B I Z N I S

2 Septembar 2018.

Pozivamo vasna proslavu17. godišn-

jice rada SRPSKOGOGLEDALA.

Tradicija iobi~aji u `ivotu

jednog naroda, pored jezika i religije,najpresudnije uti~u na stvaranje i o~uvan-je etni~kog identiteta.

Da Ogledalo ~uva i neguje srpskiidentitet i srpske vrednosti potvrdi}e to iovaj put.

Obele`avanje i proslavu svogjubileja Ogledalo }e posvetiti velikim srp-skim pesnicima, piscima, glumcima iboemima starog Beograda – stare Srbije.

Svojim umetni~kim programomseti}emo se plejade knji`evnika, pesnika,glumaca, poput Laze Kosti}a, Djure Jakši}a,Sremca, Nuši}a, Disa, Žanke, ^i~a Ilije,Dobrice Milutinovi}a...

Ovogodišnji jubilej SrpskogOgledala nazvali smo:

VE^E BOEMA ŠEŠIRIJADA U OGLEDALU.Uz zvuke lepih starih pesama, sti-

hove, monologe i anegdote poznatihskadarlijskih boema govori}e glumci srp-skog pozorišta “Mira Srem~evi}”.Bira}emo najlepši `enski, muški i de~jišešir.

Drage dame i gospodo, ukrasitese lepim šeširima i podr`ite rad vašeglista Ogledalo uz donatorsku ve~eru.Budite i vi deo ovog lepog dru`enja koje}e nas podsetiti na neka stara dobra vre-mena.

Proslava 17. godišnjice našeg listauz ovaj divan umetni~ki program odr`a}ese u subotu 6. oktobra, u 19:00h urestoranu VERANDA na adresi: 5700 W. Irving Park Rd. u ^ikagu.

U`iva}emo u staroj autenti~nojsrpskoj kuhinji, koju je ve}ina nas ve}zaboravila.

U nadi da }emo se videti, iskrenovas pozdravljam.

Srda~no vaša,Slavica Petrovi}

3www.serbianmirror.comSeptembar 2018.

Srb info strana 4Politi~ke aktuelnosti strana 5 Miris rata na BalkanuBe}kovi}: Za sada sam pro{ao bolje od Njego{a strana 6 Nestajanje srpskog jezika - razlog za zabrinutost strana 7Ekskluzivno: dr Danica Gruji~i}Nato i danas ubija Srbije strane 8-9Veliki zna~aj srpskog filmskog festivala strana 10-11Milo{u Bikovi}u najvi{e priznanje festivala u Ni{uPi{emo istoriju strana 12Zvuci Srbije u Karnegi HoluSrb Fest na srpskoj ulici strana 13Sars: Ljubav je najve}a droga strana 14Privilegija je danas svirati rokenrol na Balkanu strana 15@ivot preto~en u film strana 19Estrade, hleba i igara strana 20Jedna ljudska pri~a strana 21Sport: Povratak Zvezde na zvezdane staze strana 22Miodrag Petrovi} ^kalja: Govorio je istinu i svidjao se narodu strana 23Konzulat: Vi pitate, konzulat odgovara strana 24Pravoslavlje - Ljubav kao merilo li~nosti strana 25 Horoskop za septembar strana 26Feljton - Gvozdeni puk strana 28 ^estitke - mediji - humanost strana 29Vedra strana Ogledala strana 30

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613• Phone: 773.744.0373• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina,

• DOPISNICI: Vanja Buli}, Jasna Stanojev, Ivan Kalauzovi}

Stefanija Djoki} (Beograd), Sta{a Nasti} (Holivud)

Milomir Ognjanovi} (Havai)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.comWeb: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)• BEOGRAD: Zoran Marinkovi} (062.821.4385)

I Z R E D A K C I J E

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

RE^ UREDNIKAPo{tovani ~itaoci i prijatelji,

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

Slavica Petrovi}

S R B I N F O

Septembar 2018.4

HANGING GARDENS 8301 W. Belmont Ave. River Grove

Sledi nam, dakle, preciznoodvajanje ljudi i teritorijaod drugih ljudi i teritorija,

pa priklju~ivanje tih ljudi i teri-torija drugim ljudima i teritorija-ma. Ako tragamo za definicijomsmisla ne~ega {to smisla nema,ovo bi mogla da bude jedna odnjih, zasnovana na etni~kom par-alogizmu: prebrojavanje `ivihglava, uterivanje svakog odnesre}nika u svoj ~opor, uzprirodno re`anje na protivni~ki, sdruge strane `ice. Uz ose}anjete{ke nesre}e medju sebi sli~nimai istima, u ambijentu tragedijekoja postaje op{ta.

Prethodno je neko uzeoolovku i iscrtao nove, krivudavegranice, koje, vuku}i tu rukunevezanu za um, idu negde svo-jom voljom, kroz sela, ku}e,gradove i kroz ljude. Crta~ jeuveren da }e njegova zami{ljenalinija ostati na tlu, ~vrsta kaogranit, za sva vremena i za istori-ju koje vi{e nema. Crta~a je bilona obe strane `ice, mogu}e je dasu oni svoja kona~na dela iztragi~ne geografije docrtali tudjomrukom, prirodno nevezanom zarazum.

Za desetak dana, Mesijaodlazi na Kosovo kako bi objas-nio Srbima {ta }e da uradi sa svo-jim `ivotnim delom. Njegova jepoliti~ka arhitektura pred slomom,jer nema zgrade ni u ~emu {to jegradio, sve {to postoji zasnovanoje na beskrajnim logorei~nimispadima razli~itih

frekvencija. ^itav tim spremagovor za Kosovo, a kona~no }eon biti samo njegov, tekstuobi~ajeno bezvredan, pateti~noizdeklamovan. Kao lozinka isuvi{no obrazlaganje neprekidnogpodviga koji se okon~ava te{kimporazom.

Poraz se naslu}uje izpoku{aja da se na samom kraju upomo} prizove logika nemogu}eg.Da se napravi bar jo{ jedannajrizi~niji, mo`da smrtonosnisalto mortale, zaokret kojiponi{tava sve prethodno i ru{i sve{to sledi. Razgrani~enje je utopija,iskustvo koje nigde ne postoji kaodobro, re{enje koje se nigde nijeodr`alo bez tragedije, drame idubokih rana u tkivu onih kojepolitika usre}uje.

