BIZNIS - serbianmirror.com · Hladnog rata su Kubanska kriza iz 1962. i uspostavljanje diplo-matskih odnosa sa Kinom sa po~etka sedamdesetih godina, dodaje Trifkovi}. “To su, u

B I Z N I S

2 Avgust 2018.

3www.serbianmirror.comAvgust 2018.

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

100 godina od kada se srpska zastava

vijorila na Beloj ku}i strane 6-7

Da li SAD menjaju stav prema Kosovu strana 8

U ime istine strana 9

Katastrofalni poàri u Gr~koj strana 10

23. godi{njica Oluje

Du{a `rtvovana profitu strana 11

Francuzi su ipak bili najbolji

Markovi konaci strana 12

Mr`nja, mr`nja, e pa {ta je? strana 13

Nova knjiga Ane Seferovi} - Materina strana 14

Ogledalo na licu mesta strana 18

Jubilarno 200. srpsko ogledalo strana 19

Katarina Tripkovi}

- Krik stvarala~ke energije strana 20

Glumica vragolastog oka i britkog jezika strana 21

Sport: Noletov pohod na Ameriku strana 22

Sport: Savi} i 13 veli~anstvenih strana 23

Konzulat: Vi pitate, konzulat odgovara strana 24

Pravoslavlje - Svet po volji ljudi strana 25

Horoskop za avgust strana 26

Koja je to zdrava hrana, a visokokalori~na strana 27

Feljton - Gvozdeni puk strana 28

Rodjendani, oglasi i mediji strana 29

Vedra strana Ogledala strana 30TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613• Phone: 773.744.0373• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina,

• DOPISNICI: Vanja Buli}, Jasna Stanojev, Ivan Kalauzovi}

Stefanija Djoki} (Beograd), Sta{a Nasti} (Holivud)

Milomir Ognjanovi} (Havai)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: [email protected]: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)• BEOGRAD: Zoran Marinkovi} (062.821.4385)

I Z R E D A K C I J E

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

RE^ UREDNIKAPo{tovani ~itaoci i prijatelji,

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

U ekskluzivnom razgovoru savelikim Matijom Be}kovicem izkafane “Velika Skadarlija”, upu}ujemoVam tople i srda~ne pozdrave izBeograda.

Na stranicama ovog jubilarnog,dvestotog izdanja Ogledala srda~ni

pozdravi vam stiù i iz drugih gradovaEvrope sa lica mesta u kojima jeredakcija boravila.

Ogledalo i ovaj put povezuje ineguje srpske vrednosti.

Iskreno va{aSlavica Petrovic

S R B I N F O

Avgust 2018.

TOP 300 SRBA U SAD

u 21. vekuTOP 300 SRBA U SAD u 21. veku -

je leksikon u pripremi, a sadrà}e 300 najuspešnijih,

najpametnijih, najbogatijih Amerikanaca srpskog porekla.

Ovo je pri~a u slici i re~i, na srpskom i engleskomjeziku, o tome kako su Srbi osvojili najmo}niju

zemlju sveta. Otkriva ko su potomci prvih iseljenikadanas, a ko su pripadnici stote generacije ameri~kih

Srba. Traga za odgovor na pitanje ima li kandidata koji }e

da nadmaše Teslu i Pupina, Karla Maldenai ostale srpske

Oskarovce i dobitnike Pulicerove nagrade. Leksikon šalje pouku

- ugledajte se na 300 najboljih Srba u Americi.

4

AAccttiioonn ttrruucckk && ttrraaiilleerr rreeppaaiirr traì mehani~ara sa iskustvom za rad u servisu za kamione. Svi zainteresovani mogu se

javiti na broj 773-273-9449.

www.actiontruck.us

Iako je poznato da skoronijedan ameri~ki predsedniknije imao podr{ku Kongresa,

slu~aj odnosa Bele ku}e iKapitola u vreme predsedni~kogmandata Donalda Trampa govorio sasvim novom tipu sukobava{ingtonskih institucija, a atmos-fera podse}a na onu koja jevladala pred po~etak gradjanskograta.

Tradicija je u ameri~kompoliti~kom sistemu da izmedjupredsednika i Kongresa postojiodredjena zategnutost u odnosima.Gotovo nijedan predsednik nijeimao ve}inu u Kongresu unajve}em delu svog mandata.

Legendarno je ratovanjedemokrate Franklina DelanoRuzvelta, koji je bio ameri~kipredsednik u ~etiri mandata, sarepublikanskom ve}inom uKongresu zbog “Nju dila“, pro-grama ekonomske obnove zemljeposle Velike ekonomske krize iz1929, a takodje i rat sa izola-cionistima iz obe partije, koji susmatrali da SAD ne treba da seme{aju u evropski sukob.

Ruzvelt nije bio jedinikoji se sukobljavao saKongresom, ali njegov primer jenajo~itiji, jer on pokazuje koliko~lanovi Kongresa nisu shvatali dase svet promenio i da je do{lovreme da Amerika preuzme vod-jstvo i dominaciju u svetu koji }euskoro biti podeljen izmedju“demokratskog“ Zapada i “komu-nisti~kog“ Istoka.

