BIZLIFExxx 1

Noviposlovnimesečnik

Intervjui, komentari,istraživanja,

stavovi...

broj 3 // jul/avgust 2013. // www.bizlife.rs // cena 149 RSDBusiness magazine

intervju dijalog Za i protiv prodaje 'porodične srebrnine' // vladimir GliGorov i mahmud Bušatlija

BIZLife Conferences&Events // Zelena Energija

Obećanje ludom radovanje

Nova formula zdravstva

Uspeh proizlazi iz posla koji iskreno volite

U planu ozdravljenje zdravstva

TEMA BROJA

Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost

intervjuSlavica Đukić Dejanović ministar zdravlja Republike Srbije

poslovni stavPatrik Kolanregionalni predstavnik BNP Paribas Grupe, Findomestic banka, Srbija

intervjuProf. dr Momčilo Babić direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje

KOnKursI u javnIm prEduZEćIma

nerealan budžet Tesna državna kasajavne finansije

BIZLIFExxx 3

INSTITUCIONALNI PARTNER:

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republika Srbija

PROMOTIVNI PARTNER:

PARTNERI PUbLIkACIjE:

Obnovljivi izvori energije i energetska ef ikasnost

Konferencija BIZLife

Hyatt Regency // Milentija Popovića 5// beograd 15. jul 2013. u 10 sati

Treća konferencija bIZLife-a sa temom "Zelena energija Srbije - Obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost", u hotelu Hyatt Regency beograd, 15. jula 2013. Skup okuplja predstavnike nadležnih državnih organa, državnih institucija, organizacija, privrede i

ekonomista koji se bave ovom problematikom, kao i predstavnike medijskih kuća.

Prvi panel

"Obnovljivi izvori energije"Teme prvog panela BIZLife konferencije

• Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije• Usklađivanje sa regulativom EU• Uslovi sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne i

toplotne energije• Podsticajne mere za korišćenje obnovljivih izvora za proizvodnju

električne energije - feed in -tarifa• Izdavanje energetskih dozvola za izgradnju objekta i proizvodnju

električne energije• Energija vetra, male hidrocentrale, energija iz biomase i sunčeva

energija

Drugi panel

"Energetska efikasnost"Teme drugog panela BIZLife konferencije

• Zakon o energetskoj efikasnosti• Energetska efikasnost i regionalna konkurentnost• Energetski efikasna gradnja• Energetski pasoši• kako se finansiraju projekti iz oblasti

energetske efikasnosti, koliko je raspoloživih kredita za te projekte, a kolika je tražnja? kakvi su uslovi dobijanja takvih kredita?

• Trendovi u regionu

04 BIZLIFEsadržaj

Sadržaj12 Apsurdi domaće

privrede istraživanje

15 Privredna agonija –završni čin Milan Knežević, vlasnik modne kuće Modus i predsednik asocijacije malih i srednjih preduzeća

16 Za i protiv prodaje 'porodične srebrnine' vladiMir GliGorov, ekonomistom instituta za međunarodne ekonomske studije u Beču i MahMud Bušatlija, stručnjak za investicije

19 ZDRAvSTVO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA BiZlife specijal

36 Zelena energija BiZlife Conferences&events

43 Uspeh proizlazi iz posla koji iskreno volite PatriK Kolan, regionalni predstavnik BnP Paribas Grupe u Findomestic banci u Srbiji i predsednik Francusko-srpske privredne komore

46 U FOKUSU STRANIH MEDIJA the new York times, Wall Street journal, Cnn Money

50 Spakujte aplikacije i krenite na put gedžeti

52 Hrana kao lek istraživanje

54 Porodice koje vladaju svetom bogastvo koje diktira trendove

56 Mala žena, veliki IQ janet Yellen, buduća prva žena na čelu Federalnih rezervi

58 Otključati potencijal svakog pojedinca Coaching u Srbiji

60 DM zahtevaju lidere novog kova poslovna komunikacija

66 Ninovac sa bus plus karticom vladiMir arSenijević, pisac

68 Vrelo leto - od salse do Guče hrana za dušu

69 Nikada miran i na jednom mestu MioMir Petrović, književnik

70 Pametno, mudro i sa zadovoljstvom eMManuel KoeniG, glavni partner PwC za Srbiju

72 Ukus i miris leta draGana oGnjenović, modna kreatorka

74 Zvuk svetskih metropola party time

76 U slanu sobu po zdravlje slana soba Sorelax

78 Neki sasvim drugi svet etiopija

81 Čaša puna zadovoljstva hrana &piće

82 Svaki dan je savršen dan neManja BrKović, menadžer za odnose sa javnošću, Bambi-Banat

Strana

10

Strana

08 Obećanje ludom radovanje

Tesna državna kasa

Konkursi u javnim preduzećima

javne finansije

ImpresumDirektor, glavni i odgovorni

urednikTatjana Ostojić

tatjana.ostojic@bizlife.rs

Art direktormaja jovanović

maja.jovanovic@bizlife.rs

Urednik Lifestylemirjana pašćan

mirjana.pascan@bizlife.rs

Redakcija redakcija @bizlife.rs

Ivana mihajlovićivana.mihajlovic@bizlife.rs

milovan miličkovićmilovan.milickovic@bizlife.rs

dijana Đurovićdijana.djurovic@bizlife.rs

Saradnici danica stević, marija damjanović, ana petrović, radmilo marković,

jelena rodić, nikola pavlović

Foto:jelena vučetić, aleksandar Levajković, foto servis Beta

Asistent redakcijejelena dević

jelena.devic@bizlife.rs

Marketing/Advertajzing

Key Accountnataša popović

natasa.popovic@bizlife.rs

Sales Representativeuroš Kečić

uros.kecic@bizlife.rs

milica predojevićmilica.predojevic@bizlife.rs

asistentIvana mladenović

ivana.mladenovic@bizlife.rs

Štamparotografika

Segedinski put 72, Subotica

distribucija Centrosinergija

IzdavačdIGITaL Life

Kosovska 30, 11000 Beograd+381 11 303 52 74+381 11 303 52 75

www.bizlife.rs

Business Magazine

Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja.

Ovo izdanje je prijavljeno za odit

kod ABC Srbija

ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324broj 03 // jul/avgust

05BIZLIFEuvodnik

uvodnik

reindustrijalizacija - Glavni predizborni adut SnS bio je proces ponovne reindustrija-lizacije, rekao je početkom aprila ove godine Milenko dželetović, koordinator ekonomskog

saveta SnS-a. i iz Ministarstva privrede su negde u isto vreme poručili da je pri kraju izrada akcionog plana reindustrijalizacije Srbije, kojim će detaljno biti razrađene konkretne mere za podsticanje privrede, izvoza i zapošljavanja. ideja reindustrijalizacije se pojavila još 2009. godine na skupu na Kopaoniku kada je rečeno da postoje šanse za to u energetici, poljopri-vredi, građevinarstvu i infrastrukturi, ali problem je što nijedna od tih grana nije industrija. i ove godine na Kopaoniku se insistiralo na reindustrijalizaciji. a stvarnost je surova i brojke su neumoljive - od 2000. do 2010. godine smanjen je udeo industrije u BdP

Srbije za četvrtinu, a u poslednjih 20 godina 700.000 ljudi u industriji ostalo je bez posla. Postavlja se pita-nje – nije li reindustrijalizacija nova magična reč oko koje se svi grabe u Srbiji?

rebalans – vlada je usvojila rebalans budžeta Srbije. rebalans ko rebalans, samo potvrđuje mračnu sliku, a to je da država troši više nego što prihoduje, i da tu potrošnju mora da svede u iole prihvatljive okvire. ali stručnjaci upozoravaju da bi i ovakav

deficit umesto planiranih 5,2 odsto BdP-a, mogao da iznosi oko šest odsto BdP-a do kraja godine. Bez sumnje da je vlada rebalansom htela da utegne stanje javnih finansija, muka je samo da li će to i za među-narodne finansijske institucije biti dovoljno. Pre bi se reklo da neće.

reforma – nedavni sastanak čelnih ljudi u vladi – vučića, dačića i dinkića otvorio je proces reforme

vlade Srbije. Potpredsednik vlade aleksandar vučić insistira da pojedini ljudi u vladi, bilo da su ministri, državni sekretari, pomoćnici, ako nisu valjano ra-dili, odu do kraja jula. Međutim, građani Srbije su se personalnih promena u vladi već nagledali. Pa, i u ovoj vladi sede ministri prethodnih vlada, čiji rad se poslednjih godinu dana inten-zivno kritikuje. Svi su saglasni,

kozmetičke promene vlade neće doneti rezultat, samo istinska reforma vlade, a i države, može da donese ekonomski napredak Srbije. ●

Svi su saglasni, kozmetičke promene vlade neće doneti rezultat, samo istinska reforma vlade, a i države može da donese ekonomski napredak Srbije

3r - reindustrijalizacija, rebalans, reforma

Ako postoje četiri stuba spoljne politike Srbije: Evropska unija, Rusija, SAD i Kina, onda je ekonomiju Srbije od početka godine do danas obeležilo 3R – reindustrijalizacija, rebalans i reforma Vlade

Direktor, glavni i odgovorni urednikTatjana Ostojićtatjana.ostojic@bizlife.rs

06 BIZLIFEbiznis panorama

BIZNIS PANORAMA

„SAMO VAS GLEDAM“ – tomislav nikolić, predsednik Srbije sa ivom josipovićem, predsednikom hrvatske i Zoranom Milanovićem, premijerom hrvatske, na dan kada je hrvatska ušla u evropsku uniju.

’VRATA BEZ POVRATKA’ - Barack obama, predsednik Sad, posetio je senegalska Goree ostrva sa kojih su afrikanci slati na američki kontinent kao robovi. obama je uslikan na ispred takozvanih ’vrata bez povratka’.

’KO JE REKAO DATUM?’ - Catherine ashton, visoka predstavnica eu, angela Merkel, nemačka kancelarka i herman van rompuy, predsednik evropskog saveta na samitu eu u Briselu. evropski lideri odlučili su da otvore pristupne pregovore sa Srbijom. „Prva pristupna konferencija za Srbijom biće održana najkasnije u januaru“, rekao je herman van rompuy, predsednik evropskog saveta..

’MALA MATURA? NI IZ DRUGOG POKUŠAJA’ - žarko obradović, ministar prosvete, obratio se na svečanosti povodom objavljivanja rezultata javnih poziva za finansiranje kompanija u okviru Programa ranog razvoja i Programa sufinansiranja inovacija. u društvu vincanta degerta, šefa delegacije eu u Srbiji i loupa Breforta, šefa Kancelari-je Svetske banke u Srbiji.

’PET MINUTA DO 12 ZA POLJOPRIVREDU’ - Goran ješić, potpredsednik vojvo-đanske vlade u vladi vojvodine je zajedno sa Bojanom Pajtićem, predsednikom, potpisao ugovore o dodeli sredstava za navodnjavanje i nabavku opreme za preradu poljoprivrednih proizvoda.

07BIZLIFEbiznis panorama

’KALIMERO SINDROM - OVO JE NEPRAVDA’ - Chip Starnes, američki biznismen, držan je nedelju dana kao talac od strane kineskih radnika u jednoj pekinškoj fabrici medicinske opreme. dve strane došle su do dogovora u vezi sa otpremninama za radnike koji će biti otpušteni.

’PRAVO U SVETLU BUDUĆ-NOST’ - Milutin Mrkonjić, ministar saobraćaja u vladi Srbije je primio delegaciju Saveta direktora preduzeća Francuske, koju je predvodio Charles Paradis. Sastanku su prisustvovali i Francois-xa-vier deniau, ambasador Francuske u Srbiji i olivier remond, šef ekonomskog odeljenja ambasade. na tom sastanku ministar Mrkonjić je rekao da mu je ’san da francuski tGv juri srpskim prugama’.

’THE GUYS IN WHITE’ - aleksandar vučić, prvi potpredsednik vlade Srbije i ministar odbrane je otvorio 6. međunarodni sajam oružja i vojne opreme 'Partner 2013' u Beogradu, 25. juna 2013.

’POMOZ' BOG JUNACI!’ - tomislav nikolić, predsednik Srbije, prisustvovao vežbi vojske Srbije ’resava 2013’ na poligonu ’Pasuljanske livade’, kod ćuprije, u kojoj je učestvovalo oko hiljadu vojnika i starešina Kopnene vojske i vazduhoplovstva i Pvo.

’NE ČUJEM, NE VIDIM, NE GOVORIM’ - Čovek nosi naočare za sunce dok pokušava da čita novine okružen smogom u centralnom poslov-nom delu Singapura. ovaj grad suočava se sa najvećom koncetracijom smoga u svojoj istoriji.

08 BIZLIFEtema broja

„namera da se izvrši profesionalizacija i departizacija javnog sektora

sigurno neće ostati mrtvo slovo na papiru. odluka vlade da se direk-tori biraju na konkursu neće biti poslednja mera koja će biti doneta kako bi se postigao ovaj cilj.“

Pitate se samo da li da verujete ovom državnom posleniku, ali ne i ko je on, jer upućeni čitalac zna da će vruća tema ovog leta biti upravo to, izbor direktora preko konkursa u javnim preduzećima. Međutim, varate se. autor pome-

nutog obećanja koje je ipak ostalo mrtvo slovo na papiru, pripadnik je bivše vlade, Slobodan homen, koji črvstu nameru vlade prenosi javnosti novembra 2011. godine. Preuzimanjem državnih fotelja, a naročito pred kraj godine, novi vlastodršci ne kriju razočaranje sistemom politizacije funkcija u javnim preduzećima najavljujući istu stvar kao i homen. istina, od-laze korak dalje i pred kraj godine stupa na snagu Zakon o javnim preduzećima kojim se propisuje da do 30. juna moraju biti raspisani konkursi za direktorska mesta.

rok je istekao, a slobodna tuma-čenja zakona od onih da se propis odnosi samo na direktore u v.d, stanju, pa do onih da se pak odnosi samo na direktore imenovane pre stupanja zakona na snagu, daju prilično realan uvid u to šta će se i da li će se nešto zaista i promeniti u rukovođenju javnim preduze-ćima. do sredine jula, raspisano je dvadesetak konkursa za čelne ljude u elektroprivredi Srbije, Ski-jalištima Srbije, resavici, tanjugu, od ukupno 700 javnih i lokalnih preduzeća. od nadležnih se malo toga moglo čuti zašto se ne poštuje Zakon, a objašnjenje premijera je, kao i obično, bilo najinteresantnije.

„Zakon će se ispoštovati onako kako je i predviđeno. u svakom slučaju, tamo postoje određene formulacije na koga se odnosi na

Iako je departizacija u javnim preduzećima obećavana u predizbornoj kampanji kao ’eureka’, a onda usvojen i zakon kojim je predviđeno raspisivanje konkursa za direktore, realizacija se svela na potragu za nekoliko direktora, pažljivo biranih firmi i proizvoljna tumačenja zakona - po uzoru na prethodnu vladu koja je u svom mandatu nekoliko meseci posvetila ’depolitizaciji državne uprave’

Obećanje ludom radovanje

konkursi u javnim preduzećima

tekst:Marija

Damjanović

teMA BROjA

Preduzeća pod državnom kontrolom

1.300 firmi 280.000 zaposlenih

600 u nadležnosti Agencije za privatizaciju 100.000 zaposlenih

50 velikih javnih i državnih firmi 115.000 zaposlenih

650 lokalnih javnih preduzeća 70.000 zaposlenih

09BIZLIFEtema broja

koga ne. oni koji su pisali zakon i koji treba da ga sprovode pret-postavljam da to imaju u vidu“, rekao je ivica dačić ostavljajući ’onima tamo’ svu slobodu tuma-čenja Zakona, na šta su upućeni s pravom upozoravali mnogo ranije. Sugestivna je i izjava ministarke energetike, Zorane Mihajlović: „nemam ništa protiv da se raspišu konkursi za sve direktore javnih preduzeća.“

nemanja nenadić, programski direktor transparentnosti Srbija, podseća da je Zakon precizan i odnosi se baš na sve direktore javnih preduzeća, ma kada oni bili postavljeni (pre ili po stupanju Zakona na snagu). ipak, nije opti-mista kada je sprovođenje čitavog procesa u pitanju.

„verujem da će se ova tema još dugo povlačiti po novinama sve dok se ne postigne saglasnost da se primene sve odredbe zakona, ne samo konkursi. tu je i obaveza preduzeća da objavljuju izveštaje o radu jer sada na primer mnoga rade bez usvoje-nog plana rada za ovu godinu, a prošlo je više od šest meseci“, podseća nenadić.

Prošle godine javna preduzeća su imala sedam puta veći gubitak nego 2011. uz povećanje broja zaposlenih. dakle, zašto je važno da se partije ’manu’ javnih preduzeća? Zato što je produktivnost rada u železnica-ma Srbije 29 odsto proseka eu (naspram 58 odsto u hrvatskoj), zato što je samo 54 odsto teretnih vagona i 28 odsto putničkih vagona bilo operativno u 2008. godini. Zato što naši vozovi ’jure’ brzinom od 40 kilometara na sat,

dok preduzeće ostvaruje godišnje gubitke od oko 120 miliona evra u proseku, a kumulirani gubitak je već pojeo polovinu kapitala. Zato što su godišnji gubici svih predu-zeća pod državnom kontrolom milijardu evra godišnje, a dotacije države još toliko, a što su iste te železnice Srbije u prethodne tri godine platile evropskoj banci za obnovu i razvoj kaznene kamate i provizije od oko 3,5 miliona evra.

„Svuda se železnice dotiraju, jer nisu konkurentne zbog drumskog saobraćaja. Međutim, u evropskim zemljama državna pomoć odlazi u unapređenje infrastrukture, a kod nas na plate partijskih kadrova, uhlebljenih u firmi koju država nosi na grbači“, objašnjava Milojko arsić, ekonomista.

ako železnice ne mogu da budu konkurentne, preduzeća iz ener-getskog sektora, a koja su prirodni monopoli, svakako bi morala biti.

„Pod uslovom da nema upliva politike u upravljanje. ne može

niko da bude konkurentan ako nešto kupi za dinar,

a proda ga za pola. Čak i da sve ostale troško-ve svede na minimum, to nije rentabilno

poslovanje, a tako godi-nama posluju i Srbijagas i

ePS. država sprovodi socijalni mir preko ovih firmi koje služe i za uhlebljenje partijskih kadrova, jer oni očekuju neku nagradu za svoj angažman“, podseća arsić.

nenadić i arsić su jednoglasni u oceni da je najvažnije ne kada će, već kako će biti sprovedena depo-litizacija javnih preduzeća.

„ako postavite direktora koji je nestranačka ličnost, ali ubacite partijske pomoćnike koji će biti

snažniji od direktora, ništa nije urađeno. Profesionalcima, bili oni partijski kadrovi ili ne treba dati slobodu da biraju svoje saradnike i upravljaju firmom ali uz kontrolu države kroz nadzorni odbor“, smatra arsić upozoravajući da profesionalizacija suštinski niko-me ne odgovara. ni građanima koji će u tom slučaju plaćati tržišne cene državnih usluga, ni partijama koje neće moći da nagrađuju kadrove, ni državi koja gubi socijalne cene kao politički adut broj jedan.

ipak, ka evropi nema drugog puta. depolitizacija javnih predu-zeća je zahtev i Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, a evropska komisija je u izveštaju o napretku prošle godi-ne stavila primedbu na izbor dr-žavnih službenika mimo konkursa i, naravno, mimo zakona. Gotovo je izvesno da će i ove godine ’šilji-ti plajvaz’. ●

Preuzimanjem državnih fotelja,

novi vlastodršci ne kriju

razočaranjeGde je najviše zaposlenih?

29.000Elektroprivreda Srbije plus 4.000 na Kosovu i Metohiji 18.500 Železnice Srbije 15.000 PTT Srbija 10.000 Kolubara6.166 Saobraćajno preduzeće Beograd 5.225 Železara Smederevo 4.000 Resavica3.637 Lasta3.300 Termoelektrane i kopovi Kostolac 3.200 Srbijašume

Ko može da bude direktor?

Direktori javnih preduzeća moraju da budu stručnjaci u jednoj ili više oblasti iz koje je delatnost od opšteg interesa za čije obavljanje je osnovano javno preduzeće, da imaju najmanje sedam godina radnog iskustva iz te oblasti, da nisu osuđivani za krivično delo protiv privrede i pravnog saobraćaja, da im nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti koja je pretežna delatnost javnog preduzeća. Konkurse treba da sprovodi nezavisna stručna komisija po jasnoj proceduri, uz punu kontrolu javnosti. Od tri kandidata, Vlada bira jednog.

Kolike su državne jasle?

64.000 administracija na svim nivoima

120.000 obrazovanje i kultura

preko 140.000 zdravstvena i socijalna zaštita

140.000 javna preduzeća

80.000 vojska i policija

10 BIZLIFEjavne finansije

Tesna državna kasaStručna javnost još jednom upozorava na nerealan budžet, drugi po redu u ovoj godini: deficit neće biti onoliki koliki je planiran rebalansom, dok troškovi za kamate munjevito rastu

nakon što su prihodi od početka godine podbacili, a deficit budžeta za pet meseci

stigao do 94 milijarde dinara od planirane 122 milijarde za celu godinu, nužnost rebalansa niko nije sporio, te je državna kasa i zvanično prekrojena početkom jula. no, pitanje je da li je novo odelo komotno da izdrži sve državne apetite, uglavnom za podmirivanje socijalnog mira ili je i novi budžet jednostavno pretesan za planirano troškarenje. istina, državna kasa je uglavnom prepravljana na rashodnoj strani pa su izdaci smanjeni za oko 37 milijardi dinara, budući da se na veće ili neočekivane prihode ne može računati. ipak, stručnjaci, koji su i decembra prošle godine rekli da je budžet nerealan, procenjuju da ni rebalans nije

najrealniji. evo kako je osmišljen novi budžet: prihodi 873,4 milijar-de, rashodi 1051,7 milijardi, deficit 178 milijardi dinara, odnosno 4,7 odsto BdP.

„Predviđeni deficit je visok, ali je to maksimum koji smo mogli da uradimo u ovoj godini“, priznao je čak i Mlađan dinkić, ministar finansija i privrede, obraćajući se poslanicima u Skupštini.

Članovi Fiskalnog saveta pak smatraju da će din-kićev visok deficit biti viši no što ga ministar predstavlja.

„umesto 178 mi-lijardi, biće oko 200 milijardi dinara. Projekcije prihoda su optimistične, a ni sve predviđene uštede se najve-rovatnije neće ostvariti. na nivou ukupne države, deficit bi, umesto planiranih 5,2 odsto BdP-a, mogao da iznosi oko šest odsto BdP-a i sa tim visokim deficitom bi se ušlo u 2014“, navodi se u analizi rebalan-

sa koju je uradio Fiskalni savet. Stručnjaci ove institucije upozo-

ravaju da izvršna vlast nije pred-stavila nikakav plan za smanjenje deficita u sledećoj godini ističući da je jedina značajnija mera to što će plate i penzije rasti daleko sporije nego do sada (jedan odsto u proseku).

istovremeno, zbog sve većeg javnog duga, samo za plaćanje

kamata odlazi u poslednjih pet godina po 0,4 odsto

BdP-a više svake go-dine.

„Postoji rizik da ovaj rast bude čak i veći,

jer se pogoršavaju opšti uslovi zaduživanja na

svetskom tržištu, a kamatne stope na zaduživanje Srbije u prethodnom mesecu rastu još i brže nego u drugim zemljama“, veruje Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, koji zbog svega toga savetuje hitne i oštre mere štednje koje bi deficit u sledećoj

tekst: Nikola

Pavlović

jAvNe FINANSIje

Sledi reforma penzionog sistema?

Brojke nedvosmisleno pokazuju da je Srbiji neophodna reforma penzionog sistema. Ipak, Vlada je ove godine u zvaničnim dokumentima nije predvidela, mada je prvi potpredsednik Vlade, Aleksandar Vučić, nedavno izjavio da će ona otpočeti do kraja godine?! Tek, činjenice su sledeće: učešće starijih od 65 godina u ukupnoj populaciji Srbije približilo se granici od 20 odsto. Broj radnika i penzionera je skoro izjednačen. Do kraja decenije ovim tempom nećemo moći da smanjimo rashode za penzije na prihvatljivih deset odsto BDP-a. Čak 70 odsto muškaraca i 50 odsto žena penzioniše se pre vremena, a razlika od pet godina za odlazak u penziju između dama i džentlmena je najveća u Evropi.

Izvršna vlast nije

predstavila nikakav

plan za smanjenje deficita u sledećoj

godini

BIZLIFExxx 11

touchscreen

godini smanjile na maksimalnih 2,7 odsto, a Srbija izbegla krizu javnog duga (o čemu je BiZlife već pisao).

u tom kontekstu, Fiskalni savet je predložio, a vlada odbila, uvođenje solidarnog poreza, koji je i Cvetkovićeva vlada pokušala da uvede, pa se posle dva dana oštre reakcije javnosti predomi-slila. Predlog, inače blizak MMF-u koji sa Srbijom neće potpisati aranžman dok se ne sprovedu veće uštede, podrazumeva oporezivanje penzija većih od 25.000 dinara i plata u javnom sektoru većih od 40.000 dinara sa po deset odsto (ova mera obezbedila bi polovinu potrebnih ušteda u 2014. godini).

„najveći deo neophodnog pri-lagođavanja bio bi tako prevaljen na one sa najvišim primanjima“, smatra Fiskalni savet, dok dinkić veruje da bi tako dodatno opala tražnja, a privreda upala u recesiju.

ono oko čega postoji konsen-zus jeste neophodnost reformi koje je predložila izvršna vlast: kraj procesa restrukturiranja

društvenih preduzeća koja državu godišnje koštaju 750 miliona evra i zapošljavaju 60.000 ljudi. vlada planira smanjivanje subvencija gu-bitašima i reformu javnog sektora, ali detaljniji plan javnost još nije čula. vlast najavljuje da će do kraja godine biti usvojene izmene Zako-na o radu, a naveliko se obećava i

konačan obračun sa birokratijom o kojoj se slikovito izrazio luj Brefor, šef Svetske banke u Srbiji, rekavši da je lakše postati marinac speci-jalac u americi nego dobiti gra-đevinsku dozvolu u Srbiji. većina najavljenih reformi trebalo bi da počne pre kraja godine, a kada će i da li biti okončana, videćemo. ●

Koliko plaćamo kamate godišnje?600

500

400

300

200

100

02008.

200mil. €

230mil. €

320mil. €

420mil. €

600mil. €

2009. 2010. 2011. 2012.

ono oko čega postoji konsenzus jeste neophodnost reformi koje je predložila izvršna vlast: kraj procesa restrukturiranja društvenih preduzeća koja državu godišnje koštaju 750 miliona evra i zapošljavaju 60.000 ljudi

12 BIZLIFEistraživanje

IStRAŽIvANje

Apsurdi domaće privredePoznato je da je privreda lani poslovala sa gubitkom, ali se malo govorilo o svojevrsnim apsurdima kao što je recimo to da među najvećim profiterima ima onih koji su lani imali nula dinara prihoda, da u četvrtini firmi nema nijednog zaposlenog,da je broj privatizovanih sve manji, a spisak onih u stečaju i likvidaciji sve duži

u godini posle hiperinfla-cije, koja se i dan-danas pominje u literaturi (uz nemačku, argentinu i

Brazil) kao najveća u istoriji čove-čanstva, privreda Srbije, a tadašnje jugoslavije, cvetala je u odnosu na

trenutno stanje. tako se s pravom može zaključiti ako se pogledaju podaci o kumuliranim gubicima, koji su te 1994. godine bili 3,8 milijardi dinara, a na kraju prošle godine 2.462 milijarde dinara, što je 650 puta više.

Samo lani, privreda je ostala u neto gubitku od 63 milijarde dinara, što je veliki manjak ako se zna da je godinu ranije ostvarila gotovo identičnu dobit od 64 mi-lijarde dinara. Pritom, broj firmi u 2012. smanjen je u odnosu na 2011. godinu, baš kao i broj zaposlenih, što bi trebalo da vodi smanjenju troškova i povećanju profita. nažalost, to nije jedina neekonom-ska karakteristika niti apsurd koji prati domaće poslodavce, što se jasno čita iz analize o poslovanju privrede u 2012. godini, koju je objavila agencija za privredne registre (aPr). (www.apr.gov.rs)

ali, krenimo redom. Kako su i zašto domaće firme od profitera za godinu dana stigle do gubitaša? tako što su im samo za održava-nje postojećeg nivoa aktivnosti nedostajale 1.653 milijarde dinara, kako piše u analizi aPr. logično, da bi nadoknadili ovaj manjak, preduzeća su se zaduživala, ali po nelogično visokim kamatama.

„Cena kredita ne opravdava njihovo korišćenje. rizici za poslo-

tekst: Marija

Damjanović

Top 5: Dobitaši - KapitalciKompanija

Profit (u milijardama dinara)

NIS 49,4

Telekom Srbija 11

Telenor 10,5

Tarket 9,7

Sunoko 6

KompanijaKapital

(u milijardama dinara)

Putevi Srbije 347

EPS 270,5

Železnice Srbije 210,5

TS-Imperial Clearing 184

HE Đerdap 167

13BIZLIFEistraživanje

vanje jačaju upravo zbog rashoda, kamata i sve slabijih mogućnosti plaćanja tih kamata, što implicira dalju zaduženost. Zbog toga privredu ozbiljno opterećuje nelikvidnost“, navodi se u analizi aPr-a .

o kolikoj je besparici reč svedoči i to što je jedan dinar pozajmlje-nog kapitala pokri-ven sa svega 60 para sopstvenog. Kad se zna koliki su kumulirani dugovi, ne treba biti matematičar pa izračunati da je nerentabilno poslovanje gotovo izvesno.

„Pod teretom stalnog uvećanja kumuliranih gubitaka neminovno je topljenje sopstvenog kapitala, koji čini garant poslovanja, pa stopa izgubljenog kapitala od više od 35 odsto posebno zabrinjava“, smatraju stručnjaci aPr-a.

Samo su železnice Srbije (www.zeleznicesrbije.com), apsolutni suveren na listi dugogodišnjih gubitaša, sa 138 milijardi dinara kumuliranog gubitka, ’pojele’ polovinu sopstvenog kapitala od 210 milijardi dinara. Prošle godine, međutim, ni kolegama mimo železničkog saobraćaja nisu cvetale ruže. Čitava delatnost je bačena na kolena uz građevinar-

stvo budući da su ova dva sektora imala godišnje neto gubitke za skoro polovinu veće od gubitaka cele privrede. tako, saobraćaj

nakon profita iz 2011. od 14,8 milijardi dinara, završava

2012. sa minusom od 54,5 milijardi dinara, a građevinarstvo osam puta povećava gubitak

u odnosu na 2011. i to na 36,8 milijardi dinara.

Svojevrsna specifičnost do-

maće privrede, kako ovu situaciju kvalifikuju u aPr, jeste i činjenica da u četvrtini preduzeća u Srbiji

nema nijednog zaposlenog. još jedna je i činjenica da 75 odsto preduzeća posluje na teritoriji centralne Srbije, a od toga 60 odsto u Beogradu (zapošljavaju 56 odsto radnika).

Kakva je bila klima za poslova-nje lani, otkrivaju oni koji su se usudili da uđu u posao - njih je bilo za pet odsto manje nego godi-nu ranije, a ostvarili su tek trećinu prihoda novopečenih kolega u 2011. godini. Konačno, ulazak u

posao im se nije isplatio pa su novoosnovana preduzeća godinu završili u minusu od 4,1 milijardu

Cena kredita

ne opravdava

njihovo korišćenje

S kim ne treba poslovati?

Ocena boniteta Broj firmi

A - odličan 802

B - veoma dobar 17.839

C - dobar 16.389

D - prihvatljiv 5.763

E - veoma slab 474

*50.155 preduzeća, odnosno 55 odsto, nije ocenjeno (stečaj, novoos-novano preduzeće, trajna nelikvid-nost) a spadaju u kategoriju rizičnih, kako za poslovnu saradnju tako i za davanje kredita

rizici za poslovanje jačaju upravo zbog rashoda, kamata i sve slabijih mogućnosti plaćanja tih kamata, što implicira dalju zaduženost

Top 5: Gubitaši - Teški gubitašiKompanija

Gubitak (u milijardama dinara)

Srbijagas 35

Železnice Srbije 16,6

Petrohemija 12,3

VIP mobile 8,3

Putevi Srbije 7,8

KompanijaKumulirani gubitak

(u milijardama dinara)

Železnice Srbije 138,5

Srbijagas 55,7

EPS 55,2

VIP mobile 52

Zastava Automobili 50,3

Sport u ogromnim gubicima

Nakon dve godine rada sa dobicima, neprofitne organizacije u Srbiji iskazale su ukupan gubitak od 600 miliona dinara. Uprkos uverenju da se u ’sportu vrte velike pare’, sportske organizacije i udruženja ostali su u gubicima (2,4 milijarde dinara) četiri puta većim no što su ostvarile sve neprofitne organizacije zajedno. Sa druge strane, sindikati su, kao i lani, radili sa dobitkom od 580 miliona dinara. Kumulirani gubici iznose 22 milijarde dinara i za polovinu su veći nego 2011. godine, a samo na društva, saveze i udruženja iz sporta odnosi se 43 odsto.

