bolesti-zavisnosti-knjiga

BIBLIOTEKA POSEBNA IZDAWAKWIGA BR. 236

WEB-SITEwww.narodnaknjiga.co.yu

[email protected]

[email protected]

Dr Dragoslav Nikoli}BOLESTI ZAVISNOSTI

Glavni i odgovorni urednikMili~ko Mijovi}

UrednikMileta A}imovi} Ivkov

Dizajn koricaNatalija Petrovi}

[tampaFineGraf, Beograd

Dr Dragoslav Nikoli}

BOLESTI ZAVISNOSTI

pu{ewe, alkoholizam i narkomanija

II izdawedopuweno i osavremeweno

Kwiga za svaku porodicu

NARODNA KWIGAALFA2007.

Copyright © 2007 by dr Dragoslav Nikoli}Copyright © za SRB NARODNA KNJIGA-ALFA, 2007.

ISBN 978-86-331-3147-6

Ova pu bli ka ci ja u ce li ni ili u de lo vi ma ne sme se umno a va ti, pre {tam pa va ti ili pre no si ti u bi lo ko joj form i ili bi lo ko jim

sred stvom bez do zvo le au to ra ili iz da va ~a ni ti mo e bi ti na bi lo ko ji dru gi na ~in ili bi lo ko jim dru gim sred stvom di stri bu i ra na

ili umno a va na bez odo brewa iz da va ~a.Sva pra va za ob jav qi vawe ove kwi ge za dr a vaju au tor i iz da va~

po od red ba ma Za ko na o au tor skim pra vi ma.

PREDGOVOR

Iako se u posledwe vreme vi{e pi{e o zdravqu pa i o socijalno-medicinskim problemima Bolesti zavis nosti (BZ) (pu{ewe, alko-holizam, narkomanija), ipak se mo e re}i da je zapostavqenozdravstveno vaspitawe (obrazovawe) koje bi omogu}ilo da dete odmalih nogu prihvati dru{tveno pozitivne, zdrave, korisne obrascepona{awa i tako putem samoza{tite obezbedi svaku li~nu i poro-di~nu sre}u. Kasnije sticana znawa nisu dovoqna da se ostvari

eqeno, zdravo pona{awe. êsta je pojava da qudi znaju opasnostinekih postupa ka, nekog pona{awa a rade kao da toga znawa i nemaju.Va`no je ista}i — „Pu{ewe, alkoholizam, narkomanija“ — Bolestizavisnosti — su hroni~ne, recidiviraju}e bolesti mozga.

Ova publikacija jedinstveno i celovito pisana stru~no-pop-ularno, obuhvata savremena medicinska znawa o nastanku, toku iishodu pu{ewa, alkoholizma i narkomanija, osnovne principerane dijagnostike i le~ewa i mogu}u prevenciju ovih bolesti.Nastala je iz logi~ne profesionalne i qudske potrebe: da seanimira masa gra|ana; da se skupa i kontinuirano odu premonadiru}em zlu koje razara zdravqe i budu}nost naroda i kona~noda se pokrene pozitivna energija sva kog gra|anina za ostvari-vawe romanti~arskog zanosa i ideje „Zdravqe svima, qudi bezbolesti zavisnosti“. Potreba za ovakvim kwigama, uvek jeprisutna sa ciqem da informi{e ~itaoca, korisnika i elimi-ni{e neobave{tenost pojedinca, u prvom redu omladine, iodgovo rnih struktura za zdravqe naroda koja generi{u pot -cewivawe, neshvatawe ovog velikog dru{tvenog prob lema,wegove teìne i ozbiqnosti koja preti, ako se ne{to vi{e ne

preduzme, da uni{ti na{u omladinu. Mi smo po neprikrivenojprirodi bili i ostali „{ampioni poroka“ — na{ narodprevi{e pu{i, mnogo pije, previ{e uzima lekove (table-tomanija), omladina se i sve ~e{}e drogira.

