sadržaj α−kiselina (%) u hmelju iz VojvodineTab. 20 Average α−acids content (%) in Vojvodina hops

Ovakvi problemi u hmeljarstvu Vojvodine mogu se prevazići izvozom hmelja,odnosno prodajom hmeljarskim multinacionalnim kompanijama. S obzirom da sestruktura sortimenta u vojvođanskom hmeljarstvu poboljšava, već se sada moguponuditi svetskom tržištu određene količine kvalitetnog hmelja, koje bi se iz godineu godinu povećavale na osnovu čvrstih ugovora.

Ako se želi sačuvati hmeljarstvo, moraju se ispoštovati svi uslovi u međunarod−nom prometu, pre svega uslovi kvaliteta hmelja, kao osnovnog preduslova za

Godina - Year Prinos - Yield (t/ha)

2000. 1,162001. 1,862002. 1,51

Sorta − VarietyGodinaYear Bačka Brewers Gold Aroma Robusta2000. 1,36 6,27 6,75 6,262001. 2,21 5,63 6,21 9,262002. 1,33 5,30 6,97 7,09

kvalitetno pivo. Razvoj proizvodnje hmelja vezan je i dalje za naučnoistraživačkirad, koji se odvija u specijalizovanim naučnim ustanovama u svim zemljama.

Naučnoistraživački rad u našoj zemlji ima dugu tradiciju − već preko 50 godina,kao i značajne rezultate, koji su u prošlosti pomagali proizvođačima da budu međuprvim hmeljarskim zemljama sveta. Kada se radi o tehnološkim problemimaproizvodnje hmelja najvažniji zadatak je poboljšanje kvaliteta hmelja. U tom smislupostoji rešenje u novim sortama hmelja, stvorenim u Institutu, koje su našle svojemesto u domaćoj pivarskoj industriji.

Da bi se dugoročno zadovoljile potrebe pivarske industrije i eventualno obezbe−dile određene količine hmelja za izvoz potrebno je učiniti sledeće: povećati površinepod ovom kulturom na oko 700 ha (podići nove konstrukcije, intenzivno širiti posto−jeće domaće i stvarati i uvoditi u proizvodnju nove sorte, proizvesti odgovarajućukoličinu sadnog materijala iz matičnih hmeljarnika, omogućiti proizvođačima sub−vencije, kako prilikom zasnivanja novih zasada, tako i u proizvodnji), povećati pros−ečne prinose (utvrditi sortnu agrotehniku, osavremeniti navodnjavanje), obnovitimehanizaciju koja se koristi u proizvodnji hmelja (specifična oruđa: orezivači, atom−izeri i specifične mašine − beračice), primeniti dobru poljoprivrednu praksu uproizvodnji hmelja, poboljšati postojeće i istražiti alternativne načine dorade i pre−rade (briketiranje i peletiranje samlevenih suvih šišarica), afirmisati hmelj kao poten−cijalnu sirovinu za izradu pomoćnih lekovitih sredstava.

Čvršće organizaciono i poslovno povezivanje proizvođača hmelja u okviru hmel−jarske asocijacije jedan je od osnovnih preduslova uspešne proizvodnje i nastupa nadomaćem i svetskom tržištu.

Radi prevazilaženja kritičnog stanja u hmeljarstvu Grupacija proizvođača hmelja usastavu Poslovne zajednice za industrijsko bilje predlaže da se izjednači položaj hmel−jarstva sa položajem voćarstva i vinogradarstva kod obezbeđivanja sredstava za zasni−vanje novih zasada. Hmelj je višegodišnja intenzivna kultura. Zasnivanje proizvodnjezahteva angažovanje izuzetno velikih sredstava, kako za podizanje nove konstrukcije,tako i za obnovu samog zasada. S obzirom da su proizvođači zbog nepovoljnog stanjau hmeljarstvu finansijski iscrpljeni nisu u mogućnosti da sami obnavljaju zasade.

Visoka ulaganja neophodna su i za redovnu proizvodnju, koja se često obezvredielementarnim nepogodama ili pak dekonjukturom na tržištu. Zbog toga trebaobezbediti stimulacije proizvođačima hmelja za redovnu proizvodnju svake godine,da bi proizvođači bili izjednačeni sa evropskim proizvođačima. Godišnja stimulacijatreba da iznosi oko 400 eura po hektaru, koliko je u Evropskoj Uniji.

Obezbediti izvozne stimulacije, s obzirom da se proizvođači hmelja sa svojimcenama teško uklapaju u svetsku cenu (nepovoljan kurs dinara, smanjena produk−tivnost). Svake godine odrediti visinu prelevmana, da bi se zaštitila domaćaproizvodnja od inostranih dampinških cena.

Obezbediti povoljne uslove kreditiranja za nabavku savremenih proizvodnihsredstava, odnosno savremenih specijalizovanih mašina (orezivača, atomizera, kom−bajna, doradnih kapaciteta) i opreme za navodnjavanje.

17

18

U takvom slučaju hmelj bi se mogao prodavati domaćim pivarama direktno, kaoi do sada ili indirektno putem hmeljarskih kompanija J. Barth, Steiner, Lupofresh, J.I.Hass koje kontrolišu preko 90 % svetskog tržišta hmelja. Kao dobar primer može daposluži stanje u hmeljarstvu Slovačke, koja ima slične površine kao i vojvođanskihmeljarski region i dobro razvijenu pivarsku industriju, koja je potpuno trans−formisana. Ni jedan kilogram hmelja se ne prodaje domaćim pivarama direktno.Celokupna proizvodnja se prodaje kompaniji J. Barth koja hmelj dorađuje, egalizirapo utvrđenim standardima, pakuje i prodaje pivarama Slovačke i sveta.

Vrlo je slična situacija i sa hmeljarstvom Češke Republike. Češki hmelj je poznatpo svojim aromatičnim osobinama. Spada među najbolje u svetu, kao i češko pivo,koje je postalo merilo kvaliteta. Plzenski tip piva je izum čeških pivarskih majstora.Njegov kvalitet je prepoznatljiv u celom svetu zahvaljujući upravo češkom hmelju.Plzenska pivara je prodata kompaniji Saab − Miler koja se snabdeva češkim hmeljempreko multinacionalnih kompanija.

PROIZVODNJA PIVA U SRBIJI I CRNOJ GORI

Od svetskih pivarskih koncerna Interbrau, Haineken, Carlsberg koji postaju vlasnicipivara u našoj zemlji ne može se očekivati da će učestvovati u razvoju hmeljarstva. Od njihse može očekivati da će i dalje kupovati kvalitetan hmelj po svetskim cenama. Bez hmeljase ne može praviti pivo. Međutim, briga o hmeljarstvu nigde nije prepuštena samo hmelja−rima. Ona se mora podeliti između države i proizvođača, kao što je to i u drugim zemljama.

Pogled na podatke iz tabele 21 daje jasan uvid u stanje pivarske industrije u našojzemlji. Za samo dve godine proizvodnja piva je smanjena za skoro četvrtinu što sene može pripisati zasićenju kod potrošača ili padu standarda. Poznato je da je pivojedno od omiljenih pića u našoj zemlji, pa razloge za smanjenu proizvodnju trebatražiti u nekontrolisanom uvozu stranih pivarskih marki. Ova piva su uglavnommanje gorčine pa se menja i ukus potrošača.

Tab. 21 Proizvodnja piva u Srbiji i Crnoj Gori (000 hl)Tab. 21 Beer production in Serbia and Montenegro (000 hl)

ZAKLJUČAK − REŠENJE PROBLEMA

Tradicija proizvodnje hmelja u našoj zemlji je izuzetno duga, čak preko 200 god−ina. Hmelj uzgajan na našim prostorima je dobrog kvaliteta i svojevremeno je uspe−vao da podmiri celokupne potrebe naše pivarske industrije. Da bi se prevazišli trenut−ni problemi koji prate hmeljarsku proizvodnju i da bi se ponovo vratilo mesto kojehmelju i pripada, jedna od mogućih rešenja su:

Godina - Year Proizvodnja - Production2000. 61182001. 52732002. 4813

1. Podeliti brigu koja je sada ostavljena samo hmeljarima2. Država: izjednačiti uslove privređivanja u hmeljarstvu sa ostalim hmeljarskim

zemljamaa) subvencije − premije za proizvodnju i zasnivanjeb) zaštita od nelojalnog uvoza − prelevmanic) sistem povoljnog kreditiranja

3. Nauka: savremena istraživanja na unapređenju proizvodnjea) stvaranje novih sortib) introdukcijac) osavremanjavanje proizvodnje i prerade

4. Hmeljari − proizvođači:a) organizovanost kao prvi preduslov jedinstvenoj poslovnoj odnosno

prodajnoj politici hmelja na domaćem i stranom tržištu − značaj Grupacijeb) kvalitetom osvojiti domaće i strano tržištec) uklapanje u međunarodne standarded) permanentno unapređivanje proizvodnje

I pored ovih zadataka i podeljenih uloga u zaštiti vojvođanskog hmeljarstva idalje će biti prisutni globalni problemi koje je Stefan Bart, vlasnik najveće svetskehmeljarske kompanije, označio u četiti tačke:

1. Prodajne cene ispod proizvodnih2. Veća ponuda nego tražnja3. Izgubljen sezonski karakter trgovine hmeljom 4. Permanentno smanjenje gorčine u pivu.

Od ova četiri problema prva tri se mogu rešavati u podeljenim zadacima i uloga−ma između proizvođača, države i nauke. Četvrti problem − permanentno smanjenjegorčine u pivu, povezano je sa navikama novih potrošača − konzumenata, što nije urukama hmeljara, naučnika ili pak državnika. Verovatno bi trebalo ponovo preispi−tati mišljenja starih braumajstora prema kojima hmelj nije samo dodatak gorčinepivu, nije samo šlag na torti, svojim geografskim poreklom i aromom nije samo vital−na sirovina u pivarstvu, već je hmelj filozofija pivarstva koja pivu daje dušu.

LITERATURA

Joh. Barth & Sohn (2000/2001, 2001/2002, 2002/2003). Nuremberg, The BarthReport, Hops 1−28.

Galović, Vladislava, Mijavec, A., Ikić, Ivka, Sabo, J. (1995): Novi vojvođanskikultivari hmelja (Humulus lupulus L.). Pivarstvo 28, 1−2,:7−11.

Kišgeci, J., Sabo, J., Mijavec, A., Milin, Ð., Prelić, S., Protić, R. (1984): Aktuelni

19

20

problemi proizvodnje hmelja i predlozi mera za njihovo unapređenje u SAPVojvodini. Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje 16, 47−48, 7−32.

**Rad je saopšten na skupu hmeljara i pivara Vojvodine u pivari Čelarevo 2002.godine.

HOP GROWING IN VOJVODINA AND GLOBALISATIONOF BEER PRODUCTION

Kišgeci, J., Sabo, J., Ikić, Ivka, Vasić, Radica

SUMMARY

In this paper there is a situation of hop and beer production in the world with spe−cial review on Vojvodina hop production and beer production in Serbia andMontenegro.

In the tables there are hop acreages , hop varieties, average alpha−acids content,hop market, hop production subventions, beer production in the EU countries andin the other countries of the world in the period from 1998 to 2001.

There is also the hop problems resolution in Vojvodina for beer productiondemands in Serbia and Montenegro.

Key words: hop, varieties, production, α−acids, acreages, beer


KONCEPCIJA "SIGURNE" CIGARETE

Radojičić, Vesna, Nikolić, Miroslava*

IZVOD

Prema najnovijim podacima više od 1 svetske populacije konzumira cigarete (oko1,7 milijardi ljudi). Dnevna potrošnja cigareta u svetu je oko 16,5 milijardi komada.Obzirom da konzumiranje cigareta raste iz godine u godinu, novi zakonski propisi uproizvodnji cigareta nameću sve rigoroznije zahteve u pogledu materija štetnih pozdravlje u duvanskom dimu. Ovaj rad ima za cilj da se našoj naučnoj i stručnojjavnosti prezentiraju rezultati, koji se kod nas i u svetu postižu u cilju smanjenja štet−nih efekata duvanskog dima cigarete. Rad se bazira na literaturi koja se bavi ele−mentima štetnosti duvanskog dima po zdravlje aktivnih i pasivnih pušača, kaomogućnošću smanjenja štetnih elemenata duvanskog dima cigareta.

Ključne reči: cigareta, duvanski dim, štetnost, »sigurna« cigareta

UVOD

U savremenoj proizvodnji cigareta, kao problem kvaliteta i duvana i same ciga−rete, ne postavljaju se samo klasični zahtevi optimizacije upotrebne vrednosti iekonomičnosti proizvodnje, već i zahtev da dim cigarete bude što je moguće manještetan po zdravlje aktivnih i pasivnih pušača.

Evropska Unija je uvela sledeće uredbe, koje se odnose na izradu cigareta i koji−ma se zahteva i definiše sadržaj nepoželjnih komponenti u duvanskom dimu:

– Uredba ISO 3400 određuje dozvoljenu količinu nikotina u cigaretnom dimu.Nikotin je važan zbog toksičnosti i stimulativnog dejstva nalik na «lake» droge.

– Uredba ISO 3400 određuje dozvoljenu količinu TAR−a u cigaretnom dimu.TAR−u se pripisuje kancerogeno dejstvo.

– Uredba ISO 4387 određuje dozvoljenu količinu CO u cigaretnom dimu. CO sepripisuje toksičnost.

Pod pritiskom Svetske Zdravstvene Organizacije i antipušačkog lobija, zahteva seuvođenje nove uredbe o obaveznom označavanju sadržaja PAH−a (policikličnih aro−matičnih ugljovodonika) u duvanskom dimu cigarete. PAH−ovi se smatraju najod−govornijim za nastajanje kancerogenih oboljenja aktivnih i pasivnih pušača.

Poslednjih 50−tak godina industrija cigareta je potrošila značajno vreme inovac da razvije "sigurniju" cigaretu. Ona bi morala da zadovolji pušača u količi−

21

Pregledni rad

* Mr Vesna Radojičić, prof. dr Miroslava Nikolić, Poljoprivredni fakultet, Zemun

22

ni nikotina i osnovnim pušačkim svojstvima, a istovremeno da bude manje štetnapo zdravlje.

Patrick Sheehy, bivši izvršni šef BAT−a, napisao je 1986−e da istraživanje i razvoj sig−urnije cigarete predstavlja prećutnu potvrdu da su cigarete opasne (Parker−Pope, 2004).Dokumentacija pokazuje da su duvanske kompanije usmerile istraživanja na nekoliko ob−lasti, uključujući sintetički duvan, povećanje nivoa nikotina u tzv. low−tar cigaretama, kakopušači ne bi morali da nadoknađuju manjak nikotina pušeći više cigareta, kao i na selek−tivnu filtraciju većine toksičnih komponenti u duvanskom dimu, među kojima je i CO.

Trendovi savremene proizvodnje cigareta podrazumevaju:– Postepeno smanjenje TAR−a i nikotina kod već postojećih marki cigareta, bez

ugrožavanja njihove prihvatljivosti.– Razvoj i uvođenje u proizvodnju novih marki cigareta sa niskim sadržajem

TAR−a i nikotina, prilagođenog kvaliteta na pušenje.– Razvoj nove generacije proizvoda, tzv. globalne cigarete.Danas, zahvaljujući primeni savremenih tehnoloških dostignuća imamo stabilnu

proizvodnju cigareta sa 10 mg TAR−a, 1mg nikotina i 10 mg CO (Federal TradeCommision, 1994).

Na tržištu se već mogu naći i cigarete izrađene od 60% rekonstituisanog duvana.Neki istraživači predviđaju da će se u budućnosti cigarete izrađivati samo od folije.Ima indikacija da upravo jedno od rešenja za prozvodnju sigurne cigarete budeproizvodnja novog tipa rekonstituisanog duvana, tačno određenih fizičkih i hemij−skih svojstava, koji bi bio jedini materijal za punjenje cigarete (tzv. globalna cigare−ta). Tako bi se kod svih cigareta mogao proizvesti "isti dim", a karakter pojedinačnemarke, odnosno varijacije u kvalitetu i pušačkim svojstvima bi se obezbeđivaleposebnom vrstom flavour−a (Nikolić, 2004).

SADRŽAJ ŠTETNIH ELEMENATA U DUVANSKOM DIMU

Sadržaj cigareta je prvi put počeo da se ispituje 1967. godine u USA, kada jeFederalna trgovinska komisija (FTC) osnovala laboratorije za testiranje cigareta. Odtada se u vladinom Institutu u Vašingtonu prate i analiziraju svi brendovi na tržištu.

U duvanskom dimu je utvrđeno postojanje oko 4800 elemenata, od čega okopolovine uopšte nije bilo prisutno u duvanu već nastaje prilikom pušenja. Ispitivanjesastava i karakteristika elemenata duvanskog dima postalo je veoma aktuelno sapojavom jakog antipušačkog lobija, ali i sa podizanjem nivoa analitičke tehnike.

Duvanski dim je rezultat specifičnog sagorevanja mešavine, koja je sačinjena odduvana (93%−izrezana lisna plojka, ekspandovani nerv i rekonstituisani duvan), adi−tiva i cigaret papira. Ovo specifično, nepotpuno sagorevanje naziva se piroliza, a zarezultat ima koncentrovani aerosol sastavljen iz dve faze:

– Čestična faza (PM)– Gasovita faza (VF)

Čestična faza (PM) označava komponente koje se u potpunosti talože na kem−bridž filtru (Stedman, 1968). Teži oko 40 mg po jednoj ispušenoj cigareti, težine 1g.

Iako čini manje od 8% duvanskog dima, ona sadrži najveći broj komponenata dima,među kojima je i većina nepoželjnih (nikotin, TAR) i kancerogenih materija, međukojima su i PAH−ovi.

Nikotin je osnovno jedinjenje u duvanskom dimu zbog koga ljudi puše. Letalnadoza nikotina za čoveka iznosi 50 mg, ali i znatno manje količine mogu izazvati nizposledica. Srećom, kao i sa ostalim jedinjenjima tokom pušenja i sa nikotinom sedešava čitav niz transformacija (odlazak u sporednu struju dima, razgradnja u zonisagorevanja), pa se mnogo manja količina od početne unese u pluća pušača, a jošmanja količina se u njima apsorbuje.

Po klasifikaciji Svetske Zdravstvene Organizacije, nikotin je svrstan u psihoak−tivne supstance i to u grupu stimulansa, zajedno sa kofeinom, kokainom i amfeta−minima. Imaju izraženo dejstvo na nervni sistem i izazivaju osećaj zavisnosti.Dejstvo nikotina na nervni sistem je dvojako: izaziva stimulaciju ili depresiju per−ifernog i centralnog nervnog sistema u zavisnosti od doze.

TAR se definiše kao agregat izdvojene supstance iz čestične faze duvanskog dimaposle oduzimanja nikotina i vlage (Winder i Hoffmann,1967).

Većina vlada u svetu se oslanja na standardne metode za određivanje nivoa TAR−a i nikotina u duvanskom dimu cigarete, odobren od strane Međunarodne organi−zacije za standarde (ISO), koristeći mašine za pušenje. Poznato je da mašine ipak nepuše na isti način kao i ljudi, ali daju dosledan i standardizovan način rangiranjaTAR−a i nikotina među različitim tipovima cigareta.

Osnovni faktori koji utiču na produkciju nikotina i TAR−a su: tipovi duvana i nji−hove količine, kao i ostali materijali koji se mogu naći u punjenju; fizičke karakter−istike cigarete (dimenzije, težina i denzitet), širina reza, dužina opuška, vlaga, papirnielementi cigarete, filtri, uticaj aditiva, a pre svega korektora gorenja, koji ubrzavajuproces gorenja ili podržavaju više temperature tokom pirolize.

TAR umanjuje odbranu organizma od kancera, parališe bronhijalni odbrambenisistem, pa su stoga pluća pušača najugroženija.

Mnogi pušači misle da su cigarete sa manje TAR−a, tzv light cigarete , bezopas−nije od full−flavour cigareta. Međutim, smanjenje TAR−a uzrokuje i smanjenjenikotina u duvanskom dimu, pa pušači moraju da nadoknade svoju potrebu zanikotinom. Pušači low−tar cigareta inhaliraju mnogo dublje, češće povlače i pušemnogo bliže filteru.

Policiklični aromatični ugljovodonici (PAH) se formiraju tokom nepotpunogsagorevanja uglja, gasa i organskih supstanci, kao što su duvan i meso. Od 4863 iden−tifikovana jedinjenja u duvanskom dimu cigarete, 755 je u grupi PAH−ova (Jenkins iMc Rae, 1996). Prema istraživanjima American Health Foundation (1998), utvrđenakoličina PAH−a u duvanskom dimu kreće se od 62 − 193ηg po cigareti (Hoffmann iHoffmann, 1998).

