S. MORAV EVI ]

OTVARAWE i zatvarawe te-ku}eg ra~una je besplatno,ali banke napla}uju wego-

vo odr`avawe, i to od 80 do 700dinara. Ve}ina bankara za sva-ki teku}i ra~un nudi paketusluga koji u osnovi sadr`i de-bitnu karticu, gotovinski kre-dit i „dozvoqeni minus“. Uko-liko klijent `eli dodatne po-godnosti, onda za wih mora daizdvoji od 250 do 700 dinara.Skupqi paketi ukqu~uju mo-bilno bankarstvo, SMS poruke,pla}awe telefonom i mnogedruge usluge.

Kriterijum kojim se ve}inavodi prilikom odabira bankezavisi od mesta stanovawa i

filijala banaka koje su sta-novnicima tih delova najbli-`e. Pored toga {to nam je bit-no da nam je filijala odabranebanke nadohvat ruke, va`nonam je i kakvo je iskustvo pri-jateqa u vezi s tom bankom.

Kada, i pored toga {to smoodabrali banku koja nam je bli-

zu ku}e ili posla, odlu~imo daje zbog odre|enih uslova prome-nimo, treba obratiti pa`wu nastavke iz ugovora koje uglavnomne ~itamo ili nam nisu jasne.

Nije stra{no promenitibanku i ne morate se brinutioko toga. Ukoliko vam ne odgo-vara poslovna politika bankeu kojoj ste otvorili svoj teku}ira~un, kamate su vam previsokeili `elite kredit koji vam utom trenutku u va{oj banci ni-je po meri, sasvim je prihva-tqivo da promenite banku.

Po{to ste odlu~ili da pre-nesete svoju zaradu u drugu ban-

ku i u woj otvorili ra~un, ne-mojte zaboraviti da zatvoritera~un u prethodnoj banci. Za-tvarawe ra~una u svim bankamaje besplatno.

Ra~un zatvarate u najbli`ojfilijali svoje, do tada mati~-ne banke, kako vam se ne bi do-godilo da vam banka napla}ujeodr`avawe ra~una. Teku}i ra-~un u banci ve`e se za prima-wa koja imate, platne kartice(debitne i kreditne), „minus“,~ekove, a ~esto ima i svoj de-vizni deo.

Ukoliko `elite da zatvoritera~un u banci, prvo {to treba

da uradite jeste da napravitespisak svih bankarskih uslugakoje koristite, a koje su vezaneza taj ra~un.

Prema pravilima poslovawabanaka, da biste zatvorili ra-~un u banci morate fizi~ki daodete u banku. Dakle, nije mogu-}e da to uradite telefonomili elektronskom po{tom.

Ve}ina banaka ima manir daza mawe iznose dugovawa neobave{tava gra|ane. Da imajuneki „minus“, gra|ani saznajutek kada zatra`e kredit ilineku drugu uslugu. Tada ih jeve} registrovao Kreditni bi-

ro, {to zna~i da je od nastanka„minusa“ pro{lo najmawe dvameseca, a vrlo ~esto to bude imnogo vi{e.

Obi~no se gra|ani ne opomi-wu za odr`avawe teku}eg ra~u-na koji ne koriste, tako da zagodinu dana obaveze mogu da do-stignu, sa zateznim kamatama, ivi{e od 2.500 dinara.

Tada imate docwu po teku-}em ra~unu zbog koje posle ne-}ete mo}i da realizujete sle-de}i kredit, sve dok ne otpla-tite dug koji u tom trenutkumo`e da bude zna~ajnija svotanovca. n

Ut or ak, 14. okt obar 2014.

biznis@novosti.rs

ZBOG POVOQ NI JI H USLOVA JE PRI HVATQ I VO DA PRE\ ETE KOD DRUGOG PONU\ A A

FINDOMESTIK BANKA

n “VIZA“ NAGRA\UJE

Promena banke nije baukZat vor i t e st ar i t eku}i r a~un, jer }e nast avi t i da vam napl a}uju wegovo odr ` avawe

KREDI Agrikol banka bele`ime|ugodi{wi rast kreditnogportfolija od 31 odsto u finan-sirawu auto-industrije u odnosuna isti period pro{le godine,zakqu~eno je posle analize re-zultata 47. me|unarodnog sajmalova, ribolova, sporta i automo-bilizma, odr`anog od 1. do 5. ok-tobra u Novom Sadu.