U dana{we vreme pri~e politi~ara, obe}awa, neprimerenoi wihovo nekulturno skup{tinsko pona{awe, nastavqahaoti~nu, samosvojnu S/M epohu u kojoj je „brzometni“ profe-sor, ministar i direktor zdravstvene ustanove „ugravirao“svoju sliku, u ugao otpusne liste bolesnika koji odlaze sabolni~kog le~ewa. To u svetu nema, na{ je to izum, a togra|ane vodi u psihijatrijske fijoke. #Qudi moji, da li je tomogu}e?“ Na{e politi~ke stranke nemaju u svojim pro-gramima PRIMARNU PREVENCIJU BZ, ve}, po srpskomobi~aju, zdu{no odobravaju pu{ewe, pijewe na bolestan na~in,~ak i drogirawe. U SAD, vode}e stranke — pemokratska irepublikanska, i ne samo one, imaju u svojim programimaposebno istaknutu borbu protiv BZ. Stalna dru{tvena nesig-urnost, siroma{tvo, mito, korupcija i kriminal, i u organi-ma vlasti, generi{e kod naroda hroni~ni stres koji uru{avakvalitet ìvota i mentalno zdravqe stanovni{tva. Sve jeve}i broj telesnih oboqewa a mnogi poku{avaju, na pogre{anna~in, da kontroli{u stres upotrebom cigareta, alkohola ilipak konzumirawem pilula za smirewe i raspoloèwe... tako semasovno ulazi u „vode“ bolesti zavisnosti. Na udaru stresa susvi a najugroèniji su politi~ari, lekari (hirurzi, psihija-tri, onkolozi), novinari, carinici, sudije... „Smrtna raja“.

O svojim problemima razgovarajte sa najbliìma, prijate-qima, rodbinom, kom{ijama i bi}e vam lak{e. Ako vam seu~ini da ne moète da iza|ete na kraj sa problemimapotraìte stru~nu pomo}!

Stres je jedan od pet vode}ih riziko faktora, poredpu{ewa, alkoholizma, nezdrave hrane i fizi~ke aktivnostikoji ugroàvaju telesno i du{evno zdravqe savremenog ~oveka.

Simptomi stresa su:• Ubrzan rad srca

6 • Dr Dragoslav Nikoli}

• Poreme}aj sna• Razdra`qivost• Nervoza• Iscrpqenost• Mawak koncentracije• Glavoboqa

Simptom stresa svako moè sam sanirati na dole navedenena~ine, ili pak uz pomo} prijateqa ili stru~waka:

1. Jednostavno opu{tawe (udahnuti duboko, opustiti rame-na i duboko izdahnuti — ponoviti vi{e puta).

2. Pravilno planirajte obaveze (odredite prioritet, i nemorate sve obaviti u isto vreme).

3. Spoznajte va{a ograni~ewa (setite se da niste jedinaosoba sa problemima i da postoje stvari na koje nemoète uticati).

4. Razvijajte zdrav stil ìvota (smawite koli~inu popi-jene kafe, alkohola, redovno spavajte, hranite se zdravo isvakodnevno ve`bajte).

5. Razvijajte sopstvena interesovawa i hobije (slu{awemuzike, ~itawe, pecawe, rad u ba{ti...).

Prepu{tawe samo zdravstvu, epidemije BZ od posebnogdru{tvenog interesa, ga{ewe je poàra, pruàwe pomo}ipojedincu a pomo} je potrebna celom dru{tvu. Malo gra|anskiotpori u na{oj kulturi za nepu{ewe i prekomerno pijewebi}e savladani odgovaraju}im vaspita wem dece i mladih gen-eracija koje dolaze, a odraslim zavisnicima, bolesnicimapotrebno je odgovaraju}e le~ewe — „{to pre“ — to boqe, jer ioni postaju izvor zaraze mlade generacije.