Ipak, ono {to se u

Americi danas dogadja u odnosi-ma izmedju predsednika DonaldaTrampa i Kongresa, neuobi~ajenoje i u istoriji nezabeleèno. Nadelu je svojevrstan institucionalnirat u kojem su Bela ku}a iKongres suprotstavljene strane, asenatori i kongresmeni svojim ini-cijativama poku{avaju da na svena~ine podriju Trampove inicija-

tive i ograni~e mu ingerencije uspoljnoj politici.

Vest da je ~lanPredstavni~kog doma, demokrataDèkson Li podneo na razmatran-je predlog rezolucije protiv “bilokakvih tajnih sastanaka“, odnosnorazgovora u ~etiri oka Trampa injegovog ruskog kolege VladimiraPutina, zvu~i apsurdno ~ak ionima koji slabo poznaju odnoseizmedju ameri~kih institucija.

To je samo jedan odpoku{aja Trampovih protivnika daograni~e predsednikovu mo} uspoljnoj politici — Kongres jetakodje bio aktivan uograni~avanju ameri~kog predsed-nika da deluje povodom “trgovin-skog rata“ sa EU i Kinom, azakon o antiruskim sankcijamaonemogu}ava Trampu da iste

ukine bez saglasnosti Kongresa.Ovaj “rat“ izmedju

ameri~kih institucija utoliko jerazli~it od svih ostalih zato {to jeTramp, za razliku od drugihpredsednika, vidjen kao op{taopasnost po naru{avanje odnosapoliti~kih snaga i ustaljenog sis-tema vladavine. Posmatraju}iameri~ke medije radi se o malomkoraku koji fali da aktuelniameri~ki predsednik bude

progla{en za dràvnog neprijateljau sopstvenoj zemlji.

Sa druge strane, na deluje koalicija izmedju republikanacai demokrata, Trampovih protivni-ka, ali i delovanje “dubokedràve“, koja, prema re~ima poli-tikologa Srdje Trifkovi}a, imasvoje ljude i u samomTrampovom timu.

Danas izmedju Kapitolai Bele ku}e nema jasno povu~enelinije, jer unutar Bele ku}e takod-je postoje elementi koji nisuskloni odbacivanju dosada{njeameri~ke hegemonisti~ke politike,a samim tim i detantu saRusijom, smatra Trifkovi}.

“Konkretno, moèmore}i da, recimo, potpredsednikMajk Pens, dràvni sekretarPompeo, sekretar za odbranuKertis i pogotovo ambasadorka uUN Niki Hejli, koja ima rang~lana kabineta, listom pripadajuestabli{mentskom vidjenjuameri~ke Velike strategije koja jeu suprotnosti sa Trampovomte`njom da postigne modusvivendi sa Rusijom i da se u celi-ni dezangaùje od nepotrebnihobaveza, recimo u Siriji iAvganistanu“, obja{njava on.

Tradicijom i Ustavom jezagarantovano da ameri~kipredsednik vodi spoljnu politiku,dok Kongres donosi verifikacioneodluke koje se ti~u bitnih pitanjarata i mira, kaè Trifkovi}.

Tako je Kongres usvojioobjave rata Nema~koj 1917. iJapanu 1941. godine.

“Tokom Hladnog rataprerogativi izvr{ne vlasti u vod-jenju spoljne politike uglavnomnisu bili dovodjeni u pitanje.Ovde imamo izraziti primer saTrumanovom doktrinom izprole}a 1947, kada su po prvi putameri~ke bezbednosne garancijebile pruène zemljama vanzapadne hemisfere. To se konkret-no odnosilo na Gr~ku i Tursku itada je Kongres samo afirmativnoglasao da usvoji kako te garanci-je, tako i poveljuSevernoatlantskog saveza, koji jeosnovan 1949. godine“,obja{njava Trifkovi}.

Najizrazitiji primerisamostalnosti izvr{ne vlasti uvodjenju spoljne politike tokomHladnog rata su Kubanska kriza iz1962. i uspostavljanje diplo-matskih odnosa sa Kinom sapo~etka sedamdesetih godina,dodaje Trifkovi}.

“To su, u slu~ajuKubanske krize, bili dramati~ni ipresudni, a u slu~aju kineskestrategije, geopoliti~ki dalekose`nipotezi, gde, opet, nije bilopoku{aja u Kongresu da seograni~avaju prava i sposobnostipredsednika da se angaùje uproaktivnom vodjenju spoljnepolitike“, kaè Trifkovi}.

Nametanja sankcijaRusiji imale su nameru daTrampu veù ruke, jer kada sejednom nametnu, one se ne mogupovu}i izvr{nom odlukompredsednika, ve} moraju da prod-ju kroz kongresnu proceduru, {toje u sada{njim uslovimanemogu}e, dodaje.

“[to se ti~e zabrane sus-reta u ~etiri oka, to prevazilaziustavna ovla{}enja zakonodavnebran{e. Drugim re~ima, mislim daje to vi{e jedan retori~ko–propa-gandisti~ki potez, nego {to imastvarnu politi~ku supstancu, aliodraàva stanje duha u Va{ingtonuposle sastanka Trampa i Putina uHelsinkiju, koja jedino moè da senazove napadom psihopatolo{kehisterije“, kaè Trifkovi}.

P O L I T I K A

5www.serbianmirror.comAvgust 2018.

Pi{e: Srdja Trifkovi}

RAT IZMEDJU BELE KU]E I KONGRESA — KO ]E POBEDITI?

