RBV

Vesti .. . vesti.. . vesti .. .

Vrednost koja ne

zastareva

Dr Dragana Petković -

Gajić

Dr Nada Novaković

Standard

Bofos info 25.

TEMA BROJA : Razvojna banka Vojvodine

BOFOS info

ELEKTRONSKI BILTEN SAMOSTALNOG SINDIKATA ZAPOSLENIH U BANKAMA,

OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE

Mart 2013 / IZDANJE BR 25

SS BOFOS 2

Ostao im samo sindikat Sve ono što se događa i što se dogodilo s 540 radnika Razvojne banke Vojvodine, ram za sliku je surovog lica ovdašnje tranzicije, privatizacije, politike, odnosa političara, centara modi i svih odgovornih za funkcionisanje privrede i sudbine onih koji hode pristojan život od sopstvenog rada. Bez sumnje, mukama nevoljnika koji masovno, gotovo svakodnevno, ostaju bez posla kumuje i petogodišnja ekonomska kriza. Preciznije, na mukama su oni koji, ni najmanjim delom, nisu vinovnici ove pošasti, a oni koji su je zapalili, najčešde iz nje izvlače korist. I u slučaju RBV pokazalo se da oni kojima je ukazano poverenje da vode privredu i državu, a velikim delom su krivci za gašenje banke, u ovom slučaju, dute ili se međusobno optužuju, a ogorčenim radnicima obedavaju rešenje. To obedanje, čini se, nije čak ni na dugom štapu, ved je samo bacanje prašine u oči nevoljnicima, svesnim da su ponovo prevareni. Još nešto se pokazalo: jedini ko je bio uz radnike i, barem ublažio njihovu nesredu i dalje pokušava da pomogne, bio je i ostao njihov sindikat – BOFOS. Kako se dogodilo da ova banka propadne u ponor, ko je zaljujao njene temelje, ko je sve sprečio da se ona spase i ko je u svoj ovoj nevolji čak i udario, teško je odgovoriti, jer klupko je zamršeno do te mere, da i ako se razmrsi, prodi de mnogo vremena, a oni koji su u njoj radili, od toga nede imati koristi. Cilj ovog teksta nije, a to i ne može da otkriva krivce i upire prstom na njohovo ime i prezime. Njegova namera samo je da na videlo do kraja izađe istina da je jedino BOFOS uspeo da učini nešto da 540 radnika i njihovih porodica ne ostanu potpuno prepušteni sami sebi. Više nego zabrinuti radnici zimus su očekivali epilog dogovora Vlade Srbije i Vlade Vojvodine da po gašenju RVB, njen depozit bude prenet u neku veliku banku, kao i da od dela aktive RBV bude osnovan Razvojni fond Vojvodine u kojem de 78 odsto vlasništva imati Pokrajina, a 22 odsto Republika. Kako je vreme odmicalo, od pomenutog dogovora malo šta je realizovano, pa Sindikalna organizacija Razvojne banke Vojvodine i Samostalni sindikat BOFOS, 20. decembra prošle godine, pod geslom „ Da se čuje i naš glas“, organizuju protest, da bi zaštitili prava zaposlenih u ovoj banci. Ponavljaju osnovni zahtev da pri rešavanju statusa zaposlenih Razvojne banke Vojvodine nadležni obezbede socijalni program i isplatu otpremnina najmanje po principu kakav je primenjen u slučaju nove Agrobanke, a to je 300 EUR po godini staža, ili u visini

zakonskih otpremnina, u zavisnosti šta je za zaposlenog povoljnije. Pored toga, u protestu, a i kasnije u više navrata, sindikat ističe i druge važne zahteve koje su u razgovoru predočili i Zoranu Radomanu, pokrajinskom sekretaru za finansije: Sindikat mora biti tekude obaveštavan o svim aktivnostima koje se sprovode u realizaciji sporazuma dve Vlade, zatim da banka koja preuzme depozit RBV i Razvojni fond obezbede radna mesta za što vedi broj zaposlenih iz RBV i da poslodavac dostavi Sindikatu banke socijalne karte

Šta će biti s radnicima Razvojne banke Vojvodine?

