IZ MATICE Markovi konaci - SERBIAN MIRROR · Sindikati u „Zastava kamioni” tvrdi da odluka o plenidbi imovine ne mo`e biti sprovedena u delo zato {to se preduze}e nalazi u procesu

I Z M A T I C E

11Septembar 2012. www.serbianmirror.com

09. avgust 2012.

Srbija se preselila u Gu~u,a stigli su i neki Brazilci.Ameri~ki glumac Asante,kad je video gomilu pe~enihprasi}a i jaganjaca, skakao okonjih kao malo dete. E, da je celaSrbija kao Gu~a, ali nije, jerna{i jo{ ni autoput do nje nisuizgradili. Velja i Mrka se svada-ju ko }e da uradi taj drum, kojivodi kroz srce Srbije.

U selu Le{nica pop pomislio daje Bog i ubio svog {ti}enika. Sada si grdeprotu Branislava. Takvi smo mi Srbi. [tobi rekao moj drug Mile iz Kalifornije: –Ljudi su kao golubovi, kad su na zemljijedu ti iz ruke, a ~im polete – seru po tebi.

19. avgust 2012.

Vreme leti kao lastavica, ve} jePreobraènje. Patrijarh je u Americi, uProlom Banji otvaraju novu crkvu, a uBeogradu biv{eg Tadi}a svi ~ere~e – imediji i partijski drugovi. MMF nam jezbog smene guvernera poslao poruku –poslednji ste na rejtingu za kredite i biz-nis. Vlast briga za zapadna upozorenja,ona je zadovoljna sobom.

Narod naravno nije sre}an, jerdolazi skupa jesen u kojoj }e ~etvoro~lanojporodici sa |acima biti potrebno najmanje1.000 evra. Mi se spremamo za pravljenjeajvara u vikendici. Ja ~itam grafite po

beogradskim zidovima i sme{kam se:- Ko umre u jesen za njega nema

zime- @ene se dele na

udovice i one koje rade natome

- Nije hrabrost oti}i uZagreb, popeti se na spomenikbana Jelacica i vikati: ”OVOJE SRBIJA! Hrabrost je si}i saspomenika.”

24. avgust 2012.

Ovde je ognjeno! [ta da se radi?Pitanje traì brz odgovor, jer

Srbija je na bankrotu, a i u plamenu.Imamo 234 poàra.

Pocrne}emo od 40 stepeni uhladu. Mo`da postanemo Afro-Srbi. Menesu i onako zvali Crni, kad sam bio mali.

Vlada Srbije nastavlja sa tak-tikom demokrata, prikazuje virtualnuSrbiju. Dinki} otvara fabrike naokolo, kojene rade. Vu~i} se sa Putinom dogovorio danam po{alje vojnu fabriku i vodi Nikoli}ana molitveni ru~ak u So~i, gde Srbi gradeOlimpijsko zimsko selo.

êkam da vlast oformiKancelariju za dijasporu, pa da realizujemneke projekte. Moj drug Aca Vlajkovi} saRTS-a konkurisao za direktora dijaspore,ali ~uo sam da su svi u Vladi rekli - netreba nam srpska dijaspora !?

Sre}no Marko Lopu{ina

Markovi konaci

12 Septembar 2012.

NI[KA BANJA KAO U PESMI

Gradske slu`be ovih dana intenzivnorade na sre|ivanju javne rasvete ugradu Ni{u, ali zbog velikog broja kvarova

ne stiù da poprave sve u kratkom roku. Itako su u Ni{koj Banji uli~ne svetiljkeupaljene tokom celog dana, pa i u sredpodneva, ba{ kao u pesmi “Ni{ku Banjusijalice krase, danju gore, a no}u se gase.”Tragom ove vesti, urednica i vlasnikOgledala Slavica Petrovi} oti{la je li~no uovu poznatu banju, da svoje ~itaoce iz prveruke obavesti o trenutnoj situaciji, kao {toto uvek ~ini. Javila nam se iz svoje rodneNi{ke Banje i potvdila da su svetla goreladesetak dana i da je u Banji kao u pesmi,~ak i onda kada se svetla ugase.

MLADI PRVAK SVETA U BOKSU PRETUKAO

RADNIKA

Nikola Stevanovi} (25), profesionalnibokser, prvak i interkontinentalni{ampion u polusrednjoj kategoriji pretukaoje u kabini bagera, radnika Beogradskogvodovoda Dragojla Jovanovi}a (58), komeje ostalo jo{ dve godine do penzije. Nakon{to je svoj BMW okrznuo o Jovanovi}evbager, mladi} je besomu~no napao bageris-

tu tuku}i ga pesnicama. Jovanovi}a je{takom tukao i prijatelj mladog boksera.

Stevanovi}, koja je privelaInterventna brigade, jer se udaljio sa lica

mesta, kaè da nije bezrazlo`no istukaobageristu. “Nije ta~no da sam brutalno pre-bio „nemo}nog ~oveka”. Udario sam ga usamoodbrani, jer me on prethodno napaofrancuskim klju~em i povredio me. Naro~itoje neta~no da je moj drug, koji je bio samnom u kolima, u~estvovao u tu~i.Obra~unali smo se samo deda i ja. Ne znamza{to je deda slagao i naduvao pri~u.”

O tome ko je lagao svedo~e slikepretu~enog bageriste sa vi{estrukimpovredama lica, koji je primio i tetanus, jerga je razjareni bokser ugrizao za nogu.Navodne povrede od francuskog klju}a naglavi prvaka sveta sveta u boksu nisuvidljive.

SRBI NAJHRABRIJINAROD

Najnovija istraìvanje ameri~kog Bredliuniverziteta o samopouzdanju, pokaza-la, da su Srbi najhrabriji i najsamopouz-daniji narod na svetu. Na rang listinajhrabrijih posle Srbije, slede île i Izrael,dok je SAD {esta. Prema ovom istraìvan-ju najve}e kukavice su u Japanu,Hongkongu, ê{koj i [vajcarskoj. Ovakavrezultat je posledica {to je kod nas izraènkult o~uvanja li~nog dostojanstva i vere usebe. “Tako misle sami Srbi, ali tako misle

i ostali gra|ani sveta, koji su priznali da jeSrbija poslednjih godina pro{la kroz teàkperiod, ali da zbog toga Srbi nikada nisuklonuli duhom”, rekla je dr Miranda Hiti,jedna od istraìva~a.

Na{ poznati pesnik i akademikMatija Be}kovi} rekao je, da nam takvistereotipi u svetu samo smetaju. “Zbog njihsmo tako kotirani, a moram da primetim dasu veoma hrabri oni koji su rekli da smomi Srbi hrabri”, u svom duhovitom maniruodgovorio je Be}kovi}. Ovu vest smo na{lisamo u tri srpska medija, tako da sa sig-urno{}u ne moèmo potvrditi ko to zaistakaè, ugledni univerzitet ili sami Srbi.