14 BIZLIFEistraživanje

dinara, za razliku od kolega koji su u 2011. radili pozitivno (dobit od 19,7 milijardi dinara).

u stečaj ili likvidaciju uletelo je 65 odsto više firmi nego 2011. godi-

ne, dok je broj privatizovanih sma-njen, a to znači da je prošle godine prevashodna aktivnost agencije za privatizaciju bila raskidanje ugovo-ra, a ne sastavljanje novih (detaljan izveštaj o poslovanju privrede na www.apr.gov.rs).

ako bi se išlo za pozitivnim primerima, reklo bi se da ih je lani bilo osam - to su mala preduzeća koja su se našla na spisku 100 najvećih po profitu, ali... od njih osam, tri su u stečaju, a jedno u likvidaciji. u likvidaciji je firma italiana Salotti koja je imala nula dinara poslovnog prihoda i nijed-nog zaposlenog, gubitak do visine

kapitala od 799,5 miliona dinara i neto profit od 689 miliona dinara. u stečaju je aeroinženjering iz Beograda u kome, takođe, niko ne radi, a poslovni prihodi su bili 1,8 milio-na dinara, a profit 333 puta veći - 600 miliona dinara. Slična je situ-acija i u firmi hemovet čiji je poslovni prihod bio svega 360.000 dinara, a dobit 507 miliona dinara, a sve to, pretpostavljate, bez ijednog zapo-slenog. u stečaju je Fripak sa nula dinara kapitala, nula zaposlenih i nula poslovnih prihoda, ali sa do-biti od 488 miliona dinara. Kako su ove firme imale nula ili minimalan poslovni prihod, što se može čitati i kao nula prihoda iz redovnog

poslovanja, pretpostavka je da je profit iskazan kroz prodaju imovi-ne, a u cilju namirenja poverilaca.

ostale male firme zapravo su privatizovane lane,

pa je po tom osnovu iskazana visoka dobit (detaljnije o sto naj privrednih društava na

www.apr.gov.rs).Sumornu sliku o poslo-

vanju privrednih društava u Srbiji, znatno vedrijom čine podaci o poslovanju preduzetnika koji se i dalje uspešno bore sa krizom. nakon 2,8 milijardi dinara neto profita u 2011. godini, prošle godi-ne preduzetnici su ostvarili dobit od 3,2 milijarde dinara. nažalost, baš kao i preduzeća, i preduzetnici poslovanje uglavnom finansiraju kreditima, a pozicija u kojoj se nalaze nije nimalo komotna - jedan dinar pozajmljenog kapitala pokri-ven je sa svega 28 para sopstve-nog, pa je budućnost poslovanja poprilično (ne)izvesna. ●

Uslovi rada u 2012.

Rast BDP-a -1,7

Inflacija 12,2

Izvoz (u milionima evra) 14.782

Spoljnotrgovinski deficit (u milionima evra) 5.945

Broj zaposlenih 1.727.000

Bruto zarade 57.430

Neto zarade 41.377

Vrednost evra u odnosu na dinar (31. decembar) 113,7

Sumornu sliku o poslovanju privrednih društava u Srbiji, znatno vedrijom čine podaci o poslovanju

preduzetnika koji se i dalje uspešno bore sa krizom

U stečaj ili likvidaciju

uletelo je

65 odsto više firmi nego

2011.

poslovanje u vreme krize

100

50

0

-50

-100

-150

2008.

2009.

2010.

2012.

2011.

44

64

102 101

63

Neto dobit/gubitak (u milijardama dinara)

15BIZLIFEbiznis komentar

biznis komentar

stanje u privredi Srbije je drama-tično. Svi agregati imaju dugoročno

negativne trendove. inostrane i domaće investicije su nedovoljne i ne odražavaju dugoročni interes društva. u prošloj godini u Sr-biji su poslovala 107.363 privredna društva; 53.396 sa dobitkom, a 31.498 sa gubitkom,7.263 društva nisu ni predala finansijski izveštaj. ukupan finansijski gubitak veći je za 77 odsto. Finansijski

rashodi rasli su za enormnih 31odsto. Kumulirani gubici privrede iznose 2.462.814 miliona dinara. Privreda je imala i negativan neto obrtni kapital.

ako se zvaničnoj statistici doda broj radno neaktivnog stanovnoštva koje se ne prijavljuje na Zavod za zapošljavanje, stopa nezaposlenosti prelazi 30 odsto ili brojku od oko 1.100.000 građana. veliki broj radnika prima neredovno plate ili ih ne pri-ma nikako. Samo u aprilu promet u maloprodajama je pao za 16 odsto. raste dug privrede koja duguje preko 24 milijarde evra. u

blokadi jke više od 50.000 preduzeća i preduzetničkih radnji. Broj kredita u docnji konstantno raste. likvidnost velikog broja firmi je na ivici kolapsa. ugroženi su kapital i imovina firmi, ali i lična imovina koja je kao obezbeđenje založena bankama. Čak 97.000 firmi isplaćuje poreze i doprinose, ali ne i plate zaposlenima, što dramatično umanjuje kupovnu moć. novi Zakon o redovnosti plaćanja ugroziće firme koje posluju na ivici likvidnosti. Samo u prva dva meseca zatvoreno je 1.800 trgovinskih radnji više nego što je otvoreno. Bujanje crnog tržišta poprima razmere ekonom-

ske ’antimaterije’ koja ugrožava sve legalne načine poslovanja.

Zaduživanjem se servisiraju sve dubio-ze: podsticaji i subvencije, čime se dodatno produbljuje ekonomska agonija. ogromnim budžetskim sredstvima upravlja se diskreciono bez ijedne ekonomske analize o opravdanosti

ovakvih budžetskih troškova. šta sa firmama u restrukturiranju, neprivatizovanim firmama i javnim sektorom? o strukturnim reformama poreskog, penzionog i zravstvenog sistema ni reči (barem smislene).

Korupcija je rak- rana ekonomije.trguje se stranačkim, poli-tičkim i institucionalnim funkcijama. Sistem je postao idealno koruptivan. Za sve imamo jednog čoveka koji će nam to srediti, ne misleći da improvizacije imaju kratak rok trajanja bez obzira na to što su trenutno politički profitabilne. ●

Privredna agonija –završni činmilan Kneževićvlasnik modne kuće Modus i predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća

Za stanje u privredi Srbije bila bi celishodna misao martina hajdergera: „Samo nas još jedan Bog može spasiti“. Za ono što smo do sad zabrljali malo je jedan Bog

Ove mere je moguće provesti u kratkom roku jer za njih postoji zakonska utemeljenost u institucijama. 1. Popis i klasifikacija MSP i preduzetničkih radnji i

analiza njihovog pravno-statusnog i finansijskog stanja

2. Departizacija i depolitizacija kadrova. Reforma javnog sektora

3. Svođenje crnog tržišta i sive ekonomije u optimalne mere

4. Urgentno poboljšanje efikasnosti rada pravosudnih organa. Sprovođenje stečaja u svim preduzećima u kojim su se stekle zakonske pretpostavke

5. Rigidna kontrola javnih nabavki, kontrola trošenja budžetskih sredstava, razvojnih i podsticajnih fondova. Partnerstvo javnog i privatnog sektora

6. Smanjenje birokratske i administrativnih procedura; poboljšanje konkurentnosti poslovanja

7. Plaćanje PDV-a po izvršenoj naplati, razduživanje države i lokalnih zajednica za obaveze koje imaju prema MSP I preduzetnicima

8. Formiranje Razvojne banke 9. Poreska reforma koja bi izvršila rasterećenje u

radno-propulzivnim granama tako što bi se na plate od 30.000 dinara porezi i doprinosi smanjili za 30 odsto, preko tog iznosa za deset odsto.

10. Donošenje Zakona o zanatstvuRealizacijom ovih zadataka stvorile bi se realne

pretpostavke za primenu kratkoročnih i dugoročnih strategija privrednog razvoja zemlje.

Privreda Srbije postala je ’protočni bojler’ interesa banaka i države. Za stanje u privredi

Srbije bila bi celishodna misao Martina Hajdergera: „Samo nas još jedan Bog može spasiti“. Za ono što smo do sad zabrljali malo je jedan Bog. U tim višegodišnjim začaranim krugovima privreda trči svoj poslednji krug.

1. Razmišljate izvan okvira 2. Ne radite stvari sami 3. Prvo razmišljajte o malima 4. Jedno tržište, jedna planeta

Urgentne mere(detaljno spremanje zemlje)

Šta EU preporučuje vladama:

BIZLIFExxx16

Za i protiv prodaje 'porodične srebrnine'

mahmud Bušatlija: Nema opravdanja za prodaju Telekoma jer nemamo profitabilniju privrednu granu od telekomunikacija

imala je država te 2010. detaljan plan kako će da potroši novac od prodaje 51 odsto deonica telekoma Srbija. Sa 900 miliona evra planirana je gradnja auto-puteva i popravljanje železnice, a za ostatak je

trebalo da se osnuje poseban budžetski fond kako bi se tačno znalo na koji način se novac troši. dakle, samo se čekao stranac koji će da plati 1,4 milijarde evra za većinski paket akcija nacionalnog telekomunikacionog operatera. Međutim, ama baš niko nije hteo da iskešira toliki novac, planovi o putevima su stavljeni ad akta, a nadležni su pobednički objavili da nisu hteli telekom da daju 'pošto-poto' i da porodično srebro nije moglo da se proda ispod cene. danas je prodaja telekoma po-

novo na dnevnom redu, ali među koalicionim partne-rima nema dogovora da li ga i za koliki novac prodati, pa je zvanično rečeno da je čitava priča odložena - do daljeg. Stručna javnost danima debatuje da li ogorčena vlada i ispražnjena državna kasa imaju alternativnu finansijsku injekciju sem prodaje telekoma, da li je (ne)vreme za odricanje od jedne, retko profitabilne držav-ne kompanije ili ono svakim danom ističe dok snaga konkurencije jača? Međutim, razgovor o ovim temama sa vladimirom Gligorovim, ekonomistom instituta za međunarodne ekonomske studije u Beču i Mahmudom Bušatlijom, stručnjakom za investicije, proširio se i na teme privatizacije uopšte i prodaju državnog zemljišta?

INteRvjU DIjALOg

tekst:Marija

Damjanović

vladimir Gligorov: Ne postoji valjan razlog da Telekom ostane u vlasništvu - više se isplati privatizacija profitabilnih preduzeća

BIZLIFEintervju dijalog16

BIZLIFExxx 17

GLIGOROV: to su zapravo dva pitanja. da li je potrebno priva-tizovati telekom i, ako jeste, kada? Kod odluke o tome da li neko preduzeće treba privatizovati važno je da li je reč o sektoru u kojem postoji konkurencija ili ne. ukoliko postoji, to znači da bi za kupovinu državnog preduzeća mogli da se nađu zainteresova-ni privatni investitori. ukoliko nije reč o sektoru u kome postoji konkurencija, postavlja se pitanje o tome kako bi se regulisalo poslovanje privatnog preduzeća koje bi preuzimanjem postalo monopolista. Svakako, prirodni monopol ne bi trebalo prepustiti

privatnom investitoru. ako je, opet, reč o preduzeću u sektoru za koji privatni investitori nisu zainteresovani, tada bi to trebalo da ostane u vlasništvu države. Po tim kriterijumima, ne postoji valjan razlog da telekom bude u državnom vlasništvu. drugo je pitanje kada se privatizacija najviše isplati? Pretpostavljam da bi bilo potrebno sračunati da li će efekti prodaje, ako se novac isko-ristio da se vrate dugovi, biti takvi da zemlja može da se zaduži po znatno nižoj kamatnoj stopi. u tom slučaju se obezbeđuje finansijska održivost i prodaja može da bude opravdana čak i ako se ne zna odmah u šta će se novac uložiti.

GLIGOROV: ima relativno malo preduzeća koja su profita-bilna. ako su kriterijumi koje sam malopre izneo zadovoljeni, onda se više isplati prodati profitabilnu, a ne propalu firmu. što se prodaje ove godine tiče, nisam siguran da je preostalo dovoljno vremena da se privatizacije valjano pripreme. nika-ko to nije dobro činiti direktnom pogodbom, jer nema konku-rencije, pa ne samo da će zarada biti mala, nego nije uopšte izvesno da će imovina biti efikasno iskorišćena. država kao prodavac ne bi trebalo da brine ko je kupac, ako nudi najbolju cenu u ozbiljnoj tržišnoj utakmici. ako se prodaje poznatom kupcu, to može da stvara fiskalne troškove, odmah ili kasnije, ako je reč o kupcu koji će rđavo poslovati. a da bi se organi-zovala valjana prodaja, potrebno je vreme. Za godinu ili više dana je naravno moguće da se organizuju valjane aukcije, a trebalo bi privatizovati sve ono što nije privatni monopol ili aktivnost za koju privatni investitori nisu zainteresovani, a imaju zapravo visoke prinose. valjana strategija privatizacije bi mogla da zahteva da sve to traje nekoliko godina.

Bušatlija: Smatram da telekom Srbije ne bi trebalo prodavati iz više razloga. Prvi i najozbiljniji razlog je potpuna izvesnost da će se pare od prodaje uludo potrošiti, bilo za privid poboljšanja standarda, ili za sle-deće izbore. to je jasno iz činjenice da u ovom momentu ne postoji ni-jedan pametan predlog projekta koji bi se finansirao od prodaje teleko-ma. ako država prodaje svoju imovinu, razlog tome je da finansira neki lukrativniji projekat, ili bitno popravi uslove života i životnu sredinu. ako tako gledamo na stvar, onda nema opravdanja za prodaju teleko-ma, jer mi nemamo profitabilniju privrednu granu od telekomunikacija.

Prodaja telekoma bez ozbiljne investicije, dovodi do daljeg smanjenja državne imovine, što nas primiče komunističkom idealu države koja izumire. naime, država bez imovine koju mora pravilno da upotrebljava, gubi budžetske prihode i poluge kontrole tržišnih mehanizama. ako se pogledaju uporedni rezultati telekoma, koji pokriva 56 odsto mobilne i 98 odsto fiksne telefonije, a ima dobit od 11 milijardi dinara i teleno-ra koji pokriva samo 26 odsto mobilne telefonije i ima dobit od deset milijardi dinara, jasno je da se telekom može i mora bolje koristiti, a to se može postići jedino razdvajanjem vlasništva i upravljanja, odnosno uvođenjem depolitizovanog profesionalnog menadžmenta.

Bušatlija: Bojim se da mi nemamo nikakav privatizacioni potencijal, ukoliko izuzmemo javna preduzeća, koja posluju na monopolskoj osnovi. Prodajući ova preduzeća menjamo državni za još gori, privatni monopol. Kada su u pitanju javna preduzeća, neophodno je dovesti ih, kroz restruk-turiranje i finansijsku konsolidaciju, u stanje u kome mogu normalno po-slovati i boriti se sa zdravom tržišnom konkurencijom. u slučaju najčešće pominjane prodaje jata i Galenike, neverovatno je očekivati da se nađe kupac koji bi preuzeo ta preduzeća sa svim njihovim obavezama, pa čak i pod uslovom da država na sebe preuzme akomulirane dugove i prevali ih na pleća građana, kroz povećani javni dug. ukoliko bi se ozbiljno razmišlja-lo o privatizaciji jata, ne bi bilo dovoljno samo naći nekoga ko je voljan da uz relativno mali ulog u dokapitalizaciju preuzme upravljanje, nego bi se moralo pokušati u taj aranžman uvući i dokapitalizacija aerodroma nikola tesla, pa i dela aerodroma Batajnica, koji bi se bavio uslugama za civilno vazduhoplovstvo (low Cost i Charter) i transport robe. na ovaj način bi se stvorila kompleksna poslovna struktura koja bi ostvarivala dobit na aero-dromskim uslugama i jeftinom transportu, a pokrivala neminovne gubitke u poslovanju nacionalne avio-kompanije.

Da li bi trebalo da država prodaje Telekom Srbije u ovoj godini i koji su vaši argumenti za, odnosno, protiv toga?

Šta bi država trebalo da proda u ovoj, odnosno, narednoj godini i kako ocenjujete ukupan privatizacioni potencijal u Srbiji?

BIZLIFEintervju dijalog 17

Kod odluke o tome da li neko preduzeće treba privatizovati važno je da li je reč o sektoru u kojem postoji konkurencija ili ne

agresivnija privatizacija bi samo dovela do većeg broja neuspelih privatizacija i još veće nezaposlenosti

BIZLIFEintervju dijalog

Prošle godine opao je broj privatizovanih preduzeća, a to znači samo jedno - da je sve više poništenih privatizacija. Da li je čitav proces u Srbiji bio uspešan i šta je trebalo raditi drugačije?

U Srbiji je još uvek čak 250 preduzeća sa društvenim kapitalom, svojinskim oblikom koji je suspendovan Ustavom još 2006. godine. Da li bi sudbina ovih firmi bila drugačija da je država bila

agresivnija u privatizaciji, odnosno, uvođenju stečaja?

Kako ocenjujete zemljišni kapacitet u Srbiji i da li bi trebalo ući u aktivniju prodaju zemljišta, koja je omogućena Zakonom o planiranju i izgradnji, ali se gotovo ne primenjuje?

GLIGOROV: Proces je bio neuspešan najviše zbog načina privati-zacije. Kao što sam već rekao, država bi trebalo da obezbedi zna-čajnu konkurenciju ulagača i da prihvati ponudu onoga koji nudi najvišu cenu - kako bi ne samo obezbedila najbolju moguću cenu, već i zato što se tako smanjuju rizici da će poreski obveznik morati da snosi troškove rđavih poslovnih odluka. Privatizacije su u Srbiji uglavnom sprovedene pod motom da cena nije važna i da je važno ko je kupac, i to veoma retko daje valjane rezultate. Sada se uglav-nom prodaju preduzeća koja su verovatno zrela za likvidaciju.

GLIGOROV: ako nisu formalno državna imovina i ako država prema njima nema nikakve vlasničke obaveze, ta bi preduzeća trebalo da se tretiraju kao svaka druga. to su u osnovi preduzeća u kolektivnom vlasništvu i imaju iste obaveze kao i privatna preduzeća. ako su ne-uspešna, trebalo bi da idu u stečaj, ako imaju dobit tre-balo bi da je dele. isto bi trebalo da važi i za preduzeća u državnom vlasništvu. ako ne posluju sa uspehom, potpadaju pod ista pravila kao i privatna preduzeća. nedoumice oko svega toga su samo haos koji se održa-va iz, da se tako izrazim, nekomercijalnih interesa.

GLIGOROV: Kao i u drugim slučajevima, nema razloga da država bude vlasnik zemljišta, osim kada je reč o nekom posebnom javnom interesu. nije reč samo o prodaji nego i svemu ostalom čemu zemlja može da služi, ne samo kao pro-izvodni već i kao finansijski faktor. Komercijalizacija zemlje bi imala značajne posledice i po dostupnost kredita i, naravno, po proizvodnju, kao i kada je reč o građevinarstvu. to je sve dobro poznato, tu nema mnogo toga novog da se kaže.

Bušatlija: Bilo koji posao koji se završi sa 25 do 30 odsto škarta ne može se smatrati uspešnim. u slučaju privatizacije, moramo voditi raču-na da poništene privatizacije nisu vratile privatizacioni subjekat u sta-nje koje je prethodilo privatizaciji, dakle šteta načinjena zloupotrebom nije nadoknađena. da je postojala dugoročna strategija razvoja, onda bi se privatizacija vršila na bazi daljeg razvoja delatnosti i zapošljavanja, a ne na rasprodaji obezvređene privatizovane imovine, zloupotrebi građe-vinskog zemljišta, zaduživanju i isisavanju kapitala iz privatizovanih subjekata, uz obilato gubljenje radnih mesta.

nisam apriori protiv privatizacije, ali sam apsolutno protiv modela privatizacije koje smo do sada iskusili. u privatizaciju se ušlo bez bilo kakvog dugoročnog planiranja i strategije razvoja, koja je trebalo da odredi prioritete. tako je naša privatizacija umesto razvojnog impulsa dovela do podindustrijalizacije, uništavajući privrednu imovinu i zlou-potrebljavajući građevinsko zemljište. najteža posledica ovakog pristupa privatizaciji je propuštena prilika da se prvo uredi privredni ambijent, koji bi podržavao privredni razvoj i ulazak inostrane privatne štednje.

Bušatlija: agresivnija privatizacija bi samo dovela do većeg broja neuspelih priva-tizacija i još veće nezaposlenosti. neprihvatljiva je bilo kakva privatizacija koja samo povećava nezaposlenost, a ne pomaže uređenju privrednog ambijenta, što bi dovelo do ozbiljnih investicija, posebno u grinfild koje praktično jedine povećavaju zaposlenost.

Bušatlija: Gradsko i građevinsko zemljište je najveći državni resurs. Pravilna upotreba tog zemljišta je jedan od najvažnijih elemenata održivog dugoročnog razvoja. taj razvoj nije uslovljen privatizacijom građevinskog zemljišta. Privatizacija građevinskog zemljišta će bitno povećati iznos investicija i time smanjiti interes investitora, a s obzirom na skolonost naših privrednika, trebalo bi očekivati da se zemljište privatizuje prvenstveno iz špekulativnih razloga, te kasnije preprodaje zajedno sa pravima izgradnje. Predlogom reforme javnog sektora, naše grupe okupljene oko Mat-a, predviđena je i reforma upravljanja građevinskim zemljištem u vlasništvu države, koje bi se koncentrisalo u posebnim fondovima, koji bi sticali prihod po osnovu naplate gradske rente, iz koje bi se razvijala i održavala infrastruktura. ●

država kao prodavac ne bi trebalo da brine ko je kupac, ako nudi najbolju cenu u ozbiljnoj tržišnoj utakmici

Bojim se da mi nemamo nikakav privatizacioni potencijal, ukoliko izuzmemo javna preduzeća, koja posluju na monopolskoj osnovi

Komercijalizacija zemlje bi imala značajne posledice i po dostupnost kredita i, naravno, po proizvodnju, kao i kada je reč o građevinarstvu

18

Budućnost zdravstva i farmaceutske industrije

s p e c i j a l n o i Z d a n j e

ZDRAvSTvO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA

21

dugoročno rešenje zdravstva srbije će sigurno biti uključivanje privatnog sektora. onog momenta kada država nema mogućnosti da finansira nove stručnjake, otvara nove

prostorne kapacitete i nabavlja opremu, a potrebe građana rastu, nemamo drugu mogućnost osim da vidimo da li ima privatnika koji bi hteli da uđu u partnerstvo

slavica Đukić dejanović, ministar zdravlja Republike srbije

I N T E R V J U

Nova formula zdravstva

ZDRAvSTvO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA

22

Piše: Tatjana OstojićFoto: Jelena Vučetić

stanje u zdravstvu je, nažalost, takvo da nisu zadovoljni ni pa-cijenti ni uposleni u zdravstvu, kaže za BIZLife Slavica Đukić

Dejanović, ministar zdravlja u Republici Srbiji. Međutim, onog momenta kada se opredelila da prihvati poziciju ministra, procenila je da to može da se promeni. Kao ključni problem je uočila da je veli-ki deo zdravstvenog sistema izopšten iz funkcije, misleći na institucije javnog

zdravlja i domove zdravlja. „Naši paci-jenti su poslednju deceniju, a možda i du-že, stekli naviku da odlaze u dom zdravlja kako bi uzeli uput za bolnicu, a 80 odsto zdravstvenih usluga bi trebalo da se oba-vi u domu zdravlja. Smatram da je ovakva organizacija u radu zdravstvenih služ-bi veliki problem i to je razlog što nema-mo onakvo zdravstvo kako bismo mogli da imamo u sklopu stručnog kadra, koji je sjajan, i finansijskih mogućnosti, koje su skromne“, ističe ministar zdravlja u inter-vjuu za BIZLife.• Iz ugla pacijenata korupcija u zdravstvu

je izuzetno visoka, uslovi u bolnicama loši, liste čekanja duge, a nestašice lekova česte. Kako planirate rešavanje ovih pro-blema i u kom roku? - Liste čekanja su zaista mogućnost za ko-rupciju, ali intenzivno se bavimo tim pita-njem i ustanovili smo razloge za liste čeka-nja. Na primer, u oftalmologiji razlog je što su u ranijem periodu, iako imamo fantasti-čan kadar i prostor za operacije, pacijenti za operaciju katarakte čekali po više od go-dinu dana, jer su se svi odlučivali za ope-raciju u Beogradu. Sledeći razlog je što ne-ki dodatni segmenti uz sočiva nisu bili na-

bavljeni. Zbog toga smo sada obratili posebnu pažnju kod sastavljanja uslova za nabavljanje tih segmenata kako se to ne bi ponovilo i even-tualno otvorilo moguć-nost da neko namerno

koristi tu situaciju kako bi prebacivao pa-cijente u privatnu praksu. Od iduće godine neće biti listi čekanja za operaciju katarak-te, samo će se operacije zakazivati.

Zatim, uveli smo treću smenu u nekim institucijama, kao što je, na primer, onko-logija u Beogradu, i više nemamo liste če-kanja, nego zakazivanje do mesec dana. Na operaciju kuka se čekalo nekoliko meseci, sada je to najduže do dva meseca, što je u rangu sa razvijenim zemljama Evrope. Još uvek imamo problema na Dedinju kod kar-diovaskularnih intervencija i ovaj problem upravo rešavamo. Najverovatnije ćemo je-

dan broj pacijenata prebaciti u Novi Sad, tačnije u Institut za kardiovaskularne bo-lesti u Sremskoj Kamenici i u Klinički cen-tar u Beogradu.

• Da li bi to bila neka vrsta dugoročnog rešenja ili u tom pravcu razmišljate još dalje?- Dugoročno rešenje će sigurno biti uklju-čivanje privatnog sektora. Onog momen-ta kada država nema mogućnosti da finan-sira nove stručnjake, da otvara nove pro-storne kapacitete i nabavlja opremu, a po-trebe građana rastu, kao na primer u kar-diovaskularnim bolestima, nemamo dru-gu mogućnost osim da vidimo da li ima privatnika koji bi hteli da uđu u partner-stvo sa zdravstvom pod sličnim uslovima kako bi to bilo i u državnom zdravstvu. To je jedan od resursa na koje moramo raču-nati u perspektivi.

• Da li postoji neki vremenski rok kada bi to trebalo da se desi?- Mislim da bi 2014. mogla da bude period za testiranje takvih mogućnosti. U 2013. stičemo uvid u to šta je osnovni problem i kako treba početi sa rešavanjem, ali 2014. je godina aktivne obaveze onih koji su najo-dgovorniji za zdravstvenu politiku, da izna-đu sve resurse, uključujući i privatnu prak-su i privatne bolnice i opremu, koja može da bude u okviru državno-javnog partner-stva angažovana i na druge načine.• Nedavno smo bili suočeni sa još jednom nestašicom lekova. Tom prilikom pozvali

Onaj ko nije kadar da vodi jednu apoteku ili prosto da učestvuje u utakmici koja znači bolju snabdevenost lekovima za istu sumu novca, mora da ustupi mesto sposobnijima

„Oprema je dotrajala, godinama nije uredno servisirana, negde nedostaju elementarna dijagnostička sredstva, terapijska sredstva, dakle oprema nam nije u sjajnom stanju. S druge strane, problem je i u distribuciji. Ne možemo da dozvolimo da velike sredine imaju sve, a male ništa. Distribucija opreme mora da bude pravičnija. Hoćemo da jačamo domove zdravlja i zato nam je neophodan i stručni ka-dar i oprema, pa kad to podignemo do jednog pristojnog nivoa, da pokušamo da sekundarni i tercijalni nivo zaista idu ujednačeno po celoj Srbiji. Ove godine smo osposobili pet centara za zračnu terapiju: Kladovo, Kragujevac, Niš, Beograd, Novi Sad. Magnetne rezonance i skeneri se nabavljaju za institucije koje su sekundarnog i tercijalnog nivoa, a ide se i sa opremom za skrining za sve domove zdravlja.“

Nova oprema

ZDRAvSTvO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA

23

ste Upravu za javne nabavke da izuzme apoteke iz primene Zakona o javnim nabavkama, ali ste istovremeno tražili od apoteka da se pridržavaju Zakona. - Zakon o javnim nabavkama je obavezivao državne apoteke da ga već godinama po-

štuju, a to znači da idu na javne nabavke. Međutim, apoteke su tvrdile da nisu spo-sobne. Uprava je imala razumevanja. Dala im je mogućnost nabavljanja u ovoj godi-ni po skraćenom postupku. Od 2014. su u obavezi da idu na javne nabavke. Smatrala sam da Uprava za javne nabavke treba da pokaže razumevanje zato što lek nije obična roba, a u interesu pacijenata. Istovremeno sam tražila da se poštuje Zakon, a kako je u okviru Zakona o javnim nabavkama posto-jala mogućnost skraćenog postupka, dobile su ga sve apoteke u trajanju od četiri mese-ca i za to vreme moraju da nauče da rade u skladu sa Zakonom.

• Očekujete da će to sada funkcionisati? - Vidite, najveći broj apoteka funkcioniše. Da li ima pojedinačnih problema? Da.

Dan pre našeg razgovora čula sam za je-dan problem, oko nabavke pomagala u ne-kim apotekama. Kako je reč o maloj apote-ci, niko nije zainteresovan da se javi na ten-der. Tu postoji mogućnost da se veći broj apoteka udruži, pa da jedna nastupi kao ne-ko ko vodi posao za sve ostale. I dosta je vre-mena prošlo od kad o tome govorimo i onaj ko nije kadar da vodi jednu apoteku ili pro-sto da učestvuje u utakmici koja znači bolju snabdevenost lekovima za istu sumu nov-

ca, mora da ustupi mesto sposobnijima.

• Neposredno nakon stupanja na duž-nost, odlučeno je da država preuzme dugove u zdravstvu, ali nije bilo tačnih po-dataka o kolikim dugovima je reč. Ujedno

je bilo reči i o 13.000 zaposlenih mimo ugovora? - Republički fond za zdravstveno osigura-nje je izašao sa podat-kom da su naši dugo-vi koje Fond ne mo-že da prizna, jer nisu uklopljeni u ugovo-rene obaveze, negde oko 13 milijardi dina-ra. Kada smo tražili da zdravstvene ustano-ve i oni kojima se du-guje to sravne, to je bi-lo ispod pet milijardi. S druge strane, done-li smo kadrovski plan i centralizovanu na-bavku ćemo realizovati za lekove domova zdravlja i bolnica preko RFZO, a za opremu preko Ministarstva. Verujem da će najveći broj, barem najskupljih potreba na taj na-čin biti korektno rešen. Zdravstvenim usta-novama će ostati da svoje specifičnosti i da-lje same rešavaju i ne očekujemo da se neko usudi da bude finansijski nedisciplinovan i da ne poštuje kadrovski plan. Dakle, ne mo-že se ugovarati preko normativa. Dali smo zakonsku mogućnost opštinama da mo-gu u domu zdravlja zaposliti doktora iznad

normativa, ali moraju da obezbede sopstve-ne finansije. To ne može da ide iz sredsta-va Fonda.

• Otkako je krenula kriza, zatvorene su brojne veledrogerije, a o propasti farma-ceutskih kompanija da i ne govorimo: Ga-lenika, Jugoremedija, Srbolek. Kako vidite stanje u farmaceutskoj industriji?- Ovo jeste teško vreme i oni koji ne budu umeli da uhvate korak u pravom sistemu vrednosti, a to znači da zaista ocene tre-nutak u kom će svoj proizvodni program i svoje standarde uskladiti sa onim što mo-

gu, nažalost, u toj utakmici mogu da izgu-be. Zaista bih volela da Galenika u bilo kom obliku ostane izvor farmeceutskog života Srbije, i radovalo bi me delimično partner-stvo neke kompanije sa Galenikom. Mislim da uvek ima šansi da se to dogodi, ali mo-ram priznati da se ja manje bavim industrij-skim planovima, više se bavim planovima unapređenja zdravlja.

• Lekova u Srbiji nema zato što se ugovori ne potpisuju na vreme, kao što je slučaj sa nestašicom vakcina, novac ne stiže na ra-čune, na primer, lekovi za obolele od retkih bolesti, nema maksimalne cene leka... Suštinski, sve se svodi na to da nadležne službe ne rade svoj posao. Da li se slažete? - Nije tačno. Tačno je da je 531 lek bio bloki-ran kad sam došla, jer nije imao cenu i u pr-va dva, tri meseca to smo sa Ministarstvom trgovine razrešili. A mesecima pre toga to je bilo tačno. S druge strane, rokovi plaća-nja su sada definisani Zakonom. U ovoj go-

Ako su u nekoj organizacionoj jedinici liste čekanja velike, ako pacijent ne može dugo da dođe, u svojoj sredini, do određene dijagnostičke procedure, pod istim uslovima, država mora da obezbedi mogućnosti kod privatnika

Godina skriningaVeliku smo pažnju posvetili činjenici da u Finskoj na 100.000 žena, 0,9 odsto umre od karcinoma grlića materice, a kod nas je taj broj 7,5 odsto. Dakle, to je samo jedan od parametara koji nas tera da radimo organizovani skrining i u ovoj godini smo zaista krenuli sa sjajnim rezultatima.

ZDRAvSTvO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA

24

dini svako u zdravstvu mora da plati u ro-ku do 150 dana, 2014. do 120 dana, a on-da 90 dana, što je sasvim dobro za finansij-ske transakcije u zdravstvu.

I treće, prihvatam da nema onih lekova kojih nema u proizvodnji ili u zemlji. Ako ima lekova u zemlji, i ako se proizvode, a le-kova nema samo zato što neko nije plani-rao svoje potrebe i nema lekova u rezervi, govori o nedomaćinskom poslovanju po-jedinaca. Od njih očekujem da se povuku. Ovo nije vreme za takve ljude. Ništa neće pasti s neba, i onaj ko rukovodi apotekom ili zdravstvenom ustanovom, mora da pla-nira kontinuiranu snabdevenost. • Zašto građani Srbije ne mogu da se

leče u privatnim bolnicama o trošku osiguranja? - Prvo smo krenuli sa apotekama. Naš Ustav daje mogućnost da svi oblici svojine ravnopravno budu zastupljeni, pa i u zdrav-stvu. Na velike otpore sam naišla kada sam razmišljala da je vrlo komforno za građane da svoj recept, pod istim uslovima, mogu da koriste i u najbližoj apoteci, bilo da li je ona privatna ili državna. Istina, ta apoteka mo-ra da ima iste kadrovske, prostorne i struč-ne uslove kao i državna apoteka. Ali je ot-por veliki kada pokušate nešto da menja-te, pa makar i nabolje. Što se tiče vašeg pi-tanja, mislimo da ako su u nekoj organiza-cionoj jedinici liste čekanja velike, ako pa-cijent ne može dugo da dođe, u svojoj sre-dini, do određene dijagnostičke procedure, pod istim uslovima, država mora da obezbe-di mogućnosti kod privatnika. Time privat-nici, koji zapravo komplementarno funkcio-

nišu i sa našim sistemom, nadopunjuju ono čega nema. Potrebni su nam koliko i sama mreža zdravstvenih ustanova. Na primer, imamo oko 5.000 osoba koje su na hemo-dijalizi. Državni kapaciteti nisu dovoljni da podmire sve te potrebe i već imamo oblik sa-radnje sa privatnicima. To je model, i mora-ćemo i u drugim segmentima to da činimo.

