BBIILLTTEENN SSAAVVEETTOODDAAVVNNAA SSLLUUBBAA BBOORRSSKKOOGG OOKKRRUUGGAA

Poljoprivredna savetodavna i struna sluba Negotin je jedina

organizacija u Okrugu Bor (Bor, Negotin, Kladovo, Majdanpek)

koja je okrunog karaktera i ija je osnovna delatnost

utvrivanje postojeeg stanja u proizvodnji, kontinuiranim i

trajnim poveanjem poljoprivredne proizvodnje na

zemljoradnikim gazdinstvima.

________________________________________________________

Delatnosti:

- poslovi kontrole plodnosti zemljita - izvetajno prognozna sluba i registrovanje prometa pesticida - praenje odabranih registrovanih poljoprivrednih gazdinstava - edukativna aktivnost u vidu davanja preporuka i strunih saveta - uvoenje novog sortimenta i rasnog sastava izvoenjem demonstracionih ogleda u biljnoj i stoarskoj proizvodnji

- organizovanje i odravanje predavanja, seminara, zimskih koli, radionica i kurseva - izdavanje strunih publikacija i svi drugi vidovi javnog informisanja - sprovoenje mera agrarne politike - praenje i izvetavanje o sezonskim poljoprivrednim radovima -Direktor: 019/545-953, komercijala: 019/543-377, Savetodavna i struna sluba: 019/542-741, ul. Bukovski put bb, 19300 Negotin

--mail: pssnegotin@open.telekom.com, -web: http://sites.google.com/site/psnegotin

20. decembar, 2010.god. BROJ 12/10, NEGOTIN

Tira 300 kom.

- MPV: Aktuelnosti ................ 12.stranica

Aktuelno

2

Sadraj:

Jesenje ili proleno oranje ....................................................................... 3 (Vladica Gavrilovi, dipl.in., savetodavac za ratarstvo)

Vilina kosica (Cuscuta spp.) ................................................................... 4 (Nenad Ili, dipl.in., savetodavac za zatitu bilja)

Ishrana uraka u tovu .............................................................................. 5 (Dragan Radosavljevi, dipl.in., savetodavac za stoarstvo)

ubrenje u cvearstvu ............................................................................. 7 (Vladica Stefanovi, dipl.in., savetodavac za ratarstvo)

Nega mladog vina ...................................................................................... 8 (Zorica Petkani, dipl.in., savetodavac za tehnologiju)

Agrobioloki uslovi negotinskog vinogorja ................................................ 9 (Teodor Prvulovi, dipl.in., savetodavac za voarstvo-vinogradarstvo)

Proizvodnja komovice ................................................................................... 11 (Dejan Stefanovi, dipl.in., savetodavac za voarstvo-vinogradarstvo)

MPV: Aktuelnosti ..................................................................................... 12

Izrada i dizajn : Stefanovi Dejan

Ureivaki odbor - Savetodavna sluba PSSS Negotin: -dr Dimitrije Prvulovi (direktor), Zorica Petkani (dipl.ing. tehnologije), Nenad Ili (dipl.ing. zatite bilja),Vladica Gavrilovi (dipl.ing.ratarstva), Dejan Stefanovi (dipl.ing vo. i vin.), Dragan Radosavljevi (dipl.ing. stoarstva), Vladica Stefanovi (dipl.ing. ratarstva), Teodor Prvulovi (dipl.ing.polj.) __________________________________________________________________________________________________________________

Negotin, decembar 2010.god.

3

Jesenje ili proleno oranje

Pravilo je da se, osim na lakim peskovitim zemljitima i na vrlo nagnutim terenima gde preti opasnost od erozije tla, ore na jesen jer se na taj nain ostvaruju vrlo vani uslovi za normalan rast i razvoj jarih useva. Ako se ne ore na jesen, ne moe se postii dovoljno rastresit sloj za razvoj korena i ujedno vrst setveni sloj u kojem se klijanje i nicanje brzo odvija, te dolazi do redukcije sklopa koja prouzrokuje dodatnu zakorovljenost i veliko smanjenje prinosa. Takoe, oranjem na jesen poveava se koliina akumulirane vode, koju jari usevi koriste u letnjem periodu kada nastupi sua.