I S T O R I J S K I J U B I L E J I

6 Avgust 2018.

U AMERICI I SRBIJI SVEÂNO OBELE@EN ”SRPSKI DAN”

Pi{e: Jasna Stanojev

U Va{ingtonu je u perio-du od 25. jula do 28.jula 2018. godine

odràno vi{e manifestacija koji-ma je obeleèna 100-godi{njicasavezni{tva izmedju Srbije iSAD, odnosno Proklamacijeameri~kog predsednika Vilsonaod 28. jula 1918. godine kada seu znak zahvalnosti srpskom nar-odu i vojsci za doprinos u Prvomsvetskom ratu, vijorila zastavaSrbije na Beloj ku}i i drugiminstitucijama u Va{ingtonu.

Veruje se da je na poz-itivan stav ameri~kog predsedni-ka prema Srbima uticalo i poz-nanstvo sa velikim nau~nikomMihajlom Pupinom koji mu jebio li~ni prijatelj, a u to vremeje bio nau~nik svetskog glasakoji je ìveo i radio u SAD.

Od samog po~etka rata,veliki deo gradjana SAD jepokazivao simpatije i podr{kuprema srpskom narodu, a tokom

prve tri godine najve}eg vojnogsukoba u svetu do tada, velikekoli~ine novca i hiljade tonahumanitarne pomo}i stizale su iz

SAD srpskim gradjanima.âst da se neka “neam-

eri~ka“ zastava nadje na Belojku}i pripala je jo{ samo

Francuskoj, 1920. godine.“Srpski dan“ je

obeleèn nizom manifestacija i uAmerici i Srbiji. Tim povodom uAmerici su boravili Ana Brnabi},predsednica Vlade Srbije i IvicaDa~i}, prvi potpredsednik Vladei ministar spoljnih poslova. Tomprilikom imali su i niz zna~ajnihsusreta sa ameri~kim zvani~nici-ma u Njujorku i Va{ingtonu.

Odnosi Srbije i SADbili su na vrhuncu pre stotinugodina, a zajedni~kim radommogu da ponovo budu takvi,poru~ila je predsednica vladeSrbije Ana Brnabi} na Kapitolhilu, u znak po~asti prema `rtva-ma koje je Srbija podnela uPrvom svetskom ratu i njenogdoprinosa pobedi u tom ratu.

Na proslavi su govorili~lanovi ameri~kog Kongresa,senator Ron Dònson i kongres-

100 GODINA OTKAKO SE SRPSKA ZASTAVA VIJORILA NA BELOJ KU]I

28. jula pre 100 godina, na ~etvrtu godi{njicu po~etka Prvog svetskog rata, u Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama obeleèn je “Srpski dan“, a srpska zastava se prvi put zavijorila nad Belom ku}om, ~ime je na{oj zemlji odata po~ast za doprinos i `rtve u tom ratu.

“Srpski dan“ obeleèn je nizom manifestacija u Americi i Srbiji!

Simpozijum u Va{ingtonu

I S T O R I J S K I J U B I L E J I

men iz Teksasa Ted Po, kao izamenica pomo}nika sekretara zaodbranu SAD za Rusiju,Ukrajinu i Evroaziju Lora Kuper.Ameri~ki zakonodavci poru~ilisu da Srbija ima u SAD prijatel-ja i saveznika koji podràva njenput evropskih integracija. LoraKuper se osvrnula na uspe{nuvojnu saradnju dveju zemalja ikao primer navela partnerstvoVojske Srbije sa Nacionalnomgardom Ohaja.

Predsednica VladeSrbije Ana Brnabi} izjavila je daveruje da su “istorijski trenucikoji ujedinjuju dva naroda, kaoovaj kojeg se se}amo danas,mnogo zna~ajniji od onih koji ihdele“.

“Moja poruka danassvima vama, gradjanima i lideri-ma SAD je da zajedno moèmoda postignemo uspeh. Trenuci izzajedni~ke pro{losti imaju uticajna na{u stvarnost, ali treba daoblikuju budu}nost“, rekla jeAna Brnabi}.

Premijerka Srbijeuru~ila je medalju kongresmenuTedu Pou iz Teksasa, kopredse-davaju}em srpskog kokusa, kaopriznanje za njegov “neumoranrad na produbljivanju prijateljst-va i ja~anju veza“.

Proslavi su prisustvo-vale istaknute javne li~nosti, amedju njima je bila i premijerkaRepublike Srpske @eljkaCvijanovi}, kao i uvaèni pred-stavnici srpske zajednice.

Episkop isto~noameri~kiIrinej je odrào molitvu uameri~kom Kongresu nakon ~egasu pripadnici srpsko-ameri~kezajednice u SAD bili umogu}nosti da se sretnu sa svo-jim predstavnicima u Kongresu.

U Nacionalnom presklubu u Va{ingtonu je odrànsimpozijum uz u~e{}e vi{e pre-dava~a koji su govorili osavezni{tvu izmedju ameri~kog isrpskog naroda u toku Prvogsvetskog rata, kao i o doprinosu

srpske vojske i srpskog naroda, aposebno u~e{}u i doprinosu Srbaiz Amerike velikoj pobedi. Tomprilikom je predstavljena iizlo`ba “Tamo daleko: 1918 –2018”.

