15

PRSTENASTI (ČLANKOVITI) CRVI (ANNELIDA)

To su ţivotinje sa homogenom segmentacijom tela (što znači da su – sem

prvog „PROSTOMIJUM“ i poslednjeg segmenta „PIGIDIJUMA“ – svi segmenti isti).

Na površini tela se nalazi JEDNOSLOJNI EPIDERMIS na čijoj površini je

ELASTIČNA KUTIKULA. Ispod epidermisa su slojevito rasporeĎeni kruţni i uzduţni

MIŠIĆI. Unutrašnjost čini CELONSKA DUPLJA koja je SEPTAMA izdeljena na komore.

Septe prate segmentaciju tela i one su deo PERITONEUMA.

CREVNI SISTEM je prava cev koja počinje USNIM

otvorom, a završava ANALNIM. Usni otvor je na drugom

segmentu PERISTOMIJUMU, analani na PIGIDIJUMU.

DIŠU škrgama i površinom tela.

KRVNI (cirkularni ili transportni) SISTEM je ZATVORENOG TIPA i čine ga

DORZALNI I VENTRALNI SUD, od kojih u svakom segmentu polaze BOČNI KRVNI

SUDOVI. Funckiju SRCA obavlja dorzalni krvni sud i kretanje krvi u dorzalnom

(leĎnom) krvnom sudu je od zadnjeg ka prednjem kraju tela, a ventralnim

(trbušnim) krvnim sudom je od prednjeg ka zadnjem delu tela (obrnuto nego

kod kičmenjaka).

EKSKRECIJA se obavlja pomoću METANEFRIDIJA.

NERVNI SISTEM je LESTVIČASTOG TIPA (znači da je nad’ţdrelna gangila povezana nervima sa

ostalim gangiljama u telu kojih je u svakom segmentu po jedan par).

Imaju dobro razvijene FOTORECEPTORE, HEMORECEPTORE, TAKTILNA ČULA i ČULO RAZNOTEŢE. Mogu

biti ODVOJENIH polova ili HERMAFRODITI. Razviće moţe biti DIREKTNO ili preko LARVENIH stupnjeva.

Ovaj tip ima tri glavne klase:

1. mnogočekiljasti crvi

2. maločekinjasti crvi

3. pijavice

MNOGOČEKILJASTI CRVI (POLIHAETA)

Većinom ţive u morskoj vodi; manji broj vrsta u slatkoj vodi, a najmanji na vlaţnom zemljištu. Na

glavi imaju nastavke sa čulnom funckijom (tentakule/ANTENE). Imaju OČI tipa prostih ocela. DIŠU

ŠKRGAMA. Na koţi imaju koţno-mišićne nabore – PARAPODIJE, na kojima se nalazi veći broj ČEKINJA

(héta). ODVOJENIH su polova i u razviću se javlja larva TROHOFORA.

MALOČEKILJASTI CRVI (OLIGOCHAETA)

Većinom ţive u vlaţnom zemljištu, manji broj u slatkoj vodi, najmanji broj u slanoj. Najpoznatija je

kišna glista (lumbricus terrestis).

Na glavi nema antena, nemaju oči, već su po čitavom telu FOTORECEPTORI, a najveća koncentracija

je u prednjem delu tela. Bliţe prednjem delu tela se nalazi ţlezdani epitel u obliku prstena – KLITELUM,

koji luči sluz iz dve gliste kojom se obavija pri parenju, i od te sluzi stvaraju KOKON, u koji ubacuju

16

oploĎena jaja. On se kod ove vrste stalno dobro vidi (i kad je parenje) [a kod pijavica se vidi samo u toku

parenja].

Na koţi nema parapodija, već se nalaze hete (čekinje) i to na svakom segmentu (osem na prvom i

poslednjem) po OSAM HETA – po dve u 4 grupe. Na njih se crv oslanja na podlogu pri kretanju. U koţi se

nalaze brojne ţlezde koje čine koţu uvek vlaţnom, olakšavaju disanje i lakše kretanje kroz hodnike pod

zemljom.

Hrane se DETRITUSOM (zemljom koja je bogata organskim materijama).