DUG PREMA RADNIKUMO@E DA UGASI CELU

FIRMU

Zastava kamioni, jedna od najve}ih firminekada{njeg kragujeva~kog giganta,koja ve} godinama ne uspeva da re{inagomilane finansijske probleme, mogla bida zapadne u jo{ teù situaciju. Naime, poduslovom da sudski izvr{itelji sprovedu

odluku u delo, ovo preduze}e bi moglo daostane bez znatnog dela svoje imovine.Odluka o plenidbi imovine doneta je nakondugogodi{njeg spora i àlbe biv{eg radnika,koji je, nezadovoljan ponu|enim radnimmestom, jo{ 1991. godine podneo tu`bu pro-tiv poslodavca, zahtevaju}i nadoknadu {tete.

Posle odugovla~enja spora preddoma}im sudovima, ovaj radnik se obratioEvropskom sudu za ljudska prava u

Strazburu, koji je presudio da mu se isplati7 miliona dinara, sa kamatama 20 milionadinara. Plenidba imovine, uz asistencijupolicije, nije sprovedena jer su nezado-voljni radnici blokirali sve ulaze u fabriku.Iznos koji tom biv{em radniku treba dabude ispla}en identi~an je visini mese~nogfonda plata za svih 740 radnika kraguje-va~ke fabrike.

Sindikati u „Zastava kamioni”tvrdi da odluka o plenidbi imovine nemoè biti sprovedena u delo zato {to sepreduze}e nalazi u procesu restrukturiranja.Ovakva preduze}a posluju po Zakonu oprivatizaciji, koji onemogu}ava izvr{enjebilo kakve sudske presude koja bi moglaugroziti opstanak privrednog subjekta.Sindikat }e traìti za{titu dràve, a dopispovodom sudskog re{enja o plenidbiimovine ve} je upu}en na adrese ministaraekonomije i unutra{njih poslova.

SVE IMA SVOG KUPCA

Tezge sa polovnom robom na jednojod beogradskih pijaca u centru gradazatrpane su robom, pored garderobe,

nakita i posu|a, prodaju se i lekovi koji-ma je istekao rok trajanja, dopolaispra`njene paste za zube, kori{}enikarmini za usne, pa ~ak i no{en donji ve{i kupa}i kostimi. Cena pristupa~na, aljudi kupuju.

Opaskama poput “stiglo direktnoiz Italije”, “original parfemi, majke mi”prodavci ne mogu a, da ne izmame makarosmeh potencijalnih mu{terija. Vrlo ~estotaj osmeh preraste u razgovor, a ubrzo i ukupovinu. Udarni termini su vikendom, aliotkad traje leto, ni radnim danima prodajane jenjava.

PLATA ZA HRANU I STAN

Prose~no doma}instvo u Srbiji vi{e odpolovine sredstava daje na tro{kovestanovanja i hrane. Porodice najmanje tro{ena obrazovanje, izlaske, rekreaciju i kulturu.Ipak, retko ko se odri~e mobilnog telefona,pa bez tog ure|aja ìvi skoro svaka petaporodica. “To {to u Srbiji dve petinepotro{nje doma}instva ide na hranu, u stvarije pokazatelj zaostajanja na{e zemlje zaZapadnom Evropom. U tim zemljama, od15 do 20 odsto dohotka ide na hranu i beza-lkoholna pi}a”, kaè ekonomista GoranNikoli}.

Interesantno je da svako drugodoma}instvo koristi {poret na ~vrsto gorivo,dok je elektri~ni u oko 84 odsto ku}a. Vrlomali procenat porodica nema televizor ifriìder. Iz godine u godinu raste brojra~unara i internet priklju~aka. Ipak,upotreba nekih ure|aja se smanjuje.Poslednjih godina, smanjena je snabde-venost putni~kim automobilima,radio-aparatima, muzi~kim ure|ajima,video-rekorderima, ma{inama za {ivenje. Unekim selima u Srbiji i dalje ìve bez stru-je i gotovo bez ikakvih ku}nih ure|aja.De{ava se da i gradska doma}instva ìvebez struje, uglavnom zbog neizmirenihra~una.

DINAR MNOGO SLABIJI

Nov~anica od 5.000 dinara je"proslavila" 10. ro|endan. Kada je "ro|ena"u avgustu 2002, vredela je 82 evra, dok seza nju danas moè kupiti svega 42,4 evra.Njena vrednost je, zahvaljuju}i inflaciji,dodatno opala. Tako smo pre 10 godina zajednu peto-hiljadarku mogli da kupimo ~ak1.278 jaja, a danas svega 413. Koliko smoosiroma{ili, vidi se i po tome {to su zanov~anicu od 5.000 dinara voza~i napumpama pre jednu deceniju mogli danato~e 2,75 rezervoara bezolovnog benzina,a danas za iste pare ne mogu ni da ganapune.

O~ekuje se nastavak rastame|ugodi{nje inflacije u Srbiji i u nared-nom periodu koja bi prema centralnoj pro-jekciji Narodne banke Srbije do krajagodine mogla dosti}i do deset procenata, aSrbija u 2012. godini ne}e zabeleìtiprivredni rast.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

I Z M A T I C E


F E L J T O N

Jo{ u martu ~etrdeset i tre}egotovo ceo partizanski vrh,osim Tita, na{ao se uZagrebu i sklopio saNemcima i usta{ama pakt ome|usobnom nenapadanju izajedni~kom napadanju namoje snage. Taj sporazum sukrvavo platili i moj narod imoja vojska. Ipak, nikadanisam ni pomislio da sedomognem nema~ke pomo}i

u obra~unu sa partizanima, iako mi je ~estonu|ena. Znao sam da je cilj okupatora bio da uni{tiobe gerile, a pre svega ovu koju sam ja vodio, jerje bila brojnija i po Nemce mnogo opasnija.Vaspitan sam i u svome domu i u svom pozivu daNemcima ne verujem, ~ak ni onda kada bi namdonosili poklone, a ne bombe. Ose}anje premanjima iz Prvog rata preneo sam i u Drugi, i to s jed-nakom odlu~no{}u, radilo se o Kajzerovim iliHitlerovim generalima.

Zatresao bi se BalkanAko su neki lokalni komandanti, koji su se

kitili mojim imenom, poku{avali da Nemce iliItalijane pridobiju za saveznike protiv partizana,nemilosrdno sam reagovao i ka`njavao. Po tompitanju, razumevanja iligledanja kroz prste nikadanije bilo. Izbegavao samnepotrebne sudare sa oku-patorom, unapredosu|ene na neuspeh istra{ne odmazde nad civil-ima, i spremao strategiju op{teg i munjevitogudara po svim neprijateljskim garnizonima i sili.Sukoba sa Nemcima bilo je, naravno, neprestano inanosili smo im vi{e gubitaka nego iko u okupira-noj Evropi. Oni partizane nisu niose}ali. Za vreme bitke kod ElAlamejna, u severnoj Africi, moje susnage mesecima ~vrsto dràle pruguBeograd-Ni{-Skoplje-Solun i spre~iledesetine hiljada hitlerovaca dapriteknu u pomo} Romelu. To je Srbijuu crno zavilo. [to na bojnom polju {topri nema~kim represalijama, ìvot jeizgubilo vi{e od stotinu i pedeset hilja-da Srba. Samo su logori na Banjici i uJajincima odneli desetine hiljada glava.Savezni~ka komanda je upu}ivala pro-glase patriotama Evrope da se nezale}u, da ~uvaju ìvote i ~ekajuodsudni poziv, za odsudni boj.Istovremeno, od mene je zahtevanoda se ne uzdràvam i da ne {tedimsrpske ìvote. [tedeo sam decu idoma}ine Srbije koliko god sammogao, unapred znaju}i da }e mi to iEnglezi i Amerikanci i Rusi uzeti za zlo.Nikada se ne}u pokajati zbog toga {to

nisam goloruke terao na bunkere i tenkove, negosam udarao kad je to imalo smisla i cilja. Da nebe{e partizana, a posle êr~ilove i Staljinove zavereprotiv Srba, ja bih sa Nemcima zavr{io jo{ ~etrde-set i ~etvrte, a sa Paveli}em sigurno i mnogo rani-je. U jednome danu, koji sam spremao, zatresao bise Balkan pod mojom vojskom i sva Hitlerova silaod Soluna do Ljubljane bila bi oborena na ple}a. Toje bila moja...

