Investitor: Pcelarsko gazdinstvo „Suncokreti“

P O S L O V N I P L A NPROIZVODNJA MEDA

Decembar 2011. godinePlandište

Autor: Tatjana Velevski, br. Indeksa 59/11 PI

SADRŽAJ

I UVODNI DEO ................................................................................................... 3

1. Osnovni podaci o investitoru ............................................................................ 3

2. Osnovni podaci o autorima poslovnog plana .................................................. 4

3. Analiza i ocena razvojnih mogućnosti investitora ............................................ 4

3.1. Analiza razvoja ............................................................................................... 4

3.1.1. Tržišni aspekti .................................................................................................. 4

3.1.2. Tehničko-tehnološki aspekti ............................................................................. 4

3.1.3. Finansijski aspekti ............................................................................................ 4

3.2. Analiza budućeg razvoja .................................................................................. 5

4. Rezime .............................................................................................................. 5

5. Ponuda garancije .............................................................................................. 6

II OPERATIVNI PLAN

1. Tehničko-tehnološka analiza ............................................................................ 7

1.1. Prikaz varijanti tehničko-tehnoloških rešenja ................................................... 7

1.2. Opis odabranog tehnološkog rešenja ............................................................... 7

1.3. Opis odabranih tehničkih rešenja i građevinskih objekata ................................ 8

1.4. Popis neophodnih sredstava za rad ................................................................. 8

1.5. Kapaciteti i obim proizvodnje............................................................................. 8

1.6. Normativi utrošaka materijalnih inputa .............................................................. 9

1.7. Broj i struktura radne snage povezane sa pružanjem usluga ........................... 9

1.8. Grupno iskazana ulaganja, rok trajanja i investiciono održavanje .................... 10

2. Analiza organizacionih i kadrovskih aspekata ................................................. 10

2.1. Ukupan broj zaposlenih, način njihovog obezbeđenja i predviđena obuka zaposlenih .........................................................................................................

10

3. Analiza lokacije ................................................................................................. 11

4. Analiza zaštite životne sredine i zaštite na radu ............................................... 11

4.1. Zaštita životne sredine ...................................................................................... 11

4.2. Zaštita na radu ................................................................................................. 11

III MARKETING PLAN

1. Plan prodaje ..................................................................................................... 12

1.1. Asortiman, ciljno tržište i njihove osnovne karakteristike …………………….. 12

1.2. Analiza i procena tražnje …………………………………………………………… 13

1.3. Analiza i procena promocije, distribucije i cene ………………………………… 14

1.3.1. Promocija ……………………………………………………………………………. 14

1.3.2. Distribucija ………………………………………………………………………….. 14

1.3.3. Cena ………………………………………………………………………………… 15

1.4. Analiza i procena ponude ………………………………………………………… 15

1.5. SWOT analiza ………………………………………………………………………. 15

1.6. Projekcija plasmana proizvoda ........................................................................ 15

2. Plan nabavke .................................................................................................... 16

2.1. Karakteristike osnovnih inputa .......................................................................... 16

2.2. Mogućnosti nabavke inputa i ocena njihove supstitucije .................................. 16

2.3. Ocena mogućnosti nabavke ............................................................................. 17

V. DODACI

1. Ugovor o osnivanju

2. Registracija

3. Potvrda o izdatom poreskom identifikacionom broju

4. Cenovnik firme „Pčelar” iz Vršca

I UVODNI DEO

1. OSNOVNI PODACI O INVESTITORU

Naziv: Pčelarsko gazdinstvo „Suncokret“

Sedište: V:Putnika 73, Plandište

Telefon: +38113862104, 0640080270

E-mail: BraneBrankov@gmail.com

Preduzetnik, osoba za kontakt: Branislav Brankov

Lokacija ustanove: Kupinik

Vrsta delatnosti: proizvodnja meda

Datum osnivanja pčelarskog gazdinstva: 22.12.2011. godine

Registracija: 22.12.2011.