Na produkciju PAH−a u duvanskom dimu utiču:Broj povlačenja. Wynder i Hoffman (1967) su ustanovili povećanje BAP−a sa

porastom broja povlačenja:– 4,0 µg/100 cigareta po jednom povlačenju u minuti– 6,6 µg/100 cigareta sa dva povlačenja u minuti– 8,8 µg/100 cigareta sa tri povlačenja u minuti

23

24

Tip duvana. Količine BAP−a izolovane iz glavne struje duvanskog dima(Grimmer,1961):

– za 4 tipa virdžinijskog duvana: 2,8 − 3,7 µg– za 4 tipa orijentalnog duvana: 2,3 − 3,0 µg– za tri tipa duvana tipa berlej: 1,6 − 2,2 µgVlaga duvana. Sa povećanjem vlage duvana povećava se produkcija PAH−a

(Neurath i Horstmann,1963), jer je sagorevanje duvana sporije.– 2,8 µg BAP−a/100 cigareta (glavne struje) pri sadržaju vlage duvana od 3,1%– 6,8 µg BAP−a/100 cigareta (glavne struje) pri sadržaju vlage duvana 27,75%Najvažniji faktor koji utiče na produkciju PAH−a su temperature u zoni žarenja

cigarete (Muramatsu, 1981). Najveće količine PAH−a dobijene su pirolizom metanai etilena na temperaturama između 1000 − 1100 °C i 800 − 900 °C (Badger, 1962).

Gasovita faza (VF) sadrži komponente dima čija je tačka ključanja ispod tem−perature predgrevanja duvana, odnosno ispod 100 − 150 °C. Teži oko 400 mg po jed−noj ispušenoj cigareti. Sastojci koji se nalaze u gasovitoj fazi su: kiseonik, azot, CO2,CO, H2S, HCN, NH3 i supstance koje se ne mogu strogo nazvati gasovima kada suna sobnoj temperaturi ali koje su prilično isparljive, kao što su vodena para, aldehidi(formaldehid, acetaldehid).

Prve rezultate merenja CO u cigaretnom dimu, pri standardnom pušenju objavioje u svojim radovima Osborn (1956). On je kompenzacionom infracrvenommetodom izmerio koncentracije CO u glavnoj struji cigaretnog dima, koje su se kre−tale od 2,9 do 5,1%.

Koncentracija CO u dimu (Mumpower i sar., 1962) zavisi od:– Sadržaja vlage − povećan sadržaj vlage dovodi do smanjenja CO u glavnoj stru−

ji dima.– Zapremine povlačenja − povećanjem zapremine povlačenja značajno se poveća−

va nivo CO u dimu.– Broja povlačenja − najmanje koncentracije CO su pri prvom povlačenju i rastu

za svako naredno.CO prouzrokuje glavobolju, malaksalost, vrtoglavicu, slabljenje koncentracije i

pamćenja. CO se deklariše kao krvni otrov. Naime, nikotin povećava protok krvi iubrzava rad srca, raste broj otkucaja sa 60−80 na 80−100 u minuti, što je efekat brzoghodanja. Međutim, CO ima veliki afinitet prema hemoglobinu (250x veći nego O2),pa stvara stabilan kompleks i u tom slučaju ne može se ostvariti spoj hemoglobina ikiseonika. Srce i mozak ne primaju kiseonik, a pri većem broju otkucaja potrebno muje više kiseonika i to je ono što je opasno.

Zvanično se etiketiranje nivoa TAR−a i nikotina na paklicama cigareta prvi putpojavilo 1982. godine, kada su proizvođači štampali maksimalno sadržane nivoe.Ustanovljena je gornja granica od 18 mg TAR−a, 1,6 mg nikotina i 20 mg CO po cig−areti. Odredbama Međunarodne organizacije za standarde (ISO) te količine su poste−peno smanjivane. Evropska direktiva je da se nivo TAR−a u cigaretama održi na mak−simalnih 12 mg po cigareti.

Podaci o količini TAR−a i nikotina prisutnih u duvanskom dimu štampaju se i napaklicama cigareta proizvedenih u SCG, iako ne postoje standardi i propisi o nji−hovim dozvoljenim količinama po kategorijama cigareta. Podaci o količini CO u

duvanskom dimu još uvek se ne štampaju na paklicama domaćih cigareta. Izradastandarda koji bi bili usklađeni sa ISO je u toku.

MERE ZA SMANJENJE ŠTETNOSTI DUVANSKOG DIMA

Uprkos industrijskom optimizmu u početku, o jednostavnom odstranjivanju tok−sičnih elemenata iz duvanskog dima cigarete, pokazalo se da pojam "sigurne" ciga−rete predstavlja veliki tehnološki i socijalno−politički izazov. Istraživanjem sunajčešće nalaženi načini za smanjenje jedne ili dve "opasne" komponente, tako što biprikrivanje jedne od njih dovelo do povećanja nivoa neke druge štetne komponenteili dramatično pogoršalo osnovne degustacione karakteristike cigarete, što je neprih−vatljivo za pušače.

Mere za smanjenje štetnosti duvanskog dima, koje se preduzimaju sa tehnološkogaspekta i aspekta proizvodnje su:

Povećanje moći punjenjaCigaretu puniti sa što manje duvana (povećati moć punjenja, smanjiti denzitet).

Jedan od načina za povećanje moći punjenja je upotreba rekonstituisanog i ekspan−dovanog duvana u mešavini za cigarete.

Rekonstituisani duvan (duvanska folija)Rekonstituisani duvan (sl. 1) je folija debljine plojke duvana izrađena od duvanskog

praha, celuloze i odgovarajućih vezivnih materijala−skrobnih lepkova (Nikolić, 2004).Prvi put se koristio u originalnoj Winston mešavini 1954.godine, a do 1960.godine bioje u upotrebi svih američkih kompanija. U početku je bio zamišljen radi uštede novca.

Sl. 1 Rekonstituisani duvanFig. 1 Reconstitute tobacco (recon)

Primenom duvanske folije TAR i nikotin se smanjuju do 40% (sl. 2). Optimalnirezultati u pogledu degustacionih svojstava dobijaju se pri korišćenju 25−30% folijeu mešavini za cigarete.

25

26

Sl. 2 Redukcija nikotina i TAR−a upotrebom rekonstituisanog duvanaFig. 2 Reduction of nicotine and TAR content with recon appliemnet

Ekspandovani duvanEkspandovanje glavnog nerva (sl. 3)

predstavlja povećanje zapremine zidovaćelija promenom njihove strukture(Nikolić,2004). Upotreba ekspandovanogduvana u mešavini za cigarete pre svegautiče na povećanje moći punjenja (sman−jenje denziteta). Smanjenje količinematerijala automatski dovodi do smanjen−ja količine formiranog dima.

Ekspandovani duvan pored dobrihekonomskih rezultata, prouzrokuje iredukciju TAR−a od 32−42%, kao i nikoti−na od 53−59% (tab. 1).

Tab. 1 Sastav dima standardne ciga−rete(ABC) i cigarete sa 30% ekspan−dovanog duvana

Tab. 1 Smoke composition of stan−dard cigarette and cigarette with 30% ofexpanded tobacco

PokazeteljIndicator

Standardna cigareta(mg/g izg.duv)

Standard cigarette(mg/g of burned tobacco)

30% ekspandovani duvan(mg/g izg.duv)

30% expanded tobacco(mg/g of burned tobacco)

TAR 32,0 26,7Nikotin - Nicotin 2,1 1,3Fenoli - Phenols 157 135CO 18,7 15,8Benzopiren - Benzopyrene 0,71 0,76

Sl. 3 Glavni nerv pre i nakon ekspan−dovanja

Fig. 3 Stem before and after expandingprocess

PokazeteljIndicator

Standardna cigareta(mg/g izg.duv)

Standard cigarette(mg/g of burned tobacco)

30% ekspandovani duvan(mg/g izg.duv)

30% expanded tobacco(mg/g of burned tobacco)

Gornja granica primene ekspandovanog duvana je 25% zbog posledica promenau hemijskom sastavu dima. Ako se upotrebi ekspandovani nerv, ekspandovana sitn−javina i rekonstituisani duvan sa dodatkom ekspandovane sitnjavine (PM sendvičfolija), ukupan udeo u cigareti može da iznosi i do 50%.

Izbor odgovarajućih sorti duvana Prilikom izrade mešavine koristiti sorte koje formiraju manje dima, odnosno

manje čestične faze pri sagorevanju (tab. 2).

Tab. 2 Konstituenti glavne i sporedne struje dima za osnovne tipove duvanaTab. 2 Constituents of mainstream and sidestream smoke for main tobacco types

Upotreba aditivaDodajemo neke specifične koji će ili da održavaju optimalne uslove gorenja

(humektanti) ili korektore gorenja (povećavamo brzinu gorenja).

Modifikacija papirnih elemenataModifikacija papirnih elemenata se se postiže:Perforacijom cigaret papira− koji drži na okupu vlakna svitka i sam učestvuje u

procesu sagorevanja cigarete. Prirodna propustljivost cigaret papira je 12−20 CU(coresta unit). Cigaret papir može biti modifikovan povećanjem poroziteta, i to:

– Mehaničkim perforacijama − bušenje papira tankim iglama (prečnik pora0,05mm).

– Elektrostatičkim perforacijama − pregorevanjem papira na mestima pada varnica.– Hemijskim perforacijama − dodavanjem lako isparljivih jedinjenja papirnoj

pulpi, pa zatim njihovim isparavanjem (tokom sušenja papirnih traka) usled čega upapiru ostaju otvori.

– Laserskim perforacijama − probijanjem papira laserskim zracima (prečnik pora0,02mm).

Oblik i veličina perforacija, odn. broj rupica ima značajan uticaj na isporuku ele−menata dima. Tako pri istoj propustljivosti papira, papir sa 60 rupica/inču (60 CU)umanjuje sadržaj nikotina u dimu sa 0,8mg/cig na 0,4mg/cig, a papir sa 42 CU na0,6mg/cig. Granični faktor je kidljivost papira za izradu cigarete.

Perforacijom ovoja filtera − koji ima funkciju uobličavanja materijala od kojih jefilter izrađen.

27

PokazeteljIndicator

VirdžinijaVirginia

BerlejBurley

Orijentalni duvanOriental tobacco

glavna struja dima – mainstream smokeNikotin - Nicotin(%) 3,51 3,49 0,96TAR (mg) 26,5 23,9 27,6CO (mg) 12,3 13,6 12,7

sporedna struja dima – sidestream smokeNikotin - Nicotin(%) 8,42 7,33 2,67TAR (mg) 26,1 22,4 35,7

28

Perforacijom korka − papir koji spaja cigaretni štapić sa filterom (1−2mm prekofiltera).

Perforacijom može da se redukuje do 30% produkcije čestične faze.

FiltracijaFiltracijom se zadržava još 30% čestične faze. Svako dalje povećanje efikasnosti

filtra može se ostvariti ventilacijom filtera − perforacijom korka i ovoja filtera (sl. 4)ili selektivnom filtracijom.

1 −kriva zavisnosti smanjenja TAR (y = x)1−Reduction realtion curve of TAR (y = x)2 − kriva zavisnosti smanjenja CO (y = x)2− Reduction realtion curve of CO (y = x)3 − kriva zavisnosti smanjenja nikotina (y = 0,8x)3− Reduction realtion curve of nicotine (y = 0,8x)

Sl. 4 Uticaj ventilacije filtera na redukcijuTAR−a, CO i nikotina

Fig. 4 Influence of filter ventilation on TAR, CO and nicotine reduction

Selektivna filtracijapodrazumeva postupak doda−vanja posebnih materijala fil−terima (npr aktivni ugalj, sin−tetičke smole, zeoliti) i to:

− dodavanjem praha iligranula između vlakana filtera;

− dodavanjem posebnogsegmenta filteru;

− nanošenjem materijala naovoj filtera.

Filteri se izrađuju iz više segmenata (sl. 5), od kojih je svaki odgovoran zataloženje grupe čestica odgovarajuće veličine; npr segment za veoma sitne česticeispod 0,3µ, segment za veoma krupne čestice iznad 0,6µ.

ZAKLJUČAK

Na osnovu rezultata dosadašnjih istraživanja može se uočiti da se najveća pažnjau proizvodnji takozvane "sigurne" cigarete još uvek obraća na čestičnu fazu dima ina mogućnosti smanjenja njenih štetnih komponenata (TAR, nikotin i PAH−ovi).CO, kao elemenat gasovite faze duvanskog dima, još uvek se posmatra kao sporedniproizvod.

Tehničko−tehnološke mere koje su u primeni, odnose se na neselektivno odstran−jivanje čestične faze (filtracijom i perforacijom papirnih elemenata). Međutim, onesu ograničene nizom tehnoloških parametara, kao što je otpor na uvlačenje kod fil−tracije i kidljivost papira kod perforacije.

Metode koje se zasnivaju na modifikovanju duvanskog dima selektivnim odstra−njivanjem nepoželjnih komponenata, još uvek su u razvoju. Ove metode pod−razumevaju izmene uslova i temperatura sagorevanja, dodatkom specifičnih, namen−ski sintetisanih katalizatora, u cilju smanjenja produkcije štetnih komponenti, kao iadsorpcije već formiranih nepoželjnih komponenti duvanskog dima cigareta naaktivnim površinama specifičnih katalizatora, dodatih direktno u duvansku mešavinu.

LITERATURA

Badger, G.M. (1962): The chemical basic of carcinogenic activity. ThomasSpringfield, Illinois, p. 16−19.

Grimmer, G. (1961): Beitr. Tabakforsch. 1, 101−116.Federal Trade Commission (1994): Tar, nicotine and carbon monoxide of the

smoke of 993 varietes of domestic cigarettes. Washington DC, FTC..Hoffmann, D., Hoffmann, I. (1998): American Health Foundation.

Tabakforschung International 18, 1, 49−52.

29

Sl. 5 Višekomponentni filterFig. 5 Multycomponent filter

30

Jenkins, R.W., Mc Rae, D.D. (1996): Rec. Adv. Tob. Sci. 22, 337−392.Muramatsu, M. (1981): Sci. Papers Central Res. Inst. Japan. Tob. 123, 9−77.Mumpower, R.C., Lewis, J.S., Touey, G.P. (1962): Tobacco Sci. 6, 142−145.Neurath, G., Horstmann, H. (1963): Beitr. Tabakforsch. 2, 92−100.Nikolić, M. (2004): Tehnologija prerade duvana. Univerzitet u Beogradu,

Poljoprivredni fakultet, Beograd.Osborne, J.S., Adamec, S., Hobbs, M.E. (1956): Anal. Chem. 28, 211−215.Stedman, R.L. (1968): The chemical composition of tobacco and tobacco smoke.

Chem. Rew. 68, 153−207.Parker−Pope, Tara (2004): "Safer" cigarettes − A history.Wynder, E.L., Hoffmann, D. (1967): Tobacco and Tobacco Smoke. Academic

Press INC., New York and London.

THE CONCEPT OF "SAFE CIGARETTE"

Radojičić, Vesna, Nikolić, Miroslava

SUMMARY

In the production of the so−called "safe cigarette", attention has been focused sofar on the particle phase of tobacco smoke and possibilities of reducing its harmfulcomponents (tar, nicotine and PAHs). CO, an element of the gas phase of tobaccosmoke, is still considered a minor by−product. The exploited technical and techno−logical solutions concentrate on nonselective removal of the particle phase (filtrationand perforations of cigarette paper). However, these solutions face numerous tech−nological limitations such as suction resistance in the case of filtration and tearingresistance in the case of paper perforations. Methods based on tobacco smoke modi−fication by selective removal of undesirable components are still in pilot phase. Suchmethods, aimed at reduced generation of harmful components, involve changes incombustion conditions and temperature, achieved by adding specially synthesizedcatalysts into the tobacco blend. The active surfaces of these catalysts adsorb thealready formed undesirable components of tobacco smoke.

Key words: cigarette, tobacco smoke, harmfulness, "safe cigarette"


OCENA OPŠTIH I POSEBNIH KOMBINACIONIHSPOSOBNOSTI ZA KOMPONENTE PRINOSA

SIRKA METLAŠA [Sorghum bicolor (L.) Moench]

Sikora, V. , Berenji, J.*

IZVOD

Izvršena su ručna ukrštanja šest odabranih muško−sterilnih linija sirka metlaša usvojstvu majki sa šest inbred linija u svojstvu oprašivača. Ukrštanja su rađena poplanu linija x tester, pri čemu je dobijeno 36 eksperimentalnih F1 hibrida, koji susledeće godine ispitivani zajedno sa roditeljima u komparativnim ogledima.

Procenjene su opšte kombinacione sposobnosti za komponente prinosa roditeljskihlinija i posebne kombinacione sposobnosti za hibridne kombinacije. Utvrđena jemeđuzavisnost između linija "per se" i prosečne vrednosti svih hibrida tih linija.

Rezultati su pokazali da je neaditivan efekat gena jači od aditivnog za sve praćeneosobine. Hibridi najboljih performansi vode poreklo od superiornijih roditelja. Usledizraženog uticaja posebnih kombinacionih sposobnosti i lošiji roditelji mogu uodređenim kombinacijama dati dobre hibride.

Ključne reči : sirak metlaš, kombinacione sposobnosti, komponente prinosa

UVOD

Gajeni sirak je u poljoprivrednoj praksi zastupljen sa nekoliko agronomskih formi, odkojih je posebno značajan sirak metlaš kao industrijska biljka. Metlice sirka metlaša suosnovna sirovina za metlarstvo, odnosno za proizvodnju sirkovih metli. Sirkovo zrno koj−e se javlja kao nusproizvod je vredna stočna hrana, a može se iskoristiti i u proizvodnji

Iskorišćavanje hibridne snage je našlo svoju primenu kod sirka za zrno, sudansketrave i silažnog sirka koji sa sirkom metlašem spadaju u istu biljnu vrstu. Polazeći odiskustva sa ovim formama sirka kod kojih se hibridna snaga ispoljava u pogledu pri−nosa zrna i vegetativne mase, pretpostavka je da se sličan efekat može dobiti i kodsirka metlaša, kod koga se danas u proizvodnji nalaze isključivo sorte − čiste linije.

Mogućnost introdukcije gena muške sterilnosti iz sirka za zrno (Bacsa, 1978) jestvorila preduslove za iskorišćavanje hibridne snage kod sirka metlaša, kod koga jezabeležen pozitivan heterozis za niz kvantitativnih osobina (Sikora, 1999).

Najvažniji elementi prinosa sirka metlaša su masa neovršene i ovršene metlice imasa semena po biljci. Prerađivači obično otkupljuju neovršene metlice, sa kojihodstranjuju zrno pa tek onda od njih prave metle. Mora se međutim imati u vidu da je izrno proizvod koji nalazi valorizaciju na tržištu stočne hrane. U vezi sa tim se određuje

31

* Mr Vladimir Sikora, dr Janoš Berenji, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo,Maksima Gorkog 30, Novi Sad

Originalni rad

32

randman, koji predstavlja udeo ovršene u masi neovršene metlice, a samim tim i udeozrna. Sa aspekta metlarstva je pogodniji materijal koji ima veći randman, odnosno većiudeo ovršene metlice u ukupnom prinosu, na šta se stavlja akcenat pri selekciji.

Ocena kombinirajućih sposobnosti pomaže pri identifikaciji najboljih roditelja idavanju informacija o načinu nasleđivanja pojedinih svojstava.

MATERIJAL I METOD RADA

Ukrštano je šest muško−sterilnih linija (A−linije) u svojstvi majki sa šest restauratorafertilnosti (R−linije) u svojstvu oprašivača hibrida. Ukrštanja su izvedena po planu lini−ja x tester analize (Singh, Chaudhary, 1979). Trideset šest eksperimentalnih hibrida suzajedno sa roditeljima sledeće godine gajeni u komparativnim ogledima postavljenim poslučajnom blok sistemu. U ogledima je primenjena agrotehnika koja se u našim uslovi−ma preporučuje pri gajenju sirka metlaša. Na svakoj elementarnoj parceli je vršenemerenje pet slučajno odabranih biljaka na kojima je vršena analiza komponenti prinosa.

Statistička obrada podataka je obuhvatila ocenu opštih i posebnih kombinacionihsposobnosti (Kempthorne, 1957), ocenu prosečne dominacije (Rao, 1968) i utvrđi−vanje međuzavisnosti između roditeljskih linija i hibrida koji od njih vode poreklo(Hadživuković, 1973).

REZULTATI I DISKUSIJA

Masa neovršene metlice. Statistička nesignifikantnost sredine kvadrata OKS A−linija i R−linija i visoka signifikantnost PKS ukazuje na značaj neaditivnog delovan−ja gena pri ekspresiji ovog svojstva. A−linije su ispoljile veću varijabilnost, dok su R−linije bile uniformnije. U ukupnoj varijaciji ogleda najveći udeo imaju hibridi sapreko 70 %, dok je udeo A−linija 21,7 % a R−linija svega 5 % (tab. 1).

Tab. 1 ANOVA kombinirajućih sposobnosti za komponente prinosaTab. 1 ANOVA of combining abilities for yield components

Sredina kvadrataIzvorvarijacije

Stepenislobode Neovršena

metlicaOvršenametlica

Masasemena

Randmanmetlice

Ponavljanja 4 287,85+ 39,93* 155,09+ 12,12ns

Hibridi 35 886,65*** 134,26*** 503,20*** 149,09***

OKS A 5 1345,45ns 455,98*** 514,43ns 569,13***

OKS R 5 310,83ns 116,54ns 203,36ns 139,82+

PKS 25 910,05*** 73,46*** 560,92*** 66,93***

Pogrečška 188 139,22 14,42 76,56 9,59A-linije (%) 21,7 48,5 14,6 54,5R-linije (%) 5,0 12,4 5,8 13,4A x R (%) 73,3 39,1 79,6 32,1

ns nesignifikantno+ signifikantno na pragu značajnosti 10%* signifikantno na pragu značajnosti 5%** signifikantno na pragu značajnosti 1%*** signifikantno na pragu značajnosti 0,1%

Većina A−linija su dobri opšti kombinatori za prinos neovršene metlice, izuzevlinija 100−3 i IL 37. Najbolje su se pokazali : BC 1/77, Jumak i Sava. Kod R−lini−ja je situacija slična pošto se u negativnom smislu ističu oprašivači 100−3 i ST139/79 a najbolji su IL 34 i Sava. Najbolje PKS je ispoljila kombinacija Jumak xIL 34, što je u skladu sa vrednostima OKS. Pored toga su se istakle i dve kombi−nacije u kojima je jedan od roditelja sa najslabijim OKS : 100−3 x IL 34 i IL 37 x100−3 (tab. 2).