[ta se ima dogadjati saSrbijom i Kosovom, koje jeste inije njen deo, koje je na istommestu ali je davno oti{lo? Graniceje neko ve} davno nacrtao, ali onesu po ocenama i jedne i druge itre}e strane ipak nelogi~ne inepravedne, ako u tome(grani~enju) uop{te ima logike ipravde. Razdvajanje je posledicasile ili njenog manjka, reljefa,slu~ajnosti, mo}ne politi~keodluke, neznanja, surovosti isirovosti, ambicija i gluposti. Sveto je ve} uradjeno, mnogo puta,jer se borba oko Kosova ne vodiza ljude, nego za teritorije i ras-pored mo}i medju slabima.

Razmena ljudi je razme{taj nadogovorene politi~ke posede,kidanje od svega {to ih ~ini ljudi-ma, da bi tek preseljeni biliuskladjeni sa idejom o kona~nomnesre}nom re{enju.

Kosovo i jug Srbijemogli bi da postanu novi poligonza svestrano, dogovoreno etni~ko~i{}enje. To je pravo ime za nasil-ni transfer ljudi, a u modelu bilokog razgrani~enja sa “razmena-ma“, on ne mo`e biti dobrovoljan,niti odvajanje mo`e da proteknemirno. Mogu}e je da obe straneu~estvuju u obostranom ~i{}enju, ionda bi srpski `ivalj neizbe`nodopao pod udar svoje vlasti, poduslovom da je smatra svojom.

Nagove{tena razmenateritorija, na primer, sever Kosovaza Pre{evsku dolinu i jo{ dveop{tine (Bujanovac i Medvedja),nije pojmljiva izvan tragi~arskefantazmagorije. Ona nudi karikat-uralno saka}enje Srbije i trebljen-je stanovni{tva koje svaka stranasmatra svojim.

To je opasni izvorodsudnog otpora i sukoba, koji nemo`e biti ubla`en pozivom na“vi{e interese“, jer njih zapravonema, niti stra`arenjem velikihsila. Nema te sile koja zaustavljapobunu kod velikih transfera ljudi,taj ambijent nudi sukob svih pro-tiv svih. Kako i od koga raz-grani~iti Srbe ju`no od Ibra?

Ho}e li ovda{nja vlast odvajatiAlbance koji `ive u Beogradu, asamo je to njihov grad. Znam to,poznajem mnogo njih.

Potpisnici bilo kakvogdogovora nemaju podr{ku ve}ine,ni na jednoj strani. Ali, ~ak nive}ina ne ~ini razgrani~enje,drame se odvijaju uglavnom upojedina~nim nesre}ama, u te{kimmedjuetni~kim, ali i interetni~kimsukobima. Masovno unesre}eniljudi neizbe`no bi videli svojudr`avu kao izvor nesre}e, i bili bisasvim u pravu. Pre nekolikodana, javio mi se poznanik izokoline Prokuplja, poku{avaju}ida mi prenese atmosferu izTopli~kog kraja: “Ovde su ljudiprepla{eni, {ire se glasovi da }enova granica sa Kosovom da budedesetak kilometara ju`no odProkuplja. Ovi se spremaju da j...majku ovome!“

Ne verujem u noviTopli~ki ustanak protiv vlade AneBrnabi}, jer ona je priznala danema pojma o razgrani~enju, nitikako je to njen mahniti poslo-davac zamislio. Ona jo{ ni{ta nezna o politici koju mora da vodi.Da li je onda strah Vranjanaca iProkup~ana opravdan, kad se ve}nalaze sasvim blizu iscrtanegranice krize, koja preti da usko-ro bude re{ena? Meni se ~ini dajeste, jer je ovde

svaki strah opravdan i ima revnos-nu potporu srpskih vlasti. Ona gasvojom neznala~kom ambicijomstalno podsti~e, ~ini ga realnim ane ~ini ni{ta da ga spre~i. Nito to`eli, niti ume.

Uvodjenje novih granicavra}a istoriju i geografiju unatrag.Sile, koje podr`avaju nove podelei zidove, mogle su lako da dodjudo neuporedivo bolje ideje: dainvestiraju u Kosovo i u jugSrbije, u zaostalu i zapu{tenuprivredu, u otklanjanje siroma{tva,u puteve, bolnice, obrazovanje izbli`avanje. Umesto toga, oniula`u u ono najgore, {to proizvo-di najgore: u Vu~i}a i Ta~ija.

Bilo bi bolje u~initigranice bezna~ajnim, simboli~nim,likovnim obele`jem prostora nakome `ive ljudi, bez etni~ke `utetrake na bilo ~ijem rukavu. Jedva~ekam kraljev govor na Kosovu.U njemu }e se svakako na}i isamohvala o velikom radu i jo{ve}oj li~noj hrabrosti, da zapo~nei zavr{i ono {to niko pre njeganije smeo. I da ga ve~no valjaslaviti zbog svega {to je izgubio.

A posle toga sledidr`avno slavlje zbog pobede nadsvojim narodom, op{tenarodnoveselje preseljenih ljudi, uz tamjan,praporce, nove spomenike, pevanjei pucanje. Pucanje, iz svega {topostoji. Izvor: Pe{~anik

P O L I T I K A

5www.serbianmirror.comSeptembar 2018.

Pi{e: Ljubodrag Stojadinovi}

MIRIS RATA NA BALKANU

Foto: Pr

edrag

Tro

kici}

D O G A D J A J I

6 Septembar 2018.

Poznati knji`evnik do`iveo neprijatnost u Crnoj Gori

Ne}e mi nauditi ni ova crnalista, na njima sam otkakosam stupio u javni `ivot,

ka`e poznati pesnikPodgorica – Pesnik i

akademik Matija Be}kovi}, i poredbrojnih pretnji, uvreda i hajke kojuje pokrenuo Op{tinski odborDemokratske partije socijalista(DPS), a nastavili mediji bliskivlastima, nakon 23 godine ponovoje govorio poeziju u Budvi, gradukoji mu je 1995. godine dodelioknji`evnu nagradu “Stefan MitrovLjubi{a“. Pred po~etak njegovoggostovanja ipak su izbili problemi,jer je Budvanka D. Lj. poku{ala dana svom zvu~niku pusti crnogorskuhimnu “Oj, svijetla majka zoro”,nakon ~ega joj je pri{ao D. I. ipolomio zvu~nik.