Registarski broj: 6655777

Matični broj:22222

PIB: 33333

Vlasništvo: privatno

Ime i prezime najvećih vlasnika Procenat udela/akcijskog kapitala

Branislav Brankov 100%

UKUPNO 100%

Tekući računi kod poslovnih banaka: Banca Intesa

Naziv poslovne bankeVrsta tekućeg računa

(dinarski/devizni)Broj tekućeg računa

Banca Intesa dinarski 160-123028-96

3

2. OSNOVNI PODACI O AUTORIMA POSLOVNOG PLANA

Autor poslovnog plana: Tatjana Velevski, student

3. ANALIZA I OCENA RAZVOJNIH MOGUĆNOSTI INVESTITORA

3.1 Analiza dosadašnjeg razvoja investitora

3.1.1. Tržišni aspektiBranislav Brankov se već desetak godina amaterski bavi pčelarstvom. Ima 10

naseljenih košnica na svom stacioniranom pčelinjaku i proizvedeni med koristi za svoje potrebe. 2008. godine je, pored proizvodnje meda, na košnice postavio i sakupljače cvetnog praha, pa je tada, pored meda, imao i polen, koji se u apiterapiji mešanjem sa medom u odgovarajućim proporcijama koristi za podizanje imuniteta i lečenje raznih bolesti.

Pčelarstvo je kod nas, i pored duge tradicije, još uvek nedovoljno razvijena grana poljoprivrede, mada, u poslednjih par godina, zbog velike nezaposlenosti i niskih zarada, sve više ljudi počinje da se bavi pčelarstvom, ili kao osnovnom, ili kao dodatnom delatnošću. Velike površine zasađene suncokretom, repicom i cvetne livade, bagremovo i lipovo drveće stvaraju, posebno u Vojvodini, dobre predispozicije za uspešno pčelarenje.

U Srbiji, na površini od 88.361 kvadratnih kilometara, ima oko 30.000 pčelara sa približno 430.000. košnica. Medonosni potencijali omogućavaju znatno veći broj košnica, prema proceni stručnjaka i preko 1.200.000. (pcela.rs/pcelarstvo_Srbija.htm )

Pčelari Srbije su 2010. godine na tržište zemalja Evropske Unije isporučili oko 60 vagona meda, pri čemu je postignuta cena od dva do 2,5 evra po kilogramu, što znači da su ispoštovani svi standardi EU, i da je med odgovarajućeg kvaliteta.

Postoji više otkupljivača meda, koji nakon uzimanja uzorka i laboratorijske analize meda, ukoliko je odgovarajućeg kvaliteta, otkupjluju med i plasiraju ga na tržište EU (firma “BIODVIG”, iz Kragujevca, “CMANA”,...).

3.1.2. Tehničko-tehnološki aspektiBranislavove košnice su tipa LR, stare su 7 godina, on ih redovno farba i zamenjuje

dotrajale delove. Ima ručnu vrcaljku takođe staru 7 godina. Matice je svake druge godine naručivao sa Instituta, a pčele održavao razrojavanjem. Ne koristi šećerni sirup za prihranjivanje pčela, osim u jako lošim godinama kada nema dovoljno paše. U jesen ostavlja dovoljno meda u košnicama za prehranu pčela tokom zime. Poseduje automobil marke FIAT star 17 godina pa može da obilazi pčele koliko je potrebno i obavlja potebne poslove na pčelinjaku.

Do sada je Branislav na stacioniranom pčelinjaku (znači bez selidbe pčela) u proseku proizvodio 16kg meda po košnici.

3.1.3 Finansijski aspektiBranislav Brankov je u stalnom radnom odnosu (bavi se pčelarstvom kao dodatnom

delatnošću). Zaposlen je u DD “Polet” Dužine u Plandištu, sa prosečnom mesečnom neto zaradom od 25000 dinara.

4

3.2 Analiza budućeg razvoja investitoraU narednih 5 godina Branislav planira da poveća obim proizvodnje meda i da počne

da ga prodaje. Predmet poslovnog plana je proširenje pčelinjaka sa još 10 LR košnica.

4. REZIME

Pčelarsko gazdinstvo »Suncokreti« registrovano je u Plandištu 22.12.2011 godine. Vlasnik je Branislav Brankov, koji se poslednjih desetak godina amaterski bavi pčelarstvom. Pčelinjak se nalazi u Kupiniku, na kraju sela, na placu površine 100x24m2. Na placu se nalazi i vikendica i pomoćni objekat sa strujom i vodom, pogodan za smeštanje pčelarske opreme, vrcanje i skladištenje izvrcanog meda.

Preduzetnik, koji je ujedno i jedini vlasnik i redovan radnik na pčelinjaku, živi u Plandištu, 10km udaljen od pčelinjaka. Poseduje automobil marke FIAT, pa može redovno da obilazi pčele. U stalnom radnom odnosu je u DD«POLET« Dužine i bavi se pčelarstvom kao dodatnom delatnošću, pa u slučaju neuspeha poduhvata može da nadoknadi troškove u određenom vremenskom roku, iz sopstvenih prihoda. Pošto se već duže vreme bavi pčelarstvom, on na svom stacioniranom pčelinjaku već ima deo pčelarske opreme (ručnu vrcaljku, dimilicu, zaštitno pčelarsko odelo, kace za med,...). Ove godine planira da proširi pčelinjak i da počne da prodaje med.