Na Karnegi institutu zanauku u Va{ingtonu je nakonprijema organizovanog odstrane Kancelarije RepublikeSrpske, i uz u~e{}e predsedniceVlade Republike Srpske @eljkeCvijanovi}, odràn koncertguda~kog kvarteta {kole zamuzi~ke talente iz ]uprije,Srbija, i Srpskog peva~kogdru{tva “Lira” pri srpskompravoslavnom hramu SvetogLuke u Va{ingtonu. Takodje,odràna je svepravoslavnaliturgija i pomen `rtvama rata uPravoslavnoj katedrali SvetogNikole u Va{ingtonu. Zavr{namanifestacija je bila galave~era koja je odràna uNacionalnom pres klubu uVa{ingtonu.

Povodom sto godina odSrpskog dana u SAD u ArhivuSrbije organizovana je izlo`ba“Kraljevina Srbija i SjedinjeneAmeri~ke Dràve“. Izlo`bu je

otvorio Aleksandar Vu~i},predsednik Srbije, u prisustvuameri~kog ambasadora KajlaSkota i istaknutih javnih li~nosti.

Izlo`ba prikazuje

odnose izmedju dve dràve odpotpisivanja Konzularne konven-cije i Trgovinskog ugovora 1881.godine, do kraja Prvog svetskograta 1918. godine.

Na izlo`bi su postavl-jeni originalni dokumenti ArhivaSrbije, fotografije, izvodi iz

onda{nje ameri~ke i srpske{tampe...

“Nadam se i verujem da}e Amerika po{tovati i respekto-vati suverenitet, nezavisnost i

slobodu srpskog naroda i srpskedràve, ba{ onako kako mi ceni-mo slobodu, snagu i nezavisnostSAD“, rekao je predsednikVu~i}. Izrazio je i nadu da }emojedni druge jednako da po{tuje-mo. Srbija, kaè, èli prijateljst-va i partnerstva u miru, i da

zajedno sa SAD stvaramo noveTesle i Pupine. Vu~i} je ocenioda su na{i odnosi sa SADvi{eslojni i vi{ezna~ni, a da mikao mali narod treba da teìmo{to boljim odnosima sa ovomnajve}om silom.

“Treba da poku{amo dadobijemo najvi{e {to moèmo zazemlju i narod, a trudimo se daizgubimo najmanje {to se mora utim odnosima“, istakao jepredsednik Srbije.

Prema njegovim re~ima,danas u Srbiji svako zna kakvisu nam bili prethodnih 30 godi-na odnosi sa SAD. “To su bilete{ke godine, godine u kojimasmo se oko malo ~ega po vital-nim strate{kim pitanjimasagla{avali. Ali, 30 godina ne~ini istoriju srpskog i ameri~kognaroda“, poru~io je predsednikRepublike Srbije.

Ameri~ka i srpska zas-tava vijorile su se i na balkonurezidencije ambasadora SAD uBeogradu. Na taj na~in je sim-boli~no obeleèna stogodi{njicaisticanja srpske zastave, kao prvezastave neke strane zemlje, naBeloj ku}i.

“Predsednik Vilson jeposlao sna`nu poruku solidarnos-ti i naklonosti“, rekao je Skot.“Simboli~nim podizanjem srpskezastave pored ameri~ke èlimoda pokaèmo posve}enostAmerike na{em partnerstvu. Idok obeleàvamo dogadjaje odpre jednog veka, moramo sezavetovati da nikad ne zaboravi-mo da su nas na{e vrednosti izajedni~ka istorija povezale tada,a i danas su nam podstrek daidemo dalje.“

Ministar spoljnih poslo-va je najavio da }e uskoro uBeogradu biti podignut spomenikameri~kom predsedniku VudrouVilsonu u znak zahvalnosti zasve ono {to je ~inio srpski narod.Dodajmo da je u Beogradu osno-van i Kongres srpsko-ameri~kogprijateljstva.

7Avgust 2018. www.serbianmirror.com

P O L I T I K A

8 Avgust 2018.

Iz zvani~nog Beograda i Pri{tine, sve ~e{}e se pominje mogu}nost podele Kosova

Ameri~ki predsednici, od DòrdàBu{a starijeg do danas, bili sujedinstveni kada je re~ o granica-

ma Kosova, tj. da se one ne smeju diratii da nema podele Kosova, a i medjunaro-dna zajednica je neprestano odbijala idejuo podeli teritorija, izvan granica koje subile u okviru Jugoslavije. Medjutim,Donald Tramp je prvi nekonvencionalniameri~ki predsednik, koji, kao i njegovtim, nisu saglasni sa ve}inom stvari kojesu radili njegovi prethodnici, kako unutarAmerike, tako i izvan nje, a ima i indici-ja da }e se njihov stav prema Kosovupromeniti.

Administracija ameri~kogpredsednika Trampa dala je zeleno svetloza opciju podele Kosova, pi{e pri{tinska“Gazeta ekspres“, pozivaju}i se naneimenovane diplomatske izvore. Listtakodje navodi da postoji mogu}nost da seTramp o tome dogovorio sa ruskimpredsednikom Vladimirom Putinom, nanedavnom samitu u Helsinkiju. Premasaznanjima tog lista, Trampova adminis-tracija, tj. oni koji se bave spoljnom poli-tikom, sloìli su se da Kosovo da deo ter-itorije Srbiji u zamenu za priznavanje.Ova radikalna promena u administracijipredsednika SAD de{ava se nakon odlas-ka biv{eg savetnika za nacionalnu bezbed-nost H. R. Mekmastera, i posle dolaska nato mesto Dòna Boltona, koji je, navodilist, poznat po svom antikosovskom pris-tupu iz vremena, kada je bio ambasadorSAD u UN.