SS BOFOS 3

zaposlenih, kako bi Sindikat banke mogao da dpredloži zaštitu najugroženijih kategorija radnika. I u 2013. godinu radnici RBV ušli su strepedi. Ništa nije rešeno, sve stoji, sem sindikata. Sindikat Razvojne banke Vojvodine i Samostalni sindikata zaposlenih u bankama, osiguravajudim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije, uputili su 29. januara pismo predsednici Upravnog odbora Razvojne banke i pokrajinskom sekretaru za finansije od kojih zahtevaju hitan sastanak. Upozoravaju da 540 radnika koji čekaju da njihov status bude rešen, ne dobijaju nikakve informacije o tome šta se događa sa bankom i Razvojnim fondom koji bi trebalo da bude osnovan. Ni do tog dana dve vlade nisu potpisale ugovor o osnivanju Razvojnog fonda Vojvodine, mada je zakonski rok istekao još početkom januara. Napokon, kad se i to desilo, neizvesnost se nastavila i u martu, jer o zapošljavanju i jednog radnika nije moglo biti ni pomena, s obzirom na to da u njemu nije usvojen Pravilnik o sistematizaciji. To, navode u RBV znači da ne postoji zvanični spisak ljudi koji bi iz nje prešli da rade u Razvojnom fondu Vojvodine. I kako je mart odmicao, ni pet banaka koje su bile zainteresovane za aktivu Razvojne banke nisu poslale svoje predloge, a radnici su ostali uskradeni za informaciju o tome šta de s njima biti, i u neizvesnosti su. Rečju, ostalo je nepoznato da li de i koliko zaposlenih neka od banka preuzeti. Strepnja radnika RBV se nastavlja, a mediji pišu, da je na mukama 30-tak trudnica koje strepe od otkaza. Do sredine marta, kažu u Sindikatu ove banke, nijedna trudnica nije dobila otkaz. Sindikat radnicima, tim povodom, daje pravo objašnjenje: Zakon o radu predviđa da one ne mogu dobiti otkaz ugovora o radu dok stanje socijalne zaštite traje. To znači da ne mogu biti proglašene viškom, ali onda nede dobiti ni otpremninu. Zato im je savetovano da se saglase da prihvate eventualni otkaz, jer im u tom slučaju sleduje i pravo na otpremninu. U suprotnom, dobile bi otkaz po drugom osnovu koji ne zavisi ni od njih, ni od volje poslodavca, ali bi ostale bez otpremnine. U RBV kažu i da su se posle objavljivanja u medijima informacije da bi i trudnice mogle da se nađu na ulici, one obratile ombudsmanu, radi zaštite svojih prava. Informacija je, doduše nezvanična, da je Fondu preporučeno da preuzme određeni broj njih, kao i da jedan broj njih radi dok je banka u stečaju. Kakv de epilog biti, teško je prognozirati. I na kraju, po oprobanom receptu mutnih ljudi u mutnim vremenima. sledi dodavanje soli na ranu ovih sad ved bivših zaposlenih u RBV. Da sve bude gore i crnje, a nesreda radnika još teža, ponovo oživljavaju zloglasni krizni štabovi. Javljaju se dušebrižnici koji za sve što je snašlo RBV hode da okrive sindikat koji je jedini uspeo da ublaži nevolju radnika. Po surovom scenariju bladenja onih koji valjano rade svoj posao i koji se upuštaju u gotovo nemogude misije zarad zaštite svoga članstva, samozvani radnički tribuni krenuli su u lov u mutnom, širedi neistine i dezinformišudi radnike. Naravno, bez ijednog argumenta ili materijalnog dokaza. Odmah je postalo jasno da je reč o lovcima kojima je zanimljiva samo jedna lovina – lična korist. Zarad nje, bili su spremni da uruše ved postignute rezultate dogovora Sindikata Razvojne banke Vojvodine i BOFOS – a s nadležnima u državi. Mnogo toga se razjasnilo 1. marta na zajedničkoj sednici SO Razvojne banke Vojvodine ad Novi Sad i SS BOFOS, na kojoj je glavna tema bila posvedena aktulenoj situaciji u Banci, kao i širenju neisitina o pojedinim članovima Odbora i narušavanju ugleda Sindikalne organizacije Banke. O onima koji su pokušali da iskoriste nevolju zaposlenih u RBV, a pritom da darnu nešto za sebe i sebi slične, ipak da dodamo: poslodavac je sredinom marta radnicima potvrdio da de im biti ispladena otpremnina, upravo onako kako su zahtevali njihov Sindikat i BOFOS. Pri tom, dodatak toj informaciji glasi i da je Banka u stanju da takvu isplatu obezbedi. Uostalom, da li bi trebalo bilo kome objašnjavati da je socijalni program koji sleduje radnicima i koji nudi bolja

SS BOFOS 4

rešenja onima s niskim zaradama, upravo rezultat akcije BOFOS – a i Sindikata RBV? Da li dokazivati očigledno, a to je da de biti uvaženi zahtevi da što vedi broj zaposlenih, posebno socijalno najugrozenijih nastavi da radi u banci u stečaju... Da ne nabrajamo dalje, jer zna se da sindikat nije svemodan i da nije neko ko ima čarobni štapid. Da li mogu nešto bolje da učine pomenuti mutni dušebrižnici i šta im nude, sem zle krvi i daljih patnji? Ako mogu, neka ponude bolje, neka reše problem svih 540 ljudi. BFOS je ponudio, u ovom trenutku najbolje, makar samo privremeno rešenje. I, što je najvažnije, uz njih de ostati do kraja, pa nastaviti da traga za boljim i stalnim rešenjem.