RESPIRACIJA se obavlja preko površine tela.

KRVNI SISTEM je zatvorenog tipa, a funckiju SRCA obavlja dorzalni krvni sud i prvih pet pari

bočnih krvnih sudova.

EKSKRECIJA se obavlja preko METANEFRIDIJA i u svakom segmentu se nalazi po jedan par.

Metanefridija počinje levkastim proširenjem sa trepljama – koje se zovu NEFROSTOM – koji se nastavlja u

NEFROMSKI KANAL koji kroz SEPTU prelazi u susedni segment u kojem se uvija a zatim sa bočne strane

ventralnog dela otvara u spoljašnju sredinu. Kod nekih vrsti postoji i MOKRAĆNA BEŠIKA.

NERVNI SISTEM je LESTVIČASTOG tipa. U trećem segmentu iznad ţdrela je NAD’ŢDRELNA

GANGLIJA koja je nervima povezana sa ganglijama kojih je u svakom segmentu po jedan par.

HERMAFRODITNE su ţivotinje i u 13. segmentu se nalazi jedan par jajnika a jajovod se otvara na 14.

segmentu. Dva para semenika se nalaze izmeĎu 9. i 11. segmenta, a semovod se otvara na 15.

segmentu. Pri parenju se postavljaju jedna pored druge u obrnutom smeru i pomoću sluzi koju luči

klitelum se obavija. OploĎena jaja se ubacuju u kokon kojeg stvaraju od sluzi kliteluma. Razviće je

direktno.

PIJAVICE (HIRUDIENA)

Najčešće ţive u slatkoj vodi, a manji broj vrsta ţivi u slanoj vodi i vlaţnom zemljištu.

Telo je izgraĎeno od 33 SEGMENATA ali je spolja mnogo veći broj jer je svaki primarni segment

izdeljen sa spoljašnje strane na 3 do 5 sekundarnih segmenta koji se zovu ANULI.

Na prednjem delu je USNA PIJAVKA u čijem centru je USNI OTVOR, na zadnjem delu tela je ZADNJA

PIJAVKA nastala spajanjem nekoliko zadnjih segmenta. Pošto je pigidijum ušao u sastav zadnje pijavke,

ANALNI OTVOR se nalazi ispred zadnje pijavke na dorzalnoj (leĎnoj) strani. Pijavice nemaju ni parapodije

ni hete.

U usnoj duplji imaju jaku vilicu koja je kod vrsti koje se hrane krvlju u obliku slova Y i vilicama

grebe koţu i zid krvnog suda. PLJUVAČNE ŢLEZDE luče pljuvačku u kojoj se nalazi HIRUDIN koji sprečava

koagulaciju krvi i krv nesmetano ističe iz krvnog suda i pijavice tu krv smeštaju u VOLJKU koja je na

jednjaku. Kod MEDICINSKE PIJAVICE se smešta jako velika količina krvi tako da se ona normalno hrani 2

puta godišnje. Vrste koje se hrane krvlju imaju slabo razvijen ţeludac.

DIŠU površinom tela. KRVNI SISTEM je ZATVOREN, nema podele septama na komore, pa je

smanjen broj METANEPRIDIJA.

NERVNI SISTEM je LESTVIČAST, imaju dobro razvijene HEMORECEPTORE.

HERMAFRODITNE su ţivotinje i kod njih se klitelum vidi samo u vreme parenja. OploĎena jaja se

ubacuju u KOKON. Razviće je direktno.

17

ZGLAVKARI (ARTHOPODA)

Zglavkari predstavljaju najbrojniju grupu ţivotinja; ţive u svim sredinama: u vodi, vazduhu,

zemljištu. Zglavkari imaju HETERONOMNO SEGMENTISANO TELO.

Na telu se razlikuju GLAVA, GRUDI i TRBUH. Kod nekih grupa dolazi do spajanja glave i grudi u

GLAVENO–GRUDNI REGION. Kod nekih se glaveno–grudni deo zove PROZOMA, a trbuh OPISTOZOMA. Broj

segmenata, telesnih nastavaka i noţica varira. Telo je zaštićeno KUTIKULOM koja je često proţeta voskom

i takva kutikula sprečava gubitak vode. Kutikula moţe biti i u obliku skeletnih ploča koje su meĎusobno

pokretno povezane.