Analiti~ar Dardan Isljami kaè dapodela Kosova ne zadovoljava nijednustranu, ali da je to srednja opcija koja nijetoliko lo{a. Isljami je u emisiji “Debataplus“ rekao i da opcija razmene teritorijanije najgora mogu}a opcija, po{to ima igorih, medju tri-~etiri potencijalna scenar-ija. “Severne op{tine, da budemo iskreni,nikada nisu bile na{e. Tamo nemamoku}e, ni grobove nikada nismo imali“,dodaje Isljami.

Ministar spoljnih poslova IvicaDa~i} izjavio je, povodom informacija daSAD imaju novo konstruktivno re{enje uvezi sa KiM, da nije re~ o novom re{enju,ve} o novom pristupu i da to predstavljaveliku promenu. “To zna~i da su se otvo-rila vrata za traènje novog kompro-misnog re{enja za koje SAD nisu bilespremne u proteklim godinama, jer susmatrale da je to pitanje zatvoreno“, rekaoje Da~i}. On je naveo da je to pozitivnapromena i da su SAD otvorene da podrèdijalog i dolazak do kompromisnogre{enja i da u tom smislu podràvajunapore koje Srbija ~ini. “Oni ~vrstopodràvaju dijalog i na{e nastojanje da sedodje do kompromisa. To je velika prom-

ena“, rekao je Da~i}. On je ocenio da tomoè pozitivno da uti~e na dalji tok pre-govora, jer podr{ka Amerike, kao i drugihvelikih zemalja u okviru EU, daje jedanpozitivan podsticaj da se taj dijaloguspe{no privede kraju. “Problem je unespremnosti Pri{tine da prihvati to kom-promisno re{enje, ali mislim da je svimajasno da je ta (njihova) politika propala.Srbija je pokazala svoju dobru volju iPri{tina je na redu da pokaè da li zaistaèli kompromis“, rekao je on. Da~i} jedodao da je ameri~ka politika premaSrbiji i Kosovu do sada bila na “autopi-lotu“, ali da se to promenilo dolaskomVesa Mi~ela na funkciju pomo}nikadràvnog sekretara SAD za Evropu iEvroaziju.

Na pitanje da li je jedno od kom-promisnih re{enja podela Kosova, Da~i}je rekao da sada ne govori o tome i dodaoda Srbija nikada nije bolje stajala uodnosima s velikim silama. On je istakaoi da nema nikakve {anse da se proces pre-govaranja zavr{i davanjem stolice u UNKosovu ili priznavanjem Kosova.

“Mislim da je podela dobro, alizakasnelo re{enje. Bilo je ranije prilike,devedesetih godina kada ste imali realnu ivlast, mo} i uticaj na Kosovu, ali sadatoga nema. Prema tome, na{apregovara~ka pozicija je sada dalekoslabija i {to vi{e odlaèmo (re{enje) mis-lim da }e biti sve gore po nas“, istakao jeministar Rasim Ljaji}.

Episkop ra{ko-prizrenskiTeodosije je ukazao da su sve u~estalijeizjave politi~ara iz Beograda i Pri{tine oteritorijalnoj podeli Kosova neodgovorne ida izazivaju strah kod srpskogstanovni{tva, odnosno da mogu da dove-du do novog iseljavanja Srba.

Predsednik Srbije AleksandarVu~i} je, upitan da prokomentari{e ovu

izjavu vladike Teodosija, rekao kako sma-tra da je “bolje da Srbija ima ne{to, negoni{ta“. “Valjda je bolje da nemamo ni{ta,nego da imamo ne{to, takvu logiku nika-da nisam razumeo... Nema problema, javam sada kaèm – za 20 godina

izgubi}emo sve, ne}emo da imamo ni{ta.Ho}ete da se laèmo? Ne}ete etni~kegranice, ne}ete razgrani~enje saAlbancima – nema problema – kaìteonda ljudima da se spremimo za Vranje,za jedno 40, 50 godina“, rekao je Vu~i}.

Ambasador Kine u Beogradu LiMan~ang kaè da je re{avanje kosovskogpitanja najva`nije za Srbiju i njen teritori-jalni integritet i smatra da za re{avanjetako velikog pitanja ne bi trebalo postavl-jati rokove. “To je ~isto moje li~nomi{ljenje, nije zvani~no. Kada je re~ opitanju Kosova, to se odnosi na suveren-itet, teritorijalni integritet Srbije, to jenajva`nije pitanje za jednu zemlju, vladui narod“, rekao je Li za RTS. On je naveoprimer da je Kina ~ekala skoro 100 god-ina i re{ila pitanje Hongkonga tek 1997.kada je vra}en matici, a takodje i Makao.“U Hongkongu su bili Englezi, a u MakauPortugalci“, podse}a Li. On dodaje i da jedana{nja Kina jedna od pet stalnih ~lani-ca Saveta bezbednosti, a jo{ nije re{ilasvoj problem – provinciju Tajvan.