Vesti ….. vesti ….. vesti …..

Šah

BOFOS drugi

Na šahovskom nademetanju radnika novosadskih preduzeda u ekipnoj i pojedinačnoj konkurenciji šestočlana ekipa BOFOS – a osvojila je drugo mesto. Članovi ekipe BOFOS – a bili su Radomir Markovid, Dragan Kekid, Ljubomir Jovanovid, Đuro Desnica, Rade Šolak i Slaviša Belid. Na pobdnički tron, prvaka u pojedinačnoj konkurenciji, popeo se Radomir Markovid, član BOFOS – ove ekipe. Ovo nadmetanje najboljih novosadskih šahovskih ekipa i pojedinaca, organizovali su Savez sporta za sve u Novom Sadu i Novosadski šahovski savez. Pobednik takmičenja u ekipnoj konkurenciji je ekipa Vodovoda, dok je trede mesto osvojio tim Parking servisa. Takmičenje je trajalo četiri nedelje, a pobednici su proglašeni 6. marta, poslednjeg dana turnira.

SS BOFOS 5

Pridružili nam se U BOFOS – u i beogradski DDOR – ovci

Sindikalna organizacija beogradske filijale DDOR, iz SFOS, u decembru minule godine prešla je u BOFOS. Po račima Sanje Kovačevid, predsednice sindikalne organizacije, prelazak je zahtevalo članstvo da se dogodi ova promena. Razlog: Sindikalna organizzacije Filijale u Beogradu bila jedina u SFOS – u, a kompletno sindikalno članstvo, DDOR – a u BOFOS-u. Članstvo je, insisitralo na prelezak u BOFOS, kazala nam je Kovačevid, kako bi imalo iste uslove i prava kao i drugi zaposleni u DDOR-u. U novopridošloj članici BOFOS- a trenutno je aktuelan posao oko sklapanja ugovora sa apartmanima “Brzede” – Kopaonik – u ime DDOR Novi Sad. Među brojnim aktivnostima koje su obradovale članstvo ove sindikale organizacije su novogodišnja predstava i podela paketida za najmlađe, kao i uručivanje osmomartovskih čestitki i poklona koleginicama.

Mađarska Banke pred nacionalizacijom

Najvedi deo bankarske sfere u našoj državi pripada stranim kompanijama, što ukazuje na stvaranje "nezdrave situacije", izjavio je nedavno Viktor Orban, premijer Mađarske, dodavši da bi tamošnji bankarski sektor trebalo da bude najmanje 50 odsto u nacionalnom vlasništvu. Mediji u ovoj državi uveliko najavljuju mogudnost da mađarska vlada planirja da 50 odsto bankarskog sektora vrati u vlasništvo ove države. Orban smatra i da bi krediti koje su uzeli mađarski privrednici u evrima i švajcarskim francima trebalo da se pretvore u nacionalnu valutu. Mađarski kontrolni organi procenili su da obim zaduženosti malih i srednjih preduzeda u stranoj valuti iznosi oko 3,3 milijarde evra. Ocena stručnjaka je da bi ovaj potez najviše pogodio austrijske banke. Obim kredita koje su one dale u Mađarskoj (i u evrima i u forintama) premašuje 21 milijardu evra. U najvedim austrijskim kreditnim institucijama koje posluju u Mađarskoj, uključujudi i Rajfajzen, još nema komentara na Orbanov predlog. Posle ove vesti, njihove akcije pale su za 0,5 do 2,5 odsto. Mnogi analitičari u Mađarskoj smatraju da Orban nede odustati od ove ideje, jer bi mu pretvaranje kredita u nacionalnu valutu omogudilo bolji politički rejting. Bez sumnje, ovu meru građani Mađarske bi pozdravili, jer vedina njihovih kredita koja je u evrima, zbog visoke kolebljivosti kursa forinte prema evropskoj valuti, sve im više otežava da se izbore s finansijskim obavezama.

