nije kucano nikakvim posebnim redom, crvene reči su reči koje nisam siguran da se

tako pišu (što ne znčai da nema grešaka u drugim), a plavo su komentari na perino

nazovi predavanje. nije provereno, prepravljeno je greškama ali ako se nekom baš uči

za sad imamo nešto. ajde ljudi prekucajte ovo što anm fali da možemo da učimo jer

mi to volimo

onda du napravim jedan veeeeeeliki word kolko-tolko potpun i tačan fajl („ja“ ne

znači da mi ne treba pomod); na kraju je saržaj da bi ste se lakše uklopili, inače

izgleda da nedemo duže vreme da zavšrimo KIČMENJAKE jer ima gomila podnaslova,

a i oni su samo podvrsta HORDATA koj su, znajuči biologiju, sasvim mogude podvrsta

nečeg drugog. lekcija od danas (5.5.2011) nije tu.

PRSTENASTI (ČLANKOVITI) CRVI

To su životinje sa homogenom segmentacijom tela (znači da su se prvog prostonicijuma i poslednjeg segmenta

pigidijuma – a svi ostali segmenti isti *ne razumem smisao rečenice+). Na površini tela se nalazi jednoslojni

epidermis na čijoj površini je leastična kutikula. Ispod epidermisa su slojevito raspoređeni kružni i uzdužni mišidi.

Unutrašnjost čini celonska duplja koja je septama izdeljena na komore. Septe prate segmentaciju tela i one su deo

peritoneuma. Crevni sistem je prava cev koja počinje usnim otvorom, a završava analnim. Usni otvor je na drugom

segmentu peristonijumu, analani na pigidijumu. Dišu škrgama i površinom tela. Transportni (cirkularni ili krvni)

sistem je zatvorenog tipa i čine ga dorzalni i ventralni sud,od kojih u svakom segmentu polaze bočni krvni sudovi.

Funckiju srca obavqa dorzalni krvni sud i kretanje krvi u dorzalnom krvnom sudu je od zadnjeg ka prednjem kraju

tela, a ventralnim krvim sudom je od prednjeg ka zadnjem delu tela (obrnuto nego kod kičmenjaka). Ekskrecija se

obavlja pomodu metanefridija. Nervni sistem je lestvičastog tipa (znači da je nadždrelna gangila povezana nervima

sa ostalim gangiljama u telu kojih je u svakom segmentu po jedan par. Imaju dobro razvijene fotoreceptore,

hemoreceptore, taktilna čula i čulo raznoteže. Mogu biti odvojenih polova ili hermafroditi. Razvide može biti

direktno ili preko latvenih stupnjeva. Ovaj tip ima tri glavne klase:

1. mnogočekiljasti crvi (poliheta)

2. maločekinjasti crvi (oligoheta)

3. pijavice (hirudinea)

MNOGOČEKILJASTI CRVI

Vedinom žive u morskoj vodi; manji broj vrsta u slatkoj vodi, a najmanji na vlažnom zemljištu. Na glavi imaju

nastavke sa čulnom funckijom (tentakule/antene). Imaju oči tipa prostih ocela. Dišu škrgama. Na koži imaju kožno-

mišidne nabore: parapodije, na kojima se nalazi vedi broj čekinja (hetâ). Odvojenih su polova i u razvidu se javlja

larva trohofora.

MALOČEKILJASTI CRVI

Vedinom žive u vlažnom zemljištu, manji broj u slatkoj vodi, najmanji broj u slanoj. Najpoznatija je kišna glista

(lumorikus terestis). Na glavi nema antenâ, nemaju oči, ved su po čitavom telu fotoreceptori, a najveda

koncentracija je u prednjem delu tela. Bliže prednjem delu tela se nalazi žlezdani epitel u obliku prstena – klitelum,

koji luči sluz kojom se obavija iz dve gliste pri parenju, i od te sluzi stvaraju kokon, u koji ubacuju oplođena jaja. On

se kod ovih glista stalno dobro vidi (i kad je parenje), a kod pijavica se vidi samo u toku parenja.