Marijana Maljkovi}

DA LI SAD MENJAJU STAV PREMA KOSOVU?

I Z V A [ E G U G L A

Avgust 2018. 9www.serbianmirror.com

Pi{e: Dragan Vujo{evi}

Ipored niza pisama prosled-jenih srpskoj zajednici i~lanstvu Srpskog ameri~kog

Muzeja Sveti Sava od straneVesne Noble, a u vezi sa sud-skim procesom koji smopokrenuli protiv Uprave, dodanas nisam imao potrebu da seu interesu ISTINE obratim srp-skoj zajednici. Ja ~vrsto veru-jem u ispravnost na{eg sudskogpostupka, a jo{ vi{e u suddràve Ilinois, koji }e, uverensam, doneti odluku u na{ukorist. Ohrabren sam ~injenicomda me jo{ niko nije zaustavio ipitao ZA[TO IH TU@ITE, ve}naprotiv, sre}em se sa ljudimakoji mi ~estitaju i poru~uju daistrajemo. Ba{ zato nisam imaopotrebu da se oglasim i iznesemna{u stranu i razlog za{to smose odlu~ili da pokrenemo sudskipostupak. Medjutim, nedavnoobra}anje javnosti i ~lanstvukluba koje je napisala VesnaNoble, mene je pokrenulo dadanas posle duèg razmi{ljanjasrpskoj zajednici objasnim iprikaèm stavove na{e strane.Njene klevete na na{ ra~un kaoi argumenti da nije mogu}e vi{eopstati na ovoj lokaciji nisuta~ni. Kaè nam, veliki sutro{kovi odràvanja, nema Srbau ovoj okolini, kom{iluk se àlina buku koja se pravi u vremeskupova i to su razlozi da sezgrada mora prodati. Liju sesuze za izgubljenim milionima,jer zbog na{eg sudskog postup-ka umanjena je prodajna vred-nost ove zgrade. Njihoviplanovi da kupe novu zgradu naboljoj lokaciji, doprinesu ukupovini nove zgrade za Srpsku{kolu Sveti Sava, pri na{oj crkvina Redwood Dr, da kupe domstaraca i na kraju pokrenu fon-daciju u ime dr SlobodanaDra{kovi}a, zbog nas su, navod-no, sada pali u vodu. Te{ko mije prihvatiti da iko moèpoverovati, a posebno neko kose bavi prodajom nekretnina, daje ovo ostvarljivo, znaju}i da naraspolaganju imaju sumu od$3,5 miliona.

Pre nego li navedemneke od glavnih nepravilnostiu~injenih od strane Upravnogodbora, Srpsko-ameri~kogmuzeja Sveti Sava (~itaj dr @ikePavlovi}a i Vesne Noble),dozvolite mi da citiramobra}anje srpskoj javnosti

vladike Longina kako bistedobili bolju sliku o karakteru i~asti predsednika dr @ikePavlovi}a. Ovo je objavljeno uEparhijskom glasniku 22.avgusta, 2016.

“Barry building is his-toric legacy of the entireSerbian Orthodox community,not just the presentlocalized-membership of this once promi-nent world wide diaspora organ-ization. Unfortunately I have-learned from the group that Dr.Pavlovic thus far has not hon-ored the 10. August agreementand that there fore the grouphas been left with no choice butto retain lawyer. Today Ireceived a copy of the letter-from their lawyer to Dr. Pavloicand the present board of theorganization. I am truly sad-dened by the fact that ourSerbian Orthodox community,once again, on the brink oflegal dispute. I callupon Dr

Pavlovic to honor the agreementthat was reached on 10.August.”

Zna~i, dr @ika Pavlovi}NIJE ISPUNIO OBE]ANJEdato vladici Longinu, ili kako biu narodu rekli dr @ika Pavlovi}nije bio iskren. Svojim la`nimargumentima uspeo je da uverivladiku Longina da se zgradaMORA prodati, jer je zapopravke potrebno vi{e od mil-ion dolara. Prihvativ{i ovu tvrd-nju kao jedini izlaz iz kriti~nesituacije, vladika Longin jezahtevao, a dr @ika Pavlovi}obe}ao, da }e se prodaja zgradepoveriti prodavcu koji nema

direktan ili indirektan odnos saklubom Sveti Sava i da Srpskapravoslavna eparhija zajedno savode}im predstavnicimasrpsko-ameri~ke zajednicedonese odluku, a ne samo pos-toje}i ~lanovi ove nekadazna~ajne, {irom sveta poznateorganizacije.

Pogodili ste, prodaja jepoverena sekretarici VesniNoble, registrovanom prodavcunekretnina, a koja je za 10 god-ina svog poslovanja prodalanekretnina u ukupnoj vrednostiod $450,000. Ba{ zato sepostavlja logi~no pitanje, kadaje Vesna, sa tako “visokim“poslovnim iskustvom uspela dadobije ponudu od 3.29 milionadolara. Kolika bi tek ponudabila da je prodaja poverenanekom vrhunskom prodavcunekretnina? Ali, ovde je jednodrugo, daleko zanimljivije pitan-je: KOME JE ZA OKOZAPALA OVA LOKACIJA, pa

posredstvom dr @ike Pavlovi}a iVesne Noble èli da se istedo~epa?

