boja u multimediji

Digitalne multimedije 1

Predavanje 9: Boja u multimediji

Pripremila: Mr Zorica Čolić

Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija Beograd

Fenomen boje

Boja je frekvencija svetlosnog zraka u uskom rasponu elektromagnetnog spektra na koji ljudsko oko reaguje.

U čovekovom oku boje se mogu razlikovati zahvaljujući mrežnjači (retini) koja se sastoji od štapića (crno-belih receptora) i čepića (receptora za boje). Postoje tri vrste čepića koji su osetljiviji na određene delove (učestanosti) iz vidljivog dela spektra svetlosti –

crvenu, zelenu i plavu boju.

Fenomen boje

Boja se doživaljava isključivo pod uticajem svetlosti koja može biti prirodna ili veštačka. Prirodna svetlost dolazi od Sunca. Sunčani zraci sastavljeni su od sedam boja raspoređenih u spektru sledećim redosledom: crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava, indigo i ljubičasta.

Fenomen boje

Naučno je ustanovljeno da svaka boja zavisi od dužine elektromagnetnih svetlosnih talasa. Prirodna ili veštačka svetlost pada na objekte koji jedan deo upiju a drugi odbijaju.

Fenomen boje

Sve boje koje dejstvuju u prirodi pod uticajem svetlosnih talasa

nazivaju se hromatskim. U sunčevom spektru se ne nalaze bela i crna boja. Nema ni sive kao mešavine bele i crne. Ove se boje smatraju nebojama i nazivaju se ahromatske. Bela boja je u fizici mešavina svih boja, a crna je u stvari, odsustvo svih boja.

Fenomen boje

Multimedija se obično prezentuje na monitoru u boji koji koristi 24-bitni binarni zapis (za svaku boju po 8 bitova) RGB model. To znači da svaka boja može imati 28 = 256 različitih nijansi (može biti predstavljena brojevima od 0 do 255) a ukupan broj kombinacija je 224 = 16 777 216.

Računarsko mešanje boja se naziva interpolacija.

Fenomen boje

Pošto su očni receptori osetljivi na crveno, zeleno i plavo svetlo, prilagođavanjem kombinacija ove tri primarne boje oči i mozak će umetati kombinacije boja između tih glavnih frekvencija. Ono što doživljavamo kao narandžastu na kompjuterskim ekranima je kombinacija dve frekvencije zelenog i crvenog svetla, ne stvarne sprektralne frekvencije koje vidite kad pogledate narandžu na sunčevom svetlu.

Fenomen boje

Dva osnovna modela za predstavljanje boja su:aditivni i suptraktivni.

Fenomen boje

Aditivni model

nastaje dodavanjem (addition) boja. To je tzv. RGB model sa tri osnovne boje: crvenom, zelenom i plavom. Crvene, zelene i plave tačke svetle kada ih ‘udari’

elektronski

zrak, a oko vidi kombinaciju crvenog zelenog i plavog.

Crvena i plava boja daju magentu, plava i zelena daju cijan, a crvena i zelena žutu boju. Kombinacija svih osnovnih boja u istom odnosu daje belu boju, a odsustvo svih komponenti –

crnu. RGB model se koristi za predstavljanje slike na monitorima, TV ekranima i projektorima.

Fenomen boje

Suptraktivni model

je tzv. CMYK model sa četiri osnovne boje: plavozelenom (cijan), purpurnom (magenta), žutom i crnom. Naziv modela je takođe nastao kombinacijom početnih slova engeskih naziva za ove boje (C –

cyan, M –

magenta, Y –

yellow i K –

black, pri čemu je za crnu boju uzeto završno slovo naziva jer bi se početno slovo preklapalo sa oznakom za plavu boju u aditivnom modelu).

CMYK model se primenjuje u slučajvima kada se boje grade odbijanjem svelosti i kada se vrši nanošenje boje na neku podlogu (štampanje).

Fenomen boje

Osim CMYK suptraktivnog modela postoji i suptraktivni HSB model (hue –

ton, saturation –

zasićenost, brightness -

osvetljenost).

Fenomen boje

Ton određuje nijansu boje. Opisuje se u kolornom krugu u kojem ugao od 0º

predstavlja crvenu boju, od 60º

žutu, od 120º

zelenu, od 180º

cijan, 240º

plavu, a od 300º

magentu.