Juri{ vojske na varo{- Fantazirate – zakikota se tuìlac. – Snila

baba {to bi bila rada!U cerekanju njemu iza le|a oseti iskrenost.

Uzvrpolji se u mestu, kao da ~epa sneg. Traè}inekakvu zabele{ku u papirima ispred sebe,rukavom zaka~i mikrofon, koji se prevrnu, amaramica mu ispade iz ruke. Sagnu se da jepodigne, a u magnovenju prikaza mu se juri{ nje-gove vojske na neku varo{, ali ne imade vremenada zadrì pred o~ima ni izgled ulica, ni krovove, niokolna brda. On i Veljko nagazili su na spleteneposkoke kraj stene, a gruvali su baca~i i topovi,razlegali se ljudski povici, bolni~ari tr~ali prekokamenjara sa nosilima... Veljko izdahnu, naduvenkao me{ina. Ujela ga zmija za stopalo... Veljko,sine, ni opanaka nisi imao – uzdahnu, diù}imaramicu. Eto, samo da si imao cokule ili opanke...

- Ako ste umorni,da objavim kra}u pauzu –kaè mu sudija.

Ne moè da sepribere. Neko mu raportirao nema~koj predaji. Ko?Ameri~ki pukovnik Sajc? Ili

je to kapetan Mensfild? Blizu hiljadu mrtvih [vaba iusta{a. Veljkova glava kao bure! A opanci {iljkani itorbe...

- Samo recite ako ste umorni – ponavlja

pukovnik \or|evi}.- Nosili su torbe {arenice i {umadijske

opanke! – izlete mu.- A ko to? – za~udi se sudija.[ta mi bi? Ne mogu vi{e. [ta da dokazujem

i kome? Skratiti, sve skratiti. Ovo je mu~enje. Jo{ }ei da mi se rugaju. Buncam, javno, o svojim utvara-ma i poludelim mislima. Priberi se. Izdrì jo{ malo!– kuraì sebe samoga.

nastavlja se

Pi{e:

Vuk Dra{kovi}

6. deo Za{to Draà Mihailovi} nije kriv

[tedeo sam decu i doma}ine Srbijekoliko god sam mogao, unapred

znaju}i da }e mi to i Englezi iAmerikanci i Rusi uzeti za zlo

DA NE BE[E PARTIZANA,JA BIH SA NEMCIMAZAVR[IO JO[ 1944.

14 Septembar 2012.

M E D I C I N A

Doktor Ivanovi} je zavr{io medicinski

fakultet u Beogradu. Specijalizaciju

u Americi. Vrhunski je kardiolog,

poznat i po svojim predavanjima

{irom Amerike o budu}nosti

kardiologije. Govori srpski jezik.


P O R U K E

Svetla Srbije

Priprema: Dana Petrovi}

Najve}a misija Ansambla KOLO je dasakuplja, obra|uje i otrgne od zabora-va na{e narodno igra~ko, peva~ko imuzi~ko blago. KOLO je dobilo zadatak dana umetni~ki na~in interpretira igre i pesmena{eg naroda i etni~kih grupa, kao njihovokulturno nasle|e i da ih populari{e u zemljii inostranstvu.

Ova umetnost podrazumevavrhunsko, umetni~ko i visoko stru~nobavljenje svim komponentama koje ~inecelinu u umetnosti folklora, a koje susvaka za sebe posebne vrste umetnosti –igra, muzika, pesma, kostim, narodniinstrumenti, obi~aji, scena i dr. Sve suone umetni~ki ravnopravno zastupljene u

koncipiranju, pripremama i izvo|enjimaprograma i ~ine integralno umetni~kodelo.

U svom radu, KOLO, je polazilood tradicionalne igre, muzike i no{njena|ene na terenu, a kada to nije bilomogu}e, o`ivljavanjem nau~nih zapisa,~uvaju}i pri tom stil igara i osnovne kore-ografske karakteristike.

Vizija umetnika Ansambla KOLOse velikim delom posve}ena je omladini injenoj kulturnoj edukaciji, te vra}anjempravim umetni~kim vrednostima, koja seogleda u tradicionalnoj kulturi. @elja je dakoncerti Ansambla KOLO sa svojimsadr`ajem nose bezbroj poruka, kako kul-turnih i umetni~kih, tako i va`nu porukupro{losti za budu}nost.

KOLO IZ PRO[LOSTI ZA BUDU]NOSTI

16 Septembar 2012.

P O R U K E

www.loglodgemotel.com

Uìvajte u prirodnom miru i ti{ini, a kada poèlite atrakcije sve su

vam na dohvat ruke.

Ne morate i}i daleko i potro{iti puno na godi{nji odmor

ili vikend.

Preporu~ujemo vam mali raj na zemlji, gde }ete spojiti du{u i

telo sa ~istom prirodom i na}i pravi mir i uìvanje.

Ljubazni vlasnici Dana i Slobodan, nude vam komfor i

udobnost u svojim sobama i privatnim kolibama i kristalno

~istu vodu bazena u kome se pode{ava temperatura.

Log Lodge Motel & Cabins830 W. Pine St. Baraboo, WI 53913

tel. 608-356-6552Lociran blizu Hvy 12 i 33 u Barabu WI.

êstitajte

krsnu slavu

svojim ro|acima,

kumovima i

prijateqima

uz ikonu sveca,

za{titnika ku}e

pozovite nas :

773.744.0373

P O V O D I


PPPP RRRR AAAA VVVV OOOO SSSS LLLL AAAA VVVV QQQQ EEEE

Ovo su re~i koje su izgovorenena opelu blaènopo~iv{egPatrijarha srpskog

Gospodina Pavla. Takav bi trebaoda bude ìvot ~ovekov i vaistinu,takav je bio ìvot na{egSvjati{weg Patrijarha. Tih, miran,istinoqubiv, iskren, duhovit, skro-man i smeran Patrijarh Pavle jesvojim ìvotom posvedo~io da jeìvot po jevan|ewu Hristovommogu} i u ovo na{e smutno vremeop{teg srpskog otpadija i surovogmaterijalizma u kome se sre}a ismisao traè u sticawu zemaqskogbogatstva, slave i vlasti.