• Svakodnevno se susrećemo sa uputima lekara iz državnih bolnica na dodatne pre-glede u privatne ordinacije. Najavljivali ste ukidanje ove prakse, što nije jednostavno. Kako je planirano da se reši ovaj problem? - Svuda u svetu najrenomiraniji stručnja-ci imaju pravo i treba da budu konsultanti

i privatnih i držav-nih institucija, i to zakoni vrlo uređe-nih zemalja pozna-ju. Gde je kod nas problem? Prosto ni-je prirodno da neko bude direktor or-ganizacione jedini-ce u zdravstvu, i da tu nema određenih materijala, a da on ima privatnu prak-su ili radi u privat-noj praksi gde sve-ga toga ima. Istina,

ima ljudi koji zaista rade prekovremeno, pa i u zdravstvu, da bi popravili finansijski sta-tus svojih porodica, koji je jako skroman i vi njima ništa ne možete da zamerite. S dru-ge strane, zloupotrebe moraju da se elimi-nišu. Zakon o radu je dao mogućnost pre-kovremenog rada i zdravstvenim radnici-ma i ta pitanja moraju da budu analizira-na zajedno sa predstavnicima Ministarstva, predstavnicima sindikata i na kraju, sa le-karima, zdravstvenim radnicima i profeso-rima, koji dopunski rade ili imaju privatnu praksu. Planiramo da se uhvatimo ukoštac sa tim tokom 2014.

• U kojoj meri je rebalans budžeta uticao na vaše ministarstvo?- U budžetu je 570 miliona manje nego što je planirano, a budžet za 2013. je već bio manji u odnosu na 2012. Gledaćemo da sva naša timska i terenska putovanja i ak-tivnosti svedemo na minimum. Štedećemo na najelementarnijim stvarima. Ako nešto od opreme ne budemo uspeli da nabavimo, zbog smanjenja, biće prioritet u prvim me-secima naredne godine.

• Aktuelno je pitanje transplantacije. U Srbiji važi pretpostavka da preminuli nije donor dok se porodica ne izjasni suprotno?- Kada je reč o transplantaciji, mislim da je tu do poslednjih godinu dana naprav-ljen jedan veliki prekid u aktivnostima. Bili smo zemlja koja je u ovom regionu za-počinjala transplantacije. Smatram da je problem u tome što nemamo donatorstva na dovoljnom nivou da bismo bili atrak-tivni za Eurotransplant i priključili mu se. Moramo da obezbedimo da godišnje, na milion stanovnika, imamo bar osam do-natorstava organa i to kadaveričnih, a to znači da moramo podizati svest u jedinica-ma intenzivne nege, kod srodnika, da će se život njihovih najbližih produžiti i ka-da njih više nema, kroz drugi organizam.

Tu smo krenuli sa određenim metodama i očekujemo da daju rezultate. U svakom slučaju, ta takozvana prećutna saglasnost za davanje organa u donatorske svrhe za transplantaciju je jedna zakonska moguć-nost koju Hrvati imaju, a mi je nemamo i moramo raditi na svesti građana oko toga.

• Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je oko 2.300 lekara i skoro 13.000 tehničara. Istovremeno, vlada uverenje da se naši lekari sa lakoćom zapošljavaju u inostranstvu gde su među vrhunskim stručnjacima. Da li je baš tako?

Ima ljudi koji zaista rade prekovremeno, pa i u zdravstvu, da bi popravili finansijski status svojih porodica, koji je jako skroman i vi njima ništa ne možete da zamerite. S druge strane, zloupotrebe moraju da se eliminišu

ZDRAvSTvO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA

25

- Tačno i jedno i drugo. Najveća istina je da je odnos nezdravstve-nih i zdravstvenih radnika u našim ustanovama katastrofalno loš po zdravstvene radnike. Napravili smo plan za 2013. da u mreži zdravstvenih ustanova treba da bude negde oko 104.000 uposle-nih. Da svi koji odlaze ili u penziju ili napuštaju zdravstvo, a pri-padaju nemedicinskom kadru, mogu do tog broja biti zamenje-ni sestrama i lekarima. To je naša mogućnost da oko 400 lekara, 800 sestara, i značajan broj farmaceuta i stomatologa zaposlimo.

• S druge strane, imamo manjak radiologa, anesteziologa, patologa... - Preduslov da neko dobije specijalizaciju je da dve godine ra-di kao lekar. Za te specijalizacije taj uslov uopšte nije potreban. Potrebno je da neko izrazi želju da bude anesteziolog, dobiće spe-cijalizaciju, naravno mora ispunjavati zakonom predviđene uslo-ve. Mislim da ćemo na ovaj način malo popraviti situaciju.

• Psihijatar ste po struci i žena koja godinama zauzima visoke

državne funkcije. Kako biste opisali mentalno stanje nacije i vidite li promene kolektivne psihologije u poslednjih pet godina otkako je krenula kriza?- Mislim da smo malo desenzibilisani. A šta to znači? To prosto znači da nas je toliko duga kriza čak pomalo i ojačala. Međutim, onog momenta kad se u delovima naše populacije primeti rezigni-ranost, da ne kažemo ni volim ni ne volim, ni hoću ni neću, da-kle jedna blaga ravnodušnost, to je loš znak. Ukazuje da je neza-dovoljstvo pre svega ekonomskom situacijom veliko. Naše zdrav-lje kao i zdravlje ljudi u zemljama regiona i u Evropi, dakle svi naši parametri, izuzev smrtnosti od hroničnih bolesti, jer se na-ši ljudi kasno javljaju, pa su uslovi za izlečenje manji, slični su. Razbolevamo se od depresije, malignih bolesti, kardiovaskular-nih bolesti, skoro koliko i drugi. Imamo imunitet, da tako kažem, otpornost organizama, koji je sasvim na nivou onih koji više vode računa o svom zdravlju.

• Da li je neki od planova, za budućnost zdravstva u Srbiji, upra-vo preventiva?- Jeste. Ocenili smo da pored prevencije malignih i kardiovaskular-nih, dakle masovnih nezaraznih bolesti, zaraznih bolesti sa poseb-nim osvrtom na decu i stare, posebnu pažnju moramo da posve-timo i depresiji koja pripada mentalnom zdravlju. Depresija će biti drugi element onesposobljenosti građana krajem 20. godine ovog milenijuma. Zaista planiramo da radimo skrininge i na depresiju, i rano otkrivanje bolesti, jer to znači rano lečenje bez posledica. •

Naše zdravlje kao i zdravlje ljudi u zemljama regiona i u Evropi, dakle svi naši parametri, izuzev smrtnosti od hroničnih bolesti, jer se naši ljudi kasno javljaju, pa

su uslovi za izlečenje manji, slični su

Zakon o javnim nabavkama je dobio medijski publicitet od 79 objava

Objave su se najvećim delom odnosile na međusobne optužbe između Ministarstva zdravlja i apotekarskih ustanova o tome ko je kriv za nestašicu insulina i drugih lekova koja je zavladala u zdravstvu proteklih meseci.

Primetno je da su mediji o pomenutom Zakonu izveštavali najvećim delom u informativnom kontekstu sa čak 59 objava, dok je zabeleženo i 15 negativno konotiranih objava. Pozitivna percepcija primetna je u svega 5 objava.

Aktivniji su u izveštavanju bili štampani mediji koji su plasirali čak 6 tekstova, dok su elektronski mediji emitovali 19 TV priloga o nestačici i nabavkama lekova. Od štampanih medija u izveštavanju su se istakle dnevne novine koje su plasirale 46 tekstova, dok su nedeljnici objavili 12, a mesečnici 2 izveštaja.

Pojedinačno posmatrano,

najveći broj objava plasirao je dnevni

list Večernje novosti (devet tekstova). Najveći publicitet Zakon o javnim

nabavkama dobio je 18. i 31. maja (po sedam izveštaja).

Infografika je urađena prema podacima sektora analitike agencije Real Time Clipping Beograd. www.realtime.co.rs

Večernje novostiPregledPolitikaDanasBlicTV B92TV RTS 1

Dnevne novine

Svi ostali 37

Nedeljne novine

Mesečne novine

Televizija

kako je preneo dnevni list „Pregled”, ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović izjavila je da nestašice insulina i drugih lekova nema s obzirom na to da se ništa nije promenilo u sistemu nabavke

farmaceutskih proizvoda u odnosu na 2012. godinu

Direktor RFZO-a Momčilo Babić pozvao je nadležne organe i tužilaštvo da preuzmu mere protiv onih koji dezinformišu javnost i ugrožavaju normalno funkcionisanje srpskog tržišta lekovima.

59155

Zastupljenost u medijima u periodu Maj-Jun 2013.

Zakon o javnim nabavkama

neutralno

negativno

pozitivno

ZDRAvSTvO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA

26

Za sedam do deset godina suočićemo se sa ozbiljnim manjkom kadrova. više od polovine lekara je starije od 50 godina i pred penzijom, a u čitavom sistemu imamo najmanje doktora mlađih od 30 godina, čulo se između ostalog na BiZlife konferenciji „Budućnost zdravstva

i farmaceutske industrije“

Zdravstvu neophodna reformska terapija

B I Z L I F E conferences&events

ZDRAvSTvO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA

27

Piše: Nikola Pavlović Foto: Jelena Vučetić

Šta je mala, a šta velika korupcija u zdravstvu i da li društvo treba da to-leriše sitna podmićivanja lekara i kon-sultacije koje se obavljaju u privatnim

ordinacijama nakon obavljenog posla u držav-noj ustanovi? Zašto se ne govori o tome da u po-jedinim apotekama koje u Srbiji 'niču ko pečur-ke’, ne rade farmaceuti iako su oni prvi zdrav-stveni radnici kojima se obraćamo kad nam

ustreba pomoć? Da li država diskriminiše doma-će proizvođače lekova, kako su liste čekanja po-tencijalni izvor korupcije i hoće li Srbija za deset godina ostati bez lekara?

O svim pobrojanim temama živo se diskuto-valo na drugoj po redu BIZLife konferenciji ko-ja je 21. juna održana u hotelu Hyatt pod na-zivom „Budućnost zdravstva i farmaceutske in-

dustrije“. Kompetentni učesnici prvog pane-la „Zdravstvo Srbije - u rukama politike ili stru-ke“ suočili su mišljenja ne ostavljajući gotovo nijedan problem današnjeg zdravstvenog siste-ma netaknutim.

Temu lista čekanja kao potencijalnog izvora korupcije otvorio je Dušan Milisavljević, pred-sednik skupštinskog Odbora za zdravlje i poro-dicu, navodeći primer da 20.000 ljudi čeka na operaciju katarakte.

„Zašto? Zato što se ljudi upućuju u privat-ne ordinacije. Pošto kod države treba da čeka-ju, prirodno je da odlaze kod privatnika kod ko-

jih su ih uputili lekari koji bi to trebalo besplat-no da im urade u državnoj instituciji“, rekao je Milisavljević. Za njega, to nije jedini izvor korup-cije u zdravstvu. Tu je i, kako kaže, ’štelovanje’ tendera za nabavku lekova kroz ’tesnu sarad-nju’ direktora i farmaceutskih kompanija.

Za razliku od njega, Tatjana Radosavljević, di-rektorka Lekarske komore Srbije, smatra da le-

Kompetentni učesnici prvog panela „Zdravstvo Srbije - u rukama politike ili struke“ suočili su mišljenja ne ostavljajući gotovo

nijedan problem današnjeg zdravstvenog sistema netaknutim

„Skrećem pažnju na zloupotrebu nepreciznog Zakona o zdravstve-noj zaštiti i osiguranju, koji je omo-gućio lekarima da rade prekovre-meno u privatnim institucijama, što je nakaradni odnos zloupotre-be položaja lekara koji krše Hipo-kratovu zakletvu i ja ih zovem lekarima koji ne nose bele mantile, već crne.“

prof. dr Dušan Milisavljević

predsednik, Odbor za zdravlje i porodicu Skupštine

Srbije

„Potrebna je profesionalizacija svih aktera koji učestvuju u krei-ranju zdravstvene politike u obla-sti lekova i medicinskih sredstava u Srbiji, jer ne postoji nijedan faktor koji je u takvom stanju da bismo mogli da ka-žemo da smo njime zadovoljni.“

prim. dr Periša siMonović

državni sekretar Ministarstva zdravlja Republike Srbije

ZDRAvSTvO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA

28

kari imaju pravo da rade dopunski i kod privat-nika, ali ova praksa mora dodatno da se uredi. Evo njenih argumenata: „Nije tačno da ta prak-sa postoji samo kod nas. Ne treba je ukidati već regulisati ko upućuje pacijenta kod privatnika, a onda ostaviti lekare da za dodatni rad prima-ju honorare, plaćaju poreze državi i budu dostu-pni pacijentima koji hoće baš njih“, istakla je Radosavljevićeva skrećući pažnju na još jedan problem – nedostatak lekara.

„Za sedam do deset godina suočićemo se sa ozbiljnim manjkom kadrova. Više od polovine lekara je starije od 50 godina i uskoro će u pen-ziju“, poručila je Radosavljevićeva ostavljajući

ipak ’tračak nade’. „Iako masovno odlaze u inostranstvo i neza-

dovoljni su uslovima u Srbiji, čak 60 odsto dok-tora je reklo da bi ponovo izabralo ovaj poziv“, navela je direktorka Lekarske komore uz apel državi da se ozbiljno pozabavi problemom ka-drovkse politike.

Dr Periša Simonović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, smatra da rad u privat-nim i istovremeno zdravstvenim ordinacijama ne treba inkriminisati „ako lekar odradi pošte-no svojih osam sati u državnoj ustanovi“. On je upitan i šta je sa 608.000 doza vakcina protiv čuvenog svinjskog gripa i zašto one još uvek ni-su uništene?

„Tragamo za tim odgovorom jer nisu samo te vakcine u pitanju, već 300 tona medicin-

skog smeća koje treba da se izveze iz Srbije jer mi nemamo spalionicu“, rekao je Simonović nadovezujući se i na konstatacije doktorke Radosavljević o manjku lekara.

„Imamo 104.000 zaposlenih u zdravstvu ko-ji ne odgovaraju stvarnim potrebama sistema. Imamo viškove od oko 10.000 zbog kojih ne možemo da zaposlimo medicinske sestre koje su nam preko potrebne“, rekao je Simonović.

U međuvremenu, otvorene su i teme profesi-onalizacije menadžmenta državnih zdravstve-nih institucija koji bi, po uverenju većine uče-snika, trebalo da vode profesionalni ekonomisti i menadžeri. Govornici su se dotakli i teme mo-

nopola u zdravstvenom sistemu koji država lju-bomorno čuva.

„Zašto za svoj novac ne mogu da se lečim i kod privatnika? Zašto pacijenti nemaju moguć-nost izbora i ustanove i lekara?“, upitao je dr Draško Karađinović, koordinator NVO ’Doktori protiv korupcije’ insistirajući na izjednačavanju privatnog i zdravstvenog osiguranja.

Konačno, i predstavnik države se složio oko potrebe reforme zdravstva koja bi, najprostije rečeno, trebalo da podrazumeva uvođenje kon-kurencije u sistem osiguranja, profesionalizacije i transparentnosti, konstatujući da trenutnim stanjem gotovo niko nije zadovoljan.

Nakon aktivne razmene mišljenja koja je obe-ležila prvi panel, reč su uzeli učesnici drugog pa-nela „Farmaceutska industrija na kolenima“,

„Ova država će se za sedam do deset godina suočiti sa manjkom lekara.“

dr TaTjana raDosavljević

direktor, Lekarska komora Srbije

Rad u privatnim i istovremeno zdravstvenim ordinacijama ne treba inkriminisati „ako lekar odradi pošteno svojih osam sati u

državnoj ustanovi“ - dr Periša Simonović

„Samo kroz sistem regulisanog tržišta i osiguranja i zdravsteve-nih usluga mi možemo sa jedne strane iskoreniti korupciju, a sa

druge strane kroz konkurenciju može-mo podići kvalitet usluga.“

dr Draško karađinović

koordinator, NVO “Doktori protiv korupcije“

„U srpskom zdravstvu vladaju sistemski zakoni koji legalizuju

korupciju, diskriminaciju, uzurpaciju, koji su doveli do

formiranja crnog tržišta medicinskih usluga regionalnog

karaktera.“

Miroslav PeTrović predsednik, Udruženje za zaštitu prava pacijenata

"Pravo na zdravlje"

ZDRAvSTvO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA

29

koji nije bio ništa manje interesantan i nadasve angažovan u traganju za odgovorima kako na-bolje promeniti opštu klimu u farmaceutskoj in-dustriji i struci.

Prvi se slušaocima obratio Vekoslav Šošević, sekretar Udruženja za hemijsku i farmaceut-sku industriju u Privrednoj komori Srbije (PKS), iznoseći podatke o poslovanju ovog sektora. Od njega smo čuli da je ukupna potrošnja lekova la-ni bila 740 miliona evra, da industrija godišnje raste oko deset odsto, a da domaće lekove najvi-še kupuju Rusi, Nemci i Crnogorci, dok se najvi-še uvozi iz zemalja Evropske unije.

„Podsećam da je prošle godine dug države bio

oko 250 miliona evra, a da je država htela da joj se pola duga oprosti, što zaista nije bilo mo-guće jer su pojedine firme bile spremne da na-puste Srbiju“, rekao je Šošević tvrdeći da država diskriminiše domaće proizvođače lekova u ko-rist uvoznika.

„PDV na uvoz repromaterijala je 20 odsto, a na gotov lek osam odsto“, naveo je Šošević konstatujući da nadležni moraju ozbiljnije da se pozabave održanjem domaće proizvodnje. Smatra i da je administracija spora aludiraju-ći na Agenciju za lekove i čekanje na dobija-nje dozvola, saglasnosti za uvoz repromateri-jala i slično, što Marija Jovanović, rukovodilac Centra za humane lekove u Agenciji za lekove, nije sporila.

„Otkako je smanjen broj zaposlenih za oko 60 ljudi, tačno je da probijamo rokove. Imamo

i probleme sa proizvođačima koji vrlo često ne dostave potrebnu dokumentaciju bez koje mi ne možemo da pustimo lek u promet, jer uvek vodi-mo računa da on bude bezbedan, efikasan i sigu-ran za potrošača.“

Reč je uzeo Dragutin Rajevac, predsednik Skupštine saveza privatnih apotekara, koji se požalio na diskriminaciju koju trpe privatne apoteke.

„Republički fond za zdravstveno osigura-nje ima ugovore sa državnim apotekama na rok plaćanja od 40 do 60 dana, a sa privatnim apotekama na 150 dana. Pa, kada ja ne pla-tim veledrogeriji u roku od 150 dana, ona će

me blokirati. Apsurdno je i to što istim tim ve-ledrogerijama državne mogu da plaćaju u ro-ku od 150 dana, a mi moramo u roku od dva meseca. Ova praksa mora pod hitno da se uki-ne“, poručio je Rajevac dodajući kao paradoks i činjenicu da se lekovi prodaju na tržištu po različitim cenama u apotekama koje se otva-raju bez ikakvog reda i pravila na ’metar jed-na od druge’.

S ovim se složila i Dragana Jovanović, direk-torka Farmaceutske komore.

„Nije retkost da apoteke ispunjavaju uslove samo prilikom otvaranja, a da onda u njima ra-de ljudi koji nisu farmaceuti po struci, što ne bi smelo da se događa“, zaključila je Jovanovićeva.

Učesnici drugog panela zaključili su da bi ce-ne lekova trebalo da budu fiksne, a da sa centra-lizacijom javnih nabavki treba krenuti što pre. •

„Država ne prati inodimicilne cene koje je sama Vlada usvojila. Mi smo sada na 55 do 60 odsto inodimicilnog leka, što je nedopusti-vo ako želimo da oporavimo domaću proizvodnju.“

„Imamo još jedan apsurd a to je da državne apoteke mogu da plaćaju veledrogerijama na 150 dana, a privatne na 60.Te nejednakosti treba pod hitno da se ukinu.“

vekoslav šošević sekretar, Udruženje za

hemijsku i farmaceutsku industriju PKS

DraguTin rajevac predsednik, Skupština Saveza

privatnih apoteka

„Nije retkost da apoteke ispunjavaju uslove samo prilikom otvaranja, a da onda u njima rade ljudi koji nisu farmaceuti

po struci“ - Dragana Jovanović

„Jeste da se mi približavamo Evropskoj uniji u smislu harmo-nizacije zakona, ali nam je težina to što su kod nas sve procedure izdavanja dozvola nacionalne.“

Marija jovanović rukovodilac, Centar za

humane lekove, Agencija za lekove

ZDRAvSTvO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA

30

Piše: Tatjana Ostojić

suočeni sa brojnim problemima u zdravstvu i farmaceutskoj indu-striji, od broja zaposlenih za koje se uplaćuje zdravstveno osigura-

nje, preko dugovanja države prema apote-kama i farmaceutskoj industriji, pitanje na-bavki lekova, liste čekanja... odgovore smo potražili i kod prof. dr Momčila Babića, di-rektora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

• Na mestu direktora ste od marta. Kako ocenjujete zdravstveni sistem u Srbiji i šta su, po vašem mišljenju, najveći problemi?- Za bilo koje promene treba vremena i mnogo kreativnog rada. Kao što znate, RFZO se finansira od doprinosa koje mi kao osiguranici sami uplatimo. Činjenica je i da je 2008. godine 2,1 milion ljudi u Srbiji bio prijavljen na zdravstveno osi-guranje kao zaposleni i da su poslodavci za većinu plaćali zdravstveno osiguranje,

a da ih je danas 1,6 miliona i da za veliki broj tih zaposlenih poslodavci ne uplaću-ju zdravstveno osiguranje. Neuplaćivanje doprinosa je u nadležnosti Ministarstva finansija, koje jedino ima instrumente da poboljša naplatu. E upravo to neuplaćiva-nje doprinosa je naš osnovni problem. Mi ćemo na našem sajtu ažurno obaveštava-

ti javnost o svima koji ne isplaćuju svoje obaveze. Pitanje mehanizama bolje napla-te jeste veoma bitno, i nadamo se da će se u budućem periodu povećati kontrola od strane Poreske uprave da li su doprinosi plaćeni, ali i disciplina samih poslodavaca da izmiruju svoje zakonske obaveze.

• Koliko fond i kome u ovom trenutku du-guje novca, a koliko i ko vama duguje?- Fond u ovom trenutku duguje za leko-ve na recept apotekarskim ustanovama 5,2 milijarde dinara, a docnju u plaćanju sa 150, sveli smo na 70 dana! Za pomaga-la koja se izdaju na recept u apotekarskim ustanovama, plaćamo mesec za mesec.

RFZO-u se, prema podacima Poreske upra-ve, koja je nadležna za kontrolu, prikuplja-nje i naplatu poreza i doprinosa, duguje 85 milijardi dinara po osnovu neplaćenih do-prinosa za zdravstveno osiguranje. To su veoma velika sredstva, budući da je, pri-mera radi, budžet za plate svih zaposlenih

„država je preuzela deo duga za farmaceutske kompanije koje imaju finansijske probleme ili su u stečaju, a Fond redovno izmiruje plaćanja za lekove na recept prema apotekarskim ustanovama“

pRoF. dR MoMčilo BaBić, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje

I N T E R V J U

RFZO je početkom godine na listu lekova stavio 267 novih lekova. Stavljanjem lekova čiji se INN-ovi do sada nisu nalazili na listi lekova omogućeno je proširenje terapijskih opcija za osigurana lica obolela od nekih bolesti

U planu ozdravljenje zdravstva

ZDRAvSTvO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA

31

u zdravstvu 98.800.000.000,00 dinara. Ukupni usaglašeni javni dug do 1. oktobra 2012 godine je iznosio 5.013.684.452,68 dinara.

• Proizvođači lekova se često žale da je farmaceutska industrija ugrožena zbog dugovanja države. Koji je vaš odgovor?- Država je preuzela deo duga za farmaceut-ske kompanije koje imaju finansijske pro-bleme ili su u stečaju, a Fond redovno iz-miruje plaćanja za lekove na recept pre-ma apotekarskim ustanovama. Pritom ne

treba zaboraviti činjenicu da je rebalan-som budžeta Fondu umanjeno pet milijar-di dinara. Smatram korisnim da znate da mesečna faktura za lekove na recept, koju RFZO plaća, iznosi više od dve milijarde di-nara, da se uvode inovativni lekovi i da je, shodnu velikom manjku u budžetu Fonda, našim osiguranicima omogućena kvalitena zdravstvena zaštita.

• Nestašice lekova nisu novost u Srbiji, ali često se čuje da je Fond neretko jedan od uzročnika zbog neraspisivanja tendera na vreme ili nepotpisivanja ugovora. Da li je to tačno i da li ima ’leka’ za nestašicu lekova? - U narednim godinama će biti centralizo-vane nabavke. Ali, zdravstvene ustanove moraju racionalno da troše ugradni mate-rijal, lekove…, i da na vreme traže ono što im je neophodno. Mnogo bolje mora da se planira potrošnja. Što se nestašica leko-va tiče, one su sporadične. Bilo je proble-ma sa kompanijama koje su u stečaju, ali srećnom, većina lekova ima adekvatnu za-menu.

• Privatni apotekari zahtevaju da im se no-vac isplaćuje u istom roku kao i državnim. - Rok za plaćanje lekova na recept se plaća svima pod jednakim uslovima, i on je mak-simalno skraćen sa 150 na 70 dana.

• Najavili ste izradu softvera kojim će biti rešeni problemi lista čekanja. Da li ste mišljenja da su pojedine liste veštačke?- Za sve preglede i intervencije na koje se u nekoj zdravstvenoj ustanovi čeka duže od 15, a najviše 30 dana, videćemo šta je odr-živo, biće formirane liste čekanja. Za po-stojeće liste čekanja za ortopedske, kardio-hirurške ili oftalmološke operacije, koje se sada u pojedinim ustanovama zakazuju i za 2016. godinu, u toku je izrada novog sof-tvera, koji će u ovu oblast konačno uvesti red. Naravno da je i to nemali posao, za šta

je svakako neophodan timski rad. Dakle, o toj temi možemo konkretnije da priča-mo kroz nekoliko meseci, a sasvim realno od početka naredne godine. Liste čekanja su svakako nerealne i naduvane, ali za nji-hovo ažuriranje odgovorne su same zdrav-stvene ustanove.

• Možemo li očekivati proširenje pozitivne liste u skorije vreme?- RFZO je početkom godine na listu lekova stavio 267 novih lekova. Stavljanjem leko-va čiji se INN-ovi do sada nisu nalazili na li-

sti lekova omogućeno je proširenje terapij-skih opcija za osigurana lica obolela od sle-dećih bolesti: akutnog infarkta miokarda, angine pektoris, hipertenzije, genito-urinar-nih oboljenja, Parkinsonove bolesti, šizofre-nije, bipolarnog poremećaja, depresije, bo-lesti zavisnosti, hronične opstruktivne bole-sti pluća, glaukoma, venske tromboemboli-je, za prevenciju akutne i odložene mučni-ne i povraćanja, psorijazni artritis, reuma-toidni artritis, ankilozirajući spondilitis. Na listi je takođe, prvi put, omogućena i prime-na enteralne ishrane kod bolesnika koji su zbog progresije bolesti izgubili reflkels gu-tanja i neophodna im je enteralna ishrana, kao kod obolelih od Batenove bolesti.

• Demantovali ste da lobirate za kupovinu privatnog beogradskog KBC-a, ali ne kri-jete da smatrate da bi to bio dobar potez. Koji su vaši argumenti?

- Ne lobiram, iako lobiranje nije zabranje-no, ali mislim da bi to trebalo uraditi. Ja ne-mam nikakve veze sa tim. Niti donosim od-luku o tome, niti sam član Vlade. Kupovina može da se uradi samo u stečaju. Možda dr-žava ima neke druge opcije i hoće da gradi bolnice, ali to će trajati više godina, a ova ustanova može odmah da se kupi ukoliko je proglašen stečaj. Potpuno sam siguran da bi u takvoj bolnici mogao da se napravi centar za transplantaciju, da se u istom da-nu počne šest presađivanja organa, i da ne dolazi do bacanja organa. •

Za postojeće liste čekanja za ortopedske, kardiohirurške ili oftalmološke operacije, koje se sada u pojedinim ustanovama zakazuju i za 2016. godinu, u toku je izrada novog softvera, koji će u ovu oblast konačno uvesti red

ZDRAvSTvO I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA

32

na nedavno održanoj konferen-ciji BIZLIfe „Budućnost zdrav-stva i farmaceutske industrije u Srbiji“ među temama našla se i

tema reforme zdravstva i zdravstvenog osi-guranja i neophodnost privatnog zdravstve-nog osiguranja. Ova pitanja bila su povod za razgovor sa Milenom Zečević, direktorom za podršku prodaji dobrovoljnog zdravstve-nog osiguranja, Uniqa osiguranja.

• Građani su vrlo nezadovoljni sistemom državnog zdravstvenog osiguranja, suo-čeni sa situacijom da je sve manje lekova i usluga obuhvaćeno obaveznim zdrav-stvenim osiguranjem. Da li je alternativa privatno zdravstveno osiguranje? - Privatno zdravstveno osiguranje omogu-ćava korisniku da lečenje sprovede lekar koga on sam odabere, u odabranoj ustano-vi i u željenom terminu. Kupovinom privat-nog zdravstvenog osiguranja, našim kori-snicima su na raspolaganju usluge lekara opšte prakse, svih specijalista, dijagnosti-ka, laboratorija, bolničko lečenje, sistemat-ski pregledi, oftalmološke, stomatološke us-luge, fizikalna terapija, lekovi propisani od strane lekara. U zavisnosti od odabranog paketa osiguranja, klijent sam opredeljuje paletu usluga koje želi da koristi. Želim da istaknem da smo mi jedina osiguravajuća kuća na našem tržištu koja klijentima nudi uslugu bolničkog lečenja u Evropi. Ovu vr-stu osiguranja može poslodavac ugovoriti za zaposlene, ali i pojedinci mogu individu-alno sami da sklope ugovor.

• Nedavno je u Srbiji po drugi put organi-zovan ’MedUNIQA - Mobilni centar za brigu

o zdravlju’. Kome je on namenjen, kakve preglede je moguće obaviti i da li je u planu ponovni dolazak iz Austrije?- Specijalni kamion opremljen najsavre-menijom opremom bio je na raspolaganju svim građanima Srbije koji su se telefonski prijavili za preventivne preglede. U nekoli-ko ordinacija smeštenih u samom kamio-nu, bilo je moguće besplatno proveriti ce-lokupno stanje organizma. S obzirom na ogromno interesovanje, razmišljamo o to-me da ovo ponovimo sledeće godine.

• Korisnici vašeg osiguranja imaju do-stupnu telefonsku liniju 24 sata dnevno. Šta im ona omogućava i da li recimo neko iz Kragujevca može da računa na iste uslove lečenja kao i neko iz Beograda, u trenutku kada mu je ono zaista potrebno? - MedUNIQA kontakt centar je našim osi-guranicima na raspolaganju 24 sata 365 dana u godini. Naši lekari sa višegodišnjim

iskustvom daju klijentima savete, pomažu im u odabiru lekara koji im je potreban u rešavanju njihovog problema i u ime kli-jenta zakazuju pregled u izabranoj usta-novi u mreži od preko 350 ustanova iz pri-vatne i državne prakse. Svim osiguranici-ma je na raspolaganju kompletna mreža zdravstvenih ustanova u svim gradovima Srbije, što obezbeđuje da, na primer, osigu-

ranik iz Kragujevca ima pravo da se leči u Beogradu i obrnuto.

• Da li ste zadovoljni poslovanjem i uopšte svešću građana o prednostima ove vrste osiguranja kod nas i kakvi su planovi za ovu godinu? - Naši rezultati pokazuju da se sve veći broj građana opredeljuje za korišćenje privat-nog zdravstvenog osiguranja, jer nemaju vremena da čekaju preglede i dijagnosti-ku u državnoj praksi. Iako smo mi na trži-štu tek godinu i po dana, više od 6.500 osi-guranika koristi naše usluge. Povratne in-formacije o zadovoljstvu klijenata našom uslugom dodatno nas ohrabruju da još vi-še radimo na razvoju ove vrste osiguranja.

• Ocena je da se još uvek mali broj građana Srbije odlučuje na dobrovoljno zdrav-stveno osiguranje. Koji su razlozi za takvu odluku?

- Ljudi nisu dovoljno informisani da je ova usluga postala dostupna široj populaciji. Navešću primer: mlađa muška osoba sta-rosti 30 godina paket Vital start 1000 mo-že da kupi za osam evra mesečno. Njemu je na raspolaganju godišnji budžet od 1.000 evra za preglede lekara opšte prak-se, specijalista, laboratoriju i kompletnu dijagnostiku. •

„naši rezultati pokazuju da se sve veći broj građana opredeljuje za korišćenje privatnog zdravstvenog osiguranja, jer nemaju vremena da čekaju preglede i dijagnostiku u državnoj praksi“

U korak sa potrebama građana

Privatno zdravstveno osiguranje omogućava korisniku da lečenje sprovede lekar koga on sam odabere, u odabranoj ustanovi i u željenom terminu

Milena Zečević, direktor za podršku prodaji dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, uniqa osiguranjeI N T E R V J U

35BIZLIFEconferences&events

Conferences&Eventsdogađaji // konferencije // ekonomija // vesti...