Fenomen boje

Svetlina ili vrednost boje (lightness, value) predstavlja stepen osvetljenosti ili tamnog u određenoj boji. Osvetljenost

daje

procenat crne ili bele boje koja se meša sa

posmatranom bojom. Ima vrednost od 0 –

100%, pri čemu je 0% crna, bez obzira na hue ili saturation tj ton ili zasićenost; 100% je najsvetliji nivo boje tj bela boja.

Fenomen boje

To su u stvari tzv. nijanse, kako se popularno kaže, ili razlike u svetlim ili tamnim tonovima koje ima jedna boja. Koliko će boja delovati svetlo ili tamno zavisi i od boja koje je okružuju.

Fenomen boje

Zasićenost

ili intenzitet boje (saturation) odnosi se na intenzitet boje. Ovaj kvalitet varira od neutralnog sivog tona, pa do vrlo intenzivnih boja. Ovim određujemo dakle koliko je boja ‘čista’.

Fenomen boje

Zasićenost

ima vrednost od 0 do 100%, pri čemu intenzitet 0% predstavlja belu, sivu ili crnu

boju,

a intenzitet 100%

čistu boju. Na primer crvena je sasvim saturisana na 100%, to je čista crvena boja, smanjenjem saturacije na 50% dobija se roze nijansa, a na 10% svetlo rozikasta.

Fenomen boje

Za predstavljanje boja na web-u koristi se 16 znakova

-

brojeva i slova (heksadecimalni system): 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, A, B, C, D, E и

F.

Ispred svakog broja stavlja se znak „#“

što označava zadavanje vrednosti kao heksadecimalnog broja. Oznake za neke osnovne kombinacije (boje) za web su prikazane u tabeli:

Fenomen boje

Nauka o boji se naziva i hromatika. Istražuje i uključuje: kako ljudsko

oko i mozak percipiraju boje, poreklo boja u

materijalima, teorije o bojama u umetnosti, i fiziku elektromagnetnog zračenja u vidljivom sprektru (zapravo, ono sto mi zovemo svetlom).

Upotreba boje u bilo kom vizuelnom delu je veoma bitna. Boja se smatra najmoćnijim i najkorisnijim alatom u dizajnu. Premalo boje i projekat izgleda prazno i dosadno; previše boja ili loše postavljene boje –

posmatrač će

pobeći od projekta u žurbi da spase svoje oči.

Boja ima različito emotivno i simboličko značenje u zavisnosti od civilizacije koja je tumači. Tako je crna boja na Zapadu boja žalosti, a na Istoku simboliše radost. Iz tog razloga simboličko i psihološko značenje boje ne sme biti zapostavljeno u dizajnu.

MULTIMEDIJALNA UPOTREBA BOJA


Svrha upotrebe boja u dizajnu

U

dizajnu boje se koriste za:

- povećanje

pažnje

- stvaranje

potrebne atmosfere i dinamike,

- brzu

identifikaciju i

-

ostvarenje

dobrih kontakata i asocijacija, pa i emotivne reakcije.


Svrha upotrebe boja u dizajnu

Boja takođe ima funkciju u organizaciji elemenata na jednoj strani:-

ona

vodi posmatrača od jednog na drugi element strane,

-

grupiše

elemente sličnog sadržaja, -

nosi

specifične vrste informacija i

-

pomaže

posmatraču u dobijanju željenih informacija.

Podela boja

Boje se dele na osnovne, sekundarne i tercijarne.

Osnovne ili primarne boje

su : crvena, plava i žuta boja. One se ne mogu dobiti nikakvim mešanjem drugih boja, zato su osnovne boje od kojih se mogu izvoditi druge.

Podela boja

Sekundarne boje nastaju mešavinom primarnih boja, i to su: narandžasta, zelena i ljubičasta boja.

Podela boja

Tercijarne boje nastaju daljom mešavinom sekundarnih boja, tako da dobijamo: žuto-narandžastu ili crveno-narandžastu boju, zatim plavo-zelenu, žuto-zelenu boju, crveno-ljubičastu i plavo-

ljubičastu boju.

Podela boja

Daljim mešanjem boja dolazi se do smeđe-sivih tonova.