SS BOFOS 6

Vrednost koja na zastareva

I u ovom broju našeg glasila objavljujemo izlaganja uvodničara i učesnika seminara održanog 7. i 8. februra u Beogradu, pod naslovom «Sindikalni pokret bududnosti - Kreiranje bududnosi s osloncem na tradiciju». To činimo zato jer je generalna ocena svih učesnika i gostiju bila da je svako od izlaganja dragocen doprinos edukaciji članstva, ali i daljoj izgradnji BOFOS-a kao modernog i modnog sindikata, pre svega, po meri članstva. Ništa manje nije vredna i činjenica da gotovo sve izrečeno na ovom seminaru ima vrednost koja ne zastareva i ne gubi na snazi i predstavlja jak impuls akcijama sindikata današnjice i sindikata bududnosti. Mnogo toga rečenog na ovom skupu nudi i odgovor kako sačuvati članstvo, privudi nove članove i zainteresovati mlade da se učlane u sindikat, tim pre, što sindikati u svetu danas imaju veliki problem – smanjivanje broja članova.

Edukacija

Rusija Putinov katanac na stranim bankama

Stranim bankama de ubudude biti zabranjeno da u Rusiji otvaraju filijale. Vladimir Putin, predsednik Rusije, potpisao je zakon po kojem strane finansijske organizacije u Rusiji mogu da rade jedino preko svojih kderki-firmi, prenose ruski mediji. Na zvačničnom sajtu ruske vlade objašnjeno je da je do ona predložila da ova zabrana bude uvedena zbog toga što tamošnji regulatorni organi nisu umogudnosti da “u punom obimu sprovode nadzor nad filijalama stranih banaka, jer način njihovog funkcionisanja ne potpada pod jurisdikciju Rusije”. Pored toga, navedeno je i da slična specifikacija delatnosti filijala stranih banaka u uslovima članstva Rusije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) može negativno da se odrazi na konkurentnost ruskih banaka. Zbog tog vlada smatra da je u toj fazi prerano osnivanje filijala stranih banaka u Rusiji. Zabrana otvaranja filijala stranih banaka praktično je ved na snazi, jer nijedna nije registrovana, tako da je potpisivanje zakona samo potvrda postojedeg stanja. S druge strane, kderke-firme stranih banka aktivno posluju na ruskom tržištu. Među deset najvedih ruskih kreditnih organizacija je i Junikredit banka, koja pripada italijanskoj grupi Unikredit, a radi i Rajfajzenbanka, kao derka firma istoimene austrijske banke.

SS BOFOS 7

Učesnici ovog skupa dali su dobru dijagnozu za ovu ozbiljn boljku. A zna se kad je poznata dijagnoza, lako je odrediti terapiju za lečenje i izlečenje. Prostala izlaganja objavidemo u narednom broju.

Dr Dragana Petkovd – Gajid, politikolog o novoj strategiji sindikata

Na globalni izazov – globalni odgovor Izlaganje dr Dragane Petkovid – Gajid, politikologa, pod naslovom «Nova strategija sindikata: Na globalni izazov – globalni odgovor», potpuno se uklopilo u suštinu rasprave i pruža dobar deo odgovora na osnovna pitanja postavljena u njoj. Predstavljajudi nova viđenja sindikata, ali i nove promene u društvu usled kojih je neophodna izmena sindikalne strategije, ukoliko sindikati žele da budu značajan akter društvenih zbivanja u savremenom svetu, ona je naglasila, da je danas sve u znaku globalizacije. Objašnjavajudi suštinu globalizacije, ova analitičarka je ukazala da je svetska ekonomska kriza, hipotekarna kriza, rođena na jednom kontinentu, brzo prešla na ostale, a da su radnici koji tu krizu ničim nisu izazvali, na kraju platili ceh, odnosno na svojim pledima podneli najvedi teret ove krize.

Proceniteljski gurui Po rečima Dragane Petkovid – Gajid, danas smo u vremenu u kojem nastaje svetsko rizično društvo. Ona je objasnila da je reč o piramidalnom obliku u kojem se uspeh i kapital globalizuju i nalaze na vrhu piramide, a rizici se dele i na njenom su dnu. - Kad je reč o ekonomsko – socijalnim aspektima globalizacije, za sindikate oni su izuzetno značjni. Prvenstvno zato što se globalizuju i formiraju finansijska tržišta, a to je posebno značajno za sindikat koji okuplja zaposlene u bankarstvu i finansijskom sektoru. U savremenom svetu rađa se takozvana ekskluzivnost i inkluzivnost nacionalnih ekonomija. Cele nacionalne ekonomije dobro su prihvadene i prihvatljive, ili suprotno – do kraja neprihvatljive. Postoje procenjivači ekonomija, takozvani svetskei gurui koji procenjuju kojoj kategoriji pripada neka nacionalna ekonomija. Po njihvoj oceni, od snage nacionalne ekonomije zavisi da li de država o čijoj je ekonomiji reč, dobijati kredite, imati druge mogudnosti i – obrnuto. To su osetili sindikati u Grčkoj, recimo, ali i iz još niza država, a naravno i mi u Srbiji, navela je dr Petkovid – Gajid, precizirajudi da od pomenutih centara danas umnogome zavise gotovo sve nacionalne ekonomije, a samim tim i položaj zaposlenih. Koliko je za ekonomije zemalja u razvoju značajan uvoz novih tehnologija bez kojih nema razvoja, nesporno je, ali kako je kazala dr Petkovid – Gajid, valja biti oprezan, pošto u toj oblasti, kod priliva stranih investicija postoji opasnost koncentracije kapitala i zaposlenih u malom broju preduzeda, što krije i opasnost od masovnog otpuštanja zaposlenih, kao što je i ozbiljan problem u delovanju sindikata. U nastavku izlaganja, dr Petkovid – Gajid ukazala je i na promene u sindikalnom pregovaranju. Po njenim rečima, s druge pregovaračke strane, pred sindikatom više nije predstavnik nacionalne kompanije, ili