Predmet poslovnog plana je proširenje pčelinjaka pčelarskog gazdinstva »Suncokreti« sa još 10 LR košnica.

Za poduhvat je potebno ulaganje u osnovnu opremu u iznosu od 380€ 2012g, i 700€ 2013. godine. Narednih godina trajanja projekta ulaže se po 100€ godišnje.

Za ostale troškove predviđeno je ulaganje na godišnjem nivou od 220€

Prosečni prinosi meda u Srbiji su, prema statističkim podacima, 16kg po košnici. Pošto preduzetnik planira da seli pčele na pašu, pretpostavljena proizvodnja meda je 20kg po košnici, mada su prosečni prinosi po košnici u opštini Plandište veći.

Sa sve većom tražnjom za zdravom hranom i prirodnim metodama lečenja raznih bolesti, raste i tražnja za medom. Prirodni resursi u Srbiji ukazuju na ogromne potencijale za razvoj pčelarstva, koje je danas mala ali atraktivna poljoprivredna delatnost, a med jeje-dini poljoprivredni proizvod koji nema problema sa plasmanom. U poslednje tri godine, med iz Srbije se plasira na tržište EU, što znači da su ispoštovani standardi u proizvodnji I kvalitetu meda. U Srbiji je registrovano osam izvoznika meda u EU. Otkupljen je sav med koji je ponuđen I za koji je laboratorijskom analizom utvrđeno da je odgovarajućeg kvaliteta. Otkupna cena meda je u 2011. godini u Srbiji ista kao i cena meda koji izvoze članice EU (bagremov med je 3,07€ po kilogramu, a ostale vrste meda prodavale su se po ceni od 2,5€). Otkupljivači plaćaju kupljeni med najkasnije za dva meseca. U prethodne dve godine ispoštovane su I cene I rokovi plaćanja.

Preduzetnik planira da proizvedeni med ponudi otkupljivačima meda. SPOS (Savez pčelarskih organizacija Srbije) organizuje otkup meda za svoje članove.

5

Da bi prodao med u aranžmanu SPOS-a, Branislav treba da prijavi SPOS-u količinu i vrstu meda za otkup.

U 2011. Godini SPOS je sarađivao sa Kragujevačkom firmom »Biodvig«. Ubrzo nakon evidentiranja u SPOS-u, pčelarima se javljaju zaduženi radnici iz firme »BIODVIG«. Redovnu analizu meda koju po zakonu morate priložiti kada prodajete med na veliko, ove godine platiće BIODVIG, tako da pčelari više nemaju taj trošak. Na zahtev pčelara »BIODVIG« šalje svoju ambalažu za med. Ukoliko pčelar daje med u svojoj ambalaži, ona mu kasnije biva vaćena.Ukoliko je med ispravan, «BIODVIG« dolazi na pčelinjak po med. Minimalna ponuđena količina iz jedne opštine mora biti bar 500 kg. Plaćanje meda je 50% unapred (odmah nakon izvršenih analiza i potvrde da je med dobar), a 50% najviše 20 dana od dana preuzimanja meda. (izvor: sajt SPOS-a)

Za realizaciju proizvodnje meda neophodni su sledeći inputi: LR nastavci, podnjače, pregradne daske, matične rešetke, krovovi za košnice, hranilice, satne osnove, pčele, matice, medne pogače. Branislav će ih kupovati u prodavnici pčelarske opreme „Pčelar“ u Vršcu, a matice će naručivati preko SPOS-a.

Planirani obim proizvodnje u 2012g. je 200kg meda, a narednih godina 400kg godišnje.

5. PONUDA GARANCIJE

Branislav je u stalnom radnom odnosu u DD „Polet” u Plandištu, pa iz prihoda koje ostvaruje na taj način u određenom vremenskom periodu može da nadoknadi gubitke u slučaju neuspeha ili nerodnih godina u proizvodnji meda.

6

II OPERATIVNI PLAN

Pčelinjak “Suncokreti” se nalazi na Branislavovom placu u Kupiniku. Na kraju placa je objekat veličine 12x4m2, u kome se u zasebnoj prostoriji nalazi pčelarska oprema. Objekat je dovoljno velik, pa se u njemu obvalja i vrcanje meda.