“Za sada sam pro{aobolje od Njego{a. Njemu su sru{iligrob, a meni }e tek da ru{e”, kazaoje Be}kovi} za “Politiku”.

Pre ove ve~eri, crnogors-ki nacionalisti skoro da su se utrki-vali u zahtevima da se Be}kovi}u

zabrani ne samo gostovanje uBudvi, ve} i ulazak u Crnu Goru.Tako je DPS, ~iji je predsednikaktuelni {ef dr`ave Milo

Djukanovi}, poru~io da opozicionavlast u Budvi poku{ava “prekrojitisada{njost prave}i podele i {ire}imr`nju, postavljaju}i na pijedestalone poput Matije Be}kovi}a“, i da

“on ne priznaje dr`avu Crnu Goru,njen jezik, pismo, istoriju, nitiijedan napor usmeren ka boljitku iprosperitetu gradjana”.

Uznemirenost pojedinacaBe}kovi}evim dolaskom, portparolNove srpske demokratije MarkoKova~evi}, koji isti~e da jeBe}kovi} jedan od najve}ih {titova

krivotvorenja onoga {to Crna Gorajeste, komentari{e:

– Matija je ~esto u svojojCrnoj Gori, ne samo u Budvi, ve}i u mnogim drugim gradovima. Iniko njega ne dovodi, Matija dolazikad ho}e. Ovo je njegova zemlja.Jer nema u ovom dana{njemMontenegru ni~eg da je vi{ecrnogorsko od Matije i njegove, zaneke o~igledno prejake, re~i. A {toje to najvi{e crnogorsko u pot-punosti srpsko, najvi{e smetaonima koji su izdali. U dana{njoj,antisrpskoj Crnoj Gori, MatijaBe}kovi} podse}a sve one koji subliski vladaju}im strukturama na toda su izdali sebe, svoje pretke, svojjezik, Vuka, Njego{a i zato, {to birekao Matija, “juri{aju na meneudru`eni, kivni {to sam ih poznao“.

O{tro je reagovao i profe-sor Filozofskog fakulteta u Nik{i}ui ugledni knji`evnik dr DraganKoprivica.

– Sa sigurno{}u se mo`ere}i da je tu`na i re`imska zemljakoja je u nezboru sa svojim

velikim pesnicima. Za takvo stanjeje obi~no po pravilu kriva vlast, ane veliki pesnik koji progovaraglasom naroda – smatra Koprivica.

On isti~e da “naravnopesnik ima kriti~ki stav u kojemmogu da se dese i neke note kojemogu biti malo o{trije, ali pesnikbiva kao probudjeni deo naroda iglas savesti toga naroda“.

CRNA GORA JE NJE-GOVA KU]A

– Na veliku `alost DPS,Be}kovi} je pesnik iz Rovaca, kojije sigurno posle Njego{a najve}isrpski i crnogorski pesnik, i u CrnuGoru je dobrodo{ao, ne samo zato{to je ovde mesto njegovog rodjen-ja, ve} i zato {to se u Crnoj Gorinjegova dela sa posebnom pa`njom~itaju i njegove besede slu{aju. To{to se ~elnici DPS u njima prepoz-naju u lo{oj konotaciji, govori otome da su svesni da su uBe}kovi}evom stvarala{tvu oninegativniji deo dana{nje zbilje –smatraju u Demokratskoj narodnojpartiji.

BE]KOVI]: ZA SADA SAM PRO[AO BOLJE OD NJEGO[A

^ I N J E N I C E E

Da }irilice vi{etakore}i nemau javnoj

upotrebi svima jeznano, ali da sve vi{enestaje i srpski jeziktek }e shvatiti svi onikojima jo{ nije doprlodo svesti da je odusta-janje od svog jezikanajava nestajanjanacionalnog identiteta.

Sa svihstrana, iz belog sveta i doma}ihizvora, ustremljuju se ataci nakrhku bilj~icu pravilnog srpskogjezika, koji se jo{ od Vukovih vre-mena otima neznanju, gluposti,primitivizmu, snobov{tini, priklan-janju svakojakim tudjim uticajima.^ini se, na prv i pogled, danajve}a opasnost na{em jezikupreti od provincijalne inferiornostiprema anglosaksonskoj kulturi, odponiznosti i jalovog dodvoravanjaZapadu time {to }e gotovo svefirme, natpisi iznad prodavnica,nazivi preduze}a i banaka, pa ~aki de~jih klizali{ta (pro{lih godinaScating Place!), uskoro biti naengleskom jeziku. Mi smo trenut-no najengleskiji narod na svetu,posle samih Engleza. Slaba{na jenada da }e ti isti Englezi i

Amerikanci biti blago-nakloniji prema Srbijizato {to je prihvatilada umesto mode pratifashion, da umestobicikla vozi bike, daumesto iza scenezalazi u back stage, daumesto podele uloga unekom pozori{nomkomadu o~ekuje dobarcasting, da umestodru`enja i veselja

priredjuje party, da umesto u pro-davnicu namirnica ide u market,shopping mall,

Cash and Carry, Shopand Go, da obu}u kupuje u radnjiShoe Star, da pala~inke jede krajtezge fast food-a…

^injenice pokazuju, med-jutim, da anglicizmi ne}e razoritisrpski jezik onoliko koliko }emo tou~initi mi sami izopa~avaju}i gra-matiku (leksiku) i pravopis. Trebasamo obratiti pa`nju na titlovaneprevode stranih filmova i TV seri-ja, pa se zgroziti beskrajnim nizomizneveravanja ne samo utvrdjenihlingvisti~kih pravila, ve} i zdravograzuma. U jednom ameri~komfilmu glavni junak doslovce ka`edevojci: “Ti si moja {olja ~aja!”,verovatno zato {to prevodilac ne

zna da je to idiom u engleskomjeziku koji zna~i “vi mi se dopa-date“. Jedan sportski novinar,prenose}i zbivanja na borili{tima ugradu Belo Horizonte, izgovorio jeda su takvi i takvi rezultatipostignuti “u Belou Horizonteu”! I– ostade `iv da bi nas i dalje

usre}ivao i zabavljao biserimasvoje jezi~ke ekspresije

Kako objasnitinedou~enim u~enicima lo{ih srp-skih {kola da su re~i “ju~e”,“danas“ i “sutra“ nepromenjive?Kad je re~ o poznatom listu“Danas“ postalo je ve} uobi~ajeno

da se ka`e da je ne{to objavljenou “Danasu”! {ta bi bilo, bogo moj,da se neki list zove “Ju~e” ili“Sutra“? Sledstveno usvojenomizopa~enju reklo bi se “u Ju~u”, “uJu~eu“, odnosno “u Sutri“ ili “uSutreu”…