Tab. 2 OKS i PKS za masu neovršene metliceTab. 2 GCA and SCA for mass of untreshed panicle

Masa ovršene metlice. Nesignifikantnost sredine kvadrata R−linija ukazuje na nji−hovu malu genetsku varijabilnost za masu ovršene metlice. U prilog tome govori iudeo pojedinih kategorija u ukupnoj varijaciji, koji iznosi kod A−linija 48,5 %, hib−rida 39,1 % a kod R−linija samo 12,4 % (tab. 1).

Prosečan stepen dominacije ukazuje da odlučujuću ulogu u ekspresiji ovog svo−jstva ima neaditivno delovanje gena (tab. 6).

Sredina kvadrata PKS je manja u odnosu na A i R−linije što inducira većuuniformnost hibrida u odnosu na roditelje. Kao i kod mase neovršene metlicenajgori opšti kombinatori su izogene linije 100−3. Od A−linija su se u tom smis−lu najbolje pokazali IL 37, Sava i Jumak a od R−linija Szegedi 185 i Sava.Najbolje PKS imaju kombinacije 100−3 x IL 34, IL 37 x Szegedi 185 i Jumak xIL 34 (tab. 3).

33

R-linijeA-linijeSava ST

139/79Ne/K/8D Szegdi 185 IL 34 100-3

OKSA-linije

BC 1/77 -8,07 -9,05 17,80 -2,44 -0,02 1,78 5,55ST 139/79 7,99 -3,27 1,30 -2,74 -12,00 8,72 0,45Sava -0,14 6,22 2,57 8,35 -3,15 -13,85 3,14Jumak -1,74 -9,42 -6,79 0,64 31,05 -13,74 4,08IL 37 5,96 7,80 -4,27 6,81 -33,31 17,01 -0,30100-3 -3,99 7,73 -10,60 -10,64 17,44 0,06 -12,91OKS R-linije

1,44 -1,46 0,61 0,18 4,47 -5,22

NZR OKS 0,1% = 20,54 NZR PKS 0,1% = 17,68 1,0% = 15,37 1,0% = 13,72 5,0% = 11,35 5,0% = 10,42 10 % = 9,42 10 % = 8,76

34

Tab. 3 OKS i PKS za masu ovršene metliceTab. 3 GCA and SCA for mass of treshed panicle

Sredina kvadrata PKS je veća u odnosu na A i R−linije što ukazuje na veću vari−jabilnost hibrida u poređenju sa roditeljima. Najbolji opšti kombinatori za prinos zrnasu od A−linija BC 1/77 i Jumak a od R−linija IL 34 i Ne/K/8D. Najbolje PKS ispo−ljavaju kombinacije : Jumak x IL 34, IL 37 x 100−3 i BC 1/77 x Ne/K/8D (tab. 4).

Masa semena po metlici. Nesignifikantnost sredine kvadrata OKS A−linija i R−linija ukazuje na usku genetsku varijabilnost roditelja za ovu osobinu. O tome sve−doči i udeo u ukupnoj varijaciji koji kod A−linija iznosi 14,6 % a kod R−linija samo5,8 % (tab. 1).

Vrednosti varijansi OKS i PKS, kao i njihov odnos govori o odlučujućoj ulozineaditivnog delovanja gena za ovu osobinu (tab. 6).

Tab. 4 OKS i PKS za masu semena po metliciTab. 4 GCA and SCA for mass of seed per panicle


139/79Ne/K/8D Szegdi 185 IL 34 100-3

OKSA-linije

BC 1/77 -0,12 -0,70 3,54 -3,15 -2,02 2,45 0,75ST 139/79 1,96 -2,79 -0,65 -0,66 -2,82 4,97 0,33Sava 0,47 1,10 1,44 2,29 1,37 -6,66 1,98Jumak 0,02 -2,34 -0,85 -1,34 5,28 -0,77 1,17IL 37 1,10 3,28 -0,26 5,29 -8,82 -0,59 3,41100-3 -3,43 1,45 -3,21 -2,42 7,01 0,60 -7,64OKS R-linije

1,41 -0,44 0,28 2,25 -0,03 -3,48

NZR OKS 0,1% = 5,84 NZR PKS 0,1% = 5,69 1,0% = 4,37 1,0% = 4,42 5,0% = 3,22 5,0% = 3,34 10 % = 2,68 10 % = 2,82


139/79Ne/K/8D Szegdi 185 IL 34 100-3

OKSA-linije

BC 1/77 -7,84 -8,57 14,04 1,50 1,75 -0,89 5,02ST 139/79 6,13 -0,70 1,73 -1,29 -9,42 3,54 0,33Sava -0,49 4,90 0,91 6,85 -4,77 -7,40 1,37Jumak -1,64 -7,29 -6,16 2,76 25,52 -13,19 3,12IL 37 5,97 5,30 -3,21 -2,69 -23,75 18,38 -4,4100-3 -2,14 6,36 -7,31 -7,13 10,66 -0,45 -5,35OKS R-linije

-0,10 -0,80 0,55 -2,85 4,74 -1,53

NZR OKS 0,1% = 16,13 NZR PKS 0,1% = 13,11 1,0% = 12,06 1,0% = 10,17 5,0% = 8,91 5,0% = 7,71 10 % = 7,39 10 % = 6,50

Randman metlice. Sredina kvadrata A−linija je veća u odnosu na R−linije ihibride što znači da je genetska varijabilnost majki najveća. Najuniformniji suhibridi pošto je sredina kvadrata PKS najmanja. Najveći udeo u ukupnoj vari−jaciji imaju A−linije (54,5 %), zatim hibridi (32,1 %) a najmanji od 15,4 % R−lin−ije (tab. 1).

Na ekspresiju svojstva utiče kako aditivno tako i neaditivno delovanje gena aodnos OKS/PKS ukazuje na veći značaj neaditivnog delovanja (tab. 6).

Najbolje OKS od A−linija imaju IL 37 i Sava a od R−linija Szegedi 185 iSava. Najgori uticaj na randman metlice imaju izogene linije 100−3.Najperspektivnije kombinacije sa najvećim vrednostima PKS su : Jumak x 100−3, ST 139/79 x 100−3 i BC 1/77 x Sava. Slično kao i kod prinosa metlice i masesemena po metlici A−linija 100−3 koja je slab opšti kombinator daje hibride sanajboljim PKS (tab. 5).

Tab. 5 OKS i PKS za randman metliceTab. 5 GCA and SCA for randman of panicle

U cilju dobijanja podataka o međuzavisnosti između vrednosti linija per se i vred−nosti svih hibrida pojedinih linija za ispitivane osobine utvrđeni su koeficijentikorelacije (tab. 6).

Dobijeni rezultati ukazuju na to da za većinu ispitivanih osobina postoji sig−nifikantna korelacija između vrednosti linija i svih hibrida koje vode poreklo od poje−dinih linija. To praktično znači da hibridi boljih performansi vode poreklo od linijakod kojih su vrednosti ovih osobina izraženije u pozitivnom smislu u odnosu naostale roditelje.

35


139/79Ne/K/8D Szegdi 185 IL 34 100-3

OKSA-linije

BC 1/77 4,04 2,95 -2,28 -3,82 -4,21 3,31 -0,84ST 139/79 -0,58 -2,82 -1,18 0,82 -0,29 4,05 0,40Sava 1,51 -0,66 1,87 -0,37 2,56 -4,92 1,23Jumak 0,01 0,49 1,71 -2,73 -5,19 5,72 0,48IL 37 -1,68 0,52 1,60 3,84 3,60 -7,87 6,13100-3 -3,30 -0,48 -1,72 2,26 3,53 -0,29 -7,40OKS R-linije

1,12 -0,20 0,16 3,12 -0,79 -3,41

NZR OKS 0,1% = 5,57 NZR PKS 0,1% = 4,64 1,0% = 4,17 1,0% = 3,60 5,0% = 3,08 5,0% = 2,73 10 % = 2,55 10 % = 2,30

36

Tab. 6 Prosečan stepen dominacije i korelacioni koeficijenti između prosečnihvrednosti linija i hibrida

Tab. 6 Average degree of dominance and correlation coefficients between meanvalue of lines and hybrids

Nesignifikantna korelacija je dobijena jedino za prinos neovršene metlice a za−nimljivo je da je signifikantna korelacija dobijena i kod osobina kod kojih odluču−juću ulogu igra neaditivno delovanje gena.

Masa metlice je složeno svojstvo, ali u praktičnom radu pri ispitivanju načinanasleđivanja, posmatra se kao bilo koja druga kvantitativna osobina. U literaturi pos−toje različita tumačenja o načinu nasleđivanja prinosa kod sirka. Po Pawau i Weibelu(1963), Niehausu i Pickettu (1966) i Janorhu (1976) za prinos je značajna aditivnost.Sa druge strane Sindaghi (1970) i Rubaihayo i Makumbi (1976) smatraju da je ovaosobina pod kontrolom dominantnosti i epistaze.

Dobijeni rezultati u ovom radu ukazuju na to da kod svih komponenti prinosametlice značajniju ulogu igra neaditivno u odnosu na aditivno delovanje gena. Poštose dakle radi o osobinama u čijoj determinaciji preovladava neaditivni efekat gena,može se očekivati da će u generacijama razdvajanja biti teško fiksirati genotipove savelikom masom, kako neovršene tako i ovršene metlice i semena po metlici.

Bez obzira na važnost neaditivnog delovanja gena za ispitivane osobine, uočavase da je redosled po vrednosti linija per se u većini slučajeva isti kao i redosled sred−njih vrednosti svih hibrida jedne linije. Stoga se može zaključiti da je u cilju stvaran−ja superiornih hibridnih kombinacija neophodno stalno poboljšavanje performansisamih roditeljskih linija.

Kod osobina u čijoj je genetskoj varijansi odlučujući udeo neaditivne kompo−nente, vrednost hibrida često jako odstupa u pozitivnom ili negativnom pravcu odočekivane na osnovu vrednosti OKS njihovih roditelja. Do ovoga dolazi usled delo−vanja PKS na hibridne kombinacije.

Na osnovu ovih rezultata se može zaključiti da dobri hibridi sirka metlaša mogubiti potomstvo ne samo dva dobra, već i jednog dobrog i jednog lošeg, pa čak i dvaloša roditelja. Zbog toga je u daljim ispitivanjima heterozisa kod sirka metlašaneophodno podrobnije istražiti kako opšte tako i posebne kombinirajuće sposobnos−ti za ekonomski važna svojstva ove biljne vrste.

Osobina ó2A / ó2

D Koeficijent korelacijeMasa neovršene metlice -0,018 0,1082ns

Masa ovršene metlice 0,601 0,9087***

Masa semena po metlici -0,070 0,5444+

Randman metlice 0,836 0,7742**

ns nesignifikantno+ signifikantno na pragu značajnosti 10%* signifikantno na pragu značajnosti 5%** signifikantno na pragu značajnosti 1%*** signifikantno na pragu značajnosti 0,1%

ZAKLJUČAK

Prosečan stepen dominacije (σ2Α / σ2

D ) ukazuje na to da je neaditivan efekatgena jači od aditivnog za sve praćene kvantitativne osobine.

Hibridi sirka metlaša koji imaju najbolje performanse za pojedine osobine vodeporeklo od roditelja koji su sami superiorniji od ostalih linija za ta ista svojstva, stogaje u cilju stvaranja sve boljih hibridnih kombinacija neophodno poboljšavati osobinesamih inbred linija.

Za dobijanje visokih prinosa metlice preporučuju se kombinacije sa linijama BC1/77 i Sava u svojstvu majki, odnosno Szegedi 185 i Sava u svojstvu oprašivača.

Na performanse hibridnih kombinacija pored OKS roditeljskih linija u znatnojmeri utiču i PKS, što može dovesti do situacije da superiorni hibridi vode poreklo odlošijih roditelja. Zato je pri koncipiranju ciljeva oplemenjivanja sirka metlašaneophodno posedovanje široke baze roditeljskih linija.

LITERATURA

Bacsa, P. (1978): A new method to breed broomcorn hybrid based on male steril−ity. Sorghum Newsletter 22, 5−6.

Hadživuković, S. (1973): Statistički metodi. Radnički univerzitet "RadivojĆirpanov", Novi Sad.

Janorh, J. (1976): Quantitative genetic studies of the NP3R random mating grainsorghum populations. Crop Science 16, 489−496.

Kempthorne, O. (1957): An introducing to genetic statistic. John Wiley & Sons,New York.

Kišgeci, J., Mijavec, A. (1980): Proizvodnja i prerada sirka metlaša u Vojvodini.Bilten za hmelj i sirak 35, 13−25.

Niehaus, M.H., Pickett, R.C. (1966): Heterosis and combining ability in a diallelcross in sorghum. Crop Science 6, 33−36.

Pawa, H.M., Weibel, D.E. (1963): Combining abilityof kernel weight, percentageprotein and grain yield in sorghum. CMU Journal of Agriculture, Food and Nutrition5, 28−34. Rao, N.G.P. (1968): Line x tester analysis of combining ability in sorghum.Indian Journal of Genetic & Plant Breeding 28, 3, 231−238.

Rubaihayo, P.R., Makumbi, V. (1976): Heterosis, inbreeding depression and cor−relation coefficients of yield and yield components of sorghum. Z. Pflanzenzuchtung77, 286−295.

Sikora, V. (1999): Mogućnost iskorišćavanja hibridne snage kod sirka metlaša.Magistarska teza, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Sindaghi, S.S. (1970): Variation and heritability of some quantitative charactersin F2 progenies of inter−varietal crosses in sorghum. Indian Journal of Genetic 30,660−664.

Singh, R.K., Chaudhary, B.D. (1979): Biometrical methods in quantitative gene−tic analysis. Kalyani Publishers, Ludhiana, New Delhi.

37

38

ESTIMATION OF GENERAL AND SPECIFIC COMBININGABILITY FOR YIELD COMPONENTS IN BROOMCORN

[Sorghum bicolor (L.) MOENCH]

Sikora, V. , Berenji, J.

SUMMARY

By hand crossing of six selected male−sterile lines of broomcorn as male parentswith six inbred lines as polinators, by line x tester design, 36 experimental F1 hybridshave been produced. Experimental hybrids along with their parental lines were test−ed in comparative field experiments.

General combining ability for each line and specific combining ability for allhybrid combinations were estimated. The interrelation between the value of lines"per se"and mean valueof all hybrids of that line were calculated.

The result obtained indicate that nonaditive gene effect is dominant for all yieldcomponents. The best performing hybrids came from parents superior for that char−acteristic. Because of strong effect of specific combining ability, lower quality par−ents can also produced a good hybrid combination.

Key words: broomcorn, combining ability, yield components


AGROBIOLOŠKA I HEMIJSKA KARAKTERIZA−CIJA SAMONIKLIH POPULACIJA KAMILICE

(Chamomilla recutita (L.) Rausch.)

Adamović, S.D.*

IZVOD

Prikupljani su uzorci samonikle kamilice sa različitih lokaliteta. Najviše uzorakaje sakupljeno u Vojvodini kao našem najvažnijem regionu spontanih populacija igajene kamilice. Za sve uzorake su dati osnovni pasoški podaci. Tokom dve godineseme 40 populacija je posejano i kod odgajenih biljaka su praćene neke njihove agro−biološke (visina, veličina lišća, prečnik cvasti, masa glavice) i hemijske osobine(sadržaj etarskog ulja i njegovih najvažnijih komponenti). Utvrđeno je znatno vari−ranje ispitivanih osobina u zavisnosti od populacije. Sve populacije u etarskom uljusadrže hamazulen (4−10,8 %). Kod nekih populacija zabeležen je visok sadržaj alfa−bisabolola (31 %).

Ključne reči: kamilica, populacije, agrobiološke osobine, etarsko ulje

UVOD

U svetu i kod nas postoji više vrsta roda Matricaria, ali je za farmaceutsku ipoljoprivrednu praksu najznačajnija M. chamomilla L. (Chamomilla recutita (L.)Rausch.). Kao lekovitu biljku, kamilicu su poznavali još stari Egipćani i Grci. Odkamilice se koriste cvetne glavice i etarsko ulje. Najvažniji sastojci etarskog ulja suhamazulen i alfa−bisabolol. Kamilica se upotrebljava u vidu čajeva kako u narodnojtako i u službenoj medicini. Etarsko ulje i njegove komponente se primenjuju ukozmetičkoj i farmaceutskoj industriji. Kamilica je značajna kao gajena kultura, alise u izvesnoj meri i sakuplja iz prirodnih sastojina. Prirodno se javlja u Evropi i Aziji,a prenesena je u Severnu Ameriku i Australiju.

Posle II svetskog rata u Jugoslaviji su prikupljani samonikli uzorci kamilice, kakou selekcione svrhe tako i radi ocene njihove hemijske i upotrebne vrednosti(Janaćković, 1957; Tucakov, 1960; Janjatović, 1971; Kuštrak, Benzinger, 1977;Kišgeci et al., 1985). Međutim, ovi prikupljeni uzorci su vremenom izgubljeni jernisu reprodukovani i održavani. Tek poslednje dve decenije ponovo je oživeo rad na

39

Originalni rad

* Dr Dušan S. Adamović, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, Novi Sad

40

prikupljanju genetskih resursa kamilice u sklopu rada na formiranju Banke biljnihgena Jugoslavije (BBGJ) i programa oplemenjivanja (Adamović, 1982, 1994, 1996).

MATERIJAL I METODI

U ekspediciji preduzetoj 1989. godine prikupljeno je 60 uzoraka samoniklekamilice. Najviše uzoraka je sakupljeno u Vojvodini kao našem najvažnijem regionuspontanih populacija i gajene kamilice. S obzirom da nisu postojali oficijelni deskrip−tori, izrađena je deskriptorska lista za karakterizaciju kamilice uzimajući u obzirprimere kod drugih biljnih vrsta. Za sve uzorke su dati osnovni pasoški podaci.Prikupljeno seme 40 populacija je pripremljeno i sejano (gusta setva) tokom dvegodine na površini od po 10 m2 na oglednom polju Naučnog instituta za ratarstvo ipovrtarstvo, Novi Sad, u Zavodu za hmelj, sirak i lekovito bilje u Bačkom Petrovcu.

Kod odgajenih biljaka su praćene neke njihove agrobiološke (visina, veličinalista, prečnik cvasti i masa cvasti po biljci) i hemijske osobine (sadržaj etarskog uljai njegovih najvažnijih komponenti). Sadržaj etarskog ulja je određen prema Ph. Jug.IV, a količina hamazulena i alfa−bisabolola u ulju gasnohromatografski (identifikaci−ja na osnovu standarda). GC analize su rađene na aparatu United TechnologiesPackard, Model 439, sa plameno−jonizujućim detektorom (FID) i Shimadzu integra−torom. Uslovi hromatografisanja su bili sledeći: kapilarna kolona CP WAX 52 CB(50 m x 0,32 mm), noseći gas azot, injektovan 1 mikrolitar (1:100 u n−heksanu), splitratio 1:100, temperatura detektora 290 °C, temperatura injektora 200 °C, temperaturainicijalna 60 °C/1 minut, temperatura finalna 200 °C, porast temperature 3,5 °C/min.

Takođe, standardnim metodom određen je kvalitet semena samoniklih uzoraka isemena poreklom od gajenih biljaka.

REZULTATI

Ispitivane populacije kamilice su se razlikovale u mnogim osobinama (tab 1). Uzavisnosti od populacije visina biljke je varirala od 30 cm kod populacije poreklomiz Čortanovaca do 51 cm kod populacije iz Rume. Dužina i širina lista bila je najvećakod populacije iz Bačkog Gradišta (67 x 29 mm), a najmanja kod populacije iz Titela(38 x 18 mm). Prečnik cvasti varirao je u širokim granicama − od 12,3 mm kod pop−ulacije iz Žablja do 17 mm kod populacije iz Bosuta. Varijabilnost mase cvasti pobiljci bila je veoma izražena, od 1,1 (Čortanovci) do 4,2 g (Loznica). Utvrđeno je daje kvalitet semena poreklom od samoniklih uzoraka (61−94 %) bio približan kvalite−tu semena poreklom od gajenih biljaka (66−95 %).

U proseku za dve godine sadržaj etarskog ulja varirao je od 0,35 % kod popu−lacije iz Kovina do 0,74 % kod one poreklom iz Bijeljine (tab. 2). Sve populacije uetarskom ulju sadrže hamazulen koji je varirao u rasponu od 4 do 10,8 %. Sadržajalfa−bisabolola varirao je u širokim granicama od 0,6 do 31 %. Kod populacije izŽablja zabeležen je prosečno najveći sadržaj i hamazulena i alfa−bisabolola, a kodpopulacije iz Mramorka najmanji (tab. 2).

