Embed Size (px)
Citation preview
• Sastanak u AIK banci
• Seminar: Uloga sindikata u procesu pridruženja Evropskoj uniji
• Međunarodna konferencija
• Sindikati i društvene mreže
• Pravna klinika
• Vesti...vesti...vesti
Kolektivno pregovaranje
BOFOS infoELEKTRONSKI BILTEN SAMOSTALNOG SINDIKATA ZAPOSLENIH U BANKAMA,
OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE
NOVEMBAR 2014. / IZDANJE BR 51
2SS BOFOS
SASTANAK U AIK BANCI
Sastanak je protekao u prijatnoj atmosferi,
otvorenom i konstruktivnom razgovoru.
Obe strane su izrazile želju da ovaj sastanak
bude početak uspešne saradnje.
Dogovoreno je da se sa pregovorima oko
zaključenja kolektivnog ugovora počne 26.
novembra, a da će se pregovarački sastanci
organizovati tematski.
Sastanak sa predstavnicima menadžmenta AIK banke, koji je za temu imao dogovor oko načina
zajedničkog rada u toku procesa kolektivnog pregovaranja održan je u sredu 19. novembra u
prostorijama AIK banke na Novom Beogradu, a sastanku su prisustvovali Vladimir Čupić, predsednik
Izvršnog odbora AIK banke sa saradnicima i Miodrag Spasić, predsednik OOSS AIK banke sa
članovima Odbora tog Sindikata i predstavnicima SS BOFOS-a.
3SS BOFOS
SEMINAR: ULOGA SINDIKATA U PROCESU PRIDRUŽENJA EU
Savez samostalnih sindikata Srbije u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert (FES) 31. oktobra organ-izovao je četvrti po redu seminar, u okviru projekta „Uloga sindikata u procesu pridruženja Evropskoj uniji“. Seminar je bio posvećen evropskom socijalnom dijalogu. Skup je otvorio Milan Grujić, predsed-nik Sindikata zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije, a predavači su bili Ana Milićević Pezelj, izvršna sekretarka SSS Hrvatske za organizaciju, obrazovanje i kampanje i Čedanka Andrić, sekretar Socijalno-ekonomskog saveta Srbije.
Govoreći o ulozi, sastavu i nadležnosti Evropskog ekonomskog socijalnog komiteta (EESK), g-đa Ana Milićević Pezelj istakla je da je zapravo reč o savetodavnom telu Evropske unije koje predstavlja poslodavce, sindikate i razne interesne grupe (poljoprivrednike, razne stručnjake, potrošače), a koji zajedno čine organizovano civilno društvo Evropske unije. - EESK predstavlja most između EU i njenih građana, jer dajući različita mišljenja i smernice vezane za politiku organa EU, utiču na zakonodavstvo EU, braneći interese ovih grupa civilnog društva. Naime, EESK mora biti konsultovan pre donošenja odluka koje se tiču socijalne i ekonomske politike. Ovaj organ ima trenutno 353 člana iz 28 država članica EU. Tela odlučivanja su uže Predsedništvo, Predsedništvo (po jedan predstavnik iz svake zemlje) i plenarna Skupština. U radu EESK značajnu ulogu imaju potkomiteti koji se osnivaju po potrebi.
Kada se zauzme konačno mišljenje o određenoj temi, EESK ga prosleđuje evropskim institucijama i objavljuje se u Službenom glasniku EU. Prema statističkim podacima, oko 81% mišljenja EESK utiče na evropsko zakonodavstvo, objasnila je Ana Milićević Pezelj.