Apsurdima kao da nema

kraja. Boli i ono “drago mi je daste do{li“ i ono jo{ nakaradnije“mo`da dodjem sutra”. Da ne gov-orimo o “svemogu}noj“ upotrebiglagola “do}i”. Za sve se danasveli “do{lo je do...“ (recimo uspe-ha, nesre}e, susreta, sukoba,otkri}a, pobede dogovora, nespo-

razuma...). ~usmo jednom u prog-nozi vremena da je “do{lo dorazvedravanja neba“!! A voditeljinas redovno informi{u da je “do{lodo susreta ove i one li~nosti“.Dakle, nebo se nije razvedrilo, nitise predsednik Putin susreo saAngelom Merkel?! Nego ne{tonepoznato, imaginarno, “dolazi do”ne~ega... A glagoli “dogoditi se“,“desiti se“, “biti“, kao da su nepri-hvatljivi iz nepoznatog razloga.

Nismo vi{e u prilici dagovorimo o lepom i ru`nom gov-oru i pisanju, ve} o spasavanjuzdrave pameti i logi~nog rasudji-vanja. Neka se novinari i svi kojise obra}aju javnosti zapitaju {tazna~i “nalaziti se” (samog sebetra`iti, pa prona}i?), a {ta glagol“predstavljati“ (zastupati ne{to,prikazivati?). Suvi{e ~esto ljudi,stvari, ku}e, sela, rudnici “nalazese” na nekom mestu. I suvi{e ~estoneki pojam “predstavlja“ radost,savr{enstvo, zadovoljstvo, pobedu,poraz, uspeh, nadu, propast i {ta tisve ne, umesto da to jednostavnobude.

Umesto da ne{to ne~emupripada, ~ujemo da to i to “spada“tamo i tamo. Spada slika sa zida ispadaju pijanom ~ak{ire..

Izvor: Srpska stvarnost

Autor: Miodrag Ili} – knji`evnik, publicist, novinar, prevodilac i pedagog

Miodrag Ili}

NESTAJANJE SRPSKOG JEZIKA – RAZLOG ZA ZABRINUTOST

AMERI^KI AMBASADOR U^ITELJ SRBANekada smo imali ONO i DSZ, pa OTO, pa

predvojni~ku obuku, pa slu`enje vojnog roka – i u~ili obezbednosti i odbrani. Danas nemamo ni{ta od toga ionda se ~udimo kad neko otvori kamp za predvojni~kuobuku. A ne ~udimo se {to nam mladi nara{taji ni{ta neznaju o odrbani i oru`ju. Tu onda usko~eAmerikanci, prvaci u zloupotrebi oru`ja, ubi-janju civila u SAD i po svetu, da preko svogtelala Skota ka`u kako oni podr`avajuko{arka{ki kamp, a ne vojni~ki kamp uSrbiji. I tu se mi iskompleksiramo i po{alje-mo policiju na decu. Koliko znam organiza-tori kampa su dobili potrebne dozv-ole. Ako nisu, gde su oni izbezbednosti, BIA, da spre~e tajkamp, ako su ruski i zlatiborskiorganizatori ilegalci ili nasilnici.

Za{to mi ~ekamo danas Amerikanci opominju i danas teraju da se pla{imo Rusa.{ta ima ameri~ki ambasador u toda se me{a i da on ne podr`ava.Skot zaboravlja da su nas Srbeameri~ki bombarderi tukli 1944. i1999. godine i da ose}amo potrebuda se branimo.

Ovakvim pridikama ameri~ki ambasador u Srbijiispada da je neki u~itelj Srba kako treba da se pona{aju.Da igramo kako Njegova ekselencija Skot svira, bilo natrubi u Ni{u, bilo na ko{arka{kom kampu u Beogradu.Svi proameri~ki mediji u Srbiji objavili su snimak kakoSkot svira na trubi. I obajavljuju ga bilo gde drugde, jer

ambasador SAD ima obi~aj da nam javno deli lekcijeiz lepog pona{anja i da nas kritikuje, ako ne radimoonako kako on i Va{ington misle.

Kako su javili na{i mediji ambasador KajlSkot je u junu iskoristio poziv Udru`enja korpora-tivnih direktora Srbije da se kao njihov gost obru{ina predsednika Aleksandra Vu~i}a i Vladu Srbije,

optu`uju}i ih za strogu kontrolu medija ineiskrenost na putu ka EU.

Skot i svi ameri~kiambasadori, generalno, navikli su da sepona{aju u Srbiji kao da je Srbija nji-hova kolonija. Sad o~ekujem da Skotnapadne Srbiju zbog ideje da seuvede obavezno slu`enje vojnog roka.Podr`avam ideju o vra}anju vojnogroka, da barem tako {kolujemo mladeza odbranu otad`bine i svojih porodi-

ca. I ne `elim da nam Skot soli pamet.Hvala, sre}no!Marko Lopu{ina

MARKOVI KONACI

www.lopusina.com

SPC u SAD poslala pismo senatorima

i Kongresu zbog KIMSrpska pravoslavna crkva u SAD uputila je

pismo senatorima, predstavnicima u Kongresu izvani~nicima u Administraciji.

U pismu se SPC protivi podeli KiM i ocenilaje da bi podela izazvala masovni egzodus, preneoje Kos-sev.

“Mi se odlu~no protivimo predlo`enoj teri-torijalnoj podeli Kosova i Metohije koje bi uzroko-valo masovni egzodus i unutrašnje proterivanjestanovništva – kao što su sve istorijske podeleu~inile“, navodi se u pismu.

