Embed Size (px)
Citation preview
2 Februar 2014.
B I Z N I S
3www.serbianmirror.comFebruar 2014.
I Z R E D A K C I J E
Srb info strana 4
Politi~ke aktuelnosti strana 5
Vanjini biseri: [aputanje praznog nov~anika strana 6
Uspe{no izveden “Profesionalac” strana 7
11 godina politi~kog procesa protiv [e{elja strana 8
Vratite narodu oglasne table strana 10
Sidnejska opera peva sa Srpkinjom strane 11
@ivot Srba u ^ikagu strana 12
Igra}e se najve}e kolo na svetu strana 13
Legenda o danu zaljubljenih strana 14
Uru~ene nagrade sa festivala srpskog filma strana 15
Zemlja ~uda - Markovi konaci strana 19
[vajcarac u Beogradu strane 20
Sanja Be{ti} dobila nagradu “Tesla spirit” strane 21
Iz generalnog konzulata R. Srbije u ^ikagu strane 22
Pravoslavlje strana 23
Umetnik za sva vremena Branislav Nu{i} strana 24
Sport u januaru strana 25
Dogodilo se u februaru strana 26
Zdravlje strana 27
^estitke - mediji strana 29
Vedra strana strana 30
TIRA@: 18.000
SADR@AJ
PUBLISHED BY
Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •
P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613
• Phone: 773.744.0373
• OSNIVA^: Slavica Petrovi}
• UREDNIK: Slavica Petrovi}
• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}
• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},
Nenad Jovanovi}
• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),
Aleksandra Miti} (Ni{),
Milan Lu~i} (New York),
Sta{a Nasti} (Holivud)
ALL RIGHTS RESERVED:
Ogledalo is not responsible for advertisments,
advertising articles and their contents
E-mail: [email protected]
Web: www.serbianmirror.com
• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)
• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)
“[to god tka{,vezuj konce za nebo”
Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}
NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------
CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------
ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------
Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite
na adresu Ogledala
Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613
Izreku, da
vreme leti, upra-
vo nam je na
delu pokazao
januar mesec,
koji je proleteo i
ostao za nama.
Proslavili smo
Bo`i}, Srpsku
Novu godinu i
Svetog Savu.
Proleteo je i zim-
ski raspust. Neki
su putovali preko okeana i vratili se, kao
da nigde nisu i{li. Ameri~ki kontinent su
pogodile jako niske temperature, dok je u
Srbiji bilo prole}e. Bilo kako bilo, januar
2014. nas je na neki ~udan na~in i tamo i
ovde, ostavio bez re~i. No, idemo dalje.
Februar, osim {to je najkra}i mesec
u godini, ~ak i kada je ona prestupna,
op{teprihva}en je kao mesec ljubavi i
vina. Neki slave Svetog Trifuna, neki
Svetog Valentina, a istina je da jedno bez
drugog ne mogu.
Sa druge strane, 15. februara Srbija
obele`ava svoj Dan dr`avnosti. Ovaj
datum je jedan od najbitnijih u
politi~kom, kulturnom i istorijskom kalen-
daru Srbije. Pored toga {to je Dan
dr`avnosti, on je i Dan ustavnosti kao i
dan se}anja na po~etak Prvog Srpskog
ustanka. Dan dr`avnosti Srbije se slavio
do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca, nakon ~ega je ukinut, da bi u
Srbiji ponovo po~eo da se slavi od 2002.
godine.
Kada je u pitanju 15. februar, kao
verski praznik – Sretenje, postoji i jedno
narodno verovanje. Obratite pa`nju na
osobu koju }ete prvu sresti tog jutra po
izlasku iz ku}e. Mo`da }e vam neko od
slu~ajnih prolaznika doneti sre}u koja }e
vas pratiti do kraja godine.
U svakom slu~aju, februar }e biti
veoma interesantan mesec, naravno uz
neizbe`no “Ogledalo“ koje je kao i uvek
redovno sa vama ve} vi{e od dvanaest
godina. A ovo }e u svakom pogledu biti
zima za pam}enje.
Srda~no va{a,
Slavica Petrovi},
glavni i odgovorni urednik
RE^ UREDNIKA
Februar 2014.
S R B I N F O
4
8. februar, 20 ~asovaSRPSKO POZORIŠTE “MIRA SREM^EVI]”
PRIKAZUJE POZORI[NU PREDSTAVU
PPPPRRRROOOOFFFFEEEESSSSIIIIOOOONNNNAAAALLLLAAAACCCCPo tekstu Du{ana Kova~evi}a
u re`iji Slavice Petrovi}
Igraju:Luka Laban: Vlatko @drale
Teodor Teja Kraj: Vladimir MulinaMarta: Ana Mitri}
Jedan sasvim normalan Ludak: Milenko [i{aricaGlas Majke: Ankica Rataracinspicijent: Mi{a Petkovi}Muzika: Dalibor Tojagi}Ton: Milenko [i{arica
McCormick Place :: Chicago Auto Show
FFFFEEEEBBBB.... 11114444.... ----11115555.... 2222000011114444....Valentines Day
Bubamara :: Duo Djordjevi}
KAFE KNJI@ARA BUBAMARA4305 N KEDZIE AV CHICAGO IL 60618 773.293.6337
11115555.... FFFFEEEEBBBB.... 2222000011114444....Revolver :: YoU Rock Cafe
Holy Resurrection Church :: Skadarlijsko ve~e@upa :: Dolar Bend
Bubamara :: Duo Djordjevi}
Radio Romski Dukat-Nostalgija ovog meseca obele`ava
22 godine svog rada i postojanja.