Kwiga je namewena porodici, omladini, studentima, rad-nicima, slu`benicima... a sadràj kwige moè postatipriru~nik za potrebe zdravstvenih, prosvetnih i socijalnihradnika, psihologa, pravnika, novinara i vaspita~a koji ustalnom kontaktu sa mladima obezbe|uju znawa, pozitivne

Bolesti zavisnosti — Predgovor • 7

stavove, verovawa i zdravo pona{awe {to, sve skupa, neu-trali{e wihovu kobnu radoznalost, wihov mogu}i „put bezpovratka“ a pre nego {to bi se ìvotno ukorenile „otrovnestre lice“ za~aranog kruga bolesti zavisnosti (slika 1). Akose na svim nivoima ìvota i rada ne shvati pogubno de lovaweduvana, droga i prekomerne upotrebe alkohol nih pi}aima}emo nesagledive posledice u porodici (alkoholi~ara,narkomana, pu{a~a), zdravstvenoj slu`bi i dru{tvu u celini.

Prevencija (spre~avawe nastanka, pojave i {irewa)bolesti zavisno sti je kompleksna aktivnost — najde-lotvornija i najjeftinija mera za{tite narodnog zdravqa asamo organizovana, kontinuirana i sveobuhvatna donosineprocewivu korist narodu, po gotovu ako tada svako shvati daodricawe od pu{ewa, prekomerne upotrebe alkohola izloupotrebe droga nije kazna ve} ogroman doprinos li~noj iporodi~noj sre}i. Mnogo je danas rizi~nih faktora koji pod-sti~u mlade da krivim putem krenu u budu}nost, ìvot. Tifaktori visokog rizika su: problemi u porodici i oni vanporodice — u {koli, me|u drugarima, poznanicima. Savremenimodel prevencije, treba svaki gra|anin da podrì u organi-zaciji op{tinskog koordinacionog od bora (OKO), kojima}e, tako|e, ova publikacija biti priru~nik u svakodnevnominterventnom radu.

Koriste}i svoja znawa, prakti~no iskustvo, socija lno-psi-hijatrijsku delatnost u Saveznom zavodu za za{titu iunapre|ewe zdravqa, ~lanstvo me|u eksper tima za mentalnozdravqe Svetske zdravstvene organi zacije i bogatu literaturu,poku{ao sam da obi~nim, ra zumqivim jezikom priredim ovupublikaciju. Ako ona doprinese ve}em znawu, na~inu za{tite io~uvawu zdravqa naroda, onda sam postigao èqeni ciq. I~itaocima, shodno J. Henault-ove sentence, preporu~ujem „Onikoji ne znaju neka u~e, a koji znaju neka nalaze zadovoqstvo utome {to se podse}aju“. I „bogato“ ponu|ena literatura je ufunkciji oboga}ivawa znawa stru~waka, vaspita~a... u oblastiBZ i kona~no u spre~avawu pojava i {irewa BZ u na{oj zemqi,


koje prete da desetkuju na{u omladinu, na{u budu}nost.Izvesna ponavqawa nekih ~iwenica, stavova i predloga meraza suzbijawe Bolesti zavisnosti mogu biti i korisna u skladusa poznatom sentencom starih Latina — Repetitio est mater stu-diorum(ponavqawe je majka u~ewa).

Mnogima dugujem zahvalnost, zdravstvenim i nezdravstven-im stru~wacima, za rasprave, savete, umo vawa o bolestimazavisnosti a posebno biv{im i sada{wim ~lanovimaJugoslovenskog Saveza protiv alkoholizma, nikotinizma inarkomanija, ~iji sam ak tuelni predsednik. Naro~itu i speci-fi~nu zahvalnost upu}ujem mojoj supruzi dr Zlatiji Nikoli},ro|ena Todi}, neuropsihi jatru Zavoda za bolesti zavisnosti uBeogradu, koja je bila moja inspiracija, savetnik, kriti~ar idoma}i re cenzent.