Glava je najčešće zaštićena jedinstvenom GLAVENOM ČAUROM dok su na ostalim delovima tela 4

SKELETNE PLOČICE: leĎna, trbušna i 2 bočne. Skelet je ektodermalnog porekla i po poloţaju je spoljašnji

skelet (egzoskeletni). Mišići su poprečno–prugasti u vidu mišićnih traka i preičvršćeni su za unutrašnju

stranu egzoskeleta. Ekstremiteti su člankoviti, pokretno vezani za telo, a članci su meĎusobno zglobno

povezani i imaju funkciju na principu poluge. Obavljaju različite funkcije.

CREVNI SISTEM je potpuno razvijen i koristi različite izvore hrane.

DIŠU preko POVRŠINE TELA (najsitniji predstavnici). Vodene vrste dišu ŠKRGAMA, postoje i

LISTOLIKA PLUĆA kao i TRAHEJE (kod stonoge). Traheje su cevčice koje počinju otvorima sa bočne strane

tela i njima se vazduh direktno dovodi do ćelija.

KRVNI SISTEM je OTVORENOG tipa. SRCE je cevasto i nalazi se na dorzalnom krvnom sudu.

EKSKRECIJA se obavlja pomoću IZMENJENIH METANEFRIDIJA ili MALPIGIJEVIH CEVČICA (kod

stonoga). Ove cevčice su na jednom kraju zatvorene a drugim krajem se ulivaju u crevo na mestu

prelaska srednjeg u zadnje crevo.

NERVNI SISTEM je LESTVIČAST.

Imaju razvijeno čulo VIDA, HEMORECEPTORE, TAKTILNA ČULA i čulo RAVNOTEŢE.

ODVOJENIH SU POLOVA ILI HERMAFRODITI, a razviće moţe biti DIREKTNO ILI PREKO LARVENIH

STUPNJEVA.

Zglavkari se dele na:

1. paukolike ţivotinje

2. rakove

3. stonoge

4. insekte

PAUKOLIKE ŢIVOTINJE (CHELICERATA)

Na telu se razlikuju glaveni i grudni deo PROZOMA sa 6 segmenata i opistozoma sa najviše 13

segmenata. Tu spadaju:

1. škorpije

2. pauci

3. kosci

4. krpljevi

18

ŠKORPIJE (SCORPIONES)

Škorpije nemaju antene, već se na prvom segmentu prozome nalaze HELICERE koje sluţe kao čulni

organi. Na drugom segmentu su PEDIPALPI sa plaštolikim vrhom i sluţe za hvatanje plena i odbranu. Na

sledeća 4 segmenta se nalazi po jedan par nogu za hodanje. NOŢICE na OPISTOZOMI su izmenjene i

obavljaju različite funkcije (naročito disanje). Na zadnjem segmentu je OTROVNA ŢLEZDA koja svoj produkt

(otrov) izbacuje preko otvora na bodlji koja je na vrhu zadnjeg dela tela (karakteristično suţen i uvek

spreman za napad). To su noćne ţivotinje, a danju se nalaze ispod lišća i kamena.

PAUCI (ARANEA)

Pauci imaju na prozomi par HELICERA na čijem vrhu je kandţa sa otvorom preko kojeg se izbacuje

otrovna supstanca koja se stvara u otrovnoj ţlezdi. PEDITALIJE kod muţjaka sluţe za oplodnju, a kod

ţenki su iste kao noge za hodanje. PROZOMA je preko uzane drške povezana sa proširenim trupom. Na

trupu su izmenjene noţice (listolika pluća), a mogu biti i za nošenje oploĎenog jaja. Od izmenjenih noţica

nastaje bradavica kroz koju se izliva GUSTI SEKRET – produkt paučne ţlezde. Ovaj sekret u kontaktu sa

vazduhom očvrsne i njime pletu mreţe u kojima se hvataju insekti i druge sitne ţivotinje. Od centra mreţe

polazi jedna nit koja je u vezi sa paukom i kad ţrtva upadne u mreţu, pauk zna. Pored pauka mreţara

postoje i pauci skitnice koji jure plen.