Podela bojaDalje se boje mogu deliti na:

tople

–

tonovi crvene, žute i narandžaste, i

hladne

–

plava, zelena i ljubičasta, s tim da sekundarne boje zelena i ljubičasta mogu biti tople ili hladne u zavisnosti od toga koja primarna boja preovlađuje (tako imamo plavo-zelenu koja je hladna ali i žuto –

zelenu koja ‘naginje’

ka toplim bojama).

Hladne boje

Zamislite nebo, vodu, maglu, kišu. Deluju nam hladno, prozračno, opuštaju nas.

Podela boja

Za razliku od hladnih, tople nas pozivaju na akciju, uzbuđuju nas ili nas iritiraju. Pomislite na vatru, krv ili upozoravajuće saobraćajne znake.

Podela boja

Slaganje i kontrasti boja

Komplementarne boje su one boje koje u krugu boja leže jedna nasuprot drugoj. Svakoj osnovnoj boji je komplementarna odgovarajuća sekundarna boja u krugu.

Tako dobijamo kompletarne parove:

-

crvena i zelena-

plava i narandžasta i -

žuta i ljubičsta.

Slaganje i kontrasti bojaPostoje pravila komplementarnih odnosa, a to su:

-pravilo komplementarnih boja

kojim se tvrdi da svaka osnovna boja koju primamo u našoj svesti izaziva potrebu za odgovarjućim komplementarnim parom;

-pravilo istovremenog kontrasta

boja po kojem svaka komplementarna boja ističe jedna drugu u istoj meri i istom snagom

Slaganje i kontrasti bojaSimultani kontrastDa li ste nekada probali da dugo gledate u jednu boju, recimo crvenu? Gledajte u crvenu boju od 15 –

30 sekundi. Zatvorite oči na desetak sekundi. Da li ‘vidite’

neku drugu boju? Ili ako pogledate na neutralnu površinu posle dužeg gledanja u crvenu boju, šta je ‘pojavljuje’?


Simultani kontrast

Najverovatnije ćete videti zeleno. Kada gledamo jednu boju, naš mozak je apsorbuje. Međutim naš mozak takođe pokušava da uravnoteži apsorpciju te boje, tako što će ‘tražiti’

njen komplementarni par. U našem slučaju, gledali smo u crvenu boju, te će naš

mozak ‘videti’

zelenu. Ovaj fenomen se naziva simultani kontrast i zasniva se na zahtevu našeg mozga da uvek vidi sve tri osnovne boje.


Iako se komplementarne boje fiziološki dobro drže i traže jedna drugu, one optički ne deluju stabilno. Veća se stabilnost postiže kada se primeni tzv. dejstvo krivih parova.


Boja uvek ‘živi’

sa drugim bojama. Boja će izgledati drugačije u zavisnosti od toga koje boje je okružuju. Mali kvadrati na ovom primeru su potpuno iste zelene boje. Međutim mi tu zelenu doživaljavamo drugačije u sva tri slučaja i zavisnosti od boje koja je okružuje. Neke pozadine mogu da učine ovu zelenu boju nevidljivom ili svetlijom. Hladne pozadine čine da nam zelena izgleda intenzivnije. Tamnije pozadine čine da zelena izgleda svetlije. Kada se odlučite da koristite određenu boju u projektu, utvrdite da se ‘slaže sa svojim susedima’

–

odnosno da su boje koje je okružuju u prijatnom odnosu.

hladno toplo svetlo


Siva je neutralna boja i poseduje snažan kvalitet da ‘menja’ ton u odnosu na pozadinu. Ako se nalazi pored određene boje, siva će poprimiti ton njenog komplementarnog para. Na primer, okružena crvenom bojom, siva će nam delovati kao da ima primese zelene boje. Ovo je takođe efekat simultanog kontrasta.


Kombinacije boja

mogu proći neopaženo kada su prijatne, ali ponekad mogu i da budu dramatično odbijajuće. Vizuleni balans i harmonija su ono čemu težimo u kompoziciji a postiže se vizuelnim kontrastima koji postoje u kombinacijama boja.

Koristeći krug boja kao osnovu, lako možemo uočiti veze između boja i na osnovu toga napraviti uspešne i prijatne kombinacije.