prof. dr sci Dragoslav Nikoli}

Bolesti zavisnosti — Predgovor • 9

UVOD

U dana{wem dinami~nom, dehumanizovanom i uùrbanomsvetu, svetu tehni~ko-tehnolo{ke ekspan zije, zdravqe narodaje sve vi{e ugroèno, ugroène su sve komponente zdravqa —fizi~ko, psihi~ko i socijalno blagostawe. Zdravqe nije sveali za osobu naru{enog zdravqa sve je drugo veliko ni{ta.Nekada su harale zarazne bolesti ali na kraju 20. veka nesig-urnog, poniènog, siroma{nog i razo~aranog ~oveka, wegovuporodicu, zdravstvenu slu`bu i dru{tvene zajednice u celini,sve vi{e „ubijaju“ hroni~ne, nezarazne, masovne bolesti pan-demijskog karaktera: rak, infarkt srca, {log i dr. Ove „mod-erne bolesti“ imaju pet zajedni~kih riziko faktora:pu{ewe, neadekvatna ishrana, alko hol, stres i slaba fizi~kaaktivnost, koji u „loto hipo tezi“ generi{u gorwa oboqewakoja }e, kako futuro lozi zbore, biti najve}i, prvi uzro~nicismrtnosti u 21. veku.

Dominantno mesto me|u gorwim bolestima zauzima iposebna grupa bolesti tzv. Bolesti zavisnosti (BZ)(pu{ewe, alkoholizam, narkomanija). BZ-i zlokobno kruèsvetom i osvajaju ga, a svojom ekspanzijom su obeleìle drugupolovinu ovoga veka, posebno narko manija, prisutne su u svimzemqama sveta, u svim slojevima dru{tva, u svim uzrastima ikod oba pola i {ire se sve vi{e me|u mladima. Deca i mladisu stalno u riziku da radoznalo ili po nagovoru... probajuneko „opojno sredstvo“ a ova proba postaje Damoklov ma~,opasnost koja uvek preti da se „ugnezdi“ i razara mladost, teloi du{u. Mladi rano, na kraju ovog milenijuma, doìve opojno

dejstvo duvana, alkohola, droga, stvore naviku i na|u se brzo u„mi{olovci“ zvanoj BZ. „Navika je najvi{a vlast ~oveka“ (F.Bekon), a {panska narodna poslovica kaè: „Navici u razvojutreba prebiti noge“, ako je nezdrava, nekorisna za razvoj zdrave,zrele li~nosti. Tako, prose~an stanovnik Nema~ke zapali svojuprvu cigaretu u 9. godini, prvi put proba alkohol u 12, a u 14.godini prvi put upotrebi ha{i{ ili ekstazi (Institut „MaksPlank“ u Minhenu, Bild). Ali BZ nisu specifi~ne samo za na{vek jer je poznato da su gotovo svi narodi, u istoriji qudskogroda, u raznim i odre|enim prilikama, upotrebqavali alko-holna pi}a i razne droge. Istorijski spisi, kulturni tragovi iarha jsko slikarstvo to i potvr|uju.

ôvek je oduvek, u svom istorijskom razvoju, raspet izme|uneslobode i sudbine s jedne strane i te`we ka slobodi na dru-goj strani, teìo uìvawu i suzbijawu patwi. I danas svaki~ovek planete teì da ìvi boqe i sre}nije. Ove wegovete`we bile su i jesu ~esto u su kobu sa realno{}u, sa prirodomi wegovim okruèwem. Razvoj ~oveka, sada{wi i budu}i, tre-balo bi da je u wegovim rukama, a razvoj dru{tva i porastmaterijalnih dobara trebalo bi da olak{a ìvot i da istibude lak{i, lep{i, sre}niji, ali, {ta se de{ava? Sve {to je{tetno po ~ovekov ìvot, ~ovek je sam stvorio. Priroda mu jenudila i daqe nudi zdrav ìvot, bez smogova, alkohola, droga,napetosti, bez otrova. A ~ovek se i daqe trudi da se na svakommestu, u svakom trenutku uni{tava, i to ose}aju}i olak{awe,zbog svoje na{timovane psihi~ke stabilnosti, kada mu se belizamotuqak sa isu{enim li{}em duvana na|e izme|u prstiju.

Op{ta utakmica na svim poqima qudske delatnosti,koja je zavladala svuda u svetu, dana{wi sveukupni progres irealni dru{tveni odnosi donose narodima sveta brojneneèqene posledice: dru{tvene i moralne krize, su kobe, ratnestrahote, migraciju, nezaposlenost, brojne psihosocijalneprobleme a sve rezultira u skoro pot puno otu|ewe homosapien-sa od prirode, pa i od sebe, i sve vi{e ova otu|enost usmeravarazumnog ~oveka u tragi~ni poloàj. Otu|ewe ozbiqno


ugroàva ~ovekovo integralno, biopsihosocijalno zdravqe,radnu sposob nost, komunikacije, relacije...