Ne traè}i ni slavu, nivlast, niti zemaqsko bogatstvo,Gospod je smernog monaha Pavlapostavio na visok crkveni poloàj,podariv{i mu najve}e zvawe i vlastkoju neki ~ovek moè imati u ovomzemaqskom ìvotu.

Svoje mona{ke zavete obezbra~nosti, poslu{awu idobrovoqnom siroma{tvu ovajverni sluga Boìji ispunio je usvemu. Zbog toga je blagodat SvetogaDuha, po~ivala u srcu ovog novogravnoapostola srpske Crkve koji je usvemu bio dostojan no{ewa imenaSvetog ap. Pavla.

Za vreme svoje slu`be naKosovu i Metohiji, a kasnije kaoPatrijarh srpski zajedno sa svojimnarodom, proìveo je mnoge muke istradawa u periodu anticrkvenog iateisti~kog komunizma ime|usobnog bratoubila~kog rata.

Kroz kakva je sve isku{ewai provokacije prolazio ovaj smerni~ovek, i {ta je sve trpeo, moèmosamo naslutiti, ali ono {to slo-bodno moèmo re}i, to je da je dos-tojno nosio svoj i narodni krst isvojim ìvotom i primerom osve-do~io Pravoslavnu veru uHrista.

Mnogi su ga jo{ zaìvota smatrali svetite-qem i pokazivali mu najve}euvaàvawe i po~asti, ali jemalo onih koji su ga slediliprimerom i trudili se daispune wegove molbe isavete.

Omaleni rastom, aveliki duhom i ìvotomovaj arhipastir SrpskeCrkve, zasigurno je jo{jedan u nizu novih srpskihSvetiteqa koji ukra{avajunebesa iznad Srbije.

I ako ga Gospod, a ni Crkvajo{ nisu zvani~no uvrstili u kalen-dar novih svetiteqa, niko od vernihne sumwa da se ovo svetilo rodana{ega ne raduje u Nebeskoj Srbijizajedno sa Svetim Savom i ostalimsrpskim svetiteqima.

Traè}i samo Gospodwuslavu i ~ast, on je kroz duhovni itelesni podvig stekao vrlinu kra-jweg smirewa, koja se smatra jednomod najve}ih, a ujedno i najteèdosti`nih hri{}anskih osobina.

Ovo je du{a narodna dobroosetila i u wemu prepoznala istin-skog Boìjeg slugu i duhovnog pasti-ra. Dotakav{i najdubqe niti srca idu{e mnogi su sa suzama primilivest o wegovom predstavqewu, te suspontano pohrlili iz raznih kraje-va zemqe i inostranstva da bi odalipo~ast i priznawe za sada najve}ojcrkvenoj li~nosti 21. veka u na{emnarodu.

Zadugo }e se pamtiti tajdoga|aj kada su kolone qudi dani-ma od Terazijske ~esme, du` KnezMihajlove ulice, pa sve doSaborne crkve satima u miru iti{ini stajale da odaju po~ast iprime posledwi blagoslov odWegove Svetosti.

Sav srpski narod je tih danadisao jednim duhom, ose}aju}i pris-ustvo blagodati Boìje, jer se jednavelika i sveta du{a preseqava uCarstvo nebesko.

Ovog meseca, ta~nije 11. sep-tembra je datum wegovog ro|ewa, ami bi svi trebali da budemo blago-darni Gospodu {to je i u na{e vremesrpskom rodu podario takvog~oveka, koji je svojim ìvotom biougled i primer istinskoghri{}anstva i pravoslavqa, azasigurno }e to biti i budu}im gen-

eracijama koje budu teìleBoànskoj pravdi, qubavi isvetosti.

Wegove re~i:,,Budimo qudi”, qudi dosto-jni imena hri{}anskog, svag-da treba da nam budu napameti u na{im odnosimaprema Bogu i svim Boìjimstvorewima.

Neka sveblagi Go-spod du{u blaènopo-~iv{eg Patrijarha Pavlanastani tamo gde pravednicipo~ivaju, a sve nas pomilujei spase wegovim svetimmolitvama. Amin. Boè daj.

PATRIJARH PAVLE,,Kada se rodi dete, ono pla~e, a svi oko wega se raduju, a, kada umre, svi placu, samo se ono raduje’’.

Pi{e: Nenad Jovanovi} [email protected]

18 Septembar 2012.

K U L T U R A

Pi{e: Marijana Maljkovi}

Tragom vesti da }e Ana Petrovi},èna koja je oslikala ceo jedan gradi dala mu du{u, svoja umetni~kadela izlagati u Srpsko-ameri~kom muzeju“Sveti Sava” u îkagu, 27. septembra,odvodi nas u srce [umadije, u Kragujevac.Ova svestrana primenjena umetnica, umet-ni~ke studije zapo~ela je na akdemiji „DiBelle Arti” u Peru|i, a zavr{ila naFakultetu primenjenih umetnosti i dizajna uBeogradu, odsek Dizajn tekstila. Izlagala jena vi{e kolektivnih i samostalnih izlo`bi odbeogradskih i srpskih galerija, do evropskihi ameri~kih.

Njeno dosada{nje stvarala{tvoobeleìla je ljubav prema korenima i sim-patija prema narodnom i tradicionalnomgledana neiskvarenim o~ima grada. Ljubavje dominantan motiv njenih radova, bilo dasu sme{teni u seosko okruènje ilidekadente kutke grada iz nekih pro{lih vre-mena. Ta dela nose sa sobom elektricitetljubavne intime, tako da su njeni junaci~esto uhva}eni u zaboravu ljubavnog zanosapredanom osvajanju ili slatkoj ~e`nji, pa taljubav nekad gori, nekad boli, ali opti-misti~no-ponajvi{e le~i. Taj nesporni talenatprimetio je i Emir Kusturica i pozvao je, daza po~etak oslika nekoliko komadaname{taja u Me}avnik gradu. Me|utim,ostala je Ana i oslikala ceo grad, sve sto-lice, ormare, komode, krevete… i postalaumetni~ki direktor tog grada iz snova.

[iroj javnosti ste poznati kaoumetnica koja je oslikala ceo grad i bilaumetni~ki direktor Me}avnik grada.Kako danas gledate na taj deo ìvota i~ime se trenutno bavite?

- Me}avnik je delo mog ìvota iose}am se privilegovano, jer sam oslikalajedan ceo grad ~iji je gradona~elnik velikiumetnik. U jednom periodu ìvota i rada naMe}avniku sam bila, da kaèm tako “umet-ni~ki direktor”, gde sam sve oslikala. Ipak,zbog prevelikih obaveza koje sam imala, akoje su vezane za moju struku, tog delaposla sam se odrekla u korist boja i ~etki-ca. Vi{e ne ìvim u Mokroj Gori i neradim na Me}avniku, a sa EmiromKusturicom i dalje kontaktiram isara|ujem. Sada ìvim u svom rodnomKragujevcu i bavim se svojim poslom.

Radim slike, oslikavam name{taj i zidove,pravim razne predmete primenjene umet-nosti.