DAN @ENA/ 8. mart20:00h
Hanging Gardens8301 W. Belmont Ave, River Grove, IL, 60171
Ulaz unapred $35 / $40 na vratimInformacije 773.653.0388
BOBANRAJOVI]
“Srpsko Ogledalo” ovom prilikom ~estita ovaj va`anjubilej dragim medijskim kolegama, Milici i AlijiDalipovi}, sa `eljomda njihova profesionalnaposve}enost budejo{ sna`nija. Od svog osnivanja.Radio RomskiDukat- Nostalgijaima svoj pe~at i aut-enti~nost, koji slu{aoce neostavljaravnodu{nim. “Ogledalo” vam `elipuno uspeha u daljem radu i prosperitet nasvakom planu.
A K T U E L N O
5www.serbianmirror.comFebruar 2014.
Pi{e: Marijana Maljkovi}
RASPISANI
IZBORI ZA
16. MART
Predsednik Srbije TomislavNikoli} potpisao je ukaz oraspu{tanju Skup{tine i
odluku o raspisivanju vanrednihparlamentarnih izbora za 16. mart.Do izbora, Vlada }e funkcionisati utehni~kom mandatu. Istog danakada i parlamentarni, odr`avaju sei izbori u Beogradu, a i gradjani uNegotinu i Pe}incima bira}eskup{tine svojih op{tina.
Bi}e ovo desetivi{estrana~ki i sedmi vanredni par-lamentarni izbori, koji }e imatinajkra}u kampanju do sada, odsamo mesec i po dana. Aktuelnavlast tvrdi da je za dve godine odposlednjih izbora Srbija do`ivelapromene na bolje. Zasluge pripada-ju svima koji vr{e dr`avne funkci-je, pre svega Vladi Srbije, rekao jeNikoli} navode}i da smouspostavili dijalog sa privremeniminstitucijama iz Pri{tine, otvorilivrata mnogih insitucija, a politikaSrbije prihva}ena je u mnogimdr`avama u svetu. “Stvorili smo iobonovili mnoga prijateljstva i sadanas ~eka mnogo posla, bolnereforme koje }e unaprediti `ivotgradjana. Ispunjavanje uslova kojepostavlja EU takodje do~ekujemo uboljoj atmosferi nego pre dvegodine”, rekao je Nikoli}.
Za ove republi~ke izboreprva je progla{ena lista SNS.Nosilac liste ove stranke je prvipotpredsednik Vlade AleksandarVu~i}, a osim kadrova naprednja-ka, na njoj }e se na}i i SDPSRasima Ljaji}a, NS, SPO i Pokretsocijalista Aleksandra Vulina. Nalisti se nalazi i protpredsednik ovestranke i do skoro predsednikRepubli~ke Skup{tine Neboj{aStefanovi}, Jadranka Joksimovi},biv{i ministar poljoprivrede GoranKne`evi}, sin predsednika SrbijeRadomir Nikoli}, Maja Gojkovi},doskora{nji ministar sporta VanjaUdovi~i} i Zoran Babi}, doraspu{tanja parlamenta {efodborni~ke grupe SNS. Od “vid-jenijih” naprednajka na listi senalaze i Sa{a Mirkovi}, estradnimenad`er, kao i Milovan Drecun,predsednik skup{tinskog odbora zaKosovo i Metohiju. Kada su upitanju kandidati iz drugih strana-ka, na listi se nalaze i AleksandarVulin (Pokret Socijalista),
Dubravka Filipovski (NS),Aleksandar Jugovi} (SPO), suprugaBogoljuba Kari}a Milanka, MarjanRisti~evi} lider Narodne selja~kestranke, Ivan Bauer i MehoOmerovi} (SDPS), Olgica Bati}}erka nekada{njeg lidera DHSSVladana Bati}a...
Broj dva na bira~kimlisti}ima bi}e koalicijaSPS-PUPS-JS, ~iji je prvi na listilider socijalista Ivica Da~i}. Nalisti nema nikakvih iznenadjenja, apredali su je zamenik predsednikaSPS @arko Obradovi}, zamenikpredsednika PUPS Milan
Krkobabi} i lider JedinstveneSrbije Dragan Markovi}.
DSS je takodje predalalistu kandidata za vanredne parla-mentarne izbore, a njen liderVojislav Ko{tunica pozvao je grad-jane da podr`e politiku neutralnos-ti koja Srbiji donosi slobodu, a nepolitiku isklju~ivog oslonca na EU.“Sada{nja vladaju}a politika SNSpotpuno je i do kraja bezrezervnovezana za EU i to je glavni uzrokduboke dr`avne, ekonomske,moralne i politi~ke krize kroz kojuSrbija prolazi. Pozivam gradjane dazajedni~ki promenimo takvu poli-tiku isklju~ivog oslonca na EU i daglasaju za politi~ku neutralnost, ato zna~i za Srbiju i sloboduSrbije”, poru~io je Ko{tunica. Onje naglasio da veruje da politi~kaneutralnost za koju se zala`e DSSgarantuje Srbiji normalnu i sigurnubudu}nost.