Jo uvek, pojedinci oru na prolee, te na taj nain gube sve prednosti oranja na jesen, a sve to su uloili u naftu, ubrivo, herbicide i seme gube jer su prinosi toliko mali da ne mogu pokriti navedene trokove. Najpovoljniji momenat obrade je kada je zemljite umereno vlano i ne lepi se, sve osim toga je manje povoljno ili moe biti nepovoljno. U tim uslovima osnovna obrada ne osigurava zacrtane zadatke i o tome treba i te kako voditi brigu radi moguih kontraefekata na plodnost i strukturu zemljita.

Pod uticajem obrade menja se fiziko stanje zemljita: vrstoa, aeracija, propustljivost za vodu i temperaturu te hemijsko-bioloka aktivnost, to sigurno doprinosi trenutnom podizanju boniteta zemljita, odnosno utie na stvaranje povoljnog strukturnog sloja za aktivni ivot biljke koja se gaji, ako zahvat sprovedemo u uslovima povoljne vlanosti zemljita za obradu.

Najpovoljnija brzina oranja je oko 7 km/h, dok brzina manja od 4 km/h ne osigurava ni dovoljan uinak, niti dovoljan. kvalitet.

Dubina zemljita zavisi od biljke, odnosno glavne mase korena koji biljka razvija do odreene dubine. Kod naglog produbljenja oraninog sloja, treba imati na umu da na povrinu iznosimo strukturu zemljita neaktivnu u pogledu bioloke aktivnosti, i obino je to zemljite kisele reakcije, neplodno i bez humusa. U takvim uslovima osnovna obrada treba da poprimi meliorativni karakter, odnosno nedostatke preoranog tzv. mrtvog sloja treba reiti pojaanim ubrenjem i eventualnom kalcifikacijom to uslovljava podizanje plodnosti zemljita na dui period.

Obavezno je napraviti analizu zemljita, radi odabira pravilnog ubrenja.

4

Najznaajnija i svakako najpoznatija parazitna cvetnica u ovim krajevima je vilina kosica.Problem njenog irenja je posledica olako shvaenog znaaja borbe protiv ovog ekonomski veoma tetnog organizma. Vrste iz roda Cuscuta,kojih inae ima nekoliko desetina, su paraziti bez hlorofila konastog stabla koje se manje ili vie grana,debljine do 2 mm, ukasto-zelene boje koji se svojim haustorijama privruju za stablo biljke domaina i iz nje crpe vodu i mineralne materije neophodne za njihov razvoj.Listova nema ili su zakrljali.Cvetovi su dvopolni,bele, crvenkaste ili ute boje sakupljeni u cvasti.Seme im je veoma vitalno i moe da odri klijavost u zemljitu i 10 godina. Obino klija seme na povini i do dubine od 5cm koje, tom prilikom, crpi vodu iz zemljita. im doe u kontakt sa biljkom domainom, priljubljuje se uz nju, formirajui sisaljku kojom isisava potrebne mineralne materije iz biljke pri tom stvarajui stablo sa haustorijama a veza sa zemljitem se prekida.Ubrzo poinje njen intenzivan razvoj i irenje u vidu koncentrinih krugova na ostale biljke u okolini. Posledica ishrane ovog parazita jeste slabljenje biljke domaina i znaajnog smanjenja oekivanog prinosa gajene biljke.Inae vilina kosica parazitira veliki broj gajenih biljaka poevi od lucerke,deteline i ostalih leguminoza pa sve do paprike i korovske flore. Za uspenu borbu protiv ovog parazita potrebno je prepoznati vrstu. Kod nas su najzastupljenije sitnozrna vilina kosica (Cuscuta trifoli) i krupnozrna (Cuscuta campestris). Pored ostalog one se razlikuju po tome to se sitnozrna vilina kosica vezuje za prizemni deo stabla biljke domaina i korenov vrat,tanjeg je stabla i formira gust i debeo pokriva,dok se druga priljubljuje za gornji deo stabla biljke domaina,ima snanije stablo i rei pokriva. Mere borbe protiv ovog parazita mogu biti mehanike i hemijske meutim najznaajnija mera jeste setva nezaraenog semena i spreavanje unoenja ovog parazita u njivu.Zato je treba unitavati svuda gde se ona nalazi,na ruderalnom zemljitu pored puteva i sl.U lucerita moe stii i mainama (traktor,kosilica i sl.) koje su obraivale zaraena lucerita.Mehanike mere borbe se odnose na koenje lucerita to blie povrini zemlje pre nego to vilina kosica izbaci seme.Ovakvo zaraeno seno treba izneti iz njive i zapaliti,Treba isto zapaliti i oazu na kojoj je bio ovaj parazit jer visoka temperatur moe unititi ostatke viline kosice kao i njeno seme na povrini zemlje. Od hemijskih preparata mogu se koristiti neki herbicidi kao to su:Pivot,Pivot M,Kerb,Reglone forte posle prvog otkosa.