KOSCI (OPILIONES)

Kosci su slučni paucima, ali imaju jako dugačke noge za hodanje koje se lako otkidaju. Kad su u

opasnosti mogu sami da odbace nogu pa se ona regeneriše.

KRPELJI (ACARINA)

Krpelji ţive u travi, opalom lišću,... i kod njih je došlo do GRUPISANJA svih segmenata u jedinstvenu

masu. Nervne ganglije1 su takoĎe grupisane u jednu nervnu masu. Prenosioci su mnogih teških bolesti (ali

sâm krpelj nije otrovan). Tu spadaju i GRINJE.

RAKOVI (CRUSTACEA)

Ţive u morskoj i slatkoj vodi i na telu se razlikuju glava, grudi i trbuh, s tim što su kod većine glava i

grudi spojene u GLAVENO-GRUDNI region. Glava ima 6 segmenata dok broj segmenata ostalih delova

varira, a kod viših rakova je on stalan i iznosi 20. Na glavi se nalaze dva para ANTENA, jedan par

MANDIBULA, dva para MAKSILA, i oni učestvuju u ishrani. Često im se pridodaje još nekoliko noţica iz

grudnog regiona koje se zovu MAKSILOPODE. Deo grudnog regiona koji nije ušao u sastav glaveno–

grudnog regiona se zove PEREION i na njima se nalaze noţice PEREIOPODE koje sluţe za kretanje. Trbuh ili

PLEON nosi noţice pleopode koje su izmenjene i obavljaju različite funckije (najčešće funkciju škrga).

Zadnji segment sa jednim parom ekstremiteta je dorzo-ventralno spljošten i formira lepezu (ili telzon),

koja sluţi za plivanje, pa pliva unazad, a hoda unapred.

STONOGE (MYRIAPODA)

Stonoge DIŠU TRAHEJAMA.

KRVNI SISTEM je OTVOREN, SRCE je cevasto i na dorzalnom je krvnom sudu.

1 Ganglija (lat. ganglion) je skup tela nervnih ćelija koja obrazuju strukture nalik na čvorove.

19

EKSKRECIJA se obavlja preko MALPIGIJEVIH CEVČICA.

NERVNI SISTEM je LESTVIČAST, imaju veći broj prostih očiju a kod nekih grabljivih vrsta su te

proste oči u velikom broju na maloj površini, pa liče na PACETOVANE OČI (oko od velikog broja okaca).

ČULO MIRISA je na antenama. Imaju čulo RAVNOTEŢE.

ODVOJENIH su POLOVA i razviće je DIREKTNO.

INSEKTI (INSECTA)

20

BODLJOKOŠCI (ECHINODERMATA)

Bodljokošci su isključivo morske ţivotinje koje ţive na dnu mora, slobodno se krećući. Razlikuju se

od ostalih beskičmenjaka po tome što im je skelet mezodermalnog porekla i po poloţaju je unutrašnji –

endoskelet.

Na telu se razlikuju ORALNA STRANA na kojoj je usni otvor i ABORALNA STRANA na kojoj je analni

otvor, ako je razvijen. Kroz telo odraslih se moţe postaviti uzduţna osa, oralno-aboralna i po toj osi se

moţe postaviti više ravni simetrija (najčešće 5) i zato imaju RADIJALNU (ili zračnu) simetriju. MeĎutim,

njihove larve imaju BILATERALNU simetriju.