Moj poslovni stav// Uspeh proizlazi iz posla koji iskreno volitepatrik Kolan, regionalni predstavnik BNP Paribas Grupe u Findomestic banci u Srbiji i predsednik Francusko-srpske privredne komore

Najava// zelena energija BIZLife Conferences&Events

// U FOKUSU STRANIH MEDIJA The New York Times, Wall Street Journal, CNN Money

s43s36 s46

36 BIZLIFEconferences&events

potreba za korišćenjem obnovljivih izvora energije javila se proteklih nekoliko decenija nakon obelodanjivanja alarmantnih podata-ka o posledicama emisije gasova sa efektom

staklene bašte, koji nastaju sagorevanjem fosilnih goriva. Kao jedan od odgovora na ove izazove, evropska unija prihvata obavezu da do 2020. zarad borbe protiv klimatskih promena smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte, među kojima je ugljen-di-oksid, za 20 odsto u odnosu na 1990. godinu, da udeo obnovljivih izvora energije poveća na 20 odsto i da merama energetske efikasnosti ostvari uštede od 20 odsto. Srbija istovremeno preuzima obavezu da do 2020. godine poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji sa sadašnjih

21,2 na 27 odsto. direktiva eu takođe predviđa da do 2020. godine korišćenje obnovljive energije u tran-sportu iznosi najmanje deset odsto ukupne potrošnje goriva u evropskoj uniji. Kako Srbija planira da ispuni

sve preuzete obaveze? Prema nacionalnom akcionom planu za obnovljive izvore energije, da bismo stigli do potrebnih 27 odsto udela obnovljivih izvora energije, potrebno je izgraditi 1.092 megavata novih kapaciteta za proizvodnju

struje. Za to će biti potrebno ulaganje od dve milijarde evra u narednih sedam godina.

akcioni plan, koji je predstavljen u februaru 2013, predviđa da do 2020. u pogonu budu objekti snage 500 megavata za proizvodnju struje iz vetra, 438 megavata mini-hidroelektrana, 100 megavata elektrana na biomasu, 30 megavata na biogas, po deset megavata na deponijski gas i sunčevu energiju, tri megavata za elektrane na otpad i jedan megavat na geotermalnu energiju. učešće obnovljivih izvora u sektoru elek-trične energije trebalo bi da se poveća sa sadašnjih 29 na 37 odsto do 2020. godine, u energiji za grejanje i hlađenje sa 26 na 30 odsto, i u sektoru saobraćaja kroz upotrebu biogoriva sa sadašnjih nula na deset odsto.

Zelena energijaŠta Srbija čini kako bi sustigla Evropljane i smanjila korišćenje fosilnih goriva uz povećanje energetske efikasnosti? Kakve su joj obaveze a kakve namere, gde su potencijali i da li će prihvatanje zelenih standarda Starog kontinenta da nas košta i koliko?

tri puta više

energije koristi se u Srbiji nego u zemljama EU

tekst: Nikola

Pavlović

bizlife conferences&events

Potencijal biomase u Srbiji se procenjuje na oko 2,7 miliona tona ekvivalenta nafte ili 66 odsto ukupnog potencijala

biomasa 63%

Potencijali obnovljivi izvori

energije

Geotermalna energija 4%

Energija vetra 5%

Solarna energija 14%

Hidropotencijal 14%

37BIZLIFEconferences&events

Podaci iz novembra prošle godine pokazuju da je do sada izdato 128 energetskih saglasnosti za objekte do jednog megavata snage i 81 energetska dozvola za elektrane iznad jednog megavata.u prva tri meseca 2013. podneto je 200 zahteva za energetske dozvole i saglasnost u oblasti obnovljivih izvora, koliko i za prethodne tri godine. elektroprivreda Srbije planira izgradnju i revitalizaciju 35 malih hidroelektrana, ulaganje u vetroparkove i solarne elektrane, izgradnja novih hidrocentrala, a najznačajnije - pet hidroelek-trana na velikoj Moravi ukupne snage 150 megavata. Partner je nemačka kompanija rWe innogy (www.rwe.com). Za realizaciju ovih, ali i drugih projekata potrebne su četiri milijarde evra.

da li će i koliko biti ulagača zainteresovanih da podrže sve ove projekte, ostaje da se vidi. Potencijala ima, a procenjuju se na četiri miliona tona ekvivalenta nafte godišnje, što odgovara gotovo polovini godišnje potrebe zemlje za energijom. u nekim vrstama obnov-ljivih izvora, međutim, Srbija po potencijalu zaostaje za nekim članicama eu, poput danske i španije, u

oblasti vetra. najvećim potencijalom u Srbiji se smatra biomasa. Potencijal biomase se procenjuje na oko 2,7 miliona tona ekvivalenta nafte ili 66 odsto ukupnog potencijala.

istovremeno, zakoni zaista podržavaju namere dr-žave da ispuni preuzete obaveze. naime, Strategijom razvoja energetike Srbije do 2015. (www.parlament.gov.rs) za jedan od prioriteta u srpskoj energetici je postavljeno i veće korišćenje obnovljivih izvora energije, a to je i prioritet Strategije za održivi razvoj u kontekstu unapređenja zaštite životne sredine i raci-onalnog korišćenja prirodnih resursa. Posebno važan korak je bilo usvajanje uredbi kojima su uvedene pod-sticajne mere za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije.

Međutim, na putu većeg korišćenja energije iz obnovljivih izvora više je prepreka - procedure za investiranje su duge i složene, propisi nedovoljni, a standardi tek delimično definisani. Posebnu

Ugalj 68%

Struktura proizvodnje primarne energije u Srbiji

Prirodni gas 3%Nafta 9%

Hidroelektrična energija 10 %

Ogrevno drvo 10%

planovi

Elektroprivreda Srbije planira izgradnju i revitalizaciju 35 malih hidroelektrana, ulaganje u vetroparkove i solarne elektrane, izgradnja novih hidrocentrala, a najznačajnije - pet hidroelektrana na Velikoj Moravi ukupne snage 150 megavata.

direktiva Eu takođe predviđa da do 2020. godine korišćenje obnovljive energije u transportu iznosi najmanje deset odsto ukupne potrošnje goriva u Evropskoj uniji

38 BIZLIFEconferences&events

prepreku predstavlja cena električne energije, koja nije ekonomska, odnosno energija iz obnovljivih izvora ne bi bila konkurentna zbog niske regulisane cene struje. otvoreno je i pitanje koliko bi distributivna mreža mogla da podrži priključivanje kapaciteta iz obnovljivih izvora energije bez ulaganja i kako bi se to odrazilo na cenu struje. Kada se govori o obnovljivim izvorima energije, uvek se postavlja i pitanje stabilnosti snabdevanja iz takvih izvora energije, koji, kao što je slučaj sa vetrom i suncem, ne mogu obezbediti ravnomerno snabdevanje tokom cele godine. Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije je skuplja od proizvodnje energije iz fosilnih goriva i zbog toga se uvode mere

podsticaja za investiranje u postrojenja. u Srbiji ima i malo objekata za eksploataciju obnovljivih izvora energi-je, osim hidroelektrana, gotovo da ne postoje deklarisani proizvođači opreme, nema domaće proizvodnje opreme...

uskoro će, međutim, početi i izrada nove strategije razvoja energetike od 2015. do 2025. godine, sa projekci-jama do 2050.

što se energetske efikasnosti tiče, dovoljno je reći da Srbija godišnje troši dve milijarde evra na uvoz energenata, koje troši krajnje neracionalno (čak tri puta više energije koristi se u Srbiji nego u zemljama eu). akcionim planom o energetskoj efikasnosti predviđeno je da se u Srbiji do 2019. uštedi devet odsto energije od

finalne potrošnje, a Zakonom o energetskoj efikasno-sti predviđeno je od 2014. godine formiranje Fonda za energetsku efikasnost, stručnog tela koje će podržavati projekte energetske efikasnosti, a to znači i subvencioni-sane zajmove za građane.

inače, slikovit je podatak da od tri miliona zgrada u Srbiji, 70 odsto nema izolaciju, ne samo po evrop-skim standardima, već ni po našim važećim domaćim propisima. a kada bi se na kući od 200 kvadrata, što je prosečna površina kuće u Srbiji, izolovala samo fasada, domaćinstvo bi godišnje uštedelo 100.000 dinara za grejanje i hlađenje, a investiciju isplatilo za dve-tri go-dine. hteli - ne hteli, investitori već neko vreme moraju da vode računa o energetskoj efikasnosti budući da od prošle godine svaka novoizgrađena zgrada mora da ima energetski pasoš, a to između ostalog znači i izolaciju

od 12 centimetara stiropora, čime se troši tri puta manje energije. trenutno, prosečna potrošnja za zagrevanje i hlađenje stanova u Srbiji je od 150 do 200 kilovat-časova po kvadratnom metru godišnje, dok je potrošnja u eu između 50 i 70 kilovat-sati. ●

Gas 20,9%

Nuk. en. 6,5% Plima 0,0004%

Vetar 0,064%

Sunce 0,039%

Geotermalna 0,414%

Ugalj 25,1%

Ostali izvori0,5 %

OIE 13,1

Hidro en.22%

OIE za sagorevanje

i obnovljivi otpad10,6%

Nafta 34,3%

ukupna primarna energija u svetu

Prirodni gas 22,8%

Nuklearna en. 15,1%

Sirova nafta 34,7%

Ugalj 14,4%

OIE 6,4%

Energija vetra 1,3%

Solarna en. 4,6%

biomasa i otpad 54,0%

Hidro en. 33,6%

boigorivo 3,3%

Gradski otpad 8,7%

Čvrsta biomasa 82,7%

biogas 6,1%

potrošnja energije u svetu

Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije je skuplja od proizvodnje energije iz fosilnih goriva

BIZLIFExxx 39

detalji:

Ime i prezime: .......................................................................................................

Adresa: ...................................................................................................................

Telefon: ...................................................................................................................

E-mail: ....................................................................................................................

jednostavno popunite priloženi obrazac i zajedno sa uplatnicom (u formi skeniranog dokumenta) prosledite nama na fax +381 (11) 303.52.75 ili na mail natasa.popovic@bizlife.rs ili poštom na Digital Life, Kosovska 30/2, 11000 Beograd, kako bi Vas uključili u distributivnu listu.

Uplata na ALPHA BANKA: 180-1511210035527-47Po srednjem kursu NBS-a u dinarskoj protivvrednosti na datum uplate

pretplaćujem se na:

6 meseci / 5 brojeva = 10€

12 meseci / 10 brojeva = 18€

Novi pogled na poslovni život.

pretplata na poslovni mesečnik BIZLife // info: +381 (11) 303.52.74 // www.bizlife.rs

Čitajte

prvi intervjui, komentari, istraživanja i stavovi.

Najaktuelnije ekonomske i

poslovne teme...

40 BIZLIFEportal / vesti srbija

BIZLIFe PORtAL

1 // John Kyritsisnovi direktor Delhaize Srbija

Novi generalni direktor kompanije Delhaize Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora od 15. jula je John Kyritsis,

koji je na toj funkciji zamenio Davida Vandera Schuerena. Kyritsis dolazi sa pozicije generalnog direktora Delhaiezeovih operacija u Grčkoj. Diplomirao je finansije na Univerzitetu Južne Afrike, a Delhaize grupi se priključio 1993. godine od kada je bio na više izvršnih pozicija u Evropi i Indoneziji. Vander Schueren odlazi na funkciju višeg potpredsednika sinergije direktne nabavke i razvoja privatne robne marke za jugoistočnu Evropu, sa sedištem u Grčkoj.

3 // Ljiljana Smajlovićglavni urednik Politike

Jednoglasnom odlukom na redovnoj sednici Skupštine kompanije ’Politika, novine i magazini’

odlučeno je da Ljiljana Smajlović od 1. jula stupi na mesto glavnog i odgovornog urednika lista Politika. Do izbora Smajlovićeve ovu funkciju je obavljao Dragan Bujošević. Ljiljana Smajlović bila je glavni i odgovorni urednik 'Politike' od proleća 2004. do jeseni 2008, kada ju je Skupština akcionara preduzeća 'Politika, novine i magazini' razrešila sa te funkcije.

2 // Aleksandar Rajevacdirektor Valjevske pivare

Ekonomista Aleksandar Rajevac postavljen je za vršioca dužnosti direktora Valjevske pivare odlukom Skupštine te kompanije, a na predlog Vlade Srbije.Kao direktor je ranije vodio valjevski Ferum, a do 2000. je bio potpredsednik Izvršnog saveta SO Valjeva. Rajevac je došao na mesto Zorana Božića, koji je najpre bio stečajni upravnik u Pivari, da bi direktorsku funkciju preuzeo pre nekoliko meseci pod neja-snim okolnostima.

4 // Dragan Vučićevićpredsednik Nacionalne asocijacije izdavača novina i magazina

Na osnivačkoj skupštini Nacionalne asocijacije izdavača novina i magazina za predsednika ove asocijacije izabran je Dragan

Vučićević, glavni urednik dnevnog lista Informer, a za potpredsednika Robert Čoban, predsednik Color Press grupe. Skupština je odlučila da druga dva potpredsednika budu izabrana u septembru. Za generalnog sekretara Nacionalne asocijacije izabran je Miroslav Vajda. Asocijacija okuplja deset izdavača novina i magazina sa teritorije Srbije, a baviće se unapređenjem poslovne klime u izdavačkoj industriji.

EBRD dokapitalizovala MK Group

Samo Albanija i BiH siromašnije od Srbije

Jat uskoro Air Srbija?

Halal agencija u PKB

ulaganjem od 50 miliona evra, evropska banka za obnovu i razvoj (eBrd) dokapitalizovala je kompaniju

MK Group, koja je u sastavu holding kompanije agri europe. dodatni kapital služiće za finansiranje novih

investicija u poljoprivredi i infrastrukturi u Srbiji. u sastav holding kompanije agri europe pored MK Group,

ulaze i kompanije MK Commerce, Sunoko, Carnex i agroinvest ukraine. Kompanija agri europe je u proteklih

nekoliko godina ostvarila impresivan rast proizvodnje, prodaje i zarade sa prosečnom stopom rasta od 21 od-

sto. Prema rečima Miodraga Kostića, predsednika MK Group, strategija kompanije agri europe okrenuta je ka

unapređenju u oblasti korporativnog upravljanja, tržišne ekspanzije i restrukturiranja čiji je krajnji cilj izlazak

kompanije na berzu, u zavisnosti od tržišnih uslova i interesovanja investitora. izvor: BiZlife

Prema preliminarnim procenama evropske statističke

kancelarije (eurostat), Srbija je u 2012. imala 65 odsto manji

BdP po stanovniku od proseka evropske unije. Među ze-

mljama eu i zemljama kandidatima, za ulazak od Srbije loši-

ji postotak imaju samo Bosna i hercegovina i albanija, čime

spadamo u najsiromašnije zemlje evrope. Mereno paritetom

kupovne moći, najveći BdP po stanovniku u 2012. imao je

luksemburg koji je bio dva i po puta od proseka eu. Slede

austrija, irska, holandija i švedska čiji je BdP veći oko 30

odsto od proseka, dok se na samom proseku nalaze španija

i italija. rumunija i Bugarska ponovo su u 2012. imale BdP

po stanovniku mereno paritetom kupovne moći nešto više

od 50 odsto ispod proseka eu. izvor: BiZlife

aleksandar vučić, prvi potpredsednik vlade Srbije,

rekao je da očekuje uspeh pregovora sa etihadom i spo-

razum o partnerstvu te kompanije i jat airwaysa. vučić

je rekao da će konačno uspešno biti rešen problem ju-

goslovenskog aerotransporta i najavio promenu naziva

u air Srbija. Stručnjaci etihada intenzivno analiziraju

poslavanje jat airwaysa, rekao je velibor vukašinović,

generalni direktor srpskog avioprevoznika. „Stručnjaci

etihada su intenzivirali aktivnosti u jatu, nakon pot-

pisavanja memoranduma o razumevanju. jedan tim

avikompanije iz ujedinjenih arapskih emirata je stalno

u jatu“, rekao je vukašinović. izvor: Beta

Privredna komora Beograda najavila je da će

uskoro u njenim prostorijama biti otvorena

kancelarija halal agencije, s obzirom na to

da Srbiji nedostaje još direktinih investicija

u halal industriju, kao i efikasan kanal dis-

tribucije. detalji poslovno-tehničke saradnje

dogovoreni su sa Mustafom jusufspahićem,

generalnim direktorom halal agencije Srbije.

Prema rečima jusufspahića, misija kancelarije

halal agencije komori Beograda bila bi save-

todavno-obrazovnog karaktera, jer je sve više

zainteresovanih preduzeća za uvođenje halal

standarda i što bolje pozicioniranje na tržišti-

ma islamskih zemalja. izvor: rtC/tanjug

Nove pozicije

vesti srbija

41BIZLIFEportal / vesti srbija

6 // Zoran Petrovićna čelu IO Raiffeisen banke

Predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke od 1. avgusta biće Zoran Petrović, koji je do sada bio zamenik predsednika tog odbora. Petrović je na toj

funkciji zamenio Olivera Regla koji je postavljen za predsednika Izvršnog odbora Raiffeisen banke u Bugarskoj. Budući predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke u Srbiji, Zoran Petrović, na poziciji je zamenika predsednika IO od marta 2007. godine. U Raiffeisen banci je od samog početka njenog poslovanja u Srbiji. Pre ove funkcije, Petrović je vodio Sektor sredstava i investicionog bankarstva do 2005. godine. Zoran Petrović je diplomirani ekonomista, sa karijerom u bankarstvu dužom od dvadeset godina. Bio je na poziciji zamenika predsednika Borda guvernera Američke komore u Srbiji, a trenutno je predsedavajući Odbora za finansije. Zaslužan je za formiranje dinarskih referentnih stopa, BELIBOR-a i BEONIA-e. Oliver Regl je u Srbiji od 2001. godine, kada je odigrao ključnu ulogu u osnivanju Raiffeisen banke, a na poziciji predsednika Izvršnog odbora te banke je od novembra 2005.

5 // Vladan Atanasijevićpredsednik UO NALED-a

Upravni odbor Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) izabrao je Vladana

Atanasijevića, direktora integracionih sistema u kompaniji Asseco SEE, za novog predsednika. Atanasijević je počeo profesionalnu karijeru kao programer u Grupi Zastava. Od 1999. je član uprave odgovoran za telekomunikacije, IT i medije, a 2001. osniva i vodi sopstveno preduzeće za razvoj IT rešenja - Virtual tim, koje 2006. ulazi u sastav grupacije Hermes softlab. Do 2008. bio je generalni direktor kompanije Hermes softlab Srbija, a 2009. je na funkciji generalnog direktora kompanije Spinaker new tehnologies. Od 2010. je direktor integracionih sistema u kompaniji Asseco SEE. Dobitnik je brojnih nagrada, između ostalih i Microsoft World Wide Partner Award.

Prvi srpski izvoz u rubljama

Turska Halkbanka u Beogradu

Dokapitalizacija Veletržnica Beograd

nakon uvođenja platnog prometa u ruskim ru-

bljama u Srbiji od strane Sberbanke, realizovan

je i prvi izvoz srpske robe u rusiju plaćen u

rubljama. Kompanija interkomerc iz Beograda

je izvezla kontingent mesa za rusko tržište,

kao deo transakcije od 12 miliona evra, koja je

ugovorena sa poslovnim partnerom iz Sankt

Peterburga, saopšteno je iz Sberbanke. „ova

transakcija je deo šireg ugovorenog aranžmana

gde prvi lot uključuje dvadesetak kontejnera

čija je vrednost preko 54 miliona rubalja“,

rekao je Goran Perčević, generalni direktor

interkomerca. Grigory Chernenko, direktor

Sberbanke Srbija za saradnju sa klijentima iz

rusije i Znd, izjavio je da je trgovina u rublja-

ma posebno zanimljiva za sve ruske uvoznike

srpskih proizvoda i srpske uvoznike ruskih

proizvoda, jer omogućuje direktnu uštedu

prilikom plaćanja. izvor: BiZlife

u Beogradu je otvoreno predstavništvo turske

halkbanke, koja je u turskoj peta po veličini i od

2008. je banka sa najvećom stopom rasta u evro-

pi. halkbanka, kako je na svečanom otvaranju

predstavništva rekao Syleiman aslan, generalni

direktor, ima 850 filijala u matičnoj zemlji i

kapital od 65 milijardi dolara. „halkbanka ima

strategiju rasta na Balkanu i već ima mrežu od

27 filijala u Makedoniji“, rekao je aslan i dodao

da otvaranje predstavništva u Beogradu pokazuje

da ta finansijska institucija veruje u napredak

ekonomije Srbije. izvor: rtC/tanjug

veletržnice Beograd objavile su javni poziv za

dokapitalizaciju tog preduzeća koji traje do 15.

avgusta, čime je otvoren drugi krug investiranja

u infrastrukturu nacionalne veletržnice. Prva

hala koja se trenutno gradi jeste hala za trgovinu

voćem i povrćem veličine 10.400 kvadratnih

metara, i sastoji se od 40 jedinica, od kojih je

šest prodato u prvom krugu dokapitalizacije,

a preostale 34 se sada nude ulagačima. dragan

Pušara, direktor veletržnica Beograd. rekao je

da su radovi na izgradnji ove hale u toku i biće

okončani do kraja jeseni. u dokapitalizaciji mogu

da učestvuju lokalne samouprave, preduzeća,

investicioni fondovi, zemljo-

radničke zadruge, registrovana

poljoprivredna gazdinstva,

preduzetnici i fizička lica.

izvor: Beta

Najinteresantniji tweetovi

1. Tomislav Nikolić @predsednikrs 28. junTH: Dočekali smo današnju odluku Saveta EU kao signal da smo u EU poželjni i ravnopravni. Okrećemo se ekonomiji i podizanju standarda građana.

2. Dragan Djilas @DraganDjilas 30. jun: Svim građankama i građanima, predsedniku, premijeru i svim članovima @VladaRH iskreno čestitam ulazak u EU! #CroatiaEU

3. Bojana Lekić @BojanaLekic9 2. jul: Lako je Vucicu da vice HOCU AUTOPUT kad mi svi necemo stati pod jedan hrast, nego pod jednu sljivu.

4. Dejan Tesic @DejanTBG 26. jun: Caskam sa prijateljem i zakljucimo da je sad na redu drugobitna akumulacija kapitala

5. Profesionalac @SutanovacDragan: 2h Investicije u 2012. i 2013. ukupno 400 miliona evra, a za vreme prošle vlade samo u 2011. godini 2 milijarde evra ili 5 puta više #činjenica

6. Goran Nikolic @GoranEkonomista 26. jun: Srbija imala najbrži rast populacije (2% godišnje) i ekonomske aktivnosti (3,3%) u Evropi 1870-1913!

7. Mladjan Dinkic @mladjad 25. jun: JP Putevi Srbije su nas danas zvanično obavestili da će od 1. jula obračunavati i plaćati PDV na putarinu, u skladu sa zakonom.

42 BIZLIFEportal / vesti srbija

Najčitanije izjave dana sa portala BIZLife1 // Ni Svetskoj banci nije jasno odakle Srbima pare za letovanjeLoup Brefort, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu: „Vrlo sam iznenađen procenom da će ove godine, uprkos velikoj ekonomskoj krizi, milion građana Srbije provesti odmor u inostranstvu... Postoji veliki broj ljudi koji u Srbiji radi u sivoj zoni. Prosto, ne bi toliko ljudi imalo novca da ide na letovanje da ne rade.“

5 // Dušan Ivković o penziji i Krkobabiću„Amerikanci su mi pomenuli da bi trebalo da budem u kući slavnih, ali za to treba pet godina da ne radiš. Moj košarkaški staž je skoro 51 godinu. Još ne planiram da idem penziju i oštetim Krkobabićev budžet!“

4 // Slikar Uroš Đurić o Dinkićevom finansiranju kulture„Oni, kad daju pare za Exit, nastupaju na festivalu. Kakvi su to ljudi? Kakve veze ima što piše pesme za Kebu?! Hoće li i na mojoj izložbi da kači svoje slike ako mi dodeli novac?!“

3 // Milutin Mrkonjić o svom liku i delu„Svuda gde god sam gradio, a gradio sam po celoj Srbiji, narod je bio oduševljen sa mnom, a ovi što rade istraživanja neka se malo raspitaju, ako uopšte znaju šta radi Ministarstvo saobraćaja i šta sam uradio u poslednjoj godini.“

2 // Ivica Dačić o tome šta je Evropa„Evropa je nešto što se pravi, a ne nešto o čemu se mašta. Moja Evropa, ona zbog koje sam prešao hiljade kilometara, nije negde tamo. Moja Evropa mora da bude u mojoj kući, i u mojoj zemlji. U mom dvorištu. I jedino pitanje je da li ću, da li ćemo mi, uspeti tu i da je napravimo. U Žitorađi, Svrljigu, Aleksincu, Lapovu, Valjevu, Somboru... I ne samo tu, nego i u svakoj fabrici, školi, bolnici... u medijima, kulturi, nauci... Da li ćemo uspeti da Evropu izgradimo u našim tvrdim, balkanskim, glavama? Da shvatimo da je Evropa put, a ne cilj. Da nema nagradne igre na kojoj se ona dobija.“

Novi tender za Koridor 10

Beogradski KBC bankrotirao

Najuspešnijevojvođanske kompanije

Jonhson Electric gradi u Nišu

Srbija će raskinuti ugovor sa austrijskom alpinom,

jer je ta građevinska kompanija bankrotirala, nakon

čega će biti raspisan novi tender za izbor kompanije

koja će završiti posao na delu auto-puta Koridora 10.

ugovorena vrednost poslova između Srbije i austrijske

alpine je 59,3 miliona evra, a ona je na Koridoru

10 angažovana na dve deonice istočnog kraka na

auto-putu e80, ukupne dužine 22,9 kilometara. Prva

deonica je Pirot istok - dimitrovgrad, a druga je

obilaznica dimitrovgrad. dve trećine poslova na obe

deonice je završeno. radovi na trasi Pirot istok - dimi-

trovgrad finansiraju se iz kredita evropske banke za

obnovu i razvoj, a izgradnju obilaznice dimitrovgrad

finansira Svetska banka. nova tenderska procedura će

trajati od šest do devet meseci. izvor: rtS

Za prvi privatni kliničko-bolnički centar, Beogradski

KBC na novom Beogradu, krajem juna je zvanično

proglašen bankrot. vlasnik ove zdravstvene ustanove

dragan Pavlović kaže da su dugovanja prema banka-

ma bila ogromna i da je „sva imovina porodice, pa i

klinika, otišla na doboš“. razlog su bili ogromni dugo-

vi, a u junu prošle godine su zbog neplaćenih računa

isključeni voda i struja. Beogradski KBC je otvoren u

januaru 2010. godine, a investicija je bila vredna oko

20 miliona evra. iste godine sa republičkim fondom

za zdravstveno osiguranje je sklopljen ugovor da se i u

ovoj bolnici rade operacije srca da bi se smanjile liste

čekanja. urađeno je oko 300 intervencija, ali posle

smene na čelu rFZo, ugovor nije produžen.

izvor: novosti

najprofitabilnija vojvođanska preduzeća

u 2012. su naftna industrija Srbije,

tarket, MK grupa i viktorija grupa. naj-

profitabilniji je niS sa čistom zaradom

od 49,5 milijardi dinara. Među deset voj-

vođanskih firmi koje su u prošloj godini

ostvarile najveću čistu zaradu, čak devet

ih je iz sektora prerađivačke industrije,

a među njima dominiraju one koje se

bave prehrambenom industrijom. od

top deset firmi iz vojvodine, četiri su

u domaćem vlasništvu, a u ostalim

većinski kapital drže strani vlasnici. dve

su francuske, a po jedna ruska, nemačka,

hrvatska i italijanska. izvor: B92

Kompanija johnson electric u nišu gradi fabriku vrednu 20 miliona evra, u kojoj će u prvoj

fazi biti zaposleno 1.000 radnika. Probna proizvodnja počinje na proleće 2014. Mlađan dinkić,

ministar finansija i privrede, Zoran Perišić, gradonačelnik niša i loran Kardon, direktor

za evropu johnson electric grupe, potpisali su Memorandum o saradnji kojim se predviđa

izgradnja fabrike za proizvodnju elektromotora za sve industrije, pre svega za automobilsku.

izvor: tanjug

43BIZLIFEmoj poslovni stav

moj PoSlovni Stav

Patrik Kolan, regionalni predstavnik BNP Paribas Grupe u Findomestic Banci u Srbiji i predsednik Francusko-srpske privredne komore

Uspeh proizlazi iz posla koji iskreno voliteBalans kao poslovni princip, ali i najveći izazov, obeležio je 35 godina karijere Patrika Kolana (Patricka Collina), regionalnog predstavnika BNP Paribas Grupe u Findomestic banci u Srbiji i predsednika Francusko-srpske privredne komore. U intervjuu za BIZLife otkriva i ostale stavke svog poslovnog stava

● Najvažnija reč u biznisu?- tim – zato što jak tim predstavlja predu-slov celokupnog uspeha i buduće stabilnosti.

● Tim saradnika po vašoj meri?- to je tim sastavljen od ljudi koji su motivi-sani i željni da stiču nova znanja. otvorenost ka usvajanju novog znanja i veština pred-stavlja osnovu koja timu daje mogućnost da se izbori i prilagodi svim okolnostima u svetu koji se konstantno menja.

● Koliko su vas funkcije i napredovanje u poslu promenili?- napredak u karijeri odražava se na dva veoma značajna segmenta – donosi profe-sionalni razvoj, ali unapređuje i takozvane ‘soft skills’, odnosno socijalne veštine. tako sam sa svakom godinom iskustva po-red usavršavanja poslovne prakse, takođe unapređivao timski rad i liderstvo.

● Vaša tri životna i tri poslovna principa?- Balans. održivost. Pravednost.

● Kakav je to dobar lider?- dobar lider danas predstavlja osobu koja u svojim ljudima može da probudi ono najbolje i inspiriše svoje zaposlene da slede poslovne ciljeve.

● Koja je vaša slabost kao nadređenog?

- nekada reagujem impulsivno, ali naravno poštujući poslovne manire i okvire.

● Na šta ste u svojoj karijeri posebno ponosni?- na to što sam tokom karijere uvek bio lojalan, kao i na činjenicu da sam pružio puno poštovanje osobama sa kojima sam sarađivao.

● Vaš najveći neuspeh?- tokom karijere stiču se brojna iskustva, i svako od njih, bez obzira na to da li je pozitivno ili negativno, donosi mnogo novih i korisnih saznanja koja na kraju utiču na svakog pojedinca. ta saznanja nas oblikuju i obogaćuju zrelošću, jedinstvenim kvaliteti-

ma i veštinama.

● Koje osobine ima vaš idealan poslovni partner?- Mora biti konkretan, transpa-rentan i proaktivan, na obostra-nu korist.

● Taktika koja vas nikada nije izne-verila?- na osnovu iskustva tvrdim da su to svaka-ko dobro planiranje, ali i strpljenje.

● Koliko sati dnevno radite?- Prosečno radim deset sati dnevno, a tokom određenih projekata i u specijalnim situaci-jama i duže od toga.

● Šta je za vas najveći izazov?- Pravi izazov je naći balans između poslov-nog i privatnog života, naročito s obzirom na činjenicu da moja porodica živi u Fran-cuskoj, kao i da stres prouzrokovan poslom nikada ne treba „poneti“ kući.

● Poznati ste kao uspešan čovek. U čemu je tajna?- Pored činjenice da uspeh proizlazi iz posla koji iskreno volite i u kom uživate, jedna od osnovnih tajni je u tome da posao obavljate u okruženju koje vam najviše odgovara. Poenta je da definišete šta želite kada je u pitanju radno okruženje i pronađete to što vam odgovara.

● Da možete da promenite jednu stvar u poslovnoj klimi Srbije, šta bi to bilo?- Svakom investitoru koji traži pravu desti-naciju za ulaganje, veoma je važno obezbe-diti stabilno i predvidljivo okruženje koje će kompanijama omogućiti dugoročno planira-nje investicija i razvoj svog poslovanja.

● Koliko uživate u kravati i poslovnom odelu?- tokom karijere duge 35 godina, moram priznati da sam odelo i kravatu u pot-punosti usvojio kao stil oblačenja. Pored toga, imajući u vidu da uživam u svakod-nevnom životu, što je karakteristično za Francuze, poslovni stil odevanja za mene ne predstavlja obavezu. ●

Iskustva u karijeri nas

oblikujui obogaćuju zrelošću,

jedinstvenim kvalitetima i veštinama

44 BIZLIFEportal / vesti region

vesti regionBIZLIFe PORtAL

1 // Danko Končarpredsednik NO Brodotrogira

Novi predsednik Nadzornog odbora Brodotrogira je Danko Končar, odlučeno je na glavnoj skupštini na kojoj je doneta i odluka o izboru novih članova Nadzornog odbora. Za zamenika predsednika Nadzornog odbora

izabran je Slobodan Vernić, dok je za člana ovog tela Skupštine Brodotrogira izabran Ante Bilić. Brodotrogir je od početka aprila ove godine u vlasništvu kompanije Kermas energija, preduzetnika Danka Končara.

2 // Elias Drakopoulosčlan NO Hrvatskog Telekoma

Elias Drakopoulos imenovan je za člana Nadzornog odbora Hrvatskog Telekoma. Drakopoulos je u Deutsche Telekomu, vlasniku HT-a, od

kraja 2011. Krajem 2012. postao je stariji potpredsednik za poslovnu izvrsnost. Karijeru je započeo u AT&T-u 1989. godine.

3 // Zoran Maksić predsednik Koordinacije za duvanske proizvode pri HUP-u

Zoran Maksić izabran je za predsednika Koordinacije za duvanske proizvode pri Hrvatskom udruženju poslodavaca (HUP). Koordinacija za duvanske proizvode

osnovana je u sklopu HUP - Udruge trgovine, a okuplja kompanije koje se bave delatnošću proizvodnje, uvoza, distribucije i prodaje duvanskih proizvoda.

Strateško partnerstvo Panasonica i Gorenja

NIS otvorio pumpu u Rumuniji

70 miliona evra za Luku Bar

Hrvatska prodaje auto-puteve

Nove pozicije

SLOVENIJA - Slovenački proizvođač kućnih aparata

Gorenje zaključio je ugovor o strateškom partnerstvu s

Panasonicom na osnovu koga će ova japanska kompanija

investirati deset miliona evra i postati treći najveći vla-

snik Gorenja. Predviđa se da će da na početku saradnje

Gorenje i Panasonic zajedno razvijati novu generaciju

mašina za pranje veša za tržište eu-a, proizvoditi friži-

dere s Panasonicovom robnom markom za distribuciju u

rusiji i drugim tržištima bivšeg SSSr-a, a predviđena je

i mogućnost zajedničke distribucije kuhinjskih aparata

obeju kompanija. izvor: www.business.hr

RUMUNIJA - Kćerka-firma Gazprom nefta – niS a.d. novi Sad otvorila je još jednu

benzinsku stanicu pod brendom GaZProM u rumuniji. Prva autoputna BS GaZProM

nalazi se u okrugu dambovita, na auto-putu a1 koji povezuje gradove Bukurešt i Pitešti.

u ovom trenutku mreža BS GaZProM u rumuniji ima 12 objekata. druga faza programa

razvoja rumunske maloprodajne mreže predviđa izgradnju još 20 benzinskih stanica. do

kraja ove godine na teritoriji rumunije ukupno će raditi mreža od 50 benzinskih stanica.