4SS BOFOS
Ona je naglasila da sa Evropskom unijom zapravo nema pregovora u klasičnom značenju te reči i da je država kandidat prosto dužna da uskladi svoje zako-nodavstvo sa zakonodavstvom EU.- Ono o čemu se može stvarno pregovarati jeste tranzicijski period – odnosno vreme u kojem se neka odredba ne mora primeniti u punom opsegu, takoreći pregovara se o dužini prelaznog razdoblja.- Kada je reč o direktivama Evropske unije kao izvo-rima zakonodavstva važno je na umu imati činjenicu da one daju „minimum prava“ i da se treba boriti za
veća prava. Nama je u interesu da se i poslodavci sa svoje strane usklade sa direktivama EU, jer ako se ne prilagode – zatvoriće ih i mi ostajemo bez posla, kazala je Ana Milićević Pezelj. Ona je napomenula da su se sindikati u Hrvatskoj zalagali da ta zemlja uđe u Evropsku uniju tek onda kada bude za taj čin potpuno spremna.- Problem je u implementaciji zakona i nadzoru imple-mentacije, džaba je da se „prenese papir“ iz Evropske unije ukoliko ne postoji realna spremnost da se zako-ni primenjuju, naglasila je Ana Milićević Pezelj.
SEMINAR: ULOGA SINDIKATA U PROCESU PRIDRUŽENJA EU
- Vas čeka zakonodavni stampedo. Kada se budete usklađivali sa pravom Evropske unije videćete da ima dosta posla, jer ćete pregovarati u vezi sa 35 poglavlja. Za sindikate su najvažnija dva po-glavlja Poglavlje broj 2 koje se tiče slobode kretanja radnika i Poglavlje broj 19 - Socijalna politika i zapošljavanje. Kod pregovaranja važi pravilo – „nijedno poglavlje nije zatvoreno, dok sva nisu zatvo-rena, odnosno poglavlja su samo provizorno zatvorena“, kazala je Ana Milićević Pezelj.
Čedanka Andrić je na početku svog izlaganja navela da se Srbija nalazi na najnižem nivou socijalnog dijaloga – odnosno na nivou razmene informacija, dok viši nivoi socijalnog dijaloga podrazumevaju konsultovanje Socijalno - ekonomskog saveta i na posletku pregovaranje između predstavnika vlade, poslodavaca i sindikata o pitanjima od zajedničkog interesa. Ona je naglasila da postoji praksa zaobilaženja SES-a kada je u pitanju mišljenje ovog tela u vezi sa donošenjem zakona iz delokruga rada Saveta. - Konsultacije su neredovne. Ove godine imali smo svega četiri sednice. Kao primer daću period april-septembar ove godine kada je doneseno 10 zakona bez mišljenja SES-a, a ne treba zaboraviti i “oktobarski paket” koji je uz rebalans budžeta doneo smanjenje plata u javnom sektoru i penzija, o čemu SES nije konsultovan.
5SS BOFOS
SEMINAR: ULOGA SINDIKATA U PROCESU PRIDRUŽENJA EU
Kao zakone o kojima se „priča da će biti donešeni“ ona je navela novi Zakon o radu, Zakon o socijalnom partnerstvu i kolektivnom pregovaranju, novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakon o socijalnom preduzetništvu, Zakon o osiguranju od povreda na radu i profesionalnih oboljenja i novi Zakon o zapo-šljavanju. Čedanka Andrić je takođe napomenula da postoji mogućnost da će se izmeniti ili doneti novi zakoni (Zakon o štrajku, Izmene i dopune Zakona o SES RS, Izmene i dopune zakona o mirnom rešava-nju radnih sporova, Zakon o sindikatima i udruženji-ma poslodavaca).- Priča se o donošenju Zakona o SES-u, a da sam SES o tome nema pojma. Ako se donese Zakon o sindikatima on će „ulaziti“ u unutrašnju organizaciju sindikata, što nije dobro jer se time krši Konvencija o
slobodnom organizovanju. Za donošenje ovih zakona dat je rok od samo godinu dana, istakla je Čedanka Andrić.Ona je prisutne na seminaru informisala o izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije ka EU integraci-jama u vezi sa socijalnim dijalogom i socijalnim par-tnerima.- U Izveštaju se kaže da je potrebno ojačati admi-nistrativne kapacitete socijalnih partnera kako bi se ojačali njihovi kapaciteti za kolektivno pregovaranje i konsultovanje u vezi zakonskih rešenja, zatim da po-stoji samo nekoliko granskih kolektivnih ugovora od kojih je većini istekao ili ističe rok važenja, da je po-trebno da se donese Zakon o štrajku i da je neophod-no ojačati Republičku agenciju za mirno rešavanje radnih sporova, objasnila je Čedanka Andrić.