Vilina kosica (Cuscuta spp.)

5

Da bi urii brzo rasli i dobro iskoriavali hranu, moraju se hraniti smeama koje sadre sve potrebne sastojke (energija, belanevine, aminokiseline, masne kiseline, vitamine, mineralne materije, mikroelemente i dr.). Nauka o ishrani domaih ivotinja normira pri sastavljanju najpovoljnijih smea za urke oko 40 razliitih sastojaka. Zato se najbolje i najpotpunije smee za tov uraka sa svim potrebnim sastojcima u potrebnim koliinama i u najpovoljnijem odnosu, proizvode u fabrikama stone hrane, koje raspolau savremenom kompjuterizovanom tehnolokom opremom za ovu proizvodnju.

Fabrike smee Za ishranu tovnih uraka u intenzivnom sistemu koristi se fabriki proizvedena hrana u obliku peleta. U prve 4 nedelje pelete su prenika manjim od 2 mm, a kasnije se koriste pelete prenika 3,2 mm. Poto su urke zrnojedi, u njihovoj ishrani treba izbegavati pranjave pelete ili branaste smee. U ishrani uraka u tovu mogu se koristiti 6 vrsta hrane: - smea za urie uzrasta 0-4 nedelje; - smea za urie uzrasta 4-8 nedelja; - smea za urane uzrasta 8-12 nedelja i urke uzrasta 8-11,5 nedelja; - smea za urane uzrasta 12-16 nedelja i urke uzrasta 11,5-15 nedelja; - smea za urane uzrasta 16-20 nedelja i urke uzrasta 15-18 nedelja; - smea za urane uzrasta 20-24 nedelja.

Svaka selekcijska organizacija za hibrid koji proizvodi u uputstvu za tov uraka daje odgovarajue normative ishrane. Nesumnjivo je najprikladnije da se tovlja pridrava ovih uputstava i da od fabrike stone hrane nabavlja smeu koja je sa njima u skladu.Branasta smea jeste jeftinija, ali daje loije proizvodne rezultate zbog veeg rastura, separacije pojedinih frakcija razliite granulacije i manje potronje.

Fabrike predsmee i sopstvena hraniva I ako kompletne fabrike smee obezbeuju najbolju i najpravilniju ishranu uraka u tovu, one esto imaju i znaajan nedostatak skupe su. Da bi tovlja trokove hrane sveo na manju meru (a to su i najvei trokovi u proizvodnji uraka iznose 50-70% od ukupnih trokova), on nabavlja tzv. superkoncentrat i mea ga sa hranivima koja sam proizvodi ili ih u okolini nabavlja po nioj ceni. Uputsvta za pravilnu upotrebu superkoncentrata tovlja dobija od fabrike stone hrane koja ga proizvodi.

Sopstvene smee ponekad tovlja ima loa iskustva sa fabrikim smeama, pa se opredeljuje da sam napravi smeu hrane za tov svojih uraka. Dri se one narodne: U se i u svoje kljuse. Hranu mea runo lopatanjem, (prebacivanje smee hraniva 3 do 5 puta sa gomile na gomilu) nekom mealicom domae izrade (metalno ili kartonsko bure u kojem se hraniva meaju okretanjem ili tumbanjem), odnosno mealicom za beton ili pravom mealicom za stonu hranu (najpodesnija je tkz. protivstrujna horizontalna mealica). Sastav najekonominije smee izraunava nutricionista raunom na osnovu podataka o raspoloivim hranivima, njihovom sastavu i cenama, ali to ima svoju cenu i opravdano je samo u sluaju velikih turnusa uraka, velikih koliina hrane. Zato tovlja najee koristi najbolje, sigurne i proverene formule, koje je dobio od poznanika ili sa kojima ima dobra iskustva. Uz isticanje i naglaavanje da takve formule ne postoje, jer se elementi za sastavljanje optimalnih smea menjaju svakodnevno, ovde se, ipak, i vie za orjentaciju, iznose neki primeri receptura smea za tovne urke tabela 1.