SS BOFOS 8

preduzeda, ved je sindikatu u pregovorima partner čitava mreža, odnosno multinacionalna kompanija sa svojim pravilima u matičnim državama u kojima, najčešde, radnici imaju veda prava u poređenju s onima u zemljama u kojima multinacionalna kompanija ima svoje filijale.

Članstvo na prvom mestu

Značajna promena na globalnom, pa i na našem tržištu je promena u strukturi radne snage. Sve je više atipičnih oblika rada, sve više je podugovaračkih poslova, sve masovnije se zapošljava na određeno radno vreme, sve više radnika je izmešteno - rade u svojim kudama, sve više je rada po ugovoru, sezonskih poslova... Sve je više i neformalne ekonomije u kojoj zaposleni, radedi na crno, faktički nemaju nikakvih prava, pa gube svi – zaposlni, država i poslodavci koji poštuju slovo zakona i svoje obaveze. - Suočavamo se i sa radnim zakonodavstvom koje donosi nešto novo u sferi rada, a to je fleksigurnost koju vezujemo za brzo i lako otpuštanje i zapošljavanje radnika. S obzirom na to, da je u Srbiji krajnje teška situacija i po pitanju nezaposlenosti, ali i po pitanju otvaranja novih ranih mesta, pretpostavka je da bi u našoj zemlji bio slučaj da bismo se

suočili s situacijom u kojoj se radnici lako otpuštaju, a krajnje teško zapošljavaju. Jasno je da je reč o situaciji kad bi se poso jako dugo tražio, posebno kad su u pitanju stariji radnici, ili oni koji su manje kvalifikovani, naglasila je dr Petkovid – Gajid. Podvlačedi da su za sindikate današnjice izmenjeni uslovi delovanja, odnosno potpuno novo okruženje u kojem deluju, ona je ukazala na to da sindikati ne mogu da izmene trend, ved da izmene svoj način rada i da utiču na rešavanje problema. - Suočavamo se s zakonodavnom regulativom koja je krajnje restriktivna, odnosno usmerena na smanjivanje radničkih prava i, što je najopasnije je (što propagiraju poslodavci i država) da se industrijski odnosi svode na individualnu ravan. Još gore je što jedan sloj radnika, prvenstveno visokoobrazovanih, to i prihvataju, smatrajudi da u neposrednom odnosu s poslodavcem mogu da razreše sve interese, zahteve i probleme, počev od povedanja zarade. To je jedna od velikih grešaka i među najvedim opasnostima za sindikat koji u takvim uslovima može da postane puki korisnički servis. Istina je da je sindikat tu i da pruža članstvu usluge, ali nije njegova suština da bude samo korisnički servis, jer tako gubi svoju istorijsku i civilizacijsku suštinu, pa i osnovni razlog zbog koga bi istinski trebalo da postoji. Za sindikat je od velikog značaja da gradi i uvek ima vezu i kontakte među članovima, da gradi solidarnost i da je u praksi vidna empatija prema drugima. Sindikat mora da reaguje u pravo vreme. I ovdašnji sindikati, ali i evropski sindikati su čekali da se s poslodavčke i strane države nešto dogodi, pa da reaguju. To je bio slučaj i 2008. kad je izbila ekonomska kriza. Nisu delovali odmah, a poslodavci su u startu, prvo bili uznemireni, pa reagovali. Sindikati su čekali poslodavačke i predloge države, pa su tek, post festum, reagovali. Zato se ispostavilo da je to loše, jer su poslodavci, a pre svega oni koji su izazvali krizu, nastavili da rade kao i ranije, kad od krize nije bilo ni pomena, odnosno istim mehanizmima kojima je kriza i izazvana. To je imalo svoju cenu, a kakva je svi sad osedamo, naglasila je dr Petkovid - Gajid. U delu izlaganja o načinima na koji je mogude sačuvati postojede članstvo i privudi radnike da se više okrenu sindikatu, ona je postavila pitanje motivacije. Naznačivši da to nije lako, ali da nije neizvodljivo, dr Petkovid – Gajid ukazala je na činjenicu da su danas radnici umnogome izgubili povereneje u sindikat, da su sve apatičniji i nespremni da se okupe da bi krenuli u zajedničku akciju. Ukazujudi na uspešne modele motivisanja radnika, kao i uspešan model socijalnog dijaloga u razvijenim zemljama, ona je dodala da su u zemljama tranzicije ti modeli, tek nekritički preuzeti ili presađeni, pa da zato ne mogu ispuniti očekivanja. Isto tako, ukinuta su neka