Veoma je značajno što su rezultati pokazali da samonikla kamilica sa pojedinihlokaliteta u Banatu tj. Vojvodini ima visok kvalitet, odnosno sadržaj etarskog ulja,hamazulena i alfa−bisabolola. Ovo je u saglasnosti sa nalazima drugih autora kojiističu da poreklo može da ima značajan uticaj na hemijske osobine kamilice(Janaćković, 1957; Janjatović, 1971; Jasičova, Felklova, 1976; Kuštrak, Benzinger,1977; Franz et al., 1978; Wogiatzi et al., 2001).

ZAKLJUČAK

Karakterizacija 40 populacija kamilice pokazala je da visina biljke varira od od30 do 51 cm, dužina lista od 38 do 67 mm, širina lista od 18 do 29 mm, prečnik cvastiod 12,3 do 17 mm, a masa cvasti po biljci od 1,1 do 4,2 g.

Prosečan sadržaj etarskog ulja u zavisnosti od populacije varirao je od 0,35 do0,74 %, hamazulena od 4 do 10,8 % i alfa−bisabolola od 0,6 do 31 %.

Uzorci semena ispitivanih populacija, u potrebnoj količini, dostavljeni su BBGJna dugoročno čuvanje.

U cilju očuvanja prirodnih resursa i razvoja proizvodnje potrebno je nastavitidalju karakterizaciju i prikupljanje novih uzoraka kamilice.

LITERATURA

Janaćković, B. (1957): Sadržaj azulena u drogama nekih domaćih kompozita.Lekovite sirovine 3, 143−153.

Tucakov, J. (1960): Rad Instituta 1959. godine. Terensko proučavanje lekovitogbilja tokom 1959. godine. Lekovite sirovine 5, 145−160.

Janjatović, V. (1971): Uticaj ekoloških faktora na morfološko−anatomskepromene i količinu etarskog ulja kamilice (Matricaria chamomilla L.) na slatinamau Vojvodini. Matica srpska − Zbornik za prirodne nauke 40, 5−51.

Kuštrak, D., Benzinger, F (1977): Flos chamomillae − ispitivanja domaće kamil−ice s obzirom na kriterije za prosuđivanje kvalitete droge. Farmaceutski glasnik 33,10, 331−353.

Kišgeci, J., Adamović, D., Soldatović, M. (1985): Sistematski prikaz privrednoznačajnih lekovitih, aromatičnih i začinskih biljaka i njihov izbor za gajenje uVojvodini. Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje 17, 49−50, 7−72.

Adamović, D. (1982): Introdukcija i selekcija lekovitog bilja. Bilten za hmelj,sirak i lekovito bilje 14, 41, 35−46.

Adamović, D. (1994): Prikupljanje samoniklih populacija kamilice i njihovaagrobiološka i hemijska karakterizacija. Prvi jugoslovenski naučno−stručni simpozi−jum iz selekcije i semenarstva. Vrnjačka Banja, 25−28 maj 1994.

Adamović, S.D. (1996): Dostignuća i dalji pravci u oplemenjivanju kamilice.Medicinal Plant Report 3, 3, 52−58.

Jasičova, M., Felklova, M. (1976): Vliv oblasti puvodu na kvalitu uboruMatricaria chamomillae L. Farmaceuticky obzor XLV, 317−322.

41

42

Franz, Ch., Hölzl, J., Vömel, A. (1978): Preliminary morphological and chemicalcharacterization of some populations and varieties of Matricaria chamomilla L. ActaHorticulturae 73, 109−114.

Wogiatzi, E., Tassiopoulos, D., Bingel, S., Marquard, R. (2001): Content andcomposition of essential oil in wild chamomille from different locations of Greece.World Conference on Medicinal and Aromatic Plants. Budapest (Hungary) 8−11thJuly 2001, Abstracts, 208.

**Ekspedicija i ispitivanja su sprovedena uz pomoć sredstava Ministarstva zanauku i tehnologiju Republike Srbije, Saveznog sekretarijata za razvoj i Instituta zaratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Autor zahvaljuje Štefanu Hansmanu, TamariJovankovič i Ivki Ikić na saradnji u ovom radu.

AGROBIOLOGICAL AND CHEMICAL CHARACTERIZATION OF

Chamomilla recutita (L.) Rausch. POPULATIONS

Adamović, S.D

SUMMARY

Wild chamomile samples collected at different sites were analyzed. Most of thesamples originate from the Vojvodina region, a major residing place of chamomilespontaneous populations as well as cultivated species. All the samples were supple−mented with passport data. Agrobilogical traits (height, leaf size, inflorescence diam−eter, and head mass) and chemical properties (essential oil content and content of itsmost important components) were analyzed in cultivated plants obtained from seedof 40 populations sown during two years. Considerable variations of analyzed traitsas related to the investigated population were recorded. Chamazulene (4−10,8 %) wasrecorded in all the analyzed chamomile populations while only certain showed a highcontent of α−bisbolol (31 %).

Key words: chamomile, populations, agrobiological characteristics, essential oil

Tab. 1 Agrobiološke osobine populacija kamilice (dvogodišnji prosek)Tab. 1 Agrobiological features of chamomile populations (two−year average)

43

PopulacijaPopulation

Visina biljkePlant height

cm

Dužina listaLeaf length

mm

Širina listaLeaf width

mm

Prečnik cvastiInflor. diameter

mm

Masa cvastiInflor. mass

gAda 36 53 24 15,9 1,2Bački Petrovac 44 61 27 16,1 1,9Bačko Gradište 44 67 29 16,9 2,4Bašaid 32 51 24 15,5 1,7Bečej 39 55 24 16,0 2,1Beočin 38 44 22 16,6 1,6Bijeljina 39 54 24 16,2 3,1Borovo 41 60 26 16,8 2,7Bosut 41 51 23 17,0 2,3Čoka 34 52 26 16,7 1,5Čortanovci 30 41 19 15,8 1,1Dalj 41 60 24 15,2 2,8Farkaždin 35 46 22 15,3 2,1Futog 40 47 23 15,7 3,0Gunja 41 50 26 15,8 3,0Ilok 42 47 22 15,6 2,8Kovin 46 55 28 15,0 2,2Loznica 50 65 28 16,6 4,2Melenci 34 51 25 15,5 1,4Morović 41 55 28 15,8 2,4Mramorak 42 52 24 16,0 2,1Mužlja 38 42 22 15,9 1,7Novi Beograd 47 57 24 15,6 4,1Novi Sad 45 59 24 16,4 3,0Osijek 45 56 24 16,6 3,2Padej 42 49 24 15,9 3,1Pančevo 45 54 23 15,2 3,1Ruma 51 56 23 15,4 2,5Senta 39 61 26 16,2 2,8Silbaš 40 50 23 15,8 3,3Smederevo 49 51 22 16,2 4,0Stara Pazova 43 48 22 15,6 3,0Šabac 49 64 26 15,8 3,1Šid 41 50 23 15,9 3,4Temerin 45 50 22 15,4 2,7Titel 42 38 18 15,3 2,3Valjevo 44 51 21 15,8 4,1Vukovar 46 56 24 16,1 2,4Zvornik 43 53 23 16,3 3,1Žabalj 31 42 20 12,3 1,8

44

Tab. 2 Hemijske osobine populacija kamilice (dvogodišnji prosek)Tab. 2 Chemical characteristics of chamomile populations (two−year average)

PopulacijaPopulation

Etarsko uljeEssential oil

%

HamazulenChamazulene

%

Alfa-bisabololα-bisabolol

%Ada 0,45 7,2 3,0Bački Petrovac 0,49 6,9 3,5Bačko Gradište 0,39 6,1 2,9Bašaid 0,45 8,9 14,2Bečej 0,41 6,7 5,9Beočin 0,57 5,2 1,2Bijeljina 0,74 10,6 0,6Borovo 0,47 6,7 6,0Bosut 0,38 5,9 1,8Čoka 0,50 7,6 8,0Čortanovci 0,57 8,6 1,9Dalj 0,52 8,7 2,8Farkaždin 0,53 9,2 8,0Futog 0,54 7,5 3,8Gunja 0,38 6,2 3,2Ilok 0,44 7,3 1,7Kovin 0,35 7,2 1,4Loznica 0,41 5,9 1,3Melenci 0,42 10,2 14,5Morović 0,42 5.6 1,8Mramorak 0,45 4,0 0,6Mužlja 0,54 8,4 7,1Novi Beograd 0,43 6,8 1,3Novi Sad 0,50 5,2 3,5Osijek 0,64 6,3 2,9Padej 0,58 7,7 6,0Pančevo 0,49 6,1 2,4Ruma 0,52 6,3 1,6Senta 0,39 5,1 5,0Silbaš 0,48 7,9 2,9Smederevo 0,46 5,5 1,7Stara Pazova 0,42 5,6 1,6Šabac 0,42 7,1 1,3Šid 0,43 6,1 3,1Temerin 0,56 5,6 2,2Titel 0,43 6,7 2,2Valjevo 0,43 4,0 1,8Vukovar 0,47 7,5 2,9Zvornik 0,36 4,3 1,8Žabalj 0,38 10,8 31,0


GUBICI U KVALITETU LISTA PITOME NANE(Mentha x piperita L.) USITNJENOG RAZNIM

POSTUPCIMA MEHANIZOVANOG USITNJAVANJA

Veselinov, B.*, Martinov, M.* , Adamović, D.**

IZVOD

Istražen je uticaj mehaničkih postupaka usitnjavanja: drobljenja, mlevenja i seck−anja, kao i kontrolnog postupka ručnog vršaja suve pitome nane (Mentha x piperitaL.) na kvalitet naknadne separacije lista i stabljike, ostvarene usitnjenosti lista, reduk−cije sadržaja etarskog ulja u listu i promeni boje lista. Za svaki mehanizovani postu−pak usitnjavanja primenjena su tri režima usitnjavanja, s obzirom na ciljnu veličinuusitnjenih delića (5 mm, 10 mm i 15 mm). Ustanovljeno je da najveću pogodnost zanaknadnu separaciju lista i stabljike ima pitoma nana usitnjena postupkom seckanja,sa ciljnom veličinom reza 15x15 mm. Najbolji kvalitet usitnjenosti lista postignut jepostupkom drobljenja uz primenu sita sa otvorima prečnika 10 mm, odnosno 4 mm.Najmanji negativan uticaj na destrukciju nosilaca aktivne materije−etarskog ulja imapostupak drobljenja sa sitom čiji su otvori prečnika 10 i 14 mm i seckanja sa veliči−nom reza 10x10 mm i 15x15 mm. Najmanju promenu boje u odnosu na ceo, netreti−ran osušeni list pitome nane ima pitoma nana usitnjena postupkom drobljenja sa sitomčiji su otvori prečnika 14 mm i seckanja sa ciljnom veličinom reza 15x15 mm.

Ključne reči: prerada pitome nane, usitnjavanje, Mentha x piperita, veličinadelića.

UVOD

Većina proizvođača lekovitog i aromatičnog bilja proizvodi i prerađuje širokasortiman biljnih vrsta. One se razlikuju po tome koji su delovi biljke nosioci aktivnematerije, po svojoj arhitekturi, zahtevanoj usitnjenosti, postupcima dalje prerade kaoi osetljivosti biljnog materijala na mehanički tretman. Dorada osušenog lekovitog iaromatičnog bilja, kod koga se koristi list, najčešće obuhvata postupak odvajanjalista od stabljike, usitnjavanje lisne mase kao i klasifikaciju lista po klasama veličine.

U naučnoj i stručnoj literaturi postoji malo podataka o usitnjavanju lekovitogbilja, posebno o uticaju različitih tehničkih rešenja uređaja za usitnjavanje, koja su

45

Originalni rad

*Doc. dr Branislav Veselinov, prof. dr Milan Martinov, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad**Dr Dušan Adamović, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

46

zasnovana na različitim principima rada, na kvalitet usitnjene biljne sirovine.Osnovni problem pri preradi lekovitog bilja uređajima za usitnjavanje predstavljaopadanje kvaliteta usitnjene biljne sirovine (Kabelitz, 1997; Dachler i Pelzmann,1999), pri čemu se kvalitet ocenjuje sa stanovišta količine i sastava aktivne materije,najčešće etarskog ulja, udela nepoželjnih delova biljke, ostvarenih dimenzija,organoleptičkih karakteristika itd. Lekovite biljne vrste kod kojih se koristi list gajese i prerađuju u većoj količini, a kao njihov reprezent ističe se pitoma nana (Menthax piperita L.) kod koje je posebno izražena osetljivost nosilaca aktivne materije namehanički tretman tokom prerade. Pri preradi, pored potpunog odvajanja lista, sa štomanjim ostatkom nepoželjne stabljike i drugih uključaka, odnosno gubitkom lista, uzšto manji broj prolaza, mora da se vodi računa i o tome da se ostvari što manji gubitakaktivne materije (Martinov et al, 1991). U praksi važi mišljenje da će doći do većegsmanjenja sadržaja etarskog ulja, u odnosu na netretiran osnovni materijal, kod biljnesirovine usitnjene uređajem čiji princip rada je baziran na većem udelu trenja izmeđuradnog organa i biljne mase (Martinov et al. 1994). Stoga je svođenje intenziteta pro−trljavanja na neophodni minimum ključni cilj koji vodi ka smanjenju gubitakaaktivne materije.

Sprovedeno je istraživanje uticaja različitih mehaničkih postupaka usitnjavanja:drobljenja, mlevenja, seckanja i ručnog vršaja osušene pitome nane, kao kontrolnogpostupka, na kvalitet naknadne separacije lista i stabljike, ostvarenu usitnjenost lista,redukciju sadržaja etarskog ulja u listu i promenu boje lista (Veselinov, 2003).

MATERIJAL I METOD

U ispitivanju je korišćen osušen biljni materijal iz prvog otkosa pitome nanejugoslovenske sorte "Danica", selekcionisane u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo uNovom Sadu. Taksonomski je opisana kao Mentha piperita L. emend. Huds var.officinalis Sole f. rubescens Camus. Sorta ima krupno lišće tamno zelene boje iodlikuje se visokim genetskim potencijalom za prinos i sadržaj etarskog ulja(Adamović, 1994).

Nadalje su opisani uređaji za usitnjavanje. Za svaki od uređaja odabrana su tri sitaodnosno parametri seckanja, sa postizanjem tri ciljne veličine usitnjavanja: 5, 10 i 15mm.

Drobljenje je ostvareno uređajem, sl. 1, kod koga radni organ nailazi na biljnimaterijal −A koji se dozira preko usipnog koša −1 i dozatora −2, u radni prostor dro−bilice, koga čini kućište −4, u kome se obrće horizontalni valjak −3 frekvencijom obr−tanja 147 min−1, sa pojasnom pužnom spiralom, dužine 1800 mm i širine trake 45mm. Dejstvom puža materijal se kreće od jednog kraja kućišta prema dugom,prelazeći preko izmenljivog sita −6, na kome dolazi do odvajanja lista od stabljike,drobljenja lista i propadanja usitnjenih delova lista −B kroz otvore sita. Stabljike većedužine se transportuju do izlaznog levka −5, gde se sakupljaju radi eventualnogponovnog propuštanja kroz drobilicu ili bacanja u otpad −C. Radi efikasnijeg odva−janja lista i stabljike kao i procesa drobljenja lista na obimu puža postavljene su zavo−jne letve pri čemu je zakošenje letvi u odnosu na izvodnicu puža 17o. Primenjena su

sita sledećih veličina: sito sa otvorima prečnika 4 mm (sito 1), sito sa otvorimaprečnika 10 mm (sito 2) i sito sa otvorima prečnika 14 mm (sito 3).

Sl. 1 Uređaj za odvajanje lista od stabljike i drobljenje pužnim radnim organom:A− ulaz matetrijala, B− propad lista, C− izlaz separisane stabljike; 1− usipni koš,

2− dozator biljne mase, 3− puž, 4− kućište puža, 5− levak za izlaz stabljike, 6− izmenljivo sito, 7− pogonska grupa

Fig. 1 Crushing machine for leaves removal and grinding of medicinal plants:A− material input, B− levaes outlet, C− stalks outlet; 1− hopper, 2− biomass dozer,

3− auger, 4− tub, 5− levaes output hopper, 6− excangeable sieve, 7− drive

Mlevenje je izvodeno protrljavanjem biljnog materijala u mlinu sa udaračima, sl.2, između dva dela od kojih se jedan kreće velikom brzinom (3865 min−1) u odnosuna drugi koji miruje.

Sl. 2 Mlin sa udaračima:1− usipni koš, 2− rotor sa udaračkimprstima, 3− sito, 4− konusna tarnapovršina, 5− otvor za aksijalni ulaz materijala kojise meljeFig. 2 Hammer mill:1− door with hopper, 2− hub with ham−mer, 3− sieve, 4− radial grooves frontside, 5− axial material input

Mlin ima dvodelni usipni koš −1 i rotor prečnika 190 mm sa šest krutih udarnihprstiju −2, pri čemu su četiri udarna prsta polusavijena na krajevima, a dva su ravna,sa uvrnutim krajevima. Po obimu unutrašnjeg prostora kućišta mlina nalazi seizmenljivo sito −3 unutrašnjeg prečnika 208 mm. Primenjena su sita sa otvorimaprečnika: 5 mm (sito 1), 9 mm (sito 2) i 14 mm (sito 3). Na prednjoj i zadnjoj straniunutrašnjeg prostora kućišta mlina postavljene su konusno nazubljene tarne površine−4. Materijal koji se mleo dozirao se kroz otvor −5 na prednjoj strani kućišta.

Seckanje je obavljeno sečkom firme "Winicker & Lieber" egzaktnog reza, defin−isane dužine sečenja, koja ima oscilatorno kretanje noževa, namenjena za usitnja−

47

48

vanje lisnatih biljnih materijala(kvadratni oblika iseckanogmaterijala), sl. 3. Primenjene susledeće veličine kvadratnog rezasečke: 5x5 mm, 10x10 mm i15x15 mm.

Sl. 3 Sečka "Winicker &Lieber" sa oscilatornim kretanjem noža

Fig. 3 Precision cutter "Winicker & Lieber" with paral−lel oscillating moved knifes

Ručni vršaj ostvaren je protrljavanjem osušene biljne mase na mreži izrađenoj odžičanog pletiva sa kvadratnim okcima dimenzija 50x50 mm, sl. 4.

Sl. 4 Ručno odvajanje lista i stabljike osušene pitome naneFig. 4 Manual treshing

U cilju utvrđivanja kvaliteta naknadne separacije lista i stabljike iz mase usit−njenog biljnog materijala, koji je propao kroz izmenljiva sita drobilice ili mlina,odnosno sakupljen ispod izlaznih usta sečke, separisana je stabljika pomoću labora−torijskog vazdušnog "cik−cak" separatora, sa gabaritnom dužinom kanala 2650 mm iprosečnom brzinom vazduha u kanalu va= 2,47 m/s, sl. 5. Vazdušnu struju generisaoje ventilator −1 pogonjen EM varijatorom. Vazduh se kretao kroz "cik−cak" kanal sa15 promena pravca strujanja, od dole prema gore, a materijal se dozirao preko

usipnog koša −3 dozatorom −4. Pri tome je dolazilo do odvajanja delića lista, kojistvaraju veću silu otpora vazdušnoj struji i njihovog transportovanja u prijemnu kuti−ju −6, dok su delovi stabljike, koji su stvarali manju silu otpora vazdušnoj struji,padali u donju prijemnu kutiju −5. Kvalitet vazdušne separacije biljne mase usitnjenepojedinim postupcima usitnjavanja ustanovljen je ručnom separacijom 5 slučajnoizabranih uzoraka separata mase lista radi utvrđivanja udela mase uključka stabljikeu masi lista (US) i 5 uzoraka separata mase stabljike radi utvrđivanja udela masegubitka lista u masi stabljike (UL). Masa biljnog materijala merena je pomoću elek−tronske vage tačnosti 0,1 g.

Sl. 5 Laboratorijski vazdušni cik−cak separator:1− ventilator, 2− "cik−cak" kanal, 3− usipni koš za materijal, 4− dozator materijala,

5− prijemna kutija za separisanu stabljiku, 6− prijemna kutija za separisani listFig. 5 Laboratory zigzag airflow separator:

1− ventilator, 2− zigzag dust, 3− hopper, 4− metering wheel, 5− stalk fraction, 6− leaffraction

Određivanje ostvarene usitnjenosti lista obavljeno je pomoću laboratorijskogvibracionog klasifikatora sa kružnim sitima prečnika 200 mm izvedenim od žičanemreže prema DIN 4188, sa otvorima nazivnih dimenzija od 0,315x0,315 mm do6,3x6,3 mm, uz primenu osnovnog reda R5 i kružnog sita prečnika 400 mm sakružnim otvorima prečnika 10 mm, prema ISO 565. Pomoću elektronske vagetačnosti 0,1 g merena je masa materijala na svakom situ, izračunat prosečan udeomase pojedine klase lista u ukupnoj masi uzorka kao i zbirni maseni udeo. Podaci suunošeni u mrežu log−normalne raspodele. Regresionom analizom linearizovanihkoordinata tačaka koje definišu dimenziju veličine klase, dobijene su reprezentativne

49

50

prave. Izračunat je koeficijent korelacije kako bi se proverila opravdanost prikazi−vanja podataka pravom linijom. Na osnovu ovih pravih linija određene su karakter−istike koje definišu ostvarenu usitnjenost lista: standardno odstupanje s, koje pred−stavlja meru ujednačenosti veličine delića, odstupanje dcm ostvarene srednje veličinedelića od ciljne srednje veličine i udeo mase delića lista q, koji su prošli kroz sito saotvorima nazivnih dimenzija 0,315x0,315 mm, a koji ne mogu da se iskoriste zapakovanje u filter vrećice. Ciljna srednja veličina usitnjenosti delića zavisi od daljeprimene biljne sirovine, zahteva kupaca, odnosno usklađenosti sa relevantnim stan−dardima i usvojeno je da bude jednaka veličini otvora na situ za klasifikaciju delića:2 mm, 3, mm i 6 mm.