Najvi{e pra{ine podiglose oko DS-a koga svakodnevno
napu{taju ~lanovi. Jedan od ve}ihimena koji je iza{ao is stranke jeBoris Tadi}, koji je dogovorioizborni blok koji }e ~initi Novademokratska stranka, LSV, ZZS,Bo{nja~ki blok SulejmanaUgljanina DZVM i Zeleni. Tadi} jenaglasio da je cilj tog bloka osvo-jenih 10 odsto glasova, i on je ve}odabrao fotelju na koju se “nam-era~io” pa su sve glasnije speku-lacije da je jedna od opcija nakonizbora i saradnja sa SNS. Premasaznanjima, ukoliko na kraju udjeu vladu sa naprednjacima, Tadi}namerava da za sebe zatra`i mesto
ministra spoljnih poslova.P r e d s e d n i { t v o
Demokratske stranke donelo jeodluku da }e stranka, koja je znat-no oslabljena napu{tanjem brojnih~lanova medju kojima su i mnogikoji su u ovoj stranci od njenogosnivanja, na predstoje}im izbori-ma nastupati na zajedni~koj listi saNovom strankom, Demokratskimsavezom Hrvata Vojvodine(DSHV), Udru`enim sindikatimaSrbije “Sloga”, Bogatom Srbijom ivelikim brojem istaknutih pojedi-naca. Na zajedni~koj listi sa DS su,kako je saop{tila ta stranka, iistaknuti borci za demokratiju iljudska prava, medju kojima je iAida ]orovi}.
Radikali su najavili da }ebiti najve}e iznenadjenje na izbori-ma i pobratimili se Obrazom, pa jetako Mladen Obradovi} postao ~lanporodice srpskih radikala, aNemanja [arovi} saborac Srpskogobraza. – Ovo nije puki koalicioni
dogovor od danas do sutra, ovo jeistinska sabornost onih koji susvoje rodoljublje pokazali delima,`rtvom i istrajno{}u, a koja dajepriliku da svetosavski nacionalistikona~no dobiju svoje predstavnikeu Skup{tini Srbije – rekao jeObradovi}. Tako }e se na listi SRSza republi~ke izbore pojaviti poredvernih radikala i Mladen Obradovi}sa ~lanovima Srpskog obraza.
Predsednik LDP-a^edomir Jovanovi} izjavio je da }eta stranka u~estvovati na izborimada bi pobedila, da LDP bude ispredstranaka Borisa Tadi}a i DraganaDjilasa i da `eli da pobedi ipredsednika SPS-a Ivicu Da~i}a.“@elim da pobedimo Da~i}a, da nebi ucenjivao Srbiju, jer samo todobro radi. Prevario je Ko{tunicu,prevario je Tadi}a, sada bi da pre-vari ~itavu zemlju. @elim da muoduzmemo tu mo} ucenjivanja kojaga je dovela u poziciju da on budetaj koji postavlja gradona~elnika, ane Beogradjani”, dodao jeJovanovi}.
Nakon {to je podneoostavku na mesto ministra privredeSrbije zbog nesprovodjenjaekonomskih reformi, pre svegazbog izmena Zakona o radu, kojesu izazvale op{tu polemiku ujavnosti, kao i proteste radnika isindikata, Sa{a Radulovi} osnivaoje udru`enja gradjana “Dosta jebilo. Restart” koja }e sa svojomlistom iza}i na naredne izbore.–Mi imamo uru{enu dr`avu,uru{ene institucije sistema. Onenisu nezavisne, nego su probu{eneod strane raznih kabineta ipoliti~kih stranaka, koje kroz njihostvaruju svoje interese. Umestoda institucije funkcioni{u u skladusa zakonom i da vr{e svojenadle`nosti, one rade po nalozima– ocenio je Radulovi}.
OTVORENI
PREGOVORI
SRBIJE SA EU
UBriselu je odr`ana prvamedjuvladina konferencijaizmedju Srbije i EU, ~ime
je zvani~no ozna~en po~etak pris-tupnih pregovora. Premijer SrbijeIvica Da~i} je ocenio da po~etakpregovora predstavlja najva`nijidogadjaj za Srbiju posle Drugogsvetskog rata. Ovo je istorijski dani za Srbiju i za EU, ~estitam, rekao
je ministar EU za pro{irenje [tefanFile na srpskom jeziku u sedi{tuEU. Prema njegovim re~imapo~etak pregovora predstavljazaslu`eno priznanje naporimarukovodstva Srbije u prihvatanjureformi, kao i hrabrim potezima uvezi normalizacije odnosa saKosovom.