Otu|ena li~nost dana{wice je mentalno traumati zovana,stalno u strahu, zabrinuta, nesigurna i neuro tizovana pa usvakodnevno „preprogramiranom“ ìvot nom ritmu, u pre-napregnutoj ìvotnoj utakmici ima sna`nu potrebu za umiru-ju}im sredstvima. Tako nastaje masovna potro{wa psihoak-tivnih supstanci (PAS), kolokvijalno re~eno „droga“,legalnih i ilegalnih (du van, alkohol, droga) i tako su {irokavrata i {iroki put otvoreni za BZ-i. Svaka „droga“ uneta uorganizam mewa stawe svesti, a neke i raspoloèwe,mi{qewe, pona{awe — neke otklawaju telesni bol, drugesmawuju anksioznost (neodre|ena pla{wa), a ve}ina izazivaeuforiju (ve selo, bezrazlo`no raspoloèwe), odnosnogeneri{e uìvawe a {to je osnov za svakojake zloupotrebe„droga“. Up otreba „droga“, regulisana transmiterima mozga(do pamin, endorfin), zamka je za navodni lak i kratak put, putbez napora, da se doìvi zadovoqstvo i otklone fizi~kei/ili psihi~ke patwe. Uzimawe ovih supstanci postepeno alisigurno stvara zavisnost, ropski odnos prema „drogi“ ibolesnika sa telesnim, psihi~kim, soci jalnim, moralnim iprofesionalnim o{te}ewima, od nosno bolesnika zavisnika(pu{a~, alkoholi~ar, narkoman) kome su o{te}ene sve tridimenzije zdravqa — fizi~ko, psihi~ko i socijalno.

Bolesti zavisnosti su bolesti kod kojih postoji psihi~kai/ili fizi~ka zavisnost nastala kao posledica i ~este iponovne upotrebe bilo koje PAS. BZ su po{ast (zlo velikihrazmera) savremenog sveta, odnosno, hroni~ne, masovne,samo uni{tavaju}e bolesti, vid hroni~nog samoubistva, savisokim letalitetom nazvane jo{ i bolesti pona{awa, jerove uvek prate, u „visokom stepenu“, mentalni poreme}aji iporeme}aji pona{awa. One su deo socija lne patologije saneminovnim zdravstvenim posledi cama, te se stoga iprepu{taju, uglavnom, zdravstvenoj slu`bi za le~ewe posled-ica. Zdravstvena slu`ba pri hvata one koji to èle, i le~i sa

Bolesti zavisnosti — Uvod • 13

mawe ili vi{e uspeha.Savremeni autori istraùju}i sociolo{ke aspekte

zloupotrebe PAS-i, a kod nas dr D. Radulovi}, kaù:„Milionima qudi {irom planete, bez obzira na wihovomaterijalno bogatstvo, dru{tveni poloàj, politi~ka opred-eqewa, rasnu, nacionalnu ili versku pripadnost, droge danassa~iwavaju nezaobilazni deo svakodnevnih aktivnosti. One suokosnica raznovrsnih malih li~nih rituala, ali i sredi{tebrojnih socijalnih situacija. Po~ev od:

• jutarwe {oqe kafe ili ~aja koje olak{avaju bu|ewe,• cigarete, cigare ili lule duvana koje pu{a~ima pruàju

neophodnu pomo} u prikupqawu misli i poja~avawu koncen-tracije pri radu,

• ~a{ice èstokog pi}a koja za ciq ima „da otvori apetit“pred obrok,

• fla{e piva ili konzerve hladnog piva da bi se lak{e pod-nela vru}ina,

• buteqke vina ili „xointa trave“ da bi razgovor sa pri-jateqima poprimio veseliji ton,

• „snifa koke“ koji trenutno otklawa umor i pruà ose}ajpove}ane energije,

• „crte horsa“ koja bi trebalo da dovede do rastere}ewa iliublaàvawa napetosti,

• „ekstazija“ uz ~iju pomo} je olak{ano dugotrajno, poletnoi iscrpquju}e igrawe uz zaglu{uju}i „tehno sound“,

• „LSD“-a koji razara granice svesti i podsvesti, ~imeotvara mogu}nost prodora u alternative, „vi{e“ nivoesvesti,

• analgetika koji ublaàvaju bolove,• aspirina kojima se pribegava u situacijama lak{ih

telesnih slabosti,• sedativa koji pomaù uspavqivawe...