Projekat razvoja nove premijum mreže BS GaZProM realizovaće se i na

teritoriji drugih zemalja balkanskog regiona – Srbije, Bugarske i Bosne i

hercegovine. Planira se da će do kraja 2015. godine mreže BS GaZProM

na Balkanu imati preko 250 benzinskih stanica, od toga 120 na teritoriji

rumunije. operativno upravljanje mrežom GaZProM obavljaće niS.

izvor: BiZlife

CRNA GORA - turska kompanija Global Ports iz istanbula ponudila

je 7,1 milion evra za većinski paket akcija Kontejnerskog terminala

luke Bar. Kako je saopštila tenderska komisija vlade Crne Gore za

privatizaciju, ponuda turske kompanije za 62,1 odsto Kontejnerskog

terminal luke Bar bila je jedina koja im je dostavljena. Global ports

je ponudio i realizaciju investicionog programa koji uključuje ulaga-

nje u izgradnju infrastrukture u iznosu od dva miliona evra i ulaga-

nje u potrebnu opremu u iznosu od 11,5 miliona evra u periodu od

tri godine. dodaje se da kompanija Global Ports trenutno upravlja

sa tri vodeće komercijalne i kruzing luke u turskoj, od kojih jedna

ima kontejnerski terminal. izvor: B92

HRVATSKA - hrvatska vlada dala je sagla-

snost za model monetarizacije auto-puteva,

koji će biti ponuđeni na koncesiju od 30 do

50 godina strateškom partneru koji bi pre-

uzeo obavezu da ih održava, ali i naplaćuje

putarinu. Siniša hajdaš-dončić, ministar po-

morstva, saobraćaja i infrastrukture, izjavio

je da od trajanja koncesije zavisi koliko će

vlada novca dobiti, a prema nekim procena-

ma auto-putevi bi mogli da se prodaju za 2,4

do 3,2 milijarde evra. naredne godine na na-

platu dolazi 6,6 milijardi kuna kredita, a ako

se auto-putevi ne prodaju, taj trošak će pasti

na leđa građana. Prema proceni dončića,

dug za auto-puteve je četiri milijarde evra.

izvor: hrt

45BIZLIFEportal / vesti region

6 // Jerko Jakšićnovi predsednik Uprave PharmaSa

Jerko Jakšić imenovan je za novog predsednika Uprave PharmaSa na osnovu odluke Nadzornog odbora ove farmaceutske kompanije. Od 1. jula Jerko Jakšić je na čelnoj poziciji nasledio Zdravku Knežević. Novi predsednik Uprave PharmaSa dolazi s pozicije

glavnog direktora za Hrvatsku generičke farmaceutske kompanije Alvogen. Pre dolaska u Alvogen Jakšić je od 2008. do 2011. radio u kom-paniji Sandoz na poziciji direktora marketinga i prodaje, dok su počeci njegove karijere vezani uz Plivu gde je tokom devet godina, od 1999. do 2008, radio na različitim pozicijama. Jerko Jakšić ima završene MBA studije na Erasmus školi menadžementa u Rotterdamu u Holandiji dok je prethodno završio Farmaceutsko-biokemijski fakultet u Zagrebu.

4 // Slavko Linićguverner Hrvatske u Evropskoj investicionoj banci

Vlada Hrvatske imenovala je Slavka Linića za guvernera Republi-ke Hrvatske u

Evropskoj investicionoj banci. Slavko Linić ministar je finansija Hrvatske, a u dugogodišnjoj karijeri, pored ostalog, bio je i gradonačelnik Rijeke.

5 // Alen Crnkovićkomercijalni direktor Molson Coorsa za BiH

Alen Crnković imenovan je za novog komercijalnog direktora Molson Coorsa za tržište Bosne i Hercegovine, saopšteno je iz Zagrebačke pivare, koja posluje u sastavu Molson Coorsa. Crnković je došao u Zagrebačku pivaru 2006. godine na

poziciju menadžera ključnih kupaca iz AWT Internationala, a nakon toga bio je nacionalni menadžer ključnih kupaca na hrvatskom tržištu maloprodaje. Na novoj poziciji Crnković će biti odgovoran Sergeyu Yeskovu, regionalnom predsedniku Molson Coorsa za Hrvatsku, BiH i Sloveniju. Crnkovića je na mestu nacionalnog menadžera ključnih kupaca Zagrebačke pivare zamenio Ante Pandža, dosadašnji nacionalni Field Sales menadžer Zagrebačke pivare.

Todorić za regionalnu saradnju

Erste preuzeo Diners Club u Sloveniji

Ponuda austrijskog Ringa za Helios

Dukat u Bugarskoj

Prodaje se Prva bankaHRVATSKA - ivica todorić, vlasnik agro-

kora, predlaže čvršću saradnju zemalja

regiona koje bi, prema njegovim rečima,

trebalo da naprave svoj Beneluks unutar

eu. „Sve je bolje od onoga što imamo sad.

Slovenačko građevinarstvo je, na primer,

već propalo, a propada i hrvatsko, pa još

malo i nećemo imati građevinara“, upozo-

rava todorić. izvor: večernji list

SLOVENIJA - diners Club international,

uniCredit Banka Slovenia d.d., hypo

alpe-adria-Bank i erste Card Club, budući

vlasnik franšize diners Cluba u Sloveniji,

postigli su dogovor kojim će se omogućiti

nastavak poslovanja diners Cluba u Slove-

niji. dogovor je podržala Banka Slovenije

i pozdravilo slovenačko udruženje za za-

štitu potrošača. Korisnici kartica i trgovci

moći će koristiti usluge diners Cluba čim

Banka Slovenije izda dozvolu novom vla-

sniku franšize, što se očekuje ovog meseca.

izvor: SeeBiz

SLOVENIJA - austrijski ring international

jedini je predao obavezujuću ponudu za

preuzimanje slovenačkog heliosa. ame-

rički PPG predao je samo neobavezujuću

ponudu, a austrijanci za deonicu heliosa

nude 600 evra. holding ring international

u Sloveniji nije nepoznat, pod njegovim

okriljem od 2008. posluje niko železniki.

Grupa sa sedištem u Beču ima dve stra-

teške celine: jedna proizvodi industrijske

premaze, a druga kancelarijski materijal.

Pitanje je kako će ring international finan-

sirati preuzimanje heliosa s obzirom na to

da je reč o kompaniji koja ostvaruje manje

prihoda od heliosa. Prošle je godine, na

primer, ring prodao industrijskih premaza

u vrednosti 101 milion evra, a helios 337,9

miliona evra. izvor: Seebiz

BUGARSKA - Kompanija dukat osniva firmu u Bugarskoj - la-

ctalis Bulgaria, objavio je dukat putem Zagrebačke berze. osni-

vač kompanije u Bugarskoj je dukat sa stoodstotnim poslovnim

udelom. „odluka o osnivanju kompanije lactalis Bugarska u

skladu je sa strategijom lactalisa o jačanju pozicije lactalisa na

svim tržištima na kojima je prisutan, pa tako i na tržištima jugo-

istočne evrope“, istakli su u dukatu. lactalis od kraja 2010. ima

predstavništvo u Bugarskoj, na čijem je tržištu prisutan uvozom

i distribucijom robnih marki President, Galbani i Celia. lactalis

je u regionu jugoistočne evrope prisutan u 11 zemalja, od kojih u

pet s proizvodnim pogonima (hrvatska, Bih, Srbija, Makedonija,

rumunija), a u ostalima s uvozom i distribucijom, a nedavno je

preuzeo i slovenačke ljubljanske mlekare. izvor: Business.hr

CRNA GORA - Prva banka mogla bi uskoro preći u vlasništvo

čuvene turske banke Ziraat. Prodajom akcija Prve banke većin-

ski akcionar aco Đukanović skinuo bi veliki teret s leđa, zbog

trećine kredita koji će teško biti vraćeni pošto nemaju adekvat-

no pokriće u hipotekama. Prvi kvartal poslovanja ove godine

Prva banka je završila sa minusom od 810.000 evra. Ziraat ban-

ka osnovana je 1863. godine, a danas je najveća državna banka

u turskoj. ima poslovnice širom sveta, a na Balkanu nekoliko

desetina filijala u Bosni i hercegovini i hrvatskoj. izvor: Blic CG

46 BIZLIFEu fokusu straniH medija

Egipat kao arena za uticaj arapskih zemalja

THE NEw YORK TIMES 9. jul 2013.www.nytimes.com

ddvojica najbogatijih monarha Persijskog zaliva obećali su egiptu osam milijardi

dolara u gotovini i kreditima. odluka koja u jeku sukoba vojske i islamističkih snaga u egiptu za cilj ima ne samo podršku slaboj prelaznoj vladi, već i podrivanje protivnika na Bliskom istoku.

Pozamašan finansijski paket pomoći najavile su Saudijska ara-bija i ujedinjeni arapski emirati i to samo dan nakon što su pale

žrtve u redovima Muslimanskog bratstva tokom protesta nakon svrgavanja egipatskog islami-stičkog predsednika Mohameda Morsija. najavljeni paket pomoći predstavlja samo nastavak ri-valstva u regionu i to pre svega Katara i Saudijske arabije.

Katar, u savezu sa turskom, obezbedio je snažnu finansijsku i diplomatsku podršku Morisjevoj Muslimanskoj braći, kao i drugim islamistima na bojištima Sirije i libije. Katar je za godinu dana Mursijeve vlasti dao egiptu osam milijardi dolara, dok je turska ponudila zajam od dve milijarde dolara. S druge strane, Saudijska arabija i emirati nastoje da se ob-novi stari, autoritarni poredak, u strahu da će islamistički pokreti i pozivi na demokratiju destibilizo-vati i te zemlje.

obećanje pomoći istaklo je ujedno i ograničenost uticaja Sad koje godišnje egiptu obezbeđu-ju 1,5 milijardi dolara pomoći, odnosno samo mali deo onoga što su obećale države Persijskog zaliva. intervencija ovih arapskih zemalja u oštroj je suprotnosti sa nesigurnom reakcijom obamine administracije na preuzimanje vlasti u egiptu, ali i u širem smislu kako da Sad održe uticaj na sve

haotičniji i podeljeniji arapski svet u kojem je i inače teško definisati američke interese.

dve najbogatije zalivske zemlje pozdravile su svrgavanje Moha-meda Morsija, što izražava i njihov neprijateljski stav prema isla-mističkom programu Musliman-ske braće koji vide kao pretnju legitimitetu sopstvenih monarhija i regionalne stabilnosti.

tenzije između Katara i Saudij-ske arabije stare su i šire naro-čito posle arapskog proleća 2011. godine. Saudijska arabija, koja svoju ’čekovnu’ diplomatiju vodi tiho, sebe vidi kao regionalnog lidera. ipak, Katar, s druge strane, godinama nastoji da ostvari spolj-nopolitički uticaj, često nasuprot interesima saudijske arabije, a u toj borbi, pored bogatstva, često se služi i televizijskom mrežom al jazeera kako bi odigrao ključnu ulogu u najvažnijim događajima u regionu.

Katar, koji je ujedno i domaćin najveće američke vojne baze na Bliskom istoku, značajno je finan-sirao islamiste u tunisu, libiji, Siriji i egiptu, često podržavajući Muslimansku braću i saveznike poput ekstremističkog pokreta hamas, čime su razgnevili Saudij-sku arabiju ali i amerikance. ●

U FOKUSU StRANIH MeDIjA

tenzije između Katara i Saudijske arabije stare su i šire se naročito

posle arapskog proleća 2011. godine

Fortune 500: Živimo u svetu naftaša

CNN MONEY 8.jul 2013.www.money.cnn.com

prihodi 500 najvećih svetskih kompa-nija povećali su se tokom prethodne godine za tri odsto, dok su profiti opali za 5,5 odsto. Sudeći prema naj-

novijoj Fortune 500 listi najvećih kompanija, koja se sačinjava na osnovu prihoda, živimo u svetu naftaša.

najprofitabilnija kompanija sa 44,9 mili-jardi dolara je exxon Mobil. nakon naftnog

47BIZLIFEu fokusu straniH medija

wALL STREET JOURNAL 10. jul 2013.www.online.wsj.com

najveća tehnološka kompanija sveta, apple, organizovala se sa izdavačima kako bi

povećala cene elektronskih knjiga, presuda je federalnog sudije u procesu koju su pokrenuli američka vlada i držav-ni tužioci.

Sudija je istakao da je apple bio u dosluhu sa pet glavnih američ-kih izdavača kako bi ve-štački podigli cene ovih knji-ga mesecima pre njihovog izlaska na tržište 2010. tokom tronedelj-nog antimonopolskog suđenja u građanskoj parnici, Ministarstvo pravde Sad tvrdilo je da su se izdavači i apple postigli dogovor oko cene najnovijih izdanja kako bi prevazišli takozvani 'amazon problem’. Kako bi odgovorili na cenu od 9,99 dolara za elektron-ske knjige koje je nudio amazon, prema tvrdanjama vlade cene su na osnovu dogovora porasle na 12,99 i 14,99 dolara.

Suočeni sa optužnicama izdava-či su postigli dogovor sa Ministar-

stvom pravde, kao i u posebnim parnicama koje su pokrenuli dr-žavni tužioci, dok je apple odlučio da ide na sud.

„tužioci su dokazali da su se optuženi izdavači udružili kako bi formirali maloprodajne cene i eliminisali konkurenciju, kao i da je apple u toj zaveri odigrao

odlučujuću ulogu“, rečeno je u presudi na 160 strana.

apple je naveo izdavače da potpišu sporazume na osnovu kojih su svoje knjige

prodavali po takozva-nom agencijskom modelu,

prema kom izdavači, a ne prodavci, utvrđuju cene svake pojedinačne knjige, dok proizođač iPad-a za svaku prodatu dobija 30 odsto provizije.

Prema izjavi appleovog portpa-rola ova kompanija nije prekršila antimonopolske zakone i nastavi-će da se bori protiv lažnih optužbi.

„Kada smo 2010. uveli servis iBookstire, klijentima smo dali mogućnost izbora i na taj način uveli neophodne inovacije i kon-kurenciju na tržište kako bi razbili monopol amazona u izdavačkoj industriji. nismo uradili ništa loše i žalićemo se na presudu“, istakao

je tom neumayr, portparol kom-panije apple.

Prema navodima sudije denise Cotea, tehnološki div parnicu je izgubio delimično i na osnovu izjava preminulog osnivača Stevea jobsa.

„dokaz učešća kompanije apple u ovoj zaveri su i same reči njenog osnivača, direktora i vizionara. apple je uložio značajan napor da jobsove izjave prikaže u druga-čijem svetlu koje ne ukazuje na njihovo učešće, ali su se njihovi napori pokazali bezuspešnim“, istakao je sudija.

Presuda se tumači kao pobeda miliona čitalaca elektronskih knji-ga koji će uspostavljanjem zdrave konkurencije na ovom tržištu manje plaćati za ove proizvode.

Apple prekršio antimonopolske zakone

"Nismo uradili

ništa loše i žalićemo se na

presudu"-Tom Neumayr

lažne optužbe

Prema izjavi Appleovog portparola, ova kompanija nije prekršila antimonopolske zakone i nastaviće da se bori protiv lažnih optužbi.

giganta, najvećim ostvarenim profitom može da se pohvali apple sa 41,7 milijardi dolara, koji je rangiran na 19. mestu na listi, odnosno kao druga tehnološka kompanija, iza Samsunga.

iako je exxon Mobil ostvario najveći profit, nije ostvario i najveći prihod tokom prošle godine, pa je zauzeo treće mesto na listi. najveći prihod od 481,7 milijardi dolara ostvarila je još jedna naftna kompanija royal dutch Shell i zauzela prvo mesto Fortune 500 liste.

drugoplasinari na listi najboljih svetskih kompanija je američki maloprodajni lanac Wal-Mart sa ostvarene 469,2 milijarde dolara, treći je exxon Mobil, za kojim sledi najbolje rangirana kineska kompanija – naft-no-hemijska korporacija Sinopec Group koja je ostvarila 428,2 mlijarde dolara prihoda. Peto mesto zauzela je Kineska nacionalna naftogasna korporacija (CnPC) sa prošlogo-dišnjim prihodom od 409 milijardi dolara.

najvećih pet stotina kompanija sve-ta tokom prethodne godine ostvarile su

ukupno 30,3 triliona dolara, dok je ukupni profit opao na 1,5 triliona dolara. Pad profita uslovljen je uglavnom padom neto prihoda naftnih giganata poput royal dutch Shell i Chevrona.

listom su ponovo dominirale američke kompanije kojih ima 135, za kojima sledi 89 komapnija sa područja Kine. urednici maga-zina Fortune prognoziraju da će sledeće go-dine broj kineskih kompanija na listi Global 500 porasti na 110, a 2015. bi mogao da bude toliki da potisne Sad i zauzme prvo mesto.

48 BIZLIFEportal / vesti svet

vesti svetBIZLIFe PORtAL

1 // Marcel Kramersavetnik rukovodstva Gazproma

Bivši predsednik upravnog odbora holandske gasne korpora-cije Gasunie, Marcel Kramer, koji je od 2010. bio

na čelu firme South stream transport, imenovan je za savetnika rukovodstva Gazproma. Kramer će se baviti opštim pitanjima projekta Južni tok i komunikacijom sa evropskim institucijama. Za rukovodioca South stream transporta, koji je operater morskog dela Južnog toka, postavljen je Oleg Aksyutin, član upravnog odbora Gazproma, menadžer koji je celu karijeru proveo u strukturama tog gasnog giganta.

4 // Tina Mullerdirektor marketinga Opela

Nemačka auto-industrija Opel imenovala je Tinu Muller za člana Uprave i direktora marketinga. U cilju razvoja brend menadžmen-

ta u Opelu su doneli odluku o razdvajanju marketinga i prodaje, pa i pozicija direktora marketinga u okviru Uprave dobija novu ulogu. Muller je karijeru započela u L'Oréal Germany, a nakon toga je 17 godina radila za Henkel gde je bila stariji potpredsednik. Muller je 2010. proglašena za ’najboljeg direktora marketinga godine’, a takođe je tri puta ponela titulu ’marketing menadžera godine’ koju dodeljuje ’W&V’ magazin.

3 // Thomas Sedranpredsednik Chevrolet Europe

Thomas Sedran od 1. jula nalazi se na funkciji predsednika i generalnog direktora Chevrolet Europe.

Sedran je bio član Izvršnog odbora Opela zadužen za operacije, razvoj i korporativne strategije. Na toj poziciji dao je značajan doprinos razvoju desetogodišnjeg plana DRIVE! 2022, ne samo po brojnim merama smanjenja troškova, već i po mnogim inicijativama koje su ojačale profil brenda i stimulisale rast. Odgovoran je za vraćanje Opela kao sponzora u svetu fudbala i moto-sporta.

2 // Hans Oscarssonfinansijski direktor Volvoa

Od 1. avgusta direktor finansija Volvoa je Hans Oscarsson, dosadašnji

zamenik direktora finansija. Zameniće Jana Gurandera koji napušta švedsku automobilsku kompaniju. Oscarsson se pridružio kompaniji Volvo 1990. godine. Poziciju preuzima nakon teške prethodne godine za evropsku automobilsku industriju, usled koje je Volvo pretrpeo operativan pad prihoda od neverovatnih 99,1 odsto.

Danone investira 700 miliona dolara

Panasonic napušta Mađarsku

Produžen rok za prodaju Hypo banke

Bitcoin na berzi?

RUSIJA - Francuski proizvođač mlečnih pro-

izvoda danone do 2017. uložiće 700 miliona

dolara u rusiju. Yves legros, direktor da-

nonea u rusiji, precizirao je da će prosečna

godišnja ulaganja biti oko 120 miliona dolara

i moguće je da će ta suma biti uložena brže

i da će 2013-2014. iznos kapitalnog ulaganja

premašiti tu sumu. Francuska kompanija

se 2010. sa ruskim proizvođačem mlečnih

proizvoda unimilk dogovorila o spajanju

’mlečnog biznisa’ u rusiji i Zajednici neza-

visnih država (Znd). ove godine integracija

je u potpunosti završena, a naziv grupacije

koja obuhvata 25 preduzeća u rusiji i Znd

skraćen je u danone. izvor: rtC/tanjug

MAĐARSKA - japanski gigant iz oblasti elektronike Panasonic zatvara svoju jedinu fabriku

solarnih ćelija u evropi, u Mađarskoj. Fabrika u dorogu će prestati sa proizvodnjom u

septembru, a zvanično će biti zatvorena u martu sledeće godine. Kompanija navodi da će

zadržati ukupan globalni nivo proizvodnje solarnih ćelija tako što će proizvodnju iz evrope

preuzeti fabrike u japanu i Maleziji. Panasonic je odluku o gašenju mađarske fabrike doneo na osnovu smanje-

nja evropskog tržišta solarnih ćelija, delom zbog rezanja državnih subvencija. tržište solarnih ćelija u japanu

je, sa druge strane, u procvatu, zahvaljujući programima stimulacija za obnovljivu energiju. izvor: rtC/tanjug

AUSTRIJA - hypo Group alpe-adria Bank

dobiće više vremena od evropske komisije za

prodaju svojih kćerki firmi na zapadnom Balka-

nu. iako je evropski poverenik za ekonomske i

monterne poslove donedavno tvrdio da banke

na zapadnom Balkanu treba prodati još ove go-

dine, sada je novi rok 2015. reč je o 260 poslov-

nica i 4.600 zaposlenih u Sloveniji, hrvatskoj,

Bih, Srbiji i Crnoj Gori, a zajednička vrednost

tih banaka je oko 1,5 milijardi evra. austrijski,

najmanji deo bankarske grupe, nedavno je kupio

britanski državljanin indijskog porekla Sanjeeva

Kanorie za 65,5 miliona evra. izvor: Seebiz

SAD - tyler i Cameron Winklevoss, vlasnici jedan

odsto od svih ukupno izdatih bitcoina, internet

valute vrlo promenjivog statusa, predali su zahtev

američkoj Saveznoj komisiji za deonice i vredno-

sne papire (SeC) za osnivanjem Winklevoss Bitcoin

trusta koji efektivno omogućava (doduše posredno)

trgovanje bitcoinima i na ’pravim’ velikim berzama.

„odabrali smo da uložimo novac i veru u matematič-

ki okvir koji je slobodan od politike i ljudske greške“,

aludirajući na algoritamski karakter bitcoina koji ga,

svejedno, ne sprečava da bude najnestabilnija valuta

(ili ’valuta’) danas. Prema njihovom planu, namera-

vaju da prodaju 20 miliona dolara deonica u svom

trustu, gde svaka obveznica odgovara otprilike 0,2 bi-

tcoina. iako se bitcoinima ne može direktno trgovati

na berzi, može se trgovati deonicama trusta, te je na

taj način ova prepreka zaobiđena. izvor: Bug.hr

Nove pozicije

49BIZLIFEportal / vesti svet

8 // Gottwald Kranebitterpodneo ostavku na mesto izvršnog direktora Hypo Alpe Adria

Gottwald Kranebitter, izvršni direktor austrijske Hypo Alpe Adria banke, obavestio je zaposlene da podnosi neopozivu ostavku. Kranebitter je u pismu kazao da će svoje poslove obavljati do sredine avgusta, a njegov menadžerski ugovor

trebalo je da istekne tek 2016. godine.

6 // Klaus Liebscherpredsednik NO Hypo Alpe Adria Bank

Klaus Liebscher preuzeće položaj predsednika

NO austrijske Hypo Alpe Adria Bank. Liebscher je bivši guverner austrijske centralne banke i aktuelni predsednik državnog bankarskog holdinga Fimbag. Na toj funkciji naslediće Johannesa Ditza koji je podnio ostavku zbog neslaganja s predlogom reorganizacije ove banke.

7 // Alexander Doddsizvršni potpredsednik Mola

Mol grupa je imenovala Alexandera Doddsa za izvršnog

potpredsednika za istraživanje i proizvodnju kao i za člana Odbora izvršnih direktora. Dodds duže od 30 godina učestvuje na međunarodnoj sceni istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, tako da ima bogato iskustvo u istraživanju, razvoju i proizvodnji.

5 // Manfred wimmernapušta Erste grupu

Manfred Wimmer, na sopstveni zahtev, napušta

Upravu Erste grupe zbog odlaska u penziju 1. septembra ove godine. Wimmer je obavljao funkciju glavnog finansijskog direktora i to od 2008. godine. Na tom mestu zameniće ga Gernot Mittendorfer koji je karijeru u Erste grupi započeo još 1990. godine, dok je Upravnom odboru pristupio u januaru 2011. godine.

9 // Kadrovske promene u Schwarz Group LidlDirektor za centralne službe i nekretnine u Lidl Švajcarska Ulrich Born krajem juna povukao se sa te funkcije iz ličnih razloga. Poziciju Borna, koji se na funkciji nalazi od jula 2012, preuzeo je Marco Landolt, koji je od januara 2009. zadužen za poslovanje diskonta u vlasništvu Schwartz grupe na području Švajcarske.

Propao projekat gasovoda Nabuko

Vodafone kupio nemački Kabel

Vlasnik Ikee se vraća u Švedsku

Projekat izgradnje novog gasovoda nabuko, koji je trebalo

da omogući dopremanje gasa iz azerbejdžana u evropu,

doživeo je propast. neimenovani izvor tvrdi da je razlog za

odustajanje od gradnje istupanje koncerna British Petrole-

um (BP) iz tog projekta. Projekat gasovoda nabuko, u kojem

je lidersku ulogu imao oMv, trebalo je da, od kraja 2017, sa

kaspijskog gasnog polja šah deniz doprema gas u evropu.

ovo gasno polje trebalo je da bude najvažniji izvor gasa za

nabuko. Konzorcijum, koji su činili BP, Statoil, total, lukoil,

iranska naftna kompanija nioC, turski tPao i azerbejdžan-

ski SoCar očigledno su se odlučili za konkurentni projekat

taP (trans adriatic Pipeline – transjadranski gasovod).

izvor: Presse

NEMAČKA - Kompanija vodafone do-

govorila je sa bordom vodeće nemačke

kablovske televizije Kabel, kupovinu u

vrednosti 7,7 milijardi evra. vodafone

je ponudio deoničarima 87 evra po

deonici, dva evra više od rivalske ko-

mapnije liberty Global. Menadžment

nemačke kompanije rekao je za ovu

ponudu da je atraktivna za deoničare,

kao i to da akvizicija održava strateške

planove obe kompanije koje teže kon-

statnom rastu.

ŠVEDSKA - najbogatiji evropljanin,

osnivač kompanije ikea, šveđanin ingvar

Kamprad se, posle četiri decenije dobro-

voljnog egzila, seli nazad u domovinu

koju je napustio tokom 70-ih kako bi

izbegao visoke poreze. Kamprad se

prvobitno odselio u dansku, a tri godina

kasnije, 1976, u švajcarsku. od tada su

poreski zakoni švedske znatno ublaženi –

ukinut je porez na bogatstvo, dok je porez

na dohodak snižen. Prema Bloombergovoj

listi milijardera, Kamprad je sa 51,7 mili-

jardi dolara najbogatiji evropljanin, kao i

četvrti najbogatiji čovek na svetu.

izvor: BiZlife

Najinteresantniji tweetovi1. Hillary Clinton @HillaryClinton 13. jun:

What an incredible Twitter welcome! In my hometown Chicago for #CGIAmerica. 11amET I'll talk about my #BHCCF work.

2. stuart jackson @ee_stu 2. jul: GADGET OF THE WEEK: Psion Organiser II. Launched in 1986. 8/16K RAM. Ditch your Filofax and join the space race.

3. Weber Shandwick AP @EngagingAlways 27. jun: Congrats to all the Weber Shandwick APAC teams that won last night at the #PRWeekAwardsAsia

4. Conan O'Brien @ConanOBrien 20. jun: The CEO of Men’s Warehouse was fired. He’s filing a suit, an inexpensive, not very stylish suit.

5. Martha Stewart @MarthaStewart 26. jun: I'm thrilled to announce our newly redesigned @MS_Living magazine packed with inspiration and learning on every page.

6. Mike Bloomberg @MikeBloomberg 23. jun: As we weathered two of the worst economic downturns in history, #NYC's bond ratings rose to their best levels ever.

7 . Štefan Füle @StefanFuleEU 30. jun: EU writes history again: Croatia is becoming new member - enlargement is in Europe's DNA. #eu28 #croatiaEU

50 BIZLIFEgedžeti

Spakujte aplikacije i krenite na put

nakon što spakujete kofere, kako biste se u potpunosti spremili za put, neophodno je da spakujete i svoj pametni telefon. Među brojnim aplikacijama koje su tu da vam

olakšaju svaki segment putovanja, odaberite one koje

će vam istraživanje novih destinacija učiniti prijat-nijim i obezbediti vam prave informacije. napravite vodič shodno vašim interesovanjima, isplanirajte vreme na aerodromu, pronađite najbolje restorane i ne zaboravite da pošaljete razglednicu. ●

geDŽetI

3 // Dcovery www.dcovery.com

Istraživanje destinacija koje planirate da posetite može biti pravi izazov. Dcovery predstavlja turistički vodič prilagođen vašim specifičnim interesima. Ovo je mesto gde možete da spakujete sve interesantne članke ili preporuke prijatelja na društvenim mrežama na jedno mesto. Dodajte slike, mape i uputstva, a postoji i posebna opcija ‘Taxi Mode’ na 15 jezika.

2 // Gate guru www.gateguruapp.com

Aplikacija koja će vam pomoći da se snađete na aerodromima koje ne poznajete. Postavite svoju maršrutu i aplikacija otkriva kakvi restorani vam stoje na raspolaganju, listu prodavnica, gde možete da pronađete bankomat, ali i ocene drugih putnika. Omogućava procenu koliko ćete čekati u redu za pregled prtljaga, ali i posebne ponude za iznajmljivanje automobila u agencijama na aerodromu. Aplikacija je besplatna za iOS, Android i Windows telefone.

4 // iStonewww.itunes.apple.com

Lični prevodilac za korisnike iPhone-a sa više od 300 korisnih fraza za putovanja. Jednostavan interfejs omogućiće vam izbor određene situacije kao što su predstavljanje, pozdravljanje, traženje pomoći, izrazi koji će vam pomoći u hotelu, restoranu ili kupovini. Aplikacija uključuje 12 jezika, opciju da telefon izgovori određenu frazu umesto vas, kao i mogućnost da neki izraz snimite za kasnije korišćenje. Aplikacija je namenjena iOS platformama, osnovna verzija je besplatna, dok puna verzija zahteva kupovinu.

1 // Postagram www.postagramapp.com

Mali vremeplov, ali sa visokotehnološkim preokretom. Ako ste voleli razglednice, ovo je prava aplikacija. Omogućava vam da napravite jedinstvenu razglednicu koja će kroz nekoliko klikova stići na svoje odredište. Napravite fotografiju kamerom svog pametnog telefona, ili iskoristite neku sa Instagram ili Facebook profila, otkucajte kratku poruku, adresu primaoca i za nekoliko dana razglednica stiže u sanduče – i to pravo, ne virtuelno na koje smo navikli. Za Android i iOS platforme aplikacija je besplatna, dok slanje razglednica košta dva američka dolara.

tekst:Ivana

Mihajlović

5 // LocalEats www.localeats.com

Pretraga na Googleu ponudiće vam spisak brojnih restorana na željenoj destinaciji. Spisak onih koje vredi posetiti uz toplu preporuku ljubitelja hrane pružiće vam aplikacija LocalEats. Restorane možete pretraživati po različitim kategorijama, kao što su vrsta kuhinje ili opseg cena. LocalEats će pronaći najbolje restorane u blizini vaše trenutne lokacije, obezbeđuje uputstva kako da stignete do njih, kao i mogućnost rezervacije taksija do tamo. Od najveće pomoći biće onima koji su se zaputili u Sjedinjene Američke Države, ali i onima koji će posetiti London, Pariz, Rim ili Hongkong. Aplikacija je dostupna za iOS i Android uređaje po ceni od 0,99 dolara.

51BIZLIFEtrendovi

Trendoviekonomska istraživanja // poslovni saveti // edukacija…

Uspešne žene// Mala žena, veliki IQ janet Yellenbuduća prva žena na čelu Federalnih rezervi

Istraživanje// Hrana kao lek veronika Tasić vušurović menadžer u PwC

Poslovna edukacija// Otključati potencijal svakog pojedinca Coaching u Srbiji

Poslovna komunikacija// DM zahtevaju lidere novog kova Moderni CEO

s56s52 s58 s60

52 BIZLIFEistraživanje

IStRAŽIvANje

Potrošači se okreću funkcionalnoj hrani i ’nutri-ceutskim’ proizvodima kako bi sprečili neku bolest ili nedostatak. U budućnosti se može očekivati više zajedničkih ulaganja i spona između farmaceutskih i prehrambenih kompanija

do pre samo nekoli-ko godina na našem tržištu mogli smo da nađemo jednostavne

pahuljice za doručak ili smo mogli da biramo jogurt po procentu ma-snoće i veličini pakovanja. danas možemo da odaberemo pahuljice koje su namenjene deci u razvoju te sadrže kompleks vitamina i minerala za jače kosti i mišiće ili možemo da odaberemo jogurt koji poboljšava varenje ili pomaže u regulisanju telesne mase. Zar više

nećemo koristiti lekove za bolje varenje? nećemo više uzimati vitaminske dodatke za zdravije zube, lepšu kosu ili bolju zaštitu od uv zračenja?

Prehrambene kompanije su pre farmaceutskih uvidele da su po-trošačima potrebni proizvodi koji će im pomoći da održe zdravlje i

aktivan stil života i već desetak godina nude ovakve proizvode. u početku su to bile manje gramaže proizvoda ili smanjeni udeo ma-snoća. danas imamo funkcionalnu hranu – hranu kojoj su dodati sastojci koji imaju pozitivan uticaj na medicinsko ili psihološko stanje potrošača, kao što je na primer jo-gurt sa probiotskim kulturama ili sa obogaćenim vlaknima. najnoviji svetski trend su ’nutri-ceutski’ proizvodi koje možemo smatrati i dodacima ishrani: vitaminske

tablete i kapsule, proteinski i vita-minski praškasti dodaci, proizvodi u tečnom stanju. Svi ovi proizvodi sadrže hranljive materije ili me-dicinske sastojke koji se dobijaju iz hrane, ali se češće prodaju kao lekovi i dodaci.