1. TEHNIČKO-TEHNOLOŠKA ANALIZA

1.1. Prikaz varijanti tehničko-tehnoloških rešenja

Ima više prodavaca pčelarske opreme po manje-više sličnim cenama: „Pčelar“ iz Vršca, „Medena“-Aleksinac,...

Zbog troškova transporta Branislav se odlučio za „Pčelar“ iz Vršca.

Tehnološka oprema

Dobavljači 2012g. 2013g.Odloženo plaćanje

Popust

„Pčelar“ Vrsac 285 455 - -„Medena“ Aleksinac

290 46012 meseci sa

kamatom-

1.2. Opis odabranog tehnološkog rešenja

Predviđena je proizvodnja meda sa 20 LR košnica.

U proleće se vrši prvo pregledanje pčela i priprema za prolećnu pašu. Blizina livade i polja zasejanih uljanom repicom u prosečnoj godini su dovoljne da ojačaju pčelinja društva. Prva veća paša je obično bagremova paša (nekih godina je i uljana repica medonosna). U vreme paše pčelinja društva ojačaju i posle prve paše se vrši razrojavanje pčela. Na taj način su formirana nova pčelinja društva. Ona prošlogodišnja sa mladim maticama su dovoljno jaka da u prosečnoj godini daju prinose u medu, a mlada, novoformirana društva će ojačati tokom naredne paše (lipa, suncokret) i dati prinose sledeće godine.

Najjače košnice se krajem aprila-početkom maja sele u deliblatsku peščaru gde ima bagremovih šuma (košnice se dobro zatvore i obezbede, i sele se traktorom (vlasnici traktora obično, uz nadokanadu nafte, prevoze košnice uz dogovor sa vlasnikom da se po povratku košnice smeste na njihove parcele zasađene suncokretom). Nakon bagremove paše, krajem maja, pčele se vraćaju nazad. U dogovoru sa vlasnicima njiva, košnice se postavljaju u suncokretova polja i pripremaju se za sledeću pašu. Razne sorte suncokreta sazrevaju u različito vreme, pa je idealno smestiti pčele negde gde u okruženju imaju uslove za što dugotrajniju suncokretovu pašu. Vlansicima njiva odgovara smeštanje košnica sa pčelama na njihovim parcelama pošto se tako vrši oprašivanje biljaka. Suncokretova paša, zavisno od godine, omogućava jedno do dva vrcanja.

7

Po završetku suncokretove paše, pčele se vraćaju na pčelinjak. Ostavi im se dovoljno meda da mogu da se prehrane tokom zime, a ostatak se vrca. Pčele se tretiraju protiv bolesti i košnice se uzimljuju.

Kod svakog vrcanja meda, uzima se uzorak i nosi na laboratorijsku analizu. Ukoliko je med zadovoljavajućeg kvaliteta, pčelar dobija sertifikat na osnovu koga može prodavati svoj med. Uzimanje uzorka vrši veterinarska inspekcija.

Obično, i pored najvećeg truda pčelara, poneko pčelinje drutšvo propadne preko zime. Društva koja opstanu u proleće treba razrojavati, tako da u prazne košnice ponovo useljavamo naše pčele. Pčele u tim košnicama se u tekućoj godini razvijaju i ne daju velike prinose u medu.

1.3. Opis odabranih tehničkih rešenja i gradjevinskih objekata

Kvadrature objekata:Namena objekta Kvadratura u m2

Veličina placa na kom je pčelinjak 100x24m2

Veličina objekta za opremu i vrcanje 12x4m2

Veličina vikendice 7x5m2

Pčelarski objekat se sastoji od dve prostorije. Jedna služi za odlaganje pčelarske opreme, a druga za vrcanje i skladištenje meda. Obe prostorije imaju uvedenu struju, a u prostoriju za vrcanje je uvedena voda, tako da se tu obavlja i pranje sudova korišćenih u procesu vrcanja. U toj prostoriji se i čuvaju svi potebni sudovi za vrcanje, kao i kace za med i kace sa medom.

1.4. Popis neophodnih sredstava za rad

Osim osnovne opreme (LR nastavci, pregradne daske, krovovi, podnjače, hranilice, matične rešetke, satne osnove), za rad su potebni: vrcaljka, kace za odlaganje meda, automobil za dolazak na pčelinjak, pčelarska zaštitna oprema (pčelarski šešir i odelo...).