Poruka sindikatima- Sve svoje snage usmerite u stručnu ekspertizu, jer će vam to biti najpotrebnije. Niko nije protiv industrijske akcije, ali proces pridruženja EU zahteva više „sedenja za stolom“ nego protesta, štrajkova i bojkota mada oni često idu zajedno, odnosno uporedo, istakla je Čedanka Andrić.
- U najavi je čitav set zakona iz oblasti radnog zako-nodavstva (oko 15 novih zakona). SES to, naravno, nije doznao zvanično. Već je najavljeno donošenje novog Zakona o radu iako je isti menjan u junu ove godine, tako da nije prošlo vreme u kojem možemo da ocenimo njegovu primenjivost, kazala je Čedanka Andrić.
6SS BOFOS
MEĐUNARODNA KONFERENCIJA
Savez samostalnih sindikata Srbije u saradnji sa UGS „Nezavisnost“, a uz podršku Evropske konfe-deracije sindikata i Fondacije Fridrih Ebert (FES) 6. i 7. novembra organizovao je međunarodnu konfe-renciju na temu “Industrijski odnosi i socijalni dijalog u Evropskoj uniji“.
Konferenciju je otvorio Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.- Sve vlade koje su dolazile od 2000-te godine govo-rile su da će Srbija za pet do šest godina biti članica Evropske unije... Od tada je prošlo puno vremena, mnogo se toga promenilo. U Srbiju je ušao špekula-tivni kapital, privreda je urušena, stotine hiljada ljudi izgubilo je svoja radna mesta, rekao je Orbović.- Industrijski odnosi se vezuju za anglosaksonske ze-mlje iz kojih su i potekli u 19. veku. Od tada su se pro-
širili i na državu i na druge učesnike. Nažalost, nisam siguran da smo se mi mnogo pomerili iz tog 19. veka i ponekad mi se čini da idemo jedan korak napred a dva nazad. Mi vodimo velike bitke, pokušavajući da kroz socijalni dijalog nađemo odgovarajuća rešenja, kazao je Orbović na početku konferenciji ističući da način donošenja izmena u radnom zakonodavstvu ne treba da bude nasilnički, već da je potrebno sva pita-nja u vezi ove regulative regulisati kroz Socijalno-eko-nomski savet.
Bernadet Segol generalni sekretar Evropske kon-federacije sindikata (EKS) istakla je da je razvoj so-cijalnog dijaloga jedan od uslova za ulazak Srbije u Evropsku uniju.- Vi imate tripartitni Socijalno-ekonomski savet, koji
svojom strukturom i pravilnikom odgovara kriterijumima Međunarodne organiza-
cije rada. Na papiru. Ali stvarnost je potpuno drugačija: obe vlade:
prethodna i sadašnja, dovele su Savet u više-manje sta-nje mirovanja. Imam utisak da on predstavlja smet-nju za politku. Umesto da ga konsultuje, vlada radije usvaja zakone bez konsul-tacija, ignorišući Savet u pot-
punosti”, istakla je Segol.Ona je ukazala na niz zakona
koji su u Srbiji od aprila do sep-tembra ove godine usvojeni bez
konsultacije sa socijalnim partnerima.- Ovakva metoda upravljanja, zasnovana na nekon-sultovanju, u suprotnosti je sa evropskim normama. Vlada nastoji da uspostavi tobožnji dijalog ‘a la car-te’ (po sopstvenom izboru). Tako, na primer, ministar rada, zaobilazeći Savet, formira odbore stručnjaka odabranih iz redova simpatizera, i to na najnetranspa-rentniji način, naglasila je Segol. Generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata je posebno nagla-sila da je za očuvanje socijalne dimenzije i socijalne pravde u zemljama koje su se suočile sa tranzicijom neophodno imati dobru sindikalnu strategiju.- Potrebno je ojačati sindikalne redove i modernizo-vati sindikat. Svuda u Evropi se suočavamo sa defi -citarnim brojem mladih članova sindikata, žena i sve češće i češće privremeno zaposlenih radnika. Stoga je potrebno prilagodoiti naše metode i raditi na slici koju ćemo pružiti javnom mnjenju. Ne možemo do-pustiti našim protivnicima da prave od nas dinosau-ruse- relikte iz nekog davno prošlog vremena, kazala je Segol.