Na jednoj strani smomi, tuìtelji, podràni od srpskezajednice: Srpske narodneodbrane, Srpske bratske pomo}i,Udruènja kraji{kih Srba,~etni~kog udruènja DraàMihailovi}, Humanitarnogdru{tva Boùr, Humanitarnogdru{tva Srbi za Srbe,Humanitarnog dru{tva OurSerbs, Humanitarnog dru{tva28. jun, kao i nekih 300 Srba~ije sam potpise li~no dobiosamo u jednom danu na proslaviSvete Petke u na{em ènskom

manastiru u New CarlisleIndiana 2016. godine. A protivnas, dr @ika Pavlovi}, VesnaNoble i nekih 50 do 60 ~lano-va, medju kojima ima i onihkoji podràvaju nas. Naàlost,neki od ~lanova su la`ni, jer uKlub NIKADA nisu kro~ili. Ba{zato, koriste}i glasa~kaovla{}enja ovih, dr @ikaPavlovi} uspeva da nadglasaopoziciju i ostvari svoje èlje.

Uveren sam da su podolasku na “vlast’ dr @ikaPavlovi} i Vesna Noble sistem-atski pripremali teren kako biotudjili zgradu kluba od srpskezajednice. Grandiozno su sepojavili i ponudili da otkupepostoje}i kredit od $230,000.Igrom “slu~aja“ zaboravili su danas obaveste da im je namerada naplate kamatu od 10% nasvoj uloèni novac. Tri godinekasnije uzimaju drugi kredit od$375,000. Ovi vajni“dobrotvori” sa svojim timom

“spasilaca“ Kluba Sveti Savasebi stavljaju u dèp nekih$75,000 i otpla}uju originalnikredit. Gde je oti{ao ostataknovca o~ekujem da saznamo pozaklju~enju sudskog postupka,jer finansijski izve{taj nije pod-net dràvi Ilinois niti ~lanstvu?

Kako bi realizovali iostvarili svoj plan da odstraneovu kulturnu svetinju od srpskezajednice, po~inju sa hajkom.Nema nam spasa i jedini izlaz jeda se zgrada proda. Kaù nam,grad îkago traì hitne popravke,a za to nema para. Samovoljno, ibez profesionalnog mi{ljenja lan-siraju sumu od milion dolara,

kako bi dobili podr{ku. Iz Klubase izbacuju ~lanovi koji se pro-tive njihovom radu, izbacuje seSrpsko pozori{te, koje je tu ve}10 godina. Pristup novim~lanovima nije dozvoljen, anijedna aktivnost sa ciljem da seobezbede finansijska sredstvanije odràna ve} tri godine.Morgi~ nije pla}en od aprila, anama ne dozvoljavaju dapreuzmemo otplatu istog?Pronalaze investitora iz Njujorkai podnose zahtev za ru{enje. U tovreme na{ Klub je bio delimi~noza{ti}en od ru{enja. Po tada pos-toje}im propisima od danapodno{enja zahteva za ru{enjeCommision on ChicagoLandmarks zahteva obustavuru{enja od 90 dana, kako biustanovili zadovoljava li zgradaistorijske kriterijume za za{titu iline. Saznav{i ovo, investitor izNjujorka se povla~i, a ve}slede}eg dana se podnosi novaaplikacija za ru{enje sa noviminvestitorom??? Znaju}i da }euklanjanje ove korumpirane“vlasti” Kluba trajati dugo, miusmeravamo na{u borbu i lobi-ramo da se zgrada proglasi istori-jskim objektom. Na{a neumornaborba je urodila plodom.Landmark, istorijsko obele`je,zgrada je dobila ne samo zbogvelelepnog arhitektonskog ost-varenja, ve} i zbog istorijskogzna~enja za Srbe îkaga.Najdublju zahvalnost izraàvamaldermenu Tunney, gospodinuMiller iz Commision on ChicagoLandmarks i na kraju CityCouncil of the City of Chicago,koji je jednoglasno 27. martadoneo ovu odluku i rekaoslede}e:

“Since 1952. TheBuilding has been the home forthe Serbian Cultural Club, nowthe Serbian American MuseumSt. Sava. As a cultural andsocialcenter for the etnic Serbiancommunity of Chicago, the build-ing exemplifies the historicimportance of such etnic culturaland social institution to the city.“

I na kraju bih zamoliodobronamerne Srbe, patriote danam se pridruè, kako bismosa~uvali ovu velelepnu izna~ajnu zadu`binu. Zadu`binukoja, kako vladika Longin re~e,pripada celokupnoj srpskojzajednici, a ne samo postoje}em~lanstvu ove nekada zna~ajne i{irom sveta poznate organizaci-je. Hvala!

U IME ISTINE

S V E T

Poàri koji su izbili poslednje nedeljejula, a koji su opusto{ili istok Atineopisuju se kao “najsmrtonosniji u

Evropi jo{ od 1900. godine“. Broj mrtvih u

katastrofalnoj vatrenoj stihija u Atini porastaoje na 91, potvrdili su gr~ki zvani~nici,navode}i da }e broj `rtava verovatno jo{ daraste. Ve}ina `rtava je izgorela u poàru, alibilo je i onih koji su se utopili u moru beè}iod vatre. Gr~ka vatrogasna slu`ba saop{tila jeda se jo{ 25 ljudi vodi kao nestalo. Vi{e od2.000 ku}a o{te}eno je u poàru, a zvani~nicisu da bi ~etvrtina od toga trebalo da bude

sru{ena.Gr~ku je iznenada pogodila sna`na

oluja posle poàra. Ukupno 220 poziva zapomo} primile su gr~ke vatrogasne spasila~keslu`be, nakon iznenadne i veoma sna`neoluje nad poluostrvom Atika, na kojem senalazi i prestonica Atina, a zbog koje je 16ljudi bilo zarobljeno u svojim domovima iliautomobilima.