Zamenik premijera iministar spoljnih poslova Gr~keEvangelos Venizelos je, u imeEU, saop{tio da su, na zado-voljstvo svih dr`ava ~lanica,otvoreni pregovori o pristupanjuSrbije Evropskoj uniji. On jerekao da je na sastanku pred-stavljen pregovara~ki okvir EUza Srbiju, koji je uradjen naosnovu iskustva prethodnihprocesa pro{irenja, ali ispecifi~nosti Srbije. Cilj je daSrbija usvoji i primeni pravnetekovine EU, ali i da osigura daBeograd i Pri{tina ostanu naevropskom putu, bez medju-sobnog blokiranja, rekao jeVenizelos. Konstatuju}i da je ovosjajan dan za evropsku perspek-tivu regiona, gr~ki {ef diplomati-je je dodao i da mu je drago {tosu pregovori sa Srbijom po~eli zavreme predsedavanja njegovedr`ave Unijom.
Premijer Srbije IvicaDa~i} ocenio je da }e po~etak pre-govora u istorijskom smislu odred-iti dalji put Srbije i vrednostimakojima te`i. “Zaslu`ili smo ovajdan, jer smo strpljivo i posve}enoradili. Takodje, osta}emoposve}eni izgradnji evropskihvrednosti i standarda, unutra{njimreformama i nastavku dijaloga saPri{tinom”, najavio je Da~i},dodav{i i da proces pridru`ivanjaSrbije EU nije pitanje koje se ti~estatusa Kosova.
Prema re~ima vicepremi-jera Srbije Aleksandra Vu~i}a,postavljanje zastave Srbije poredzastava ~lanica EU u Briselu pred-stavlja veliki simbol za na{uzemlju, ali i znak da mo`emo dareformi{emo zemlju kao {to su tou~inili svi evropski narodi. “Nedajemo prazna obe}anja ni EU nigradjanima Srbije i zato ka`em dasu pred nama te{ki izazovi. Uverensam da mo`emo da ispunimoobaveze do 2018. godine, a ondaod politike i klime u EU zavisiho}e li mo}i da prihvate Srbiju kaonovog ~lana 2020. godine”, rekaoje Vu~i}.
Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} na glasanju sa suprugom
6 Februar 2014.
V A N J I N I B I S E R I
Mobilni telefoni sunam potpunopromenili `ivot.
U{li su u na{e misli i na{enov~anike. ^im se probudi-mo, zagledamo displej: da lije neko zvao ili poslaoporuku dok smo mirnospavali? Idemo ulicom ipri~amo, zagledani u nebo,pa ljudi sa druge straneulice misle da se svadjamosami sa sobom.
U mojoj porodicikoristi se pet mobilnih tele-fona i dva stabilna telefona.Koliko njih sedmorica, mislim na telefone,koriste moj nov~anik, ne smem da ka`em,jer }e u poreskoj upravi pomisliti kako samla`no predstavio godi{nja primanja.
A sve je po~elo tako naivno. Prvosu se pojavili mobilni telefoni koje su koris-tili samo imu}ni gradjani, jer je trebaloodvojiti deset hiljada maraka po aparatu.Bilo je to vreme velike plja~ke.
Posle prvog talasa kada se praznenov~anici onih {to su lako do{li do velikihpara pa ne umeju da ih cene, krenuo jenapad na d`epove prose~nih gradjana.Ra~unica je bila prosta: prvo je njih stotinuplatilo po deset hiljada maraka, a sada jenjih deset hiljada platilo po sto maraka. Pa
je, potom, njih sto hiljadaplatilo po pedeset maraka.Pa je njih milion...
Moja porodica sebrzo prilagodjavala izazovi-ma novih tehnologijaskrivenih u mobilnom tele-fonu. Supruga se, dodu{e,dugo opirala ovom izazovu,pa je na po~etku karijerevlasnice mobilnog telefonareagovala vrlo ~udno. Kadabi u njenoj torbi zazvoniotelefon, ona je bacala torbuupla{ena nepoznatimzvukom. U drugoj fazi je
celu torbu prinosila na uho, a u tre}oj fazije, nakon zvonjave, istresala torbu na asfaltu potrazi za telefonom.
Danas je iskusni korisnik mobilnetelefonije koji ume da pozove nepoznati broji da se odazove nakon ne~ijeg poziva. Istiniza volju, ne ume da {alje poruke, ali tonadoknadjuje so~nom pri~om koju je te{kospakovati u pisanu formu.
Ceo uvod sam napravio zbogmuke koja me sustigla ne zbog mobilnog,ve} zbog stabilnog telefona. Jednog mesecastigao je enormno visok ra~un, pa je supru-ga oti{la u po{tu da im se... bolje da nepominjem njen izraz. Tamo su joj pokazalilisting poziva na kome se stalno ponavljao
nepoznati broj.- Izvinite, ja ne znam ~iji je ovo
broj.-Taj broj je registrovan u Gvineji
Bisao.-Ali, mi nemamo nikoga u Gvineji
Bisao.-Da li imate decu?-Imam tri sina i mu`a.-Pitajte njih koga imaju u Gvineji
Bisao. Ta~nije, to je broj „vru}e linije”.Moja supruga je pobelela, dali su
joj {e}er i vodu, malo je osve`ili i pustili naulicu.
Odlu~io sam da re{im ovaj slu~aj,pa sam odr`ao hitan sastanak mu{kog delaporodice. Na po~eku sastanka sam upoznao
sinove sa novonastalom situacijom: neko odnjih koristi „vru}u liniju”.
- Ko od nas ~etvorice ima ribu? –pitao sam jezikom njihove generacije.