Monohromatski odnos

Boje koje su varijacija jedne boje u njenim nijansama ili zasićenosti.


Komplementarni odnos

Boje koje su jedna naspram druge u krugu boja


Razdvojeni komplementarni odnos

Jedna boja plus dve koje su jednako razdvojene od njene komplementarne boje.


Dupli komplementarni odnos

Dva seta komplementarnih parova.


Analogni komplementarni odnos

Boje koje se nalaze jedna do druge na krugu boja.


Triadni odnos

Tri boje jednako postavljene, ili na istom razmaku, na krugu boja.


Kontrasti boja

su suprotnosti koji se iskazuju kao

• svetlosni kontrasti,

• kontrasti po intenzitetu,

• kontrasti po vrsti boje i

• optičko-psihološki kontrasti.


Svetlosni kontrasti

se izražavaju na osnovu određene količine svetlosti koju boja primi. To je zapravo kontrast svetlo-

tamno koji možete koristiti da biste kreirali dramatične i snažne sadržaje.

U ovom primeru vidimo da svetlo –

tamno kontrast upućuje na sadržaj teksta i doprinosi sumorno raspoloženje koje se uklapa u priču.


Kontrast po intenzitetu (zasićenosti)

je razlika u količini određene vrste pigmenta u nekoj boji. Jaka koncentracija pigmenta uz pomoć

svetlosnih talasa deluje kao jaka i vrlo intenzivna boja. Dobar kontrast po intenzitetu se može postići kombinacijom jakih intenzivnih boja sa ahromatskim bojama.

Slaganje i kontrasti bojaKontrast po intenzitetuIzuzetno sveži optički efekti i živost boja daju dobra rešenja na mnogim grafičkim projektima. To se može postići i npr. upotrebom podloge koja je u nekoj od tercijarnih boja, ili sivih tonova u kojoj preovalađuje određena boja (sivo-

crvenkasta ili sivo-plavkasta) u kombinaciji sa osnovnim i sekundarnim bojama.


Kontrasti po vrsti boje

su zapravo kontrasti boje prema boji, po kojem se boje komparišu jednostavno kao crvena, plava žuta.



Ovakav kontrast osnovnih boja, crvene –

plave –

žute je najjači mogući kontrast i zahteva da se ublaži

na sledeće načine:

-

dodavanjem ahromatskih boja -

crne, bele i/ili sive



Ublažavanje kontrasta:

-smanjivanjem intenziteta ovih boja

-dodavanjem sekundarnih boja ili

-

dodavanjem tercijarnih boja u kompoziciju.


Kontrasti toplih i hladnih boja

–

neke boje doživljavamo kao tople neke kao hladne. Korišćenje samo toplih ili samo hladnih boja nije prijatno tako da je najbolje uspostaviti ravnotežu ovih boja.


Kontrast proporcija

–

odnos veličina površina ispunjenih određenim bojama.

Crveni kvadrati su manji od velike zelene površine. Ali se ističu na ovoj površini zbog ogromne razlike u veličini.


Kontrast proporcija

–

odnos veličina površina ispunjenih određenim bojama.

Na ovom primeru, veliko lice dominira na slici, ali žuti naslov se nameće i uspostavlja ravnotežu iako je mali, tako da to veliko lice ne preuzima potpunu dominaciju.

Slaganje i kontrasti bojaKontrasti dinamičkih i statičkih boja

Svojstvo toplih boja da se sagledavaju kao da su izvan površine i hladnih boja da se sagledavaju u nekoj dubini daje izuzetnu dinamičnost određenim kombinacijama.

Crvena boja se na primer doživaljava izvan površine, a plava se doživaljava dubinski. Kada se jasnom crvenom tonu da plavi akcenat, optički se doživljava da se površina plave boje nalazi ispod crvene. Tople boje deluju oštro i uglasto a hladne meko i pitomo.

Postavljene pored dinamičnih boja, statične boje smiruju kompoziciju i deluju mirnije. Statične boje su bela, crna i siva u raznim nijansama.