Ishrana uraka u tovu

6

Tabela 1. Primer sastava smea za tov uraka oba pola Smea 1 2 3 4

Uzrast, ned: 0-3 4-7 8-11 12(kraj tova) HRANIVO

Proteina %: 28,20 25,02 20,50 16,50 Kukuruz 47,00 53,76 62,29 71,32 Sojina sama 44%

24,00 22,45 11,52 6,54

Suncokretova sama 33%

13,82 12,82 12,00 12,00

Lucerkino brano

- - 3,00 4,00

Riblje brano 65%

12,00 8,00 6,00 2,00

Kvasac - - 2,00 - Biljno ulje - - - 1,00 Stona kreda 1,34 1,26 0,95 0,75 Dikalcijum-fosfat

0,64 0,51 0,86 1,01

So 0,20 0,20 0,30 0,30 Lizin - - 0,08 0,08 Premiks 1,00 1,00 1,00 1,00 Ukupno 100,00 100,00 100,00 100,00

Treba napomenuti da se u zapadnim zemljama sve vie izbegava korienje proteinskih hraniva animalnog porekla (riblje i mesno-kotano brano), kako bi se smanjili rizici od pojave salmoneloza i nekih drugih bolesti. Umesto njih koriste se proteini soje, suncokreta, stoni kvasac i sintetske aminokiseline.

Hraniva sa gazdinstva Tovljai manjih jata uraka pokuavaju da urke tove svojim zrnevljem ( itarica, mahunarki), kuvanim krompirom, zelenom, sonom i korenastom hranom, otpacima sa gazdinstva i iz kuhinje i sl. Ukoliko je takva ishrana po sastavu hranjljivih sastojaka u skladu sa navedenim smeama, rezultati su zadovoljavajui, a ako to nije, urke sporije rastu, vie uginjavaju i ponekad se kljucaju i padaju s nogu. Vano je da u kuhinjskim otpacima nema mnogo soli i da se svi otpaci mesa koji se daju urkama predhodno kuvaju najmanje jedan sat. Moe se u posebnim hranilicama davati prekrupa zrnevlja, uljane same i stoni graak, mineralna hraniva, mesni otpaci i zelena i sona hraniva, pa da ih urke prema svojim potrebama biraju i troe.

Ishrana uraka u organskoj proizvodnji Tovlja koji eli da tovi urke u tovu organske proizvodnje, mora se ulaniti u ovlaenu organizaciju od koje dobija sva potrebna uputstva.

Voda Za napajanje uraka mora se obezbediti ista (hemijski i bakterioloki ispravna) voda za pie. urke troe priblino dvostruko vie vode nego hrane, mada u arkim danima potronja moe biti i znatno vea.

Korien tekst Tov uraka, autora: Boka Maia, Miloa Gania i Milenka Kreova

7

ubrenje u cvearstvu Cvee se ne gaji samo u malim vrtovima, na balkonima, terasama, ve i u polju gde zauzimaju po nekoliko

hektara. Cvearstvo je danas vrlo unosna grana u poljoprivredi naroito u Holandiji, ali i drugim zemljama. Moe se gajiti u specijalnim plastenicima, staklenicima ili na otvorenom polju. U staklarama se nekad koristi umesto zemlje vetaka podloga (ljunak i voda) koja dobiva specijalni hranljivi rastvor (hidroponi). Hidroponi su specijalne koncentracije hranljivog rastvora za razne vrste cvea:

od 0.05 0.2% za orhideje i brumelije od 0.2 0.4 % ciklame, begonije, fikusi od 0.4 - 0.7 % karanfili, rue, hrizanteme

Za ubrenje ukrasnog bilja, bunova, rua i cvea, koje se gaje u slobodnoj prirodi, u prolee se dodaje na 1m2 koliina ubriva 15-30g KAN-a, 30-50g superfosfata, 20 30g kalijum- sulfata ili 15-25g kalijum-hlorida.

U letnje cvee NPK sa malo N (7:14:21) pri spremanju leja ili pri sadnji. KAN se daje pri sadnji, za vreme porasta.

Cvee u saksijama se neto drugaije ubri : NPK pri spremanju zemlje za saksije, a pri zalivanju. Vea ubrenja zahteva asparagus, hrizanteme, hortenzije, a slabije ubrenje podnose ciklame, begonije, azaleje....

Cvee se zaliva vodom u kojoj je rastvoreno ubrivo uvee ili po oblanom danu. Rastvor se sipa oko struka nikako ne po listovima i cvetu. Rastvor ne sme curiti iz saksije. U poetku se zaliva jednom nedeljno, a kada obrazuje pupoljke, ree. Za cvee u polju uzima se 300-500 kg/ha 15:15:15 ili 10:20:30 u koliini 200-300 kg plus 100-150 kg/ha KAN-a.