Kako je do{lo do toga daoslikate ceo Me}avnik i odakle tolikainspiracija?

- Kao primenjenom umetniku,slikarstvo mi je delovalo kao vrlo ozbiljnastvar. Dok nisam jedne zime na Me}avnikunaslikala svoju prvu ljubavnu sliku naosnovu jedne pri~e koju sam ~ula. EmiruKusturici se to jako dopalo. On me je

hrabrio. Sliku, po sliku... jo{ i jo{... i takoje po~eo da se pravi veliki slikarski romansa velikim brojem ljubavnih pri~a. Ideje zaslike su pri~e iz mog i ìvota ljudi okomene, ali samo one lepe, pozitivne iljubavne. Ipak, slika je ne{to {to treba davam pruì zadovoljstvo, da vas nasmeje iopusti i zato se trudim da ih ima {to vi{e,da {to vi{e ljudi na svom zidu ima nekupri~u, koja ima terapeutsko dejstvo. Mojeslike su najbolja terapija. Ljubavna terapi-ja.

Izjavili ste nedavno da bisteèleli da svoju “mokrogorsku pri~u” pre-nesete i na odevne predmete i stvoritenovu liniju modne marke. Ima li ne{tonovo na tom polju?

- Ta ideja je i dalje aktuelna, alije veoma ozbiljno doìvljavam. Ona polakosazreva i kad-tad }e biti obelodanjena.

Sa kojim radovima }ete se pred-staviti ameri~koj publici i da li }e va{iposetioci mo}i i da kupe izloèna dela?

- Za îkago pripremam potpunonove slike. Nadam se da }e moji zaljubljeniparovi razneìti posetioce izlo`be. Poredslika izloì}u zidne lampe, marame i e{arpei komade name{taja. Izlo`ba }e biti proda-jna.

Osim u îkagu, gde jo{ uAmerici planirate da odrìte izlo`bu?

- Ovog puta }u izlagati samo uîkagu. Mada su mi u Njujorku predloìlida Los An|eles uvrstim u listu svojihplanova, jer se galeristima ~ini da je tamoba{ pravo mesto za moje slike.

Ve} ste izlagali u Va{ingtonu,kakvi su va{i utisci o odjeku koji je va{aizlo`ba imala i kako su reagovali posetio-ci. koji nisu iz na{ih krajeva na va{etradicionalne i za njih veoma originalnemotive?

- Amerikanci se najlep{e raduju.Jednostavno su bili sre}ni. Smejali su seispred mojih slika i svi su èleli da seupoznaju samnom i traìli su mi auto-grame.

Da li postoji sajt gde bi zain-teresovani mogli da vide vi{e va{ih rado-va?

- Do mog dolaska u îkago sajt}e biti spreman, a za sada slike mogu vide-ti na Ana Petrovi} art fun club naFacebook-u.

ME]AVNIK JE DELO

MOG@IVOTA

@ENA KOJA JE OSLIKALA CEO GRAD

Ana Petrovi}

Septembar 2012. www.serbianmirror.com

I Z V A [ E G U G L A

19

Da li sten e k a d ai m a l isiledìju u školi?Kod mene, uOsnovnoj školi,bilo ih je neko-liko. Jednoga seposebno se}am.Zvao se Steva i

bio je tri godinestariji od mene, iišao je u moj

razred. Došao je iz nekog sela u Sremu,a razred je ponavljao tri puta. Bio jekrupniji i sna`niji od svih nas. Terorisao jesve u razredu koji mu nisu bili po volji. Jasam imao nekoliko veoma neprijatnihsusreta sa njim.

Medjutim, postoji još jedansiledìja koji stalno preti u našem ìvotu– ovog siledùju zovemo STRAH. Kao isvaki siledìja, strah preuveli~ava svojumo}, on glasno preti i upozorava, ~ini odnas da pazimo na svaki naš potez. Strahvas spre~ava da uradite dobre stvari zakoje imate i sposobnosti i talenta. Naàlost, ovo je kultura u kojoj danasìvimo: strahujemo od razli~itih bolesti,strahujemo od terorizma, strahujemo dane bankrotiramo, da ne}emo imatidovoljno za penziju, strahujemo od raka,strahujemo tamo gde se sada nalazimo,i strahujemo da odputujemo negdedrugde, strahujemo da ne ìvimo iznado~ekivanja, strahujemo da nismo u pop-ularnoj grupi...

A kada se siledìja strah useliunutra, sve ostalo se iseli napolje. Strah isre}a ne mogu da ìve u istom srcu.Strah i jasno razmišljanje ne mogu daìve u istom telu. Strah i poverenje nemogu da koegzistiraju. Strah nikada nijeizle~io bolest. Strah nikada nije izvukaoporodicu iz siromaštva. Strah nikada nijedobio rat. Strah nikada nije sa~uvao brak.Strah uvek traì lake izlaze. Strah uvekigra na sigurno. Strah ~ini da drugi ìve,dok mi egzistiramo. Strah je siledìja kojivreba u hodnicima ìvota, govore}i namda se povu~emo i da idemo drugimputem. Iskreno, ve} sam sit i umoran odsiledìja. ûo sam ga puno puta kakovi~e: „Vrati se nazad, ne}eš uspeti, oni }ete napustiti, niko te ne èli, nemoj danasu~eš svoj brod!”

Šta ako bismo mogli da ìvimobez straha! Šta ako bismo mogli da sesuo~imo sa svim siledìjama našegìvota, umesto da beìmo od njih?

Jednog dana, Isus se našao u~amcu sa svojim u~enicima naGalilejskom jezeru, kada se podigla izne-nadna oluja – veoma sna`na! Ova olujaje preplašila i iskusne ljude kao što su biliovi ribari. Nalazili su se na sred jezerapoput pataka bez zaklona, bez rešenja,potpuno prepušteni na milost i nemilostonome šta }e se slede}e dogoditi.

Da li ste ikada bili u takvojsituaciji? Prepušteni na milost i nemilostonome šta }e se slede}e dogoditi?Mo`da prepušteni na milost i nemilostkompanije ili šefa za koga radite; mo`davašeg supru`nika, banke ili kreditnekompanije; na milost i nemilost roditelja

da vam pomognu.Talasi preplavljuju vaš ~amac i

samo je pitanje vremena kada }e vaspotopiti. Talas za talasom ra~una,obeshrabrenja, tuge. Razmišljamo: „Akome pogodi još samo jedan talas,potopi}e me... Ako još jednom dodepijan ku}i... Ako skrate radne sate naposlu... “

Znam da ste svi ve} bili tamo, imo`da ste upravo sada tamo, u tommalom ~amcu, na sred jezerazahva}enog strahovitom olujom. Ceovaš svet se trese i drma. Oluja je došlaiznenada i bez upozorenja. Neke olujemoèmo da vidimo kako dolaze, ali

neke oluje stignu bez ikakvog upozoren-ja. Na àlost, ne završavaju se sve olujesre}nim krajem. Posmatrao sam olujekoje dolaze niotkuda i ruše sve okoosoba koje pogadaju. Oluja raka, olujasmrti, oluja neposlušnog deteta, olujarazvoda, oluja preljube, oluja gubitkaposla.