Slaganje i kontrasti bojaBoja i prostornost

Boja može uticati i na osećaj prostora u dizajnu. Slaganje dve ili više boja na jednu površinu čini da se jedna boja istakne u prvi plan, drugu potiskuje u srednji plan a sledeća je ‘gurnuta’

u pozadinu. Kada postavimo sve boje i posmatramo ih, kao na ovom primeru, neke od ovih boja nam se nameću i ‘izbijaju’

u prvi plan; zapravo deluju nam bliže. Tople boje deluju kao da se približavaju, dok se hladne ‘udaljavju’, kao da su potisnute u pozadinu. Takođe svetlije boje deluju bliže i proširuju prostor; tamnije deluju udaljenije i optički smanjuju prostor.


Boja kao akcenat

Istraživanja su pokazala da boje pomažu čitaocu ili posmatraču da njegovo oko ‘putuje’

od jednog elementa do sledećeg. Boja može služiti kao vizuelna smernica.

Ilustracija na ovoj stranici pokazuje kako jedna mrlja upečatljive crvene boje može da naglasi ključni element u priči.


Boja kao akcenat

Slaganje i kontrasti bojaBoja kao akcenatNa ovom primeru vidimo kako je rešenje postera zapravo bazirano na pozajmici načina korišćenja boja karakterističnom za mape podzemnih železnica. Pored toga što daju rešenju snažnu dinamiku obojene linije mogu značiti i različite nivoe kretanja koji pak dalje mogu značiti raznovrsnost u sagledavanju galerijske postavke koja je ujedno i naručilac ovog postera.

Dejstvo boje

Boja izaziva određene efekte kako psihološke, tako i fiziološke.

Koliko i kakvo dejstvo ima boja na ljudski organizam najbolje pokazju istraživanja hromoterapije

– lečenje raznih bolesti putem boje, kao što su pojedina duševna stanja i oboljenja, cirkulacija krvotoka –

na primer pojačan puls čoveka ako se nalazi u prostoriji sa crveno obojenim zidovima, pojava anemije ili apatije kod dece kao reakcija na crveno-žutu boju

i tako dalje.

Zbog takvih dejstava boje na čoveka velika pažnja poklanja se ulozi i značenju boje kao izražajnog sredstva u svim dizajnerskim disciplinama.

Dejstvo boje

Od naročitog značaja je da boja vizuelno komunicira sa čovekom i njegovom svešću, tako da stvara određene emocije i utiske i na osnovu toga se u čoveku formiraju zaključci i odluke. U tom smislu brojna naučna istraživanja potvrdila

su ulogu boje u procesu odlučivanja ljudi pri opredeljivanju za određeni proizvod iz svakodnevnog života.

Zanimljiva ispitivanja na ovu temu urađena su sa deterdžentima. Tako je isti proizvod upakovan u tri pakovanja različita po boji ali ista po obliku. Jedna je kutija data u žutoj boji, druga u plavoj a treća u kombinaciji plave i žute boje. Na pitanje potrošačima koji im se deterdžent čini najboljim i zašto, najveći deo potrošača reagovao je sledećim odgovorima: da je deterdžent u žutoj kutiji slab, deterdžent u plavoj kutiji je prejak a onaj u plavo-žutoj kutiji je najbolji.

Dejstvo boje

Za dizajn naročiti značaj ima asocijativna vrednost pojednih boja. U psihologiji asocijacija znači psiholočku pojavu da pri stvaranju pojedinih predstava u ljudskoj svesti jedna predstava izaziva drugu s kojom je (u svesti) u izvesnoj vezi (po sličnosti ili suprotnosti). Tako ljudi često upotrebljavaju izraze ‘’plavo kao nebo’’, ‘’mrko kao kafa’’, ‘’crveno kao krv’’, dajući bojama atribute da bi izrazili intenzitet i vrstu boje. Ovi termini su opisni ali vrlo efektni sa psihološkog stanovišta. U tom pogledu vršena su brojna naučna istraživanja i došlo se do rezultata koji mogu da budu od velike koristi prilikom izbora pojedinih boja za različite vrste i područja dizajna, iako je naklonost prema pojedinim bojama vrlo individualna i teško je napraviti neke opšte preporuke za izbor onih boja koje bi bile apsolutno prihvatljive za sve. Međutim, uprkos tome, sprovedena istraživanja mogu biti dobra osnova za pravilnu upotrebu boje kao izražajnog sredstva u dizajnu.