1.5. Kapaciteti i obim proizvodnje

Obim proizvodnje

Pčelari imaju svoju poslovicu “Med raste na točkovima”. Ukoliko se pčele nalaze na stacioniranom pčelinjaku, teško je izvodivo da u njegovoj okolini (na 2-3km od košnica) ima u izobilju i uljane repice, i livadskog bilja, i bagrema, i gloga, lipe, i suncokreta, pa da pčele bez selidbe košnica sakupe med sa njih. Puno su veći prinosi u medu ako se košnice sele tamo gde ima takvog rastinja.

Investitor je do sada na stacioniranom pčelinjaku imao prinose od, u proseku, 16kg meda po košnici. U neposrednom okruženju pčelinjaka ima livadsko bilje, uljanu repicu i

8

suncokret. Sada planira da seli pčele u deliblatsku peščaru gde ima gloga i bagrema, i na parcele suncokreta ali tako da u blizini ima i lipovo drveće, pa očekuje da prosečni prinosi budu veći. Pretpostavićemo da će, uz selidbu pčela prinosi biti u proseku 20kg meda po košnici.

GodinaUkupan

broj košnica

Proizveden med

2012. 20 200kg2013-2016 20 400kg

2012. godine se pčelinjak širi razrojavanjem pčela pa se ne očekuju veliki prinosi u medu. Narednih godina, uz princip dvomatičnog pčelarenja, i povećan beoj košnica tebalo bi da proizvodnja meda bude duplo veća

1.6. Normativi utrošaka materijalnih inputa

Dinamika utrošaka materijalnih inputa u periodu 2010.-2012. god.

Utrošeni materijalJedinica

Godina trajanja projekta2012 2013 2014 2015 2016

LR nastavci € 100 300Hranilice € 70Krovovi € 65Satne osnove € 50Pregradne daske € 45Podnjače € 80Matične rešetke € 30Medne pogače € 30 30 30 30 30Matice € 65 65 65 65 65Kace za med € 150Ukupno € 380 700 95 95 95

1.7. Broj i struktura radne snage povezane sa procesom proizvodnje meda

Sve poslove će obvaljati preduzetnik. Izuzetno, zbog prirode proizvodnog procesa ( u radu sa pčelama poslovi se ne mogu odlagati), kada je on sprečen, pomoći će mu tast. Prilikom vrcanja meda, u posao će se uključiti i ostali članovi porodice.

9

1.8. Grupno iskazana ulaganja, rok trajanja i investiciono održavanje

Vrsta troškaIznos ulaganja

u EURRok trajanjau godinama

Osnovna oprema740 10

Ostala oprema (deo) 150 10

Na godišnjem nivou, za kupovinu matica, satnih osnova, mendih pogača, ulagaće se oko 100 eura.

Za održavanje tehnološke opreme, predviđeno je oko 40 eura godišnje za popravke dotrajalih delova košnica, njihovo farbanje i održavanje

Za potrošenu naftu za prevoz predviđeno je godišnje ulaganje od 150 eura ( tu su uračunati i eventualni skokovi cene). Pošto je to porodični a ne poslovni automobil, registracija vozila i eventualne popravke obavljaće se iz sredstava ostvarenih osnovnom zaradom.

Za ostalu pčelarsku opremu (eventualna zamena šešira, dimilice,...) godišnje će se ulagati oko 20 eura.

2. ANALIZA ORGANIZACIONIH I KADROVSKIH ASPEKATA

2.1. Ukupan broj zaposlenih, način njihovog obezbedjenja i predvidjena obuka zaposlenih

Poslove na pčelinjaku, kako je već rečeno, obavaljaće preduzetnik koji već ima odgovarajuće znanje i iskustvo.

Ključne osobe

BIOGRAFIJA (CV) - BRANISLAV BRANKOV

Pozicija u preduzeću: preduzetnik

Lični podaci: Godina rođenja: 14.04.1956 Adresa: Vojvode Putnika 73, Plandište E-mail adresa: braneBrankov@gmail.com Bračno stanje: Oženjen Strani jezici: Ruski

Obrazovanje: Gimnazija, društveni smer

Podaci o poslovnom iskustvu: 20 godina radnog staža u DD„Polet“ Dužine, na radnom mestu električara, i iskustva pčelara-amatera

10

3. ANALIZA LOKACIJE

Uskladjenost izabrane lokacije sa urbanističkim planovima: Pčelinjak je registrovan i njegova lokacija je usklađena sa urbanističkim planovima.