Najstariji sin, stariji blizanac i ja,podigli smo po dva prsta. Mladji blizanac jegundjao i zatim napustio sastanak pra}enzajedni~kim zaklju~kom tri preostala mu{ka~lana porodice Buli}: „Sram te bilo!”
Zatim je oti{ao i stariji blizanac.Bio je sre}an, jer je imao materijala zadvomese~no izludjivanje mladjeg brata.
- Znao sam. Nema devojku, pa gapali telefonsko {aputanje – rekao samrazo~arano.
- ]ale, keva se ne ra~una – rekaoje moj najstariji sin i iza{ao iz sobe.
Specijalno izdanje romana
„Jovanovo zaveštanje”
Vanje Buli}a
„Jovanovo zaveštanje” je istorijski triler
koji se pojavio sredinom aprila 2013. godine
i za samo pet meseci do`iveo je dvanaesto
izdanje. Svi oni koji su ostali „gladni” još
ovakvih si`ea bi}e oduševljeni što im je Vanja
Buli} pripremio triler koji kombinuje kontekst
tajnih društava i srpske istorije.
[APUTANJE PRAZNOG NOV^ANIKA
Specijalno za Ogledalo - Vanja Buli}
P O Z O R I [ T E
Na premijeri pozori{ne predstave“PROFESIONALAC” po teksuDu{ana Kova~evi}a, a u re`iji
Slavice Petrovi}, ~ika{ki ljubiteljipozori{ta su uz odu{evljenje gromoglasnopozdravili glumce.
U subotu, 1. februara izvedena jeova predstava na sceni malog ali vrednogsrpskog teatra Mira Srem~evi}, jedinogsrpskog pozori{ta u Americi.
I za ovu predstavu tra`ila se
karta vi{e i dodate su ekstra stolice, kakobi se smestili svi oni ljubitelji ove umet-nosti, koje ~ak ni nevreme nije spre~ilo dadodju i pogledaju ovo poznato delo na{egnajpriznatijeg dramskog pisca.
Pred samu predstavu, direktorkapozori{ta Slavica Petrovi} se zahvalilavernoj publici na velikom odzivu inaglasila va`nost otvaranja pozori{nesezone sa delom renomiranog piscaDu{ana Kova~evi}a. Tom prilikom ona je
pro~itala Kova~evi}evu poruku koju je ondirektno iz Beograda uputio publici iglumcima na{eg ~ika{kog pozori{ta.
Mlada, talentovana i ambicioznagluma~ka ekipa koju su sa~injavali:Vladimir Mulina, Vlatko @drale, AnaMitri} i Milenko [i{arica, zablistala je nasceni, pokazala besprekornu uigranost irasko{ni talenat. Glumci su dali svojmaksimum {to je publika prepoznala i saodu{evljenjem pozdravila. Mi{a Petkovi}
se na{ao u ulozi inspicijenta i pomo}nikare`ije. Odli~nu muziku za ovu predstavuuradio je talentovani muzi~aj DaliborTojagi}.
Provereno dobra re`ija SlavicePetrovi} i ovaj put je svojim novim ideja-ma prijatno iznenadila ljubitelje pozori{ta.
Ukoliko niste ovu odli~nu pred-stavu videli na premijeri, ne propustiteprvu reprizu koja je zakazana za 8. febru-ar u 20 ~asova.
7Februar 2014. www.serbianmirror.com
Jo{ jedna uspe{na predstava na sceni Srpskog pozori{ta iz ^ikaga.
USPE[NO IZVEDEN"PROFESIONALAC"
I N T E R V J U
8 Februar 2014.
GODINA POLITI^KOG PROCESA PROTIV [E[ELJAPro{lo je 11 godina od kada
se dr Vojislav [e{elj 24.februara 2003. godine
dobrovoljno predao Ha{kom tri-bunalu, a prvostepena presuda jo{nije izre~ena. Njegov predmetzadao je mnogo glavoboljetu`ila{tvu i sudijama, a [e{elj jeu{ao u istoriju i po tome {to jepostao pritvorenik sa najdu`imsta`om u istoriji evropskog pravo-sudja, re~eno je jo{ pre nekolikogodina. Brojni poznavaoci pravo-sudja kritikovali su ovo skan-dalozno sudjenje, ~ak je tu`ilacSer` Bramerc ocenio da se tribu-nal obrukao na sudjenju [e{elju ida taj proces nije primer kako bitrebalo da funkcioni{e medjunaro-dno pravo. Iako je o~igledno dase [e{elju godinama kr{e osnovnaljudska prava i to u srcu Evrope,niko, ni njegova zemlja, niti bilokoja organizacija za za{titu ljud-skih prava ni{ta ne ~ine potom pitanju.
O razlozimaovakvog skandaloznog sud-jenja, zdravstvenom stanjui [e{eljevim planovimaekskluzivno za Ogledalogovori potpredsednicaSrpske radikalne stranke ibiv{a zamenica ministrapravde Vjerica Radeta.
[ta je, povama, razlog da dr[e{elj ve} jedanaestgodina ~eka presudu uzatvoru?