7SS BOFOS
MEĐUNARODNA KONFERENCIJA
Branislav Čanak predsednik UGS Nezavisnost obja-snio je da u Srbiji trenutno ne postoje uslovi za istovre-meno funkcionisanje sindikata i saveta zaposlenih, ali da nakon što se utvrdi drugačija definicija i registracija sindikata - sindikat će biti spreman da “uđe u tu priču”.Pomoćnik ministra za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Lazić rekao je da je u planu donošenje novog Zakona o radu, jer je postojeći i na-kon ovogodišnjih izmena i dopuna usklađen sa prav-nom regulativom Evropske unije sa samo 65 odsto.- Zakon o radu ne može u punoj meri da odgova-ra svim socijalnim partnerima, ali on treba da bude “odraz našeg stanja”, kazao je Zoran Lazić i dodao da su već formirane radne grupe za rad na zakonima iz oblasti radnog prava i da su upućeni pozivi i predstav-nicima sindikata za učešće u radu pomenutih tela. -Potrebno je da se donese Zakon o radu ali ne na brzinu, on treba da prođe SES i potrebno je organizo-vati javnu raspravu, rekao je pomoćnik ministra za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.Branislav Čanak istakao je da ako Vlada zaista veruje u socijalni dijalog onda on treba da “izrodi radnu gru-pu” a ne da bude obrnuto.- Ko su stručnjaci koji su uključeni u radnu grupu, oni su izgleda duboko u ilegali, kazao je Čanak i obrazlo-žio stav sindikata da je trebalo da se zajedno zaključi sastav radne grupe i da joj se da mandat, kako bi ona bila proizvod socijalnog dijaloga.
Izabel Eder, predstavnica Saveza sindikata Ne-mačke (DGB) govorila je o sistemu saveta zapo-slenih u nemačkim preduzećima i bliskoj saradnji sa sindikatima na nivou kompanije. Prema Izabel Eder savete zaposlenih na nivou preduzeća, ka-rakterišu sledeće bitne stvari:* U izboru za članove saveta zaposlenih glasaju i „iznajmljeni radnici” odnosno oni koji su posao do-bili preko agencija za zapošljavanje, ali ne mogu biti sami birani.* Član saveta zaposlenih ne može da bude politič-ki aktivista.* Često su članovi saveta zaposlenih, ujedno i čla-novi sindikata.* Savet zaposlenih ne može da pozove na štajk, to može samo sindikat.* Na svakih 200 zaposlenih u preduzeću – dolazi po jedan član saveta zaposlenih koji se profesio-nalno bavi poslovima saveta zaposlenih.* Jednom nedeljno sastaju se predstavnici saveta zaposlenih i predstavnici menadžmenta preduze-ća.* Sve aktivnosti saveta zaposlenih finansira poslo-davac.* Sindikati prate rad saveta zaposlenih i pomažu oko pripreme tema za sastanke sa menadžmen-tom.* Osnovna razlika između saveta zaposlenih i sin-dikata je u tome što samo sindikat može da zaklju-či kolektivni ugovor.- Najvažnija u korpusu prava saveta zaposlenih su prava na saodlučivanje, pa tako imamo pravo sa-veta zaposlenih na saodlučivanje kod ocenjivanja rada zaposlenih, oko pitanja koja se tiču socijalnih kolektivnih interesa zaposlenih (radno vreme isl), zatim saodlučivanje oko ekonomskih aspekata preduzeća (ukoliko poslodavac planira određene organizacione promene u kompaniji, on mora da obavesti savet zaposlenih, posebno ako te prome-ne imaju za rezultat smanjenje prava zaposlenih), kazala je Izabel Eder.