Prosečan sadržaj etarskog ulja u masi uzoraka celih, netretiranih, listova ( ) iu masi listova usitnjenih primenjenim postupcima ( ), određen je hidrodestilaci−jom u aparaturi po Ungeru, prema Ph. Jug. IV (1984), jednu godinu nakon primenepostupaka usitnjavanja. Na osnovu izmerenih vrednosti određen stepen redukcijeetarskog ulja u masi usitnjenih delića primenjenim postupcima usitnjavanja naosnovu izraza:

[%]

Osnovni parametri boje (L, a, b) mase uzoraka celih, netretiranih, listova i listo−va usitnjenih primenjenim postupcima određeni su kolorimetrom Chroma−Meter CR−100 (Minolta), jednu godinu nakon primene postupaka usitnjavanja. Na osnovu ovihparametara, prema CIE standardu, određene su vrednosti promene intenziteta osvet−ljenosti boje mase usitnjenog lista ( ), promene zasićenosti boje ( ) i promeneugla tona boje ( ).


Na osnovu ispitivanja osnovnih karakteristika uzoraka mase celog, netretiranog,lista osušene pitome nane, nakon jedne godine skladištenja u standardnim uslovima,ustanovljeno je da je prosečan sadržaj etarskog ulja 2,36%, a da su osnovni parametriboje, prema CIE Standardu: L= 38,16, a= −3,17, b= 9,11

Uspešnost naknadne separacije lista i stabljike

Pokazatelji uspešnosti odvajanja lista od stabljike vazdušnim "cik−cak" separa−torom osušene pitome nane usitnjene primenjenim postupcima i ciljnim veličinamausitnjavanja grafički su prikazani na sl. 6.

CLasmV

UMasmV

100V

VVR CLasm

UMasm

CLasm

EU ⋅−

=

∗∆Lα∆

∗∆L

Sl. 6 Udeo stabljike i gubitak lista pri separaciji suve pitome nane vazdušnim "cik−cak" separatorom

Fig. 6 Admixture content (stalks) and leaves losses after airflow sparation

Najmanji udeo stabljike u masi separisanog lista ( ) ostvaren je kod ručnogvršaja (2,5%), a od mehanizovanih postupaka kod postupka drobljenja uz primenusita 1 koje ima otvore prečnika 4 mm (2,6%). Sličan rezultat postignut je postupkomseckanja, sa veličinom kvadratnog reza 15x15 mm (2,7%). Najveći udeo stabljike umasi lista dobijen je kod uzoraka usitnjenih postupkom mlevenja uz primenu sita 1,koje ima otvore prečnika 5 mm (7,2%). Na sl. 6 zapaža se, kod primene postupkadrobljenja, postepeni porast vrednosti udela stabljike u masi separisanog lista sapovećanjem ciljne veličine usitnjavanja, dok kod ostalih postupaka postoji trendopadanja vrednosti.

Najmanji gubitak lista u masi separisane stabljike ( ) dobijen je pri separacijibiljnog materijala usitnjenog postupkom seckanja, sa veličinom kvadratnog reza15x15 mm (2,8%). Približno isti rezultat je postignut i kod primene ručnog vršaja(2,9%). Značajniji gubitak lista pojavio se kod uzoraka separisane stabljike dobijeneseparacijom biljnog materijala usitnjenog postupkom drobljenja (3,1 − 3,7%) i seck−anja sa veličinom kvadratnog reza 5x5 mm i 10x10 mm (4,7% i 3,7%, respektivno).Najveći gubitak lista ostvaren je pri separaciji biljnog materijala usitnjenog postup−kom mlevenja pri korišćenju sita 1 (5,8%).

Analizirajući prikazane rezultate može se zaključiti da je najbolji kvalitet vaz−dušne separacije postignut kod pitome nane usitnjene postupkom ručnog vršaja. Od

51

SU

LU

52

mehaničkih postupaka najpovoljniji je postupak seckanja sa veličinom kvadratnogreza 15x15 mm. Niži kvalitet vazdušne separacije stabljike od lista, tj. veća masauključka stabljike u separisanom listu i/ili veći gubitak lista u separisanoj stabljicipostignut je kod pitome nane usitnjene postupkom drobljenja sa primenom sva tritipa sita. Izrazito loš kvalitet naknadne vazdušne separacije uzoraka postignut je kodpitome nane usitnjene postupkom mlevenja sa primenom sva tri tipa sita i seckanjasa veličinom kvadratnog reza 5x5 mm i 10x10 mm.

Ostvarena usitnjenost lista

Koeficijent korelacije za linearizovane podatke o usitnjenosti lista pitome nanekretao se u granicama 0,897 − 0,988, te se rezultati sa sigurnošću mogu prikazatireprezentativnim pravim linijama na papiru log−normalne raspodele, odnosnopodležu log−normalnoj raspodeli. Vrednosti karakteristika ostvarene usitnjenosti listapitome nane za navedene postupke i ciljne veličine usitnjavanja prikazani su grafič−ki na sl. 7.

Sl. 7 Pokazatelji ostvarene usitnjenosti lista pitome naneFig. 7 Results of testing of particle size characteristics

Najpovoljnija ujednačenost veličine delića ostvarena je usitnjavanjem uzorakalista postupkom drobljenja uz primenu sita 1 (s= 0,52), a najnepovoljnija postupkomručnog vršaja (s= 0,94) i donekle seckanja za sve ciljne veličine kvadratnog reza (s=0,75 − 0,76).

Najmanje odstupanje ostvarene srednje veličine delića od ciljne srednje veličine(dcm) postignuto je kod uzoraka lista usitnjenih postupcima seckanja sa veličinomkvadratnog reza 5x5 mm (0,20) i ručnog vršaja (0,21). Vrednosti ( dcm ) u intervaluod 0,38 do 0,58 postignute su kod uzoraka lista usitnjenih postupcima drobljenjauopšte, odnosno seckanja sa veličinom kvadratnog reza 10x10 mm i 15x15 mm.Naročito veliko odstupanje ostvarene srednje veličine delića od ciljne srednjeveličine nastalo je kod uzoraka usitnjenih postupkom mlevenja, uopšte ( dcm = 0,68−0,86).

Rezultati merenja udela mase delića manjih od 0,315 mm u ukupnoj masi uzorkausitnjenog lista pokazali su da su naročito izražene visoke vrednosti (q) kod uzorakalista usitnjenih postupkom mlevenja (11,6−15,7%). Niske vrednosti ovog parametrakarakteristične su za uzorke lista usitnjene postupkom ručnog vršaja (1,4%) idrobljenja uz primenu sita 3 koje ima otvore prečnika 14 mm (2,3%). Ovako malarazlika u veličini parametra (q) kod uzoraka usitnjenih postupkom drobljenja iručnog vršaja može da se objasni time što su ova dva postupka principski slični, nedolazi do intenzivnog sprašivanja biljne mase.

Analizirajući podatke prikazane na sl. 7, može se konstatovati da je najpovoljni−ja usitnjenost lista pitome nane postignuta, pre svega, postupkom drobljenja uz pri−menu sita 2 koje ima otvore prečnika 10 mm i sita 1 koje ima otvore prečnika 4 mm,s obzirom da obezbeđuje najpovoljniji kvalitet usitnjenosti, kao i ostvarenu srednjuveličinu delića, njenu dobru ujednačenost, i količinu delića koji ne mogu da seupotrebe za pakovanje u filtar vrećice. Približno isti kvalitet usitnjenosti uzoraka ost−varen je seckanjem sa veličinom kvadratnog reza 5x5 mm i 10x10 mm. U grupu pos−tupaka sa srednjim kvalitetom usitnjavanja ubraja se postupak drobljenja uz primenusita 3 koje ima otvore prečnika 14 mm, seckanja sa veličinom kvadratnog reza 15x15mm i ručnog vršaja. Drobljenjem sa sitom 3 ostvaruje se niži kvalitet usitnjenostilista, sa većim odstupanjem ostvarene srednje veličine deliča od ciljne.Najnepovoljnija usitnjenost postignuta je postupkom mlevenja, kod primene svihveličina sita.

Redukcija etarskog ulja u listu

Prema rezultatima merenja sadržaja etarskog ulja u masi listova usitnjenih nave−denim postupcima, prikazanim na sl. 8, stepen redukcije sadržaja etarskog ulja (REU)najmanji je u listu usitnjenom postupkom ručnog vršaja (13,1%). Mehanički postup−ci izvesno više oštećuju nosioce aktivne materije, što za posledicu ima veći gubitaketarskog ulja. Najniži stepen redukcije etarskog ulja pri mehaničkom usitnjavanjuREU ostvaren je drobljenjem sa primenom sita 3, koje ima otvore prečnika 14 mm(16,9%).

53

54

Sl. 8 Stepen redukcije sadržaja etarskog ulja u masi usitnjenog listaFig 8 Essential oil reduction rate of leaves for diverse processing

Slične vrednosti dobijene su drobljenjem uz primenu sita 2, sa otvorima prečnika10 mm, odnosno sita 1, sa otvorima prečnika 5 mm (18,2% i 20,3%, respektivno),kao i seckanjem sa veličinom kvadratnog reza 10x10 mm i 15x15 mm (18,6% i18,2%, respektivno). Značajno visoke vrednosti stepena redukcije REU izmerene sukod mase lista usitnjene postupkom mlevenja za sva primenjena sita (26,9 − 28,8%)i seckanja sa veličinom kvadratnog reza 5x5 mm (22,9%).

Promena boje lista

Prosečni rezultati koji su dobijeni merenjem osnovnih parametara boje (L, a, b)prema CIE−standardu, mase lista pitome nane usitnjene primenjenim postupcimausitnjavanja, prikazani su u tab. 1.

Vrednost promene intenziteta osvetljenosti boje (∆L*), u pogledu povećaneosvetljenosti boje mase delića lista, u odnosu na intenzitet osvetljenosti boje masecelog, netretiranog lista bila je najveća kod lista usitnjenog postupkom mlevenja saprimenom sita 1 koji ima otvore prečnika 5 mm (4,71), a nešto manja, sa primenomsita 2, koje ima otvore prečnika 9 mm i sita 3, koje ima otvore prečnika 14 mm (4,29i 4,26, respektivno).

Tab. 1 Osnovni parametri promene boje mase usitnjenog lista pitome nane premaCIE−standardu

Tab. 1 Color characteristics changing of processed leaves according to CIE stan−dard

Minimalno povećanje intenziteta osvetljenosti boje (∆L) bilo je kod lista usit−njenog postupkom ručnog vršaja (1,58). Od mehaničkih postupaka usitnjavanja min−imalnu promenu intenziteta osvetljenosti boje imali su uzorci pitome nane usitnjenipostupkom drobljenja sa primenom sita 3 koji ima otvore prečnika 10 mm (2,23) iuzorci usitnjeni postupkom seckanja sa veličinom kvadratnog reza 15x15 mm (2,50).

Promena zasićenosti boje (∆C) mase lista je bila približno ujednačena za uzorkeusitnjene sa, gotovo, svim postupcima usitnjavanja i kretala se u intervalu od −1,05(za uzorke usitnjene postupkom drobljenja sa primenom sita 3 koji ima otvoreprečnika 10 mm) do −2,05 (za uzorke usitnjene postupkom mlevenja sa primenomsita 1 koji ima otvore prečnika 5 mm. Negativan predznak za dobijene vrednostipromene zasićenosti boje ukazuje na to da je masa usitnjenih delića poprimila tonboje koji je manje zasićen, tj. dobili su više ahromatsku boju − boju sa manje tonal−nosti.

Značajna promena ugla tona boje (∆α) pojavila se kod mase lista usitnjenog pos−tupkom mlevenja sa svim primenjenim sitima (kretala se u intervalu od −7,1o do −7,8o). Negativan predznak vrednosti promene ugla tona boje ukazuje na to da je bojamase postala manje zelena i da je poprimila više braonkasto − žućkasti ton.Minimalna promena ugla tona boje uočena je kod uzoraka usitnjenih postupkomručnog vršaja (−2,5o). Nešto veća promena ugla tona boje pojavila se kod uzorakausitnjenih postupkom drobljenja sa primenom sita 3 koji ima otvore prečnika 10 mm(−2,9o), odnosno sa primenom sita 2 i sita 1 (−3,2 i −3,9, respektivno). Slične vred−nosti su dobijene i kod uzoraka mase lista usitnjenih postupkom seckanja, sa veliči−nom kvadratnog reza 10x10 mm i 15x15 mm (−3,8 i −3,5, respektivno).

55

Postupak usitnjavanja,ciljna velièina usitnjavanja ∆L*, - ∆C, - ∆α, o

Drobljenje, sito 1Crushing, sieve 1 3,29 -1,76 -3,9



Mlevenje, sito 1Milling, sieve 1 4,71 -2,05 -7,8



Seckanje, 5x5 mmCutting, 5x5 mm 3,49 -1,62 -4,2

Seckanje,10x10 mmCutting, 10x10 mm 3,03 -1,43 -3,8

Seckanje,15x15 mmCutting, 15x15 mm 2,50 -1,15 -3,5

Ručni vršajManual treshing 1,58 -1,10 -2,5

56

Utvrđeni pokazatelji promene boje mase usitnjenih delića jasno pokazuju da bilj−na masa lista usitnjena postupkom ručnog vršaja, drobljenja sa primenom sita 3, kojiima otvore prečnika 10 mm i seckanja sa veličinom kvadratnog reza 15x15 mm, imanajmanju promenu boje u odnosu na ceo, netretirani list pitome nane. S druge strane,biljna masa delića lista, usitnjena postupkom mlevenja, sa svim primenjenim sitima,ima značajno veću promenu boje. Uočava se da biljna masa delića usitnjena postup−kom drobljenja sa primenom sita 1 i seckanja sa veličinom kvadratnog reza 5x5 mmima veoma ujednačene vrednosti pokazatelja promene boje.

ZAKLJUČCI

Rezultati ispitivanja odabranih pokazatelja kvaliteta biljne sirovine dobijene usit−njavanjem suve pitome nane mehaničkim postupcima drobljenja, mlevenja, seckan−ja i postupkom ručnog vršaja pokazali su da najveću pogodnost za naknadnu vaz−dušnu separaciju lista i stabljike ima pitoma nana usitnjena postupkom seckanja saciljnom veličinom kvadratnog reza 15x15 mm kao i postupkom ručnog vršaja.Srednji kvalitet naknadne vazdušne separacije, tj. prosečno veća masa uključka sta−bljike u separisanom listu i/ili veći gubitak lista u separisanoj stabljici ostvaruje sekod pitome nane usitnjene postupkom drobljenja i seckanja sa ciljnom veličinomkvadratnog reza 10x10 mm. Najlošiju pogodnost za vazdušnu separaciju lista i sta−bljike ima pitoma nana usitnjena postupkom seckanja sa ciljnom veličinomkvadratnog reza 5x5 mm i mlevenja, pri svim vrednostima ciljne veličine usitnja−vanja.

Raspodela veličina delića odgovara log−normalnoj raspodeli sa parametrima kojise primenjuju pri definisanju ostvarene usitnjenosti lista: standardno odstupanje (s)koje ukazuje na ostvarenu ujednačenost veličine delića, odstupanje ostvarene srednjeveličine delića od ciljne srednje veličine (dcm) i udeo delića koji su prošli kroz sitosa otvorima nazivnih dimenzija 0,315x0,315 mm (q). Najbolji kvalitet usitnjenostilista pitome nane postignut je postupkom drobljenja sa sitima koji imaju otvoreprečnika 10 mm, odnosno 4 mm, mada se postupkom seckanja sa ciljnom veličinomkvadratnog reza 5x5 mm, odnosno 10x10 mm takođe postiže odličan kvalitet. Srednjikvalitet usitnjenosti postiže se postupkom drobljenja, ali sa sitom koje ima otvoreprečnika 14 mm i seckanja sa ciljnom veličinom kvadratnog reza 15x15 mm. U ovugrupu postupaka spada i ručni vršaj. Nepovoljan kvalitet usitnjenosti lista pitome nanedobija se postupkom mlevenja pri svim vrednostima ciljne veličine usitnjavanja.

Usitnjavanje osušene pitome nane prouzrokuje redukciju sadržaja etarskog ulja unosiocu aktivne materije − listu. Najmanji uticaj na destrukciju nosilaca aktivnematerije ima postupak ručnog vršaja. Veća redukcija sadržaja etarskog ulja nastajekao posledica mehaničkog postupka drobljenja sa sitima koji imaju otvore prečnika10 mm, odnosno 14 mm i seckanja sa ciljnom veličinom kvadratnog reza 10x10 mm,odnosno 15x15 mm. Značajnije veću redukciju sadržaja etarskog ulja izazivaju pos−tupci drobljenja sa sitom koje ima otvore prečnika 4 mm i seckanja sa ciljnom veliči−nom kvadratnog reza 5x5 mm. Najveća destrukcija nosilaca aktivne materije pitomenane je kod biljne sirovine usitnjene postupkom mlevenja pri svim vrednostima

ciljne veličine usitnjavanja, mada usitnjena masa postupkom mlevenja sa sitom kojeima otvore prečnika 14 mm ima približno istu vrednost redukcije etarskog ulja kao imasa usitnjena postupkom seckanja sa ciljnom veličinom kvadratnog reza 5x5 mm.

Osušen list pitome nane usitnjen različitim postupcima različito menja boju uodnosu na list koji nije usitnjen nekim mehaničkim ili ručnim postupkom. Najmanjupromenu boje u odnosu na ceo, netretiran, list ima masa lista usitnjena postupkomručnog vršaja, a od mehaničkih postupaka drobljenjem sa sitom koje ima otvoreprečnika 14 mm i seckanjem sa ciljnom veličinom kvadratnog reza 15x15 mm. Oko30% veću promenu boje ima masa delića lista usitnjena postupkom seckanja sa ciljn−im veličinama kvadratnog reza 10x10 mm i 5x5 mm i drobljenja sa sitom koje imaotvore prečnika 10 mm i 4 mm. Najveća promena boje je kod mase lista usitnjenepostupkom mlevenja sa sitima koji imaju otvore prečnika 5, 9, odnosno 14 mm.

Može se zaključiti da je postupak usitnjavanja ručnim vršajem najpovoljniji pos−tupak usitnjavanja uopšte, s obzirom na ukupni kvalitet dobijene biljne sirovine,mada ostvaruje neznatno niži kvalitet separacije lista i stabljike. Međutim, ovaj pos−tupak ne spada u mehaničke postupke i u ovom istraživanju je poslužio kao kontrol−ni postupak. Postupci drobljenja i u izvesnoj meri seckanja, sa ciljnim veličinamausitnjavanja, koje se ostvaruju u granicama 14 − 15 mm, predstavljaju najpovoljnijemehaničke postupke usitnjavanja biljne mase kod koga je nosilac aktivne materijelist, s obzirom na kvalitet dobijene biljne sirovine, posebno sa stanovišta kvalitetausitnjenosti i u izvesnoj meri redukcije sadržaja etarskog ulja i promeni boje lista.Pokazatelji koji opisuju ove dve karakteristike, kod biljne sirovine usitnjene postup−kom seckanja i drobljenja, imaju relativno niske vrednosti, u odnosu na ostale pri−menjene mehaničke postupke.

LITERATURA

Adamović, D. (1994): Novostvorene sorte korijandra NSBP−186, Sava i Nikola ipitome nane Danica. Medicinal Plant Report 1, 1, 1−7.

Dachler, M, Pelzmann, H. (1999): Arznei− und Gewürzpflanzen (Anbau, Ernte,Aufbereitung). Österreichischer Agrarverlag, Klosterneuburg.

Kabelitz, L. (1997): Korekturmassnahmen bei Qualitätsmängeln von Drogen.Arznei−und Gewürzpflanzen 2, 3, 120−125.

Martinov, M, Pejak, M, Veselinov, B. (1991): Razvoj mašine za odvajanjeosušenog lista mente od stabljike, XV simpozijum Jugoslovenskog društva zapoljoprivrednu tehniku "Naučni progres u poljoprivrednoj proizvodnji (1991−2000)".Opatija, Zbornik radova, 178−184.

Martinov, M, Müller, J, Tešić, M. (1994): Mehanizacija za ubiranje, sušenje i pre−radu lekovitog bilja, stanje i perspektive. Medicinal Plant Report 1, 1, 16−27.

Veselinov, B. (2003): Uticaj raznih postupaka mehaničkog usitnjavanja suve pit−ome nane na kvalitet dobijen biljne sirovine. Doktorski rad, Univerzitet u NovomSadu, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad.

Farmakopeja SFRJ (Ph. Jug. IV) (1984). Savezni zavod za zdravstvenu zaštitu,Beograd, sv. 1 i 2.

57

58

LEAF QUALITY LOSSES OF PEPPERMINT (Mentha x piperita L.) AFTER APPLICATION OF DIFFERENT

MECHANICAL PROCESSING METHODS

Veselinov, B., Martinov, M., Adamović, D.