Gotovo da je nemogu}e prona}i svakodnevnu situaciju ukojoj neka droga (PAS) nije uspela da se u potpunosti odoma}ii ukoreni.


Razvojni put BZ-i

Razvojni put BZ-i se uvek isto kru`no ponavqa u tokuìvqewa, pojedina~nog i narodnog, po~iwe u toku mladala~keomnipotencije (svemo}i), dostiè klimaks (vrhunac) u sred-wim godinama ìvota a onda nezadrìvo generi{e nesloboduprema PAS-i, bolest i kona~no prevremenu „samoubila~ku“smrt. Bolesti zavisnosti (pu{ewe, alkoholizam, narko -manija) imaju svoje specifi~nosti u etiopatogenezi (uzrok ina~in nastajawa), pojavnim oblicima, klini~koj slici ile~ewu — ali ipak, imaju i neke zajedni~ke karakteristike unastajawu, toku i posledicama:

— neposredni uzro~nici bolesti (nikotin, alkohol, droga)generi{u uìvawa, naviku i zavisnost-robovawe PAS-i,droga/drogi,

— dru{tveno su uslovqene, nastale pod dejstvom oko line,— masovne su i prisutne u svim zemqama sveta,— imaju istu patogenezu (nastanak bolesti), nikotin, alkohol

i droga mewaju nivo dopamina u mozgu (neuro transmiterkoji kontroli{e raspoloèwa i zadovo qstva),

— imaju brojne {tetne posledice po zdravqe, materi jalno imoralno stawe pojedinca, porodice i dru{tva,

— le~ewe zavisnika je vrlo sloèno, dugotrajno, i veomaskupo (izuzev odvikavawa od pu{ewa) i uglavnom neizvesno,

— prevencija je osnov za suzbijawe BZ-i, a to je mogu}e samouz puno angaòvawe svakog pojedinca, porodice i dru{tvau celini.

Mnoge teorije obja{wavaju nastanak BZ-i (biolo{ke,psiholo{ke i socijalne — teorije u~ewa, sistemske teorije...)ali u nastanku ovih bolesti, va`no je podsetiti se, zna~ajni sui brojni faktori od interesa multinacionalnih kompanijapreko dràvnih interesa do narkobiznisa, ali se i ovi samimewaju sa razvojem dru{tva. Uvek su prisutna, uglavnom, triuzro~na faktora posebno zna~ajna za nastanak, tok i ishod


bolesti, ali i za prevenciju ovih bolesti:1. Li~nost (dete, adolescent, odrasli),2. Psihoaktivna supstanca (nikotin, alkohol, droga),3. Sredina (porodica, grupa, zajednica...).

Slika 1. „Trofaktorska“ geneza BZ

1. Li~nost — ~esto aberantna, sigurno u trofaktor skimme|uodnosima ima odlu~uju}u ulogu za nastanak, tok i ishodsvake BZ. Ovo dokazuju i ~iwenice da ìvimo u „istim“uslovima, da mnogi probaju neku PAS-u a samo mali brojpostaje wen rob, zavisnik — bolesnik sa psihi~kim, telesnimi/ili socijalnim smetwama, kom plikacijama. Obi~no stradaju„mladi u riziku“ i „mladi pod rizikom“. Tinejxeri traè sebe— probaju i krenu lako putem droga uni{tavaju}i razvoj svojeli~nosti, sve je kod wih „nenormalno“ — izgled, pona{awe,odnos prema sebi i drugima... Faktor ~ovek je presudan zagenezu svake BZ odnosno presudni su wegova informisanost,znawe i wegov stav prema PAS-ima. Svaka osoba, u svom raz -voju, pod uticajem socio-kulturne matrice (kalupa), tradicije,obrazovawa i porodi~nog vaspitawa, usvaja odre|ene norme,vrednosti, obrasce mi{qewa i de lawa, odnosno u interakcijisa socijalnom sredinom uskla|uje svoje èqe i socijalnaograni~ewa i stvara svoj autenti~an ìvot, „kuje svoju sre}u“.U nastanku BZ li~nost je alfa i omega. Struktura li~nosti je