Dodaje se da bi posle podele najva`nijecrkve, manastiri i sveta mesta ostali izlo`eni ipodlo`ni napadima, bez osnovnih pravnih i insti-tucionalnih zaštita i suprotno Rezoluciji UN 1244.

U pismu se navodi da Srpska pravoslavnacrkva deli sudbinu hrišæanskog stanovništvaKosova i Metohije promovišu}i mir, pomirenje idostojanstvo svakog pojedinca.

“Mi smatramo da, kao minimum, taj glasCrkve isto zaslu`uje da bude saslušan od stranezvani~nika i odlu~ilaca dok razmatraju vitalnapitanja koja }e uticati na njen `ivot“, dodaje se upismu. Srpsku pravoslavnu crkvu u SAD ~ine trieparhije sa oko 184 crkve i manastira.

7Septembar 2018. www.serbianmirror.com

E K S K L U Z I V N O

8 Septembar 2018.

Dr Danica Gruji~i}, na~elnik u Klini~kom centru Srbije govori o zdravlju srpskog naroda i srpskom zdravstvu ekskluzivno za Ogledalo

Pi{e: Marko Lopu{ina

Kada je nedavno na najvi{em nivouu Srbiji otvoreno pitanje stradanjasrpskog naroda od NATO bombar-

dovanja, mnogi javni radnici i intelektualcisu }utke primili vest o formiranju specijalneKomisije za istra`ivanje posledica napada1999. godine na Srbiju. Jedan humanista,lekar, hirurg, profesor Medicinskog fakulte-ta dr Danica Gruji~i} je hrabro i otvorenooptu`ila NATO za smrt mnogih `iteljeSrbije:

U Srbiji je bombama NATOu~injen ekocid. Osiroma{eni uranijum izbombi NATO i otrov iz uni{tenih fabrika ihemijskih postrojenja, u{li su u vazduh,

vodu, zemlji{te, u lanac ishrane. Zato sumaligne bolesti kod nas tri puta u~estalijenego u svetu.

Doktorka je odbila da }uti o zlukoje je NATO naneo srpskom narodu i otome danas govori na javnim tribinama, pre-davanjima, dru{tvenim mre`ama u inter-vjuima, kao {to je ovaj za list “Ogledalo”.

NATO nas i danas ubija. U Srbijise na 100.000 stanovnika registruje 5.500obolelih od razli~itih vrsta karcinoma, a usvetu 2.000! Samo od leukemija smrtnost jeod 2002. godine pove}ana za ~ak 139 odsto.Broj obolelih od karcinoma kod nas svakegodine raste za dva odsto, a u svetu za 0,6procenata. Mladima kojima smo ostavili

ovakvu zemlju i sve probleme sa kojim sesusre}u, ostavili smo i probleme o kojimane smemo da pri~amo, i za koje ne smemoda tu`imo zlikovce koji su ih stvorili.Sramota!

Danica Gruji~i} je na~elnik Centraza neuroonkologiju Klinike za neurohirurgi-ju Klini~kog centra Srbije i redovni profe-sor Medicinskog fakulteta Univerziteta uBeogradu. Godi{nje uradi vi{e od 300uglavnom najkomplikovanijihneurohirur{kih intervencija. Aktivno se bavipolitikom. Bila je predsedni~ki kandidat na

izborima 2012. godine. Za “Ogledalo” gov-ori o zdravlju srpskog naroda i srpskomzdravstvu.

Zdravstvo u Srbiji je i dru{tveno,ali i politi~ko pitanje. Sve dosada{nje vlasti,bez izuzetka, bavile su se zdravstvom samou odredjenim prilikama, kada se pribli`eizbori, i gledaju da ono malo {to su naplanu zdravstva uradili predstave kaoveliko, dobiju politi~ke poene i privukuglasa~e. Zdravstvo nam je takvo da u njemu

nije zadovoljan niko – ni pacijenti nizdravstveni radnici, ni porodice pacijenata.Jedni kukaju da su male plate, {to je i ta~nou velikom broju slu~ajeva, drugi da nemogu da dodju na red, da predugo ~ekaju,da je te{ko zakazati pregled.

Navedete konkretno pet klju~nihproblema srpskog zdravstvenog sistema?

- Organizacija primarnezdravstvene za{tite, nedostatak linearnihakceleratora za le~enje malignih bolesti,izostanak prave preventive, veliki brojspecijalista koji, bar u hirurgiji, ne ispun-

javaju ni minimum rada koji bi trebalo daimaju, i na~in obra~una plata u zdravstvu.Ovakav na~in obra~unavanja plata nije uredu, jer lekar op{te prakse dnevno pregle-da 30 pacijenata, neki hirur{ki tim mese~nouradi 400-500 operacija, a imate hirurgekoji ne ulaze u sale. I prime istu platu. Ipored najavljenih pove}anja plata, one su usu{tini male.

U Srbiji se po nekoliko meseci~eka na magnetnu rezonancu, a uz to imapremalo kvalitetnih magnetnih rezonanci.

- Ima puno privatnih rezonanci, ali

medju tim privatnim ima kr{eva. Dodjepacijent tako od privatnika kod mene i jamoram da radim novu magnetnu rezonancu,jer ta na kojoj se on pregledao kod privat-nika je proizvedena pre 40 godina i ve}inainformacija se sa nje ne vidi. Dr`ava morada zaposli radiologe i da se, kako ka`e,ra{~isti ko od njih radi privatno, a ko radiu dr`avnim ustanovama.

Pojedini lekari u Srbiji rade na{tetu pacijenata i operi{u ih samo da bi

NATO I DANAS UBIJA SRBEU Srbiji je bombama NATO u~injen ekocid. Osiroma{eni uranijum je u{ao u vazduh, vodu, zemlji{te, u lanac ishrane.

Zato su maligne bolesti kod nas tri puta u~estalije nego u svetu

NEZDRAVA HRANA BOLESNA DECAOgroman problem danas kod dece

je nezdrava hrana i malo aktivnosti.Na`alost, sve je vi{e prekomernegojaznosti kod dece i pojave dijabete-sa. Stvari treba sistemski re{avati, iskloniti decu iz pekara i brzih hrana gdese truju svakodnevno. Najbolje jeuvesti pun obrok u {kole gde }e decapo programu nutricionista imati zdravei pune obroke. I naravno, pove}anjefizi~ke aktivnosti.