I dok je oluja besnela i divljalaoko njih, prica kaè da je Isus spavao u~amcu. Probudio ga je vapaj u~enika, ane oluja. „Gospode izbavi nas, izgi-bosmo! U~itelju, zar ti ne mariš štoginemo?” Oni ne traè od Isusa ~udo:„Moèš li da uradiš ovo ili ono?” Oni nepitaju „da li mi moèmo nešto da uradi-mo?” Ne! Oni krive Isusa zato što nemari! Oni zahtevaju od Njega da ihspase od neposrednog davljenja. I to jeono što radi strah.

Strah nagriza naše poverenje uBo`ju dobrotu. Da li Bog zaista brine akomoè da spava dok je takva oluja u momìvotu? U~enici zahtevaju i naredjuju

Isusu da ih spase. Strah otupljuje našuduhovnu percepciju. Strah stvara oblikduhovne amnezije i zaboravljamo stvarikoje smo videli da Bog ~ini. U~enici suupravo tog dana bili svedoci nekoliko~uda a sada nisu mogli da se sete nijednoga. Strah izvla~i ìvot iz svakogaod nas. Kada smo u strahu, tada sig-urnost postaje naš bog. Bog nam nepada na pamet. Onaj koji se plaši nemoè da sanja, ~ovek u strahu ne moèda voli; ~ovek u strahu ne moè da daje.Ljudi u strahu su poput napuštenih ku}aili stanova, stoje prazni i napušteni.

Jedina dobra stvar koju su ovibeznade`ni i uplašeni u~enici uradili bila

je da su se okrenuli jedinome koji jemogao da im pomogne. Oluje nasvra}aju nazad ka Bogu. Isus ih pita i uko-rava: „Zašto ste strašljivi, maloverni!”Tada je Isus zapretio vetru i oluja se smir-ila – “postade tišina velika” – pokazavšitime da je gospodar i nad prirodnim sil-ama. Strah je siledìja. A jednu stvar kojusam nau~io od siledìja je da nisu uopštejaki onako kako izgledaju.

Jednog dana sreo sam Stevu,siledìju iz mog razreda, u komšilukudok smo se igrali, svi klinci iz susedstva.On je naišao, i po~eo opet da se rasipasa svojim siledìjstvom, da preti, da sepravi vaàn.

A onda se posebno okomio namene! Valjda sam mu tog dana bionajzanimljiviji za mu~enje. Pošto je tobilo ispred ku}e, odmah do moje, ja samotr~ao do moje ku}e, a Steva je ostao dase rasipa pred drugom decom, misle}ida me je naterao u beg. U dvorištu jestajao moj otac. Pozvao sam ga i ispri~ao

mu da mi Steva preti. Moj stari je izašaonapolje, Steva ga nije video, jer mu jesedeo okrenut ledima, i dalje se širio nasve strane, kad ga je šcepala za vrat, odpozadi, šaka mog oca. Stisnuo ga je ikazao: „Ako još jednom ~ujem da si pre-tio ovoj deci, a posebno mom sinu,ima}eš posla sa mnom!”

Steva se više nije širio, skupio sekao miš, a kada ga je moj otac pustio,sko~io je cvile}i na svoj bicikl, usputnešto dobacuju}i kroz suze. Nikada nasviše nije ni pipnuo, niti nam se obratio nagrub na~in, niti nas gnjavio, sve do krajaosnovne škole.

I evo pouke za nas. Strah nesta-je kada je neko sa vama, a posebno kadaje taj neko Bog. Isus je kazao: „Ovo vamkazah da u meni mir imate. U svetu }eteimati nevolju; ali ne bojte se, jer ja nad-vladah svet.” Jovan 16:33

Bog ne èli od mene da otkri-vam kako dobar moreplovac ja mogu dabudem, i kako ja dobro upravljam krozoluje. Bog èli da otkrijem kakav je Onmoreplovac i kako on upravlja brodom uoluji. Kada nailaze talasi, i kada pre-plavljuju ivicu našeg ~amca prete}i da }enas potopiti, najva`nija stvar je daznamo da je Bog sa nama u ~amcu. Neradi se o oluji, sve je u tome koga otkri-vaš u oluji.

Posao ti ide loše, nemanarud`bina, nema mušterija, nemanovca za tvoje ra~une, ili si izgubioposao. Bog ne traì od tebe da samupravljaš ~amcem kroz oluju; On je satobom u ~amcu. Ne radi se o oluji, sve jeu tome koga otkrivaš u oluji.

Mlad otac, sa troje dece, izgu-bio je ènu na porodjaju tre}eg deteta.�ena je umrla u svojim ranim tridesetim,i on se sada suo~io sa obeshrabrenjem,sa samo}om. Ali Bog ne traì od njegada sam upravlja svojim ~amcem krozoluju tuge. On je sa njim u ~amcu. Neradi se o oluji, sve je u tome koga otkri-vaš u oluji.

Tvoj supru`nik te je razo~arao,prevario, ostavio, suo~avaš se sa bolomizdaje, sa osudama, sa ru`nim pogledi-ma. Nisi sam u ~amcu. Tu je Bog. Onmoè upravljati tvojim ~amcem. Ne radise o oluji, sve je u tome koga otkrivaš uoluji.

125 puta u Novom Zavetu, Isuszapoveda u Novom zavetu; od toga 21put govori protiv straha. „Ne bojte se,dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca”(Mat. 10:31). „Da se ne plaši srce vaše,verujte Boga, i mene verujte” ( Jovan14:1). Ne radi se o oluji, sve je u tomekoga otkrivaš u oluji.

Ja sam otkrio Boga u oluji. Olujaje mesto gde obi~no otkrivate Boga,zato što ga trebamo u oluji. U oluji mitrebamo Spasitelja. U oluji mi bi trebaloda poznajemo Onoga ~ije su re~i u stan-ju da donesu mir našoj duši i umu, i dasmire oluje oko nas. U oluji, molitvapostaje stvarna. U oluji Biblija postajemnogo vrednija. U oluji prijatelji postajumnogo va`niji. U oluji vidimo Boga kojise pojavljuje u svemu tome.

Ne radi se o oluji, sve je u tomekoga otkrivaš u oluji.

BEZ STRAHA

Pi{e: MilenkoTanurdì}

POSETITE, PROÎTAJTE, POSLU[AJTEwww.stazamanade.com

www.adventisti.usRadio program “Stazama Nade”,

svake subote u 9:30 am i 4:00 pmHodajte Stazama Nade

20 Septembar 2012.

F E L J T O N

Milutin Milankovi} je ro|en 28.

maja 1879. godine u Dalju, u

Slavoniji, u bogatoj porodici

visokoobrazovanih ljudi, a me|u njima je

bio i njegov deda Uro{ Milankovi},

zna~ajni filozof. Milutin je zavr{io srednju

{kolu u Osijeku kao |ak generacije, a

potom je oti{ao u Be~, gde je zavr{io studi-

je gra|evinske tehnike 1902. godine.