^

S PAS

poreme}ena naslednom i/ili ste~enom dispozicijom. @ivemladi u istim uslovima — neki ne pu{e, ne piju, ne upotre-bqavaju drogu, drugi sve obratno. Zajedni~ke karakteristike uzavisni~koj strukturi li~nosti su:

• ose}awe mawe vrednosti, • ose}awe dosade, brzo i lako reagovawe na izazove, • zavisnost od drugih.

2. Droga (nikotin, alkohol, droga) — sa svojim specifi~nimfarmakodinamskim svojstvima, osnovni je uslov za nastanak BZ,a deluje preko limbi~kog sis tema (stariji deo mozga — centar zaemocije, za rad vegetativnog nervnog sistema — srca, krvotoka,varewa...), odnosno pomo}u dopamina u dopaminskom poqu i reg-uli{e ose}awa, raspoloèwa, èqe, misli i moti vaciju. Akone bi bilo alkohola, duvana, droge, BZ bi bile iskorewene a{to je neostvaren san, utopija mnogih entuzijasta, boraca pro-tiv BZ. Ipak, dràvna kontrola proizvodwe, prometa ipotro{we legalnih (du van, alkohol) i ilegalnih droga,ograni~ava endemo-epidemijske razmere BZ. Kaznena politikaza oblast BZ je kod nas veoma blaga. Nije uskla|ena sa svetom,koji ~ini sve da omladinu odvoji od pu{ewa, alkoholizma,narkomanije i zaustavi epidemiju ove po{asti sveta. VelikaBritanija, zakonski (2004) poo{trava kazne za pu{a~e — akopu{a~ baci opu{ak na ulicu, kazna je na licu mesta 50 funti(72 evra); maloletna osoba ako konzumira alkohol ka`wava se80 funti (115 evra), kao i osoba koja kupuje alkoholno pi}e zamaloletnika ili sluì maloletnika alkoholom.

3. Sredina — wena kultura (obrazovawe, stavovi, obi~aji,navike, tradicija, legislativa...) prema pijewu AP-a, pu{ewuduvana, uzimawu droga su, tako|e, bitni za nastajawe, {irewe isuzbijawe BZ, u svim sredi nama i dràvama, jer „dru{tvo“,po~ev od porodice, vr{waka, {kole, susedstva... modelira~oveka, wegovo pona{awe pa i odnos prema ovim socipato-lo{kim pojavama. Iako su duvan, alkohol i droge prisutne usvim civilizacijama i dru{tvima, wihova dostupnost se reg-


uli{e na razne na~ine, a posledwe dve tri decenije naj~e{}ezakonskim propisima. U zemqama i vremenu kada se de{avajudru{tvena previrawa, kada dru{tvo gubi kontrolu nad samimsobom, u wemu BZ (pu{ewe, alkoholizam a posebno narkomani-ja) postaju epidemija. I u takvim periodima dru{tvenehaoti~nosti, jake li~nosti odolevaju isku{ewima. U~inimosve da mladi ne probaju drogu a tako|e cigarete i alkohol, kojesu prete~a drogama svake vrste. (Gate way).

Ova tri faktora u susretu, uzajamno usagla{eni, ~inezatvoreni krug „circulus vitiosus“ svake BZ, te ako nema jednogfaktora nema zavisnosti, odnosno preki dawe toga lanca jeConditio sine qua non (uslov bez koga se ne moè) za prevencijubolesti. Ipak, u ovom trofak torskom „za~aranom“ krugu,zdrava, uravnoteèna li~nost je siguran branik od BZ anesigurna, anksi ozna li~nost sa neusagla{enim èqama imogu}nostima poseè lako za nekom PAS-om. I tako po~iwe~etvorofazni razvoj svake BZ: priprema, probawe, navika(habitacija), zavisnost (adikcija) — bolest i tuga.