Karakteristike makrolacije: Kupinik je selo sa velikim placevima i sa malim brojem stanovnika. Stanovnici su

uglavnom stariji ljudi. Mladi su otišli u veća naselja. Puno kuća u naselju je prazno. U okolini naselja su parcele zasađene kukuruzom, suncokretom, sojom i žitom. Mesto se nalazi na dva kilometra od rumunske granice, a u blizini granice sa druge strane se nalazi fabrika za preradu uljane repice, okružena parcelama zasađenim tom kulturom. Uljana repica je biljka koja je u nekim godinama medonosna, a dovoljno je blizu pčelinjaka da pčele mogu da stignu do nje. Pored toga, u okolini naselja ima puno parcela zasađenih suncokretom koji je glavna južnobanatska medonosna biljka, i dosta livade.

Zbog takvih predispozicija čak dva velika pčelara (sa preko 100 košnica), i 2-3 manjih, imaju pčelinjake u Kupiniku.

Karakteristike mikrolokacije: Pčelinjak se nalazi na kraju sela i u blizini je paše pa nema opasnosti od uboda

pčela po lokalno stanovništvo.

4. ANALIZA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I ZAŠTITE NA RADU

4.1. Zaštita životne sredine

Negativni uticaji investicije na životnu sredinu:

Osnivanje pčelinjaka, na bilo kojoj lokaciji, nema negativnih uticaja na životnu sredinu. Ne postoje otpadne materije koje bi mogle izazvati štetne posledice.

Ocena ekološke podobnosti:

Obzirom da nema štetnih dejstava na životnu sredinu, ne postoje ni odstupanja od normativa propisanih od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine.

4.2. Zaštita na radu

Potencijalne opasnosti za radnike:

Moguće opasnosti za radnike, na ovakvim radnim mestima su malobrojne, a u njih se mogu uvrstiti:

- opasnost od uboda pčele- neadekvatno radno vreme,

11

Projekcija mera zaštite na radu:

Mere koje se mogu preduzimati u zaštiti na radu, u okviru ove delatnosti jesu:

Obavezno nošenje zaštitnog pčelarskog odela, rad sa pčelama u vreme koje je za to pogodno (kada je lepo vreme, ne po jakom vetru ili pred kišu, raditi u vreme kada je većina pčela na paši, korišćenje dimilice i sl.

Ocena mera zaštite na radu:

Primenjujući sve prethodno navedene mere zaštite na radu, obezbeđuje se neophodna bezbednost pčelara pri radu sa pčelama. Nemoguće je izbeći svaki ubod pčele, ali pčelinji otrov u malim količinama je zdrav za ljudski organizam, alternativna medicina ga primenjuje u lečenju nekih bolesti (reumatizma na pr.).

III MARKETING PLAN

1. Plan prodaje

1.1. Asortiman, ciljno tržište i njihove osnovne karakteristike

Asortiman investitora:

Asortiman investitora čine uglavnom prirodni bagremov, livadski i suncokretov med.

Ciljno tržište: Proizvedeni med ponudiće se pre svega velikim otkupljivačima (SPOS, na primer,

organizuje za svoje članove otkup meda), koji nude povoljnu otkupnu cenu meda i plasiraju ga na tržište Evropske Unije.

Komplementarnost i suspstitutivnost sa drugom vrstom proizvoda

Sa sve većom tražnjom za zdravom hranom i prirodnim metodama lečenja raznih bolesti, raste i tražnja za medom. Komplementarni proizvodi medu bili bi prirodni lekovi na bazi meda, prirodna kozmetika, proizvodi zdrave hrane.

Supstituti su mu vitaminske tablete, hemijski preparati za podizanje imuniteta,...

Životni ciklus proizvoda:

Bavljenje pčelarstvom je stara grana poljoprivrede, ali ako uzmemo u obzir da na našem području nije dovoljno razvijena, može se reći da je pčelarstvo u fazi razvoja.

Komparativna analiza usluga investitora i usluga konkurenata:

Med sa ovog područja Vojvodine je dobrog kvaliteta , i kvalitet je, s obzirom na to da pčele sleću na iste biljke iz okruženja, ako se poštuju osnovna pravila pčelarenja približno

12

isti na celoj teritoriji opštine. Finese u kvalitetu i ukusu meda su posledica raznovrsnosti sorti poljoprivrednih kultura u čijoj se blizini nalaze košnice.

1.2. Analiza i procena tražnje

Korišćen metod prilikom analize -“desk“

Pčelarstvo je jedno od najranijih zanimanja čoveka. Starije je od ratarstva, pa možda i od stočarstva. Predak današnjeg čoveka nije uzgajao pčele, već ih je tražio u šupljinama drveća i stena. Pčele je uništavao, a oduzimao im med i vosak. Majstariji podatak o pčelarstvu potiče iz kamenog doba.