SUMMARY

After drying, peppermint leaves are mechanically processed to reduce the parti−cle size to certain target values. Three methods of mechanical processing, namelycutting, crushing and milling were applied at three levels of intensity. Accuracy wasdetermined by standard deviation of particle size and by deviation of the particle sizemedian from target size (5 mm, 10 mm and 15 mm). Quality was assessed as massloss due to undersized particles (dust) and sorting losses in airflow separator. Also,losses of essential oil and changes of color according CIE standard were meaasured.Crushing using the sieves of 10/14 mm and cutting lengths 10x10/15x15 mm are thebest methods to achieve the most significant quality characteristics: low reductionrate of essential oil content, admixture content in leaves, losses in stalks after airflowseparation, colour changing, and particle size distribution.

Key words: processing of peppermint, crushing, Mentha x piperita, particle size


FARMACEUTSKA SVOJSTVA KONOPLJE

Berenji, Zita*

IZVOD

Konoplja se koristi u industrijske svrhe (za proizvodnju vlakna i semena) i kaonarkotik (marihuana i hašiš). Terapeutska vrednost ove vrste je potvrđena, što je novitrend njene upotrebe u savremenoj terapiji. Aktivne materije uključuju tetrahidrokan−abinol (THC) koji se dobija iz zelenih delova biljke, kao i gama−linolensku kiselinuiz masnog ulja zrna. U radu su dati rezultati određivanja sadržaja THC i sadržaja isastava masnog ulja kod 32 sorte konoplje. Takođe, razmatrana je i potencijalnazloupotreba konoplje kao droge.

Ključne reči: Cannabis sp., konoplja, gama−linolenska kiselina, terapijska vrednost THC

UVOD

Konoplja pripada familiji Cannabaceae, rodu Cannabis. Literatura opisuje dvevrste unutar roda Cannabis: C. sativa − gajenu konoplju i C. indica − indijsku kono−plju. Prema drugoj podeli postoji samo jedna vrsta, C. sativa, kojoj pripadaju i gaje−na i indijska konoplja.

Radi prevazilaženja nedovoljno razjašnjene sistematike, u ovom radu za konopljuse koristi naučni naziv Cannabis sp.

Konoplja je jednogodišnja, zeljasta biljka. Prirodno stanje konoplje je dvodomosa izraženim polnim dimorfizmom tj. morfološkim razlikama između muških iženskih biljaka (sl. 1).

59

Originalni rad

* Zita Berenji, Farmaceutski fakultet, Segedin, Mađarska

Sl. 1 Muška (levo) i ženska biljkakonoplje (desno)

Sl. 2 Izgled žlezda konoplje podmikroskopom

60

Sa farmaceutskog stanovišta najvažniji deo konoplje je ženska cvast. Deo ženskecvasti je zrno koje je obloženo ovojnim listićem (braktejom). Površina ovojnog lis−tića je pokrivena žlezdama. Žlezde se sastoje od drške i glave (sl. 2). Okrugla glavaprečnika oko 50−150 mikrona služi kao rezervoar za nagomilavanje različitih hemij−skih materija.

Zrno konoplje je bogato uljem i proteinima.Konoplja se koristi u razne svrhe. U Evropi se najviše gaji za vlakno i za zrno.

Naša zemlja je dugo bila među vodećim zemljama u proizvodnji i korišćenju kono−plje za vlakno i konoplje za zrno. U južnoj Aziji i drugim delovima sveta već vekovi−ma se gaji indijska konoplja i primenjuje se kao opojna droga. U poslednje vreme far−maceutska upotreba konoplje je sve značajnija.

O konoplji, kao i o njenoj upotrebi kod nas se malo zna, a uz to ova oblast obilu−je oprečnim mišljenjima. Neki su odlučno protiv korišćenja, pa i gajenja ove biljke,a drugi zagovaraju čak i širu upotrebu i gajenje konoplje. Broj uživalaca marihuanei hašiša, naročito među mladima, je u stalnom porastu, ali je ova pojava ipak nedo−voljno razjašnjena i puna kontradiktornih stavova. Farmaceutska svojstva konopljekod nas su skoro potpuno nepoznata. U srednjoškolskom obrazovanju farmaceutakonoplja se vrlo malo spominje.

Imajući u vidu aktuelnost teme, cilj ovog rada je bio da se u laboratoriji ispitajunajvažnije farmaceutski aktivne materije konoplje (THC i ulje) i da se dobijenieksperimentalni rezultati, pomoću podataka iz literature, razmotre iz aspektakorišćenja konoplje kao opojne droge i kao leka.

MATERIJAL I METOD RADA

Biljni materijal

Analizirani biljni materijal za ovaj rad potiče iz kolekcije konoplje koja je unaučne svrhe gajena na oglednom polju Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvou Novom Sadu.

Ispitivanu kolekciju u 1999. godini su činile 32 sorte. Ove sorte pripadaju indus−trijskoj konoplji i koriste se za proizvodnju vlakna ili zrna, ali je bilo i eksperimen−talnog materijala, koji je tek u fazi ispitivanja. Sorte konoplje u ovom radu nazvanesu genotipovi.

Biljni materijal za laboratorijsku analizu za svaki genotip je sačinjen uzimanjemuzoraka sa 10−15 biljaka tog genotipa.

Uzorci za analizu sadržaja THC su uzimani sa svake sorte u fazi završetka cve−tavanja ženskih biljaka. Vrh grana ženskih biljaka je odsečen na dužinu oko 30 cm.Od svakog genotipa uzeto je oko 20 takvih grana. Ovi uzorci su pažljivo osušeni iskladišteni u papirnim kesama na tamnom i hladnom mestu do laboratorijske analize.

Uzorak zrna za analizu ulja obran je u fazi pune zrelosti zrna. Od svakog genoti−pa sakupljeno je oko 500 g zrna. Zrno je očišćeno, osušeno i skladišteno u papirnimkesama do laboratorijske analize.

Laboratorijske analize

Laboratorijska analiza biljnog materijala konoplje je obavljena u laboratorijamaNaučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Analiza sadržaja THC u biljnom materijalu je izvršena metodom gasne hro−matografije (Recommended methods, 1987). Od osušenog biljnog materijala uzorkaručno je odstranjeno svako zrno, središnja deblja grana i veći listovi. Ostatak biljnemase (sitne listove, plevice od semena i druge delove cvasti) rukom je zdroblejn.Potrebni reagensi za analizu su: petroletar, etanol (96%), metilenhlorid : metanol =9:1, interni standard − epiandrosteron. Izmeri se 200 mg zdrobljenog biljnog materi−jala u Erlenmajeru od 50 ml, doda 5 ml petroletra i vrši ekstrakcija zagrevanjem uvodenom kupatilu na 60 °C u trajanju od 15 minuta. Nakon 15 minuta Erlenmajer seizvadi iz kupatila, ostavi se da se ohladi na sobnu temperaturu. Skine se Libigovhladnjak sa Erlenmajera i uzorak iz Erlenmajera se profiltrira preko vate u drugiErlenmajer od 50 ml. Tako dobijeni Erlemajer sa ekstrahovanim uzorkom stavi se navakuum uparivač i upari do suva. Suvom ostatku doda se pipetom 2 ml rastvorametilenhlorid : metanol. Uzorku se mikropipetom doda 100 mikrolitara internogstandarda i vrši gasnohromatografska analiza na aparatu Chrompack Model 439.Uslovi hromatografisanja: kapilarna kolona CP Sil 5 CB 10 m; temperatura detekto−ra 290 °C; temperatura injektora 200 °C; temperatura kolone od 60 do 280 °C sapostepenim povećanjem od 7 °C u minuti; pritisak 0,25 bara; protok azota kao gasanosača 86 ml u minuti; plameno jonizujući detektor FID; injektuje se 1 mikrolitarprethodno pripremljenog uzorka. Pomoću internog standarda utvrđeno je da se pik zaTHC pojavljuje na retencionom vremenu 25,305 min. Površina pika koja odgovaraovom retencionom vremenu ukazuje na sadržaj THC. Veličinu površine izračunavaintegrator i rezultat štampa u vidu hromatograma.

Sadržaj ulja u zrnu konoplje je određen metodom po Soxhletu. Aparatura se sas−toji od vodenog kupatila sa termostatom, balona za ekstrakciju, ekstraktora i hladn−jaka. Delovi aparata su spojeni šlifom. Potrebna je i čaura za ekstrakciju, analitičkavaga, sušnica, eksikator, rastvarač (petroletar) i uzorak za ispitivanje. Odmeri se 10gprethodno usitnjenog zrna konoplje, stavi u čauru za esktrakciju, zatvori sa malo vatei suši 1−2 sata u sušnici na 105 °C. Takođe se na 105 °C suši balon za ekstrakciju,hladi u eksikatoru i meri. U srednji deo Soxhletovog aparata, tj. u ekstraktor stavi sečaura sa pripremljenim uzorkom i sva tri dela aparata se spoje. Sa gornje strane hlad−njaka, pomoću malog levka, sipa se u aparat toliko rastvarača (petroletra) da seekstraktor napuni i prelije u balon. Zatim se doda još malo rastvarača, tako da ukup−na količina rastvarača ne zauzme više od 3 balona. Skine se levak i na otvor hladn−jaka stavi malo vate, pusti voda da cirkuliše kroz hladnjak i uključi vodeno kupatiloza zagrevanje. Kada lako isparljivi organski rastvarač dostigne tačku ključanja, on uvidu pare dolazi u hladnjak gde se kondenzuje i sliva u ekstraktor. Rastvarač u dodirusa uzorkom ekstrahuje ulje. Kada se ekstraktor napuni do vrha sifonske cevi, rast−varač se preliva u balon, gde ponovo isparava, a ulje ostaje. Ova operacija se pon−avlja sve dok se ne izvrši potpuna ekstrakcija ulja, što traje oko 6 časova. Jačinazagrevanja se podešava tako da kondenzovane kapljice rastvarača padaju takvombrzinom da se jedva mogu brojati. Po završetku ekstrakcije prestaje se sa destilacijom

61

62

onog momenta kada se prelije rastvarač u balon. Zatim se aparat skida sa grejnog telai izvadi se iz njega čaura sa obezmašćenim uzorkom. Aparat se ponovo sklapa i stavl−ja da se greje, da se preostala količina rastvarača u balonu predestiliše u ekstraktor,tako da u balonu ostane samo ulje. Balon sa uljem se suši na 105 oC u trajanju oko2 sata, hladi u eksikatoru i meri. Razlika u masi između praznog balona i balona saekstraktom predstavlja količinu ulja u ispitivanom uzorku. Izračunavanje sadržajaulja se vrši pomoću sledećih podataka: masa usitnjenog zrna konoplje sa čaurom zaekstrakciju pre i posle sušenja u sušnici na 105 °C, masa balona za ekstrakciju poslesušenja na 105 oC u trajanju oko 2 sata, masa balona sa uljem posle sušenja na 105oC u trajanju oko 2 sata. Sadržaj ulja u % u vazdušnom suvom zrnu konoplje seizračunava prema formuli:

(masa balona sa uljem − masa praznog balona)% ulja = −−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−−− x 100

masa uzorka

Analiza masnokiselinskog sastava ulja zrna konoplje je izvršena metodom gasnehromatografije. Ulje za analizu se dobija hladnim presovanjem semena hidrauličnompresom tip RIK 30 T uz primenu pritiska od 2 tone. 20 mikrolitara ulja se prebaci ureagens posudu sa konusnim dnom. Doda se 200 mikrolitara reagansa za esteri−fikaciju TMSH (trimethylsulfonium hydroxide solution 0,25 M u metanolu).Reagens posuda se izmućka i rastvor je spreman za injektiranje. Za analizu se koristigasni hromatograf tip HP 5890 serija II sa plameno jonizacionim detektorom (FID) ikapilarnom kolonom Omegawax 320, dužine 30 m, prečnika 0,32 mm i debljinomfilma 0,25 mikrometara. Primenjuje se sledeći program rada: temperatura injektora250 °C; temperatura detektora 280 °C; temperatura kolone inicijalna 180 °C, zatimporast temperature 10 °C/min do finalne temperature od 240 °C u trajanju od 10 min−uta; protok helijuma kao gasa nosača 1 ml/min, a pritisak 100 bara. Aparat je potpunokompjuterizovan i na svom monitoru ispisuje procentualni udeo pojedinih masnihkiselina u analiziranom ulju u %.

Terminologija

Imajući u vidu nejasnoće u terminologiji konoplje, predložene definicije treba dadoprinose boljem razumevanju sadržaja ovog rada (Berenji, 1998).

Konoplja (Cannabis sp.) je generalni naziv za biljku. Konoplja za vlakno i konoplja za zrno su nazvane po načinu upotrebe konoplje.Industrijska konoplja je zbirni naziv za konoplju za vlakno i konoplju za zrno.Indijska konoplja se odlikuje hemijskim svojstvima koja je čine pogodnom za

opojnu drogu i za lek (Dennis i Barry, 1991).Marihuana (Cannabinis flos, folium et semen) je osušeni vršni deo ženske cvasti

indijske konoplje (Abel, 1980). Pravilno pripremljena marihuana se sastoji od granči−ca, delova lista, ženskih cvetova i nedozrelog semena. Poželjno je da ovojni listićisemena čine najveću masu marihuane.

Hašiš (Resin Cannabinis) je smolasta materija koja se sastoji od sadržaja žlezdasa površine ovojnih listića indijske konoplje.

Opojna droga označava marihuanu ili hašiš korišćenih za izazivanje psihoak−tivnog efekta.

Cigareta marihuane se obično ručno savija u specijalni papir, a pravi se odmešavine duvana i marihuane, ređe od čiste marihuane. Prilikom pravljenja cigaretaponekad se dodaje i malo usitnjenog hašiša.

Ulje zrna konoplje (Oleum cannabinis) se dobija postupkom hladnog ceđenja izzrna konoplje.

D9−tetrahidrokanabinol (skraćeno: THC) je najvažnija psihoaktivna kompo−nenta konoplje.

Masne kiseline su gradivni elementi ulja zrna konoplje.

REZULTATI

Rezultati analize sadržaja THC u biljnom materijalu, sadržaja ulja u zrnu i mas−nokiselinskog sastava ulja zrna 32 ispitivana genotipa konoplje prikazani su u tabeli 1.

Kao što se iz tabele −1− može videti, prosečan sadržaj THC je iznosio 0,65%, avrednosti za pojedine genotipove su se kretali od 0,07% kod genotipa 'Leskovac' do3,50% za genotip 'Gigantea'. Sadržaj THC sorte konoplje 'Novosadska', koja se kodnas najviše gaji kao industrijska konoplja, je iznosio 0,31%.

Sadržaj ulja u zrnu ispitivanih genotipova konoplje u proseku je iznosio 28,51%a kretao se u granicama 24,90−31,84%. Između ispitivanih genotipova konoplje nijebilo značajnijih razlika u pogledu sadržaja ulja u zrnu.

Među ispitivanim genotipovima konoplje nije bilo većih razlika u pogledu udelapojedinih masnih kiselina. Prosečan masnokiselinski sastav ispitivanih genotipovakonoplje je prikazan na sl. 3.

Ulje zrna konoplje najviše sadrži linolnu (u proseku 53,77%), zatim linolensku(16,32%) i oleinsku kiselinu (13,18%). Palmitinska (6,42%), stearinska (2,83%),gama−linolenska (1,63%) i arahidna kiselina (0,95%) se nalaze u znatno manjem pro−centu u odnosu na pomenute glavne masne kiseline ulja zrna konoplje. Premakorišćenoj metodi određivanja sadržaja masnih kiselina u ulju zrna konoplje ostalo jenedefinisano 4,91% ulja.

63

64

Tab. 1 Sadržaj THC u biljnom materijalu, ulja u zrnu i masnokiselinski sastavulja genotipova konoplje

Tab. 1 THC content in plant material, oil content in seed and fatty acid composi−tion of hemp genotype

Udeo masnih kiselina u ulju zrna konoplje, Fatty acid (%)

R. b

r.N

o.

GenotipGenotype

THC(%)

UljeOil(%)

Palmi-tinska

Stea-rinska

Ole-inska

Linol-na

Gamalino-

lenska

Lino-lenska

Ara-hidna

Ostalo

1 Novosadska 0,31 26,40 6,79 2,91 14,97 54,63 1,07 14,03 0,94 4,66

2 Despotovo 0,73 25,40 6,49 3,01 18,30 52,55 1,73 12,40 0,89 4,63

3 Selenèa 0,80 27,58 6,80 2,80 13,32 53,48 1,08 16,35 0,83 5,34

4 B. Petrovac 0,09 27,74 6,73 2,68 14,35 53,40 1,18 16,04 0,86 4,76

5 Leskovac 0,07 28,01 6,50 2,38 13,84 53,43 1,38 16,21 0,94 5,32

6 Kompolti hibrid 0,49 25,35 6,54 2,93 14,86 54,34 1,22 14,21 0,80 5,10

7 K. sargaszárú 0,86 27,59 6,10 3,96 13,33 54,04 1,10 15,65 1,13 4,69

8 Kínai egylaki 0,78 30,46 6,22 2,95 11,89 54,17 1,69 17,42 0,82 4,84

9 Tiborszállási 0,67 24,90 6,73 3,60 14,11 53,13 1,22 15,95 1,10 4,16

10 Lovrin 110 0,57 29,53 6,60 2,79 13,87 54,21 1,04 16,49 0,91 4,09

11 Mesten sort 2,11 30,30 6,52 2,97 15,85 53,64 1,54 14,45 1,16 3,87

12 Brashlian 0,51 28,66 6,30 2,93 13,53 53,29 1,24 17,11 0,93 4,67

13 Beniko 0,12 29,52 6,18 2,53 11,45 54,40 1,79 16,55 1,01 6,09

14 Bialobrzeskia 0,16 29,24 6,54 2,61 11,57 54,20 2,10 15,90 0,80 6,28

15 Futura 77 0,17 26,74 6,44 2,76 12,55 54,07 1,47 16,64 0,79 5,28

16 Felina 34 0,12 31,84 6,59 2,59 12,35 55,22 2,19 15,12 0,96 4,98

17 Ferimon 0,25 28,60 6,40 2,49 11,97 54,23 2,58 16,35 0,96 5,02

18 Fedora 19 0,35 28,56 6,39 2,64 12,23 54,32 2,21 16,83 0,93 4,45

19 K-8 0,43 30,11 6,65 2,74 11,33 53,23 1,70 17,89 0,74 5,72

20 K-17 1,13 28,00 6,46 3,02 13,72 53,96 1,60 16,45 1,11 3,68

21 K-19 2,58 29,58 6,39 2,91 13,03 53,93 1,82 16,56 1,08 4,28

22 K-20 0,06 29,19 6,00 2,60 13,14 54,00 1,85 16,61 0,96 4,84

23 K-23 0,86 28,97 6,50 2,85 12,38 52,95 1,29 17,63 0,91 5,49

24 K-26 0,78 30,02 6,00 2,64 12,86 52,92 1,66 17,81 0,98 5,13

24 K-30 0,17 30,29 6,30 2,80 12,66 53,06 1,61 17,68 1,06 4,83

26 K-32 0,15 28,18 6,43 2,90 13,46 53,64 1,39 16,48 1,05 4,65

27 K-376 0,13 29,12 6,53 2,94 12,67 53,46 1,42 17,98 0,93 4,07

28 K-442 0,71 30,99 6,34 2,58 11,89 54,46 2,08 16,59 0,95 5,11

29 K-486 0,23 28,61 5,90 2,83 12,89 53,64 1,93 16,89 0,85 5,07

30 K-488 0,65 28,07 6,25 3,01 12,21 54,43 1,96 16,96 1,12 4,06

31 K-490 0,18 28,46 6,39 3,02 12,05 53,91 2,50 16,18 1,03 4,92

32 Gigantea 3,50 26,44 6,30 2,20 13,11 52,43 1,40 16,93 0,73 6,90

Prosek, Average 0,65 28,51 6,42 2,83 13,18 53,77 1,63 16,32 0,95 4,91

Minimalna vrednostMinium

0,07 24,90 5,90 2,20 11,33 52,43 1,04 12,40 0,73 3,68

Maksimalna vrednostMaximum

3,50 31,84 6,80 3,96 18,30 55,22 2,58 17,98 1,16 6,90

Sl. 3 Prosečan masnokiselinski sastav ulja zrna konopljeFig. 3 Average fatty acid composition of hemp seed oil

DISKUSIJA

THC

Najveći deo farmakološke aktivnosti konoplje, tj. marihuane i hašiša kao opojnedroge ili za lek, pripisuje se specifičnim hemijskim jedinjenjima koja su nazvanakanabinoidi (Clarke i Pate, 1994). Među mnogobrojnim kanabinoidima konopljenajvažniji je ∆9−tetrahidrokanabinol, skraćeno THC (sl. 4).

Svaka biljka konoplje sadrži kan−abinoide, ali u različitoj koncentraciji.Sorte konoplje za vlakno i konoplje zazrno mogu imati najviše 0,3% sadržajaTHC, ali je poželjno da ga uopšte nesadrže. Indijska konoplja, sa drugestrane, je efikasna ako sadrži THC čakiznad 10%.

U biljnom materiju THC senajvećim delom nalazi u karboksilo−vanoj formi i kao takav farmakološki jeneaktivan. Usled dugog stajanjabiljnog materijala sporo, a poddejstvom toplote brzo, dolazi do dekar−

boksilacije uz oslobadjanje vode i CO2. Tek dekarboksilovani oblik THC postaje far−makološki aktivan. Time se objašnjava zašto se marihuana i hašiš pre peroralne

65

Sl. 4 Hemijska struktura THCFig. 4 Chemical structure of THC

66

primene kao opojne droge ili lek moraju izložiti visokoj temperaturi. Prilikom pušen−ja ili spaljivanja se dekarboksilacija odigrava pod dejstvom visoke temperaturesagorevanja marihuane ili hašiša.