Nakolnost ljudi prema bojama umnogome zavisi i od geografskog područja. Mediternaci na primer uvažavaju intenzivne boje, a severnjaci pastelne. Na određene predispozicije u primanju boja utiču i navike i tradicije.

Dejstvo boje

Ustanovljeno je da je najvidjivija boja po danu žuta ili narandžasta, a u mraku zelena ili plava. Sve boje na svetlosti deluju žuće nego što jesu, a u tami ljubičastije. Boje izazivaju i međusobni uticaj jedna na drugu.

Istraživanja su takođe pokazala da postoje boje koje više izazivaju pažnju posmatrača. Pomoću specijalnih aparata za merenje dužine trajanja pogleda i pažnje obavljena su testiranja i pokazalo se da sledeće boje izazivaju sledeću pažnju:

narandžasta –

21,4%; crvena –

17%, plava –

13,4%, crna 13%, zelena 12,6%, žuta 12%, siva 7%, ljubičasta 5,5%.

Dejstvo boje

Boja teksta je takođe vrlo bitna odluka. Uzmimo Coca Cola logo na primer. Kreatori ovog znaka su imali cilj da se taj znak istakne

u gomili. Saželi su svoju poruku u dve kratke reči, ali dobro promišljene.

Poruka fluidnosti kao i dominacije su jasne kao dan.

Fluidni pokret slova simulira tečnost ili pokret pića.

Psihološko dejstvo boja

Boje imaju specifično psihosocijalno značenje. Ukoliko dizajneri žele da budu sigurni u korektno smisleno korišćenje boje moraju da budu upućeni u socijalno kulturnu implementaciju određene boje kao i u psihologiju iste.

Ono što je zanimljivo je da jedna boja može da ima potpuno suprotna tumačenja u zavisnosti od upotrebe iste i sa kojim ciljem. Tako recimo crvena može da znači upozorenje ako se nalazi na saobraćajnom znaku dok recimo ukoliko se radi o crvenom srcu dolazimo do simbolike strasti i ljubavi.

Naučnici su istraživali kako boje utiču na naša raspoloženja i dobili rezultate da crvene boje uzbuđuju, žute i žuto-zelene delimično uzbuđuju i umiruju, a plave i ljubičaste uglavnom izazivaju neraspoloženje, mada neka nijanse umiruju.

Pokušajte sami da odredite kako boje utiču na vaše emocije.

Psihološko dejstvo boja•

Crvena –

snaga, živost,

dinamika, muškost. Može da ostavlja i utisak grubosti i oštrine, kao i šarma i dobročinstva. To je uvek topla boja. Crvena boja draži zenice i pogled, mi u nju gledamo i kada to ne želimo. Uobičajeno je da crvena boja označava aktivnost, snagu, trenutak neke strasne želje. Crvena boja nas često i zbunjuje, ali i zabavlja. To je boja koja je i simbol opasnosti i upozorenja, hrabrosti, gneva, uzbuđenja, borbe i zato je

politički simbol revolucije.

Vršena su i istraživanja gde su muškarci određivali koja im je žena privlačnija na osnovu boje odeće koju nosi. Utvrdilo se da su im privlačnije žene u crvenom.


•

Narandžasta –

više nego crvena izražava zračenje i komunikaciju. Topla boja koja je pored žute najvidljivija –

zapaža se na najvećoj udaljenosti. To je boja akcije. Ima prijemčiv, topao i intiman karakter. Ona je simbol pažnje i akcije.


•

Žuta

–

najsvetlija, najvidljivija i najglasnija boja. To je boja mladosti, prija čoveku, stvara radost i zadovoljstvo, zato je i boja optimizma. Zlatnožuta je aktivna boja, ali ako se doda zelena podseća na bolest. Ako se doda malo

crvene više prija čoveku, zagreva srce i stvara zadovoljstvo.


•

Zelena –

smatra se da ništa ne izaziva jer ima neodređen i miran karakter. Kada priroda počinje da zeleni to je

nada za novi život, tako da je to boja nade. Ako dominira hladna plava boja, zelena postaje ozbiljna i misaona. Dodavanje žute boje daje joj snagu i sunčani utisak. Izražava nezrelost, mladost, prirodu i simbol je slobode.