Uprkos ~iwenici da je tr`i-{te novih automobila 81 uza-stopni mesec u padu, odnosno ku-mulativno vi{e od 60 odsto, pre-ma posledwim podacima za 2014.godinu rast portfolija od 31 od-sto, uz ukupno tr`i{no u~e{}eod 27 odsto, potvr|uju da je KrediAgrikol pouzdan partner i u eko-nomski osetqivim vremenima.

- Sveobuhvatna usluga koja jemaksimalno pojednostavqena za

partnere i klijente, uz veomakonkurentne ponude, ~ini da jedanas Kredi Agrikol banka Sr-bija prepoznata kao pouzdanpartner i klijenata i partnera,{to dokazuje i rast tr`i{nogu~e{}a od 9,2 odsto u odnosu napro{lu godinu. Tr`i{no u~e-

{}e u tre}em kvartalu godineiznosi 27 odsto, {to je jasan po-kazateq da Kredi Agrikol bankaSrbija ume da slu{a i svoje part-nere, i svoje klijente - rekao jeVladan Stanisavqevi}, rukovo-dilac za long ~anel u KrediAgrikolu. n

PRAVILAVE]INA banaka ima poslovnu poli-tiku koja nala`e da svoj ra~un mora-te da zatvorite u ekspozituri gde stega otvorili, {to zna~i da unapredmorate da planirate svoje vremezbog radnog vremena ekspoziture. Usvim bankama popuwava se pismenizahtev za zatvarawe ra~una. Formu-lar se popuwava na licu mesta i deoje obavezne procedure koja se moraispo{tovati. Procedura zatvarawara~una zavisi}e iskqu~ivo od togada li ste izmirili sva dugovawaprema banci po osnovu usluga kojekoristite.

FINDOMESTIK banka, u saradwi s kom-panijom „Viza“, pripremila je speci-jalnu promotivnu kampawu pod sloga-nom „Provucite {to vi{e, jer svakiput se pi{e“, u kojoj nagra|uje najak-tivnije korisnike Findomestik vizadebitne kartice.

Prvih 200 korisnika koji u periodu od45 dana (od 15. 9. do 31.10. 2014. godi-ne) budu imali najve}i broj transak-cija pla}awa karticom u minimal-nom iznosu od 500 dinara, bi}e nagra-|eni sa po 2.000 dinara uplatom na te-ku}i ra~un.

KREDI AGRI KOL BANKA KREDI TI RA KUPOVI NU VOZI LA

Lak{e do novog automobila

Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“:Manojlo Mawo Vukoti}

Urednik Nedeqko Krsmanovi} Redakcija Specijalnih dodatakaPriprema Dragan Milenkovi} Telefon 011/3028-178Urednik Aleksandar Pali} l Redakcija Specijalnih dodatakaTehni~ka priprema Marija Dimitrijevi} l Telefon 011/3028-065

Generalni direktor i glavni urednik KOMPANIJE „NOVOSTI“ ADRatko Dmitrovi}

NOVOSTI • Utorak, 14. oktobar 2014.18 BIZNISUDRU@EWE MLADI H PRI VREDNI KA SRBI JE PREDSTAVI LO PLAN STVARAWA BI ZNI S KLI ME

Pomo} po~etnicimaUDRU@EWE mladih

privrednika Srbije,Grad Beograd i Pri-

vredna komora Srbije, nazajedni~koj konferenci-ji predstavili su budu}ekorake ka kreirawu po-voqnije poslovne klimeza mlade u Srbiji. Posleinternacionalnog tak-mi~ewa „Ring Srbija“,najboqi startapi dobi}eprostor, kwigovodstvenei pravne usluge, kao imogu}nost da razvijajusvoje ideje pod mentor-

stvom Erasmusovog cen-tra za preduzetni{tvo izHolandije.