SS BOFOS 9

prava stvoren sociujalni vakuum, a za funkcionisanje nečeg novog nisu stvoreni dobri temelji. Desilo se, recimo, kazala je, da su u Srbiji uspostavljene i institucije, ali bez preduslova za njihovo funkcionisanje. Ti preduslovi, između ostalih, su razvijena tržišna ekonomija, reprezentativne organizacije i niz drugih. Zato je, upozorila je ona, prilikom preuzimanja modela, neophodan oprez i valja uvoditi nešto svoje i prilagođavati uslovima u svom okruženju.

Uvek korak ispred Govoredi o uticaju i širenju uticaja sindikata, dr Petkovid – Gajid je bila precizna, poručivši: sindikat u politici – da, ali u vlasti – ne. U vlasti sindikat nikad ne može da bude, jer zastupa svoje članstvo, radnike i njihove interese, ali u političko – ekonomskoj sferi donošenja odluka, sindikat svojim mehanizmima mora da bude prisutan, moraju se čuti njegovi predlozi. Pored ostalog, ona je ukazala i na slabosti sindikata, kao i na činjenicu da su politici i političarima zanimljivi samo u predizbornim kampanjama, prilikom skupljanja poena kod birača, potom na loše međusindikalne odnose, dodavši da bi, u ovoj teškoj situaciji ipak bez sindikata radnicima bilo još gore. Na kraju, vredna poruka dr Petkovid – Gajid je i da je lek za mnoge sindikalne boljke danas da sindikati moraju da se osposobe da njihova inicijativa uvek korača ispred poslodavačke, pre svega, kada su u pitanju prava zaposlenih ili značajne izmene sistemskih zakona. - Važno je verovati u ono što se radi, čemu se teži i zarad čega se deluje, imati verujude ljude – aktiviste. Kratko rečeno, važna je osmišljena akcija, zaključila je dr Petkovid – Gajid. Galapagoske kornjače

- Faktički, ništa više nije nacionalno, ved je sve međunarodno. Svaka autonomnost, ili zatvorenost u uske okvire vodi ka tome da se društvo razvija drugačijim putem u odnosu na savremeni svet. Okretanje sebi i zatvorenost, poistovetilo bi takvo društvo s kornjačama s Galapagosa koje jesu primer retke vrste koja je drugačija, ali i daleko od svega što je današnji svet. Za promene u društvu u minulih 20 godina može se redi da su tektonske i da su ozbiljno promenile savremeni svet i mogu se meriti s promenama koje su se dogodile posle Drugog svetskog rata. Nije dovoljno

samo da govorimo o sukobima i ratovima koji su se događali i na našim prostorima. Dovoljno je da se setimo značjne promene u proizvodnim snagama, u svetu rada i, naravno, ali i da označimo težinu svetske ekonomske krize koja je pogodila sve zemlje, objasnila je Petkovid – Gajid. Novo vreme, nova strategija - Jasno je da sindikati moraju da menjaju svoju strategiju, da procene šta je značajno, potom da od kolega iz inostranstva, pre svega iz sindikata iz matične zemlje kompanije dobiju prave informacije da bi ojačali svoju pregovaračku poziciju. To za sindikat znači mogudnost da se prilagodi drugoj strani – homogenom bloku i da suprostave i sučeli svoj stav, a što bi dovelo do dobrih rezultata, pre svega – sklapanja kvalitetnog kolektivnog ugovora.