Samo dve godine posle je i dok-

torirao. Kasnije se zaposlio u renomiranoj

be~koj firmi Adolfa Barona Pitela i kao

gra|evinski inènjer bavio se izgradnjom

mostova, vijadukta, akvadukta i brana. Kao

i sve ~ega se prihvatio, gra|evina mu je

i{la od ruke i time se bavio sve do jeseni

1909, kada mu je ponu|ena katedra pri-

menjene matematike na Beogradskom uni-

verzitetu. Milankovi} napu{ta

Austrougarsku i dolazi u Beograd, a

povratak u otad`binu za njega je zna~io jo{

jednu prekretnicu – nastavio je da se bavi

istraìvanjem primene oja~anog betona, ali

je odlu~io da svoj ìvot posveti fundamen-

talnim istraìvanjima.

Me|utim, povratak tridesetogodi-

{njeg Milankovi}a poklopio se i sa jo{ jed-

nim burnim razdobljem, jednim od najkr-

vavijih u srpskoj istoriji – Usledili su

Balkanski ratovi i Prvi svetski rat. Tek

oènjenog mladog nau~nika Austrougarska

vojska internirala je u Nesider, a kasnije u

Budimpe{tu, gde mu je bilo dozvoljeno da

radi u biblioteci Ma|arske akademije

nauka. Ve} 1912, njegova interesovanja su

se usmerila ka prou~avanju solarne klime i

planetarnih temperatura. Dok je bio interni-

ran u Budimpe{ti, Milankovi} je svoje

vreme posvetio radu na ovom polju i do

kraja rata zavr{io je monografiju, koja je

objavljena 1920, u izdanju Srpske akademi-

je nauka i umetnosti u Parizu, pod

naslovom „Matemati~ka teorija termi~kih

fenomena uzrokovanih sun~evim zra~enji-

ma”.

Rezultati ovog rada doneli su mu

zna~ajnu reputaciju u nau~nom svetu,

mahom zbog njegove krive insolacije na

Zemljinoj povr{ini. Kao po pravilu koje

vaì za srpske nau~nike, Milankovi}eva

solarna kriva nije potpuno prihva}ena sve

do 1924, kada je veliki meteorolog i klima-

tolog Vladimir Kepen sa svojim zetom,

Alfredom Vegenerom, predstavio krivu u

svom radu. Posle ovih prvih priznanja,

Milankovi} je 1927. pozvan da sara|uje na

dvema va`nim publikacijama: prva je bila

priru~nik iz klimatologije, a druga je bila

priru~nik iz geofizike. Za nju je napisao

uvod „Matemati~ka nauka klimata i

astronomska teorija varijacija klimata”,

objavljen 1930. na nema~kom, a 1939.

preveden na ruski. Ovde je teorija plane-

tarnih klimata dalje razvijena sa posebnim

podacima o Zemlji.

Od kraja dvadesetih godina

pro{log veka, Milutin Milankovi} neu-

morno stvara. Predstavlja teoriju sekularnih

pokreta Zemljinih polova i teoriju glacijal-

nih perioda (danas poznati kao

„Milankovi}evi ciklusi”), koja je izra|ena

na ranijem radu Dèjmsa Krola.

Milankovi} je uspeo da unapredi Krolov

rad delom zahvaljuju}i pobolj{anim

ra~unanjima Zemljine orbite, koje je 1904.

objavio Ludvig Pilgrim. Tim radovima je

kompletirao teoriju solarnog zra~enja, i kad

su papiri koji se bave ovom teorijom

podeljeni u vi{e radova, Milankovi} je

odlu~io da ih sakupi i objavi pod jednim

naslovom – „Kanon osun~avanja Zemlje i

njegova primena na problem ledenih doba”,

a ovo kapitalno delo biva objavljeno u

osvit Drugog svetskog rata.

Proro~ansko Milankovi}evo delo

nai{lo je na ozbiljne kritike, naro~ito u

pedesetim godinama pro{log veka. Kritike

su potekle uglavnom od meteorologa koji

su tvrdili da su insolacione promene zbog

promena u Zemljinoj orbiti isuvi{e male da

znatnije izmene klimatski sistem.

Ipak, u slede}e dve decenije 20.

veka istraìvanja u morima dovela su do

{iroke potvrde Milankovi}evih stavova.

Nau~ni genije Milutina Milankovi} dobio je

nesumnjivo me|unarodno priznanje 10.

decembra 1976. godine, kada su u ~asopisu

„Nauka” objavljeni kona~ni rezultati

opse`nog petogodi{njeg projekta, koji je

trebalo da odgovori na pitanje – da li su

Milankovi}evi prora~uni bili ta~ni ili ne.

Tada je utvr|eno da su varijacije Zemljine

orbite indikacije ledenih doba. Veliki srps-

ki nau~nik bio je u pravu.

Briljantni Milankovi}ev um i{ao

je suvi{e ispred svog vremena, pa je tek

1988. godine u Peru|i organizovan nau~ni

skup pod nazivom „Ciklo-stratigrafija”, na

kojem je zvani~no promovisana nova

istraìva~ka metoda koja u osnovi ima

Milankovi}eve cikluse osun~avanja.

Mnogobrojna dela koja je Milutin

Milankovi} ostavio za ìvota ne prestaju da

pokre}u i inspiri{u nau~nike {irom sveta, a

me|u njima je svakako i njegov predlog

reforme gregorijanskog i julijanskog kalen-

dara, kao i do sada najprecizniji kalendar

koji nosi ime na{eg nau~nika. Milankovi}

je objavio i trodelnu autobiografiju pod

naslovom „Uspomene”, „Doìvljaji” i

„Saznanja”, dok je njegov sin Vasko

objavio biografsko {tivo „Moj otac, Milutin

Milankovi}”. Milutin je godine 1920.

izabran za dopisnog ~lana Srpske akademi-

je nauka i umetnosti, a za redovnog ~lana

1924. Za dopisnog ~lana Jugoslavenske

akademije znanosti i umjetnosti izabran je

1925, bio je i ~lan Nema~ke akademije nat-

uralista u Haleu, kao i ~lan mnogih nau~nih

dru{tava i zemlji u inostranstvu.

Po zavr{etku Drugog svetskog

rata, Sud ~asti Beogradskog univerziteta

procenio je podobnost Milutina

Milankovi}a za novi poredak, uz karakter-

istiku: priznaje mu se da se istakao kao

odli~an stru~njak i nau~nik koji se bavi

astronomijom i nebeskom mehanikom, ali

je „vrlo star i o nekom njegovom li~nom

razvoju nema ni govora”. Dodu{e, on je

dobar pedagog, ali „predavanja jedva otal-

java”.

- Po politi~koj orijentaciji pripada

poznatoj matemati~koj kliki

Marksizam-lenjinizam uop{te ne poznaje,

niti pokazuje ikakav interes. Smatramo da

je na{ politi~ki neprijatelj i da }e kao takav

umreti. Moè se iskoristiti kao nastavnik i

nau~nik – procenio je Sud ~asti 1950.

godine.

Milutin Milankovi} je jedan od

najcitiranijih nau~nika svih vremena.