Udru`ewe mladih pri-vrednika Srbije, u sarad-wi sa Erasmusovim cen-trom za preduzetni{tvo,ove godine prvi put u Sr-biji organizuje takmi~e-we „Ring Srbija“ u sklo-pu globalnog projekta„Get in the Ring“.

- Srbija nikada do sadanije bila deo projektaove vrste, a Udru`ewemladih privrednika Sr-

bije ima tu ~ast da loka-lizuje trend koji ve}{est godina postoji usvetu. Inicijative ovevrste samo ja~aju svest opreduzetni{tvu u Srbiji.@eleli smo da pokrene-mo mlade i da poka`emoda je sve mogu}e, a ~lano-vi na{eg udru`ewa govo-re u prilog tome. Uspelismo da Srbija postanejedna od 50 zemaqa koje~ine „Get in Ring“ moza-ik, a s pravim partneri-ma, verujemo da mo`emo imnogo vi{e - istakao jeFilip Radoji~i}, pred-sednik Udru`ewa mladihprivrednika Srbije.

O naporima Privrednekomore Srbije i zalaga-wima novoosnovanog Bi-roa za preduzetni{tvomladih pri Komori, go-vorio je Aleksandar Gra-~anac, koordinator Od-bora i Foruma MSPPPKS:

- Preduzetni{tvo jena~in `ivota i velikipotencijal privrednograzvoja, {to potvr|uju

privrede zemaqa ~lanicaEU. Iskustva iz EU, proi-stekla iz primene Akta omalom biznisu, ukazu-ju na deset va`nihprincipa Akta ukojima su sadr-`ani predu-slovi ambi-jenta za pre-duzetni{tvo,a posebno zaf o r m i r a w enovih mikro-firmi i razvi-jawe preduzetni-{tva mla-dih.

P r i -v r e d n ak o m o r aSrbije je up r o t e k l o mperiodu preko Forumamalih i sredwih predu-ze}a ostvarila dijalog svladama o poboq{awuambijenta i razvijawupreduzetni{tva mladih,{to }e biti i jedna odosnovnih delatnosti Bi-roa za preduzetni{tvomladih. n S. M.

VELIKO INTERESOVAWES OBZIROM na to da se za takmi~ewe „Ring Srbija“ prijavilomnogo kandidata, do{li smo na ideju da osnujemo poslovniinkubator koji }e predstavqati mesto gde mlada startap pre-duze}a mogu dobiti poslovni prostor i pravne, ra~unovod-stvene i ostale konsalting usluge, kako bi preduzetnici moglida se posvete iskqu~ivo svom poslu i svom proizvodu. Inkuba-tor }e imati ure|en sistem s jasno utvr|enim pravilima iuslovima koje }e voditi privatni menaxment, pod kontrolomGrada. Glavna svrha inkubatora je da pomogne mladim predu-zetnicima da stanu na svoje noge i razviju svoj biznis. Nada-mo se da }emo na taj na~in u odre|enoj meri spre~iti odlazakmladih i talentovanih qudi iz Srbije - rekao je Dragomir Pe-tronijevi}, ~lan Gradskog ve}a Uprave grada Beograda.

Najboq i st ar t api dobi }e pr ost or , kwi govodst vene i pr avne usl uge, kao i mogu}nost da r azvi jaju svoje i deje

TRE] I „DUNAVSKI BI ZNI S F ORUM“ U NOVOM SADU

Vojvodina idealna zastrane investitore

NOVI Sad i Beograd }eod 27. do 29. oktobra bitidoma}ini tre}eg „Dunav-skog biznis foruma“. Podsloganom „Svi za jednog, je-dan za sve“, ciq ove mani-festacije je promocija iafirmacija Vojvodine kaonajperspektivnijeg regio-na i Srbije kao najpo`eq-nije dr`ave za investira-wa.