PwC (www.pwc.com) je istražio trendove u svetu i strategije vo-

dećih kompanija iz prehrambenog sektora, što je samo potvrdilo da je granica između prehrambene i farmaceutske industrije sve tanja i tanja. na primer, prošle godine je kompanija nestle osnovala dve nove kompanije: nestlé health Science (nauka o zdravlju - www.nestlehealthscience.com) i nestlé institute of health Sciences (in-stitut zdravstvenih nauka - www.nestleinstitutehealthsciences.com) i u narednoj deceniji planira investicije od 150 miliona evra sa ciljem da bude prva u novoj indu-striji koja je na granici prehram-bene i farmaceutske.

MARKETING SASToJAKAnajbitnije je znati kako sastoj-

ke upakovati u proizvode koji odskaču od ostalih i kako takav proizvod predstaviti tržištu.• Krenite sa najosnovnijim i

fokusirajte se na segment tržišta koji je najviše posvećen zdravom načinu života. to će biti vaši prvi kupci i vaš bezbedni prolaz do tržišta.

• Ekonomije u razvoju (u koje

tekst: veronika tasić

vušurović menadžer u pwc

Hrana kao lek

PepsiCo ima ogromna ulaganja u razvoj proizvoda povećane nutricionističke vrednosti i planira porast

prihoda od zdravih proizvoda sa deset na 30 milijardi uSd

53BIZLIFEistraživanje

spada i Srbija i čitav naš region) beleže porast potražnje za ova-kvim proizvodima. uz stabilnu ekonomiju i porast standarda, ovaj trend će se i nastaviti.

• Nacionalna regulatorna tela na Zapadu, ali i u našem regionu, sve više pažnje obraćaju na zdravu ishranu i to i podržavaju i promovišu kroz svoju regulativu.

UčINITI DoBRo DRUGoME…… da bi se vratilo! i u razvijenim

i u zemljama u razvoju je prisutan trend prejedanja i bolesti (i lečenja) koje gojaznost uzrokuje. lancet, izdavačka kuća koja se speci-jalizovala za globalno zdravlje i me-dicinu, tvrdi da skoro 1,5 milijardi ljudi ima prekomernu težinu, dok

je preko 500 miliona ljudi gojazno, a i 170 miliona dece je gojazno. na lečenje nezaraznih bolesti odlazi veliki deo zdravstvenog budžeta, a procenjuje se da od dva do šest odsto budžeta odlazi na bolesti izazvane gojaznošću. Mnoge glo-balne prehrambene kompanije su se uhvatile ukoštac sa problemom gojaznosti tako da one kompanije koje imaju ’dobru’ hranu u svom portfoliju imaju i bolje poslovne rezultate i bolju reputaciju među potrošačima. indra nooyi, general-na direktorka kompanije PepsiCo (www.forbes.com/profile/indra-no-oyi), veruje da kompanije imaju obavezu da učine nešto po pitanju gojaznosti. Stoga PepsiCo ima ogro-mna ulaganja u razvoj proizvoda povećane nutritivne vrednosti i planira porast prihoda od zdravih proizvoda sa deset na 30 milijardi

uSd. rukovodioci vodećih kompa-nija su za PwC dali procenu da ova grana industrije trenutno donosi oko 150 milijardi uSd godišnje, dok će do 2017. porasti na 180 milijardi uSd. neke od kompanija koje su do sada najbolje iskoristile ovaj trend su archer daniels Midland, Cargill i Solae (zajedničko ulaganje hemijskog giganta du-Pont i poljoprivredne kompanije Bunge).

dok proizvođačima hrane i pića ostaje još mnogo koraka do ispunjenja njihove ’društvene obaveze’, veliki deo je i na potrošačima. ne treba očekiva-ti ulaganja države u preventivnu medicinu, a da sami potrošači

ne povedu računa sami o sebi i uz upotrebu funkcionalne hrane spreče mnoge bolesti koje donosi moderan život.

Zahtevima tržišta će najbolje odgovoriti kompanije koje budu

iskoristile istraživačke i naučne potencijale i isku-

stvo sa regulatornom politikom farma-ceutske industrije i iskustvo koje prehram-

bena industrija ima u pakovanju, marketingu i

distribuciji gotovih proizvoda. duPont se, na primer, udružio sa kompanijom General Mills (www.generalmills.com) koja je dala svoje proizvodne pogone kako bi razvili i izbacili na tržište proizvod od soje: Solae fenil izotiocija-nat protein. Merck se udružio sa proizvođačem hrane Clover Corporation kako bi zajedno prodavali proizvode sa Merckovim sastojkom omega-3 hidha.

da li će se i u našem regionu spojiti farmaceutska i prehrambe-na industrija? da li će se i ovdaš-nje kompanije udružiti i proizvesti ono što tržište traži i ostvariti dobit od toga, ostaje da se vidi. ●

Najvažnije je znati kako sastojke

upakovati u proizvode

trendovi

Najnoviji svetski trend su ’nutri-ceutski’ proizvodi koje možemo smatrati i dodacima ishrani: vitaminske tablete i kapsule, proteinski i vitaminski praškasti dodaci, proizvodi u tečnom stanju.

Istraživanje kompanije HealthFocus (www.healthfocus.com), sprovedeno u 32 zemlje, pokazalo je da su problemi sa varenjem jedan od četiri najveća zdravstvena problema. Nije ni čudo što su proizvodi namenjeni poboljšanju varenja najzastupljeniji i što imaju najbolje prognoze za rast i profitabilnost. U kombinaciji sa prekomernom težinom, moderni potrošači zaista imaju male šanse. Stoga je izdvajanje skroba koji nije podložan varenju i njegovo ubacivanje u prehrambene proizvode veliki poen u

borbi protiv gojaznosti, ali i dijabetesa. Jednostavno, ovaj skrob se ne može apsorbovati u tankom crevu te se samim tim ne može pretvoriti u glukozu i povećati nivo šećera u krvi – što smanjuje rizik od dijabetesa, ali i od gojaznosti. Istraživanja su pokazala da su ispitanici koji su unosili ovakvu hranu brže utolili glad, ali i da su duže ostali siti. Naravno, funkcionalna hrana i ’nutri-ceutski’ proizvodi moraju da budu ispitani od strane nezavisnih naučnih laboratorija kako bi se dokazalo njihovo pozitivno dejstvo.

Sastojci u modi

Prehrambene kompanije su pre farmaceutskih uvidele da su potrošačima potrebni proizvodi koji će im pomoći da održe zdravlje i aktivan stil života i već desetak godina nude ovakve proizvode

54 BIZLIFEbogastvo koje diktira trendove

BOgAStvO KOje DIKtIRA tReNDOve

Porodice koje vladaju svetomDva veka apsolutne dominacije u sektoru bankarstva i finansija stavlja porodicu Rothschil na počasno prvo mesto na listi najmoćnijih porodica na svetu

zamislite da je među šest i po milijardi ljudi na svetu, vaša porodica ta čije ime svi znaju, od čijih odluka

sve zavisi i čije bogatstvo diktira trendove. ne morate da kontrolišete celu zemlju, niti da držite prste na

obaraču nekog od najmoćnijih oruž-ja na svetu, samo nekoliko bitnih od-luka, i istrajnost je dovoljna, da mi, obični smrtnici, budemo prećutno ili izričito pod uticajem onoga što samo nekolicina govori i radi. upoznajte pet porodica koje vladaju svetom. ●

2 // Rupert

Ova južnoafrička dinastija danas stoji iza luksuznih

brendova kao što su ‘Cartier’, ‘ Monte Blanc’ i ‘Dunhill’, a sve je počelo sa malom kompanijom za proizvodnju cigareta davne 1941. Osnivač ove bogate dinastije Anthony Edward Rupert počeo je svoju globalnu imperiju duvana sa samo deset funti. Sa minimalnom investicijom, ovaj vizionar brzo je dospeo na Forbesovu listu 500 najbogatijih ljudi na svetu. Ova druga najmoćnija dinastija na svetu, takođe, kontroliše investicionu grupu ‘Remgro’, koja

zajedno sa svojom bratskom organizacijom ‘Richemont’ obuhvata više stotina kompanija koje se nalaze u 35 zemalja na šest kontinenata. Rupert dinastija je i veliki pobornik očuvanja životne sredine, a njegove kompanije su se istakle po finansiranju likovne umetnosti, promociji obrazovanja, muzike i očuvanja istorijskih zgrada. Rupert porodica kontroliše skoro petinu tržišta vina u Južnoj Africi, a priča o uskom krugu bogataških porodica koje se međusobno pomažu i štite svoj zlatni krug, potvrđena je partnerstvom Rupert porodice sa Rothschild dinastijom u industriji vina. (www.cartier.com)

tekst: Dijana

Đurović

rupert dinastija je i veliki pobornik očuvanja životne sredine, a njegove kompanije su se istakle po finansiranju likovne umetnosti, promociji obrazovanja, muzike i očuvanja istorijskih zgrada

Johann Rupert

1 // RothschilD

Dva veka apsolutne dominacije u sektoru bankarstva i finansija

stavlja ovu porodicu na počasno prvo mesto na listi najmoćnijih porodica na svetu. Njihov put ka vrhu vraća nas nazad u 18. vek, kada je prvi čovek ove dinastije, Mayer Amschel Rothschild, ušao u bankarsku industriju. Svoj uticaj potvrdio je već tada, kada je ova porodica pomogla finansiranju odbrane Britanije od Napoleonovih osvajanja. Međutim, ono što je Rothschild dinastiju izdvojilo od ostalih i učinilo je najmoćnijom jesu pametne odluke. Prvih godina 19. veka, najstariji Rothschild poslao je svoja četiri sina u najmoćnije evropske gradove: Pariz, London, Beč i Napulj sa namerom da prošire porodični posao i uspostave finansijske

institucije širom Evrope, dok je najstarijeg sina ostavio u rodnom Frankfurtu da širi već postojeće. Prvi koji je ostvario očev san jeste najmlađi sin James Mayer de Rothschild koji je 1812. osnovao banku u Parizu. Nakon ovog podviga najmlađeg Rothshilda, i ostala braća uspostavila su jake finansijske institucije u gradovima

u koje su poslati, što je obezbedilo širenje ove bankarske dinastije

širom Evrope. Danas, oni kontrolišu finansijski gigant ‘RIT Capital Partners’, kao i značajan deo akcija u ‘Glenncore’, a njihovoj

moći se i dalje ne može predvideti kraj. Legenda

kaže da je endogamija u njihovoj porodici suštinski deo strategije kako

da ovo ogromno bogatstva ostane u njihovim rukama. Smatra se da se potomci Rothschild dinastije mogu naći čak i među plemstvom Austrije i Velike Britanije. (www.rothschild.com)

Rothschild dinastiju su od

ostalih izdvojile i učinile najmoćnijom

pametne odluke

55BIZLIFEbogastvo koje diktira trendove

3 // Genovese

Svim fanovima familije Corleone iz Njujorka i serije ‘Kum’, ova treća po redu najmoćnija

porodica na svetu biće, svakako, najintresantnija. Genovese dinastiju osnovao je Lucky Luciano početkom 20. veka i od tada pa sve do danas, ova ‘mafijaška’ porodica proširila je svoju kontrolu ogranizovanog kriminala od Njujorka do Čikaga. ’Kum’ Luciano poznat je kako po svojim radnjama sa ‘one’ strane biznisa, tako i po ožiljku nasred lica, zbog kojeg mu je jedno oko bilo potpuno zatvoreno. Danas, ova porodica je jedna od ‘pet fantastičnih’ koje kontrolišu sav kriminal u Njujorku. Smatra se da je prvi kasino u Las Vegasu otvoren tek pošto je njegov osnivač Bugsy Malone dobio zeleno svetlo od Genovese dinastije. U poslednjih nekoliko godina, zbog pooštrenih zakona i nove državne komisije za istragu u Nju Džersiju, familija Genovese je prebacila svoj fokus na računarske prevare, prevare na berzi hartija od vrednosti, zdravstvene prevare i to često u saradnji sa Rusima i pripadnicima kubanske organizovane kriminalne grupe. Ono što je najintresantnije u ovoj modernoj ‘Kum’ priči jeste da dok su se vremenom mnogi članovi mafijaških porodica okrenuli protiv svoje rodbine i svedočili protiv njih, dinastija Genovese je imala samo pet takvih ‘nevernih’ članova u čitavoj svojoj istoriji. (www.youtube.com/watch?v=3ash9Wm9_CU)

4 // McMahon

Borbom do plena, metod prevaziđen u primitivnim

zajednicama? Ne, u slučaju porodice McMahon, čiji su osnivači vlasnici kluba profesionalnih rvača i zabavnog programa WWE (legally World Wrestling Entertainment, Inc.), a koji zauzimaju četvrto mesto na listi najmoćnijih porodica na svetu. Dinastija je započela kada je njen osnivač irsko-američkog

porekla Roderick McMahon, poznatiji kao ‘Jess’, počeo promociju rvanja u radio-emisiji 1925. Posle smrti, nasledio ga je sin Vincent J. McMahon, koji je biznis preuzeo i proširio. Istorijski gledano, primarna delatnost ovog preduzeća je bilo profesionalno rvanje, međutim, biznis ove američke dinastije proširio se i na body bilding promociju, TV mrežu, kućnu video-produkciju, filmsku produkciju, noćni klub i profesionalnu fudbalsku ligu. (www.wwe.com)

5 // AstorAko ste se ikada zapitali zašto mnogo ulica, zgrada i hotela

u Njujorku nosi ime Astor ili Astoria, odgovor upravo leži u porodici koja zauzima peto mesto na listi dinastija koje vladaju svetom. Ovo je jedna od najpoznatijih američkih porodica, čiji su osnivači prešli dinamičan put od trgovaca krznom do najvećih investitora u nekretnine u Njujorku. John Jacob Astor (1763–1848) osnivač je porodičnog bogatstva, a svoju karijeru

započeo je kao trgovac krznom sa svojim bratom. Pošto je otputovao u Ameriku, video je priliku da novac koji je sakupio trgovinom uloži u nekretnine na Menhetenu. Naslednici prvog Astora samo su nastavili očevim stopama, a kako je cena nekretnina na tržištu rasla, tako se njihovo bogatstvo udvostučavalo. Pored brojnih parkova, ulica, zgrada, hotela, ono po čemu je ova porodica ostala najpoznatija jeste biblioteka u Njujorku poznatija kao ‘Astor biblioteka’. (www. waldorfnewyork.com)

Genovese dinastiju osnovao je lucky luciano početkom 20. veka i od tada pa sve do danas, ova ‘mafijaška’ porodica proširila je svoju kontrolu ogranizovanog kriminala od njujorka do Čikaga

Porodica astor je jedna od najpoznatijih u Sad, čiji su osnivači prešli dinamičan put od trgovaca krznom do najvećih investitora u nekretnine u njujorku

McMahon

Lucky Luciano

56 BIZLIFEuspeŠne žene

uspeŠne žene prva žena na čelu federalniH rezervi

federalne rezerve, moćna kontroverzna finansijska institucija i privatna cen-tralna banka Sad, ostaće,

bar prema najavi predsednika Baracka obame, uskoro bez čelnog čoveka.

Ben Bernanke završava u januaru sledeće godine svoj drugi mandat na čelu Fed-a, a obama je Bernankea uporedio sa šefom FBi-ja robertom Muellerom, koji je pred penzijom, nakon što je na toj poziciji ostao dve godine više nego što je nameravao.

"Mislim da je Bernanke učinio izvanredan posao. on je, kao Mu-eller u FBi-ju, koji je na toj poziciji

ostao mnogo duže nego što je hteo ili što je trebalo", rekao je prošlog meseca američki predsednik.

Prema pisanju mnogih medija u Sad, između ostalog i Financial timesa, njegova naslednica biće 67-godišnja janet Yellen, sadašnja

potpredsednica ove institucije. Mesto prvog čoveka Fe-deralnih rezervi smatra se drugim najmoćni-jim, odmah posle me-sta predsednika Sad,

a iako još nije zvanično izabrana, prema više od

50 ekonomista koji prate rad Federalnih rezervi, Yellen ima 65 odsto šanse da bude izabrana.

u konkurenciji za tu poziciju spominju se i lawrence Summers svojevremeni pomoćnik pred-sednika Billa Clintona i Baracka obame, te timothy Geithner, bivši glavni sekretar riznice.

oHRABRIćE AMERIKANCE DA VIŠE TRoŠEMeđutim, sve su indicije da će

Dolazak na mesto

prvog čoveka Federalnih rezervi učiniće je

najmoćnijom ženom

od jednog kolege opisana je kao 'mala žena sa velikim koeficijentom inteligencije', a prema

onima koji su imali prilike da je slušaju, ljude iznenađuje njena snažna argumentacija

određenih problema

mala žena, veliki IQ

Ako u januaru stane na čelo Federalnih rezervi, Janet Yellen srušiće dva stogodišnja mita koja se provlače kroz istoriju ove američke finansijske institucije. Prvi tako što će postati prva žena predsednik ove privatne centralne banke, a drugi što će postati prvi potpredsednik u poslednjih sto godina koji je uspeo da sa mesta 'broj dva' zasedne na prvo

tekst: Milovan

Miličković

57BIZLIFEuspeŠne žene

upravo Yellen zasesti na to mesto. ono što analitičari smatraju da

će se desiti dolaskom Yellen na čelo Federalnih rezervi, jeste to da će njeni inputi navesti investito-re, izvršne direktore, kao i same amerikance, da više troše i inve-stiraju sve dok se privreda u Sad u potpunosti ne oporavi. ujedno najava Fed-a da će inflacija u budućnosti biti veća, navešće amerikance i privredu da više troše.

Međutim, mediji i sada očekuju 'njen glas' nakon što je Bernanke nedavno rekao da bi Fed do kraja godine mogao početi da smanjuje podsticajne monetar-ne programe, a do polovine iduće godine i sasvim da ih ukine, ako ekonomija bude dovoljno snažna, što je izazvalo ludnicu na berzama.

vincent reinhart, iz Morgan Stanleya, smatra da se od Yellen neće ništa čuti, bar dok ne bude izabrana na mesto predsednika. „Yellen, bar dok je taj novi posao u pitanju, neće rizikovati sa nekim 'velikim izjavama' o pravcima mo-netarne politike“, kaže reinhart.

GENIJE zA ARGUMENTACIJUdolazak na mesto prvog čoveka

Federalnih rezervi neki vide i kao ključni momenat koji će Yellen učiniti najmoćnijom ženom sveta. „Yellen je postala najmoćnija žena u istoriji. Preuzimanje vođstva Fed-a u januaru će to zacementi-

rati“, piše Business insider (www.businessinsider.com).

njeni saradnici pričaju da je dobrog zdravlja, a sama Yellen smatra da je sada u najboljim godi-nama. od jednog kolege opisana je kao 'mala žena sa velikim koefici-

jentom inteligencije', a pre-ma onima koji su imali

prilike da je slušaju, ljude iznenađuje njena snažna argumentacija određenih problema. o tome svedoči i

njen profesor sa Yalea, nobelovac james tobin, koji je za nju rekao da je ona 'genije kada komplikovane argumente treba izraziti jednostavno i jasno'.

Kada je 1994. godine stigla u Fed, razbila je dotadašnju hijerarhijsku praksu slabe ko-munikacije između guvernera i istraživača koji rade u institu-

ciji, tako što je redovno ručala u kafeteriji zajedno sa svima. u kafeteriji Federalnih rezervi je i upoznala budućeg muža, nobe-lovca Georgea akerlofa.

Slovi za smirenu i metodičnu osobu, koja je zastupala politiku stabilnih kamatnih stopa, poveća-

vanja zaposlenosti i fleksibilnosti radne snage, nasuprot politici zadržavanja nivoa cena, odnosno nulte inflacije.

GUVERNER BANKE KARLA MARxABiografija janet Yellen je impre-

sivna. diplomirala je ekonomiju 1967.

na Brown univerzitetu, a doktor-sku titulu dobila je četiri godine kasnije na Yaleu. Predavala je na univerzitetu harvard od 1971. do 1976, a od 1980. je na kalifornij-skom Berkeleyju.

Yellen je prvi put radila u Fed-u još 1977. i 1978. godine, kao eko-nomista pri odboru guvernera, a tokom osamdesetih i devedesetih godina svojim liberalnim stavovi-ma uspešno se borila sa brojnim kolegama koji su u to vreme zastupali tvrđi desni stav.

devedesetih je savetovala predsednika Clintona, tačnije, bila je predsednica veća ekonomskih savetnika, nakon što je to mesto napustio nobelovac joseph Stiglitz. ali, najveći deo karijere provela je u Fed-u, a od 2010. je potpredsed-nica uprave Federalnih rezervi.

u oktobru 2010. od nacionalne asocijacije za ekonomiju biznisa dobila je prestižnu nagradu adam Smith, dok je 2012. izabrana za istaknutog saradnika američke ekonomske asocijacije. Magazin Bloomberg Markets (www.blo-omberg.com) u septembru prošle godine svrstao ju je u 50 najuticaj-nijih ljudi u Sad.

Bob janjuah, šef japanskog holdinga nomura, izjavio je da mu je jedan klijent nedavno rekao da „kada bi Karl Marx vodio svet, janet Yellen bi bila guverner centralne banke“. ●

Prema više od 50

ekonomista, Yellen ima

65 odsto šanse da bude

izabrana

guverner centralne banke

Bob Janjuah, šef japanskog holdinga Nomura, rekao je da mu je jedan klijent nedavno rekao da „kada bi Karl Marx vodio svet, Janet Yellen bi bila guverner centralne banke.“

Kada je 1994. godine stigla u FEd, razbila je dotadašnju hijerarhijsku praksu slabe komunikacije između guvernera i istraživača koji rade u instituciji, tako što je redovno ručala u kafeteriji zajedno sa svima

58 BIZLIFEposlovna edukacija

POSLOvNA eDUKACIjA

Otključati potencijal svakog pojedinca „U vreme brzih promena u ekonomiji danas, ključ nije u tome šta znate već koliko ste brzo spremni da učite. Svet se danas tako brzo menja, govorio je Jobs, da čim nešto naučite to se već promenilo...“

„naš klijent bio je obrazovan (završen MBa na jednom od čuvenih američkih

univerziteta), zaposlen u tom trenutku u privatnoj firmi, sa dobrim vezama u svojoj zemlji i okruženju, sa željom da pokrene sopstveni posao. Međutim, posto-jala su dva problema. Prvi da je za ulaganje bilo potrebno mnogo novca, a drugi je bila činjenica da je 'premlad' i da iz tog razloga neće biti 'shvaćen ozbiljno' od strane potencijalnih partnera i na tržištu uopšte...“, priča za BiZlife Slađana Milošević iz firme Mobilis. (www.mobilis.co.rs)

u današnjem poslovnom svetu svi: od velikih kompanija pa do malih firmi od svega deset zapo-slenih, u pojedinim momentima trebaju ’pomoć spolja’, koja bi im pomogla u rešavanju određenih organizacionih problema. isto važi

i za poslovne ljude. Bez obzira koliko današnji poslovan čovek držao do toga da stalno bude u toku sa promenama, ponekad mu je potreban neko da ga bar malo ’pogura’. i tu nastupa Coaching.

„tokom prve sesije klijent je bio vrlo uznemiren zbog činjenice da mu njegove godine predstav-ljaju najveći problem. Kako je to često situacija i u našem okru-ženju, podelili smo priče drugih preduzetnika iz naših zemalja i

regiona, slične, smejali se tome i bili ohrabreni da nastavimo da radimo, jer se iz priča videlo da je uspeh moguć. inače, smeh i humor su uvek dobrodošli tokom sesija. veći deo prve sesije, kao i onih koje su usledile, fokusirale su se na primere kada je neko u sličnoj situaciji uspeo i na to koje su kli-jentove snage na tržištu u odnosu na druge, kao i mogući, prvi koraci. odgovori na ova pitanja omogućili su klijentu da 'vidi' da postoje mno-gobrojne i različite mogućnosti, a ne samo prepreke i da ga ohrabre. na kraju prve sesije, klijent je bio veoma zadovoljan. napravljen je akcioni plan šta treba da uradi do kraja programa i do naredne sesije. nakon šest meseci firma je već počela da radi...“, ističe Milošević.

NESHVAćEN zNAčAJ ’DožIVoTNoG UčENJA’u poslovnoj praksi, tačnije

u oblasti razvoja organizacija, Coaching se pojavljuje tek kasno u dvadesetom veku. devedesetih go-dina sa početkom recesije u Sad i zapadnoj evropi kompanije su

ključ uspeha

U vreme brzih promena u ekonomiji danas, ključ nije u tome šta znate već koliko ste brzo spremni da učite. Svet se danas tako brzo menja, govorio je Jobs, da čim nešto naučite to se već promenilo...

coacHing u srbiji

tekst: Milovan

Miličković

Velika kompanija1. Poboljašnje liderskih veština

(najčešće je to delegiranje i upravljanje vremenom)

2. Poboljšanje veština komunikacije (slušanje, davanje povratne informacije)

3. Pobošljanje upravljanja timom4. Bolji odnos život/posao5. Pobošljanje proaktivnog stava/

preduzetničkog duha zaposlenih

Malo preduzeće1. Povećanje motivacija kod pokretanja

novog posla/projekta u okviru postojećeg posla

2. Sagledavanje situacije iz drugog ugla/poboljašnje kreativnosti i inovativnosti

3. Povećanje motivacije za nastavak poslovanja, nove projekte...

4. Poboljšanje veština vođenja posla5. Poboljšanje veština vođenja tima

Pet razloga za Coaching

59BIZLIFEposlovna edukacija

počele da zahtevaju treninge koji su potpuno prilagođeni njihovim potrebama i koji se odnose na spe-cifične organizacione probleme.

Stresno okruženje, smanjenje broja zaposlenih u korporacijama i opšta kriza, tih devedesetih godi-na nastala je potreba za razvojem kako pojedinaca tako i organi-zacija. upravo to, u velikoj meri dovelo je do razvoja Coachinga.

u Srbiji Coaching je postao sve prisutniji u poslednjoj deceniji. Međutim, prema rečima Slađane Milošević, utisak je da su ovde ljudi manje spremni da uče nego u razvijenim zemljama.

„Primetno je da postoji uverenje da se sve zna, da se učenje, a naročito sticanje veština na obukama smatra gublje-njem vremena i traže samo gotova rešenja...“, kaže Milošević.

ona smatra da je razlog tome to, što sa jedne strane još uvek nije shvaćen značaj doživotnog učenja, jer 'na žalost često nedo-voljno uče i rade na sebi i oni koji uče decu i odrasle'.

„takođe, kod nas postoji i uverenje da se nakon jedne obuke postaje ’stručnjak’ za određenu oblast. uvek se pozovem na priču iz mog aikido kluba (eiKi) da jednu tehniku treba uraditi 10.000 puta da bi je savladao, postao ’majstor’“, naglašava naša sagovornica.

danas se Coaching koristi za razvoj samostalno ili u kombina-ciji sa nekim drugim organizaci-

onim razvojnim programima, a u Srbiji, a i u svetu, sve prisutnija je kombinacija treninga i coachin-ga u okviru programa razvoja sa različitim temama u oblasti menadžment veština. trening program prati Coaching pojedinca ili poslovnih timova.

zAPoSLENI DANAS MoRAJU DA UčEBez obzira na to što domaći

poslovni ljudi i dalje imaju otpor prema ovakvom vidu učenja,

Milošević smatra da je Coaching u Srbiji vrlo razvijen, sa

tendencijom rasta. „Coaching je fan-

tastičan način da se ’otključa’ potencijal svakog pojedinca i

omogući njegov/njen rast, kako je to definisao i

jedan od gurua coachinga Sir john Whitmore. Moji klijenti u Srbiji do

sada su bili uglavnom direktori na izvršnim položajima u velikim, međunarodnim firmama, korpo-racijama koje rade u Srbiji“, kaže Slađana Milošević i dodaje da je za pomenute firme radila više puta kao timski coach pomažući timovi-ma da što bolje osmisle i sprovedu zadate projekte u okviru liderskog programa na kome su učestvovali.

Popularni su i takozvani tre-ninzi u oblasti razvoja karijere, i to bez obzira da li su u pitanju poslovni ljudi koji su želeli neku promenu ili studenti koji su upra-vo diplomirali ili završili master studije. Milošević savetuje da zaposleni danas treba da uče i da se razvijaju i to ne samo u svojoj oblasti već i mnogo šire.

„u vreme brzih promena u eko-nomiji danas, ključ nije u tome šta znate već koliko ste brzo spremni da učite. Svet se danas tako brzo menja, govorio je jobs, da čim nešto naučite to se već promenilo... uvek postoji 'još nešto' što se može nau-čiti, a načelo 'Stalnog učenja' jedno je od 12 tajni uspeha Stiva jobs-a“, naglašava naša sagovornica. ●

Kod nas postoji i

uverenje da se nakon jedne

obuke postaje ’stručnjak’ za

određenu oblast

Primetno je da postoji uverenje da se sve zna, da se učenje, a naročito sticanje veština na obukama smatra gubljenjem vremena i traže sesamo gotova rešenja

Iz knjige Coaching, prve na srpskom jezikuNa razvoj koučinga značajan uticaj imao je i sport. knjiga Timothy Gallwey „The Inner Game of Tennis“ iz 1974. godine dala je najveći doprinos razvoju Coachinga obrađujući psihološki pristup za postizanje vrhunskih rezultata.

1992. godine Sir john Whitmore napisao je knjigu „Coaching for Performance“ u kojoj je razvio najuticajniji Coaching

model - GROW model (od engleskih reči: Goal, Reality, Options, Will – Cilj, Realnost, Opcije, Želja).

Coaching je poziv na fundamentalnu transformaciju menadžerskog stila i kulture. U većini firmi danas postoji ’kultura krivice’ koja se poziva na greške iz prošlosti i strah. Potreban je novi fokus na budućnost i nadu i tu Coaching ima veliku ulogu.

„U današnjem poslovnom svetu svi u pojedinim momentima trebaju ’pomoć spolja’”

slađana milošević, Mobilis

60 BIZLIFEposlovna komunikacija

POSLOvNA KOMUNIKACIjA

DM zahtevaju lidere novog kova

Uspešnost lidera više se neće procenjivati samo na osnovu cene akcija kompanije. Komunikacija sa akcionarima, zaposlenima, državnim službama, lokalnom zajednicom, kupcima, biće jedna od kategorija procene uspeha

gotovo je nemoguće da moderni Ceo ne prepoznaje vrednost društvenih medija.

ipak, veoma mali broj čelnih ljudi kompanija lično se uključuje u ovu sferu, bez obzira na pokazatelje koji ukazuju da je njihov lični angažman u društveno-medij-

skim poduhvatima kompanija od izuzetnog značaja. „ulazak u svet društvenih medija ne predstavlja samo zabavu, to je vitalan način komunikacije. osluškujte i pobolj-šajte poslovanje”, poručuje poslov-ni magnat sir richard Branson.

tokom samo dve godine, od 2010. do 2012, učešće generalnih direktora na društvenim medijima zabeležilo je skok sa 36 na 66 od-sto. uprkos ovim brojkama poraža-vajuće su one koje kažu da se čak 70 odsto rukovodilaca kompanija koje se nalaze na Fotune 500 listi

nije priključilo društveno-medij-skoj sceni. oko 23 odsto kompanija sa ove liste nema aktivne profile na najvećim društvenim mrežama, Facebooku i twitteru. Kada je reč o čelnicima najvećih kompanija sveta, približno dva odsto Ceo poseduje twitter naloge, od kojih većina ne koristi ovu društvenu

mrežu redovno niti objavljuju smisleni sadržaj, što upućuje na nedostatak adekvatne strategije.

uprkos ekspanziji društvenih medija, lideri kompanija ne prihva-taju u potpunosti mogućnosti koje je donela nova internet era. Kao glavni problem javlja se strah – od eventualne greške, nedostatka kontrole, bujice informacija. neka od obrazloženja su i nedostatak vremena, kao i nerazumevanje no-vih pravila igre. neki kažu da na-stup na društvenim medijima nije

Ko je ‘društveni’ CEO?

ulazak u svet društvenih medija ne predstavlja samo zabavu, to je vitalni

način komunikacije

Kao što ni svaka kompanija ne koristi sve kanale društvenih medija, i generalni direktori shodno interesovanjima moraju da izaberu one koji im najviše odgovaraju. Svaki kanal komunikacije ima isti cilj, a karakterističnu svrhu i vrednost. Tako kompanijski intranet poboljšava ugled radnog mesta, korporativni sajt doprinosi kredibilitetu same kompanije, dok društveni mediji pokazuju inovativnost i pomažu izgradnji odnosa. Integrisani pravilno, mogu ubrzati i produbiti uticaj komunikacione strategije CEO.

tekst: Ivana

Mihajlović

61BIZLIFEposlovna komunikacija

relevantan za njihovu industriju, dok ima i onih koji smatraju da je ovaj vid komunikacije rezervisan za mlađu populaciju. ne treba izgubiti iz vida da se u svojoj 82. godini Warren Buffet, četvrti najbogatiji čovek sveta, pridružio tvitosferi, iako se čini da spada u one koji nisu ažurni kada je u pitanju održavanje profila (www.twitter.com/WarrenBuffett).

odbojan stav prema društve-nim medijima greška je i za same lidere, ali i za kompanije koje oni vode, naročito ako se ima u vidu činjenica da su nedavna istraživa-nja utvrdila da većina rukovo-dilaca želi da njihovi direktori koriste društvene medije (www. webershandwick.com), a čak svaki sedmi smatra da bi čelni ljudi kompanija trebalo da budu još aktivniji i to na eksternim, ali i na internim platformama.

ovakav vid angažovanja lidera kompanije ima višetruke koristi,

a kao najznačajnije izdvajaju se komunikacija, ugled i poslovni re-zultati. nedavna istraživanja po-kazala su stav top menadžmenta da će kompanija biti percipirana kao inovativna, dobiti humanije lice i biti atraktivnije mesto za rad ukoliko je Ceo društveno-me-dijski aktivan. Prvenstvena korist koju će kompanija ostvariti uključivanjem generalnih direktora u društvene medije je razmena informacija, dok će se nakon tri godine njiho-vog aktivnog angažova-nja to najviše odraziti na reputaciju kompanije.

