Turkovi d

Mesto,datum :Sjenica .2011 godine.

Ovaj biznis plan je uraen u tri orginalna primerka i svako njihovo korienje ima status poverljivosti u smislu sadraja koji pri uruenju izjavi vlasnik plana.

Sie

Osnovni podaci iz biznis plana

1. Inestitor

1.1. Investitor :preduzee za proizvodnju,promet i usluge Tturkovi d.o.o. Sjenica

1.2. Adresa : Sjenica

1.3. PIB :100943517

1.4. Godina osnivanja preduzea : 1991

1.5. Osnovna delatnost preduzea:Prerada I konzerviranje mesa

1.6. Delatnost na koju se odnosi projekat : prozvodnja iprerada mesa

2.projekat

2.1. Naziv : Izgradnja farme za tov junadi I formiranje osnovnog stada

2.2. Lokacija :Sjenica,

2.3. Karakter investicije : ulaganje u izgradnju farme za tov goveda I kupvina priplodnih grla -junica

2.4. Cilj investiranja : uspostavljanje sopstvene proizvodnje

3.predraunska vrednost investicije

3.1. Osnovna sredstva : 532828,00 eura

3.1.1. Graevinski objekti : 285828,22 eura

3.1.2. Osnovno stado 246999,78 eura

4.izvori finansiranja

4.1. Kredit . :500000,00 eura

4.2. Sopstvena sredstva 32828,00 eura

5. Efekti ulaganja

5.1. Ukupan prihod : 8028982,00 eura u 2011 godini

5.2. Ukupni rashodi 8314167,00 eura u 2011godini

5.3. Neto dobit : 265621,00 eura u 2011 godini

5.4. Neto sadanja vrednost : 932985,74 eura

5.5. Interna stopa rentabilnosti : 57 %

5.6. Broj novozaposlenih radnika : 3

6.trite

6.1. Trite nabavke : domae

6.2. Trite prodaje : domae

Osnovne karakteristike sjenice i peterske visoravni

Orografske karakteristike i hidrografija

Sa stanovita pogodnosti za ivot po nadmorskim visinama pogodno je 20% teritorije, uslovno pogodno 36% i nepogodno oko 44%.

Pogodne osunane padine (june i jugoistone) zauzimaju 25% teritorije, neutralne 41% i hladne 24% podruja.

Podruje je bogato vodom i predstavlja znaajan prirodni potencijal podruja ali je, za sada, ne dovoljno iskorien.

klimatske karakteristike

Klimat ima karakter posebne ekstrazonalne varijante borealno-snenog umskog klimata.

geoloka podloga

Najnii deo, oko sjenice, ine gline, peskovi i aluvijumi; jugoistoni deo prema crnoj gori (ozren, revua i duboica) je ultramafitski; krenjaki kompleks zauzima centralne i june delove visoravni; kompleks kiselih silikatnih stena (peari, glinci, laporci i ronaci) polaze od zlatara, pa se preko sjenice proteu na jugoistok do bara i vinjeva.

Tereni izraeni od eruptivnih stena i peara, koji su najpogodniji za odravanje i razvitak biocenoza, zastupljene su na 9% povrine. Tereni izgraeni od laporovitih krenjaka i flia zauzimaju 18%, masivni i dolomitizirani krenjaci 31%, paleozojski kriljci, terasasti sedimenti i koluvijalno-glacijalne naslage 42%.

Socio-demografski faktori i biljni resursi

Prisutna je stalnu tendenciju smanjenja broja stanovnika podruja kao posledica ne samo smanjenog prirodnog prirataja ve i intenzivnog migracionog kretanja. Stanovnitvo peterske visoravni bi, 2031 godine, se nalo u stadijumu najdublje demografske starosti. flora

Ustanovljeno je prisustvo 1009 taksona zastupljenih u 330 roda, 85 familija, 54 reda i 5 klasa.

U pogledu biolokog spektra najvee je uee hemikriptofita (57.66%), fanerofita (12.88%), hamefita (8.24%), terofita (7.08%), terofito/hamefita 8.70% i geofita (5.45%).

Registrovano je 58 vrsta drvea i 55 vrsta bunova, to ukupno ini 113 drvenastih biljaka.

prisutan veliki broj pojedinanih areal tipova (76) to ukazuje na pravo floristiko bogatstvo podruja. Najvie su zastupljeni srednje-evropski (25.29%), evroazijski (20.92%) i pontsko-centralno azijski florni elementi (14.36%).

Kod mnogih biljaka desile su se i sitne adaptivne promene to uslonjava floristiku sliku podruja.

Zabeleeno je prisustvo 24 endemine vrste i 3 subendemine. Konstatovani je 24 tercijerna relikta kao i 2 glacijalna.

Prema iucn klasifikaciji konstatovana je; 1 nestala vrsta (lokalno na uem podruju peterske visoravni), 1 jako ugroena vrsta, 66 retke ili potencijalno ugroene, 4 ugroene ili ranjive i 7 skoro ugroene.

Bogatstvo i diverzitet flore, iskazani kvantitativno (kao odnos broja vrsta prema povrini u km2) iznosi 0.993, to je znaajno iznad vrednosti za bosnu i hercegovinu, srbiju, crnu goru, albaniju, bugarsku, runmuniju, italiju i britaniju.

Osnovni izvori prihoda u optini Sjenica

Kategorizacija izvorima prihoda optine Sjenica

Poljoprivredni izvori prihoda

Vanpoljoprivredni izvori prihoda

Prodaja mleka 50%

Prodaja sira 50%

1. Plate 70%

Prodaja telia 30%

2. Penzije iz radnog odnosa 20%

Prodaja jaganjaca 5%

3. Poljoprivredne penzije 30%

4. Prodaja paprike u pavlaci 5%

4. Preprodaja i prevoz uglja 10%

5. Prodaja heljdinog brana 5%

5. Pruanje usluga mehanizacijom 10%

6. Prodaja suhomesnatih proizvoda govee prute i suduka 5%

6. Pruanje ugostiteljskih usluga 1%

7. Prodaja sena 20%

7. Trgovina 2%

Kategorizacija prema ivotnom standardu

Domainstva iznad proseka 3%Prosena domainstva80%

-plata+1-2 penzije

-traktor kao i vei broj prikljunih maina

-od 15-20 grla krupne stokke

-oko 50 ovaca

-proseno od 4-7 ha oranica

-proseno oko 6 ha livada i panjaka

-radne snage dooljno

-prihodi od prodaje mleka i sira-platu ili penziju

-traktor kao i osmovne prikljune maine

-proseno oko 7 grla stoke

-proseno od 2-4 ha oranica

-proseno od 4-5 ha livda i panjaka

-radne snage dovoljno

-prihodi od prodaje mleka i sira

Staraka domainstva 5%Samaka domainstva 5%

-penzije 1-2

-traktor i osnovne prikljune maine

-proseno od 2-5 grla stoke

-proseno oko 2 ha oranica

-proseno oko 5 ha livada i panjaka

-proizvodnja mleka i sira sa malim trinim vikom -penzija

-uglavnom bez mehanizacije

-1 grlo stoke ili bez stoke

-oko 5-6 ha zemljita(daju pod zakup)

-proizvodnja mleka za sopstvene potrebe

Naputena domainstva 5%Naseljci 2%

-oko 5 ha zemljita koja se daje u zakup

-plata i penzija

-bez mehanizacije

-bez stoke

-zemlju ukoliko poseduju daju pod zakup

Prezentacija investitora

Investitor u realizaciji projekta nabavke osnovnih sredstava za potrebe uspostavljanja sopstvene proizvodnje je preduzee za proizvodnju,promet i usluge turkovi d.o.o. Sjenica.

Preduzee je u skladu sa pozitivnim zakonskim aktima registrovano kod agencija za privredne registre.

Preduzee se nalazi i posluje u sjenici .

Osnovna delatnost preduzea u dosadanjem poslovanju ogledala se u proizvodnji i preradi mesa .preduzee trnutno uponjava pored vlasnika i 40 radnika

Rad preduzea se obavlja u sopstvenom objektu povrine 1 500 m2.objekat u potpunosti ispunjava sve uslove za obavljanje predmetne delatnosti i opodeljen je u vie celina koje su bile uslovljene samim procesom proizvodnje,tako da pored glavnog pogona postoji i magacin sirovina,magacin poluproizvoda,magacin gotovih proizvoda kao i menza.

Celokupna dokumentacija vezana za osnivanje i registraciju preduzea sastavni je deo ovog biznis plana.Menadment

Vlasnik preduzea je gospoa Nurija Turkovi kojoj je ustupljeno vlasnitvo nad preduzeem od strane supruga g-din Turkovi Muriza, koji je diplomirani Agronom sa ogromnim iskustvom (preko 20 godina) koje je steeno radom u PK Peter iz Sjenice, inae ovaj kombinat je bio jedan od nosilaca privredne aktivnosti na ovom podruju. Radei u ovom kombinatu g-din Muriz je bio na raznim rukovodeim mestima: direktor ribnjaka, direktor klanice i mlekare, direktor trgovine i dr.

Svoje profesionalno znanje, upravljake i organizacione sposobnosti steene i unapreene u ovom drutvenom preduzeu znalaki je iskoristio osnivanjem sopstvenog preduzea.

G-din Turkovi Muriz pored iskazanog menaderskog znanja i dokazanog uspeha u oblasti privrede ima i jednu iru drutvenu dimenziju naime na zadnjim lokalnim izborima prihvatio je mesto Predsednika Optine Sjenica (to je i razlog prenosa vlasnitva na suprugu).

Organizaciona struktura preduzea je postavljena po funkcionalnom principi, u kojem je g-din Turkovi nosilac menaderskih i upravljakih aktivnosti ( za vreme angamana u Optini Sjenica zamrznuta je njegova funkcija u preduzeu, a menadersku pomo mu prua Ersin Malievi koji je zastupnik preduzea).

Kvalifikaciona struktura zaposlenih:

1. visoka struna sprema VII stepen 4 radnika

2. via struna sprema VI stepen 6 radnika

3. srednja struna sprema IV stepen 23 radnika

4. srednja struna sprema III stepen 4 radnika

UKUPNO: 37 radnika

Oko 40% radnika je sa velikim iskustvom i to steenim na radu u kombinatu Peter, a prosean deo je mlaa radna snaga sa iskustvom od 5 do 10 godina, to ini jednu dobru kombinaciju iskustva i maldosti.

Izjava o misiji i viziji

Misija preduzea se ogleda u tome da pored opravdanja sopstvenog postojanja na tritu ,u svakom segmentu unapredi kvalitet sopstvene usluge i proizvoda ,a samim tim i kvalitet ivota kupaca.nadamo se daemo imati izuzetno bitnu ulogu u ekonomskom sistemu sjenike optine a i ire.menadment preduzea zajedno sa svim zaposlenim ini jedinstveni tim koji svakodnevno radi na poboljanju i unapreenju odnosa sa klijentima i dobavljaima.rezultat ovakvog otvorenog pristupa je zadovoljstvo kupaca i odanost .

Dokaz da je ovkva misija koja predstavlja svakonevnu vodilju za sve zaposlene u naem preduzeu ispravna,je pre svega zadovoljstvo kupaca i poslovnih partnera,od kojih velika veina danas predstavlja prijatelje naeg preduzea i nae najvee priznanje.

Vizija preduzea se ogleda u zajednikoj elji da pereduzee dobrim poslovnim potezima u skorijoj budunosti postane lider na regionalnom tritu u sadanjoj delatnosti ,kao i da ozbiljnije proiri delatnost u pravcu ostvarivanja sopstvene proizvodnje.

PROJEKAT

Investiciono ulaganje u farmu krava

Struktura, vrednost i dinamika ulaganja u osnovna sredstva utvrena su na osnovu predmera i predrauna prezentiranog u tehniko tehnolokom delu Biznis Plana.