•

Plava –

hladna i ženstvena boja koja ostavlja umirujući utisak. Izražava izvesnu zrelost, vezana je duhovni, unutrašnji život. Na izvestan način ostavlja utisak beskonačnosti. Što je svetlija to više podseća na sanjarenje i podstiče ga. Utisak koji imamo o plavoj boji izaziva u čoveku svežinu i higijensku čistotu, naročito ako je u kombinaciji sa belom bojom. Izražava odanost, istinu, vernost, naivnost, čast ali

i mistiku, melanholiju i depresiju.

Utvrđeno je da izlaganje plavoj svetlosti može imati pozitivan uticaj na raspoloženje –

čini da se ljudi osećaju srećnije i sigurnije.


•

Ljubičasta

–

navodi na razmišljanje i mističnost, ljubomoru i tajne. To je često tužna boja, melanholična a može i da ostavlja utisak svečanog. Izražava dostojanstvo i bogatstvo, snagu lojalnost, humanost.


•

Ružičasta –

sladunjava i stidljiva, sa romantičnim i nežnim sadržajem. Ona je izraz ženstvenosti i ljubavi. Ostavlja utisak i sugeriše nežnost i intimnost.


•

Mrka –

daje utisak kompaktnosti i velike korisnosti. Asocira na zemlju. Izražava zdrav duh, život i svakodnevni rad.


•

Bela –

sugeriše čistoću. Kako ne sadrži poseban karakter, stvara utisak praznine i beskrajnosti. Belo ima efekat potpunog mira u duši. Izaziva utisak svežine, antiseptičnosti i po tome je bliska plavoj boji.


•

Crna –

izraz sumornosti, kao teška boja je simbol beznadežnosti. Ali izražava i otmenost i eleganciju, naročito ako ima sjajan refleks. Zbog neprobojnog karaktera izaziva osećanje izgubljenosti –

večni mir bez perspektive.


•

Siva/ Srebrna –

ima autonoman karakter. Često je

slična beloj po asocijacijama. Nije pasivna kao crna boja, ali

ne određuje ništa precizno. Ona je izraz stanja i raspoloženja koje je neutralno i sumnjičavo, simbol je nedosatka energije. Bledilo sive izaziva strah, asocira na starost. Izražava monotoniju i depresiju naročito ako je tamnija.

Čitljivost teksta i boje

Redosled u pogledu brže i bolje čitljivosti je sledeći:1. crna slova na žutoj pozadini2. žuta slova na crnoj pozadini3. zelena slova na beloj pozadini4. crvena na beloj pozadini5. crna na beloj pozadini6. bela slova na plavoj pozadini7. plava slova na žutoj pozadini8. plava slova na beloj pozadini9. bela slova na crnoj pozadini10. zelena slova na žutoj pozadini

Dobro odabrana kombinacija boja teksta i podloge je veoma značajna da bi se omogućila čitljivost. Posle mnogo istraživanja došlo se do pouzdanih podataka o čitljivosti teksta u boji u odnosu na boju površine na kojoj se tekst nalazi.

Najlošije kombinacije za čitljivost jesu kombinacije boja koje su vrlo slične po intenzitetu i nemaju kontrasta, kao što su

crvenih slova na zelenoj površini i obrnuto

ili bela slova na žutoj podlozi.

Zaključci o značaju boja

Šta nam olakšava odabir boja za određeni projekat?

Šta sve utiče na odabir boja i o kojim činjenicama vodimo računa kada biramo boje?

Šta nam otežava odabir boja?

Da li se mišljenje i (ne)prihvatanje određenih boja menja vremenom?

Zaključci o značaju boja

Još

neki saveti o bojama:

•

Precizno targetujte svoje tržište. Da li kreirate projekat za određeno tržište, na primer za orijentalne zemlje?

•

Zbog njene univerzalnosti, plavu možete koristiti u gotovo svim situacijama

•

Uvek vodite računa o dovoljnom kontrastu izmedju pozadine i boje slova. Budite sigurni da je sadržaj strane čitljiv.

•

Ubacivanje teksture na boju menja izgled inicijalne boje

Zanimljivi linkovi

Color in motion, interaktivna prezentacija o bojama:http://www.mariaclaudiacortes.com/#

http://www.benandjulia.com/direction_radio.html

Documents

boja u multimediji