Znatno je veći procenat ruko-vodilaca koji čelne ljude svoje kompanije smatraju kao dobre komunikatore, konkurentne, otvorene i pristupačne, osobe

koje umeju da slušaju, inspirativ-ne i tehnološki napredne, ukoliko je Ceo ušao u svet društvenih medija. njihovo angažovanje pomoći će u izgradnji odnosa sa medijima, a društveni element koji je strateški integrisan sa tra-dicionalnim medijima doprineće

jačanju komunikacije i sa svim zainteresovanim stranama.

umesto zakazivanja inter-vjua sa medijima ili poslovnih sastanaka kako bi se direktor obratio potrošačima, partnerima, zaposlenima, danas je dovoljan kratak video na You tube kanalu kompanije ili blog na korporativ-

nom sajtu, koji će dopreti do masovne publike. inter-

net je otvorio vrata za sve, pa i za generalne direktore, a bolji primer mogućnosti

koje društveni mediji nude čelnim ljudima

kompanija teško da može da se nađe od richard Bransona, Ceo virgin Group. aktivan je na twitteru, Facebooku, linkedinu, instagramu, Google Plusu, a vodi i lični blog na sajtu kompanije

(www.virgin.com/richard-bran-son). rezultat – prva reč koja vam padne na pamet kada pomislite na Bransona je virgin, svi znaju za ovog poslovnog magnata, a nije isključeno da je ovaj Ceo popularniji i od sopstvene kompa-nije. Potpuno suprotnu sliku daje

Michael duke, Ceo Walmarta, direktor ‘u senci’ koji je manje prepoznatljiv među potrošačima, dok njegovo lice ne mogu da povežu sa brendom.

ako su društveni mediji neiz-bežna budućnost, na generalnim direktorima leži odgovornost da pronađu način kako da smanje eventualne negativne posledice njihovog učešća u digitalnoj sferi komunikacije i uvećaju pozitivne ishode. Pogrešan korak gene-ralnog direktora značajno će se odraziti na reputaciju i finansije, ali ako se samo iz predostrožno-sti ne uključe u sferu digitalne komunikacije, kompanije će pro-pustiti moćan način da angažuju zainteresovane aktere i dopru do ljudi na onom mestu gde žele da prime informacije. dobra vest je da se rizik smanjuje što je Ceo duže uključen u društvene me-dije. i kao što poručuje Branson: „Budite autentični. ne forsiraj-te ništa, jer to nije način kako stvari funkcionišu. i najvažnije – zabavite se.” ●

Svaki kanal komunikacije ima isti cilj,

a karakterističnu svrhu i

vrednost

ne treba izgubiti iz vida da se u svojoj 82. godini Warren Buffet, četvrti

najbogatiji čovek sveta, pridružio tvitosferi

Bez obzira na kanal komunikacije, svaki ‘visoko društveni’ CEO:

1 // Koristi opsežan skup društvenih alata koji prevazilazi povremene postove na određenim mrežama, i zahteva strateški plan za deljenje sadržaja kompanije na nekoliko kanala.

2 // Vodi blog – prepoznaje vrednost u stvaranju sadržaja tokom dužeg perioda kao način da predstavi svoje gledište.

3 // Shvata da sajt predstavlja samo prolaznu tačku za one koji traže informacije i nudi platformu za sadržaj koji se isporučuje u više formata.

4 // Oni su autori sadržaja – moraju da razviju kreativne kompetencije, pre svega autentičnost, pripovedanje i umetničku viziju, ali i tehničke veštine.

5 // Shvata da su tehnologija i društveni mediji budućnost distribucije sadržaja i želi da bude deo ove revolucije u komunikaciji.

6 // Spontan, ali ne previše neformalan – održava formalnost položaja, ali daje do znanja da nije nepristupačan.

7 // Angažuje aktere – vidi vrednost u društvenosti i koristi to kako bi došao do širokog portfolija zainteresovanih strana.

62 BIZLIFEbeležimo

BeLeŽIMO

Nelt Co obeležio dve decenije poslovanja

Donacije za početnike u biznisu Promovisan FIAT 500L Trekking

Raiffeisen CLUB paket sa Debit MasterCard karticom

Hidria šampion Evrope u inovativnosti

Prva filijala Sberbanke u Srbiji

Kompanija nelt Co obeležila je svečanom zabavom, u svom sedištu u dobanovcima, dve decenije

uspešnog poslovanja tokom kojih je od veleprodajne firme postala lider u pružanju usluga u oblasti-

ma distribucije robe široke potrošnje, logistike, proizvodnje, maloprodaje i marketinga.

Sa 3.000 zaposlenih u osam zemalja na dva kontinenta, sa više od 100 principala koje opslužuje

sa skoro 1.000 vozila i sa skladišnim kapacitetima od 115.000 kvadratnih metara, nelt je u regionu

Zapadnog Balkana lider u distributivnom poslu, godišnje servisirajući 30.000 prodajnih mesta.

nelt Co igra značajnu ulogu i na polju pružanja logističkih usluga, nedavno potpisavši ugovor sa

kompanijom Philip Morris u Srbiji o budućoj saradnji naših dveju kompanija.

u godini u kojoj obeležava dese-

togodišnjicu poslovanja u Srbiji,

kompanija Philip Morris pomaže

pokretanje malih i porodičnih

biznisa u okviru svog donatorskog

programa ’Pokreni se za posao’.

na svečanoj ceremoniji, održa-

noj u Beogradu, predstavnici Philip

Morrisa i nvo ’eneKa’ objavili su

rezultate nacionalnog konkursa

kojim je odabrano 110 kandidata iz

cele Srbije sa najboljim preduzet-

ničkim idejama. nagrađenima će

biti dodeljena bespovratna sredstva

za pokretanje sopstvenog biznisa,

obezbeđene poslovne i stručne

obuke, kao i stalna savetodavna

podrška u daljem razvoju preduzet-

ničke ideje.

na otvorenim bazenima Sport-

sko-rekreacionog centra 'Milan Gale

Muškatirović' promovisan je najno-

viji Fiat 500l trekking model.

Model su svečano otkrili svim

posetiocima ivana Maksimo-

vić, osvajačica srebrne medalje

na igrama u londonu i Goran

Maksimović, selektor streljačke

reprezentacije Srbije, a ovim je i

otvoreno 'leto na Galetu'.

Prisustvo naših olimpijaca na

ovoj promociji nije bilo ništa čudno

jer je FaS prva kompanija koje je

podržala olimpijski komitet Srbije

u novom olimpijskom ciklusu.

raiffeisen banka predstavila

je svoj raiffeisen CluB paket

račun namenjen mladima

između 18 i 26 godina u okviru

koga je ponudila debit Ma-

sterCard karticu. nova usluga

je odlična prilika za mlade,

koji žele da se finansijski osa-

mostale, da nauče o finansij-

skoj odgovornosti i upoznaju

se sa bankarskim uslugama

raiffeisen banke i upotrebom

MasterCard platnih kartica.

Globalna korporacija hidria, sa sedištem u Slo-

veniji, proglašena je za najinovativnije preduze-

će u okviru izbora european Business awards,

koji je održan u istanbulu. Stručni žiri je, među

više od 15.000 preduzeća, izabrao pobednike u

10 kategorija, a hidria je u završnom delu izbo-

ra učestvovala kao jedan od retkih predstavnika

Slovenije, ali i šire jugoistočne evrope.

"Za najinovativnije evropsko preduzeće

izabrani smo zbog dostignuća u delu globalno

prodornih inovacija proizvoda, tehnologija

i procesa i poslovnih modela, koji odlučno

doprinose zelenoj mobilnosti i integrisanju

inovativnih obnovljivih izvora energije“, izjavio

je prilikom preuzimanja priznanja predsednik

poslovodnog odbora hidrie iztok Seljak.

na novom Beogradu

svečano je otvorena prva

rebrendirana filijala najve-

će ruske banke Sberbanke

u Srbiji. otvaranje novobe-

ogradske filijale Sberbanke

presecanjem svečane vrpce

ozvaničili su Mark arnold,

predsednik upravnog

odbora Sberbanke evropa,

i Gordana Matić i danilo

Đurović, članovi izvršnog

odbora Sberbanke Srbija.

63BIZLIFEbeležimo

Banca Intesa poklanja putno osiguranje

Podeli radost i izaberi ime

Kopaonik open Summer Tour

Nagrada Svetlani Vycherovoj

UNICEF i Hemofarm fondacija u projektu podrške roditeljima

Banca intesa poklanja putno osiguranje klijentima koji raspolažu

american express Green i Gold platnim karticama. asistentske kartice

besplatnog putnog osiguranja uključuju osiguranje za sve zemlje sveta i

pokrivaju do 180 dana provedenih van Srbije u periodu od 12 meseci.

Korisnici visa i MasterCard kreditnih kartica izdatih nezavisno od

intesa hit tekućeg računa, takođe, dobijaju besplatnu polisu putnog osi-

guranja za područje evrope. Kartice putnog osiguranja Banca intesa izdaje

bez dodatnih troškova za klijenta uz navedene kreditne kartice.

u okviru najveće globalne

kampanje personalizovanih

proizvoda, Coca-Cola će obrado-

vati sve svoje ljubitelje u Srbiji

limenkama sa željenim imenima

i nadimcima. naime, Coca-Cola

će u toku ovog i početkom

avgusta meseca izložiti postavke

za personalizaciju limenki u niz

gradova, pomoću kojih će svi

zainteresovani uz pomoć pro-

motera moći da pored Coca-Cola

logotipa dobiju željeni ispis.

Prvu priliku da lično perso-

nalizuju svoje limenke imali su

Beograđani u okviru ’noći mu-

zeja’, kada je za osam sati usled

ogromnog interesovanja svih

ljubitelja ovog najomiljenijeg

bezalkoholnog napitka na svetu

napravljeno preko 5.500 limen-

ki sa imenima i nadimcima.

nova ponuda na Kopu, Beogradu je

donela jedinstvenu zabavu, gde su

mnogobrojne poznate ličnosti uži-

vale u sportsko-rekreativnim aktiv-

nostima koje su deo letnje ponude

na Kopaoniku. tokom višesatnog

programa, uz domaćine MK Mo-

untain resort i jP Skijališta Srbije,

poznati su imali priliku da se opro-

baju u paraglajdingu, jahanju konja

po Košutnjaku, drevnom streličar-

stvu, kao i planinskom biciklizmu,

vožnji kvadom, mountain kartom i

downhill skuterom niz popularnu

’ski-stazu’ na Košutnjaku.

u okviru projekta ’Put ka vrhu’

direktor funkcije za odnose sa

javnošću i komunikacije kompanije

niS Svetlana vycherova dobitnik

je priznanja ’Kapetan Miša ana-

stasijević’. nagrada je dodeljena u

kategoriji ’Za razvoj marketinga i

kreativne misli’ na polju komunika-

cija i odnosa s javnošću.

„Kažu da je imperativ svakog

poslovanja napredak i stalno davanje

maksimuma. da bismo ostvarili nove

maksimume, odnosno, pomerali

granice, neophodne su nam nove

ideje i kreativnost. Sve je više dome-

na u kojima se očitava ta inovacija:

od korporativnih kampanja, preko

prepoznatljivog identiteta i imidža

kompanije, do društveno odgovornih

projekata. Zato je ogromna privile-

gija ono što mi imamo, da kroz kre-

ativnost unosimo inovacije ne samo

u poslovanje, već i u naše društvo u

celini“, istakla je vycherova.

uniCeF i hemofarm fondacija započeli su

projekat ’Podrška roditeljima - za zdravo

okruženje za rast i razvoj svakog deteta’, čiji

je cilj da pozitivne roditeljske prakse postanu

norma u svakom domu i da sva deca odrastaju

u porodicama koje im ulivaju sigurnost i jačaju

samopouzdanje i samopoštovanje.

“dobar roditelj i složna porodica su najbolja

osnova za zdravo odrastanje. ljubav, poštova-

nje, razumevanje i strpljenje, ali i postavljanje

granica i nalaženje vremena za sebe, kao i

kontrolisanje stresa i ljutnje - sve to su elementi

koji čine jednog odgovornog roditelja”, rekla

je Katlin Brašić, specijalista za program zaštite

dece u uniCeF-u.

natalija Popović, članica uo hemofarm fon-

dacije, naglašava da je roditeljstvo previše važan

posao da bi bio ostavljen bez podrške.

„hemofarm fondacija veliki značaj pruža

organizacijama i projektima koji se bave važnim

društvenim i socijalnim pitanjima i koji stavljaju

zdravlje i porodicu u prvi plan. Stoga smo sa

velikim zadovoljstvom podržali realizaciju ovog

značajnog pojekta“, istakla je natalija Popović.

64 BIZLIFEbeležimo

Nagrada NIS-a za dobre projekte

Pravi crni hleb u Roggenartu

Najbolji studenti u poseti Carnexu

Food blogerke u restoranu ĐeramProtiv digitalnog nasilja

Stručni žiri u sastavu niS-a i predstavnika lokalnih samouprava, izabrao je 145 najboljih projekata iz

oblasti sporta, kulture, ekologije, nauke i humanitarnih delatnosti koji su pristigli na javni konkurs u

okviru niS-ovog programa društvene odgovornosti ’Saradnja radi razvoja’.

Samo neki od projekata koji će biti realizovani u okviru podrške razvoju lokale zajednice su: ’jazz

do it 2013!’ i ’urban fest 2013’ u nišu, ’exit’ i filmski festival ’Cinema City’ u novom Sadu, ’Mamutfest’

u Kikindi, ’Pančevački džez festival’ i Festival i sajam ekologije ’Green days’ u Pančevu, ’velikogospojin-

ski dani’ u novom Bečeju. takođe, projekti koji su izabrani na javnom konkursu su izrada vertikalnog

vetrogeneratora u Pančevu, zvučna biblioteka za slepe u nišu i novom Sadu, ozelenjavanje krova škole u

novom Sadu, restauracija pozorišne sale u Zrenjaninu.

na konkurs su se prijavila udruženja građana i druge neprofitne ustanove iz deset gradova sa kojima

niS ima sporazume o saradnji. Za pobedničke projekte u ovoj godini niS je izdvojio 88 miliona dinara.

ako je do sada i bilo priča o tome da u Srbiji ne postoji pravi crni hleb,

odgovor je da to jednostavno nije istina. Postoji pravi crni hleb i pravi

se po austrijskom modelu.

roggenart, prvi lanac pekara u Beogradu predstavio je tradicionalni,

zanatski postupak pripreme crnog, ražanog hleba od prirodnog kiselog

testa, zasnovanog na dugogodišnjem austrijskom iskustvu i tehnologiji.

„izuzetno nam je zadovoljstvo da našim posetiocima možemo

ponuditi široku paletu proizvoda od kvalitetnih, bržljivo biranih sa-

stojaka koji prolaze kroz zanatsku pripremu, što nas čini jedinstvenim

na našem tržištu. roggenart je prvi izbor za sve one koji brinu o svom

zdravlju i žele uravnoteženu ishranu. nastojaćemo da naše posetioce

obradujemo novitetima u našoj ponudi iz meseca u mesec“, izjavio je

dragan vraneš, direktor i suvlasnik roggenart lanca pekara.

u saradnji sa Ministarstvom omladine i spor-

ta vlade republike Srbije, kompanija Carnex

podržala je projekat Centra za karijerno

vođenje i savetovanje mladih talenata pod

nazivom ’radionice za profesionalni razvoj’.

radionice koje su održane u prostorijama

Carnexa imale su za cilj da stipendistima

Fonda za mlade talente pruže praktično

znanje i veštine za razvoj karijere i u skladu

su sa Strategijom za karijerno vođenje i

usavršavanje, koju je vlada republike Srbije

usvojila na predlog Ministarstva omladine

i sporta.

restoran Đeram je za food

blogerke organizovao dru-

ženje uživalaca u hrani, pod

nazivom ’Kuvamo i družimo

se’. deset blogerki iz Beo-

grada, novog Sada i Pančeva

imalo je priliku da se, prvi

put na događaju ovog tipa,

oprobaju u kuvanju u profe-

sionalnoj kuhinji i uz asisten-

ciju šefa kuhinje pripremaju

svoje specijalitete za sve

prisutne u restoranu.učenici i nastavnici iz pet srednjih i pet osnovnih

škola u Srbiji imali su dvodnevnu obuku na kojoj

su stekli znanja i veštine neophodne za preven-

ciju digitalnog nasilja. na obuci organizovanoj u

okviru projekta ’Zaustavimo digitalno nasilje’, koji

zajednički sprovode Ministarstvo prosvete, nauke

i tehnološkog razvoja – jedinica za prevenciju na-

silja, uniCeF i telenor, predstavljene su konkretne

procedure reagovanja u slučajevima digitalnog

nasilja i tehničke mere zaštite na internetu, posebno

na društvenim mrežama.

učesnici su dobili više informacija o specifičnosti

digitalnog nasilja u odnosu na druge oblike nasilja,

o najučestalijim oblicima digitalnog nasilja i rizici-

ma kojima su učenici izloženi na internetu.

65BIZLIFEafter Hour

After Hourbusiness lifestyle // hrana&piće // kultura // zabava...

Na poslovnom ručku// Pametno, mudro i sa zadovoljstvomEmmanuel Koenigglavni partner PwC za Srbiju

Intervju// Ninovac sa bus plus karticom vladimir arsenijevićpisac

Gost// Nikada miran i na jednom mestu miomir petrovićknjiževnik

Putopis// neki sasvim drugi svet EtiopijaJelena Rodić

s70s66 s69 s78

66 BIZLIFEintervju

INteRvjU

ninovac sa bus plus karticom’Pljusnu’ mu NIN-ovu nagradu, roman mu prevedu na dvadeset jezika, najnoviji je rasprodao za mesec dana, a u novčaniku nosi bus plus karticu – deo je stvarnosti pisca Vladimira Arsenijevića

„dokle god u novčaniku imam bus plus karticu smešno je pričati

o uspehu ako on podrazumeva finansijsku kompenzaciju za rad. Moj uspeh je izrazito nemateri-jalne prirode. nisam neuspešan, ali sam na nekom putu. Bližim se pedesetoj i još mnogo toga sebi treba da potvrdim i dokažem“, bile su prve rečenice o uspehu najmla-đeg dobitnika nin-ove nagrade za književnost vladimira arsenijevi-

ća. upisao se u red ninovaca pre devetnaest godina i to zahvalju-jući svom prvencu, romanu 'u potpalublju', što je presedan za ovu nagradu. danas piše, prevodi, živi od svojih tekstova, sa ekipom istomišljenika neguje Krokodil (Književno regionalno okupljanje Koje otklanja dosadu i letargiju) i nedavno je izdao novi roman 'let'.

„ljudi me danas doživljavaju kroz nagradu koja predstavlja jed-nu vrlo skučenu situaciju u životu. Proživljavam 95 odsto realnosti mimo tog uspeha u ovoj zemlji gde uspeh nije praćen povećanom zaradom. i tada sam, a i danas ži-vim u malom iznajmljenom stanu i

svakog meseca moram da pravim magiju da bih platio rentu i raču-ne. tako da sam prilično zbunjen po pitanju uspeha“, kaže arseni-jević koji je na neki način platio cenu slave, velike nagrade, velikih tiraža traženog romana koji je pre-veden na dvadeset jezika.

„devedesete su se kotrljale, desio se pad Miloševića, desilo se i bombardova-nje. Meni je intimno i lično bilo teško, moj unutrašnji svet je bio prilično narušen. razvodim se 1997. normalan život više nisam mogao da vodim, a ipak nije došao onaj veliki novac koji bi me kata-pultirao u novu stvarnost. Sav taj uspeh, nazovi uspeh, svodio se na to da me je bilo mnogo, bio sam svuda prisutan, a to su bile samo minute koji su mi dali mediji. ja sam i dalje ulazio u javni prevoz s

tim da su me ljudi nešto drugačije gledali jer su me noć pre videli na televiziji“, priseća se arsenijević.

JEDINA AMBICIJAa, sve o čemu je mladi vladimir

arsenijević maštao, jedina njegova ambicija od sedamnaeste godine, od momenta kada je o sebi mislio

kao o piscu, bila je da svoj tekst vidi u formi knjige,

sa koricama. i to je bilo sve.

„Mislio sam da kada se to dogodi, ja ću biti

zadovoljan, jer sam o sebi razmišljao kao o luzeru

– donosio sam impulsivne odluke, zanemarivao formalno obrazova-nje, obavestio roditelje da idem za london i otišao sam odmah posle srednje škole i vojske. tamo sam radio glupave poslove, vikendom prao veš i kupovao hranu, a ono malo slobodnog vremena provodio

info:

Sa ekipom istomišljenika neguje Krokodil (Književno Regionalno Okupljanje Koje Otklanja Dosadu i Letargiju)

www.krokodil.rs

https://facebook.com/vladimir.arsenijevic.982

tekst: Mirjana Pašćan

foto: Marko Rupena

upisao se u red ninovaca pre devetnaest godina zahvaljujući

svom prvencu, romanu 'u potpalublju', što je presedan

za ovu nagradu

Nikada sebe nisam doživljavao

isključivo kao pisca

VLADIMIR ARSENIJEVIć, pisac

67BIZLIFEintervju

pišući. ali, na jeziku koji niko oko mene ne razume. i, tako pet godi-na. Pitao sam sebe: „šta ti hoćeš?“, „šta radiš?“, „Kako puštaš da ti godine prolaze?“. i, vratio sam se u zemlju u vreme kada su svi grebali da je napuste. Mi-slio sam da će za deset godina u mojoj zemlji biti fantastično. tih deset godina je prošlo i ja sam se setio te svoje beskrajne gluposti. Počeo je rat, ja radim u železniku za 100 maraka, sa malim detetom u naručju u stanu koji ne mogu da plaćam. i, nastalo je 'Potpalu-blje'...“, seća se naš sagovornik.

živeo je, po njegovim rečima, ’tvrd život’ od odlaska na ostrvo do krunisanja prvog romana nin-ovom nagradom. radio je u restoranima, nekoj vrsti fabrika, kao tehnički sekretar, kao turi-stički vodič. želeo je da izbegne ubistveni ritam radnog vremena i radne sedmice: „Za mene to je bilo grozno. Mogao sam da radim i 24 sata dnevno, ali samo da ja budem vlasnik tog vremena.“

RAD U TIMU ILI U SAMoćI?radi isključivo stvari koje ga

pokreću, koje voli, ne radi za drugog, radi za druge. voli timski rad iako je deo sveta pisaca koji uživaju u svojoj kreativnoj samoći.

„divno je kad u timu možeš da se očešeš o tuđu kreativnost. i kada sam svirao u bendu, voleo sam neposrednu reakciju publike - bilo da posle odsviranog rifa na gitari čujem ’aaaa’, ’ua!’ ili ne čujem ništa. u pisanju je drugačije – danas nešto ’pucam’, a tek za dve godine neko kaže da li mu se

to dopalo. Meni to tada više nije ni važno“, arsenijević poredi dva načina rada i navodi još jedan primer dobrog tima čiji je deo.

„u Krokodilu radim sa timom ljudi i svi žele da ta stvar traje.

tu imam osećaj sigurnosti i prijateljstva. ustajem svakog dana u šest i do deset, kada mi počinju obaveze za

Krokodil, čuda mogu da se napišu. nikada sebe

nisam doživljavao isključivo piscem. tada se osećam klaustro-fobično i zarobljeno“, arsenijević ovaj osećaj klaustrofobije navodi kao krivca što se iz depresije u koju je upao krajem devedesetih iščupao putem u Meksiko. tamo je proveo godinu dana, svirao je, pustio kosu, nosio sočiva i rekao sebi: „Pa, ne moraš da pišeš!“

ŠTA oTAC KAžE SVoJoJ DECIvladimir arsenijević je i otac.

Koje mudrosti deli sa decom?„Moj sin ima 23, a kćerka 18.

Pripadnici su generacije koja se mnogo razlikuje od moje. i, ono što sam im uvek savetovao jeste da budu, brate, opušteni. Kažem im da žive i da puste druge da

rade svoju stvar. Kažem im da se ne unose u pol, seksualnost, boju kože drugih ljudi. Kažem im da će se susretati sa ljudima kakve neće očekivati i to je lepota života. Bilo je dosta diskutovanja na tu temu“, priča o svom odnosu prema deci. Za njega je roditeljstvo samo

jedan deo onoga što je u stvari. „imam i svoju profesiju i svoje privatne potrebe. Samo u rodi-teljstvu nisam našao apsolutno zadovoljenje.“

NAJNoVIJI RoMAN RASPRoDAT zA MESEC DANAroman 'let' koji je izašao pre

mesec dana, doživeće i svoje drugo izdanje. izdala ga je izdavačka kuća laguna, između ostalog poznata i po svojim autorima koji su zvezde.

„Mnoge naše zvezde izdaju za lagunu i veoma se razočaraju kada saberu koliko zarađuju od pisanja. autorske tantijeme su deset odsto, pa ako je cena knjige 700 dinara, a ovde prodate 1.000 knjiga, dobije-te... a, na knjizi se radi dve do tri godine. Pisci su na samoj margini.“

HUMPHREy BoGART SLIKA Iz žIVoTAjednom je pročitao o velikom

humphrey Bogartu...„humphrey Bogart je bio Bred

Pitt svog doba. Pitali su ga: „Kako je?“ rekao je: „užasno!“ Začuđeno su opet pitali: „ali, kako? Pa ti si hemphrey Bogart!“ odgovorio je: „jedino što dobro ide je stanje na bankovnom računu.“

Kod mene sve ide prilično dobro osim stanja na bankovnom raču-nu. lako nalazim zadovoljstva. a, rado bih sve menjao za putovanja i bez umetnosti ne bih mogao da živim. Putovanje uz mnogo umet-ničkih sadržaja – kad porastem, tako bih voleo da živim.“ ●

Ko je Vladimir Arsenijević?

Rođen je 1965. u Puli. Napisao je 'U potpalublju', 'Anđela', 'Meksiko ratni dnevnik', 'Išmail', 'Predator', 'Minut – Put oko sveta za 60 sekundi', 'Let'. Radio je kao urednik izdavačke kuće Rende (2000-2007). Prevodi sa engleskog jezika. Muzička karijera mu počinje sa pank bendom Urbana gerila, u Meksiku je svirao u grupi Los Armstrings. Jedan je od osnivača Krokodila i Reflektora, izdavača audio knjiga.

Divno je kad u timu možeš da se

očešeš o tuđu

kreativnost

Putovanje uz mnogo umetničkih sadržaja – kad porastem, tako bih voleo da živim

1 // Od turista u Atini čuo je za listu finalistaSedeo je u Atini i čekao turiste. Prišao mu je jedan sa izdanjem nedeljnika NIN u rukama.„Izvinite, da li ste ovo vi?“ i pokazao na stranu na kojoj su bila objavljena imena finalista za NIN-ovu nagradu. „Osećaj je bio bizaran...“, Arsenijević opisuje svoju reakciju na trenutak koji je bio karta za ulazak u svet slavnih srpskih književnika.

2 // Znao sam da će mlatiti po meni„NIN-ova nagrada, gledana spolja, izgleda kao povlašćen položaj, ali ja sam se pre ove nagrade 12 godina odricao svega, svega, i ne samo privatnog života, i pravio sam greške. Onda vam neko pljusne nagradu. Znao sam da će mlatiti po meni, i danas neki misle da sam je dobio nezasluženo“, Vladimir Arsenijević priča o svom doživljaju NIN-ove nagrade.

68 BIZLIFEHrana za duŠu

HRANA ZA DUŠU

Od zamrznutih tonova na fotografijama do vruće žurke u ritmu salse i zvuka trube u Guči, ovo će leto biti puno iznenađenja, a Beograd će vas sa odmora dočekati scenskim i muzičkim spektaklom The Wall, koji je videlo pola planete

Vrelo leto - od salse do Guče

1

4

5

3

2

// Zamrznuti tonovi9-28. jul

// Nišville15-18. avgust

// Rogers waters - ’The wall’1. septembar

// Guča5-11. avgust

// Plesna salsa žurka17. jul

Autorskom izložbom fotografija Marko Ristić će svoj dugogodišnji rad predstaviti Beogradu u Domu omladine. Zamrznuti tonovi su momenti sa koncerata zabeleženi foto-aparatom. Izložba je dobila ovaj naziv kako bi posmatrača navela da zabeleženi trenutak nastavi svojom maštom ili sećanjem. Fotografije će predstaviti bogatstvo domaće koncertne scene, ali i gostovanja stranih izvođača. www.domomladine.org

50 bendova i 500 izvođača na pet scena ove godine će prodrmati Niš od 15. do 18. avgusta u vreme trajanja džez festivala Nišville. Ko voli džez, put ka jugu će sigurno biti jedan od letnjih izbora. U Nišu će zasvirati velika imena, od Huberta Tubbsa, Adama Nussbauma, Rona Cartera, do Sergeja Trifunovića sa Moondance Big Bandom i DLM-a. www.nisville.com

Guardian je o ovom spektaklu napisao da je nemoguće pred njim ostati ravnodušan, a New York Post da je najbolji šou u arenama. Rogers Waters, tekstopisac, kompozitor i koosnivač kultne grupe Pink Floyd, vratio se na živu scenu remek-delom ’The Wall’ i svojim čudom od koncerta obradovaće i Beograd u Kombank areni. Do sada ga je videlo više od tri miliona ljudi i svrstava se u najuspešnije turneje u istoriji roka. www.kombankarena.rs

Ni ova godina ne može proći bez vrelog avgusta i još vrelijeg Dragačevskog sabora trubača u Guči. Jedinstveno takmičenje narodnih trubačkih orkestara, za koje ceo svet zna, tradicionalno okuplja hiljade posetilaca u malom mestu u Srbiji, poznatom po zvuku srpske trube. Ko je za letnji provod u vašarskom maniru, ovde i ovakvu zabavu ne propušta. www.saborguca.com

Vruće noći, vatrena salsa, maštoviti kokteli – treba li vam još nešto leti u jednom gradu. Svake srede u Bitefartcafeu na Kalemegdanu možete da se priključite pravom salsa karnevalu koji vodi Timbao Cubano ekipa plesača. Na ulazu u klub ostavite sve brige i nervozu vrelog asfalta i zaplešite u latino-ritmu kao da vas niko ne gleda. www.bitefartcafe.rs

69BIZLIFEHrana za duŠu

književni kritičari za Miomira Petrovića kažu da je jedan od naj-istaknutijih domaćih pisaca mlađe

generacije. Po struci dramaturg, poslednjih godina je svojim romanima privukao veliki broj čitalaca. veoma je plodan pisac, a poslednji, dvanaesti roman Miris mraka, objavio je pre dva meseca. Mladom piscu bi rekao da je književnost profesionalni biciklizam ili maraton, a ponosan je na obraz, čast i viteško ponašanje.

● Kako bi se još mogao nazvati vaš poslednji roman Miris mraka?- Možda bi alternativni naslov mogao biti Balkanska rapsodija.

● Kako biste u Beogradu ugostili omiljenog pisca?Svakako bih ga odveo u restoran ’Srbija šume’ na Košutnjaku na gastronomske, ali i ambijentalne užitke, na avalu kako bi mo-gao da sagleda jednu nimalo nevažnu drža-vu u evropi koja se, doduše, pogledom može opasati s tog vrha, u ono malo preostalih originalnih slikarskih ateljea na Starom sajmištu kako bi uvideo da nacija s takvim slikarima nimalo ne može biti nevažna.

● Tri romana koje bi svako trebalo da pročita?Morbus Kitahara i Poslednji svet Kristofa ransmajera, hadrijanovi memoari Mar-garet jursenar, Svila alesandra Barika, idemo da krademo konje Pera Petešuna.

● Kako izgleda vaš radni dan?Kada pišem, to znači tri stranice dnevno bez obzira na inspiraciju i bioritam, sport-ska disciplina u stvaranju, biciklistički tre-ning, noć u porodičnom okruženju. Kada ne pišem novi roman, onda predavanja, ispiti, promocije širom Srbije, kafane, muzi-ka. rečju, nikada miran i na jednom mestu.

● Koja je vaša književna slabost?to je bar jasno – austrijski pisac Kristof ransmajer!

● Na šta ste veoma ponosni?na obraz, čast i viteško ponašanje: nikada na slabijeg, uvek na snažnijeg od sebe!

● Šta trenutno čitate?a planine odjeknuše haleda hoseinija.

● Kad se kaže ’film’, na šta pomislite?vetar i lav džona Milijusa, aliens džejmsa Kamerona, apokalipsa, danas F. F. Kopole, Pariz, teksas vima vendersa.

● Koju pesmu poručujete u kafani?Stani, stani, ibar vodo.

● Najbolja kritika koju ste dobili?da sam bolji pesnik od srednjovekovnih persijskih pesnika čiju sam poeziju nastav-ljao, prevodio ili adaptirao za potrebe svog romana Persijsko ogledalo. Kompliment mi je dala jedna profesorka arabistike u penziji.

● Savet mladom piscu...Književnost je kao profesionalni bicikli-zam. Znam to, bavio sam se istim. Profe-sionalno. to je maraton. dakle, neljudske napore i ultimativnu samoću mogu da izdrže samo oni koji imaju odgovarajući genetiku. Kako psihičku, tako i fizičku. i to samo ukoliko se ne boje da izgube a, istovremeno, ne mogu da se zadovolje drugim mestom na podijumu.

● Koje je vaše mesto inspiracije?okviri sopstvene lobanje.