Struktura sredstavaVisina sredstava

%

Osnovna sredstvaGraevinski objekat285828,2253,64

Viegodinji zasad-

Osnovno stado246999,7846,36

Oprema-

Interkalarna kamata

Izradaprojektno tehnike dokumentacijezaizgradnju graevinskog objekta

Ukupno532828100

Nabavna vrednost osnovnog stada

R.br.KategorijaJMKoliinaCenaIznos

( 4 h 5 )

123456

1Junicekg1176001,94477228703,50

pdv18296,28

Ukupno246999,78

Izvori i uslovi finansiranja

IzvorIznosRok otplateKamatna stopa u %Grace period

din%

1Osnovna sredstvaMinistarstvo poljoprivrede90533

Poslovna banka500000----

Sopstveno uee32828---

Ostali izvori---

1532828---

2Obrtna sredstvaMinistarstvo poljoprivrede----

Poslovna banka----

Sopstveno uee----

Ostali izvori----

2----

Ukupno (1 + 2 )532828---

IzvorIznos

%

Osnovna sredstvaMinistarstvo poljoprivrede

Poslovna banka50000093,83

Sopstveno uee328286,17

Ostali izvori

Total532828

OSNOVNI PODACI O INVESTICIJI Kratak opis poslovne ideje projektaPoto proizvodi velike koliine kvalitetne stone hrane, koju esto ne moe prodati po odgovarajuoj ceni, Turkovic d.o.o. je odluio da ue u tov junadi i na taj nain upotrebi raspoloivo seno i lucerku.

Zbog toga eli da izgradi tovilite kapaciteta 200 junadi u turnusu. Turkovic d.o.o. e kupovati simentalsku telad teine oko 150 kg i toviti ih do teine od 450 kg.

Planirani prirast junadi je 1100 grama dnevno. To znai da e se, uzimajui u obzir odgovarajui koeficijent obrta, proseno godinje prodavati oko 300 utovljenih junadi.

Ishrana junadi vrie se silaom , senom lucerke, prekrupom kukuruza i dodatkom odgovarajuih proteinskih i mineralno-vitaminskih hraniva.

Tov e se odvijati u objektu poluotvorenog tipa, da bi se smanjila potrebna ulaganja.

Objekat e biti snabdeven neophodnom opremom (pojilicama, pregradama i sl.).

U tovu junadi radie troje radnika..

U radu tovilita bie ispunjeni svi standardi zatite na radu.

Tovilite nee imati negativnog uticaja na ivotnu sredinu.

Planirani poluotvoreni tov, u stvari, znai naputanje intenzivnih formi tova, povezanih sa velikim utrocima koncentrata i prelaz na poluintenzivne i ekstenzivne forme u kojima se uloga koncentrata svodi na korekciju stanja i hranljive vrednosti pae i ostalih kabastih hraniva, koja se pojavljuju u obroku tovnih ivotinja. Promena tehnologije tova u pravcu utroka veih koliina kabastih hraniva povlai za sobom promenu konanih teina utovljenih junadi i orijentaciju na neto zreliju junetinu, koja e se dobiti od neto teih i starijih grla (500-550 kg) u dobi 18-24 meseca.

Prema autorima koji se bave ovim pitanjima, organizacija panog tova zahteva izvesne mere koje inae nisu potrebne kada je u pitanju stajski tov. Ove mere mogu u znatnoj meri uticati na rezultate tova, te ako se ne obave, onda je bolje zadrati tov mlae junadi u staji. Te mere odnose se na sledee:

Telad koja e se toviti kasnije na pai moraju biti odroena, jer se tada u grupi bolje privikavaju jedno na drugo.

Grupe teladi formirane u uzgojnom stajskom periodu (prva 4 meseca ivota) moraju, po mogunosti, ostati nepromenjene i na panjaku.

Pregoni i pane povrine moraju biti sklonjeni i udaljeniji od saobraajnica i drugih ivotinja - muzara, junica, teladi.

Ograda meu pregonima za junad mora biti od vreg materijala i stabilnija nego za muzare, junice i telad.

Junad su osetljiva na vremenske nepogode, stoga na panjaku moraju imati zatitu od sunca, kie i vetrova.

Takoe, ne smeju u prolee prerano, a u jesen prekasno, da budu putena u panjak (slane i mrazevi).Pani tov zahteva konsekventno sprovoenje pregonskog sistema, stalno praenje zaliha zelene mase i hranljivih materija, da bi se mogla, ako je potrebno, pravovremeno intervenisati dodavanjem koncentrata i drugih hraniva. Viak trava trebalo bi kositi i konzervirati. Ako je tokom vegetacionog perioda smanjena ponuda zelene mase uz istovremeno poveanje potreba za hranljivim materijama, zbog poveane teine ivotinja u tovu, obrok se mora uravnoteiti veim koliinama koncentrata i drugih hraniva, inae dolazi do smanjenja dnevnih prirasta.

Smatra se da bi, zavisno od botanikog sastava, visina trava u momentu ispae trebalo da iznosi oko 20 cm, jer u tom vegetacionom stadijumu sirova vlakna fizioloki povoljno deluju na procese u buragu tovnih grla.

Sistemi i intenzitet panih tovova zavise od doba - starosti ivotinje na poetku tova, konane teine koja se eli postii (potranja trita) i od toga u kojoj se meri eli iskoristiti kapacitet travnjaka. Tako na primer:

a) Telad roena u jesen jedne godine tove se nastupajue prve zime i tokom nastupajue prve pane sezone druge godine. Meutim, u prvoj panoj sezoni telad nisu potpuno zrela, da bi se prepustila samo mogunostima ispae. Veu teinu telad mogu postii ako se od sredine prve pane sezone jae prihranjuju koncentratima ili ako, nakon prve pane sezone u kojoj nisu obilnije prihranjivana, ulaze u drugi zimski period i u staji budu dotovljena.

Ako elimo jo zreliju junetinu, onda grla i u drugom zimskom periodu manje intenzivno tovimo da bi ih u drugom panom periodu dotovili. U ovom drugom sluaju vlastita kabasta hraniva (paa, seno, silaa) najpotpunije se iskoriavaju, jer je utroak koncentrata u normalnim uslovima ispae, odnosno u stajskoj ishrani, ako je tov produen u zreliju fazu ivotinje, ogranien na interventni nivo.

b) Prolena telad, nakon odbijanja od tene hrane, mogu dospeti na panjak jo iste godine, ali je to vie prilagodjavanje panim uslovima nego maksimalno iskoriavanje pae, jer je u to vreme potreban stalan dodatak najmanje l kg koncentrata dnevno. Tov se moe okonati i posle toga, u stajskoj ishrani prvog zimskog perioda ili idue godine na kraju drugog panog perioda, zavisno od krajnje teine koju elimo postii. Medjutim, potrebna zrelost i u drugom panom periodu postie se obimnijim prihranjivanjem koncentratima (oko 2 kg/dan).

Praksa i istraivanja su pokazala da junad u momentu izgona na panjak moraju imati najmanje 150 kg, a najpovoljnije je kada su telesne mase oko 200 kg.

Tehnologija tova junadi

Uglavnom postoje 3 forme tova junadi:

- intenzivni tov (do oko 400 kg)

- tov junadi do 450 kg i

- tov junadi do 500,-550,-600 kg.

Intenzivan tov ne dolazi u obzir za uslove brdsko-planinskih podruja, jer se obavlja iskljuivo koncentratima uz interventno uee kabastih hraniva.

Tov junadi do vee konane teine - 450, a naroito 550-600 kg je ekstenzivniji, jer to je ivotinja zrelija i ima veu zavrnu teinu vie ima mesta i dui je ekstenzivni period ishrane samim kabastim hranivima. S obzirom na prilike u brdsko-planinskim podrujima, prirodno je, da e se primeniti reim ishrane u kome e se u velikoj meri koristiti paa leti, a travna silaa i seno zimi.

Tov junadi do oko 450 kg

Period tova do 450 kg, moe se, uglavnom, podeliti na uzgojni period i period tova.

Uzgojna faza traje do navrenih 16 nedelja ivota ili, bolje, do postizanja 150 kg teine. U veini sluajeva ova faza e se odvijati na farmama. S obzirom na to da e grla ii na panjake potrebno ih je u ovoj fazi pripremiti na to. Pored toga, to se koncentrat daje to ranije, grla se moraju privikavati to ranije i na kabasta hraniva - seno, zelenu masu, silau, a i repu ako je ima. Koncentrat bi trebalo da se ogranii na 2 kg/dan.

Faza tova odvijae se na brdsko-planinskim panjacima. Za razliku od intenzivnog tova, u ovoj fazi tova upotreba koncentrata se svodi na ulogu dodatka kabastim hranivima da bi se postigao eljeni prirast. Zbog uea veih koliina kabastih hraniva, junad postiu teinu oko 450 kg u neto kasnijem razdoblju ivota nego to bi bilo u intenzivnom tovu - obilnim koliinama koncentrata. Ta pojava je neizbena im se radi o veoj upotrebi kabastih hraniva.

Osnovni zahtev koji se postavlja za hraniva koja ulaze u obrok jeste da to moraju biti krmiva sa viom koncentracijom energije. U intenzivnom koncentratnom tovu to su koncentratne smese, a u ekstenzivnom tovu to e biti provenula travna silaa (30-35% SM) i paa. Ako je silaa slabijeg kvaliteta, ili klasina vlana (neprovenula) mora se davati i malo sena, koje omoguuje da ivotinje konzumiraju dnevno dovoljnu koliinu SM iz kabastih krmiva.

Paa u tovu do teine 450 kg ima svoje mesto. Najmanja teina u momentu izgona na panjak mora biti 150 kg, a poeljno je da to bude 200 kg. Tov mlaih junadi na pai bez koncentrata je povezan sa niskim prirastima telesne teine, jer paa za njih nema dovoljnu koncentraciju energije niti im je dovoljno prostran burag za vee koliine zelene mase. Junad teka oko 200 kg u najveem broju sluajeva ostvaruju niske priraste, ak samo 100-150 g/dan. Dodavanjem samo 1 kg koncentrata prirasti se mogu poveati na 600-700 g/dan. Iz toga proizilazi zakljuak da malim dodatkom koncentrata nismo u stanju iskoristiti potencijal za rast mlaih junadi te se zbog malih prirasta tov do eljene teine protee na due vreme. Dodatk 1,5-2 kg koncentrata/grlo/dan moe poveati prirast na oko 800-900 g/dan, zavisno od kvaliteta i obimnosti pae.

Pregonska paa je forma koja se mora primeniti na panom tovu junadi.

U zimskom periodu ishrane u uslovima brdsko-planinskih podruja prvenstveno dolazi u obzir travna silaa, pa seno i koncentrat. Kada se koristivsilaa, u prvom redu se misli na provenulu silau (30-35% SM), pa tek onda na vlanu, jer vlane silae junad konzumiraju manje, te je potrebna vea koliina koncentrata ili se tov vremenski produava. Najprostiji obrok bio bi kada bi se provenula silaa davala po elji, a koncentrat u koliini da se postigne eljeni prirast. U poetku tova ivotinja ne bi dobila dovoljnu koliinu proteina ako bi konzumirala samo silau i itarice. Zbog toga, do teine oko 300 kg, daje se koncentrat sa vie proteina, a od 300-450 kg moe i koncentrat sa manjom koliinom proteina.

Dodavanje sena ne doprinosi boljem konzumiranju, ako je kvalitetna silaa. Ako je silaa osrednja, dodavanje sena moe doprineti veem konzumiranju i prirastu. Meutim, ako se u obrok unese 2-3 kg sena smanjie se konzumiranje silae.

ema tova sa provenulom travnom silaom

(35% SM i 1,35 kr.jedinica u kg SM)

Teina

kgPrirast

g/danProven.silaa

kg/danKoncentrat

a kg/danKoncentrat

b kg/dan

15080022.00.5

20080041.51.0

25090070.52.0

3001.00010-2.5

3501.00012-2.5

4001.10015-2.5

4501.10017-2.5

a - smesa koncentrata za uzgoj ili startera sa itaricama ili suvim repinim rezancima

b - tovni koncentrat

Ako je na raspolaganju vlana silaa, moe se oekivati da junad njome zadovolje samo 50% potrebne energije, te e se u tom sluaju morati davati vea koliiina koncentrata, dok se provenulom silaom moe zadovoljiti najmanje 75% potrebne energije. Sa vlanom silaomuz dodatak 2-3 kg sena i veom koliinom koncentata mogu se postii prirasti do 1.000 g/dan. Ako se ne da vea koliina koncentrata, ostvarie se manji prirasti, tov e se produiti, a to sve poskupljuje proizvodnju mesa.

Sve ove injenice spadaju u osnovne karakteristike tova junadi do 450 kg. S obzirom na bolje iskorienje kabaste krme, na brdsko-planinskom podruju - leti paa, zimi seno i silaa - interesantniji su tovovi do 500-600 kg.