LEKARI LO[E @IVEMi lekari danas umiremo mnogo

ranije nego na{e starije kolege,prethodnici i na{i profesori. Generacijahirurga koji su radili kada sam ja do{lakao mlad lekar, da ih sad ne nabrajamsve, svi su do~ekali duboku starost. Odkolega koji vi{e nisu medju nama nekinisu do`iveli ni {ezdesetu, a trojica kojesam dobro znala imali su oko {ezdesetgodina.

E K S K L U Z I V N O

Septembar 2018. 9www.serbianmirror.com

uzeli novac, a ne da bi ljudi ozdravili. Ito dr`ava ne ka`njava. Za{to?

- Svi ljudi kojima je va`an novacneka idu privatno, pa koliko zarade, zarade.E, sad pitanje je kako za{tititi pacijenta.Jasno je kad je tumor, kad je krvarenje... ali{ta kad, na primer, imate degenerativnubolest ki~me i ja vam ka`em “Nemojte dase operi{ete“... A privatnik ka`e “Ne,osta}ete oduzeti ako se ne operi{ete.”Moraju da postoje protokoli koje svi trebada po{tuju. A oni lekari koji rade udr`avnoj slu`bi i tra`e novac treba da odgo-varaju. Nije normalno da lekar radi i udr`avnoj instituciji i kod privatnika.

Osnovni uzroci dana{njih proble-ma le`e u neplanskom zapo{ljavanju kadro-va u dr`avnoj i privatnoj slu`bi, odsustvukontrole, posebno kada su u pitanju privatneustanove, ali i dr`avne, bavljenju formalnos-tima prilikom kontrola, a ne su{tinskimproblemima kako bi se na{li pravi uzrocigre{aka, kojih sigurno ima. Nepostojanjeobavezuju}ih protokola u odredjenim oblas-tima zdravstva, nedostatak zdravstvenogvaspitanja stanovni{tva koje je zadatak op{teprakse, a ~ime moje kolege u domovimazdravlja nemaju vremena da se bave.Sramno niske plate svih zdravstvenih radni-ka u dr`avnom sektoru. ^esto postavljanjena rukovode}a mesta podobnih kadrova kojine u`ivaju nikakav stru~ni ugled i koji sesvojim radom nisu dokazali, siroma{nihstru~nih biografija, ali bogatih partijskih ilirodja~kih biografija.

Za{to se pojedini lekari ne dr`eprotokola i zakona, pa le~e ljude na svojna~in, nenau~nim metodama, ~ak ivra~anjem i nagadjanjem o uzrocimabolesti i le~enju?

- Oni koji se ne dr`e protokolaobi~no nisu lekari i obi~no nisu nikakvizdravstveni radnici. Svi zdravstveni radnicisu svesni ~injenice da lako mogu biti tu`eniu slu~aju da se ne dr`e postoje}ih protoko-la. Problem je, na`alost, {to se nekada pro-tokoli zbog nedostatka sredstava i lekova nemogu sprovoditi, a pacijent je u takvomstanju da ga morate le~iti. To nikada nijevra~anje niti nenau~ni metod, ve} snala`enjeu datoj situaciji prema medicinskim princip-ima (nekada i improvizacija, kada nematedrugo re{enje). [to se ti~e vra~anja inenau~nih metoda, to rade ljudi koji nikadanisu pro{li pored medicinskog fakulteta nitimedicinske {kole. Iz nekog razloganeka`njeno ih promovi{u mediji, a dr`ava ihmora sankcionisati najstro`im krivi~nimmerama.

U kakvim uslovima danas radena{i lekari, kakve su im kancelarije, kabi-neti, ordinacije, sale za operisanje?

- Uslovi u kojima rade lekari sunaravno, na svu sre}u, svuda bolji nego pre30 godina kada sam ja bila po~etnik, ali nepostoji standard opremljenosti, ni kabinetani ordinacija. Mnogo zavisi od rukovodila-ca slu`bi koji u najve}em broju slu~ajevamogu donatorskim akcijama upristojiti svojekancelarije i ordinacije, tako da budu ~iste,opremljene savremenim kompjuterima idovoljno prostrane da se mo`e pregled paci-jenta obaviti kako treba.

Kada smo mi u Centru za neu-

roonkologiju Klinike za neurohirurgijuKlini~kog centra Srbije skupljali donacije,prvo smo ih iskoristili da sredimo sobe zapacijente jer je sramota da vi kao lekarsedite u sredjenoj kancelariji, a da vampacijent le`i u prljavoj sobi bez klime i bezumetni~kih sadr`aja. Sve bolesni~ke sobe una{em centru imaju klime, uvek ~istedu{eke i posteljinu, koje takodje uglavnomdobijamo iz donacija, kablovsku televizijusa preko 60 programa, velike no}ne sto~i}etako da pacijenti sve svoje stvari mogukomforno da smeste, a sami su insistirali dase po sobama na zidove oka~e ikone koje

su oni donosili veruju}i da }e im pomo}i, ito ne samo onima pravoslavne vere, ve} ionima koji su drugih vera.

Mnogo se u Srbiji govori o tomeda lekari primaju mito?

- Mi lekari dobijamo ~okolade,bombone, parfeme... Ali otkud ja znam {taje on u taj paketi} jo{ stavio. Mo`e da stavipare, a ja to ne znam, dok ne otpakujem.Mi imamo svest da bolesnom ~oveku trebapomo}i. Mnogo i te{ko radimo, a novac neuzimamo. Ko tra`i novac, snimite ga tele-fonom, prijavite ga...

U poslednje vreme u Srbiji se, pougledu na SAD, pojavilo menad`erstvo uzdravstvu. {ta je to?

- To je kriminal. To je komercijal-izacija zdravstva i le~enja ljudi, pretvaranjepacijenta ne u bolesnika kome je potrebnalekarska pomo}, ve} u potro{a~a, koji treba

da pla}a le~enje i operacije. Kod nas ima iljudi koji tvrde da nekom bioenergijom ilitravkama le~e metastaze karcinoma... Tomora da bude krivi~no delo.

U javnim raspravama o upotrebikanabisa u medicinske svrhe i o ljudimakoji bi da legalizuju marihuanu, rekli steda je to delo narko-mafije?