Za iblje, rue i ukrasno drvee koristi se 400-800 kg/ha KAN-a. Veina cvea i ukrasnog bilja trae slabo kisela zemljita, a tee podnose alkalna. Pri ubrenju u zatvorenom

prostoru treba paziti na doze ubrenja, jer previsoka koncentracija NPK moe biti tetna i pogubna tako da na povrinama gde se radi ozbiljna proizvodnja u kojoj se uloi velika materijalna sredstva mora se vriti analiza zemljita kao vid provere potrebe biljke za odreenim hranivima.

8

Nega mladog vina Nakon zavretka alkoholnog vrenja i razlivanja u

sudove dobija se nov proizvod-vino. Ovakvo vino zahteva odreene pripreme za dobijanje kvalitetnog vina to podrazumeva da se u daljem procesu vri nega ovog vina.

Pod negom mladog vina podrazumeva se dolivanje sudova, pretakanje vina a takoe i bistrenje i sumporisanje vina.

Dolivanje sudova Novo tj. mlado vino treba redovno kontrolisati,

bar jednom nedeljno treba proveriti kako se vino razvija na ukusu. Naroitu panju treba obratiti kod vina koja sadre neto manje alkohola i kiselina kao i kod vina koja se uvaju u toplim podrumima gde je isparavanje jae a posebno kod vina koja se uvaju u buradima.

Kod vina koja se uvaju u buradima treba redovno kontrolisati otpranjeni prostor iz razloga to ona nikada ne smeju biti otpranjena. U zavisnosti od koliine otpranjenog prostora treba izvriti dolivanje buradi. Sudovi-burad se uvek dolivaju istim vinom ili vinom slinog kvaliteta.

Mlado vino je mutno i magliasto jer u sebi jo uvek sadri koloidne belanevinaste materije kao i vinske kvasce i kristale strea. Takoe i organoleptike osobine:boja, bistrina, miris i ukus su specifini pa kao takvo esto puta nije ba prijatno za upotrebu i zato takvo vino treba jo uvek doraditi, to znai izvriti sledee:

Pretakanje vina Pod pretakanjem vina podrazumeva se prebacivanje vina iz jednog suda u drugi radi odvajanja mladog

vina od taloga na dnu suda. Prilikom pretakanja gubi se tj. delimino se smanjuje njegova otrina na ukusu zbog oslobaanja ugljen-dioksida. Pretakanje se obino vri nekoliko nedelja posle alkoholnog vrenja i dolivanja sudova a obavlja se po suvom i lepom vremenu.

Pretakanje moe biti otvoreno ili zatvoreno. Koja vid pretakanja e se koristiti zavisi od samog vina. Zatvoreno pretakanje vri se kod vina koje je napravljeno od malo plesnivog groa i koje je sklono mrkom prelomu. Kod zatvorenog pretakanja vino treba da je to manje u kontaktu sa vazduhom. Ukoliko je vino sklono mrkom prelomu treba ga pre pretakanja sumporisati sa 2 do 3 gr sumpor-dioksida ili 4-10 gr vinobrana,pa tek kad postane stabilno treba izvriti zatvoreno pretakanje.

Poluzatvoreno pretakanje vri se kod vina kod kojih treba sauvati sveinu i miris i kod vina koja imaju netu veu koliinu kiselina. Obino se ovo pretakanje vri kod miriljavih i muskatnih sorti. Ukoliko je vino koje se pretae smeteno u buradima pretakanje moe biti dvojako jer postoje buradi sa slavinom i bez slavine. Prilikom pretakanja kod buradi sa slavinom ovaj postupak se obavlja isputanjem vina na slavinu. Vino se kroz slavinu isputa u afolj iz kojeg se kofama vino preko levka prebacuje u drugi sud. Kad vino iz bureta prestane da istie bure se paljivo nagne i saeka da svo vino istekne. Kada se na slavini pojavi makar malo mutno vino slavina se odmah zatvara i pretakanje je zavreno. Ukoliko je vino koje treba da se pretoi smeteno u burad kojka nemaju slavinu tada se pretakanje vri gumenim crevom tako to se na kraj creva vee drvena letva. Letva treba da je u donjem delu creva dua onoliko koliko se smatra da je visina taloga. Letva se stavlja iz razloga da prilikom uranjanja creva u sud ne bi dolo do zamuenja vina od taloga. Prilikom pretakanja crevo sa letvom stavlja se tako da letva dodirne njegovo dno a crevo da je iznad taloga.Zatim se vino povlai na crevo i presipa u drugi sud. Talog koji zaostane na dnu bureta sadri u sebi jo vina pa se skuolja u balone i nakon taloenja izdvaja vino. Drugi nain je da se talog sakupi i stavi u plastine vree i ostavi na ceenje. Ovako dobijeno vino se izdvaja i koristi se za dolivanje sudova a talog se dalje moe koristiti za destilaciju pri emu se moe iskoristiti za dobijanje rakije.