Vizionar za ìvota, nije stekao slavu koju

zasluùje, a velika priznanja stigla su tek

posle smrti 1958. godine u Beogradu –

znatno kasnije, Milutin Milankovi}, srpski

inènjer, geofizi~ar, klimatolog i astronom,

progla{en je jednim od pet najve}ih

nau~nika 20. veka, a ameri~ka agencija za

svemirska istraìvanja proglasila ga je jed-

nim od 10 najve}ih nau~nika svih vremena

koji su se bavili planetom Zemljom.

MA, KAKAV AJN[TAJN- Milutin Milankovi} nikada nije prihvatio Ajn{tajnovu teo-riju relativiteta.MESEÊV KRATER- Milankovi} je dobio krater sa svojim imenom. Nalazi sena daljoj strani Meseca, veli~ine je 34 kilometra u pre~ni-

ku. I krater na Marsu, pre~nika 18 kilometara, nosi njego-vo ime, kao i asteroid 1.605.POGLED IZ MALE SOBE- Za razliku od Nikole Tesle i Mihajla Pupina, svetsku slavunije stekao u najve}im svetskim centrima i svojim viziona-rskim teorijama bavio se u svojoj sobici u Kapetan Mi{i-

nom zdanju, koriste}i samo papir, olovku, {iber i logarita-mske tablice.GUGLOVI CIKLUSI- Svetski internet-pretraìva~ Gugl je 2010. obeleìo ro|e-ndan Milutina Milankovi}a, kreiraju}i logo koji asocira naklimatolo{ku teoriju pod nazivom „Milankovi}evi ciklusi“.

28. maj 1879. - Milutin Milankovi} rodio seu Dalju, blizu Osijeka, u srpskoj pravoslavnojporodici, od oca Milana i majke Jelisavete, anjegova porodica je u Austrougarsku do{la saKosova pod Arsenijem ârnojevi}em1889. - nije redovno poha|ao osnovnu {kolu,

imao je privatne u~itelje, a sva ~etiri razredaosnovne {kole poloìo je odjednom

1896. - Milankovi} se upisuje na studije gra-|evinske tehnike u Be~u, gde za {est godinasti~e zvanje diplomiranog inènjera.

1904. - postaje doktor tehni~kih nauka1905-1909. - radi kao gra|evinski inènjer u

nekoliko be~kih firmi, a afirmaciju sti~e kao pro-jektant armirano-betonskih gra|evina. Prijavlju-je {est patenata ~ijom }e primenom biti izgra-|eni brojni objekti na podru~ju Austrougarskemonarhije

1909. - na poziv nau~nika Jovana Cviji}a, Mi-haila Petrovi}a i Bogdana Gavrilovi}a, Milanko-vi} napu{ta veoma unosan posao u Be~u i izpatriotskih poriva dolazi u Beograd i prihvatamesto vanrednog profesora primenjene mate-matike na tek osnovanom univerzitetu u Beo-gradu. Na toj du`nosti osta}e do penzionisanja1955. godine1914. - po izbijanju Prvog svetskog rata, inte-

rniran je prvo u mestu Neìder, a zatim u Budi-mpe{ti, a dozvoljeno mu je da radi u biblioteciMa|arske akademije nauka. Potpuno se posve-}uje prou~avanju solarne klime i planetarnih te-mperatura.

1918. - po zavr{etku Prvog svetskog rata, za-vr{ava monografiju o solarnim klimama1920. - u izdanju Srpske kraljevske akademije

u Parizu, objavljena mu je „Matemati~ka teorijatermi~kih fenomena uzrokovanih sun~evim zra-~enjima“. Izabran je za dopisnog ~lana SANU

1923. - na Sveslovenskom kongresu u Cari-gradu prihva}en je najprecizniji kalendar u isto-riji ljudskog roda, poznat kao „Milankovi}ev ka-lendar“

1924. - postaje redovni ~lan Srpske akademi-je nauka i umetnosti

1930. - objavljena je Milankovi}eva „Mate-mati~ka nauka klimata i astronomska teorija va-rijacija klimata“ na nema~kom jeziku

1941. - Po~inje Drugi svetski rat, a MilutinMilankovi} objavljuje svoje kapitalno delo „Ka-non osun~avanja Zemlje i njegova primena naproblem ledenih doba“ na 626 strana u izdanjuSrpske kraljevske akademije

1950. - nau~ni krugovi kritikuju Milankovi}e-vu teoriju, tvrde}i da su solarne promene u Ze-mljinoj orbiti isuvi{e male da bi mogle da uti~una klimatski sistem

12. decembar 1958. - Milutin Milankovi}umire u Beogradu

1966. - posmrtni ostaci Milutina Milankovi}apreneti su u porodi~nu grobnicu u Dalj.

1976. - Milankovi} 10. decembra dobija priz-nanje za svoje prora~une u ~asopisu „Nauka“,posle petogodi{njeg prou~avanja njegovih dela

1988. - u italijanskom gradu Peru|a organi-zovan skup „Ciklo-stratografija“, na kojem jepredstavljena nova istraìva~ka metoda koja uosnovi ima Milankovi}eve cikluse osun~ava-nja. Ona otkriva cikluse osun~avanja u ritmi~-kim smenama slojeva stena, tako pokazuju}ihladnije i toplije cikluse kroz koje je pro{laplaneta

Hronologija

Z A N I M L J I V O S T I O M I L U T I N U M I L A N K O V I ] U

11121314151617181920

/ColorImageDict > /JPEG2000ColorACSImageDict > /JPEG2000ColorImageDict > /AntiAliasGrayImages false /CropGrayImages true /GrayImageMinResolution 300 /GrayImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleGrayImages true /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 300 /GrayImageDepth -1 /GrayImageMinDownsampleDepth 2 /GrayImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /DCTEncode /AutoFilterGrayImages true /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict > /GrayImageDict > /JPEG2000GrayACSImageDict > /JPEG2000GrayImageDict > /AntiAliasMonoImages false /CropMonoImages true /MonoImageMinResolution 1200 /MonoImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleMonoImages true /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 1200 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict > /AllowPSXObjects false /CheckCompliance [ /None ] /PDFX1aCheck false /PDFX3Check false /PDFXCompliantPDFOnly false /PDFXNoTrimBoxError true /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile () /PDFXOutputConditionIdentifier () /PDFXOutputCondition () /PDFXRegistryName () /PDFXTrapped /False

/CreateJDFFile false /Description > /Namespace [ (Adobe) (Common) (1.0) ] /OtherNamespaces [ > /FormElements false /GenerateStructure false /IncludeBookmarks false /IncludeHyperlinks false /IncludeInteractive false /IncludeLayers false /IncludeProfiles false /MultimediaHandling /UseObjectSettings /Namespace [ (Adobe) (CreativeSuite) (2.0) ] /PDFXOutputIntentProfileSelector /DocumentCMYK /PreserveEditing true /UntaggedCMYKHandling /LeaveUntagged /UntaggedRGBHandling /UseDocumentProfile /UseDocumentBleed false >> ]>> setdistillerparams> setpagedevice



















Documents

IZ MATICE Markovi konaci - SERBIAN MIRROR · Sindikati u „Zastava kamioni” tvrdi da odluka o plenidbi imovine ne mo`e biti sprovedena u delo zato {to se preduze}e nalazi u procesu