Niko nije dokazao da je marihua-na lek za bilo {ta. U sastavu kanabisa pos-toje kanabinoidi – do sto i nekog broja sudo{li sad – i neki od njih mo`da imajunekakvo dejstvo. Ali svejedno morate da gaopet izdvojite od THC koji je psihoaktivan.Marihuana uni{tava mo`dane }elije dece urazvoju. Narkomafija{i su lagane ubice.Dilere droge treba drakonski ka`njavati.Mozak na{e dece je na{e najve}e bogatstvo.Kakvo pu{enje marihuane?! Pa svakimd`ointom tebi propada hiljade nervnih}elija.

Vi ste rodjeni u U`icu 1959.godine. Studije medicine ste po~eli uMoskvi, a zavr{ili u Beogradu saprose~nom ocenom 9,60. Doktorirala ste1996. godine na Medicinskom fakultetu uBeogradu i niste oti{li na rad u inostranst-vo, dok mnoge va{e kolege odlaze?

- Dvojica mojih mladih kolegaimaju takve plate da jedva pre`ivljavaju.Imaju po dvoje dece, kredite, to su ljudikoji ne uzimaju novac od pacijenata, to suljudi koji predano rade, trenutno su naizradi svojih doktorata. Nisu svi jednako

strpljivi da sa~ekaju uspeh u poslu, u kar-ijeri i bolja primanja, niti su svi jednakovezani za Srbiju, {to mene prili~no `alosti,ali to je li~na stvar. Ja bih volela da su svimladi ljudi, a posebno lekari, zaljubljeni uSrbiju.

Vi ste od mladosti u neuronauci.

Napisali ste 250 nau~nih radova o mozgu.Kako vidite mozak?

- Kao svemir. Svaka nervna }elijaje kao zvezda. Svaka potporna }elija je kaoplaneta... Radim na najdelikatnijem organuljudskog organizma. Za mene je sve topovezivanje duha, materije, energije... Kadspasim pacijenta, kao, na primer, jednogde~aka od 17 godina, ose}am se kaoprodu`ena ruka Boga.

Kakve veze ima politika s moz-gom?

- Vrlo velike. Politika je u{la u svepore na{eg `ivota. Ako nisam rasporedjenana neka mesta ne mogu za svoju kliniku dadobijem ~ak ni ono {to mi je potrebno zasvakodnevni rad. Eto, dotle je do{la na{apolitika! A u{la sam u politiku zato {tomnogo toga ho}u javno da ka`em, a gov-orim samo ono {to mislim.

Koliko je srpsko zdravstvozapravo bolesno?

- Nije sve crno u srpskomzdravstvu. Iz ovakvog zdravstvenog sistemakoji ima puno mana desetine hiljada ljudisvake godine bude izle~eno. Ne ka`em danema propusta, ali ljudi izlaze izle~eni izna{ih bolnica i klinika. Le~eni su bez dok-torskih veza, posebno oni koji dolaze kaohitni slu~ajevi. Niko im ne tra`i ni novac,niti bilo {ta drugo. Ako si kao pacijent zasalu, ti ide{ u salu na operaciju!

[ta treba menjati u srpskomzdravstvu da bi bilo bolje?

- Zemlja kao {to je Srbija mora daima potpuno druga~iju organizacijuzdravstvenog sistema, koja bi prvenstvenopo~ivala na lekaru op{te prakse. Mi smonapravili sistem sli~an ameri~kom, gde imatemnogo specijalista i relativno malo lekaraop{te prakse. Porodi~ni lekar je ono {to morada se vrati u Srbiju. On je taj koji treba dabude u stanju da uradi 75 odsto posla, inajbitnije: mo}i }e da se bavi, u uslovimadruga~ije organizacije zdravstvenog sistema –preventivom. Drugo, najstru~niji ljudi trebada dodju na rukovode}a mesta u zdravstvu.Mi smo siroma{na zemlja, mnogo je jednos-tavnije le~iti odredjene probleme kada ihotkrijete u za~etku, nego kasnije kada djavoodnese {alu.

[ta biste u~inili da ste predsednikSrbije?

-Zavela bih vanredno stanje.Naravno da bi oni koji su nam pokrali pare,morali da odgovaraju i da ukradeno vrate.Jo{ je Djovani Falkone, ~uveni italijanskisudija, rekao: ?Samo pratite tokove novca i– sve }e vam biti jasno“...

MIZERNO MALE PLATE- Vrhunski specijalista neuro-

hirurgije ima startnu platu 70.000dinara i ona je ista uradili vi 300-400 ili20 operacije godi{nje. Sestre rade za35.000 dinara.

Prema mom dubokom ubedjenju,plate su male zato {to su bud`etskasredstva necelishodno rasporedjena.Oni koji odlu~uju o sredstvima, a to jevlast, bespotrebno zapo{ljavaju svojepartijske kadrove po op{tinama, min-istarstvima, razli~itim agencijama, javn-im preduze}ima u kojima se ne radini{ta a dobijaju se visoke plate, na tajna~in kupuju}i glasa~e. Ukoliko se PODHITNO ne pove}aju plate lekara izdravstvenog osoblja u dr`avnom sek-toru do}i }emo, na`alost, u situaciju daimitiramo ono {to je ru`no u Americi, ato je da se le~i onaj ko ima veliki novac,a onaj ko nema da umire.

PORUKA MLADIM LEKARIMAMladje kolege, ako se odlu~ite za ovaj poziv, zaboravite na radno vreme, vi ste

lekar i hirurg 24 ~asa dnevno 365 dana u godini. Va{e znanje i ve{tina su jedini na~inda pomognete drugom ~oveku i oslobodite ga bola. Budite spremni da narednihdecenija svakodnevno ulazite u salu i preuzimate odgovornost za tudje `ivote. To jeogromna odgovornost i ogroman stres koji drugi ljudi ne mogu da razumeju i netra`ite to od njih, zato {to samo vi znate koja je nagrada kada spasite `ivot.

UF i l m s k o mcentru Srbijebilo je

sve~ano, a razgovar-alo se i o postoje}imfestivalima srpskogfilma u ^ikagu,Vankuveru iAustraliji i zna~ajuda se i novim film-skim smotrama srp-skog filma, uz pomo}na{e dijaspore idr`ave Srbije i u drugim svet-skim metropolama, na najlep{ina~in predstavi srpska filmskaumetnost, ali i mogu}nosti sni-manja filmova u Srbiji sa stran-im partnerima.