V . R . :Nezabele`ena du`inapostupka bez izricanjaprvostepene presudenajbolji je dokaz da seprotiv [e{elja vodi poli-ti~ki proces. 11 godinaprocesa oble`eno je kr{enjem nje-govih osnovnih ljudskih i proces-
nih prava, ali je on, bez obzira nato, pokazao svoju superiornost io~igledno je pobedio Ha{ki tribu-nal, bez obzira na presudu koju }eha{ke sudije doneti.
Zbog ~ega sve vi{e svet-skih eksperata tvrdi da je poredprocesa i optu`nica skan-dalozna?
V . R . :Optu`nica je bezvaljanog pravnogosnova i tozadaje velikep r o b l e m eT r i b u n a l u .Mi smo odp o ~ e t k atvrdili daj eop t u `n i c apisana u
Beogradu i da je Djindji} `eleo da[e{elja skloni sa politi~ke scene uSrbiji. Posle je to potvrdila iKarla del Ponte i u svojoj knjizije napisala da je Djindji} od njetra`io da vodi [e{elja i da ga nevra}a u Srbiju. U [e{eljevom
slu~aju je najpre napisanaoptu`nica, a tek kasni-
je tra`eni dokazi {toje svojevrstanpravni skandal izbog toga jet u ` i l a { t v od o v o d i l ola`ne sve-doke, ali ihje [e{eljraskrinkao.
[ta je dr`ava Srbijau~inila da svom gradjaninuVojislavu [eselju za{titi osnovnaljudska prava, koja mu se vi{eod deceniju kr{e?
V.R.: U Srbiji se smen-juju re`imi, svaki je gori od onogprethodnog i nikom od predstavni-ka tih re`ima nije u interesu dakao politi~kog protivnika imajuVojislava [e{elja i niko nikadanije rekao ni jednu re~ u za{titunjegovih prava, mada [e{elj ne bini prihvatio nikakvu pomo} odpredstavnika re`ima koji izdajusrpske nacionalne interese.
Da li ste od Vu~i}a iNikoli}a, bez obzira narazila`enje sa radikalima, o~eki-vali da }e osetiti bar malu dozuzahvalnosti prema dr [e{elju, iu~initi vi{e, jer je ~injenica da su
ga iskoristili da bi se lansir-ali dalje u svet politike?
V.R.: Od njihni{ta nismo o~ekivali,oni su za velike pare izSAD i velikih evropskihsila prodali ideologiju i~inili sve da Stranku pot-puno uni{te. Mi smoznali da se oni “prave”da bi uradili najprljavijeposlove u Srbiji, ~ak iono {to se nisu usudiliTadi} i njegovi kada subili na vlasti, predajaKosova i Metohije u{iptarske ruke najboljije dokaz da smo bili upravu.
Da li jezabele`eno u novijojistoriji, naro~ito uEvropi koja se pred-s t a v l j ademokratskom, daneko u zatvoru ~eka11 godina do
prvostepene presude i da linegde postoji odredba kojaograni~ava du`inu ovakvogzadr`avanja bez presude?
V.R: [e{eljev slu~aj jejedinstven u Evropi. Pravo na pravi~no sudjenje urazumnom roku garantujeEvropska povelja o ljudskim prav-ima, ali je ona u [e{eljevomslu~aju apsolutno poga`ena.
Dr [e{elj je nedavnotra`io oslobadjanje ili novo sud-jenje. Recite nam nesto vi{e otome.
V.R.: [e{elj je ulo`io`albu na odluku pretresnog ve}ada se posle izuze}a sudijeHarhofa, postupak protiv njeganastavi sa novim sudijomNiangom. S obzirom da taj sudijanikada nije video Vojislava[e{elja i nije u~estvovao usaslu{anju nijednog svedoka,takav pravni presedan bio bi apso-lutno neodr`iv. [e{elj je u `albitra`io ili da se postupak obustavii on odmah pusti na slobodu, ilida postupak sa novim sudijompo~ne iz po~etka, {to bi opet biopresedan posle 11 godina pro-tivpravnog pritvora. ^eka se odlu-ka `albenog ve}a.
Kakvo je zdravstveno idu{evno stanje dr [e{elja?
V.R.: [e{elj je nedavnooperisan od raka debelog creva.Dobro se ose}a, a psihi~ki nijednog momenta nije bio lo{e.Ovih dana osnovna preokupacijasu mu izbori i samo o tome raz-govaramo i dogovaramo se ona~inu kampanje, uvereni da }ebira~i ovaj put razumeti na{eporuke i vratiti nas u Skup{tinuSrbije, koja je bez radikala pot-puno izgubila smisao.
SRS je sve do 2008.godine bila najja~a opoziciona
Intervju: Vjerica Radeta
11111111
I N T E R V J U
9www.serbianmirror.comFebruar 2014.
KO JE VOJISLAV [E[ELJ[e{elj je u Sarajevu diplomirao na Pravnom fakultetu, 1976. godine.