Upoteba meda u lekovite svrhe bila je poznata još drevnim civilizacijama. Poslednjih godina, sa povratkom čovečanstva zdravoj, prirodnoj ishrani i prirodnim preparatima za zdravlje i negu, med se sve više koristi u ishrani, farmaciji i kozmetici.

Prema podacima Privredne Komore Srbije, uticaj pčela na prinose i kvalitet u voćarstvu kreće i do 70 odsto, što je još jedan značajan faktor za razvoj pčelarstva.

Prirodni resursi u Srbiji ukazuju na ogromne potencijale za razvoj pčelarstva, koje je danas mala ali atraktivna poljoprivredna delatnost, a med jejedini poljoprivredni proizvod koji nema problema sa plasmanom. Tokom prethodnih sedam godina, pčelarstvo u Srbiji počinje da se tržišno prestrojava i prihvata uslove EU. U Srbiji je registrovano sedam izvoznih objekata za izvoz meda u EU. Danas u Srbiji ima oko 320.000 pčelinjih zajednica i preko 12000 pčelara koji su članovi zvaničnih opštinskih pčelarskih udruženja. Savez pče-larskih organizacija Srbije (SPOS) okuplja sve pčelare bez obzira na broj pčelinjih društava kojima raspolažu.

Prema zvaničnim staističkim podacima u Srbiji je u 2010. godini proizvedeno 4.479 tona meda, a izvoz je imao vrednost od 7,6 miliona dolara, što je dva puta više nego pred-hodne godine, a 1999. godine vrednost tog izvoza bila je svega 11.738 dolara.

Relevantni faktori tražnje (analiza prethodnog kretanja i projekcija budućeg kretanja):

Ekonomski faktori – Ekonomski faktori imaju značajan uticaj na prodaju meda u Srbiji. Sigurno ib se sa povećanjem neto zarada povećala i tražnja za medom.

Prosečne neto zarade u din., u Srbiji od 2004. do 2009. god.

Godina Prosečne neto zarade

2004. 14.1082005. 17.4432006. 21.7072007. 27.7592008. 32.7462009. 31.733

13

Regulatorni (zakonski) faktori - Proizvodnja meda bi, ukoliko se nastavi sa podsticajem izvoza sa 20 odsto i subvencijom matica i rojeva, uz podršku proizvodnji i jednostavnije procedure vezane za izvoz, mogla da bude veća.

Kulturološki faktori – U razvijenim zemljama sa višim standardom postoji veća tražnja za prirodnim proizvodima i oni su tamo mnogo skuplji. Međutim, s obzirom na činjenicu da se med proizvodi u našim krajevima i da imamo dugu tradiciju u bavljenju pčelarstvom, med je od davnina poznat našem narodu i mnogi ga koriste.

Klimatski faktori – Mada je med tražen kod određenog broja kupaca i u letnjim mesecima, veća je njegova upoteba u zimskim mesecima kada ga mnogi koriste preventivno, za podizanje imuniteta i u borbi protiv prehlade.

Demografski faktori – Med bi mogli da koriste svi, mada ga stariji i bolesni ljudi češće koriste kontinuirano tokom cele godine, a deca i otporniji, mlađi ljudi povremeno.

1.3. Analiza i procena promocije, distribucije i cene

1.3.1. Promocija

Osnovni vid komuniciranja (oglašavanje, unapredjenje prodaje i odnosi sa javnošću): Odnosi sa javnošću – Da bi Branislav mogao da proda svoj med, on mora da bude član Pčelarske zajednice Plandište, a samim tim i član SPOS-a. To podrazumeva plaćanje članarine na godišnjem nivou i obaveznu pretplatu na novine koje izdaje SPOS – »Pčelar«.

U koliko iz nekog razloga Branislav ne uspe da proda med preko SPOS-a (ove godine od članova SPOS-a med otkupljuje firma „BIODVIG“), pokušao bi da ga proda nekom drugom otkupljivaču meda koji otplaćuje med u odgovarajućem vremenskom roku (najdalje za 6 meseci), a ako ne uspe, pokušao bi, pošto nije u pitanju velika količina, da ga proda na pijaci. Sem toga, med može neograničeno dugp da stoji (ne kvari se), pa on ima vremena da nađe kupca.