U sve~anom deludogadjaja u FCS najpre jeSlavica Petrovi}, direktorFestivala srpskog filma u^ikagu, uru~ila plakete odliveneu bronzi i povelje publike. Zanajbolji igrani film nagradjen jefilm “Na mle~nom putu“ autoraEmira Kusturice, a za najboljidokumentarni film progla{en je“Panta Rei“ po~iv{eg velikanasrpskog filma Ljubi{eSamard`i}a.

Direktorka Festivala g.Petrovi} je podsetila da je minulifestival na{a ambasada u SAD, uVa{ingtonu, proglasilanajzna~ajnijim kulturnim dogad-jajem u srpskoj zajednici i da jeizrastao u tradicionalnu filmsku

manifestaciju koja jeveoma zna~ajna zapromovisanje srpskekulture u svetu.Petrovi}eva je istaklada festival u ^ikagupored na{e publikeima i ima odziv istranih ljubiteljifilma. Takodje, festi-val medijski pratene samo mediji izSrbije i na{i mediji u

Americi, nego i najuglednijiameri~ki mediji koji dogadjajnajavljuju u svojim medijima.Festival se odr`ava u elitnim^ika{kim filmskim dvoranama, aminule godine festival je otvoriofilm Emira Kusturice “Namle~nom putu“, koji je progla{enza najbolji igrani film. Publika jedugotrajnim aplauzom nagradilagluma~ku ekipu i stvaraoca filmaEmira Kusturicu.

Priznanja su uru~enaSlobodi Mi}alovi}, jednoj odglavnih junakinja filma, koja jebila planirana da bude gostFestivala, ali je zbog poslovnihobaveza morala da odustane. Bilaje neizmerno sre}na {to je priz-nanjima koje je film ve} dobio,dodato i ovo – istakla je SlobodaMi}alovi} i poru~ila da }e sigurnodo}i na jednu od narednih film-skih smotri u ^ikagu. Autor filmaEmir Kusturica nije prisustvovaodogadjaju, ali je poslao poruku,

zahvalio se na priznanju i obe}aoda }e se uskoro sresti sa direk-torkom Slavicom Petrovi} i selek-torom Aleksandrom Vlajkovi}em,kako bi preuzeo priznanja.

Plaketa odlivena ubronzi i povelja za najbolji doku-

mentarni film i nagradu publikedodeljene filmu po~iv{eg Ljubi{eSamard`i}a, na{eg filmskogvelikana, uru~ene su njegovojsvastici g. Zlatici Arsi}, kojavodi produkcijsku ku}u

Samardzi}.Tom prilikom uru~ena

je i Knjiga se}anja u koju se upi-sivala publika ~ika{kog festivala,iznose}i veliko po{tovanje premave~nom Smokiju. Zlatica Arsi} seu ime porodice zahvalila onima

koji su priznanje dodelili i svimaonima koji su svoja ose}anjaprema Smokiju zapisali u Knjiguse}anja. Takodje je izjavila da }ei priznanja i Knjiga se}anjazavr{iti u Legatu Ljubi{e

Samard`i}a u Jugoslovenskojkinoteci, jer je to poslednji festi-val autora u godini u kojoj je jo{bio `iv.

Direktorka FestivalaSlavica Petrovi} je posebnu zah-valnost iskazala selektoru festi-vala g. Aleksandru Vlajkovi}u,za veliku podr{ku i pomo} svihminulih godina trajanja festivala,kome je Festivalski odbor takod-je dodelio specijalnu plaketu ipovelju Festivala.

Petrovi}eva je istakla dasu pripreme za odr`avanje ovo-godi{nje, 6. manifestacije upunom jeku. U toku je odabir fil-mova, a festival }e se i ovegodine odr`ati u prvoj nedeljidecembra, to jest

7. 8. i 9. decembrau prelepoj sali AMC -Muvico Teatra.

Nenad Duki}, na{ poz-nati filmski poslenik – filmskikriti~ar i producent, selektorFestivala srpskog filma uAustraliji, poslao je poruku daove godine festival postaje puno-letan, jer se odr`ava 18. put.Pro{le godine festival se odr`ao,kao i prethodnih godina, krajemnovembra i po~etkom decembra,pa }e tako biti i ove godine –istakao je Duki}.

O Festivalu srpskogfilma u Vankuveru govorila jeNena Djonli}, filmski selektorFestivala srpskog filma uVankuveru, na zapadnoj obaliKanade. Podsetila je da }e se ovegodine u novembru odr`ati 11.po redu festival i da se posled-njih godina odr`ava u elitnombioskopu Van City Theatar.Vankuver je, podse}a Djonli}eva,posle Holivuda vode}i filmskicentar na ameri~kom kontinentu.Festival je poznat i po gostimakoje dovodimo iz Srbije, a sve tonajve}im delom finansiragospodin Predrag Vladikovi},istaknuti predstavnik srpskezajednice. Medjutim, sigurno jeda bi i dr`ava mogla delom dapomogne, pa bi sve bilo mnogolak{e. Festivali srpskog filma usvetu imaju veliki zna~aj i dr`avabi morala sa svoje strane dapomogne odr`avanje tih mani-festacija – istakla je Nena

P R I Z N A N J A

Septembar 2018.10

U FILMSKOM CENTRU SRBIJE URU^IVANE NAGRADE SA SRPSKOG FILMSKOG FESTIVALA ^IKAGO

VELIKI ZNA^AJ SRPSKOGFILMSKOG FESTIVALA

Jasna Stanojev

Uru~ivanje nagrade za film “Na mle~nom putu “ -Slobodi Mi}alovi}, ukojem je ona utisnula sna`an pe~at svojim rasko{nim gluma~kim talentom.

U filmskom centru Srbije istaknut zna~aj filmskih smotri u svetu. “Na mle~nom putu“ u ^ikagu progla{en za najbolji srpski igrani film, a “Panta Rei“ za najbolji dokumentarni film, a dobili su i priznanje publike. Specijalne bronzane plakete i povelje uru~ene

Slobodi Mi}alovi} i porodici po~iv{eg Ljubi{e Samard`i}a