Skelet je izgraĎen od SKELETNIH PLOČA koje su najbolje razvijene kod morskih jeţeva. Iznad skeleta

je EPIDERMIS na kome se nalaze TUBERKULE na kojima su (pokretne) vezane bodlje koje imaju

odbrambenu funkciju i sluţe za kretanje. Postoje i kraće bodlje PEDICELARIJE koje sluţe za čišćenje tela,

pošto su većina oralnom stranom okrenuti prema dnu, a analnim prema površini vode nesvareni delovi

hrane pod dejstvom gravitacije padaju na same ţivotinje. Sa oralne strane morske zvezde se na kracima

nalaze dva niza otvora kroz koje izlaze AMBULAKRALNE noţice koje su deo ambulakralnog sistema. Ovaj

sistem je karakterističan samo za bodljokošce i ispunjen je vodom koja je pod odredjenim pritiskom i kad

se u njemu poveća pritisak izlaze ambulakralne noţice napolje i pomoću njih se kreću. Ovaj sistem je u

vezi sa vodenom sredinom preko pora koje se nalaze na madrepornoj ploči.

CREVNI SISTEM je potpuno razvijen kod većine bodljokoţaca. Zmijače i neke morske zvezde

nemaju analni otvor već se nesvarena hrana izbacuje preko usnog otvora. išu škrgama, a krvni sistem je

slabo razvijen i predstavlja deo celoma.

EKSKRETORNI SISTEM nije razvijen, a ekskrecija se obavlja preko škrga i creva.

NERVNI SISTEM je DIFUZNO-VRPČAST. Na telu se nalaze tri prstenaste nerve vrpce koje su

povezane sa difuznim nervnim sistemom u epidermisu koji se nalazi iznad skeleta.

Imaju dobro razvijena HEMIJSKA ČULA (čulo mirisa), čulo RAVNOTEŢE, OČI NE POSTOJE, TAKTILNA

ČULA NISU MNOGO RAZVIJENA.

ODVOJENIH su polova, bez izrţenog polnog dimorfizma i u razviću se javlja larva DIPLEURULA.

SISTEMATIKA (PODELA) BODLJOKOŢACA

1. morske zvezde (asteroidea)

2. zmijače / zmijuljice (ophiuroidea)

3. morski jeţevi (echinoidea)

4. morski krastavci (holothuroidea)

5. (morski) krinovi (crinodea)

MORSKE ZVEZDE

Imaju telo u obliku diska od kojeg polaze kraci čiji je broj najčešće pet, ali ih moţe biti i više. Kad

uhvate plen, izbacuje ţeludac napolje, i kad delimično svare plen, onda uvlače ţeludac i nastvalju varenje.

Imaju izraţenu moć REGENERACIJE.

ZMIJAČE / ZMIJULJICE

One su slične morskim zvezdama, ali im je disk u odnosu na krak manji.

21

MORSKI JEŢEVI

Imaju najjače razvijen skelet i bodlje na telu. Oko usnog otvora se nalaze skelente tvorevine

označene kao ARISTOTELOVA LAMPA, i sluţe za drobljenje plena. Larva kod morskog jeţa se zove PLUTEUS.

MORSKI KRASTAVCI

Ţive na pesku na dnu mora, leţeći bočnom stranom i oko usnog otvora se nalaze ručice koje sluţe za

lov i odbranu. Kada su u opasnosti izbacuju veći deo unutrašnjih organa koje posle regenerišu. Za

odbranu sluţe i lepljive cevčice koje izbacuju kroz analni otvor i one se obmottaju oko neprijatelja.

KRINOVI

Krinovi su trajno ili privremeno pričvršćeni za podlogu i jedino kodnjih je usni otvor okrenut prema

površini vode, kao i analni, koji je na istoj strani.

22

HORDATI (CHORDATA)

Osnovna odlika hordata je postojanje centralnog skeletnog potpornog organa – HORDE, koja se

pruţa skoro celom duţinom tela na dozalnoj strani. IzgraĎena je od ćelija sa vakuolom u kojoj je ostvaren

turgorov pritisak koji daje čvrstinu hordi.

Horda je obavijena i VEZIVNIM TKIVOM koje joj daje elastičnost vez promene njene duţine. Druga

karakteristika je nervna cev koja se nalazi iznad horde i u većem delu te cevi je smeštena kičmena

moţdina, dok se u glavenom regionu proširuje u moţdane mehure u kojima će se razviti mozak. Ovakav

nervni sistem se zove CEVAST. Seldeća odlika je ŠKRŢNO ŢRDELO, tj. sa bočnih strana ţdrela razvijaju se

škrge koje su endodermalnog porekla. Mišićni rep je sledeća karakteristika hordata.