Mehanizam psihoaktivnog dejstva THC se zasniva na vezivanju za specifičneopijatne receptore u telu čoveka (Roulac, 1997). Najveća koncentracija takvih opi−jatnih receptora se nalazi u onim regijama mozga koje kontrolišu kordinaciju pokre−ta, memoriju i emocije.

Tipičan izgled marihuane i hašiša je prikazan na sl. 5.

Sl. 5 Tipičan izgled marihuane (levo) i hašiša (desno)

U dalekoistočnim zemljama redovno korišćenje marihuane i hašiša ima naročitobogatu tradicuju, a u poslednje vreme ono postaje opšta svetska pojava. O tome govoriprocena da u SAD oko 20−30 miliona ljudi redovno koristi marihuanu u cilju psihičkestimulacije. Marihuana je popularna opojna droga kod mladih čak i u našoj zemlji.

Marihuana i hašiš se najčešće svrstavaju medju tzv. rekreativne opojne droge,zajedno sa kofeinom (kafa), alkoholom (alkoholna pića) i nikotinom (duvan).

Najčešći načini izazivanja psihoaktivnog efekta su pušenje cigarete marihuane,spaljivanje hašiša u specijalnim napravama, udisanje aerosola ili peroralna primenanpr. konzumiranjem različitih kolača napravljenih na bazi marihuane (»space cake«).U daljem tekstu će se najviše diskutovati o pušenju cigarete maruhuane, kao onajrasprostranjenijm načinu uportebe konoplje za opojnu drogu (Szentey, 1995).

Inhaliranje aerosola nastalog spaljivanjem marihuane ili hašiša izaziva psihičkustimulaciju što je i cilj njihove upotrebe kao opojne droge.

Kvalitetna cigareta marihuane se pravi od konoplje koja sadrži oko 10% THC, au jednu cigaretu ulazi oko 1 g biljnog materijala, što znači, da jedna cigareta mari−huane sadrži oko 100 mg THC.

Prilikom pušenja cigarete marihuane oko 50% THC iz cigarete prelazi u dim, odčega se oko 50% resorbuje. Iz toga proizilazi da pušenjem jedne cigarete marihuaneresorbuje se do 25 mg THC.

Euforično stanje se postiže konzumiranjem 40−50 mg THC, a to je količina kojase dobija pušenjem oko 2 cigarete marihuane. Kod korisnika koji upotrebljavajuizrazito velike doze ova količina dostiže i do 500−700 mg, tj. i do 25 cigareta mari−huane.

Efekat nastaje skoro trenutno po konzumiranju, sa maksimumom delovanja posle20−30 minuta, a traje 3−4 sata. Pri peroralnoj primeni resorpcija THC je spora i neu−jednačena, kada delovanje nastaje tek nakon pola do jednog sata i traje oko 8 sati.

Kod nas se često vode diskusije o tome, da li su naše gajene sorte industrijskekonoplje pogodne za dobijanje kvalitetne marihuane, tj. da li je moguće zloupotrebitinašu industrijsku konoplju za opojnu drogu.

Prema dobijenim rezultatima u ovom radu se vidi, da je sadržaj THC kod ispiti−vanih genotipova industrijske konoplje veoma nizak, i kreće se oko 0,3%.Genotipovi sa izuzetno visokim sadržajem THC, kao što je npr. 'Gigantea', nekoriste se u proizvodnji, i u ispitivanoj kolekciji genotipova konoplje su se nalaziliisključivo radi naučnih ispitivanja. Na bazi dobijenih rezultata se može zaključiti, daje sadržaj THC u biljnom materijalu onih genotipova konoplje koji se koriste kaoindustrijska konoplja oko 20 puta manji u odnosu na indijsku konoplju. Fizički jeneizvodljivo da se za izazivanje euforičnog stanja, umesto 2 cigarete prave mari−huane, popuši 50 cigareta napravljenih od industrijske konoplje. Prema ovim rezul−tatima, dakle, sa sigurnošću se može tvrditi da sadržaj THC u našim sortama indus−trijske konoplje za vlakno i za zrno (npr. sorta 'Novosadska') daleko zaostaje zasadržajem THC u indijskoj konoplji. Drugim rečima, naše sorte i eksperimentalnigenotipovi industrijske konoplje uopšte nisu pogodne za pripremanje marihuane.

Nedovoljno poznavanje ove problematike često dovodi do zablude i neosnovanesumnje. Tako može da se desi, da ljudi koji kradu industrijsku konoplju sa parcelaInstituta ili njiva seljaka budu ubeđeni da su našli pravi izvor marihuane. Tako možei televizija da objavi vest, da se u našj zemlji oko Odžaka nalaze najveće plantažemarihuane u Evropi (desetine hektara). U oba slučaja se radilo o bezopasnoj indus−trijskoj konoplji, koja, kao što je dokazano, ne sadrži ni blizu potrebnu količinu THCda bi se biljka koristila kao droga.

Prema kazivanjima inspektora SUP−a za otkrivanje kriminala, kod nas se, porednjiva legalno zasejanih (bezopasnom) industrijskom konopljom, ponegde otkrivaju iilegalne plantaže po baštama i na zabačenim mestima. Moguće je da su te skriveneplantaže zasejane specijalnim semenom prave indijske konoplje stvarno pogodne zapripremanje kvalitetne marihuane.

Samo na osnovu morfologije, tj. spoljnog izgleda biljke, ne može se sa sigurnošćuutvrditi da li neki genotip pripada industrijskoj ili indijskoj konopolji. Prava infor−macija se može dobiti jedino na osnovu rezultata slične laboratorijske analizesadržaja THC u uzorcima biljnog materijala, kakva je radjena u ovom radu.

Ne osporavajući štetno dejstvo svake zloupotrebljene opojne droge, pa i mari−huane i hašiša, ipak treba ukazati na neke razlike izmedju »teških« droga, poput hero−ina i kokaina, i »rekreativnih« droga u koje se ubrajaju marihuana i hašiš.

Pušenje marihuane, po sevemu sudeći, ne izaziva zavisnost. Apstinencijalni sin−drom kod marihuane i hašiša je, čak i kod teških pušača, relativno slab. Ovu karak−teristiku, tj. relativno lako odvikavanje bez naročitih posledica često naglašavajupobornici legalizacije marihuane i hašiša.

Letalna doza (LD50) THC−a za čoveka, pri oralnom unošenju iznosi 1 g/kgtelesne težine. Iz toga proizilazi, da bi za smrtonosnu dozu bilo potrebno istovremenopopušiti 2−3.000 cigareta najkvalitetnije marihuane, što je praktično neizvodljivo. Taj

67

68

aspekt naglašavaju i pobornici legalizacije marihuane, navodeći da u hiljadama god−ina dugoj istoriji korišćenja marihuane kao opojne droge od strane miliona korisnikanije zabeležen ni jedan slučaj trovanja ili smrti koji bi se argumentovano moglo prip−isati dejstvu marihuane.

Izvesne »pogodnosti« marihuane i hašiša priznaju čak i oni, koji se bore protivzloupotrebe ovih opojnih droga. Ipak, ne treba zaboraviti psihološke i socijalnemomente, tj. činjenicu da marihuana ili hašiš možda i nisu tako opasne opojne drogesame za sebe, ali njihovo redovno uzimanje je obično prvi korak ka neuporedivoopasnijim i štetnijim opojnim sredstvima, a samim tim i prema raznom devijantnomponašanju i kriminalu.

Upotreba marihuane i hašiša u Jugoslaviji, kao i u većini zemalja razvijenogsveta, zakonom je strogo zabranjena. Drugim rečima, više desetina miliona ljudi nasvetu nelegalno koristi marihuanu i hašiš kao opojnu drogu. U takvim kontraverzn−im uslovima sve su glasniji pokreti koji se bore za legalizaciju gajenja indijske kono−plje i konzumniranje marihuane i hašiša. Prema njima, kontrolisano gajenje i upotre−ba (kako je to rešeno npr. u Holandiji) je mnogo bolje od zabrane, koje automatskidovode do ilegalne primene, jer, po narodnoj izreci, »zabranjeno voće je najslađe«.

Farmakološki principi korišćenja konoplje kao opojne droge i njene medicinskeupotrebe su potpuno isti. Ni sa stanovišta postojeće zakonske regulative izmedju ovadva načina primene konoplje nema nikakve razlike: pacijenti koji primenjuju kono−plju za lečenje pred zakonom čine isti prekršaj kao korisnici hašiša ili marihuane zaopojnu drogu. Jedina razlika je u motivima korisnika. Kod jednih se radi o željibolesnika da ublaži zdravstvene tegobe i da ozdravi, a kod drugih se radi o namer−nom izazivanju psihoaktivnog delovanja. Pošto se kod nas veoma malo, skoro ništa,ne zna o medicinskoj upotrebi konoplje, važno je da se ova tema malo detaljnijeobrazloži na bazi literature.

Konoplja je kao narodno lekovito sredstvo korišćena milenijumima (Baker et al.,2000; Berenji i Sabo A., 1998). U narodnoj medicini Kine spominje se još 2737. godinep.n.e. U Evropi konoplja dugo nije bila poznata kao lekovita biljka. Tek odNapoleonovih ratova, tokom XIX veka konoplja se legalno koristi za lečenje, da bi kas−nije bila zabranjena. U našoj zemlji konoplja nije poznata kao narodna lekovita biljka.

Upotreba konoplje u narodnoj medicini se uglavnom bazira na korišćenje mari−huane u vidu pušenja za najrazličitije bolesti poput nesanice, različitih psihičkihporemećaja, depresije, migrene, neuralgije, slabosti, poremećaja apetita, itd.

Zvanična medicina se dugo nije bavila konopljom. Tek u poslednje vreme poče−lo se sa ispitivanjem moguće primene marihuane ili čistog THC−a u medicini, što jeu prividnoj kontradikciji sa važećom zakonskom zabranom gajenja i upotrebe kono−plje. Zato nije ni čudo, da čak i u zemljama sa prilično slobodnim stavom premauživanju marihuane i hašiša kao opojnih droga, poput Holandije, zvanična terapijskaaplikacija konoplje nailazi na odbijanje i od samih lekara. Uprkos svemu, počev od70−tih godina izvedena su mnoga istraživanja u cilju provere terapijske vrednostimarihuane ili THC. Najnoviji rezultati takvih istraživanja su objavljeni u naučnomčasopisu Nature.

Najveći deo iskustva se odnosi na slučajeve AIDS−a i raka (Pate, 1998). THC neleči rak ili AIDS, ali pomaže u ublažavanju patnje i time poboljšava kvalitet života

pacijenata. Navodi se antiemetičko delovanje putem ublažavanja mučnine ipovraćanja kod pacijenata obolelih od raka koji primaju citostatike. Spominje sestimulacija apetita kod pacijenata sa AIDS−om. Dalje indikacije su spazam mišića ibol kod pacijenata sa multiplom sklerozom.

Za sada je jedini preparat na tržištu dronabinol − oralni preparat THC koji sadržisintetički D1−THC rastvoren u susuamovom ulju. U SAD je registrovan 1985. podkomercijalnim nazivom »Marinol«, a kasnije je odobren i u drugim zemljama. Dajese kao antiemetik za ublažavanje povraćanja kod hemoterapije. Od 1992. godine unekim zemljama je dozvoljena njegova upotreba i za stimulaciju apetita radi korek−cije telesne težine u vezi sa anoreksijom kod pacijenata sa AIDS−om. U toku sueksperimenti sa gajenjem specijalnih sorti tzv. medicinske konoplje sa veomavisokim sadržajem THC u cilju eventualne zamene sintetičkog THC sa jeftinijim, averovatno i efikasnijim prirodnim THC.

Ulje zrna konoplje

Ulje zrna konoplje ne sadrži kanabinoide, pa ni THC. Eventualni tragovi kanabi−noida u ulju rezultat su slučajne fizičke kontaminacije tokom presovanja. Iz tograzloga, za razliku od primene marihuane i THC, upotreba ulja od zrna konopljesasvim je legalna.

Ulje zrna konoplje ima široke mogućnosti primene u kozmetičkoj i drugim indus−trijama.

Kod nas se vaoma malo zna o farmaceutskim svojstvima ulja zrna konoplje. Iztog razloga je sačinjena kratka sinteza ove problematike na bazi literaturnih podata−ka.

Terapijska primena ulja se zasniva na sadržaju specifičnih masnih kiselina, presvega gama−linolenske kiseline (GLA) (Weil, A. web site; Schneider, Z. web site).

Kliničke indikacije ulja zrna konoplje, kao pomoćnog lekovitog sredsva su,između ostalog, neurodermatitis, dijabetična neuropatija, premenstrualni sindrom,reumatoidni artritis, itd.

Za kozmetičku i farmaceutsku upotrebu GLA se sada dobija iz ulja od zrna bilja−ka Borago officinalis i Oenothera sp. Ova ulja su veoma skupa i evropske zemlje ihuvoze. Mogućnost supstitucije ovih biljaka konopljom je sasvim realna, jer bi sekonoplja za zrno lako gajila u većini zemalja Evrope.

Prema rezultatima do kojih se došlo u ovom radu može se zaključiti, da se ispiti−vani genotipovi industrijske konoplje odlikuju relativno visokim sadržajem ulja uzrnu, koji se kretao u granicama 24,90−31,84%. Udeo GLA u masnokiselinskom sas−tavu ulja zrna konoplje je bio relativno nizak, 1,04−2,58%. Iz toga se vidi, da bi ispi−tivani genotipovi tj. ulje dobijeno od njihovog zrna, mogli imati solidnu farmaceut−sku upotrebu. Treba, međutim, istaći da bi trebalo ispitati još veću kolekcijugenotipova konoplje sa ciljem da se eventualno pronadju genotipovi konoplje sa oko10% GLA u ulju. Takvi genotipovi, sa sadašnjim sadržajem ulja, a povećanim ude−lom GLA do 10%, odlikovali bi se odličnim farmaceustskim svojstvima za medicin−sku upotrebu.

69

70

LITERATURA

Abel, E.L. (1980): Marihuana − the First Twelve Thousand Years. Plenum Press,New York and London.

Baker, D., Pryce, G. J., Croxford, L., Brown, P., Pertwee, R. G., Huffman, J. W.,Layward, K. (2000): Cannabinoids Control Spasticity And Tremor In A MultipleSclerosis Model. Nature 403, 6773.

Berenji, J. (1998): Istine i zablude o konoplji. Zbornik radova Instituta za ratarst−vo i povrtarstvo Novi Sad 30, 271−281.

Berenji, J., Sabo, Ana (1998): Konoplja (Cannabis sp.) kao lekovita biljka.Medicinal Plant Report 5, 5, 43−57.

Clarke, R.C., Pate, D.W. (1994): Medical Marijuana. Journal of the InternationalHemp Assiciation 1, 1, 9−11.

Dennis, P.. Barry, C. (1991): Trava. Mercatus, Beograd.Pate, D.W. (1998): Development of Cannabis−based therapeutics. Journal of the

International Hemp Assiciation 5, 1, 36−39.Recommended Methods for Testing Cannabis. United Nations, New York, 1987.Roulac, J.W. (1997): Hemp Horizons. Chelsea Green Publishing Company,

White River Junction, Vermont.Schneider, Z.: The importance of unsaturated fatty acids in prevention of aging

and arteriosclerosis. http://www.congrowpro.com/Productrs/oil.shtmlSzentey, L. (1995): A kender mint ipari növény és mint kábítószer forrás.

Agrofórum 6, 8, 35−36.Weil, A.: Therapeutic hemp oil. http://www.karoo.net/hemp−

union/main/info/oil/book1.htm

PHARMACEUTICAL PROPERTIES OF HEMP

Berenji, Zita

SUMMARY

Hemp (Cannabis sp.) is used for industrial pruposes (for fiber and seed produc−tion) as well as a narcotic (marijuana and hashis). The therapeutic value of thisspecies is anegdotally well documented. It is a new trend to use Cannabis sp. in mod−ern therapy. The active ingredients include tetrahydrocannabinol (THC) from greenparts of the plant as well as gamma−linolenic acid from hemp seed oil. This paperdescribes the THC and oil content as well as the fatty acid profile of 32 industrialhemp cultivars. The potential misuse of hemp as an illegal drug is discussed indetails.

Key words: Cannabis sp., gamma−linolenic acid, hemp, therapeutic value of THC


PRISUSTVO I RASPROSTRANJENOST VIROZAOBIČNE TIKVE (Cucurbita pepo L.) U VOJVODINI

Dukić, Nataša*, Berenji, J.**, Krstić, Branka* Vico, Ivana*, Bulajić,Aleksandra*

IZVOD

Ispitivanjima sprovedenim tokom 2002. godine zabeležena je pojava virusnihsimptoma na običnoj tikvi u lokalitetima Bački Petrovac, Futog, Žabalj, Titel, Tordai Veliko Selo.

Primenom dve metode identifikacije virusa, biotesta i serološke metode, DAS−ELISA, u uzorcima obične tikve utvrđeno je prisustvo tri virusa CMV, WMV−2 iZYMV.

Praćenjem pojave i rasprostranjenosti virusa na običnoj tikvi tokom 2002. godine,potvrđeneo je dominantno prisustvo ZYMV. Značajna razlika u učestalosti pojave, uodnosu na ispitivanja ranijih godina, zabeležena je kod WMV−2, koji se u 2001. javl−jao sporadično, a u 2002. godini bio drugi po zastupljenosti. CMV je tokom 2001.godine bio drugi po zastupljenosti, a tokom 2002. godine treći. Ova varijabilnost upojavi i rasprostranjenosti virusa u različitim godinama, česta je pojava kod neperzis−tentnih virusa na gajenim tikvama, ali govori i o mogućoj ekspanziji WMV−2 u našojzemlji.

Ključne reči: obična tikva, virus, CMV, WMV−2, ZYMV

UVOD

Biljke familije Cucurbitaceae predstavljaju značajnu grupu gajenih biljaka umnogim zemljama sveta. U proizvodnji ovih gajenih kultura, od svih biljnih bolesti,prvo mesto po značaju zauzimaju bolesti virusne prirode (Provvidenti, Schroeder,1970; Adlerz, 1974; Rahimian, Izadpanah, 1978; Mansour, Al−Musa, 1982; Namethet al., 1986; Desbiez, Lecoq, 1997; Luis−Arteaga et al., 1998; Prieto et al., 2001;Lecoq et al., 2003).

Većina opisanih virusa tikava izaziva ozbiljne gubitke u proizvodnji. Nije retkapojava da je procenat zaraženih biljaka u polju i do 100% (Adlerz, 1974). Smanjenjeprinosa koje nastaje usled virusnih zaraza zavisi od vremena ostvarene infekcije,

71

Originalni rad

* Mr Nataša Dukić, prof. dr Branka Krstić, doc. dr Ivana Vico, Aleksandra Bulajić, dipl.inž., Poljoprivredni fakultet, Beograd−Zemun

** Dr Janoš Berenji, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

72

vrste virusa i biljke domaćina (Provvidenti, Schroeder, 1970; Zitter et al., 1996). Uslučaju ranih infekcija, kao i mešanih infekcija sa dva ili više virusa, zableženi sudrastični gubici u proizvodnji obične tikve koji su iznosili 50−100% (Provvidenti,Schroeder, 1970; Mansour, Al−Musa, 1982).

Iako podaci u svetu, a pre svega u zemljama nama geografski bliskim, ukazuju načinjenicu da virusi izazivaju najbrojnija i najdestruktivnija oboljenja biljaka iz fami−lije Cucurbitaceae, virusi ovih kultura su u našoj zemlji veoma malo proučeni. Ranijamalobrojna istraživanja, u bivšoj Jugoslaviji, odnose se na proučavanje virusamozaika krastavca na biljkama familije tikava (Pejčinovski, 1978), virusa mozaikalubenice na lubenicama i dinjama (Stakić i Nikolić, 1966), i virusa mozaika lubenice2 na krastavcu (Tošić et al., 1996).

Do 2000. godine, kada je problem virusnih oboljenja tikava skrenuo na sebepažnju uništenom proizvodnjim u lokalitetima Veliko Selo, Slanci i okolina NovogSada (Dukić i sar., 2001), u našoj zemlji virusi obične tikve nisu bili proučavani. Odtada počinju detaljna ispitivanja ovih virusa i oboljenja koja oni prouzrokuju (Dukićet al., 2002; Krstić et al., 2002).

U našoj zemlji su kao prouzrokovači oboljenja obične tikve identifikovani: virusmozaika krastavca (Cucumber mosaic virus, CMV), virus mozaika lubenice(Watermelon mosaic virus 2, WMV−2) i novi virus za našu zemlju virus žutog mozai−ka cukinija (Zucchini yellow mosaic virus, ZYMV), za koji se smatra da je jedan odnajdestruktivnijih virusa tikava u svetu.

MATERIJAL I METODI

Pregled terena i sakupljanje uzoraka obolelih biljaka

U julu 2002. godine pregled zdravstvenog stanja gajenih tikava obavljen je u 6lokaliteta Bački Petrovac, Futog, Žabalj, Titel, Torda i Veliko Selo. Sakupljene subiljke sa virusnim simptomima cv. «Olinka», «Olivija», «Zita», «Beogradska tikvi−ca», «Vegetable marrow», «Eva», «Ezra», kao i druge vrste tikava i selekcionih lin−ija Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, u Bačkom Petrovcu.