Na istom fakultetu je magistrirao 1977, a doktorirao u Beogradu 1979. godine~ime je postao najmladji doktor prava u Jugoslaviji. Karijeru je zapo~eo kaoasistent na sarajevskom fakultetu. Vrlo rano je odbacio komunisti~ku ideologi-ju, postao disident i kriti~ar tada{njeg re`ima. Do{ao je u sukob sa komu-nisti~kom vlasti tada{nje SR BiH, zbog ~ega je bio iza~en sa Fakulteta, pra}enod strane UDBE i na kraju osudjen na zatvorsku kaznu od 8 godina. Pu{ten jenakon 2 godine zahvaljuju}i brojnim protestima i peticijama intelektualaca izcele tada{nje zemlje i interesovanja strane {tampe za njegov slu~aj. Poizkasku iz zatvora preselio se u Beograd, gde se je izdr`avao pisanjem isamostalnim izdavanjem knjiga i postao je ~lan Udru`enja knji`evnika Srbije.Tokom 1989. godine, [e{elj je odr`ao 97 predavanja Srbima u dijaspori, od
kojih je ve}ina odr`ana u Americi i Kanadi, a manji deo u zemljama zapadneEvrope i Australiji.
Po povratku u zemlju, sa Vukom Dra{kovi}em osnovao je politi~kustranku pod nazivom Srpska Narodna Obnova (SNO), medjutim stranka seubrzo podelila. Idu}e 1990. godine, [e{elj je osnovao Srpski ~etni~ki pokret,koji je zabranjen. 1991. godine bio je jedan od osniva~a i izabran je zapredsednika Srpske radikalne stranke, {to ostaje sve do danas. Vi{e od 10godina biran je za narodnog poslanika u Skup{tini Srbije i Skup{tini SRJugoslavije. ^etiri puta je bio kandidat za predsednika Republike Srbije.Obavljao je du`nosti potpredsednika Vlade Srbije (1998.-2000.), a u periodu1996.—1998. bio je predsednik op{tine Zemun.
Poznat je kao sna`an i upe~atljiv govornik, britkog uma i veomao{trog jezika, zbog ~ega je nekoliko puta bio u zatvoru. O`enjen je, otac~etvorice sinova i ima dva unuka.
partija u Srbiji. [ta se posledesilo i kakvi su planoviradikala na predstoje}im izbori-ma?
V.R.: Od odlaskapredsednika u Hag poku{avali suda nas razbiju, ali nisu uspeli svedok medju nama nisu na{lilakome na novac, koji se nisulibili da prodaju veru za ve~eru.To je mnoge na{e bira~e zbunilopa ve}ina ni do sada ne izlazi naizbore, ali se nadamo da }e ovajput to da se promeni. Na{aobaveza je da Stranku vratimo namesto koje nam zaista pripada ida se u skup{tini izborimo zamesto i za predsednika kojeguskoro o~ekujemo. [e{elj je nosi-lac liste, prvi na izbornoj listi iizvesno poslanik u budu}em
skup{tinskom sazivu.„Bio bih duboko
nesre}an kada bi taj svetskicirkus pro{ao bez mog direk-tnog u~e{}a. Jedva ~ekam daodem u Hag, {to pre i u bilokom svojstvu. Moj `ivotni ciljnije da mirno umrem u krevetu,ve} da ostavim neko delo pokojem }e me se se}ati pokolen-ja. Hag je za tako ne{to idealnaprilika”, rekao je [e{elj 2003.godine nakon {to je protiv njegapodignuta ha{ka optu`nica.
@elja mu se ostvarila.Zbog velikog skandaloznogsudjenja i najve}e farse mod-ernog pravosudja u sredEvrope, Vojislav [e{elj je u{aou istoriju.
Marijana Maljkovi}
D R U [ T V O
10 Februar 2014.
VRATITE NARODU OGLASNE TABLE
Pi{e: Marko Lopu{ina
Po~inje izborna kampanja. Srbija }eopet da bude izlepljena plakatima,koje }e konkurenti da cepaju, prele-
pljuju, blate i farbaju crnom bojom. UZemunu ve} decenijama na banderama,zidovima, kontejnerima i koje kude viseplakatirane slike [e{elja, Nikoli}a i Vu~i}a.U vreme kada elektronski mediji vladajusvetom u Srbiji se i dalje narodu poruke{alju preko plakata sa krupnim slikama, kaoda je re~ o nepismenim Indijancima, a ne oSrbima.
Da je srpski narod pismen, aposebno njegova najsiroma{nija populacija,mo`emo se uveriti svakog dana u Zemunu,Mladenovcu, Mionici, Ni{u, Po`arevcu,Beogradu i {irom Srbije. U svim mestimagradjani imaju obi~aj da svoje pisaneporuke na papiri}ima ili kompjuterskim lis-tovima ka~e po drve}u, banderama, izlozi-ma, govornicama, autobuskim stajali{tima,kantama za sme}e i automobilima.
Javne povr{ine oki}ene su pisanimoglasima, umrlicama, porukama i pozivimanasumice, iako je to ka`njivo sa 5.000dinara, a te oglase prva ki{a pretvara usme}e. Tako u Zemunu, na Staroj okretnicina banderama i drve}u beli papir i selotejp,kojim su prika~eni uli~ni oglasi, vise kaoprljave ga}e, a da ih niko ne sklanja. U cen-tru Mionice, kapija u parku i svo drve}e suizlepljeni umrlicama, pa se sti~e utisak kaoda se ulazi u groblje, a ne na trg i pijacu.U Ni{u uli~ni oglasi su naka~eni na auto-buskim stajali{tima, na direcima sa tablombroj autobusa, tako visoko, da ih neko neskine, a da ih niko ne mo`e pro~itati.