Hordati imaju i niz osobina koje postoje i kod beskičmenjaka:

1. troslojna gaglija – na gangliji se razlikuju tri klicina lista: spoljašnji, unutrašnji i središnji (redom;

ektoderm, endoderm i mezoderm)

2. celonska duplja

3. bilatelarna simetrija

4. cepalizacija – grupisanje nervnih ćelija u moţdanu masu

5. segmentacija tela

Hordati se dele na:

1. plaštaše

2. kopljaše

3. kičmenjake

PLAŠTAŠI (TUNICATA)

Ţive u vodi i većina na odraslom stupnju je pričvršćena za podlogu. Na odraslom stupnju ikaju

radijalnu simtriju, ali njihove larve su bilatelarno simetrične. Predstavnik plaštaša je ascidija.

Na površini se nalazi PLAŠT ILI TUNIKA izgraĎena od TUNICINA, koji je po hemijskom sastavu sličan

celulozi. Zbog SESIVNOG pačina ţivota, došlo je do redukcije organa. Kod nekih se horda zadrţala samo u

zadnjem delu tela, dok neke vrste uopšte nemaju hordu.

Crevni sistem je potpuno razvijen i njegovo ţdrelo je jako prošireno i na njemu se nalaze brojni

šarţni prorezi sa pretpljanma koje filtriraju hranu iz vode, što znači da je način ishrane pasivan. Takvo

ţdrelo se zove širţna korpa. Hrana prelazi u crevo gde se vari, a nesvarna hrana dospeva u kloakalnu

duplju iz koje se preko izlaznog sifona, zajedno sa vodom koja je preko škrţnih prolaza dospela u

peribranhijalnu duplju.

DIŠU preko škrţnih proreza gde stalno cirkuliše voda.

Od KRVNOG SISTEMA je ostalo samo srce, tako da je ono otvorenog tipa.

Od NERVNOG SISTEMA ostala je samo gangija koja se nalazi u blizini ţdrela (ili škrţne korpe). Od

gangile polaze nervi koji nervišu sve delove tela.

HERMAFRODITNA je ţivotnja, [razmnoţava se POLNO] oploĎenje se vrši u slobodnoj vodi i iz zigora se

razvija larva koja ima sve odlike hordata i ona neko vreme slobodno pliva, a zatim se spušta na dno i iz

nje se razvija adult koji ţivi sesivnim (pričvršćen za podlogu) načnom ţivota i gubi osobine hordata.

Razmnoţavanje moţe biti BESPOLNO i vrši se pupljenjem.

23

KOPLJAŠI (CEPHALOCHORDATA)

Predstavnik je Amphyoxus lanceolatus.

To je ţivotinja duţine oko 8cm. Ţivi u moru, u pesku, samo prednji deo tela sa ustima viri iznad

peska.

KRVNI SISTEM je zatvorenog tipa i izgraĎen od DORZALNOG i VENTRALNOG KRVNOG SUDA i od njih

polaze bočni krvni sudovi. Ventralnim krvnim sudom se krv kreće od zadnjeg ka prednjem delu tela, dolazi

do škrţnih proreza gde se oksiduje krv a zatim se dorzalnim krvnim sudom odvodi do zadnjeg dela tela.

EKSRECIJA se obavlja preko specifičnih organa koji su kombinacija PROTONEFRIDIJA I BUBREGA.

NERVNI SISTEM je CEVAST i od nervne cevi polaze segmentisano rasporeĎeni bočni nervi i to u

svakom segmentu po dva para, jedan par leţnih (dorzalnih) i jedan par trbušnih (ventralnih).

U prednjem delu je leĎna cev (proširena) i na donjem delu tog proširenja je ČULO MIRISA, a u

prednjem delu su FOTORECEPTORI, tako da razlikuju svetlost od mraka.

Odvojenih su POLOVA bez izraţenog polnog dimorfizma. GONADE (polne ţlezde) nemaju izvodnih

kanala, pa se gameti oslobaĎaju prskanjem gonada, izlazi preko ATROPORUSA; oploĎenje je u slobodnoj

vodi (moru) i iz zigota se razvija larva koja neko vreme pliva u površinskom delu vode, a zatim se spušta

na dvno, koji ţivi većim delom u pesku, koji se zati metamorfozira (preobrazi).