Sumnja se da su poàri podmetnu-ti, a gr~ka vlada na udaru je kritika zbog toga{to nije bila pripremljena za “sezonu poàra“,ali i zbog problema sa infrastrukturom. UGr~koj je uhap{en mu{karac (65) koji jenavodno izazvao poàr u isto~noj Atici.Istra`ni organi primili su devet svedo~enjakoja ukazuju da je on glavni osumnji~eni zaizazivanje poàra i mogao bi biti osumnji~enukoliko se dokaè njegova krivica. Kako jeprenela gr~ka Skaj televizija, on je spaljivaotravu i suvo granje na brdu iznad DaouPenteli, kada su nastale varnice koje suodletele na okolnu vegetaciju, a zbog visokihtemperatura i jakih vetrova to se ubrzopretvorilo u veliki poàr.

Gr~ki premijer Aleksis Cipras jepreuzeo “politi~ku odgovornost za tragediju“izazvanu smrtonosnim poàrom. “Mrtvima...dugujemo barem po{tovanje istine“, rekao je

Cipras i izri~ito zatraìo od svojih ministarada i onu preuzmu svoj deo odgovornosti.Premijer je najavio da }e dràva otklonitiposledice divlje gradnje i nereda u sektorunekretnina koji traje decenijama, i da }e za toangaòvati nau~ne institucije, univerzitete idruge stru~njake, uz poziv za u~e{}e opozici-je u tom poslu. “Ako bude trebalo, iza}i }e ibuldoèri, a ako pritom bude i sukoba, neka

ih bude“, rekao je Cipras. “Ne moèmoskr{etnih ruku ~ekati slede}u tragediju“,dodao je on.

Bratskom narodu Gr~ke u ovojvelikoj tregediji, stigle su izjave sau~e{}a ikonkretna pomo} od zvani~nika Srbije, poje-dina~nih gradjana i od Crvenog krsta Srbijekoji je pokrenuo akciju prikupljanja pomo}iza `rtve poàra u Gr~koj. M. Maljkovi}

KATASTROFALNI PO@ARI U GR^KOJ

Uokviru projekta ONLINE UÊNJE SRP-SKOG JEZIKA KAO ZAVIÂJNOG,udruènje Akademska Srpska Asocijacija

poziva pripadnike dijaspore starosti od 7 do 30godina da se prijave na besplatni individualnitromese~ni kurs srpskog jezika preko Skajpa(Skype).

Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulturei informisanja RS, nastavlja se sa popularizacijomi daljom realizacijom onlajn nastave. Cilj projektaje popularizacija srpskog jezika kod dijasporepreko vr{nja~kog obrazovanja, odnosno drànjeindividualnih ~asova srpskog jezika preko Skajpa (Skype) omladini iz dijaspore, odstrane studenata sa Departmana za srpski jezik i knjièvnost Filozofskog fakulteta uNi{u.

Konkurs za zainteresovanu decu i omladinu iz dijaspore traje od 23. 7.2018. do 9. 9. 2018. godine. Po~etak nastave planiran je za 17. 9. 2018, azavr{etak za 9. 12. 2018. godine. a nakon zavr{etka kursa polaznici æe dobitipotvrdu o pohadjanju kursa Filozofskog fakulteta u Ni{u (sa odgovaraju}im nivoomznanja).

âsovi }e se odràvati dva puta nedeljno u trajanju od 45 minuta, u termini-ma o kojima se dogovore nastavnik i u~enik. Filozofski fakultet u Ni{u i udruènjeAkademska Srpska Asocijacija Grada Ni{a }e voditi ra~una da se ~asovi izvode kvalitet-no i predvidjenom dinamikom.

Svi zainteresovani treba da popune prijavu (prijavu moète na}i na sajtuhttp://asasocijacija.com/) . Na osnovu prijava, udruènje Akademska Srpska AsocijacijaGrada Ni{a }e odabrati parove nastavnik – u~enik.

Neophodno je da potencijalni u~enik ima solidan ra~unar sa zvu~nicima ikamerom i dobru internet vezu, a poèljno je da ima i osnovno znanje srpskog iengleskog jezika i èlju za u~enjem.

Za vi{e informacija moète se obratiti udruènju Akademska SrpskaAsocijacija Grada Ni{a na e-mel [email protected]

Radujemo se budu}oj saradnji. TIM AKADEMSKE SRPSKE ASOCIJACIJE

POZIV ZA BESPLATNI TROMESE^NI KURSSRPSKOG JEZIKA PREKO SKAJPA (SKYPE)

Avgust 2018.10

Documents

BIZNIS - serbianmirror.com · Hladnog rata su Kubanska kriza iz 1962. i uspostavljanje diplo-matskih odnosa sa Kinom sa po~etka sedamdesetih godina, dodaje Trifkovi}. “To su, u