Teme foruma su: „Dunav-ska strategija - pozitivnaiskustva i o~ekivawa“,„Odr`ivi razvoj - energe-tika, vodni resursi i zele-na industrija“, „Biznis ufunkciji prosperiteta“,„Agrobiznis - kvalitet nepoznaje granice“, „Dunav i

internacionalni prospe-ritet“, „@ene lideri u bi-znisu“, „Razvoj dru{tvaznawa“, „Nove tehnologi-je“, „Inovativnost“, „Kre-ativnost - nova radna me-sta i mladi lideri, ospo-sobqavawe i zapo{qavawe.

O~ekuje se prisustvo oko500 u~esnika iz Nema~ke,Austrije, ^e{ke, Slova~-ke, Ma|arske, Slovenije,Hrvatske, Bosne i Herce-govine, Crne Gore, Srbije,Rumunije, Bugarske, Mol-davije i Ukrajine.

U~e{}e su potvrdili„Luka Konstanca“, „[naj-derelektrik“, „Delta hol-ding“, „Telekom“, „M-telCrna Gora“, „Naftahem“,

EPS, ambasadori Austrije,^e{ke, Crne Gore, Bosne iHercegovine i Slovenije,zatim dr Kurt Pu{inger,koordinator prioritetneoblasti evropske strategi-je za dunavski region, Gu-nila Almagren, predsed-nik Evropskog zanatskogudru`ewa malih i sred-wih preduze}a, Georgi Ta-bakov, predsednik Bugar-skog ekonomskog foruma...

Organizatori ovog doga-|aja su „Medija invent“,Centralnoevropski fo-rum za razvoj i Univerzi-tet u Novom Sadu, a pokro-viteqi Privredna komoraSrbije i Vlada AutonomnePokrajine Vojvodine. n

REMONTNI poslovi u„Elektroprivredi Srbije“privode se kraju, pa je prenekoliko dana zavr{en iremont ugqenog sistema napovr{inskom kopu „Drm-no“. Planirani radovi za-vr{eni su u planiranomroku i trenutno su u tokufunkcionalne probe, a za-po~iwe i redovan proi-zvodni proces na iskopava-wu ugqa.

Tokom ovog remonta ra-dilo se na generalnom sre-|ivawu osnovne rudarskemehanizacije i opreme.Uporedo je ura|ena i re-konstrukcija transportnogizvoznog ugqenog sistema udu`ini od 2,7 kilometarakojim }e se ugaq transpor-tovati prema drobilani napreradu, a potom i prematermoelektranama u Drmnu

i Kostolcu. Na ugqenom si-stemu na kopu „Drmno“ ra-di}e dva bagera, a sredi-nom novembra o~ekuje seukqu~ewe u proizvodniproces i tre}eg bagera„SchRs 800“, na kome se tre-nutno radi rekonstrukcija.

Rudari kostola~kog kopa~ine sve kako bi u nared-nom zimskom periodu obez-bedili sigurno i pouzdanosnabdevawe termoenerget-skih kapaciteta i odgovo-rili postavqenim proi-zvodnim obavezama. Na de-ponijama kopa „Drmno“ na-lazi se vi{e od400.000 tona sit-nog ugqa, atrenutnootkriveneeksploata-cione

rezerve ugqa u le`i-{tu povr{inskog ko-pa procewuju se na dvai po miliona tona stendencijom porastau narednom periodu.

Remonti u termoe-lektrani „KostolacA“ su zavr{eni, dok jeblok B1 u termoelek-trani „Kostolac B“ uzavr{noj fazi revita-lizacije. Zavr{etkomremontnih aktivno-sti u termoelektrani„Kostolac A“ obezbe-|eni su svi uslovi za

po~etak grejnesezone u Ko-stolcu i Po-`arevcu. n

Spremni do zimeREMONTI U „ELEKTROPRI VREDI SRBI JE“ PRI KRAJU

U kopu „Dr mno“ vi { e od 400.00 t ona ugq a