8SS BOFOS
MEĐUNARODNA KONFERENCIJA
Srećko Gligorević pred-stavnik saveta zaposlenih
u kompaniji IG Metal Boš posebno je istakao saradnju
sindikata i saveta zaposlenih i na-glasio da, iako se uloge sindikata i saveta zaposlenih prepliću, obe organizacije međusobno nadopunjuju svoj rad.- Vrlo je teško da zaposleni bude samo član saveta zaposlenih a da istovremeno ne bude i član sindikata.Člana saveta zaposlenih sindikati vide kao kao oso-bu koja raspolaže informacijama o preduzeću. Poslo-davac ima obavezu da savet zaposlenih informiše o svim važnim promenama u preduzeću, o planiranim novim zaposlenjima... Savet zaposlenih bavi se i pita-njima koja se tiču stručnog usavršavanja i obrazova-nja, rekao je Srećko Gligorević.
Lusi Lurdel predstavnica Demo-kratske konfederacije rada
Francuske – CFDT istakla je da pet sindikalnih centrala, koje odavno deluju na te-ritoriji Francuske, ne mo-raju da ponovo dokazuju svoju reprezentativnost, nakon što je jednom to bilo urađeno, dok novi
sindikati to trebaju da uči-ne. Ona je navela da je u
Francuskoj prisutna kriza u sindikalnom pokretu, jer je samo
8 odsto zaposlenih učlanjeno u sindi-kat, dok je čak 63 odsto zaposlenih u savetima zapo-
slenih.- Zato je potrebno da sindikati ponovo dokažu da ima-ju “svoju težinu”. Merenje reprezentativnosti sindikata je veoma rigorozno u Francuskoj, ali to je samo do-datni dokaz da su rezultati tog merenja - validni.Kristof Lehner član Evropskog ekonom-sko-socijalnog komiteta, iz Austrije istakao je da u ovoj zemlji so-cijalno partnerstvo datira još sa početka prošlog veka.- Od 1918. godine, posto-ji socijalno partnerstvo, a od 1919. godine ono je regulisano posebnim Zakonom i uvedeni su saveti zaposlenih u pre-duzeća. Sve do vremena fašizma ova institucija je funkcionisala.- Mi imamo nešto što se zove komora zaposlenih koja je u periodu kada je nastala, u doba carstva, predstavljala protivte-žu privrednim komorama, kazao je Kristof Lehner i dodao da je, od 2008. godine, socijalno partnerstvo zagarantovano Ustavom Austrije i da zato njegovo postojanje ne zavisi od sastava Parlamenta i od po-litičkih partija, koje ulaze u sastav Vlade. Govoreći o zadacima socijalnih partnera u Austriji, on je napo-menuo da se u toj zemlji svake godine zaključi oko 700 kolektivnih ugovora i da zbog tako velikog broja sklopljenih KU sindikati imaju puno posla i pa je stoga veoma bitno da postoji dobra komunikacija između saveta zaposlenih i sindikata.
9SS BOFOS
Centar za industrijske odnose, uz fi nansijsku po-dršku Fondacije Fridrih Ebert organizovao je niz od četiri seminara na temu: “Sindikati Srbije pred novim izazovom: efektivno korišćenje društvenih mreža“ tokom oktobra i novembra meseca.Seminari su imali za cilj da polaznike osposobe da celishodnije i efi kasnije koriste društvene mreže u delovanju sindikata, kako u komunikaciji sa član-stvom i zaposlenima, tako i u ukupnom delovanju u javnom životu.
Prof. dr Darko Marinković, direktor Centra za industrijske odnose je istakao da su društvene mreže ogledalo sindikalnog rada i da one „ne lažu“.- Bitno je to kakve informacije šaljete svojim čla-novima i javnosti. Imam utisak da se nedovoljno koriste društvene mreže. Važno je da se razvi-je sistem uticaja na javno mnjenje u celini i ne samo na članove. To je pitanje kapaciteta sindi-kalnih centrala, istakao je Marinković.