Analiza dosada[njeg poslovanja

BILANSA STANJA ZA 2010

- u eurima -

P O Z I C I J ANapomena broj Iznos

2010Prethodne godina

A K T I V A

A. STALNA IMOVINA (I do IV)857.040 571.120

I. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL0 0

II. NEMATERIJALNA ULAGANJA 4.2, 80 0

III. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA I BIOLOKA SREDSTVA (1 + 2)4.3, 4.4, 9857.040 571.120

1. Nekretnine, postrojenja i oprema826.870 571.120

2. Bioloka sredstva30.170 0

IV. DUGORONI FINANSIJSKI PLASMANI (1+2)4.5, 100 0

1. Uee u kapitalu 4.5.1, 100 0

2. Ostali dugoroni plasmani4.5, 100 0

B. OBRTNA IMOVINA (I do III)2.029.820 1.503.930

I. ZALIHE4.6, 11178.270 173.210

II. KRATKORONA POTRAIVANJA, PLASMANI I GOTOVINA (1 do 4) 1.851.550 1.330.720

1. Potraivanja 4.5.4, 121.473.970 1.243.760

2. Kratkoroni finansijski plasmani 120 0

3. Gotovinski ekvivalenti4.7, 12199.040 200

4. Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska razgranienja4.8, 13178.540 86.760

III. ODLOENA PORESKA SREDSTVA0 0

V. POSLOVNA IMOVINA (A+B)2.886.860 2.075.050

G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA0 0

D. UKUPNA AKTIVA (V+G)2.886.860 2.075.050

. VANBILANSNA AKTIVA300 0

- u eurima -

P O Z I C I J ANapomena brojIznos

Tekua godinaPrethodna godina

P A S I V A

A. KAPITAL (I+II+III+IV+V-VI-VII)5.1, 14449.030 420.870

I. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL199.390 199.390

II. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL0 0

III. REZERVE0 0

IV. REVALORIZACIONE REZERVE0 0

V. NERASPOREENA DOBIT249.640 221.480

VI. GUBITAK0 0

VII. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE0 0

B. DUGORONA REZERVISANJA I OBAVEZE (I do IV)2.524.440 1.723.980

I. DUGORONA REZERVISANJA5.2, 150 0

II. DUGORONE OBAVEZE (1+2)5.3, 161.364.550 794.880

1. Dugoroni krediti1.333.050 794.880

2. Ostale dugorone obaveze31.500 0

III. KRATKORONE OBAVEZE (1 do 4)5.3.1.159.890 929.100

1. Kratkorone finansijske obaveze171.300 0

2. Obaveze iz poslovanja181.142.030 894.630

3. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih javnih prihoda5.4, 19690 21.110

4. Ostale kratkorone obaveze i pasivna vremenska razgranienja5.5, 2015.870 13.360

IV. ODLOENE PORESKE OBAVEZE0 0

V. UKUPNA PASIVA (A+B)2.973.470 2.144.850

G. VANBILANSNA PASIVA300 0

BILANSA USPEHA ZA 2010

- u eurima -

P O Z I C I J ANapomena brojIznos

2010 Prethodne godina

A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA

I. POSLOVNI PRIHODI (1+2+3-4+5)7.1.16.492.660 5.666.320

1. Prihodi od prodaje216.450.510 5.580.400

2. Prihodi od aktiviranja uinaka i robe0 0

3. Poveanje vrednosti zaliha uinaka23.440 61.330

4. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka0 0

5. Ostali poslovni prihodi2318.710 24.590

II. POSLOVNI RASHODI (1 do 5)7.1.2.6.369.840 5.594.510

1. Nabavna vrednost prodate robe7.970 13.530

2. Trokovi materijala225.915.390 5.240.850

3. Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi 154.670 126.850

4. Trokovi amortizacije i rezervisanja65.850 49.050

5. Ostali poslovni rashodi23225.960 164.230

III. POSLOVNA DOBIT (I - II)122.820 71.810

V. FINANSIJSKI PRIHODI7.2.1, 2421.440 6.160

VI. FINANSIJSKI RASHODI7.2.2, 2597.680 50.590

VII. OSTALI PRIHODI7.3.1, 2632.360 2.280

VIII. OSTALI RASHODI7.3.2, 2767.590 15.380

IX. DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVANJA (III-IV+V-VI+VII-VIII)11.350 14.280

I. VANREDNI PRIHODI7.4.1, 280 0

V. DOBIT PRE OPOREZIVANJA (IX+BIII-X-BIV) 11.350 14.280

D. POREZ NA DOBIT7.5.0 0

. NETO DOBIT (V-D)11.350 14.280

E. NETO GUBITAK (D-V) ili (G+D)0 0

- u eurima -

P O Z I C I J AIznos

2010Prethodne godina

A. NOVANI TOKOVI IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI

I. Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (1 do 3)6.381.820 5.358.750

1. Prodaja i primljeni avansi6.381.820 5.358.750

2. Ostali prilivi iz redovnog poslovanja0 0

3. Vanredne stavke0 0

II. Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (1 do 6)6.356.870 5.311.140

1. Isplate dobavljaima i dati avansi 6.200.160 5.075.740

2. Zarade, naknade zarada i ostali lini rashodi126.850 81.160

3. Plaene kamate29.860 8.220

4. Porez na dobit0 2.990

5. Plaanja po osnovu ostalih javnih prihoda0 143.030

6. Vanredne stavke0 0

III. Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (I - II)24.950 47.610

IV. Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (II - I)0 0

B. NOVANI TOKOVI IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA

I. Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja (1 do 5)0 0

1. Prodaja akcija i udela (neto prilivi) 0 0

2. Prodaja nemat. ulaganja, nekret., postrojenja, opreme i bio. sredstava0 0

3. Ostali finansijski plasmani (neto prilivi)0 0

4. Primljene kamate0 0

5. Primljene dividende0 0

II. Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja (1 do 4)231.140 93.670

1. Kupovina akcija i udela (neto odlivi) 0 0

2. Kupovina nemat. ulag. nekret., postr., opreme i bio. sred.231.140 93.670

3. Ostali finansijski plasmani (neto odlivi)0 0

4. Plaene kamate0 0

III. Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja (I - II)0 0

IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (II - I)231.140 93.670

V. NOVANI TOKOVI IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA

I. Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (1 do 3)345.740 79.580

1. Uveanje osnovnog kapitala 0 0

2. Dugoroni i kratkoroni krediti (neto prilivi)345.740 79.580

3. Ostale dugorone i kratkorone obaveze0 0

II. Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (1 do 4)155.680 50.520

1. Otkup sopstvenih akcija i udela 0 0

2. Dugoroni i kratkoroni krediti i ostale obaveze (neto odlivi)155.680 50.520

3. Finansijski lizing0 0

4. Isplaene dividende0 0

III. Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (I - II)190.060 29.060

IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (II - I)0 0

G. SVEGA PRILIVI GOTOVINE (AI + BI + VI)6.727.560 5.438.330

D. SVEGA ODLIVI GOTOVINE (AII + BII + VII)6.743.690 5.455.330

. NETO PRILIV GOTOVINE (G -D)0 0

E. NETO ODLIV GOTOVINE (D - G)16.130 17.000

. GOTOVINA NA POETKU OBRAUNSKOG PERIODA16.330 33.330

Z. POZITIVNE KURSNE RAZ. PO OSNOVU PRERAUNA GOTOVINE0 0

I. NEGATIVNE KURSNE RAZ. PO OSNOVU PRERAUNA GOTOVINE0 0

J. GOTOVINA NA KRAJU OBRA. PERIODA (-E++Z-I)200 16.330

INDIKATORI

RBRNAZIVINDIKATOR 2010INDIKATOR predhodne godine

(1)UKUPNI PRIHODI6.546.4605.674.760

(2)UKUPNI RASHODI6.535.1105.660.480

(3)POSLOVNI PRIHODI6.492.6605.666.320

(4)POSLOVNI RASHODI6.369.8405.594.510

RBRNAZIVINDIKATOR 2010INDIKATOR predhodne godine

1. INDIKATORI STRUKTURE PRIHODA I RASHODA

1.1.POSLOVNI PRIHODI /UKUPAN PRIHOD99,18%99,85%

1.2.PRIHODI OD PRODAJE /UKUPAN PRIHOD98,53%98,34%

1.3.PRIHODI OD PRODAJE NA STRANOM TRITU /UKUPAN PRIHOD0,00%0,00%

1.4.FINANSIJSKI PRIHOD /UKUPAN PRIHOD0,33%0,11%

1.5.OSTALI PRIHODI /UKUPAN PRIHOD0,49%0,04%

1.6.FINANSIJSKI RASHODI /UKUPNI RASHODI1,49%0,89%

2. INDIKATORI EKONOMINOSTI POSLOVANJA

2.1.UKUPNI PRIHODI /UKUPNI RASHODI100,17%100,25%

2.2.UKUPNI PRIHODI - SALDO ZALIHA UINAKA /UKUPNI RASHODI100,53%101,34%

2.3.POSLOVNI PRIHODI /POSLOVNI RASHODI101,93%101,28%

3. INDIKATORI BRUTO I NETO FINANSIJSKOG REZULTATA I RENTABILNOSTI

3.1.FINANSIJSKI REZULTAT /UKUPAN PRIHOD0,17%0,25%

3.2.FINANSIJSKI REZULTAT /UKUPNA AKTIVA0,39%0,55%

3.3.RASHODI KAMATA /FINANSIJSKI REZULTAT0,00%0,00%

4. INDIKATORI TRAJANJA OBRTA SREDSTVA

4.1.PROSENA OBRTNA IMOVINA/PRIHOD OD PRODAJE TEKUE GODINE9860,85%-

4.2.PROSENA UKUPNE ZALIHE/PRIHOD PRODAJE TEKUE GODINE980,80%-

4.3.PROSENE ZALIHE ROBE/PRIHOD OD PRODAJE ROBE20,06%-

5. INDIKATORI OPTE LIKVIDNOSTI

5.1.OBRTNA IMOVINA /KRATKORONE OBAVEZE175,00%161,87%

5.2.OBRTNA IMOVINA BEZ ZALIHA /KRATKORONE OBAVEZE159,63%143,23%

6. INDIKATORI UBRZANE I TEKUE LIKVIDNOSTI

6.1.GOTOVINA /KRATKORONE OBAVEZE17,16%0,02%

7. KOEFICIJENT FINANSIJSKE STABILNOSTI

7.1.KOEFICIJENT FINANSIJSKE STABILNOSTI17,79%24,41%

PRIHODI ZA 2010

STRUKTURA UKUPNOG PRIHODA

Redni brojPozicijaIznosi po godinamaStruktura po godinama

2010Prethodna2010Prethodna

1Poslovni prihodi6.492.6605.666.32099,18%99,85%

2Prihodi od finansiranja21.4406.1600,33%0,11%

3Ostali prihodi32.3602.2800,49%0,04%

4Vanredni prihodi000,00%0,00%

5Ukupan prihod (1 do 4)6.546.4605.674.760100,00%100,00%

6Poslovni rashodi6.369.8405.594.51097,30%98,59%

7Rashodi finansiranja97.68050.5901,49%0,89%

8Ostali rashodi67.59015.3801,03%0,27%

9Neposlovni i vanredni rashodi000,00%0,00%

10Ukupni rashodi (6 do 9)6.535.1105.660.48099,83%99,75%

11Dobitak pre oporezovanja (5 - 10)11.35014.2800,17%0,25%

12Gubitak pre oporezovanja (10 - 5)000,00%0,00%

13Porez na dobitak000,00%0,00%

14Neto dobitak (11 - 13)11.35014.2800,17%0,25%

15Neto gubitak (11 - 13) ili (12 + 13)000,00%0,00%

STRUKTURA I RASPORED POSLOVNIH PRIHODA

Redni brojPozicijaIznosi po godinamaStruktura po godinama

2010Prethodna2010Prethodna

1Prihodi od prodaje u zemlji6.450.510 5.580.400 99,35%98,48%

2Prihodi od prodaje u inostranstvu0 0 0,00%0,00%

3Prihodi od prodaje (1 + 2)6.450.510 5.580.400 99,35%98,48%

4Promena vrednosti zaliha uinaka23.440 61.330 0,36%1,08%

5Ostali poslovni prihodi18.710 24.590 0,29%0,43%

7Poslovni prihod (3 + 4 + 5)6.492.660 5.666.320 100,00%100,00%

8Nabavna vrednost prodate robe7.970 13.530 0,12%0,24%

9Trokovi materijala5.915.390 5.240.850 91,11%92,49%

10Trokovi zarada154.670 126.850 2,38%2,24%

11Trokovi proizvodnih usluga40.610 48.000 0,63%0,85%

12Trokovi amortizacije i rezervisanja65.850 49.050 1,01%0,87%

13Nematerijalni trokovi164.230 166.940 2,53%2,95%

14Poslovni rashodi (8 do 13)6.348.720 5.645.220 97,78%99,63%

15Poslovni dobitak (7 - 14)143.940 21.100 2,22%0,37%

16Poslovni gubitak (14 - 7)0 0 0,00%0,00%

RIZIK OSTVARENJA FINANSIJSKOG REZULTATA I DONJA TAKA RENTABILNOSTI ZA 2010

RbrPozicijaIznosi po godinama

2010Prethodna

1POSLOVNI PRIHODI6.492.6605.666.320

2VARIJABILNI RASHODI5.923.3605.254.380

3MARA POKRIA (1 - 2)569.300411.940

4FIKSNI I PRETEZNO FIKSNI RASHODI446.480340.130

5NETO RASHODI FINANSIRANJA00

6POSLOVNI REZULTAT (3 - 4)122.82071.810

7BRUTO FINANSIJSKI REZULTAT (6 - 5)122.82071.810

FAKTORI RIZIKA :

8POSLOVNOG (3 / 6)4,645,74

9FINANSIJSKOG (6/7)1,001,00

10UKUPNOG (8 * 9)4,645,74

11PROCENAT UEA MARE POKRIA UPOSLOVNOM PRIHODU (3 / 1 * 100)8,77%7,27%

12POTREBAN POSLOVNI PRIHOD ZA OSTVARENJENEUTRALNOG POSLOVNOG REZULTATA(4 / 11 * 100)5.091.9424.678.559

13POTREBAN POSLOVNI PRIHOD ZA OSTVARENJENEUTRALNOG BRUTO FINANSIJSKOGREZULTATA ((4 + 5) / 11 * 100)5.091.9424.678.559

14PROCENAT ISKORIENJA POSLOVNOGPRIHODA ZA OSTVARENJE NEUTRALNOGFINANSIJSKOG REZULTATA (12 / 1 * 100)78,43%82,57%

15STOPA ELASTINOSTI OSTVARENJANEUTRALNOG FINANSIJSKOG REZULTATA((1 - 12) / 1) * 100)21,57%17,43%

16PROCENAT ISKORIENJA POSLOVNOGPRIHODA ZA OSTVARENJE NEUTRALNOG BRUTOFINANSIJSKOG REZULTATA (13 / 1 * 100)78,43%82,57%

17STOPA ELASTINOSTI OSTVARENJA BRUTOFINANSIJSKOG REZULTATA ((1 - 13) / 1) * 10021,57%17,43%

STRUKTURA BRUTO FINANSIJSKOG REZULTATA

RbrPozicijaIznosi po godinama

2010Prethodna

1Poslovni prihodi6.492.660 5.666.320

2Prihodi od finansiranja21.440 6.160

3Ostali prihodi32.360 2.280

4Neposlovni i vanredni prihodi0 0

5Ukupan prihod (1 do 4)6.546.460 5.674.760

6Poslovni rashodi6.369.840 5.594.510

7Rashodi finansiranja97.680 50.590

8Ostali rashodi67.590 15.380

9Neposlovni i vanredni rashodi0 0

10Ukupni rashodi (6 do 9)6.535.110 5.660.480

11Finansijski rezultat iz poslovnih prihoda (1 - 6)122.820 71.810

12Finansijski rezultat finansiranja (2 - 7)-76.240 -44.430

13Finansijski rezultat iz redovnog poslovanja (11 + 12)46.580 27.380

14Finansijski rezultat iz ostalih prihoda (3 - 8)-35.230 -13.100

15Finansijski rezultat iz vanrednih prihoda (4 - 9)0 0

Ukupan finansijski rezultat (5 - 10)11.350 14.280

ANALIZA STRUKTURE AKTIVE

STRUKTURA UKUPNE AKTIVEu eurima

Redni brojPozicijaVrednosti po godinama

2010Prethodna

Iznos%Iznos%

1Poslovna aktiva2.886.860 100,00%2.075.050 100,00%

2Vanbilansna aktiva0 0,00%0 0,00%

3UKUPNA AKTIVA (1 + 2)2.886.860 100,00%2.075.050 100,00%

STRUKTURA OPERATIVNE IMOVINEU eurima

Redni brojPozicijaVrednosti po godinama

2010Prethodna

Iznos%Iznos%

1Stalna imovina857.040 29,69%571.120 27,52%

2Obrtna imovina2.029.820 70,31%1.503.930 72,48%

3OPERATIVNA IMOVINA (1 + 2)2.886.860 100,00%2.075.050 100,00%

STRUKTURA STALNE IMOVINEu eurima

Redni brojPozicijaVREDNOST

NabavnaIspravka vrednostiSadanjaStruktura sad. vr.

1Nematerijalna ulaganja0 0 0 0,00%

2Zemljita90 0 90 0,01%

3ume i viegodinji zasadi0 0 0 0,00%

4Graevinski objekti880.330 0 880.330 98,00%

5Postrojenja i oprema17.847 0 17.847 1,99%

6Investicione nekretnine0 0 0 0,00%

7Osnovno stado0 0 0 0,00%

8Ostale nekretnine, postrojenja i oprema0 0 0 0,00%

9Priprema i avansi0 0 0 0,00%

11Dugoroni finansijski plasmani0 0 0 0,00%

12STALNA IMOVINA (1 do 11)898.267 0 898.267 100,00%

STRUKTURA OBRTNE IMOVINEu eurima

Redni brojPozicijaVrednosti po godinama

2010Prethodna

Iznos%Iznos%

1Materijal79.240 1,12%28.820 5,92%

2Nedovrena proizvodnja2.190 0,03%830 0,17%

3Gotovi proizvodi73.460 1,04%13.490 2,77%

4Roba2.920 0,04%4.270 0,88%

5Ispravka vrednosti zaliha0 0,00%0 0,00%

6Nekretnine pribavljene radi prodaje0 0,00%0 0,00%

7Dati avansi - neto15.400 0,22%12.400 2,55%

8ZALIHE - UKUPNO173.210 2,45%59.810 12,29%

9Potraivanja po osnovu prodaje6.450.510 91,27%0 0,00%

10Potraivanja iz specifinih poslova0 0,00%0 0,00%

11Druga potraivanja0 0,00%0 0,00%

12POTRAIVANJA - UKUPNO6.450.510 91,27%0 0,00%

13Kratkoroni finansijski plasmani0 0,00%0 0,00%

14Gotovinski ekvivalenti i gotovina0 0,00%0 0,00%

15Porez na dodatu vrednost443.950 6,28%426.740 87,71%

16Aktivna vremenska razgranienja0 0,00%0 0,00%

17Odloena poreska sredstva0 0,00%0 0,00%

18OBRTNA IMOVINA - UKUPNO (8+12+13+14+15+16+17)7.067.670 100,00%486.550 100,00%

ANALIZA KRATKORONE FINANSIJSKE RAVNOTEEu eurima

Redni brojPozicijaVrednosti po godinama

2010Prethodna

IznosOdnos prema poslovnoj aktivi (%)IznosOdnos prema poslovnoj aktivi (%)

1Gotovina0 0,00%0 0,00%

2Kupci i druga potraivanja6.450.510 223,44%0 0,00%

3Kratkoroni finansijski plasmani0 0,00%0 0,00%

4PDV, AVR i odloena poreska sredstva443.950 15,38%426.740 20,57%

5Likvidna i kratkorono vezana sredstva (1 do 4)6.894.460 238,82%426.740 20,57%

6Kratkorone finansijske obaveze1.300 0,05%0 0,00%

7Obaveze iz poslovanja1.142.030 39,56%894.630 43,11%

8Ostale obaveze16.560 0,57%34.470 1,66%

9Kratkoroni izvori finansiranja (6 do 8)1.159.890 40,18%929.100 44,77%

"ACID" TEST (5:9)1:0,16821:2,1772

ANALIZA DUGORONE FINANSIJSKE RAVNOTEEu eurima

Redni brojPozicijaVrednosti po godinama

2010Prethodna

1Kapital449.030 420.870

2Dugorona rezervisanja0 0

3Dugorone obaveze1.364.550 794.880

4Kapital i dug. obaveze (1 do 3)1.813.580 1.215.750

5Neuplaeni upisani kapital0 0

6Nematerijalna ulaganja0 0

7Nekretnine, postrojenja, oprema i biol. sred.857.040 571.120

8Dugoroni fin. plasmani0 0

9Gubitak iznad visine kapitala0 0

10Dug. vezana sredstva bez zaliha (5 do 9)857.040 571.120

11Obrtni fond (4 - 10)956.540 644.630

12Zalihe (stalne)178.270 173.210

13Procenat pokria stalnih zaliha obrtnim fondom (11/12*100)536,57%372,17%

ANALIZA STRUKTURE PASIVE

STRUKTURA UKUPNE PASIVEu eurima

Redni brojPozicijaVrednosti po godinama

2010Prethodna

Iznos%Iznos%

1Ukupna pasiva2.973.470100,00%2.144.850100,00%

2Vanbilansna pasiva00,00%00,00%

3UKUPNA PASIVA (1 + 2)2.973.470100,00%2.144.850100,00%

STRUKTURA KAPITALAu eurima

Redni brojPozicijaVrednosti po godinama

2010Prethodna

Iznos%Iznos%

1Akcijski kapital00,00%00,00%

2Udeli drutva sa ogranienom odgovornou199.390100,00%199.390100,00%

3Ulozi00,00%00,00%

4Dravni kapital00,00%00,00%

5Drutveni kapital00,00%00,00%

6Zadruni udeli00,00%00,00%

7Ostali kapital00,00%00,00%

I OSNOVNI I OSTALI KAPITAL00,00%00,00%

II NEUPLAENI UPISANI KAPITAL199.390100,00%199.390100,00%

III REZERVE00,00%00,00%

IV REVELORIZACIONE REZERVE00,00%00,00%

V NERASPOREENA DOBIT00,00%00,00%

VI GUBITAK00,00%00,00%

VII OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE00,00%00,00%

KAPITAL199.390100,00%199.390100,00%

STRUKTURA OBAVEZAu eurima

Redni brojPozicijaVrednosti po godinama

2010Prethodna

Iznos%Iznos%

1Dugorone obaveze1.364.55054,05%794.88046,11%

2Kratkorone obaveze1.159.89045,95%929.10053,89%

3OBAVEZE (1 + 2)2.524.440100,00%1.723.980100,00%

STRUKTURA DUGORONIH OBAVEZAu eurima

Redni brojPozicijaVrednosti po godinama

2010Prethodna

Iznos%Iznos%

410Obaveze koje se mogu konvertovati u kapital00,00%00,00%

411Obaveze prema matinim i zavisnim pravnim licima00,00%00,00%

412Obaveze prema ostalim povezanim pravnim licima00,00%00,00%

413Obaveze po emitovanim hartijama u periodu duem od godinu dana00,00%00,00%

414Dugoroni krediti u zemlji794.880100,00%151.210100,00%

415Dugoroni krediti u inostranstvu00,00%00,00%

DUGORONE OBAVEZE - UKUPNO794.880100,00%151.210100,00%

STRUKTURA KRATKORONIH OBAVEZAu eurima

Redni brojPozicijaVrednosti po godinama

2010Prethodna

Iznos%Iznos%

42Kratkorone finansijske obaveze00,00%80.06014,05%

430Primljeni avansi, depoziti i kaucije00,00%00,00%

431-4Obaveze prema dobavljaima13.5302,84%29.7805,22%

439Ostale obaveze iz poslovanja00,00%00,00%

43Obaveze iz poslovanja13.5302,84%29.7805,22%

44Obaveze iz specifinih poslova00,00%00,00%

45Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada18.5503,89%12.3202,16%

46Druge obaveze00,00%00,00%

47Obaveze za porez na dodatu vrednost443.95093,13%426.74074,87%

48Obaveze za poreze, doprinose i druge dabine00,00%00,00%

49Pasivna vremenska razgranienja6900,14%21.1103,70%

KRATKORONE OBAVEZE - UKUPNO476.720100,00%570.010100,00%

Analiza trita

U ovom delu biznis plana daemo nau analizu trita prodaje,konkurencije i nabavnog trita kao i prikaz svih ciljeva koje elimo postii uz pomo instrumenata marketinga.

Trite mesnih preraevina se sastoji od nekoliko velikih proizvodnih kompanija (carnex, neoplanta, itd.) Koje imaju veoma dugu tradiciju i razvijene kanale distribucije i irok opseg manjih kompanija u privatnom vlasnistvu (uglavnom porodinih) koje pokuavaju da pronau svoje mesto na tritu ili nekoj trinoj nii.

Trite prodaje

Kada je u pitanju trite prodaje Uee na Lokalnom tritu ( Sjenica ) je preko 50%

Regionalno trite: Novi Paza, Tutin, Nova Varo, Prijepolje, Priboj je znaajno uee

Nacionalno trite ( najvei deo ostvarenih prihoda ) je adekvatno pokriveno preko renomiranih trgovinskih lanaca kao to su:

Delta Maxi Beograd, IDEA Beograd, Metro Beograd, koji svojim instaliranim prodajnim kapacitetima pokrivaju praktino celo Srpsko trite, a tu je i veliki broj manjih kupaca koji ovu pokrivenost upotpunjuju. Saradnja sa kupcima je vrlo profesionalna i poslovanje se obavlja bez problema (u nastavku analize vie rei o dobavljaima rokovima naplati).

Kljuna trita za mesne preraevine su najvei gradovi u dravi poput beograda, nia, , zajeara, leskovca,kruevca, apca, aka, podgorice.

turkovid.o.o. je kompanija koja je sigurno izgradila svoju poziciju na tritu u toku 10 godina, prisustvom sa kvalitetnim proizvodima. Uzimajui u obzir injenicu da kompanija ima sopstvene eksperte za preradu mesa, s vremena na vreme nudi potroaima neke nove proizvode i na taj nain se razlikuje od konkurentskih proizvoda.

Najvaniji kupci su : delta maxi beograd, idea beograd, mercator beograd, bs market podgorica, veropulos beograd..

Naziv kupca

% u odnosu na ukupan promet

Delta Maxi62,79

Idea doo0,93

STUR Lav4,08

Metro Cash & Carry4,47

Vesta Internacional0,19

Hyatt Regency0,29

Golijaprom doo0,23

Sutr pastuv Beograd0,56

Majdan plus doo Beograd0,23

STR Crevopromet Beograd1,22

PP Giljeva Sjenica0,11

Suri Nacionalne kue Beograd0,06

Oxxo doo Zajear1,33

NBGP Properties doo Beograd0,64

Familija market doo Beograd0,54

Malo korzo doo Beograd0,09

Nokekozar doo Vranje 4,31

Dafar doo Zrenjanin1,57

Gomex doo zrenjanin0,36

kale auto doo Novi Banovci0,15

Agrokozar doo Vranjska banja0,52

Ostali

15,32

Ukupno100,0

Prodajno trite naeg preduzea je definisano i u dosadanjem poslovanju je uglavnom bilo domae trite.ukoliko uspemo da ostvarimo sopstvenu loniju proizvoda planiramo da svoju panju u veoj meri usredsredimo na inostrano regionalno e trite jer tu vidimo ogromnu ansu za nae proizvode koji e pored izuzetnog kvaliteta biti i veoma prihvatljive cenetako da se nadamo da emo upeti da veoma brzo pronaemo svoje mesto na domaem tritu.

Osnovni element u zahtevima korisnika naeg preduzea su kvalitet ,konkurentnost cena i pravovremena isporuka. Da bi se ispunili ovi zahtevi i da bi se izalo u susret oekivanjima klijenata ,mora postojati usaglaenost izmeu kvaliteta sirovina ,funkcionaklnosti postojeih maina za proizvodnju i iskustva i elju uposlenih da efektivno i efikasno odgovore na zahteve.profesionalni odnos prema klijentima ,uz predhodno navredeno usaglaavanje kvaliteta,cene i pravovremenosti isporuke,garant su sticanja poverenja potrooaa i njihove privrenosti potroaima.

irenjem proizvodnih mogunosti ,unapreenjem kvaliteta proizvoda i dostizanjem veeg nivoa otvara se mogunost proirenja plasmana na trita kako u zemlji tako i u inostranstvu.sa odreenim preduzeima iz regiona ve postoji odreena saradnja koja je i dosad davala odline rezultate a takoe smo ve srtupili u kontakt sa veleprodajama ovih proizvoda u regionu tako da smatramo da ze plasman naih proizvoda nema prepreka

.takoe planiramo znaajno poveanje ulaganja u reklamiranje naih proizvoda i planiramo da propagandne aktivnosti u narednom periodu proirimo na ceo region.

Iz dosadanjeg iskustva u prodaji i iz ispitivanja triota moemo sa sigurnou tvrditi da postoje svi uslovi za poveanje nae ponude kako kvantitativno tako i sa uvoenjem novih proizvoda i da je trini potencijal znatno nadmauje ponudu.

Zajedno sa naim partnerima koje smo prethodno pomenuli dogovorili smo promociju naih proizvoda i jedan agresivniji pristup potroaima a takoe smo spremni da garantujemo redovnost isporuka i jo vii kvalitet.

Trite nabavke

Obezbeivanje inputa

Trina pozicija preduzea sa stanovita nabavke

je vrlo povoljna obzirom da je ovo podruje, odnosno Peterska visoravan, od vajkada poznato po proizvodnji kvalitetnog mesa i raznih proizvoda od mesa, kao i po proizvodnji sira i mlenih preraevina, odnosno po odlinim uslovima za uzgoj stoarstva i gde se stoni fond ne smanjuje ve uveava i glavni je izvor prihoda Peterske visoravni.

Ovo je vrlo bitna injenica koja ovom preduzeu daje konkurentsku prednost i u situaciji odnosno vremenima kada stoni fond na nivou drave nema tendenciju rasta ak i tendenciju opadanja i prua ovom preduzeu sigurnost u snabdevanju kako kada je u pitanju kvantitet tako i kada je u pitanju kvalitet.

Pored povoljnih optih preduslova koje trite nabavke prua ovom preduzeu tu je povoljna i sama konkurencija trita nabavke, gde se konkurencija na tritu nabavke moe okaraktirisati kao izuzetno slaba jer ni priblino na irem podruiju ne postoji konkurent slinog kapaciteta, ( transportni trokovi koji bi nastali dolaskom drugih konkurenata iz Srbije ne bi opravdali ovakav poslovni potez).

Ovakvo okruenje, odnosno trite nabavke i pravilan pristup kooperantima (kakav preduzee i ima - u odbrani ovakvog stava govori i injenica da preduzee ima preko 400 kooperanata individualnih poljoprivrednih proizvoaa) su odlini preduslovi za uspean rad i razvoj preduzea (o saradnji sa poljoprivrednim gazdinstvima vie rei u nastavku analize).

Obzirom na savremenost tehnologije koju preduzee ima, kao i u odnosu na instalirane kapacitete, organizaciju rada (certifikat HACCAP dovoljno govori) konkurencija u ovom kraju praktino je minimalna, no konkurencija regionalnog nivoa nije interesantna za ovo preduzee jer je ono uesnik na nacionalnom tritu.

Nacionalno trite mesa i mesnih preraevina uglavnom opsluuje nekoliko velikih proizvodnih kompanija koje imaju dugu tradiciju i razvijene kanale distribucije.

Glavni konkurenti preduzea sa apekta proizvodnje sveeg mesa su: Damjanovi doo, Neoplanta, Matijevi doo

Inae Srbija raspolae sa velikim preraivakim kapacitetima ( oko 400 klanica i postrojenja za preradu mesa), meutim stepen iskorienosti tih kapaciteta je daleko ispod projektovanih i veina ne ispunjava novo-formirane standarde ( sistem HACCP koji je u obavezi da se primenjuje od januara 2009. godine ) to zasigurno umanjuje potencijalnu konkurenciju ( sa aspekta postojanja kapaciteta), koju u ovom trenutku moemo okarakterisati kao umerenu.

Konkurentnost u proizvodnji mesa u velikoj meri je uslovljena mogunostima pristupa kvalitetnoj stonoj hrani i genetskom materijalu kao i imputima vezanim za higijenu i energiju, koji su u tesnoj vezi sa kvalitetom objekta u kojem se proizvodnja vri.

Veliki deo problema u proizvodnji mesa lei upravo u neadekvatnom rasnom sastavu osnovnog stada i matinih jata kao rezultatu:

zatvorenosti trita za uvoz (prvo usled sankcija a zatim brojnih vancarinskih barijera nametnutih od strane nae drave),

neadekvatnog selekcijskog rada, naroito kod porodinih gazdinstava

strukture proizvoaa i tekoa koje su vezana za selekcijski rad na malom gazdinstvu

nedostatka spoljne konkurencije usled visokih carina koje bi vrile pritisaknaproizvoaezacenovnoikvalitetnokonkurentnijom proizvodnjom

Postoji velika zavisnost sektora od uvoza genetskog materijala bilo kao osnova

Za proizvodnju ili kao nain unapreenja rasnog sastava. Svi pokuaji da se proizvodnja mesa, bar delimino oslobodi uvozne zavisnosti nisu naili na podrku postojeih instituta i selekcijske slube. Zato deluje neloginoograniavaticarinamailivancarinskimbarijeramauvoz kvalitetnog genetskog materijala bilo u formi ivih ivotinja, semena ili jaja. Nema razloga da drava preko svojih komsija odluuje koje rase i linije mogu da budu uveene i ta je dobro za proizvoae ukoliko oni ulau svoja sredstva i donose svoje poslovne odluke. Uvoz treba da bude ogranien zdravstvenom bezbednou, uz ouvanje dobrobiti ivotinja i zatitu ivotne sredine.

Proizvodnja goveeg mesa je bazirana najveim delom na domaem arenom goveetu u tipu simentalca (56.6%) i simentalcu (25.3%), i manjim delom na govedima holtajn-frizijske rase (6.5%) i ostalih rasa i meleza (17.8%). Iako kvalitet domaeg goveeta u tipu simentalca predstavlja snagu a ne slabost nae proizvodnje mesa, uvozom u poslednje vreme preteno simentalske rase dolo

Je do unapreenja rasnog sastava za obe proizvodne svrhe, meutim ovo unapreenje je preteno ostalo na farmama uvoznicama i jo se nije se rairilo u ostatku populacije.

Glavni dobavljai-pravna lica

Naziv dobavljaa i sedite Uee u ukupnoj nabavcii (%)

JKP Vrela Sjenica0,17

Idea doo0,20

Metro Cash & Carry0,77

dolina doo Kraljevo1,31

Risti doo Ivanjica0,45

Veterinarski inspektorat1,22

Peter PIK ad Sjenica0,96

Cens-Coop Sjenica0,42

STR Sto posto inn0,32

Fap Priboj0,63

Erakovi doo Kula1,91

Gold drove doo valjevo2,22

Interkomerc ad Beograd0,37

Hrastovaa ad Poarevac2,52

Prenca doo N.Pazar0,14

poljoprivredni kooperanti-dobavljai ive stoke76,48

Jastrebaki eko biser Kruevac0,97

Ostali8,95

Ukupno

Glavni dobavljai -fizika lica naeg preduzea su uglavnom fizika lica.u nastavku dajemo spisak nosioca poljoprivrednih gazdinstava sa kiojima ve dui niz godina ostvarujemo uspenu saradnju:

Prezime i imeMestoJmbgPoreski broj

Turkovi omerDolie Sjenica1002941784530739456000285

Rovanin himzoKruevo prijepolje1511962793922735078000147

Kurtagi beirKijevce Sjenica1305939784526739693000203

alji zaimKladnica Sjenica2904974784517739707000655

Robovi radiGonje Sjenica2905952784528739995004058

Asoti huseinVapa Sjenica2007934784512739308000031

Tahirovi bektoRadaginja Sjenica1007944784533739936000041

Brovi nihadMedjugor Sjenica2505976784563739855000041

Ujkanovi munib Kamenica Sjenica1504970784510739669000460

Kujovi jusufKamenica Sjenica1902951784513739669000126

Grbovi veliborSjenica2908972784515740241000061

Sredojevi mirkoBare Sjenica501970784569739219000028

Dolianin ahmetVapa Sjenica2410953784514740144000125

Crnoranin islamBare Sjenica1705937784519739162000040

Balti eminaSjenica2904925789511740101000115

Matovi radoslavBudjevo Sjenica1309934784523739294000030

Fekovi rahimSjenica1501959784542739782000071

Zelenkapi uroLopie Sjenica1401944784517739405000024

Tripkovi oreSjenica605981784536739995001733

Gorevi hamdijaUgao Sjenica3010964784511740110000041

Djurovi ratomirBare Sjenica1305941784517739448000077

Kalianin radoljubtavalj Sjenica2309940784512740241000720

Kurbaevi efkaUgao Sjenica1307945789516740110000351

uki feridDubinje Sjenica2611961784510739995000486

Camovi farukTuzinje Sjenica1003938784518740080000170

Ramovi nezirSjenica2001951784528739995003027

Tahirovi mehmedRadaginja Sjenica1304969784516

olovi latifDujke Sjenica903956784514739553000170

Vati zejnaKijevce Sjenica1701945789524739693000130

Dolianin fehimVapa Sjenica2409958784522740144000133

uevi zejnilSjenica2705950784513739995003078

Muhovi emsoSjenica502927845119740128000086

Fetahovi esadRadaginja Sjenica2202956784513739995001199

Gaanin muzaferVapa Sjenica2410955784511740217000081

abanovispahoKladnica Sjenica705940784518739707000400

Vejsilovi arifPonorac Sjenica2711957784535739910000478

Trivunovi jovankaitite2005968128603801348000964

Konkurencija

Republika srbija raspolae sa velikim preraivakim kapacitetima u stoarskoj proizvodnji, ukupno 1147 registrovanih objekata. Meutim, stepen iskorienosti se kree daleko ispod projektovanih kapaciteta i veina ne ispunjava standarde koji se postavljaju za izvoz mesa a mnoge od njih ni postojee domae standarde. Tako da je mali broj objekata registrovan za izvoz, kako na trite zemalja evropske unije, tako i na trite treih zemalja.

Broj odobrenih objekata za klanje, rasecanje i preradu mesa

Vrsta objektaObjekti (domae trite)Objekti izvoz

(tree zemlje)

Klanice (crveno meso) papkari2779

Klanice (ivina)31-

Kombinovaniobjekti(klanje, rasecanje,

Prerada crveno meso)41532

Kombinovaniobjekti(klanje, rasecanje,

Prerada ivina)199

Prerada mesa i proizvodi od mesa455-

Prerada mesa - ivina / proizvodi od mesa

ivina32

Prerada mesa divljai81

Sigurno da ovaj broj klanica nije daleko iznad potreba i nema sumnje da e se

Sa doslednijom primenom domaih standrada i usvajanjem standarda eu njihov broj smanjiti.

Uvoenje standarda u objekte koji se bave hranom animalnog porekla je dobrovoljno. Sistem koji se bazira na principima sistema haccp po zakonu o veterinarstvu (lan 82 i lan 170), pravno lice/preduzetnik, koji obavlja delatnost u objektima koji se bave hranom animalnog porekla, je u obavezi da uvede od 01. Januara 2009. Godine.

Najznaajniji doomai konkurenti

Naziv konkurentske firme Prednost naeg preduzea u odnosu na konkurentskoNedostaci naeg preduzea u odnosu na konkurentskoTrini udeo u %

Damjanovi d.o.o.Vee iskustvo u predmetnoj delatnostiManji obim proizvodnje40

NeoplantaBolja organizacija posla20

Matijevi d.o.o.Bolja struktura zaposlenih 20

Poslovni ciljevi i razvojne mogunosti

Kao osnovni cilj u planskom periodu planiramo uspostavljanje trinog uea na oko 50 % trita optine sjenice,i to poveanjem fizikog obima prodaje kao i kvalitetom usluga koje pruamo.

Takoe smo planirali i da ostvarima znaajan udeo na tritima susednih optina (novi pazar,tutin,prijepolje i nova varo).

Razvojne mogunosti su ogromne,pre svega zbog nedovoljnog angaovanja konkurencije kako i zbog spremnosti da se svi resursi preduzea stave u funkciju ovog projekta.

Na asortiman bi se sa vremenom proirio i konstantno bi se radilo na unapreenju kvaliteta kao i na unapreenju naih mogunosti i fizikog obima proizvodnje.

Plan izvoakih aktivnosti

AktivnostiTermini izvoakih aktivnosti

891011121234567

Tehniko tehnoloki projekatX

Izrada poslovnog i biznis planaX

Rezultati revizijeX

Potpisivanje ugovora i putanje kredita u teajx

Realizacija nabavke osnovnih sredstavaxxxxx

Prijem radnika,obuka radnikaX

Uhodavanje-projekat ulazi u eksploatacijuxxxx

Marketing miks

Proizvod

Realizacijom ovog projekta tritu e se ponuditi proizvodi koji po kvalitetu i ponuenoj ceni mogu u potpunosti zadovoljiti sve zahteve kupaca.

Standardizacijom proizvodnog procesa i svih naih proizvoda tritu emo pruiti jedan konstantan kvalitet i jednu lepezu proizvoda koji e kako kvalitetom tako i cenom biti konkurentni .

Naziv proizvoda

1Junee meso

2Telee meso

3Jagnjee meso

4Kobasice

5Salama

6Pruta

7Suduk

Cena

Cene po kojima investitor planira da ponudi svoje proizvode formirae se na slobodnom tritu .kada se svi faktori uzmu u obzir dobija se sledea cenovna struktura proizvodnog asortimana.

Naziv proizvoda

1Junee meso3,90

2Telee meso4,20

3Jagnjee meso4,80

4Kobasice3,00

5Salama4,15

6Pruta12,00

7Suduk6,00

Promocija

U cilju osvajanja trita preduzee turkovi d.o.o. je i do sada pruzelo niz promotivnih aktivnosti kako bi potencijalnik potroaina predstavilo svoju ponudu.te aktivnosti su prevashodno obuhvatale pretstavljanje budueg asortimana potencijalnim klijentima,osim toga po pokretanju programa promotivne aktivnosti e iobuhvatati organizovanje prezentacija zainteresovanim subjektima,reklamu i propagandu u tampanim i elektonskim medijima.

Posebna panja bie posveena internet prezentaciji ija izrada je u toku,a na kojoj e svi posetioci moi da vide celokupan asortiman sa tehnolokim i tehnikim karakteristikama proizvoda kao i njihovu cenu.

Trite nabavke

Nabavno trite je definisano ,kako za nabavku osnovne opreme tako i za nabavku sirovina za proizvodnju.

Sva opreme e se nabaviti u srbiji od odomaih dobavnjaa.

Osnovne sirovine za proizvodnju nabavnjae se na domaem tritu.meso i zaini nabavie se kod domaih distributera ovih proizvoda.treba napomenuti da se prodajom ovih proizvoda bavi vie preduzea te je mogunost dostave kontinuirana tako da je otklonjena mogunost zastoja usled nedostatka istih.ovo je posebno vano iz razloga osiguranja pravovremenosti isporuke finalnih proizvoda kupcima,naroito u sezoni graevinskih radova.

Obim ,asortiman i vrednost prodaje

Planirani proizvodni asortiman i koliine proizvodnje na godinjem nivou za prvu godinu realizacije programa je dat u sledeoj tabeli

Naziv proizvoda

1Junee meso831600,00

2Telee meso669900,00

3Jagnjee meso207900,00

4Kobasice69300,00

5Salama57750,00

6Pruta23100,00

7Suduk41580,00

Koliine prikazane u prethodnoj tabeli su projektovane na osnovu svih dosptupnih podataka slinih preduzea, a uzete su prosene koliine da bi se umanjio sezonski uticaj u predmetnoj delatnosti.

Najvei obim poslovanja ostvario bi se u periodu intezivnih graevinskih radova ( maj-oktobar, dok bi najsslabiji deo godine za poslovanje bio zimski period, kada se i oekuje opadanje prometa.

Nabavka opreme koja je predmet ovog programa omoguie stvaranje irokog asortimana proizvoda kao i izradu proizvoda u vie varijanti, a sve u skladu sa potrebama kupaca-

Tehniko-tehnoloka analiza

Tehniko tehnoloka analiza je sastavni deo investicione dokumentacije kojom je obuhvaen program proizvodnje mesnih preraevina.navedeni program ima iroku primenu u praksi i postoji izraeni trend rasta tranje za ovim proizvodima.

Predmet analize je konzistentnost poslovnog objekta i postojee i nove opreme u procesu proizvodnje.poslovnii objekat odgovara posmatranoj nameni.saobraajnim i nfrastrukturnim vezam,a omoguava nesmetanu komunikaciju sa ojkolinom,opremljen je svim neophodnim instalacijama,te kao takav ne iziskuje dodatne radove na dogradnji,adaptaciji ili renoviranju.

Preduzee poseduje deo opreme potreban za obavljanje delatnosti,ali se namee potreba nabavke dodatne opreme kako bi se zaokruio proizvodni proces i potroaima ponudio novi asortiman proizvoda.

Oprema i sistemi, rizik okruenja

U poslednje dve, tri godine turkovi d.o. je uveo novu proizvodnu opremu i transportna sredstva.

Uzimajui u obzir injenicu da sanitarni ispektor poseuje kompaniju barem jednom nedeljno i proverava proizvodni ciklus, usuujemo se da kaemo da nema potecijalnog rizika od zagaenja ili nekog oteenja sredine, to je u vezi sa ovom proizvodnjom

Pregled proizvoda od mesa

Osnovni zadatak higijene prerade mesa jeste da se za preradu koristi samo meso ivotinja koje je pred klanje pregledao veterinarski inspektor i ocenio kao higijenski ispravno za ishranu ljudi. To se isto odnosi na sirovine i aditive koji ulaze u sastav proizvoda od mesa. Takoe, znaajan momenat jeste higijena pogona i maina u kojima se obavlja prerada, treba da su isti i dezinfikovani, ukoliko to nije sluaj veterinarski inspektor nee dozvoliti rad. U kontroli higijene prostorija i sredstava za rad veterinarski ispektor trebada primenjujebriseve i otiske, da bi se proverila efikasnost izvedene dezinfekcije.

Pregledom proizvoda od mesa, treba utvrditi da li odgovaraju propisanim uslovima kvaliteta i higijenskoj ispravnosti. Proizvodi od mesa se stavljaju u promet kao usitnjeno meso, kobasice, dimljeni proizvodi, suvomesnati proizvodi, jela od mesa, konzerve, slanina i masti.

Pri pregleduproizvoda od mesa, na mestu proizvodnje vri se senzorna analiza i mikrobioloko i hemijsko ispitivanje. Nastoji se, da na mesto prodaje, doe higijenski ispravan proizvod. Na prodajnim mestima inspektor treba da zahteva higijenske usloveiodgovarajuetemperatureuvanjaproizvoda(problempovrinska kontaminacija), ako utvrdi nedostatak, inspektor uzimauzorak za laboratorijsko ispitivanje.

Senzornom analizom utvruju se sve one osobine namirnice, koje se ne mogu da odrede nekim drugim objektivnijim postupcima. Ovaj postupak ispitivanja se svrstava u subjektivne postupke, jer odgovor ula kod oveka na jedan stimulus, povezan je s njegovim prethodnim iskustvom. Pa ipak odovori ovekovih ula mogu biti kontrolisani i standardizovani. Obuavanjem i treniranjem ocenjivaa mogu da se postignu visoko konzistentni individualni "odgovori " ula. Ispitujemo sledee osobine namirnice: izgled, boju mesa i masnog tkiva, miris, konzistenciju i ukus. Pri tome se registruju svi znaajni momenti za procenu higijenske ispravnosti i kvaliteta namirnice i obavlja je vie strunih lica.

Mikrobioloka ispitivanja obavljaju se na osnovu pravilnika o minimalnim uslovima bakterioloke ispravnosti kojima moraju odgovarati ivotne namirnice u prometu,apometodamapropisanimpravilnikomometodamavrenja mikrobiolokihn analiza i superanaliza ivotnih namirnica. Ispituje se prisustvo: salmonella, koagulaza pozitivnih stafilokoka, sulfitoredukujuih klostridija, proteus vrsta i e.coli i kod odreenih proizvoda ukupan broj bakterija (npr. Usitnjenog mesa

I sterilizovanih konzervi).

Hemijska ispitivanja proizvoda od mesa stoke za klanjeobavljaju seprema

Pravilniku i za proizvode od mesa najei zahtev se odnosi na sadraj proteina mesa

I relativan sadraj proteina vezivnog tkiva u proteinima mesa.

Graevinski elaobrat

Nae preduzee je locirano i sjenici . Objekat u kome se preduzee nalazi je ukupne povrine 1500m2, a sastoji se od zatvorenog i poluotvorenog dela.

Navedeni objekat je u vlasnitvu. Ojekat svojim karakteristikama omoguava nesmetano obavljanje delatnosti a funkcionalno je opremljen svim potrebnim instalacijama i opremom za normalno obavljanje redovnog posla.

Zatita na radu

Pri zatiti na radu poi emo od pozitivnih zakonskih propisa vezanih za ovu oblast a to su zakon o bezbednosti i zdravlju na radu objavljen u slubenom glasniku rs broj 101/2005 od 21.11.2005. Kodine kao i zakon o radu objavnjem u slubenom glasniku rs broj 24/2005 i 61/2005 sa posebnim osvrtom na deo 7 koji se donosi na zatitu zaposlenih.

Obaveze poslodavca istovremeno predstavljaju prava zaposlenih u vezi sa sprovoenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac je duan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac je duan da obezbedi da radni proces bude prilagoen telesnim i psihikim mogunostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za linu zatitu na radu budu ureeni, odnosno proizvedeni i obezbeeni, da ne ugroavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.

Poslodavac je duan da obezbedi da sprovoenje mera bezbednosti i zdravlja na radu ne prouzrokuje finansijske obaveze za zaposlenog i predstavnika zaposlenih i ne utie na njihov materijalni i socijalni poloaj steen na radu i u vezi sa radom.

Poslodavac je duan da, prilikom organizovanja rada i radnog procesa, obezbedi preventivne mere radi zatite ivota i zdravlja zaposlenih kao i da za njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva.

Poslodavac je duan da obezbedi preventivne mere pre poetka rada zaposlenog, u toku rada, kao i kod svake izmene tehnolokog postupka, izborom radnih i proizvodnih metoda kojima se obezbeuje najvea mogua bezbednost i zatita zdravlja na radu, zasnovana na primeni propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, radnog prava, tehnikih propisa i standarda, propisa u oblasti zdravstvene zatite, higijene rada, zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja, i dr.

Preventivne mere obezbeuje poslodavac polazei od sledeih naela:

1) izbegavanje rizika;

2) procena rizika koji se ne mogu izbei na radnom mestu;

3) otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih tehnikih reenja;

4) prilagoavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naroito u pogledu izbora opreme za rad i metoda rada, kao i izbora tehnolokog postupka da bi se izbegla monotonija u radu, u cilju smanjenja njihovog uticaja na zdravlje zaposlenog;

5) zamena opasnih tehnolokih procesa ili metoda rada bezopasnim ili manje opasnim;

6) davanje prednosti kolektivnim nad pojedinanim merama bezbednosti i zdravlja na radu;

7) odgovarajue osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i izdavanje uputstava za rad na siguran nain

Poslodavac je duan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi nain i mere za njihovo otklanjanje.

Poslodavac je duan da izmeni akt o proceni rizika u sluaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada.

Akt o proceni rizika zasniva se na utvrivanju moguih vrsta opasnosti i tetnosti na radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se vri procena rizika od nastanka povreda i oteenja zdravlja zaposlenog.

Nain i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini propisuje ministar nadlean za rad.

Poslodavac je duan da optim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom, utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac je duan da:

1) aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu;

2) zaposlenom odredi obavljanje poslova na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu;

3) obavetava zaposlene i njihovog predstavnika o uvoenju novih tehnologija i sredstava za rad, kao i o opasnostima od povreda i oteenja zdravlja koji nastaju njihovim uvoenjem, odnosno da u takvim sluajevima donese odgovarajua uputstva za bezbedan rad;

4) osposobljava zaposlene za bezbedan i zdrav rad;

5) obezbedi zaposlenima korienje sredstava i opreme za linu zatitu na radu;

6) obezbedi odravanje sredstava za rad i sredstava i opreme za linu zatitu na radu u ispravnom stanju;

7) angauje pravno lice sa licencom radi sprovoenja preventivnih i periodinih pregleda i ispitivanja opreme za rad, kao i preventivnih i periodinih ispitivanja uslova radne okoline;

8) obezbedi na osnovu akta o proceni rizika i ocene slube medicine rada propisane lekarske preglede zaposlenih u skladu sa ovim zakonom;

9) obezbedi pruanje prve pomoi, kao i da osposobi odgovarajui broj zaposlenih za pruanje prve pomoi, spasavanje i evakuaciju u sluaju opasnosti;

10) zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za ivot ili zdravlje zaposlenih.

Postupak i rokove preventivnih i periodinih pregleda i ispitivanja opreme za rad kao i preventivnih i periodinih ispitivanja uslova radne okoline, odnosno hemijskih, biolokih i fizikih tetnosti (osim jonizujuih zraenja), mikroklime i osvetljenosti propisuje ministar nadlean za rad.

Poslodavac je duan da aktom o proceni rizika, na osnovu ocene slube medicine rada, odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje odreenih poslova na radnom mestu u radnoj okolini ili za upotrebu pojedine opreme za rad.

Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeuju se primenom savremenih tehnikih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava za otklanjanje rizika od povreivanja i oteenja zdravlja zaposlenih, i/ili njihovog svoenja na najmanju moguu meru, u postupku:

1) projektovanja, izgradnje, korienja i odravanja objekata namenjenih za radne i pomone prostorije, kao i objekata namenjenih za rad na otvorenom prostoru u cilju bezbednog odvijanja procesa rada;

2) projektovanja, izgradnje, korienja i odravanja tehnolokih procesa rada sa svom pripadajuom opremom za rad, u cilju bezbednog rada zaposlenih i usklaivanja hemijskih, fizikih i biolokih tetnosti, mikroklime i osvetljenja na radnim mestima i u radnim i pomonim prostorijama sa propisanim merama i normativima za delatnost koja se obavlja na tim radnim mestima i u tim radnim prostorijama;

3) projektovanja, izrade, korienja i odravanja opreme za rad, konstrukcija i objekata za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu, pomonih konstrukcija i objekata i drugih sredstava koja se koriste u procesu rada ili koja su na bilo koji nain povezana sa procesom rada, tako da se u toku njihove upotrebe spreava povreivanje ili oteenje zdravlja zaposlenih;

4) proizvodnje, pakovanja, prevoza, skladitenja, upotrebe i unitavanja opasnih materija, na nain i po propisima i pravilima kojima se otklanjaju mogunosti povreivanja ili oteenja zdravlja zaposlenih;

5) projektovanja, proizvodnje i korienja sredstava i opreme za linu zatitu na radu, ijom se upotrebom otklanjaju rizici ili opasnosti koji nisu mogli da budu otklonjeni primenom odgovarajuih preventivnih mera;

Ulaganja

Ukupna ulaganja

Realizacija ideje predstavljene ovim investicionim projektom obuhvata nabavku nove opreme ,koja uz ostale inpute proizvodnje,treba da omogui kvalitetno i efikasno obavljanje procesa proizvodnje.

Celokupno ulaganje u realizaciju projekta iznosi 532828,00 eura.

Preduzeee iz svojih izvora obezbediti nedostajua sredsttva u iznosu od 32828,00 eura.

Za uspostavljanje procesa proizvodnje neophodno je uloziti sredstva u :

-izgradnju objekta 285828,22 eura

-nabavku osnovnog stada 246909,78 eura

Obkekti i zanatsko graevinski radovi

Poslovni objekat u kome e biti locirana budua proizvodnja ,svim svojim karakteristikam odgovara zahtevima predmetne proizvodnje ..

Trokovi poslovanja

Trpkovi materijala -postojee proizvodnje

Trokove materijala za izradu ine trokovi msa i pomonih materijala za izradu.njihovo projektovanje izvreno je na osnovu plana poslovanja i podataka dobijenih od preduzea koja se bave ovom delatnou a koji se odnose na odnos izmeu visine ove vrste trokova i ostvarenog prihoda.ovi trokovi su projektovani kao 100 % varijabilni trokovi.na osnovu normativa i projekcija obima proizvodnje izraunati su trokovi materijala po godinama.projektovani trokovi materijala za izradu za period od 6 godina su poveani za 3 % a sve to u srazmeri sa poveanjem obima proizvodnje i prihoda od prodaje.

Trokovi materijala -nove proizvodnje

Trokovi ostalog materijala

Trokovi ostalog materijala su projektovani kako iskustveno tako i na osnovu podatakaka slinih preduzea koji su javno objavljeni sa kojima su i uporeeni.

Trokove ostalog materijala smo projektovali za period od 6 godina na osnovu srazmernog poveanja trokova materijala za izradu.

Trokovi energije

Trokovi energije su projektovani imajui u vidu i projektovani obim poslovanja.najvee stavke trokova energije su elektrina energija i dizel gorivo.ovi trokovi su projektovani za period od 6 godina kao relativno varijabilni trokovi.deo energije kojin se koristi za grejanje projektovan je kao fiksni troak.

Trokovi popravke

Projekcija trokova popravki izvrena je iskustveno,uzimajui u obzir projektovani obim poslovanja.ovi trokovi su projektovani za period od 6 godina kao varijabilni trokovi.trokovi se odnose na popravku opreme.

Trokovi rezervnih delova

Trokovi rezervnih delova su nastali u odnosu na projektovani obim poslovanja.rezervni delovi se odnose na opremu koju preduzee koristi u procesu proizvodnje projektovani su kao varijabilni trokovi uz poveanje od 3% u periodu od 6 godina.

Trokovi alata i inventara(otpis 100%)

Trokovi alata i inventara nastaju na osnovu korienja rezervnog kompleta(lom,kvar)koji ide uz svaku mainu i projektovani su kao relativno varijabilni trokovi za period od 6 godina.u tom periodu ovi trokovi su poveani za 3% godinje.

VRSTAJED.MEREKOLIINACENAVREDNOST

nozKOMAD1003,00300

PLASTINE KADICEKOMAD20001,503000

KANTICE plasticneKOMAD40000,502000

rukaviceKOMAD25000,20500

ostaloKOMAD30001,504500

UKUPNO10300

Trokovi vode i komunalnih usluga

Trokovi vode i komunalnih usluga planirani su na osnovu postojee povrine objekta i planiranog broja zaposlenih,a odnose se na korienje vode za pranje i pie.direkcija plaa komunalne usluge za smee.svi ovi trokovi su relativno varijabilnog karaktera i za period od 6 godina se uveavaju za 3% godinje.

Trokovi zarada

Kompanija ima 37stalno zaposlenih radnika i meu njima jednog magistra nauka u oblasti tehnologiji, jednog menadera ekonomskih nauka, jednog inenjera tehnologije, jednog ekonomistu, a ostali radnici su sa srednjom strunom spremom. Takoe su angaovana i dva konsultanta sa doktorskom disertacijom iz oblasti tehnologije, kao i jedan konsultant mainski inenjer, jedan inenjer elektrotehnike i jedan lekar.

Tokovi zarada nove proizvodnje

3 nova radnika

Ukupni trokovi zarada projektovani su na osnovu broja radnika,stepena strune spreme i zakonom propisanog minimalnog linog dohodka.

zanimanjebrojbruto mbrutombrutog

direktor15475476565,32

kontrol4476190322837,44

sef smene246793411205,6

mesar2542710681128175

vozac4428171020520,48

higijenicar4307122714727,84

40265117003204031,68

Trokovi ptt usluga

Trokovi pt usluga planirani su iskustveno i na osnovu raspoloivih tehnikih komponenti kojima preduzee planira da sklapa poslove.predvieni trokovi su relativno fiksni.u planiranom periodu od 5 godina trokovi ptt usluga e se uveavati za 3 % godinje.

Trokovi reklame

Trokovi reklame su nastali na osnovu potreba marketing kampanje.projektovani su za period od 6 godina kao fiksni troak.

MEDIJ201120122013201420152016

REGIONALNA TV100010001200150015451591,35

TV JEDINSTVO800850850900927954,81

RADIO ALFA600600618636,54

RADIO AMARO200200200200206212,18

SANDAKE NOVINE300300350350360,5371,315

NOVINE MODA450500500550566,5583,495

sajmovi500050005000500051505304,5

reprezentacija97619862107131111411447,4211790,8426

ukupno175111771219413202142082021445

Trokovi asopisa

Trokovi asopisa projektovani su u periodu od 5 godina na osnovu pretplate na slubeni list republike srbije,slubeni glasnik republike srbije i fiksnog su karaktera.

Trokovi amortizacije

Trokovi amortizacije,s obzirom da preduzee planira da primenjuje proporcionalni metod obrauna amortizacije,tretirani su kao fiksni trokovi to znai da se u periodu od 6 godina njihov iznos ne menja.Prikaz amortizacije neke od najvaznije opreme.