Na koži nema parapodija, ved se nalaze hete i to na svakom segmentu sem prvog i poslednjeg po osam heta, po

dva u 4 grupe. Na njih se oslanjaju na podlogu pri kretanju. U koži se nalaze brojne žlezde koje čine kožu uvek

vlažnom, čine olakšano disanje i lakše kretanje kroz hodnike pod zemljom. hrane se detritusom (zem ljom koja je

bogata organskim materijama). Respiracija se obavlja preo površine tela, krvni sistem je zatvorenog tipa, a funckiju

srca obavlja dorzalni krvni sud i prvih pet pari bočnik krvnih sudova. Ekskrecija (...)

ZGLAVKARI (? – NEMA DEO IZMEĐU, NZM KOLIKI JE)

Predstavljaju najbrojniju grupu životinja, žive u svim sredinama. Zglavkari

(...)

Nervni sistem je lestvičast. Imaju razvijeno dčulo vida, hemoreceptore, taktilna čula i čulo ravnoteže. Odvojenih su

polova ili hermafroditi, a razvide može biti direktno ili preko larvenih stupnjeva. Zglavkari se dele na:

1. paukolike životinje

2. rakove

3. stonoge

4. insekte

PAUKOLIKE ŽIVOTINJE (CHELICERATA)

Na telu se razlikuju glaveni i grudni delovi prozoma sa 6 segmenata i opistozoma sa najviše 13 segmenata. Tu

spadaju:

1. škorpije

2. paukci

3. kosci

4. krpljevi

ŠKORPIJE

Škorpije nemaju antene, ved se na prvom segmentu prozome nalaze helicere koje služe kao čulni organi. Na

drugom segmentu su pedipalpi sa pleštolikim vrhom i služe za hvatanje prela i odbranu. Na slededa 4 segmenta se

nalazi po jedan par nogu za hodanje. Nožice na opistozomi su izmenjene i obavljaju različite funkcije (naročito

disanje). Na zadnjem segmentu je otrovna žlezda koja svoj produkt (otrov) izbacuje preko otvora na bodlji koja je

na crhu zadnjeg dela tela (karakteristično sužen i uvek spreman za napad). To su modne životinje, a danju se nalaze

ispod lišda i kamena.

PAUCI

Pauci imaju na prozomi par helicera na čijem vrhu je kandža sa otvorom preko kojeg se izbacuje otrovna supstanca

koja se stvara u otrovnoj žlezdi. Peditalije kod mužjaka služe za oplodnju, a kod ženki su iste kao noge za hodanje.

Prozoma je preko uzane drške povezana sa proširenim trupom. Na trupu su izmenjene nožice (listolika pluda), a

mogju biti i za nošenje oplođenog jaja. Od izmenjenih nožica nastaje bradavica kroz koju se izliva gusti sekret –

produkt paučne žlezde. Ovaj sekret u kontaktu sa vazduhom očvrsne i njime pletu mreže u kojima se hvataju

insekti i druge sitne životinje. Od centra mreže polazi jedna nit koja je u vezi sa paukom i kad žrtva upadne u

mrežu, pauk zna. Pored pauka mrežara postoje i pauci skitnice koji jure plen.

KOSCI

Kosci su slučni paucima, ali imaju jako dugačke noge za hodanje koje se lako otkidaju. Kad su u opasnosti mogu

sami da odbace nogu pa se ona regeneriše.

KRPELJI

Krpelji žive u travi, opalom lišdu,... i kod njih je došlo do grupisanja svih segmenata u jedinstvenu masu. Nervne

ganglije su takođe grupisane u jednu nervnu masu. Prenosioci su mnogih teških bolesti (ali sâm krpelj nije otrovan).

Tu spadaju i grinje.

RAKOVI (CRUSTACEA)

Žive u morskoj i slatkoj vodi i na telu se razlikuju glava, grudi i trbuh, s tim što su kod vedine glava i grudi spojene u

glaveno-grudni region. Glava ima 6 segmenata dok broj segmenata ostalih delova varira, a kod viših rakova je on

stalan i iznosi 20. Na glavi se nalaze dva para antena, jedan par mandibula, dva para maksila, i oni učestvuju u

ishrani. Često im se pridodaje još nekoliko nožica iz grudnog regiona koje se zovu maksilopode. Deo grudnog

regiona koji nije ušao u sastav glaveno-grudnog regiona se zove pereion i na njima se nalaze nožice pereiopode

koje služe za kretanje. Trbuh ili pleon nosi nožice pleopode koje su izmenjene i obavljaju različite funckije (najčešde

funkciju škrga). Zadnji segment sa jednim parom ekstremiteta je dorzo-ventralno spljošten i formira lepezu (ili

telzon), koja služi za plivanje, pa pliva unazad, a hoda unapred.

STONOGE

Stonoge dišu trahejama. Krvni sistem je otvoren, srce je cevasto i na dorzalnom je krvnom sudu. Ekskrecija se

obavlja preko Malpigijevih cevčica, nervni sistem je lestvičast, imaju vedi broj prostih očiju a kod nekih grabljivih

vrsta su te proste oči u velikom broju na maloj površini, pa liče na pacetovane oči (kod rakova – oko od velikog

broja okaca). Čulo mirisa je na antenama. Imaju čulo ravnoteže. Odvojenih su polova i razvide je direktno.

INSEKTI

(?)

BODLJOKOŠCI (NASTAVAK OD NEČEGA BEM LI GA)

Crevni sistem je potpuno razvijen kod vedine bodljokožaca. Zmijače i neke morske zvezde nemaju analni otvor ved

se nesvarena hrana izbacuje preko usnog otvora. išu škrgama, a krvni sistem je slabo razvijen i predstavlja deo

celoma.

Ekskretorni sistem nije razvijen, a ekskrecija se obavlja preko škrga i creva. Nervni sistem je difuzno-vrpčast. telu

se nalaze tri prstenaste nerve vrpce koje su povezane sa difuznim nervnim sistemom u epidermisu koji se nalazi

iznad skeleta. Imaju dobro razvijena hemijska čula (čulo mirisa), čulo ravnoteže, oči ne postoje, taktilna čula nisu

mnogo razvijena. Odvojenih su polova, bez izrženog polnog dimorfizma i u razvidu se javlja larva dipleurula.

SISTEMATIKA

Nešto se, izgleda d anije ni rek’o šta – mogude da su bodljokošci – deli na:

1. morske zvezde (asteroide)

2. zmijače / zmijuljice (ofiuroidea)

3. morski ježevi (ehinoidea)

4. morski krastavci (holoturidea)

5. krimovi (krinodea)

MORSKE ZVEZDE

Imaju telo u obliku diska od kojeg polaze kraci čiji je broj najčešde pet, ali ih može biti i više. Kad uhvate plčen,

izbacuje želudac napolje, i kad delimično svare plen, onda ga uvlače u želudac i nastvalju varenje,. Imaju izraženu

mod regeneracije.

ZMIJAČE / ZMIJULJICE

One su slične morskim zvezdana, ali im je disk u odnosu na krak manji. [mora da je bio pijan dok je dikitrao ovo]

MORSKI JEŽEVI

Imaju najjače razvijen skelet i bodlje na telu. Oko usnog otvora se nalaze skelente tvorevine označene kao

Aristotelova lampa, i služe za drobljenje plena. Larva kod morskog ježa se zove pluteus.

MORSKI KRASTAVCI

Žive na pesku na dnu mora, ležedi bočnom stranom i oko usnog otvora se nalaze ručice koje služe za lov i odbranu.

Kada su u opasnosti izbacuju vedi deo unutrašnjih organa koje posle regenerišu. Za odbranu služe i lepljive cevčice

koje izbacuju kroz analni otvor i one se obmottaju oko neprijatelja.

KRINOVI

Krinovi su trajno ili privremeno pričvršdeni za podlogu i jedino kodnjih je usni otvor okrenut prema površini vode,

kao i analni, koji je na istoj strani.

HORDATI (CHORDATA)

Osnovna odlika hordata je postojanje centralnog skeletnog potpornog organa – horde, koja se pruža skoro celom

dužinom tela na dozalnoj strani. Izgrađena je od delija sa vakuolom u kojoj je ostvaren turgorov pritisak koji daje

čvrstinu hordi. Horda je obavijena i vezivnim tkivom koje joj daje elastičnost vez promene njene dužine. Druga

karakteristika je nervna cev koja se nalazi iznad horde i u vedem delu te cevi je smeštena kičmena moždina, dok se

u glavenom regionu proširuje u moždane mehure u kojima de se razviti mozak. Ovakav nervni sistem se zove

cevast. Seldeda odlika je škržno žrdelo, tj. sa bočnih strana ždrela razvijaju se škrge koje su endodermalnog porekla.

Mišidni rep je slededa karakteristika hordata. Hordati imaju i niz osobina koje postoje i kod beskičmenjaka:

1. troslojna gaglija – na gangliji se razlikuju tri klicina lista: spoljašnji, unutrašnji i središnji (redom; ektoderm,

endoderm i mezoderm)

2. celonska duplja

3. bilatelarna simetrija

4. cepalizacija – grupisanje nervnih delija u moždanu masu

5. segmentacija tela

Hordati se dele na:

1. plaštaše (tunikata)

2. kopljaše (cepalohordata)

3. kičmenjake (vertebrata)

PLAŠTAŠI

Žive u vodi i vedina na odraslom stupnju je pričvršdena za podlogu. Na odraslom stupnju ikaju radijalnu simtriju, ali

njihove larve su bilatelarno simetrične. Predstavnik plaštaša je ascidija.

Na površini se nalazi plašt ili tunika izgrađena od tunicina, koji je po hemijskom sastavu sličan celulozi. Zbog

sesivnog pačina života, došlo je do redukcije organa. Kod nekih se horda zadržala samo u zadnjem delu tela, dok

neke vrste uopšte nemaju hordu. Crevni sistem je potpuno razvijen i njegovo ždrelo je jako prošireno i na njemu se

nalaze brojni šaržni prorezi sa pretpljanma koje filtriraju hranu iz vode => način ishrane je pasivan. Takvo ždrelo se

zove širžna korpa. Hrana prelazi u crevo gde se vari, a nesvarna hrana dospeva u kloakalnu duplju iz koje se preko

izlaznog sifona, zajedno sa vodom koja je preko škržnih prolaza dospela u peribranhijalnu duplju. Dišu preko

škržnih proreza gde stalno cirkuliše voda. Od krvnog sistema je ostalo samo srce, tako da je ono otvorenog tipa. Od

nervnog sistema ostala je samo gangija koja se nalazi u blizini ždrela (ili škržne korpe). Od gangile polaze nervi koji

nervišu sve delove tela. Hermafroditna je životnja, oplođenje se vrši u slobodnoj vodi i iz zigora se razvija larva koja

ima sve odlike hordata i ona neko vreme slobodno pliva, a zatim se spušta na dno i iz nje se razvija adult koji živi

sesivnim (pričvršden za podlogu) načnom života i gubi osobine hordata. Razmnožavanje može biti bespolno i vrši se

pupljenjem. *izgleda da ima nastavak al’ nzm... +

KOPLJAŠI (CEPALOCHORDATA)

Predstavnik je Amphyoxus lanceolatus.

To je životinja dužine oko 8cm. Živi u moru, u pesku, samo prednji deo tela sa ustima viri iznad peska.

Krvi sistem je zatvorenog tipa i izgrađen od dorzalnog i ventralnog krvnog suda i od njih polaze bočni krvni sudovi.

Ventralnim krvnim sudom se krv krede od zadnjeg ka prednjem delu tela, dolazi do škržnih proreza gde se oksiduje

krv a zatim se dorzalnim krvnim sudom odvodi do zadnjeg dela tela. Eksrecija se obavlja preko specifičnih organa

koji su kombinacija protonefridija i bibrega. Nervni sistem je cevast i od nervne cevi polaze segmentisano

raspoređeni bočni nervi i to u svakom segmentu po dva para, jedan par ležnih (dorzalnih) i jedan par trbušnih

(ventralnih). U prednjem delu je leđna cev (proširena) i na donjem delu tog proširenja je čulo mirisa a u prednjem

delu su fotoreceptori, tako da razlikuju svetlost od mraka. Odvojenih su polova bez izraženog polnog dimorfizma.

Gonade (polne žlezde) nemaju izvodnih kanala, pa se gameti oslobađaju prskanjem gonada, izlazi preko

atroporusa; oplođenje je u slobodnoj vodi (moru) i iz zigota se razvija larva koja neko vreme pliva u površinskom

delu vode, a zatim se spušta na dvno, koji živi vedim delom u pesku, koji se zati metamorfozira (preobrazi).

KIČMENJACI

Kičmenjaci se akrakterišu postojanjem lobanjske čaure koja štiti mozak i čulne organe na glavi, zatim kičmenica

kojka zamenjuje hordu i može biti od hrskavice i koštanog tkiva (kod ajkula i raža). Kičmenica je izgrađena od

kičmenih pršljenova, koji su međusobno povezani hrskavicom i to je tzv. elastična veza. Kičmenicu nemaju

kolouste. Kod njih horda funkcioniše tokom čitavog života. Kod kičmenjaka se na telu razlikuju glavnei region,

trupni region i repni region. U glavi se nalazi mozak i čulni organi: usni otvor i organi koji učestvuju u unošenju

hrane. U trupnom regioni se nalazi celonska duplja u kojoj su unutrašnji organi. U prednjem delu trupa nema

celonske duplje i kod gmizavaca, prica i sisara (amniota) je u to delu formiran vrat, dok ribe i žabe nemaju vrat.

Celonska duplja ne psotoji ni u repnom regionu. Trupni region je podeljen na grudni i trbušni deo, a kod sisara se

između ta dva nalazi dijafragma. Kičmenjake karakteriše unutrašnja segmentacija. U trupnom i repnom regionu,

segmentacija se zapaža u muskulaturi, kičmenici, rebrima i moždanskim nervima. Segmentacija karakteriše i zadnji

deo glavenog regiona gde je ždrelo. Na žrelu segmentacija se vidi u rasporedu škržnih proreza ili kesa, sa bočnih

strana segmentacija se odnosi i na skeletne elemente škrga i njihove muskulature kao i glavenih nerva koji intervišu

ovu oblast tela (ždrelnu oblast).

KOŽNI SISTEM

Kod kičmenjaka koža je složene građe i pokriva čitavu površinu tela pa je prvenstveno zaštitna uloga, a pošto se u

koži nalaze i čulne delije, preko nje se ppprimaju neke informacije iz spoljašnje sredine. Koža učestvuje i u disanju

kod nekih grupa kčmenjaka i u izlučivanju. Kod nekih učestvuje i u procesu kretanja. Koža je izgrađena od dva

osnovna dela,

1. pokožice i

2. krzna

POKOŽICA

Pokožica je ektodermalnog porekla i izgrađena od više slojeva delija. U delijama površinskog sloja nagomilava se

keratrim i one izumiru i poremeno se odbacuju. Odbacivanje može biti pojedinačno (perutanje) ili se čitav sloj

odjednom odbaci (presvlačenje). Obnavljanje delija se vrši na račun terminativnog sloja čije delije imaju

spodsobnost deobe.

KRZNO

Ispod pokožice se nalazi krzno koje je mezodermalnog porekla i složenije je građe od pokožice. Osnovno tkivo je

vlaknasto-vezivno tkivo ali se u njemu nalazi i krvno tkivo, nervno tkivo i mišidno tkivo. Ispod krzna je potkožno ili

subkutano izgrađen od rastresitog vezivnog tkiva i u njemu se skladište rezervne masti (mateije?).

Na račun pokožice nastaju rožne tvorevine kao što su dlake, perije, nokti, kandže, kopita, papci, rogovi. U koži se

nalaze i brojne žlezde koje se najčešde spuštaju iz pokožice u krzno. Kod nižih kičmenjaka su to jednodelijske

tvorevine, dok se kod viših zvezdane delije grupišu u žlezdane organe – znojne, lojne i kod sisara mlečne.

NERVNI SISTEM

Osnovna funkcionalna jedinica nervnog sistema je refleksni luk. Funckiju prijema draži iz spoljašne i unutrašnje

sredine obavljaju receptori. Prema vrsti draži za koju ijaju najniži prag nadražljivosti, dele se na:

1. mehanoreceptore

2. hemoreceptore

3. fotoreceptore

4. termoreceptore

Receptori osetljivi na mehaničke draži su čulo dodira, čulo za bol, čulo sluha, čulo razvnoteže. Čulo dodira i bola se

nalazi u koži i unutrašnjosti organizma. Hemoreceptori prikamu hemijske dražio i takvi receptori su u čulu mirisa.

Kod riba ta dva sistema nisu odvojena. Čulne delije za miris se nalaze u epitelu nosnih šupljina i kod čoveka je ta

površina oko 5cm2. Miris imaju ispravljive materije i amterije mogu biti priajtnog ili neprijatnog mirisa. Čulo ukusa

je na jeziku. Na jeziku se nalaze gustativne kvržice.

Kod kičmenjaka se razlikuju centralni nervni sistem (mozak, kičmena moždina) i periferni nervni sistem kojem

pripadaju moždani i moždanski njervi i automoni (vegetativni) nervni sistem.

MOZAK

Mozak je kod kičmenjaka petodelni i razlikuju se prednji mozak, međumozak, srednji mozak, zadnji mozak i završni

mozak.

PREDNJI MOZAK

Prednji mozak je u predelu prve i druge moždane komore i kod riba i vodozemaca unutra je siva masa, a spolja je

bela masa. Kod amniota (gmizavaca, ptica i sisara) u sredini je bela masa, a na površini je siva masa, dok se kod

čoveka formira na površini kora prednjeg mozga u kojoj je siva masa i zbog svoje veličine zove se veliki mozak. Sivu

masu čine tela i dendriti nervnih delija dok se u beloj masi nalaze mijelinizovani aksoni (neuriti) nervnih delija. U

prednjem a posebno velikom mozgu su centri za značajke funckije koje se odigravaju u organizmu, a kod čoveka je

to umna sposobnost.

MEĐUMOZAK

Međumozak zauzima (...) moždanukomoru i na krovu međumozga je epifiza koja ima enokritnu funckiju (luči

hormone). Preko bokova međutim se prenose informacije iz čitavog tela do relenih centara, a zatim od tih relenih

centara do prednjeg mozga. Na dnu međumozga je hipotalamus koji je u vezi sa hipofizom, preko hipofizine drške i

u hipotalamusu se sintetišu ghormoni nervnih delija koji podstiču funckciju hipofize.

vreme: 88 minuta

reči: 2830

stanje: sečem vene

CONTENTS

Prstenasti (člankoviti) crvi.............................................................................................................................................. 1

Mnogočekiljasti crvi ................................................................................................................................................... 1

Maločekiljasti crvi ...................................................................................................................................................... 1

Zglavkari (? – nema deo između, nzm koliki je) ............................................................................................................. 2

Paukolike životinje (chelicerata) ................................................................................................................................ 2

Škorpije .................................................................................................................................................................. 2

Pauci ...................................................................................................................................................................... 2

Kosci ....................................................................................................................................................................... 3

Krpelji ..................................................................................................................................................................... 3

Rakovi (crustacea) ...................................................................................................................................................... 3

Stonoge ...................................................................................................................................................................... 3

Insekti ........................................................................................................................................................................ 3

Bodljokošci (nastavak od nečega bem li ga) .................................................................................................................. 3

Sistematika .................................................................................................................................................................... 4

Morske zvezde ........................................................................................................................................................... 4

Zmijače / zmijuljice .................................................................................................................................................... 4

Morski ježevi .............................................................................................................................................................. 4

Morski krastavci ......................................................................................................................................................... 4

Krinovi ........................................................................................................................................................................ 4

Hordati (chordata) ......................................................................................................................................................... 4

Plaštaši ....................................................................................................................................................................... 5

Kopljaši (cepalochordata) .......................................................................................................................................... 5

kičmenjaci .................................................................................................................................................................. 6

Kožni sistem ........................................................................................................................................................... 6

Nervni sistem ......................................................................................................................................................... 7