1.3.2. Distribucija

Članovi SPOS-a javljaju se SPOS-u koji evidentira količinu meda za prodaju i vrstu meda. U 2011. Godini SPOS je sarađivao sa Kragujevačkom firmom »Biodvig«. Ubrzo nakon evidentiranja u SPOS-u, pčelarima se javljaju zaduženi radnici iz firme »BIODVIG«. Redovnu analizu meda koju po zakonu morate priložiti kada prodajete med na veliko, ove godine platiće BIODVIG, tako da pčelari više nemaju taj trošak. Na zahtev pčelara »BIODVIG« šalje svoju ambalažu za med. Ukoliko pčelar daje med u svojoj ambalaži, ona mu kasnije biva vaćena.Ukoliko je med ispravan, «BIODVIG« dolazi na pčelinjak po med. Minimalna ponuđena količina iz jedne opštine mora biti bar 500 kg. Plaćanje meda je 50% unapred (odmah nakon izvršenih analiza i potvrde da je med dobar), a 50% najviše 20 dana od dana preuzimanja meda. 

14

1.3.3. Cena

Cena meda je ona koju sa stranim otkupljivačima ugovori SPOS. Ove godine ugovorena cena za bagremov med je 3.07 € po kilogramu, (za ostale vrste će biti oko 2,5 €).

1.4. Analiza i procena ponude

Minimum meda za otkup (da bi »BIODVIG« izašao na teren) je 500kg meda po opštini. To je izvodivo u Pčelarskoj Zajednici opštine Plandište. Biće otkupljen sav ponuđen med.

1.5. SWOT Analiza

SNAGE SLABOSTI

- predznanje pčelara- mogućnost prodaje meda velikom

kupcu- kvalitetan med

- nedostatak kapitala

MOGUĆNOSTI PRETNJE

- povećanje broja košnica - mogućnost da godina ne bude »rodna«

1.6. Projekcija plasmana proizvoda

Projekcija plasmana po kg meda

Vrsta usluga 2011. godina 2012. godina 2013.

Kolicina Cena Kolicina Cena Kolicina Cena

Proizveden med (bagremov)

503.07

100 3.07 100 3.07

Ostale vrste meda

150 2.5300 2.5 300 2.5

Trenutno je med, po rečima članova PKS jedini artikal koji može da se izvozi i nema problema sa plasmanom. Sav prozizveden med, ukoliko je potpuno prirodan i bez tragova antibiotika proizveden na području Srbije je dobrog kvaliteta i može da se izveze.

15

2. Plan nabavke

2.1. Karakteristike osnovnih inputa

Osnovni inputi:

Za realizaciju proizvodnje meda neophodni su nam sledeći inputi: LR nastavci, podnjače, pregradne daske, matične rešetke, krovovi za košnice, hranilice, satne osnove, pčele, matice, medne pogače.

Karakteristike osnovnih inputa:

Osnovne elemente LR košnica (nastavci, krovovi, hranilice, podnjače, pregradne daske i matične rešetke) preduzetnik će kupiti u firmi „Pčelar“ u Vršcu.

Za tu opremu potebno je 8kg satnih osnova. Satne osnove se kupuju jednom, a narednih godina se dobijeni pčelinji vosak u istoj firmi („Pčelar“ u Vršcu) menja za satne osnove.

Pčele za nove košnice (i kasnije, ako neko pčelinje društvo u toku zime propadne) se dobijaju razrojavanjem.

Matice se naručuju preko SPOS-a. (Branislav može da ih proizvede sam, ali su se ove „naručene“ pokazale u praksi kvalitetnije).

Medne pogače se kupuju u prodavnici „Pčelar“ u Vršcu.

2.2. Mogućnost nabavke inputa i ocena njihove supstitucije

Potrebe investitora 2011. - 2013.

Utrošeni materijalJedinica 2012 2013 2014 2015 2016

LR nastavci kom 10 30Hranilice kom 10Krovovi kom 10Satne osnove kg 8Pregradne daske kom 10Podnjače kom 10Matične rešetke kom 10Medne pogače kom 10 10 10 10 10Matice kom 10 10 10 10 10Kace za med kom 3

Postoje različiti tipovi košnica, ali su njihovi delovi standardnih veličina, tako da je nemoguće zameniti deo jednog tipa košnice delom nekog drugog tipa, pre svega zbog dimenzija i načina rada sa košnicama. Branislav na svom pčelinjak ima LR košnice, i zbog razmene delova važno mu je da i novonabavljena oprema bude istog tipa.

Ocena mogućnosti nabavke:

16

Prethonih godina »Pčelar« Vršac imao je sve potebne inpute u dovoljnim količinama. Pored te firme, ima još firmi koj se bave prodajom pčelarske opreme približno istog kvaliteta i po sličnim cenama, tako da osnovne inpute nije teško nabaviti.

17