Biotest

Mehaničke inokulacije urađene su u cilju provere virusne prirode oboljenja i izo−lacije virusa, koji su mehanički prenosivi. Postupak mehaničkih inokulacija izvedenje homogenizacijom zaraženih biljnih delova, mladog lišća ili površinskih delovaplodova tikava u prisustvu hladnog 0,01M fosfatnog pufera, pH 7,0, u odnosu 1:1. Upripremljeni homogenat dodat je abraziv, karborundum prah (finoće 400 meša). Zamehaničke inokulacije korišćene su sledeće test biljke: Nicotiana tabacum cv.»Samsun«, N. glutinosa, Chenopodium amaranticolor, C. quinoa, Cucurbita pepocv. »Beogradska tikvica« i »Ezra«.

Test biljke su inokulisane u fenofazi 2−3 lista i održavane u uslovima staklenika.Pregled simptoma na inokulisanim test biljkama rađen je svaki drugi dan, u periodu

od 30 dana po inokulaciji. Pojava simptoma praćena je na inokulisanom lišću i lišćuformiranom posle inokulacije. Direktna imunoenzimska metoda na ploči (DAS−ELISA)

DAS−ELISA metoda urađena je po protokolu (Clark, Adams, 1977) primenomkomercijalnih antiseruma specifičnih za detekciju virusa žutog mozaika cukinija(Zucchini yellow mosaic virus, ZYMV), virusa mozaika lubenice (Watermelonmosaic virus 2, WMV−2) i virusa mozaika krastavca (Cucumber mosaic virus, CMV)(Bioreba AG, Švajcarska). Specifična poliklonalna antitela i poliklonalna antitelakonjugovana sa alkalnom fosfatazom korišćena su u razređenju 1:1000 u odgovara−jućem puferu. Uzorci su pripremani homogenizacijom biljnog materijala u PBS−Tween ekstrakcionom puferu, u kojem je biljni materijal bio razređen u odnosu 1:10.Po dodavanju supstrata p−nitrofenilfosfata (1 mg/ml), reakcija je očitavana nakon 30minuta merenjem apsorpcije na 405nm. Kao pozitivne reakcije smatrane su vrednos−ti čija je apsorpcija bila dva i više puta veća od vrednosti apsorpcije negativnih kon−trola.


Simptomi u polju

U ispitivanim lokalitetima, Bački Petrovac, Futog, Žabalj, Titel, Torda i VelikoSelo, na cv. «Olinka», «Olivija», «Zita», «Beogradska tikvica», «Vegetable mar−row», «Eva», «Ezra», kao i drugih vrsta tikava i selekcionih linija Naučnog institutaza ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, u Bačkom Petrovcu, zabeleženi su simptomizaraze koji su uputili na virusnu prirodu oboljenja (sl. 1). Većina biljaka je ispol−javala simptome kržljavosti i izražene hloroze. Međutim, pored opštih promena bil−jaka, zapažena je pojava simptoma samo na pojedinim vrežama biljaka ili samo navršnom mladom lišću. Veoma različiti simptomi konstatovani su i na jednoj istoj bilj−ci. Na lišću su zabeleženi veoma različiti simptomi od blagog mozaika, izraženogmozaika, hlorotične pegavosti, klobučavosti lišća, žutila lišća, preko raznih deforma−cija do nitavosti liske. Na plodovima su simptomi, bili u vidu deformacija, promeneu boji i kržljavosti. Zabeleženi simptomi, podudarali su se sa literaturnim podacimasimptoma virusnih oboljenja gajenih tikava zabeleženih u svetu (Provvidenti,Schroeder, 1970; Provvidenti et al., 1984; Davis, 1986; Zitter et al., 1996; Desbiez,Lecoq, 1997), ali i u našoj zemlji (Krstić et al., 2002; Dukić et al., 2002).

Sa pregledanih parcela sakupljeno je 52 uzorka biljaka obične tikve sa simptomi−ma virusnih oboljenja.

Biološka karakterizacija uzoraka

U svim sakupljenim uzorcima tikava mehaničkim inokulacijama potvrđena jeinfektivna priroda oboljenja pojavom sistemične zaraze, u vidu mozaika i deforma−cija, na C. pepo cv. »Beogradska tikvica« i »Ezra«. Ostale test biljke ispoljile su

73

74

različite simptome na mehaničke inokulacije. Neki izolati bili su infektivni za N.tabacum cv. »Samsun« i N. glutinosa i izazivali su pojavu sistemične zaraze, dok jekod drugih izostajala zaraza. C. quinoa je ispoljavala različite simptome, lokalnehlorotične pege, lokalne nekrotične pege i sistemičnu zarazu. Na C. amaranticolor,takođe, su se pojavili različiti simptomi, lokalne hlorotične i nekrotične pege.Mehaničkim inokulacijama dobijeno je 52 izolata označenih VS1 i VS2, kao i broje−vima 1−50.

Kod 7 testiranih izolata (10, 24, 30, 34, 36, 39 i 43) zabeležena je pojava mozai−ka na N. tabacum cv. »Samsun« i N. glutinosa i lokalnih nekrotičnih pega na C. ama−ranticolor i C. quinoa, simptoma karakterističnih za CMV (Lastra, 1968;Provvidenti, Schroeder, 1970; Rahimian, Izadpanah, 1978).

Kod 9 izolata (9, 20, 21, 22, 23, 25, 44, 49 i 50) zabeležena je pojava lokalnereakcije na C. amaranticolor, lokalne hlorotične pege i sistemične reakcije na C.quinoa, kao i odsustvo reakcije na N. tabacum cv. »Samsun« i N. glutinosa, simp−toma koje izaziva WMV−2 (Provvidenti, Schroeder, 1970; Rahimian, Izadpanah,1978; Tošić et al., 1998).

Kod 12 izolata (2, 4, 5, 11, 19, 26, 31, 32, 35, 37, 42 i 45) zabeležena je pojavalokalnih hlorotičnih pega na C. amaranticolor i C. quinoa, i odsustvo reakcije na N.tabacum cv. »Samsun« i N. glutinosa, simptoma karakterističnih za ZYMV(Lassemann et al., 1983; Davis, 1986; Prieto et al., 2001).

Tri testirana izolata (8, 16 i 46) su na N. tabacum cv. »Samsun« i N. glutinosaizazivali pojavu mozaika, na C. amaranticolor pojavu lokalnih nekrotičnih pega, doksu se na C. quinoa javljale lokalne hlorotične, lokalne nekrotične pege i mozaik, štoje uputilo na mešanu infekciju CMV i WMV−2.

Kod 9 izolata (14, 18, 27, 33, 38, 40, 41, 47 i 48) zabeležena je pojava mozaikana N. tabacum cv. »Samsun« i N. glutinosa, lokalnih hlorotičnih i nekrotičnih pegana C. amaranticolor i lokalnih hlorotičnih i nekrotičnih pega na C. quinoa, simptomakoji su uputili na mešanu infekciju CMV i ZYMV.

12 izolata (VS1, VS2, 1, 3, 6, 7, 12, 15, 17, 28 i 29) izazvalo je pojavu lokalnihhlorotičnih i nekrotičnih pega na C. amaranticolor i lokalnih hlorotičnih inekrotičnih pega, praćenih mozaikom na C. quinoa, dok su bili neinfektivni za N.tabacum cv. »Samsun« i N. glutinosa. Ovi izolati prouzrokovali su simptome karak−teristične i za WMV−2 i ZYMV.

DAS−ELISA

Od ukupno 52 testirana uzorka, pozitivne serološke reakcije sa antiserumomspecifičnim za ZYMV zabeležene su kod 33 uzorka, a sa antiserumom za WMV−2,kod 24 uzorka. Pozitivna serološka reakcija zabeležena je samo sa antiserumom zaZYMV kod 21 uzorka (2, 4, 5, 11, 14, 18, 19, 26, 27, 31, 32, 33, 35, 37, 38, 40, 41,42, 45, 47 i 48), a sa antiserumom za WMV−2 kod 12 uzoraka (8, 9, 16, 20, 21, 22,23, 25, 44, 46, 49 i 50). Pozitivne serološke reakcije sa oba antiseruma zabeležena sukod 12 uzoraka (VS1, VS2, 1, 3, 6, 7, 12, 13, 15, 17, 28 i 29). Pozitivne serološkereakcije nisu zabeležene kod 7 testiranih uzoraka (10, 24, 30, 34, 36, 39 i 43). Ni u

jednom uzorku nije se pojavila pozitivna serološka reakcija sa antiserumom za CMV,verovatno zbog neispravnosti upotrebljenog komercijalnog antiseruma, koji nijereagovao ni sa pozitivnim kontrolama.

Identifikovani virusi na običnoj tikvi

U svim sakupljenim uzorcima, ukupno 52, tokom 2002. godine utvrđeno je pris−ustvo virusa primenom biotesta i serološke metode, DAS−ELISA (tabela 1).

U ispitivanim uzorcima obične tikve detektovani su CMV, WMV−2 i ZYMV.Prisustvo ZYMV utvrđeno je kod najvećeg broja uzoraka, kod 33 uzorka (63,5%). Kod24 uzorka (46,2%) detektovano je prisustvo WMV−2, a kod 21 uzorka (40,4%) pris−ustvo CMV. U pojedinačnoj zarazi ZYMV je bio najzastupljeniji, i to kod 11 uzoraka(21,2%), dok je WMV−2 detektovan kod 9 uzorka (17,3%), a CMV kod 7 uzoraka(13,4%). Tako je kod ukupno 27 uzoraka (51,9%) detektovana pojedinačna zaraza.

Mešana zaraza sa dva virusa detektovana je kod ukupno 24 uzorka (46,2%), odčega je kod 11 uzoraka (21,2%) utvrđeno prisustvo ZYMV i WMV−2, kod 10 uzo−raka (19,2%) CMV i ZYMV i kod 3 uzorka (5,8%) CMV i WMV−2. Mešana zarazasa sva tri virusa detektovana je kod samo jednog uzorka (1,9%).

Praćenjem zastupljenosti virusa tokom 2002. godine, u podjednakom broju uzo−raka (21,2%) detektovana je pojedinačna zaraza ZYMV i mešana zaraza WMV−2 iZYMV. U nešto nižem procentu detektovano je prisustvo mešane zaraze CMV iZYMV (19,2%), zatim pojedinačne zaraze WMV−2 (17,3%) i pojedinačne zarazeCMV (13,4%). Najzastupljeniji virus bio je ZYMV (63,5%), kako u pojedinačnojzarazi, tako i u mešanoj zarazi sa WMV−2 ili sa CMV, drugi po zastupljenosti bio jeWMV−2 (46,2%) i treći CMV (40,4%).

Poređenjem sa rezultatima dobijenim pregledom parcela pod običnom tikvom ulokalitetima Bački Petrovac, Srbobran i Torda, tokom 2001. godine (Krstić et al.,2002), ispitivanja sprovedena tokom 2002. godine potvrdila su prisustvo ova trivirusa u pojedinačnoj i mešanoj infekciji.

Ispitivanja sprovedena tokom 2001. godine pokazala su dominantno prisustvoZYMV, kako u pojedinačnoj, tako i u mešanoj infekciji sa CMV, drugim virusom poučestalosti. WMV−2 se te godine javljao sporadično (Krstić et al., 2002). Rezultatidobijeni ovim ispitivanjima, potvrdili su dominantno prisustvo ZYMV kako u poje−dinačnoj, tako i u mešanoj infekciji, ali je u ovoj godini bila najučestalija pojavamešane infekcije sa WMV−2. Značajna razlika u učestalosti pojave zabeležena je zaWMV−2 koji u ovoj godini bio drugi po zastupljenosti, a CMV treći. Ova varijabil−nost u pojavi i rasprostranjenosti virusa u različitim godinama, česta je pojava kodneperzistentnih virusa na gajenim tikvama (Luis−Artega et al., 1998; Lecoq et al.,2003), i govori o mogućoj ekspanziji WMV−2 u našoj zemlji.

75

76

ZAKLJUČAK

Ispitivanjima sprovedenim tokom 2002. godine zabeležena je pojava virusnihsimptoma na običnoj tikvi u lokalitetima Bački Petrovac, Futog, Žabalj, Titel, Tordai Veliko Selo.

Primenom dve metode identifikacije virusa, biotesta i serološke metode, DAS−ELISA, u uzorcima obične tikve utvrđeno je prisustvo tri virusa CMV, WMV−2 iZYMV.

Praćenjem pojave i rasprostranjenosti virusa na običnoj tikvi tokom 2002. godine,potvrđeneo je dominantno prisustvo ZYMV. Značajna razlika u učestalosti pojave, uodnosu na ispitivanja ranijih godina, zabeležena je kod WMV−2, koji se u 2001. javl−jao sporadično, a u 2002. godini bio drugi po zastupljenosti. CMV je tokom 2001.godine bio drugi po zastupljenosti, a tokom 2002. godine treći. Ova varijabilnost upojavi i rasprostranjenosti virusa u različitim godinama, česta je pojava kod neperzis−tentnih virusa na gajenim tikvama, ali i govori o mogućoj ekspanziji WMV−2 u našojzemlji.

LITERATURA

Adlerz, W.C. (1974): Spring aphid flights and incidence of watermelon mosaicviruses 1 and 2 in Florida. Phytopathology 64, 350−353.

Clark, M.F., Adams, A.N. (1977): Characteristics of the microplate method ofenzyme−linked immunosorbent assay for the detection of plant viruses. Journal ofGeneral Virology 34, 457−483.

Davis, R.F. (1986): Partial characterization of zucchini yellow mosaic virus iso−lated from squash in Turkey. Plant Disease 70, 735−738.

Desbies, C., Lecoq, H. (1997): Zucchini yellow mosaic virus. Plant Pathology 46,809−829.

Dukić, N., Krstić, B., Katis, N.I., Papavassilious, C., Berenji, J., Vico, I. (2001):Etiologija propadanja tikvica (Cucurbita pepo L.) u Jugoslaviji. V jugoslovenskosavetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 3−8. decembar 2001. Zbornik rezimea, 85.

Dukić, N., Krstić, B., Vico. I., Katis, N.I., Papavassilious, C., Berenji, J. (2002):Biological and serological characterization of viruses od summer squash crops inYugoslavia. Journal of Agricultural Sciences 47, 2, 149−160.

Krstić, B., Berenji, J., Dukić, N., Vico, I., Katis, N.I., Papavassiliou, C. (2002):Identification of viruses infecting pumpkins (Cucurbita pepo L.) in Serbia.Proceedings for Natural Sciences, Matica Srpska Novi Sad 103, 57−65.

Lastra, R. (1968): Occurrence of cucurbit viruses in Venecuela. Plant DiseaseReporter 52, 171−174.

Lecoq, H., Desbiez, S., Wipf−Scheibel, C., Girard, M. (2003): Potential involve−ment of melon fruit in the long distance dissemination of cucurbit potyviruses. PlantDisease 87, 955−959.

Lesemann, D.E., Makkouk, K.M., Koenig, R., Natafji Samman, A. (1983):

Natural infection of cucumbers by zucchini yellow mosaic virus in Lebanon.Phytopath. Z. 108, 304−313.

Luis−Arteaga, M., Alvarez, J. M., Alonso−Prados, J. L., Bernal, J. J., Garcia−Arenal, F., Lavina, A., Batlle, A., Moriones, E. (1998): Occurrence, distribution, andrelative incidence of mosaic virus infecting field−grown melon in Spain. PlantDisease 82, 979−982.

Mansour, A., Al−Musa, A. (1982): Incidence, economic importance, and preven−tion of watermelon mosaic virus−2 in squash (Cucurbita pepo) fields in Jordan.Phytopath. Z. 103, 35−40.

Nameth, S.T., Dodds, J.A., Paulus, A.O., Laemmlen, F.F. (1986): Cucurbit virus−es of California an ever−changing problem. Plant Disease 70, 8−11.

Pejčinovski, F. (1978): Virusot na mozaikot na krastavicata koj odgleduvaniterastenija od familijata Cucurbitaceae vo SR Makedonija. God. Zbornik na zemljod.Fak., Skopje, XXVII−XXVIII, 97−116.

Popović, M. (1991): Povrtarstvo. Nolit, Beograd.Prieto, H., Bruna, A., Hinrichsen, P., Munoz, C. (2001): Isolation and molecular

characterization of a Chilean isolate of zucchini yellow mosaic virus. Plant Disease85, 644−648.

Provvidenti, R., Schroeder, W.T. (1970): Epiphitotic of watermelon mosaicamong Cucurbitaceae in Central New York in 1969. Plant Disease Reporter 54, 744−748.

Provvidenti, R., Gonsalves, D., Humaydan, H.S. (1984): Occurrence of zucchiniyellow mosaic virus in cucurbits from Connecticut, New York, Florida andCalifornia. Plant Disease 68, 443−446.

Rahimian, H., Izadpanah, K. (1978): Identity and prevalence of mosaic−inducingcucurbit viruses in Shiraz, Iran. Phytopath. Z. 92, 305−312.

Stakić, D., Nikolić, V. (1966): Virus mozaika lubenice − novo virozno oboljenjeu Jugoslaviji. Savremena poljoprivreda 3, 289−302.

Tošić, M., Provvidenti, R., Vujić, S., Krnjaja, V. (1996): Contribution to thestudy of viral disease of cucumber in Yugoslavia. Zaštita bilja 47(4), 218, 343−349.

Zitter, T. A., Hopkins, D. L., Thomas, C.E. (1996): Compendium of CucurbitDiseases. APS Press.

77

78

OCCURRENCE AND SPREAD OF VIRAL DISEASES ONPUMPKINS (Cucurbita pepo L.) IN THE VOJVODINA

PROVINCE (SERBIA)

Dukić, Nataša, Berenji, J., Krstić, Branka, Vico, Ivana, Bulajić, Aleksandra

SUMMARY

Screenings conducted in 2002 indicated the occurrence of viral symptoms onpumpkins in the locations of Bački Petrovac, Futog, Žabalj, Titel, Torda and VelikoSelo. Using two methods of viral identification, biotest and DAS−ELISA serologicalmethod, we have confirmed the presence of three viruses, CMV, WMV−2 andZYMV, in pumpkin samples. ZYMV was the predominant virus of pumpkins in2002. WMV−2 differed significantly in the frequency of occurrence between years.While it occurred sporadically in 2001, it was the second most frequent virus in2002. CMV was in the second place in 2001 and in the third place in 2002. Theobserved variability in the occurrence and spread of viruses among the years is fre−quent in the case of nonpersistent viruses of pumpkins. It is also an indication of pos−sible expansion of WMV−2 in Serbia.

Key words: pumpkin, virus, CMV, WMV−2, ZYMV

Tab. 1 Identifikovani virusi u uzorcima obične tikve, sakupljenim tokom 2002. godine Tab. 1 Viruses identified on pumpkin samples collected during 2002

Legenda: 1identifikacija virusa na osnovu biotesta, 2identifikacija virusa DAS−ELISA testomLegend: 1virus identification based on biotest, 2identified by DAS−ELISA test

79

Lokalitet/Broj uzorakaLocation/number of samples

Sorta/HibridVariety

Oznaka izolataIsolate designation

Detektovani virusiDetected viruses

VS1 ZYMV1,2, WMV-21,2Veliko Selo (2) Ezra F1VS2 ZYMV1,2,, WMV-21,2,

1 ZYMV1,2,, WMV-21,2

4 ZYMV1,2

5 ZYMV1,2

6 ZYMV1,2,5, WMV-21,2

34 CMV1

35 ZYMV1,2

Olinka

36 CMV1

2 ZYMV1,2, CMV1Olivija

13 ZYMV1,2, WMV-21,2, CMV1

3 ZYMV1,2, WMV-21,2

7 ZYMV1,2, WMV-21,2

8 WMV-21,2, CMV1

9 WMV-21,2

10 CMV1

11 ZYMV1,2,

12 ZYMV1,2, WMV-21,2

14 ZYMV1,2, CMV1

15 ZYMV1,2, WMV-21,2

16 WMV-21,2, CMV1

17 ZYMV1,2, WMV-21,2

18 ZYMV1,2, CMV1

19 ZYMV1,2

20 WMV-21,2

26 ZYMV1,2

27 ZYMV1,2, CMV1

28 ZYMV1,2, WMV-21,2

29 ZYMV1,2, WMV-21,2

30 CMV1

31 ZYMV1,2

32 ZYMV1,2

33 ZYMV1,2, CMV1

Bački Petrovac (33)

Selekcione linije

37 ZYMV1,2

Zita 21 WMV-21,2

22 WMV-21,2Beogradska tikvica

23 WMV-21,2

Vegetable marrow 24 CMV1

Futog (5)

Eva 25 WMV-21,2

38 ZYMV1,2, CMV1

39 CMV1

40 ZYMV1,2, CMV1

Žabalj (4) Olinka

41 ZYMV1,2, CMV1

42 ZYMV1,2Titel (2) Olinka

43 CMV1

44 WMV-21,2

45 ZYMV1,2,5

46 WMV-21,2, CMV1

47 ZYMV1,2, CMV1

48 ZYMV1,2, CMV1

Olinka

49 WMV-21,2

Torda (7)

Zita 50 WMV-21,2

80

Documents

BILTEN - nsseme.com · BILTEN za hmelj, sirak i lekovito bilje YU ISSN 0351−9430 Vol. 35/36, No 76−77, 2003/2004 Novi Sad NAUČNI INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO