Slide 1

Biotop i Ekoloka niaMina Vukosavljevi Mentor: Branka Cveti

UvodSvaki ekosistem sadri manji ili vei broj razliitih elemenata, koji se mogu razvrstati u dve osnovne grupe. S jedne strane se nalaze neorganska i organska materija, kao i razliiti klimatski faktori, a s druge strane iva bia koja uestvuju u izgradnji ekosistema.

BIOTOP Stanite Prostor sa razliitim oblicima neivematerije i ogovarajuim klimatskim karakteristikama naziva se BIOTOP ili STANITE. Telo svakog ivog bia grade elementi iz neive prirode , a od njih, odnosno od njihovih jedinjenja, zavise i vitalni ivotni procesi. Zato od vrste i koliine neive materije u stanitu zavisi kakve e karakteristike imati i sam ekosistem.

I klimatske prilike koje vladaju u stanitu u velikoj meri odreuju koje e vrste ivih bia moi da uu u sastav biocenoze, odnosno itavog ekosistema.

BIOTOP Stanite

Jedinke iste populacije isti deo prostora isti fiziki i hemijski resursi stanita ista vrsta hrane u odnosima ishrane, zauzimaju isti poloaj, tj. Imaju uglavnom istu funkciju u ivotnoj zajednici

Deo prostora, deo resursa i funkcije koje jedinke svake populacije ostvaruju u zivotnoj zajednici nazivaju se EKOLOKA NIA. Ekoloka NIA

Svaka vrsta u zajednici zauzima svoj deo prostora i resursa, dakle ima svoju ekoloku niu.Razliite vrste sa istim ili veoma slinim ekolokim niama ne mogu iveti zajedno u istom stanitu.

Osnovno pravilo da veliki broj vrsta ivi u istom ekosistemu jeste da razliite vrste imaju razliite potrebe, odnosno razliite ekoloke nie.

Ekoloka NIA

Ekoloka NIA

Ekoloka NIA

Ukoliko ima onih koji se previe hrane odreenim delovima , drvee/biljke obolevaju, slabije vre fotosintezu, itd...

Ekoloka NIA

Ekoloka nia, pored postora i resursa podrazumeva i funkcije koje ostvaruju pojedinane vrste u zajednici.

Ekoloka NIA