Za sve informacije u vezi sa negom i uvanjem vina obratiti se savetodavnoj slubi PSSS Negotin lino ili telefonom 019/543-377

9

Povoljne klimatske prilike, geografski poloaj, tipovi zemljita predstavljaju osnovu razvoja vinogradarstva u nekom podruju. Takav je sluaj i u Negotinskoj krajini koja ima dugu tradiciju gajenja vinove loze.

NEGOTINSKO VINOGORJE Zauzima sredinji deo podrejona i najvee je vinogorje u timokom rejonu. Zajedniki uticaji inilaca spoljne sredine na rastenje, rodnost i kvalitet proizvoda vinove loze naziva se

ekologijom vinove loze. Uslovi spoljne sredine se nazivaju ekolokim iniocima. Da bi vinova loza imala normalan razvoj i redovno plodonoenje, na njih treba obratiti posebnu panju prilikom podizanja vinograda.

Klimatske karakteristike

Meteoroloki podaci ukazuju da je u rejonu negotinskog vinogorja zastupljena umerena kontinentalna klima. Nadmorska visina najniih poteza je neto vea od 110 metara, a najvia kota dostie preko 270 metara.

Temperaturni uslovi Temperatura zemljita i vazduha je klimatski faktor koji esto ima odluujuu ulogu u

odreivanjupogodnosti uslova za gajenje vinove loze. Temperatura ima uticaj na porast, rodnost, visinu i kvalitet prinosa. Svaka faza u razviu vinove loze ima svoj optimum temperature. Od presudnog je uticaja za formiranje i funkciju reproduktivnih organa, za opraivanje cvetova, zametanje bobica, za rastenje i sazrevanje bobica. Temperaturne sume za celu godinu i period vegetacije predstavljaju zbir svih pozitivnih temperatura u toku godine odnosno vegeacije.

U naim klimatskim uslovima smatra se da je temperatura od 10 C ona na kojoj vinova loza ulazi u period vegetacije. U negotinskom vinogorju tokom aprila su temperature vazduha u porastu na svim visinama, tako da su tada povoljni temperaturni uslovi za kretanje vinove loze. Maksimalne normalne mesene temperature vazduha javljaju se u julu, a jeseni su suve i tople to je povoljno za sazrevanje grodja.

Uslovi osvetljenja Vinova loza je izrazito heliofitna biljka. Delovanje suneve svetlosti na vinovu lozu zavisi od

spektralnog sastava, intenziteta i trajanja sunevog zraenja. Karakter uslova osvetljavanja moe se dobiti iz duine trajanja sunevog sjaja, koji se moe izraziti

u vidu stvarnog trajanja sunevog sjaja u asovima. Duina trajanja sunevog sjaja na negotinskom vinogorju iznosi 2000 h stvarnog trajanja to predstavlja optimalnu vrednost za uspeno gajenje vinove loze. Proseno osunavanje u periodu najintenzivnijeg porasta vinove loze iznosi vie od 1600 h. Najmanje sume se kreu od 129 h u aprilu do 355 h u julu.

Uslovi vlaenja Za uspevanje vinove loze od velikog je znaaja vlaga u zemljitu i vazduhu. Iako je vinova loza biljka

koja bolje uspeva u toplijem podruju, neophodno je prisustvo dovoljno koliine vode koja je sastavni deo svih biljnih organa, sastavni je deo organske materije i potrebna je radi transporta materija kroz biljku.

Vlanost vazduha Relativna vlanost vazduha ima izuzetan znaaj za uspevanje vinove loze . U toko vegetacionog perioda

u datom lokalitetu ona se kree izmedju 65 i 72% to je za lozu povoljno. Medjutim u periodima dana moe biti znatno nia , leti je u popodnevnim asovima oko 50% a u pojedinim arkim danima i do 15%. Ovako niska relativna vlanost moe dovesti okot i do uginua. Popravka relativne vlanosti vri se navodnjavanjem. Padavine

Pored temperature vazduha ine glavni element klime. Negotinsko vinogorje lei u zoni poluvimetriskog podruja nae zemlje ije su odlike da se u godinjem toku maksimalna padavina javlja u maju i junu a minimalna u julu i avgustu.