● ono što ovih dana pišete zove se...?nikada nikome ne govorim šta name-ravam da pišem ili šta pišem. tek pošto završim. dakle, pišem... ●

Nikada miran i na jednom mestu

gost MIOMIR PETROVIć, književnik6

7

// Moć navikeza čitanje

// Velika iluzijafilm

„Zašto radimo ono što radimo u životu i na poslu i kako stičemo navike?“, pitanje je kojim se Charles Duhigg, dobitnik Pulicerove nagrade, bavi u novoj knjizi Moć navike. Pisana jasno i pitko, ova će vam knjiga otkriti mnoge poslovne tajne – od toga zašto se velike korporacije bave ljudskim navikama ne bi li prodali svoje proizvode, do toga da im je cilj da kod ljudi stvore određene navike. Ako uspeva korporacijama, kako kaže autor, uspeće i vama. www.charlesduhigg.com

Morgan Freeman, Woody Harrelson, Jesse Eisenberg dovoljan su razlog da jedno veče provedete u bioskopu uz film Velika iluzija (Now You See Me), režija Louis Leterrier. Kritika je ispisala sve pohvale pre svega za scenario – grupa mađioničara pljačka banku dok izvodi svoj nastup, što agentima otežava posao da razreše slučaj i prinuđeni su da u pomoć pozovu stručnjaka za razotkrivanje iluzija. Tačnije, problem je da „što bliže gledaš, manje vidiš“. www.nowyouseememovie.com

70 BIZLIFEna poslovnom ručku

ima li šta šarmantnije od Francuza i pritom, kako on na čistom srpskom kaže, 'srpskog zeta'? Zaista je to bilo prijatno

popodne, a nadasve zahvaljujući emmanuelu Koenigu, glavnom partneru PwC za Srbiju. odmah je pao dogovor da ako pričamo o vinu, možemo na srpskom, ali ako je reč o poslu onda će se radije odlučiti za engleski jezik.

Posebno je šarmantno bilo nje-

govo objašnjenje zašto je to tako. „Moja žena je izuzetno jakog ka-raktera i kada krenem da pričam na ovom mom nemuštom srp-skom, ona brzo izgubi strpljenje i odmah prelazimo na engleski“, kaže Koenig smejući se.

Srbe, po njegovom mišljenju, odlikuje jak karakter, posebno žene, međutim to ga nije omelo da u svom timu u PwC Srbija uglav-nom ima upravo žene. „Mislim da žene danas vode biznis, vladaju svetom... zato ne treba da čudi što

Pametno, mudro i sa zadovoljstvom„Mi u PwC uvek govorimo o potencijalu koji postoji u Srbiji upravo imajući u vidu otvorenost ljudi koja ne postoji u drugim državama“

mislim da žene danas vode biznis, vladaju svetom... zato ne treba da čudi što u vrhu PwC u Srbiji danas ima 18 žena

naŠ gostEMMANUEL

KOENIGglavni partner

pwc za srbiju

tekst: tatjana ostojić

foto:Marko Rupena

NA POSLOvNOM RUčKU u restoranu madera

● Voćni ili čokoladni kolač? - Voćni.● Kafa sa mlekom ili bez njega?- Sa mlekom.● Šta niste voleli da jedete kao dete, a danas u tome uživate?- Spanać.● Brojite li kalorije svojim obrocima?- Ne.● Koje jelo znate da pripremite?- Jelo koje je miks indijske i kineske kuhinje, sa puno karija.

● Gde biste otputovali na jednu dobru večeru?- U Burgundiju i poručio bih bif iz Burgundije.● Koga biste iz sveta biznisa poveli na ručak?- Muhammada Yunusa, gurua za mikrofinansije i mikrokredite iz Bangladeša, koji je dobio Nobelovu nagradu i čiji je koncept 'social enterprises',● Gde i kako odaberate restoran za poslovni ručak?

- Ako je poslovni partner, odveo bih ga u Iguanu. Restoran treba da bude miks dobre hrane i ambijenta, i da nije bučno. ● Da li preskačete doručak?- Često preskačem ručak.● Brza hrana – da ili ne?- Ne.● Da li ste bili nekad na dijeti?- Ne.● Da li biste probali specijalitete sa crvima, insektima ili živim žabama?

- Ne, probao sam žabe, bile su ukusne ali ne dovoljno da bi se jele.● Šta je najneobičnije što ste u životu pojeli?- Žabe, definitivno.● Da li postoji hrana koju ne volite?- Crevca ne volim, prejako mi je.● Kada ste poslednji put kuvali za drugog?- Pre četiri dana kuvao sam za ženu. Pravio sam kalamare i škampe u paradajz sosu i sa karijem. Volim da kuvam i sanjam

Brzo i kratko

71BIZLIFEna poslovnom ručku

u vrhu PwC u Srbiji danas ima 18 žena“, sa ponosom kaže moj gost.

Posebno je ponosan na dve stvari u firmi, a to su pored talen-tovanih žena i talentovani mladi zaposleni. PwC posebnu pažnju poklanja njihovom daljem usavr-šavanju i moj gost je mišljenja da bez toga nema uspeha u poslu.

ali kada je reč o ženama u poslu, Koenig je siguran da su one zrelije od muškaraca, jer mogu da sagledaju širu sliku posla. „Muškarci lideri žele odmah da promene neke stvari, a žene to rade na duže staze. a upravo je to i poslovna strategija PwC, da se gleda šira slika“, ističe moj gost.

Koenig voli da kaže da je građanin sveta. što i ne treba da čudi kada se zna da je nemač-ko–francuskog porekla, sa Mauricijusa. Studirao je u Francu-skoj, a onda radio u rumuniji i Bu-garskoj do dolaska u Srbiju. život i rad u rumuniji su predstavljali jedno veliko poslovno iskustvo.

na pitanje koja je razlika između rumunije, Bugarske i Srbije, Koenig je mišljenja da je pre svega razlika u mentalnom sklopu naroda. „Mi u PwC uvek govorimo o potencijalu koji postoji u Srbiji upravo imajući u vidu otvorenost ljudi, koja ne po-stoji u drugim državama“, ističe moj gost, i dodaje, „u narednom periodu svakako treba da se odvoji politika od biznisa. ima političara koji su odlični profesio-nalci. vidim naznake da se stvari

kreću nabolje. očekujem, narav-no, departizaciju državnih firmi, i iskreno verujem da će najavljene

promene i zaživeti.“ „Moj posao je da radim pametno, mudro,

transparentno, ali istina je da to nije primer rada u Srbiji. u

ovom momentu imamo preko 150 klijenata i oni

su mahom internacional-ne kompanije, mada se sve više trudimo da radimo i sa lokalnim firmama. vlasnici naših lokalnih firmi moraju da prihvate da je potrebno da se menjaju, da budu transparentni. Međutim, revizori u Srbiji se ne poštuju. Firme nisu spremne da plate za revizorske usluge, jer ne vide vrednost koju dobijaju plaćanjem takve usluge, niti kvalitet tih izveštaja. na nama je da to promenimo.“

Posebno je zadovoljan poslom jer je okružen divnim ljudima. „u Srbiji imamo sjajne klijente, imamo odličnu interakciju s njima. Kada klijenti imaju probleme, mi smo tu da pomognemo. Sve to je vrlo uzbudljivo, jer u poslu mora da postoji strast. u suprotnom posao postaje dosadan i polako zamire“, priča mi Koeing.

Pa, iako potpuno zadovoljan svojim poslom, moj gost sanja da, kada ode u penziju, otvori svoj re-storan. „volim hranu, kuhinju. Za mene vino nije alkohol već istorija, uživanje... odlazak u restoran spa-ja ljude, to je pravi momenat za direktnu komunikaciju. ne smemo da potcenjujemo restorane, jer svi veliki ugovori, dogovori su nastali u restoranima. on nije soba za sastanke, ali je prava prilika za di-rektnu komunikaciju“, objašnjava mi moj gost. ●

volim hranu, kuhinju. Za mene vino nije alkohol već istorija, uživanje... odlazak u restoran spaja ljude, to je pravi momenat za direktnu komunikaciju

da imam svoj restoran-vinariju.● Kad vam kažu hrana, na šta prvo pomislite?- Prva asocijacija na hranu mi je Francuska.● Da li kinesku hranu jedete štapićima?- Da.● Da li se dešava da ste nezadovoljni porcijom hrane u restoranu i da je vratite?- Ne, ne vraćam hranu, ali umem da vratim vino. Ukoliko mi se ne bi svidela hrana, ne bih više išao u taj restoran.● Kada biste imali priliku da večerate sa Donaldom Trampom, šta bi bilo na meniju?Dobra kolenica uz flašu vina'burgundija'.

Glavno jelo: Teleći file sa sosom od garnizole i orahaDesert: 1. kolač od kajsije (trouglast tanjir)2. gratinirane jagode (crni tanjir)

Preporuka restorana Madera

NAJBOLJE SRPSKO VINO PROKUPAC

Koenig isključivo poručuje 'prokupac' Ivanović i mišljenja je da je to najbolje srpsko vino. Kaže da je ljubitelj vina, ali amater. Iz Burgundije je doveo dobre prijatelje koji se bave proizvodnjom vina da pomogne vinarima u Župi Aleksandrovac. Upravo proizvodnja od domaće sorte i domaćeg vina 'prokupac' po mišljenju Koeniga je prava stvar.

Vlasnici naših lokalnih

firmi moraju da

prihvate da je potrebno da

se menjaju

FASHION&BeAUtY dragana ognjenović

ukus i miris letaElegantni i jednostavni, svedeni i udobni, hrabri baš kao i njihova kreatorka, modeli Dragane Ognjenović se nose sa posebnom pažnjom. Svaki komad ima svoju priču i nositi ga predstavlja neku vrstu prestiža. Za taj ‘prestiž’ Dragana Ognjenović je radila više od 20 godina i ovo leto, samo još jedno u nizu, obojila je kolekcijom Travel through summer tastes

ovo leto nosite odeću od prirodnih tkanina, jednostavnih i svedenih linija. Pamuk, svila, viskoza, lan u bojama mora, obale i neba upot-

puniće svaki letnji dan. Preporučujem i torbe od lana i pamuka, koje su idealne i za plažu, kao i krupan nakit od drveta i roze kristala. dragana ognjenović

foto 1: Za poslovni dan boje peskafoto 2: Sa nakitom u prvom planufoto 3: Kad plaža pozovefoto 4: Uvek i svuda crno i belo

1 //3 //

2 //

4 //

BIZLIFEfasHion&beauty72

foto 5: Kad košulja ponese dražfoto 6: Udobnost u trendufoto 7: Boje mora i boje gradafoto 8: Da poslovni dan postane i udobanfoto 9: Opuštena u svakoj prilici

foto 10: Za svačiji ukusfoto 11: Jednostavno, koje je drugačijefoto 12: Biti primećena s razlogomfoto 13: Romantično sa potpisom leta

6 // 7 //

5 //

8 //

9 //

10 // 11 // 12 // 13 //

BIZLIFEfasHion&beauty 73

74 BIZLIFEwellness

WeLLNeSS

Slana soba Sorelax

Jurija Gagarina 69www.slanasoba.rs011-228-34-51060-345-34-63

U slanu sobu po zdravljePronađen je način da se slane pećine presele u gradove. Lekovite aerosoli u slanim sobama sada su dostupne svakom ko želi bolji imunitet, čistija pluća i daleko zdraviji organizam

danas u borbi za zdrav-lje boravak u slanoj sobi ima posebno mesto. Stres, zagađen

način života kojem svi svedočimo, loš imunitet i još lošije disanje, infekcije i moderne bolesti sve nas više navode da se obraćamo prirodi. Prirodna rešenja i lekovi nisu samo trend, već i potreba. u svakoj se prilici preporučuju organska hrana, rekreacija, joga, meditacija. u nizu ovih preporuka

slana soba je nezaobilazna. istraži-vao se uticaj suve sone aerosoli na organizam i zaključci su da je toli-ko lekovito i delotvorno da se čak mora uvrstiti u higijenu života.

PRESELITI PEćINU U GRADPolazeći od činjenice da rudari

u rudnicima soli nisu obolevali od plućnih bolesti, Ministarstvo zdravlja ruske Federacije radilo je na načinu da se ove prirodne slane pećine približe gradovima.

75BIZLIFEwellness

odabir sobe

Pri odabiru slane sobe da svaka tegoba zahteva određenu količinu aerosoli, kako bi se izbegla neželjena delovanja kod osoba sa zdravstvenim problemima

tako bi svima bila pristupačna metoda poboljšanja imuniteta, uvela bi se respiratorna higijena i sve to pod imenom haloterapija ili inhalacija suvom sonom aerosoli. tako je haloterapija pre dvadese-tak godina uvedena u zvaničnu medicinu i udžbenike. izučava se kao grana fizikalne terapije (klimatoterapija) jer je suva sona aeroso fizički agens poput banjske vode, morskog vazduha ili blata.

ŠTA RADI SLANA SoBA?Slana soba je prostorija koja je

obložena debelim slojem kamene soli u koju halogenerator uduvava aeroso u koncentraciji prilagođe-noj uzrastu, tegobama, preventivi ili relaksaciji. Boravak u slanoj sobi je u osnovi respiratorna higijena. aeroso otapa sekret iz respiratornih organa, ušnih i sinusnih kanala, blago-tvorno utiče na kožu, pogotovo ako postoje tegobe izazvane ekcemom, alergijama ili psorijazom. utiče na sve funkcije organizma (jer je natrijum-hlorid neophodan za njihovu uravnoteženost), samim tim jača imunitet. Slana soba se preporučuje deci, starima, trudni-cama, osobama sa respiratornim i kožnim problemima, kao pobolj-šanje opšteg stanja organizma, deluje antistresno i opuštajuće. Preporučuje se sportistima i peva-čima – povećava se kapacitet plu-ća, osobama koji trpe veliki fizički

i psihički napor. Kontraindikacije su tegobe koje su kontraindikacije za fizikalnu medicinu, kao npr. slabost srčanog mišića, akutna as-tma, pneumonija, teške bubrežne bolesti, povišena telesna tempera-

tura, krvavljenja. osnovno je napomenuti pri

odabiru slane sobe da svaka tegoba zahteva određenu količinu ae-rosoli, kako bi se izbe-

gla neželjena delovanja kod osoba sa zdravstvenim

problemima. Preporuka je 10-15 halotretmana u kontinuitetu dva do tri puta godišnje, a ako postoje

zdravstvene tegobe, broj varira od pet do 25 tretmana u zavisnosti od koncentracije i zdravstvenog stanja klijenta. ●

‘U prirodu

po zdravlje’ nije

samo trend već je

potreba

Slana soba Sorelax je zastupnik Instituta za haloterapiju i respiratornu higijenu za Srbiju sa misijom da građanima Srbije približi koncept kontrolisanih halotretmana, pruži usluge halotretmana, informacije i posreduje između onih koji žele da grade slane sobe Halomed i Aeromed grupacije. U našem regionu Sorelax je jedini koji u sklopu svog centra ima dve

slane sobe, posebno za decu i posebno za odrasle, opremljene Halomedovom aparaturom koja podrazumeva senzore i strogo kontrolisanu koncentraciju suve sone aerosoli. To daje mogućnost svakodnevnih tretmana korisnicima sa individualno podešenim koncentracijama suve sone aerosoli u vazduhu, kako bi tretmani imali najbolji efekat.

Najbolji u regionu

aeroso otapa sekret iz respiratornih organa, ušnih i sinusnih kanala, blagotvorno utiče na kožu, pogotovo ako postoje tegobe izazvane ekcemom, alergijama ili psorijazom

76 BIZLIFEputopis

neki sasvim drugi svet

Krenuli smo da upoznamo afrička plemena Etiopije i ljude koji zbog ješnih termita žive u kućama od devet metara, koji nose tanjire u usnama i ubijaju svoju decu ako ona imaju krive zube. Krenuli smo u jedan svet koji živi po pravilima starim hiljadama godina

tekst i foto: jelena Rodić

www.ethiopians.comwww.worldatlas.com

www.travelethiopia.com prošetaćemo jedinom pravoslavnom državom afrike, poslednjom afrič-kom divljinom sa najviše

građevina koje je uneSCo zaštitio na tlu Crnog kontinenta. ovo je priča o jednom putovanju po jugu etiopije, dolinom reke omo, o plemenima koja žive po svojim pravilima. Krenuli smo od glavnog grada adis abebe do arbo Mincha,

gde smo se ukrcali u džipove natovarene stvarima koje su nam bile potrebne za dvonedeljnu pustolovinu po divljini. šatori, hrana i voda bili su spremni za znatiželjne saputnike.

JEŠNI TERMITIdorze je planinsko pleme ka-

rakteristično po kućama u kojima žive. Kuće su vrlo visoke, naprav-

ljene od trske, uz običaj je da se svaka podeli na tri dela. jedan za spavanje, u drugom se boravi, a u treći se smešta stoka. Stoka spava zajedno sa ljudima kako bi se prostor bolje ugrejao tokom hladnih noći. visina kuće može da dostigne devet metara i više. Moraju biti tako visoke, jer uporni termiti jedu donji deo, pa se kuće konstantno smanjuju.

PUtOPIS etiopija

BIZLIFEputopis

KRALJ JE KRALJu plemenu Konso naš kamp

je bio smešten pored kuće kralja Konso. Kralj ima dvesta hiljada podanika, koji mu se obraćaju za sve probleme. Za njih ne postoje sudovi, država, administracija, već jedino njihov kralj. trenutno je na prestolu čovek od svojih četrde-setak godina, blagih očiju, vrlo obrazovan, odlično govori engleski i ugostio nas je u svom domu i odgovarao nam na sve naše lju-bopitljive nedoumice. najviše nas je zaintrigirao izbor kralja. naime, kada kralj umre, njegov prvi sin, koji je odmalena pripreman za tu ulogu, stupa na vlast. Međutim, čitav proces traje devet godina, de-vet meseci, devet dana i devet sati od smrti kralja i za to vreme samo članovi velikog veća znaju da kralj više nije među živima i pripremaju mladog kralja, svoje podanike i pogreb. nakon isteka tog perioda, svim pripadnicima plemena se saopštava da imaju drugog kralja.

BULL JUMPING zA SVET oDRASLIHhameri žive na prostoru

istočno od reke omo. ima ih oko

42.000. žive kao polunomadi i zavise od stoke. nastane se na nekoj teritoriji i tu ostaju sve dok ima dovoljno trave za pašu. Kosa za njih ima posebnu važnost pa je ukrašavaju raznovrsnim perlicama. Kako bi dobili pravu boju i teksturu, kosu mažu tečnom glinom. žene uglavnom nose suknje od kravlje kože, gornji deo tela ne prekrivaju već ga ukraša-vaju ogrlicama. u plemenu hamer prisustvovali smo nesvakidašnjem događaju. naime, tamošnji muškarci mogu uzeti tri žene – prvu bira starešina plemena, drugu biraju roditelji, a treću ima pravo da izabere sam. ona može biti iz istog plemena, ali i ne mora. Pre nego što uzme treću ženu, mora da polaže test muš-kosti - preskakanje bikova (bull jumping). Ceremonija traje neko-liko sati. najpre se ispod nekog drveta okupljaju muškarci, koji ocrtavaju lica. nakon toga devojke započinju ples. jedna devojka svira duvanjem u rog. dok plešu, podižu prašinu svuda naokolo, a oko kolena im zveckaju vezani

metalni kolutovi. nakon toga, mla-dići im se približavaju i šibaju ih. devojkama se to izuzetno dopada jer od šibanja imaju koristi - što više ožiljaka, znači da je privlač-nija i poželjnija. dovodi se devet bikova koji se ređaju jedan pored

drugog i koje mladići drže za rogove dok se mlado-

ženja smrtno ozbiljan priprema i započinje svoj vrtoglavi preskok preko svih devet. to

mora da ponovi nekoliko puta. ovim činom ulazi u

svet muškaraca i na licu svakog ne može da ne promakne izraz olak-šanja. Sličan običaj imaju i druga plemena, ali jedino je kod hamera individualan, a ne generacijski.

ožILJAK KAo UKRASKaro pleme je smešteno na

visoravni iznad reke omo, odakle se pruža neverovatan pogled na reku. to je mesto gde su

U ovom delu sveta

rođeni su svi čuveni

maratonci

kravlja koža i ogrlice

Žene uglavnom nose suknje od kravlje kože, gornji deo tela ne prekrivaju već ga ukrašavaju ogrlicama.

Šta piju i jedu? Indžera (injera) je osnovna hrana Etiopljana. To je velika palačinka napravljena od moke, što je vrsta žita pomešanog sa vodom. Smesa mora da odstoji nekoliko dana dok testo ne počne da vri i tako postane kiselkasto. Na spremljenu palačinku ređaju se različiti umaci od mesa ili povrća.

Kafa potiče iz Etiopije. Ceremonija ispijanja ovde je vrlo važna. Tradicionalno služenje kafe se obavlja posle obroka, a sama priprema može da traje i do sat vremena. Pa, ako prihvatite poziv na kafu od svog domaćina, morate imati i dovoljno vremena za ovaj ritual. Kafa vri u glinenoj posudi i služi se u malim raznobojnim šoljicama bez drške, nalik našim fildžanima.

Tech (tej) je vrsta vina od meda, koje se rado pije u Etiopiji.

tamošnji muškarci mogu uzeti tri žene – prvu bira starešina plemena, drugu biraju roditelji, a treću ima pravo da izabere sam

77

78 BIZLIFEputopis

načinjene čuvene fotografije poznate u celom svetu. tačan broj pripadnika plemena se ne zna, ali se procenjuje da ih je između hiljadu i tri hiljade. Poznati su po svojoj sklonosti da boje lica i grudi. ranije su se mogli videti kako hodaju kroz prostranstva etiopije na visokim štulama. danas je taj običaj zamro.

Čest je slučaj i da pripadnici plemena prave ožiljke po telu. Za devojke Karo plemena izrezbarena koža je simbol lepote. Kod muška-raca ožiljci na grudima imaju drugo

značenje: ožiljak znači da je njegov vlasnik ubio neku opasnu životinju, što uliva strah pripadnicima su-protstavljenog plemana. organizo-vali smo fudbalski meč sa pripadni-cima plemena, kako bismo im se na

neki način približili i kako nas ne bi gledali kao mašine koje im daju novac za fotografisanje. Za naš tim igrale su i pripadnice lepšeg pola jer je protivnička ekipa bila mnogobrojnija. utakmica je bila garant dobre zabave i zbližavanja.

TANJIR SA SoBoM UVEK I SVUDAMursiji naseljavaju ju-

gozapadni deo etiopije bli-zu granice sa Kenijom. Procenjuje se da ih je oko deset hiljada u na-

cionalnom parku Mago. Kako smo se približavali selu Mursija, gde je trebalo da noćimo, nisu mogla da nam ne promaknu duga mišićava tela pravih atleta. objasnili su nam da upravo iz ovih krajeva potiču

svi čuveni afrički maratonci. Mursi žene su poznate po

tanjirima koje nose na donjoj usni. to su ukrašeni zemljani tanjiri. što veći tanjir devojka može da

stavi na donju usnu, to će veći poklon u vidu stoke

doneti svom ocu kada se uda. devojke obično seku donju usnu oko petnaeste godine

drvenim štapićem. Kada se usna probuši, prvobit-

ni tanjir se stavi na jednu noć, a onda se sutradan zameni većim i tako nakon nekoliko meseci tanjir dostigne svoju punu veličinu. jedina funkcija tih tanjira jeste da služe hranu muževima. Ponekad se ukrašavaju za svetkovine, a u poslednje vreme i kako bi privukle turiste i zaradile dodatni novac. ukoliko žene ne nose tanjire, donja usna im visi niz bradu. Za naše pojmove o lepoti ovo ne treba ni komentarisati. nekada se desi i da se usna pocepa pod teretom tanjira, što za devojku znači samo sramotu. neće se dobro udati.

osmeh i topao ljudski pogled ovde nailaze na razumevanje. ovde ljudi žive na način na koji su i njihovi preci živeli hiljadama godina. ove ljude fascinira običan mladež na beloj koži, oni su srećni ako ih pogledate i uputite im koju reč, imaju potrebu da dodirnu, srećni su kada se fotografišu. ovde doći neprocenjivo je iskustvo. ovo je neki drugi svet. ●

devojke obično seku donju usnu oko petnaeste godine. Kada se usna probuši, prvobitni tanjir se stavi na jednu

noć, a onda se sutradan zameni većim i tako nakon nekoliko meseci tanjir dostigne svoju punu veličinu

OŽILJCI KAOSIMBOLI

Čest je slučaj i da pripadnici plemena prave ožiljke po telu. Za devojke Karo plemena izrezbarena koža je simbol lepote.

Ubiti dete sa krivim zubimaKaro pleme neguje običaje koji su za naša shvatanja više nego surova. Deca koja se, po njihovim kriterijumima, rode abnormalna (a to su, recimo, nepravilan rast zuba ili neka druga osobenost) predstavljaju sramotu za porodicu. Ta deca se nazivaju minge, a ubijaju ih tako što im u usta sipaju prašinu i ostavljaju ih samu do smrti. Imali smo priliku da posetimo sirotište jedne dobrotvorne organizacije gde su smeštena deca za koju se saznalo da je trebalo da budu ubijena. Trenutno u tom sirotištu živi tridesetoro dece. Organizacije slične ovoj imaju svoje skaute po plemenima, te reaguju čim saznaju da će neko dete biti pogubljano.

Ovim ljudima je

vreme stalo

i stoji hiljadu godina

79BIZLIFEHrana&piće

Čaša puna zadovoljstval

etnje vreme za opuštanje i kokteli savršen su par. Za dobar koktel treba malo veštine i isku-stva, ali pre svega treba biti kre-

ativan i pustiti mašti na volju. ovo su

recepti koji nisu zahtevni za pripremu, a na samom su vrhu po popularnosti i preporuka su ekipe koja se okupila oko projekta Food&Wine. vredi im verovati. i, ne zaboravite led... ●

1// Mohito (Mojito)

Čuveni mohito se prvobitno zvao Mojo de Ron i recept je prvi put zapisan u jednom vodiču za Kubu 1929. Jednostavan je za pripremu.

SASTOJCI:- 8 listova nane (i grančica za

dekoraciju)- 30 ml belog ruma- 20 ml ceđenog limuna- 30 ml ušećerene vode (kašika

vode prokuvana sa kašikom šećera, pa ohlađena)

- 15 ml ledene kisele vode- led

U šejkeru zgnječite listove nane, dodajte led i rum, limunov sok i šećernu vodu i dobro mešajte. Sipajte u čašu punu leda, dodajte kiselu vodu i ukrasite listovima nane.

2// Lubenica i tekilaZa pripremu vam ne treba više od 25 minuta, a jedan je od popularnijih koktela, pre svega zbog raskoša boja.

SASTOJCI:- ¼ čaše vode- ¼ čaše šećera- 8 šolja punih naseckane lubenice bez semena- ¼ čaše soka od limuna- 1 ¼ čaše borovnica- ¾ čaše listova nane- 1 ¼ čaše srebrne tekile- led

Šećer kuvajte u vodi dok se ne istopi. Ostavite da se ohladi. U blenderu pasirajte lubenicu i pritiskom iscedite samo sok. U veću posudu sipajte ušećerenu vodu i limunov sok i dodajte borovnice i nanu. Drvenom kašikom mešajte dok nana i borovnice ne smekšaju. Dodajte sok od lubenice i tekilu i ostavite dva sata u frižideru. Hladan koktel sipajte u čaše i ukrasite listićima nane.

3// Hibiskus koktelOvaj je koktel poznat po čudesnoj kombinaciji intenzivnog ukusa i mirisa bosiljka sa osvežavajućim voćem.

SASTOJCI:- 5 manjih listova bosiljka (i jedna

grančica za dekoraciju)- 15 ml ceđene pomorandže- 15 ml ceđene limete- 15 ml ušećerene vode (kašika

vode prokuvana sa kašikom šećera, pa ohlađena)

- 60 ml hibiskus votke- led

U šejkeru mešajte listove bosiljka sa ceđenim sokovima i ušećerenom vodom. Dodajte votku i led i dobro mućkajte. Sipajte u čaše pune leda i ukrasite listovima bosiljka.

4// Zen SangriaIstočnjačkog je ukusa, a Green-tea votku može po želji da zameni citrus votka.

SASTOJCI:- flaša suvog belog vina, 750

ml (Sauvignon Blanc)- 2 ½ šolje hladnog soka od

nara- 2 ½ šolje hladnog soka od

kruške- 2 ½ šolje hladnog soka od

kajsije- 1 šolja Green-tea votke- led

Tanke kriške kruške za dekoraciju. U šejker sipajte vino, sok od nara, kruške i votku i ostavite da se hladi 20 minuta. Sipajte u čaše pune leda i ukrasite kriškama kruške.

www.foodandwine.com

HRANA&PIće

BIZLIFExxx80

PARtY tIMe

Zvuk svetskih metropola

1 // Šik mesto za izlazak - klub BrankowAko ste u Beogradu budni i noću, nećete zaobići Brankov most i klub Brankow. Ovo je šik mesto za izlazak i na momente će vam se učiniti da ste deo njujorškog noćnog života ili pak londonskog. Takav je i enterijer, ali pre svega muzika – ima tu džeza, fanka, popa, a pre svega disko melodija. Svake večeri na programu su drugačije plej liste, a četvrtkom, petkom i subotom za uzbudljivu noć zaduženi su bendovi i živa svirka. Za sve istančanog ukusa i specifičnih gurmanskih zahteva, Brankow ovog leta nudi interesantan meni sa ponudom suši zalogaja i neobičnih letnjih koktela i to u letnjoj bašti na istoj adresi u Crnogorskoj 12 u Beogradu. Ili, kako bi se pohvalio vlasnički tim ovog kluba:“Brankow se preko leta pretvara u moderni Sushi Lounge bar čije radno vreme je od 20 do 02h. Udružili smo se sa vodećim beogradskim brendom za japansku hranu Sushi Box da bismo kvalitetom odgovorili zahtevima naših klijenata. Od četvrtka do nedelje smenjivaće se najeminentniji beogradski DJ-evi kao i mini bendovi, kompletirajući hedonisticki efekat jedne od najlepšlih terasa glavnog grada.” Dakle, leto se zahuktava i obećava dobar provod u glavnom gradu. Crnogorska 12, Beograd. www.brankow.com

BIZLIFEparty time80

BIZLIFExxx 81

4 // BITEFARTCAFEU starom delu Beograda, među zidinama Kalemegdana klub Bitefartcafe svake godine proslavlja leto. Summer stage je jedno od lepših mesta u gradu na otvorenom za noćni provod. Jul i avgust su u znaku koncerata, koktela, funk, disco, acid jazz zvezda svetske scene. Ovde hladovinu prave zidine i krošnje drveća, ali zato atmosfera svake večeri podiže temperaturu. Kalemegdan, teniski tereni Partizana. www.bitefartcafe.rs

5 // O.U.R. barInspirisan Beogradom osamdesetih, Brooklynom 2000. godine i pokretom neougostiteljstva, O.U.R. bar je otvoren pre četiri godine. Neguje ugođaj pre nego događaj, alhemičare a ne šankere, nesavršene ljude ali zato savršeno dobre trenutke i ukusne gurmanluke. Beogradska 71, Beograd. www.ourbar.rs

3 // IguanaSvake večeri u Iguani uživaju ljubitelji džeza. Ako volite druženje u svedenom i elegantnom ambijentu, uz note vrhunskih muzičara, ukuse visokokvalitetnog vina i zalogaje sa lososom, biftekom i kozicama, ovo je mesto koje će vas zadovoljiti. Karađorđeva 2-4, Beogradwww.iguana.rs

2 // Letnja Dobrila

Ovog leta posle napornog radnog dana silazak na reku biće pun pogodak. Možete se opustiti u letnjoj Dobrili uz dobro piće, neobične i sasvim obične zalogaje, na suncu sa prijateljima ili u tišini reke. Ako odlučite da vas ovde zatekne i noć, uživaćete uz odličnu muziku. Brodarska bb, šetalište do Gazele, Beograd.www.klub-dobrila.com

BIZLIFEparty time 81

82 BIZLIFEdnevnik poslovnog muŠkarca

● Šta je za vas pametno uložen novac? - investiranje u sebe, u svakom smislu.

● Šta biste sami sebi poklonili? - Putovanje na tibet.

● Kako biste opisali vaš poslovni tim?- Kreativni i inspirativni saradnici i kolege sa kojima je zadovoljstvo raditi.

● Koliko sati dnevno radite?- Za posao kojim se bavim, radni dan traje 24 časa.

● Vaš najveći neuspeh?- što se mene tiče, iz svakog neuspeha uvek se može izvući neka pozitivna pouka. ako pitate moje prijatelje, uvek će vam reći da je moj neuspeh to što se nisam posvetio glumi.

● Koja je vaša slabost?- o tome ćemo u četiri oka.

● Na šta ste posebno ponosni?- na CSr projekte koje sam vodio, a koji su nagrađeni i prihvaćeni od čitave zajednice.

● Koga biste poveli u dugu šetnju?- Meni drage i duhovite osobe.

● Šta prvo primetite kod sagovornika? - Govor tela.

● Najbolji savet koji ste dobili?- don’t think about the past, think abo-ut the future.

● Koliko odelo čini čoveka?- nije odlučujući faktor, ali ga sve više čini.

● Kako se opuštate?- Sportske aktivnosti, gledanje serija i filmova.

● Koliko se često dešava da vičete?- ne vičem, već govorim tiho i nosim psa sa sobom.

● za koga navijate?- Za Partizan.

● Da li uvek imate plan B?- u poslu, da.

● Kako vam ide sa dijetama?

- rado ih se sećam. šalu na stranu, nisu mi potrebne dijete. vodim računa kako se hranim.

● Da li biste voleli da radite od kuće?- Zanimljiv koncept. vidite, nisam do sada razmišljao o tome.

● Da li trenirate?- trudim se. recimo, cilj mi je uvek da za pola sata pretrčim što više kilometa-ra, a volim i brzo hodanje.

● Da li volite kravate?

- da.

● Kako izgleda muškarac za koga kažete da ima stila? - david Beckham, james Bond, Marcello Mastroianni.

● Vaših omiljenih sat vremena? - jutarnji ritual ispijanja kafe i prelista-vanje dnevne štampe.

● Šta slušate u kolima?

- uglavnom neku radio-stanicu na kojoj se non-stop vrti dobra, strana muzika.

● Vaš omiljeni gedžet?

- Blackberry.

● Taktika koja vas nikada nije izneverila...- Strpljenje je majka mudrosti.

● Situacija kada se nećkate... - Spadam u one koji znaju šta žele.

● Kafana ili skup restoran?

- i jedno i drugo.

● Kako će izgledati vaš odmor ove godine?- opuštanje na najjužnijem grčkom ostrvu.

● Vaš savršen dan…- Svaki dan je savršen dan. ●

Svaki dan je savršen danRadni dan Nemanje Brkovića, menadžera za odnose sa javnošću u kompaniji Bambi-Banat, zbog posla kojim se bavi, traje 24 časa, sebi bi poklonio putovanje na Tibet, a ovogodišnji odmor će provesti uživajući na najjužnijem grčkom ostrvu

dnevnik poslovnog muŠkarca