- Treba na umu imati činjenicu da aktivnost sindi-kata na društvenim mrežama ne može da bude zamena za kvalitet osnovne komunikacije sa okruženjem, odnosno sa članstvom, poslodavci-ma, kazao je dr. Jovan Ničić. On je naglasio da je najbitnije kod korišćenja društvenih mreža biti uverljiv, odnosno treba da postoji jasna ideja o čemu se piše i da informacija koju sindikat pre-nosi treba da bude bude kratka, koncizna i jasna. Postoji jedan odličan termin u engleskom jeziku a to je KISS („Keap It Short and Simple“), istakao je Ničić.
SINDIKATI I DRUŠTVENE MREŽE
10SS BOFOS
SINDIKATI I DRUŠTVENE MREŽE
Dr. Predrag Ristić objasnio je da sindikati treba da koriste društvene mreže, jer one daju moguć-nost da se direktno odnosno lično komunicira sa članovima sindikata. On je napomenuo da ne treba očekivati instant rezultate nakon što se krene sa upotrebom društvenih mreža. - To je kao kada hranite ribe, mora da se čeka na rezultat. Odziv članova nije kratkog roka. Druš-tvene mreže jesu mediji koji „rade uživo“, ali je njihovo uspešno korišćenje spor proces. Stoga morate da budete uporni i dosledni, kazao je Ri-stić.
- Stalno objavljujte nešto, pa makar objavili da nemate šta da objavite. Poverenje je ključ. Ljudi posećuju sajtove u koje imaju poverenja. Komunicirajte, umesto da se bavite „prodajom informacija“. Vaša poruka treba da bude lična i iskrena. Opredelite se za društvenu mrežu na kojoj je većina vaših članova, ispričao je Predrag Ristić i dodao da sindikati često ne koriste sve mogućnosti društvenih mreža, a da su poruke sindikata na društvenim mrežama često nedovoljno dobro osmišljene.- Sindikat treba da na društvenoj mreži bude autoritativni komentator i da gradi lični odnos sa svojim članovima. Postavljajte slike na društvenim mrežama i to radite brzo. Ovo je bitno kako bi oni koji nisu prisustvovali određenom događaju bili u toku, objasnio je Predrag Ristić.Na kraju seminara prof. dr. Darko Marinković je naglasio da su društvene mreže moćno oružje koje može i da povredi one koji ne znaju s njime da rukuju.
11SS BOFOS
PRAVNA KLINIKA SS BOFOS
Član 2.U smislu ove Konvencije pojam «kolektivno pregovaranje» odnosi se na svako pregovaranje izmedu poslodavaca, grupe poslodavaca, jedne ili više organizacija poslodavaca s jedne strane, i jedne ili više radničkih organizacija sa druge strane, radi:
a) utvrđivanja radnih uslova i uslova zapošljavanja;b) uređivanja odnosa između poslodavaca i radnika; i/ilic) uređivanja odnosa između poslodavaca i njihovih organizacija i jedne ili više radničkih organizacija.
KOLEKTIVNO PREGOVARANJEKonvencija 154 MOR-a - Konvencija o kolektivnom pregovaranju, 1981
Socijalni dijalog i evropsko kolektivno pregovaranje
Član 5.1. Radi podsticanja kolektivnog pregovaranja pre-duzimaće se mere prilagođene nacionalnim uslo-vima.2. Mere iz paragrafa 1. ovog člana preduzimaće se sa ciljem da se:a) kolektivno pregovaranje omogući svim poslo-davcima i svim grupama radnika u svim granama privrednih delatnosti, koje su obuhvaćene ovom Konvencijom,b) kolektivno pregovaranje progresivno širi na sva pitanja obuhvaćena paragrafi ma a), b) i c) člana 2.
ove Konvencije;c) podstiče utvrđivanje proceduralnih pravila do-govorenih između organizacija poslodavaca i rad-nika;d) kolektivno pregovaranje ne sputava nepostoja-njem pravila za utvrđivanje postupka koji treba pri-menjivati ili pak neprikladnim ili ne odgovarajućim pravilima;e) organi i postupci za rešavanje radnih sporova urede na način koji će doprinositi podsticanju ko-lektivnog pregovaranja.