Godinja koliina padavina je 688 mm. od toga je u toku vegetacionog perioda 398 mm. Ukupan broj padavinskih dana je 130. Grad se javlja uglavnom na poetku vegetacije, i to svake druge godine, tako da je verovatnoa pojave grada mala. Prilino je veliki broj dana sa snenim pokrivaem 47.

Koliine padavine nisu dovoljne, a ni raspored nije najbolje usaglaen sa potrebama vinove loze, zbog ega je potrebno preduzeti odgovarajue agro mere u cilju obezbeivanja vinove loze dovoljnim koliinama vode.

Agrobioloki uslovi negotinskog vinogorja

10

Vazduna strujanja Strujanje vazduha (vetra) kao i svi meteoroloki inioci moe imati pozitivan i negativan uticaj na rast,

razvie, plodonoenje vinove loze. Vinovoj lozi odgovara samo blago strujanje vazduha. Oni doprinose boljem i brem suenju suvine vode, boljem procesu oplodnje, brem odvijanju procesa fotosinteze. Vetar potpomae opraivanju cvetova. Jaki vetrovi su uvek tetni za vinovu lozu jer pre svega izazivaju lomljenje mladih lastara, osipanje cvetova i isuuje zemljite. Na naem podruju dominira vetar severozapadnog pravca (NW), a izraziti su i zapadni (W) i istoni (E) vetar. Severozapadni vetar je veoma esta pojava od maja do kraja juna i tada donosi znatne koliine padavina. Vetar iz istonog pravca duva krajem jeseni i uslovljava novembarski maksimum padavina. Brzine ovih vetrova su pogodne , jer se pri takvim brzinama najbolje meaju donje-hladnije i gornje-toplije vazdune mase, ime se smanjuje mogunost pojave mrazeva i vri se provetravanje povrina pod vinovom lozom.

Zemljini uslovi

Zemljini uslovi imaju veliki uticaj na prinos groa i njegov kvalitet. Najvanije osobine zemljita su mehaniki sastav, vodne, vazdune i toplotne osobine zemljita i hemijski sastav. Na ovom podruju je zastupljena grupa zemljita po pogodnih za gajenje vinove loze.

- rendzine nastaje raspadanjem laporovih sedimenata. Dobre su za gajenje vinove loze

- ernozemna zemljita zemljita sa profilom - paraernozem - gajnjae nema CaCO3 u profilu

11

U zavisnosti od vrste voa treba znati da svaka vrsta plodova voa ima svoje sopstvene karakteristike od kojih zavisi pravljenje kljuka, a kasnije i peenje i proizvodnja kvalitetne rakije. Specifinost proizvodnje vonih rakija je to to se praktino u proizvodnji sve iskoristi od sirovine do finalnog proizvoda pa i ostataka proizvodnje. Treba obratiti panju da ne doe do nepravilnosti tokom proizvodnje jer se to odraava na kvalitet rakije. Jedna od najeih greaka koja se javlja prilikom proizvodnje je u pripremi kljuka kod kotiavih plodova voa (kajsije,breskve) jer se ne odstranjuju kotice, to dovodi do loeg kvaliteta ovih rakija, a isto je i ako se odugovlai sa prevrelom kominom. injenjem ovih greaka gubi se na kvalitetu, ukusu, mirisu i celokupnim organoleptikim osobinama rakija. Naroito je to izraeno kod kajsijevae gde dolazi do gubitka aromatinosti. Kanjenje sa kominom u kojoj se nalaze kotice dovodi do pojave cijanovodonine kiseline u velikoj koliini koja je izmeu ostalog opasna i po zdravlje ljudi. Kod proizvodnje nekih drugih rakija nema ovih pojava kao na primer kod komovice koja se dobija od prevrele komine.

Proizvodnja komovice

Nakon spravljanja ire prilikom proizvodnje vina ostaje ceevina koja se koristi za dobijanje rakijekomovice. Ovako dobijena komina je neprevrela i ne moe se koristiti za dobijanje kvalitetne rakije. Iz tog razloga stavlja se u burad nekoliko dana na vrenje. Za proizvodnju rakije koristi se iskljuivo prevrela komina. Ukoliko se odmah ovakva prevrela komina ne destilie, mora da se pravilno sauva do momenta destilacije. Prilikom uvanja komine treba je pravilno zatititi od dodira sa vazduhom jer se u suprotnom razvijaju bakterije koje nepovoljno utiu na miris i ukus rakije (siretne bakterije). Usled jaeg razvoja siretnih bakterija moe doi do kvarenja rakije, zato treba voditi rauna i pravilno pripremiti kominu za uvanje.