R.br.NazivJ.mereKol.OsnvicaGod.stopaIznos amortizacije

1Pit injektorKom4320012,5400

2temblerKom4320012,5400

3SeparatorKom4320012,5400

4UbrizgivaKom4320012,5400

5PuniliceKom4320012,5400

6WolfKom1370012,5462.5

7Atmos komoraKom170012,587.5

8Ledomatikom16001075

9kuterKom13000012,53750

Svega6375

Trokovi amortizacije nove proizvodnje

Amortizacija osnovnih sredstva

Amortizacija osnovnih sredstava obraunata je u skladu sa Pravilnikom o nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije ( "Sl. list SRJ" br. 17/97).

Naziv osnovnog sredstvaOsnovicaStopa

%Godinja amortizacija

2h 3Period otpisaOtpis u veku projekta

5 h 6Ostatak vrednosti projekta

3 7

12345678

1Graevinski objekat2858284%11433,1210114331,2171496,80

Ukupno28582811433,1211431,2171496,80

Trokovi naknada:dbevnica,upotreba putnikog automobila

Trokovi naknada:dnevnica,upotreba putnikog automobila nastali su na osnovu planiranih slubenih putovanja i projektovani su kao relativno varijabilni trokovi.poto dolazi u posmatranom periodu od 5 godina do poveanja proizvodnje samim tim poveae se i trokovui naknada u proseku za 3 % godinje.

Trokovi zdravstvenih pregleda

Trokovi zdravstvenih pregleda su fiksnog karaktera i projektovani su za period od 5 godinana osnovu prava zaposlenih koja proizliaze iz granskog kolektivnog ugovora.

Trokovi advokatskih i intelektualnih usluga

Trokovi advokatskih i intelektualnih usluga nastaju na osnovu zastupnitva koje vlasnik planira da da advokatu.projektovani su kao fiksni trokovi.

Trokovi higijensko tehnike zatite

Trokovi higijensko tehnike zatite su fiksnog karaktera i projektovani su za period od 5 godinapo vaeem zakonu o zatiti radnika na radu.

Trokovi osnovnog materijala u prvoj godini poslovanja po proizvodima prikazani su u sledeoj tabeli:

NAZIV PROIZVODAGODINjADNEVNACENA GODINjI IZNOS

PROIZVODNjAPROIZVODNjAKOTANjA

1june792000,003600,003,402692800,00

2tele638000,002900,003,802424400,00

3jagnje198000,00900,004,14819720,00

4kobasi66000,00300,002,76182160,00

5salama55000,00250,003,91215050,00

6prsuta22000,00100,009,40206800,00

7sudzuk39600,00180,005,43215028,00

7092101,00

Troak direktnog materijala koji se koristi u novoj proizvodnji

Naziv proizvoda201120122013201420152016

1Sopstvena hrana371603827539423406064182443079

2Kupljena hrana606506247064344662746826270310

3Telad za tov 228703235564242631249910257407265129

4Prostirka9630991910216105231083911164

ukupno336143346227356614367313378332389682

Potrebe u kabastoj i koncentrovanoj stonoj (kg.)

R.br.Vrsta hranivaBroj grlaPotrebe u hrani kg/kraviPreiod ishraneGodinje potrebe kg.

LetnjiZimski

1234567

1Livadsko seno200184036800108000

2Zelena masa paa200135727140001080000

3Silaa trava20062001240001260000

4Kukuruz.prek20040/448000880016800

5Pen.mekinje20012 /15240030005400

6Sun.sama20012 /15240030005400

7Dikalcijum fos.2003.57007001400

8Jodirana st. So2001200200400

Kompletna smea koncentrata za ishranu

Komponente smeeSadraj u smei

(%)Napomena

1.Kukuruzna prekrupa62,00Ova smea koncentrata sadri 1,192 hranljive ovsene jedinice, 15% svarljivih protina i oko 18% ukupnih

Proteina

2.Penine mekinje5,00

3.Sojina sama10,00

4.Suncokretova sama10,00

5.Dehidrirani pivski kvasac3,50

6.Dehidrirana surutka3,50

7.Lucerkino brano3,00

8.Mineralne matreije2,00

9.Premiks1,00

Proekcija ukupnih potreba u kabastoj i koncentrovanoj stonoj hrani za dati

period programiranja od6 god. za sve kategorije dobijena je na osnovu zbirnog obrta stada ipotreba stone hrane pojedinih kategorija.

Ukupni godinji trokovi ishrane

R.b rVrsta hranivaUkupno utroena koliina hraneCena hraneTrokovi ishrane

letizimi

Koliina , kg

1Livadsko seno1070001070000,055350

2Zelena masa paa1080000108000000

3Silaa trava126000012600000,0563000

4Kukuruzna prekrupa80008820168200,6911605,8

5Penine mekinje2400300054000,06324

6Suncokretova sama240030005400648

7Dikalcijum fosat70070014000,18252

8Jodirana stona so50501000,055

9Koncentrat54700547001094000,2426256

Ukupno107440,8

Plan otplate kredita investitor potrauje kreditna sredstva u iznosu od 500000 eura u cilju nabavke osnovne opreme/nominalna kamatna stopa5,601 %/ukupno plaanje.

GODINA201120122013201420152016

KAMATA933526649.420240.2413930.467620.711224.5

GLAVNI DUG92592.6111111.1111111.1111111.164814.82

9335119242131351.4125041.6118731.866039.32

Zaduyenje po svim kreditnim linijama

201120122013201420152016

Fond za razvoj250006250

Fond za razvoj4000020000

banka733373337333733373337333

Fond za razvoj407624076210190

Fond za razvoj15000150003750

banka3300033000330003300033000

Novi kredit9335119242131351.4125041.6118731.866039.32

banka2011520115

banka875008750087500

Formiranje ukupnih prihoda

Formiranje ukupnih prihoda tokom godina trajanja projekta

2011

NAZIV PROIZVODAGODINjADNEVNACENA GODINjI IZNOS

PROIZVODNjAPROIZVODNjAKOTANjA

1Junece meso831600,003780,003,903243240,00

2Telce meso669900,003045,004,202813580,00

3Jagnjece meso207900,00945,004,80997920,00

4kobasica69300,00315,003,00207900,00

5salama57750,00262,504,15239662,50

6prsuta23100,00105,0012,00277200,00

7sudzuk41580,00189,006,00249480,00

8028982,50

2012

NAZIV PROIZVODAGODINjADNEVNACENA GODINjI IZNOS

PROIZVODNjAPROIZVODNjAKOTANjA

1Junece meso856548,003893,404,023340537,20

2Telce meso689997,003136,354,332897987,40

3Jagnjece meso214137,00973,354,941027857,60

4kobasica71379,00324,453,09214137,00

5salama59482,50270,384,27246852,38

6prsuta23793,00108,1512,36285516,00

7sudzuk42827,40194,676,18256964,40

0,008269851,98

2013

NAZIV PROIZVODAGODINjADNEVNACENA GODINjI IZNOS

PROIZVODNjAPROIZVODNjAKOTANjA

1Junece meso882244,444010,204,143440753,32

2Telce meso710696,913230,444,462984927,02

3Jagnjece meso220561,111002,555,091058693,33

4kobasica73520,37334,183,18220561,11

5salama61266,98278,494,40254257,95

6prsuta24506,79111,3912,73294081,48

7sudzuk44112,22200,516,37264673,33

8517947,53

2014

NAZIV PROIZVODAGODINjADNEVNACENA GODINjI IZNOS

PROIZVODNjAPROIZVODNjAKOTANjA

1Junece meso908711,774130,514,263543975,92

2Telce meso732017,823327,354,593074474,83

3Jagnjece meso227177,941032,635,251090454,13

4kobasica75725,98344,213,28227177,94

5salama63104,98286,844,53261885,68

6prsuta25241,99114,7413,11302903,92

7sudzuk45435,59206,536,56272613,53

8773485,96

2015

NAZIV PROIZVODAGODINjADNEVNACENA GODINjI IZNOS

PROIZVODNjAPROIZVODNjAKOTANjA

1Junece meso935973,134254,424,393650295,19

2Telce meso753978,353427,174,733166709,08

3Jagnjece meso233993,281063,615,401123167,75

4kobasica77997,76354,543,38233993,28

5salama64998,13295,454,67269742,26

6prsuta25999,25118,1813,51311991,04

7sudzuk46798,66212,726,75280791,94

0,000,000,009036690,54

2016

NAZIV PROIZVODAGODINjADNEVNACENA GODINjI IZNOS

PROIZVODNjAPROIZVODNjAKOTANjA

1Junece meso964052,324382,064,523759804,05

2Telce meso776597,703529,994,873261710,35

3Jagnjece meso241013,081095,515,561156862,78

4kobasica80337,69365,173,48241013,08

5salama66948,08304,314,81277834,52

6prsuta26779,23121,7213,91321350,77

7sudzuk48202,62219,106,96289215,70

9307791,26

swot analiza

Snage

-kvalitet proizvoda

-kvalifikovanost osoblja

-iskustvo u radu

-renome koji postoji na tritu

-aktivnost moe odmah poeti

Slabosti

anse

-nove potrebe potroaa

-povoljan ekonomski rast

-slaba reakcija konkurencije

-poveanje kupovne moi

Opasnosti

-porast konkurencije

-inflatorna kretanja.

finansijski plan

Bilans uspeha

R. br.Stavke bilansa uspeha201120122013201420152016

12345678

IUKUPNI PRIHODI8028982,508269851,988517947,538773485,969036690,549307791,26

1Prihod od prodaje ili pruanja usluga8028982,508269851,988517947,538773485,969036690,549307791,26

IIUKUPNI POSLOVNI RASHODI7622581,807944939,418236471,758376408,948625656,088803649,24

1Varijabilni trokovi 7092101,007304864,037524009,957749730,257982222,168221688,82

2Trokovi plata204031,68214233,26224944,93236192,17248001,78260401,87

3Amortizacija17808,1217808,1217808,1218698,5319633,4520615,12

4Trokovi energenata 125900,00132195,00138804,75145744,99153032,24160683,85

5Trokovi odravanja24500,0025725,0027011,2528361,8129779,9031268,90

6Trokovi marketinga17511,0017712,0019413,0020383,6521402,8322472,97

7Ostali trokovi poslovanja10300,0010815,0011355,7511923,5412519,7113145,70

8Finansijski trokovi130430,00221587,00273124,00165374,00159064,0073372,00

IIIBRUTO DOBITAK ILI GUBITAK (I-II)406400,70324912,56281475,79397077,02411034,46504142,02

Porez na dobit (10%)40640,0732491,2628147,5839707,7041103,4550414,20

IVNETO DOBIT365760,63292421,30253328,21357369,32369931,01453727,81

Prelomna taka rentabilnosti

R. br.Naimenovanje

201120122013201420152016

12345678

IUkupni fiksni trokovi (1+2+3+4+5)387069,80490168,38554244,05589872,60600154,47531743,59

1Amortizacija17808,1217808,1217808,1218698,5319633,4520615,12

2Nematerijalni trokovi10300,0010815,0011355,75145744,99153032,24160683,85

3Trokovi odravanja24500,0025725,0027011,2528361,8129779,9031268,90

4Plate204031,68214233,26224944,93231693,28238644,07245803,40

5Otplata glavnice gotovinskog kredita130430221587273124165374,00159064,873372,32

IIUkupni varijabilni trok. (1+2+3)7218001,007437059,037662814,707895475,248135254,398382372,67

1Direktni materijalni trokovi7092101,007304864,037524009,957749730,257982222,168221688,82

2Trokovi energije125900,00132195,00138804,75145744,99153032,24160683,85

IIIUKUPNO (I+II)7605070,807927227,418217058,758485347,848735408,868914116,26

Ekonomski tok

STRUKTURA201120122013201420152016

PRILIVI8561810,508269851,978517947,538773485,969036690,539307791,25

UKUPAN PRIHOD8269851,978517947,538773485,969036690,539307791,25

Izvor finansiranja532828

ODLIV83114548074572,178245206,688359464,418776512,228971745,20

INVESTICIONA ULAGANjA532828

MATERIJALNI I NEMATERIJALNI TROKOVI754872378406097992114810020484967658668313

BRUTO ZARADE204032214233224945231693238644245803

POREZ NA DOBIT258721973028148275674110357629

NETO DOBIT250356195280272741414022260178336046

Finansijski tok

NAZIV I OPIS BILANSNE POZICIJE201120122013201420152016

I. PRIMCI9094638,508269851,978517947,538773485,969036690,53930