Jedan od ključnih elemenata u evropskoj socijal-noj politici je unapređenje socijalnog dijaloga. To proizilazi iz čl. 138 (1) Ugovora o osnivanju EU, u kome se kaže: „Komisija ima zadatak da unapre-đuje konsultacije između uprave i rada na nivou Unije i da preduzima sve relevantne mere u cilju potpomaganja njihovog dijaloga kroz obezbeđe-nje uravnotežene podrške partnerima.“
Na evropskom nivou, ugovori mogu biti:- evropski kompanijski ugovori;- evropski industrijski ugovori;- evropski multi-industrijski ugovori;- evropski multi-regionalni ugovori.
Kolektivno pregovaranje ima različite funkci-je: utvrđivanje zarada i uslova rada, rešavanje sporova i uređivanje odnosa između kolektivnih strana, itd. Kolektivni ugovor je ugovor između jednog ili više poslodavaca ili poslodavačkih or-ganizacija i jednog ili više sindikata, u vezi uslova rada i prava i obaveza ugovornih strana.
Preuzeto iz publikacije “Značajni aspekti radnog prava Evropske unije”
12SS BOFOS
Druga najveća nemačka banka, Komercbanka će korporativnim klijentima i institucionalnim investito-rima koji drže velike de-pozite početi da naplaćuje proviziju. Sa druge strane, pojedinačni privatni klijen-ti i mala i srednja predu-zeća neće biti pogođeni ovom merom, poručeno je iz banke, a prenosi Frans
pres. Ovakav potez dolazi posle istorijske odluke Evropske centralne banke iz juna ove godine, kada je prvi put uvela negativnu ka-matnu stopu na depozi-te, što praktično znači da neka poslovna banka pla-ća naknadu ECB ako kod nje drži novac.Izvor: Tanjug
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je revidiranu procenu bruto domaćeg proizvoda (BDP) prema kojoj će BDP Srbije u ovoj godini pasti za oko dva odsto. Istovremeno je po prethodnoj proceni taj pad trebao da bude 0,5 odsto. Na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen izveštaj o
infl aciji, rečeno je da su procene da će 2015. godine BDP Srbije pasti za oko 0,5 odsto. “Oporavak ekonomske aktivnosti očekujemo od 2016. godine”, kazao je generalni direktor Direktorata za ekonomska istraživanja i statistiku NBS-a Branko Hinić. Izvor: Beta
Druga najveća nemačka
VEST: Komercbanka - provizija na depozite
Narodna banka Srbije infl aciji, rečeno je da
VEST: NBS - Neće nam biti bolje do 2016.
Britanski fi nansij-ski regulatori ka-znili su državnu banku Rojal benk ov Skotland (RBS) sa 56 miliona funti zbog serije kva-rova na sistemu. Zbog tih kvarova klijenti nisu mogli da pristupe svojim računima.Ovakva kazna,
jednaka sumi od 87,6 miliona do-lara ili 70 miliona evra, izrečena je zbog softverskog kvara iz juna 2012. godine u fi lijalama RBS-a Natvest benk i Ulster benk, prenosi agencija Frans pres.Izvor: Tanjug
Britanski fi nansij- jednaka sumi od
VEST: Internet kvar koji je ojadio banku
SAMOSTALNI SINDIKAT ZAPOSLENIH U BANKAMA, OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE; SS BOFOS; Trg Nikole Pašića 5/III, 11000 Beograd, Srbija; Telefon: +381 (0) 11 33 35 192; +381 (0) 21 38 25 006; Međunarodno odeljenje +381 (0) 11 33 35 180; Fax: +381 (0) 11 33 35 192; www.bofos.org.rs, e-mail: [email protected]; Bofos info- uređuje Uređivački kolegijum