SS BOFOS 10

Dr Nada Novakovid, sociolog i teoretičar industrijskih odnosa

Snaga je u solidarnosti Stav da od globalizacije svi imamo koristi, samo je mit, jer korist imaju najmodniji, a ne siromašni i nerazvijeni Na pitanje da li sinikat u svetu, naravno i u Srbiji, ima bududnost, Dr Nada Novakovid, sociolog, ved na početku svog izuzetno dobrog i kratkog izlaganja, odgovorila je potvrdno. Ona je, pritom dodala i da za sigurno koračanje ka bududnosti kakvu priželjkuje, sindikat mora da ispuni važan uslov: da dnevno uči, pamti, obrazuje se, prilagođava se, menja sebe i okolinu. - Na globalnom planu decenijama je na sceni antisindikalna politika poslodavaca, pre svega kurpnog globalizovanog kapitala čije interese najbolje formulišu i štite nacionalne političke elite, posebno one u centru, navela je dr Novakovid. Podsedajudi da je temelj danas aktuelne i očigledne antisindikalne histerije postavljen još u vreme Ronalda Regana i Margaret Tačer, kada su slamani najjači sindikati rudara u Velikoj Britaniji, kad je država digla ruke od zaštite zaposlenih i prepustila ih sklapanju ugovora, dr Novakovid je upozorali da je to bio momenat kada je u telmelju poljuljan i oslabio sindikat. - To nije bila namera samo poslodavaca i krupnog kapitala, ved su za to postojale i realne pretpostavke. Reč je i o novim informacionim tehnologijama koje su omogudile da se kapital nebrojeno puta brže i lakše seli van nacionalnih granica, što nije slučaj s radnom snagom. Odatle potiče nadmod interesa kapitala u odnosu na ceo svet rada, na globalnom, regionalnom, pa i nacioanalnom nivou, objašnjenje je dr Novakovid. U nastavku izlaganja, ona je podvukla da su u minulih 40 godina u SAD zarade ili prihodi od rada učestvovali izuzetno malo u raspodeli društvenog proizvoda, odnosno da nisu rasle više od nekog malog procenta, a profit je uvedavan po nekoliko puta, a da su posledica toga regionalne nejednakosti i nejdnakosti na nacionalnom nivou. U uslovima krize, po rečima dr Novakovid, u poređenju s poslodavcima, sindikati su se pokazali nejakim, pa je zato pred njima obaveza da se prilagode novim uslovima na tržištu rada. - Smatram da je Mit i fleksigurnost koja može da daje dobre rezultate u razvijenim privredama i demokratskim društvima, u Norveškoj recimo, u kojoj je niska stopa nezaposlenosti, lako se nalazi posao, postoji dobra zaštita nezaposlenih i, s druge strane, visoka sindikalna organizovanost, kazala je dr Novakovid, dodajudi da u nerazvijenim i siromašnim ekonomija flekisigurnost omogudava fleksibilnu eksploataciju, pa i nadeksploataciju onih koji ulaze u takve radne odnose. Podsedajudi na najvedi broj ugovora o radu u tranzicijskim zemljama, pa i u EU, ona je navela da su to ugovori na određeno radno vreme, honorarni rad, autorski rad i prava. Te nejednakosti u dužini rada, pojasnila je, u siromašnim ekonomijama reflektuju se u nejednakosti u zaradama, a potom i u penzijama.

SS BOFOS 11

- Pored toga, u Srbiji imamo fenomen feminizacije nejednakosti, jer žene i mladi, ali i stariji najčešde na ovakav način zasnivju radni odnos, a posebna je priča siva ekonomija koja je u porastu u celoj EU. Sve to, ukazala je dr Novakovid, limitira oporavak sindikata na globalnom nivou, kazala je dr Novakovid i precizirala da su merila snage i upešnosti sindikata, pre svega, brojnost članstva i njegova angažovanost. - Isto tako, merilo je i broj uspešno sklopljenih i realizovanih kolektivnih ugovora, kako onih u preduzedima, tako granskih i onog na nacionalnom nivou. Važo merilo su odnosi u sindikatu, vrednosti koje neguje (podređenost, autoritarnost ili demokratija), a ništa manje nije važno i to koliki je broj uspešno okončanih radnih sporova, kao i pokrenutih i uspešno završenih štrajkova i javnih protesta. Uz ova merila, trebalo bi ukazati i na ona koja pokazuju i kakav je kvalitet učešda u socijalnom dijalogu (preduzede, grana, nacionalni i širi nivo), kao i kolika je važnost tema socijalnog dijaloga u kojima je učestvovao sindikat. Dr Novakovid je podvukla i da je merilo sindikalne snage i to kolika je veličina njihovih štrajkačkih i drugih fondova, a snagu i uspeh sindikata određuje i stepen samostalnosti u odnosu na poslodavca i državu i to materijalno, kadrovski, organizaciono, ideološki i politički.

- Snagu i uspešnost sindikata određuju i demokratičnost odnosa između članstva i sindikalne elite, kao i osnovne vrednosti koje poštuje i razvija untar svoje organizacije (istina, poverenje, solidarnost, demokratija, pravda, tolerancija, dostojanstven rad i život čoveka…). Sigurno je da o snazi i uspešnosti sindikata svedoči i njegova samostalnost u odnosu na političke partije i stare i nove društvene pokrete, naglasila je dr Novakovid, zaključivši da se snaga i uspešnost svakog sindikata u mnogome ogleda i u saradnji i solidarnosti sa svima koji mogu pomodi u ostvarivanju sindikalnih interesa i zaštite prava pojednca i građanina (ekolozi, antiglobalisti, feministkinje, razne NVO i nezavisni pojedinci).