KIČMENJACI (VERTEBRATA)

Kičmenjaci se karakterišu postojanjem lobanjske čaure koja štiti mozak i čulne organe na glavi,

zatim kičmenica koja zamenjuje hordu i moţe biti od hrskavice i koštanog tkiva (kod ajkula i raţa).

Kičmenica je izgraĎena od kičmenih pršljenova, koji su meĎusobno povezani hrskavicom i to je tzv.

elastična veza. Kičmenicu nemaju kolouste. Kod njih horda funkcioniše tokom čitavog ţivota. Kod

kičmenjaka se na telu razlikuju glavnei region, trupni region i repni region. U glavi se nalazi mozak i čulni

organi: usni otvor i organi koji učestvuju u unošenju hrane. U trupnom regioni se nalazi celonska duplja u

kojoj su unutrašnji organi. U prednjem delu trupa nema celonske duplje i kod gmizavaca, prica i sisara

(amniota) je u to delu formiran vrat, dok ribe i ţabe nemaju vrat. Celonska duplja ne psotoji ni u repnom

regionu. Trupni region je podeljen na grudni i trbušni deo, a kod sisara se izmeĎu ta dva nalazi

dijafragma. Kičmenjake karakteriše unutrašnja segmentacija. U trupnom i repnom regionu, segmentacija

se zapaţa u muskulaturi, kičmenici, rebrima i moţdanskim nervima. Segmentacija karakteriše i zadnji deo

glavenog regiona gde je ţdrelo. Na ţrelu segmentacija se vidi u rasporedu škrţnih proreza ili kesa, sa

bočnih strana segmentacija se odnosi i na skeletne elemente škrga i njihove muskulature kao i glavenih

nerva koji intervišu ovu oblast tela (ţdrelnu oblast).

KOŢNI SISTEM

Kod kičmenjaka koţa je sloţene graĎe i pokriva čitavu površinu tela pa je prvenstveno zaštitna

uloga, a pošto se u koţi nalaze i čulne ćelije, preko nje se ppprimaju neke informacije iz spoljašnje

sredine. Koţa učestvuje i u disanju kod nekih grupa kčmenjaka i u izlučivanju. Kod nekih učestvuje i u

procesu kretanja. Koţa je izgraĎena od dva osnovna dela,

1. pokoţice i

2. krzna

24

POKOŢICA

Pokoţica je ektodermalnog porekla i izgraĎena od više slojeva ćelija. U ćelijama površinskog sloja

nagomilava se keratrim i one izumiru i poremeno se odbacuju. Odbacivanje moţe biti pojedinačno

(perutanje) ili se čitav sloj odjednom odbaci (presvlačenje). Obnavljanje ćelija se vrši na račun

terminativnog sloja čije ćelije imaju spodsobnost deobe.

KRZNO

Ispod pokoţice se nalazi krzno koje je mezodermalnog porekla i sloţenije je graĎe od pokoţice.

Osnovno tkivo je vlaknasto-vezivno tkivo ali se u njemu nalazi i krvno tkivo, nervno tkivo i mišićno tkivo.

Ispod krzna je potkoţno ili subkutano izgraĎen od rastresitog vezivnog tkiva i u njemu se skladište

rezervne masti (mateije?).

Na račun pokoţice nastaju roţne tvorevine kao što su dlake, perije, nokti, kandţe, kopita, papci,

rogovi. U koţi se nalaze i brojne ţlezde koje se najčešće spuštaju iz pokoţice u krzno. Kod niţih

kičmenjaka su to jednoćelijske tvorevine, dok se kod viših zvezdane ćelije grupišu u ţlezdane organe –

znojne, lojne i kod sisara mlečne.