Ovih oglasa po drve}u i bandera-ma, po stajali{tima i govornicama, imanajvi{e tamo gde je grad ili op{tina siro-ma{nija i gde je kontrola inspekcija nikak-va i gde komunalna policija ne zalazi. Tosrpska sirotinja ispisuje svoje ekonomske
poruke, reklame na papiru i selotejtpu, ukojima poziva gradjane da iznajme stan iligarsonjeru, da kupuju elektronski mera~ pri-tiska, “nema~ki i sa garancijom”, da putujuna bogoslu`enje u manastir Ostrog, da u~estrane jezike, salsu i tango, da pohadjajukurseve borila~kih ve{tina, ili da kupe elek-tri~nu pe} za grejanje ili stari bicikl.
Ima medju ogla{iva~ima pravihprofesionalaca, jer autori oglasa za prodajumera~a pritiska, nema~kog, i turisti~kog
putovanja u manastir Ostrog, su u stanju dadnevno, obi~no svakog ponedeljka oblepesvojim oglasima sva autobuska stajali{ta idrve}e, kao i bandere od kraja Zemuna docentra Beograda.
Kako je re~ o ilegalnom poslu ikomunalnom prekr{aju, koji ne znam konapla}uje 5.000 dinara po oglasu, oka~enomna javnoj povr{ini, o~igledno da ga ne trebaspre~iti ve} ga treba le~iti. Ogla{avanje{irom ulica i lepljenjem poruke gde god se
stigne je nasu{na potreba gradjana, koji neznaju za {tampane i elektronske oglase umedijima. Op{tinske vlasti ne prepoznajuovu potrebu gradjana, a i ne vide ovoru`enje svog mesta.
Od tog zidnog medijskogogla{avanja i ka~enja poruka po drve}u ibanderama, najgori su grafiti koji se ispisu-ju po belim zidovima lepih zgrada i ku}a.Te objekte unakazuju najvi{e obesni fudbal-ski navija~i ili huligani, koji ispisuju svoje
poruke mr`nje prema suparni~kom taboru.Tako godinama ratuju “grobari” i “delije”po Beogradu. Milanu Ga~i}u na po~etkuPrvomajske ulice huligani su 112 putai{arali spoljni zid ku}e. Ima medjutim natim grafitima i politi~kih poruka protivSrba, Vojvodjana, Madjara i Roma.
A nedavno je neko na jednomzidu na{vrljao re~i: “Smrt Vu~i}u!” To jeneka stranka poslala svoje ~lanove i simpa-tizere da ru`e lidera SNS po zidovima.
Istovremeno, strana~ki simpatizeri su lepiliplakate protiv Dragana Djilasa.
^udno je u svemu tome da tajobi~aj da se ru`i i sramoti Srbija nikome nesmeta. Nekada, ne tako davno u Srbiji supostojale oglasne table u ustanovama, insti-tucijama, javnim prostorima, pa i pri mes-nim zajednicama. Kako su mesne zajedniceobamrle, jer su zarad demokratije ukinutisvi oblici kolektivnog rada i kolektivnesvesti, to su nestale i oglasne table. Kakoop{tinari ne prepoznaju potrebu svojih sug-radjana da oglase lepe po ulicama i javnimobjektima, to u Zemunu, Mladenovcu,Mionici, Po`arevcu, Ni{u, Beogradu idrugim mestima, nema oglasnih tabli, aliima ru`nih ogla{avanja.
Gde }e ~ovek kome je umro otacda oglasi tu vest i pozove kom{ije nasahranu, nego da oka~i sliku i poruku poko-jnika na drvo, banderu ili na tarabu. A natarabi sva{ta pi{e, ka`e izreka, ali za to uSrbiji niko ne mari. Ostaje samo stra{noru`na slika o zemlji Srbiji u kojoj pokojni-ci vise po drve}u. To vlastima u Mionici nesmeta, jer je na njihovom trgu broj umrlicapo drve}u i najve}i.
Zato predla`em da Javni serviszvani RTS po~ne da obrazuje narod – da nepu{i, da se ne drogira, da ne tu~e uku}ane,da ne prlja i ru`i grad, i da objavi savet ipreporuku gradjanima da ne lepe svojeoglase gde kod stignu. I da RTS i UNSpozovu op{tinare, lokalnu vlast i mesnezajednice da izgrade oglasne table i stave ihna najprometnija mesta u svojoj varo{i.Valjda pokojnici sa umrlica imaju pravo davise na op{tinskoj oglasnoj tabli, a ne nabanderi? I valjda na{i politi~ki kandidati zaizbore treba da budu na panoima, bilbordi-ma, a ne da vise po tarabama, zidovima,drve}u i sme}u. Tako Srbija vi{e ne}e bitijedina zemlja u Evropi u kojoj pisaneporuke gradjana vise kao prljave ga}e pojavnim povr{inama.
Srbija je retka zemlja u Evropi u kojoj su drve}e, govornice, bandere i druge javne povr{ine oki}ene pisanim oglasima, koje ki{a pretvara u sme}e
Reklamna poruka za “divlji” Taxi