Potrošačka korpa

Na prinudnoj dijeti

Ekonomisti su nedavno izračunali da je u Srbiji za minimalnu potrošačku korpu mesečno potrebno 1,4 prosečne zarade. Ovaj podatak, kao i informacija iz Privredne komore Srbije da u prodavnici dnevno srpski potrošač iz novčanika izdvoji najviše 300 dinara. Kupuje se samo najosnovnije, poput hleba, mleka, jogurta i, ponekad, neke od najjeftinijih mesnih prerađevina. Vede izdatke potrošači sebi dozvoljavaju jedino prilikom vedih kupovina u hipermarketima.

Standard

SS BOFOS 12

I iz Unije poslodavaca Srbije dolazi upozorenje da je promet u trgovinama od 2008. do 2012. opao za više od 30 odsto. Slična vest stiže i iz Ministarstva trgovine koje je objavilo je da su građani u januaru ove godine kupovali za 26 odsto manje nego u decembru protekle godine.

Tablet računari u portošačkoj korpi Britanaca

I dok se u Srbiji, (neukusnog li poređenja!), vrednost potrošačke korpe meri količinom hleba i mleka, u novu potrošačku korpu, koja je metod merenja zvanične stope inflacije u Britaniji, dodati su tablet računari poput Eplovog "ajpeda" i Samsungovog "galaksi taba", saopštio je 13. marta tamošnji statistički zavod.

U ovoj državi, mesečna stopa inflacije meri se pomodu fiktivne potrošačke korpe, popunjene uobičajenom robom i uslugama koje kupuje prosečan kupac. Zavod za statistiku Velike Britanije prati cene bezmalo 700 vrsta robe i usluga, a listu menja jednom godišnje da bi ukazao na promene ukusa i trendova. Otuda, što je činjeno i prethodnih godina, tehnološki napredak i otkrida utiču na promenu sadržaja potrošačke korpe u ovoj državi, pa su u 2012. tablet računari, poput "ajpeda" i "galaksi taba", prvi put uključeni u njen sadržaj, ovjavio je britanski zavod za statistiku.

Dragi članovi, vama i onima koje volite čestitamo prvi dan proleda !

Dan koji najavljuje novo buđenje prirode, nove boje pune života, nove listide, cvetove i mirise.

Proleće

SS BOFOS 13

Sve smo bliže proledu. I ne toliko mi njemu koliko ono nama. Da prolede ne dolazi samo, nikad mi ne bismo stigli do njega.

Duško Radovid.

Ništa živ čovek ne može izgubiti što mu jedno prolede ne bi moglo povratiti, niti može čovek biti trajno nesredan dok Bog daje da se duša leči zaboravom i zemlja obnavlja proledem.

Ivo Andrid

Kada bih mogao ponovo da živim s proleda bih počeo bosonog da hodam i tako išao do kraja jeseni.

Borhes

Osedam, poludedu proleda ovoga zbog neke daleke lepote.

Desanka Maksimovid

Potrčite, poletite sa svih strana!

Na trešnji se rascvetala bela grana,

oživela bela rada, žuti neven,

u cvede je svako sada preodeven.

Latičice ružičaste, modro plave,

žut maslačak doskakuta preko trave.

- Prolede je! Kitite se cvedem belim, -

kaže Sunce, - ja darove sada delim …

Plavom bojom nacrtajte nebo ovo,

i na njemu žuto krilo leptirovo,

i zeleno … zeleni se lišde s granja,

i u njemu puno dece i trešanja,

pre da rode kada budu nacrtane

ove trešnje, ovo cvede, ove grane! …

Leptirče mi uhvatite plavokrilo,

od leta se na livadi umorilo …

A kada se bude našlo na tvom dlanu,

ti ga pusti da odleti na poljanu!

I dotrči, svi dođite sa svih strana

da vidite: procvetala bela grana !

SAMOSTALNI SINDIKAT ZAPOSLENIH U BANKAMA, OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE; SS BOFOS; Trg Nikole Pašića 5/III, 11000 Beograd, Srbija; Telefon: 381 (0) 11 33 35 192; +381 (0) 25 228 24; Međunarodno odeljenje +381 11 3335180;

Fax:+381 11 33 35 193; www.bofos.org.rs, e-mail: bofos@sindikat.rs; Bofos info- uređuje Uredjivački kolegijum