NERVNI SISTEM

Osnovna funkcionalna jedinica nervnog sistema je refleksni luk. Funckiju prijema draţi iz spoljašne i

unutrašnje sredine obavljaju receptori. Prema vrsti draţi za koju ijaju najniţi prag nadraţljivosti, dele se

na:

1. mehanoreceptore

2. hemoreceptore

3. fotoreceptore

4. termoreceptore

Receptori osetljivi na mehaničke draţi su čulo dodira, čulo za bol, čulo sluha, čulo razvnoteţe. Čulo

dodira i bola se nalazi u koţi i unutrašnjosti organizma. Hemoreceptori prikamu hemijske draţio i takvi

receptori su u čulu mirisa. Kod riba ta dva sistema nisu odvojena. Čulne ćelije za miris se nalaze u epitelu

nosnih šupljina i kod čoveka je ta površina oko 5cm2. Miris imaju ispravljive materije i amterije mogu biti

priajtnog ili neprijatnog mirisa. Čulo ukusa je na jeziku. Na jeziku se nalaze gustativne kvrţice.

Kod kičmenjaka se razlikuju centralni nervni sistem (mozak, kičmena moţdina) i periferni nervni

sistem kojem pripadaju moţdani i moţdanski njervi i automoni (vegetativni) nervni sistem.

MOZAK

Mozak je kod kičmenjaka petodelni i razlikuju se prednji mozak, meĎumozak, srednji mozak, zadnji

mozak i završni mozak.

PREDNJI MOZAK

Prednji mozak je u predelu prve i druge moţdane komore i kod riba i vodozemaca unutra je siva

masa, a spolja je bela masa. Kod amniota (gmizavaca, ptica i sisara) u sredini je bela masa, a na površini

je siva masa, dok se kod čoveka formira na površini kora prednjeg mozga u kojoj je siva masa i zbog

svoje veličine zove se veliki mozak. Sivu masu čine tela i dendriti nervnih ćelija dok se u beloj masi nalaze

25

mijelinizovani aksoni (neuriti) nervnih ćelija. U prednjem a posebno velikom mozgu su centri za značajke

funckije koje se odigravaju u organizmu, a kod čoveka je to umna sposobnost.

MEĐUMOZAK

MeĎumozak zauzima (...) moţdanukomoru i na krovu meĎumozga je epifiza koja ima enokritnu

funckiju (luči hormone). Preko bokova meĎutim se prenose informacije iz čitavog tela do relenih centara,

a zatim od tih relenih centara do prednjeg mozga. Na dnu meĎumozga je hipotalamus koji je u vezi sa

hipofizom, preko hipofizine drške i u hipotalamusu se sintetišu ghormoni nervnih ćelija koji podstiču

funckciju hipofize.

26

CONTENTS

Prstenasti (člankoviti) crvi (annelida) ...................................................................................... 15

Mnogočekiljasti crvi (polihaeta) ........................................................................................... 15

Maločekiljasti crvi (oligochaeta) .......................................................................................... 15

Pijavice (hirudiena) ............................................................................................................ 16

Zglavkari (arthopoda) ........................................................................................................... 17

Paukolike ţivotinje (chelicerata) .......................................................................................... 17

Škorpije (scorpiones) ...................................................................................................... 18

Pauci (aranea) ................................................................................................................ 18

Kosci (opiliones) ............................................................................................................. 18

Krpelji (acarina).............................................................................................................. 18

Rakovi (crustacea) ............................................................................................................. 18

Stonoge (myriapoda) ......................................................................................................... 18

Insekti (insecta) ................................................................................................................ 19

Bodljokošci (echinodermata) .................................................................................................. 20

Sistematika (podela) bodljokoţaca ....................................................................................... 20

Morske zvezde ................................................................................................................ 20

Zmijače / zmijuljice ......................................................................................................... 20

Morski jeţevi .................................................................................................................. 21

Morski krastavci.............................................................................................................. 21

Krinovi .......................................................................................................................... 21

Hordati (chordata) ................................................................................................................ 22

Plaštaši (tunicata) ............................................................................................................. 22

Kopljaši (cephalochordata) ................................................................................................. 23

Kičmenjaci (vertebrata) ...................................................................................................... 23

Koţni sistem .................................................................................................................. 23

Nervni sistem ................................................................................................................. 24