Kod uvanja komine (konzervisanje komine) treba je staviti u drvene kace ili burad tako to se to vie sabija da bi se istisnuo vazduh iz nje. Ako ne postoji mehanizovani nain komina se sabija drvenim maljevima, nakon toga na povrini se stavlja osrednji sloj slame ili suvog lia, zatim sloj zemlje debljine oko 30 cm i na kraju sloj peska debljine oko 20 cm. Savremeni sudovi koji se koriste u proizvodnji komine imaju mogunost hermetikog zatvaranja to je mnogo sigurniji nain uvanja komine.

Peenje rakije treba pravilno sprovesti kako bi se dobila kvalitetna rakija. Prilikom peenja rakije treba obratiti panju na jainu vatre kako ne bi dolo do zagorelosti rakije. Redosled jaine vatre prilikom peenja rakije je sledei: u poetku umerena, u sredini jaka, a na kraju destilacije slaba vatra. Ako na kazanu postoji mealica treba povremeno meati kominu da ne bi zagorela. Da ne bi rakija zagorela, ukoliko je komina gusta, treba je razrediti vodom pre punjenja kazana. Ukoliko ipak doe do pojave zagorelosti, ona se eliminie aktivnim ugljem-spirikolom (ako je zagorelost manja). Reakcija traje 1-3 dana, zatim se vri filtracija i prepek rakije. Ako je zagorelost jako velika ovaj metod ne treba primenjivati ve se takva rakija ostavlja do sledee godine kada se moe pomeati sa veom koliinom komine od nove berbe. Pomeana komina treba da stoji 5 dana kako bi se izgubio neprijatan miris i ukus.

Ukoliko se prilikom proizvodnje ceo postupak sprovede kako treba dobie se kvalitetna rakija komovica.

Proizvodnja komovice

12

Poljoprivredna savetodavna i struna sluba Negotin

Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede

- Sektor za ruralni razvoj

--

Poljoprivredna savetodavna i struna sluba Srbije

MPV Aktuelnosti

Od prethodnog izdanja biltena (za mesec novembar) do dananjeg izdanja objavljene su sledee uredbe i pravilnici na sajtu Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede:

UURREEDDBBEE MMPPVV Uredba o izmenama uredbe o utvrivanju programa o raspodeli i korienju podsticajnih sredstava za

ouvanje i odrivo korienje genetikih resursa domaih ivotinja za 2010. godinu ......................13.12.2010. Uredba o izmenama uredbe o uslovima i nainu korienja premije za mleko za 2010. godinu ......10.12.2010.

PPRRAAVVIILLNNIICCII Pravilnik o nainu obeleavanja i registracije svinja, kao i o slubenoj kontroli identifikacije, obeleavanja i

registracije svinja ...............................................................................................................................13.12.2010. Pravilnik o izmeni pravilnika o uslovima u pogledu objekata, opreme i sredstava za rad, kao i u pogledu

strunog kadra koje mora da ispunjava centar za reprodukciju ivotinja i vetako osemenjavanje-10.12.2010. Pravilnik o bliim uslovima koje moraju da ispunjavaju mesta za utovar, pretovar i istovar ivotinja, mesta za

odmor i kontrolne stanice ...................................................................................................................08.12.2010. Pravilnik o izmenama pravilnika o proglaavanju lovostajem zatienih vrsta divljai, trajanju lovne sezone

na lovostajem zatiene vrste divljai u otvorenim i ograenim lovitima, ograenim delovima lovita i poligonima za lov divljai, kao i merama ..........................................................................................06.12.2010.

Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o nainu i uslovima upisa i voenja registra poljoprivrednih gazdinstava, obrascima zahteva za upis i obnovu registracije i priloga, dokumentaciji koja se prilae uz zahtev, nainu uvanja podataka, kao i...............................................................................................01.12.2010.

Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o utvrivanju programa mera zdravstvene zatite ivotinja za 2010. godinu .......................................................................................................................................29.11.2010.

Pravilnik o sadrini, nainu voenja i obrascu vodne knjige .............................................................25.11.2010.

Ove i ostale uredbe i pravilnike moete pogledati na sajtu Ministarstva poljoprivrede www.minpolj.gov.rs ili se informisati u Poljoprivrednoj savetodavnoj i strunoj slubi Negotin.