Li~nost — presudna za razvoj Bolesti zavisanosti

Li~nost je ~ovek, jedinstvena individualnost, od mnogihrazli~ita ili sa mnogim sli~na, ali nikad identi~na, ineponovqiva. Ona je temeqni stub od koga zavisi da li }e nekobiti pu{a~, alkoholi~ar ili gemi{t, pome{ano. Zdrava, zrelali~nost — samodisciplinovana, odgovorna teì istini, odlaèzadovoqstva i odbija ponu|enu cigaretu, alkohol i drogu.

#[ta ~oveka ~ini kompetentnom li~no{}u“? Sposobnostda voli druge, da kontroli{e unutra{wu napetost, podnosineprijatnosti, da ima zrelu savest, umerenu agresivnost irazvija svoju nezavisnost. Zrelost je kao oboèwe, nema mukraja, a pozvan ili nepozvan, bog je prisutan. Svako ima potre-bu da raste iznutra emotivno, du{evno i intelektualno. Pojamoboèwa je isto {to i individuacija.“

Qubav koja se ra|a u mladosti i samo u tom vremenu istin-


ski biti{e — ~ini nas sre}nim. Kada we nema, ostaje samoduboka praznina, neizreciva tuga i ose}awe nemo}i.

Neke crte li~nosti kao {to su nedostatak samopouzdawa,emocionalna labilnost, socijalna nezrelost i odre|enasloènija psihi~ka stawa poput depresije, neuroti~nosti ipsihopatije, predstavqaju pogodno tle za razvoj BZ. Smatra seda je ìvotni stil roditeqa (hladan emotivni odnos, zapos-tavqawe dece) najzna~ajniji faktor u odre|ivawu da li }e sejedno lice odlu~iti da pu{i, pije, konzumira drogu.

Otu|eni ~ovek dana{wice je nesiguran, zabrinut,anksiozan do neuroti~nosti... pa u prenapregnutoj ìvotnojutakmici ima veliku potrebu za #pilulama“, koje }e mu biti#hemijska {taka“ da:

— smawi napetost,— popravi raspoloèwe,— smawi brige i ìvotne te{ko}e, bar za trenutak,— oseti neko zadovoqstvo...

Period odrastawa je bremenit raznim dilemama i nedoumi-cama, pa neki neodgovorno krenu u ìvot pogre{nim putem, uìvot sa duvanom, alkoholom, drogom. Mladi, ~ija li~nost je uformirawu, naj~e{}e postaju `rtve PAS-i. Tome posebnodoprinose wihova neformirana li~nost koju karakteri{u:

— prebrzo odrastawe,— radoznalost,— slabo strukturisano slobodno vreme,— siroma{ni kulturno-zabavni ìvot,— nezdrave no}ne zabave u kafi}ima, na rejv ùrkama,

disko klubovima...— #gluvarewe“,— zamena no}i za dan,— enormna ponuda PAS-i, legalnih i ilegalnih.

Mentalno zdravqe dece je sve vi{e ugroèno, fizi~kirazvoj tako|e. U ku}i, obdani{tu, {koli, deca su ~estougroèna razli~itim stavovima i zahtevima koji naru{avaju


mentalni i emocionalni sklop wihove li~nosti.Deca i mladi uvek èle i teè za onim {to je zabraweno.

#Zabraweno vo}e je uvek najsla|e“. Ako izostanu pravevaspitne mere, eto BZ, koje uvek imaju predvidivu, ponovimo,faznu progresiju:

— priprema,— probawe,— navika,— zavisnost — BZ.

Mlade buntovne, uzavrele osobe, u stalnom sukobu sa sobomi okolinom, su i prve `rtve PAS-i, ~iju upotrebu profitniinteresi podsti~u, legalno i ilegalno. I tehnobirokratija,ta tamna sila, generi{e kod mladih u razvoju nevericu u svojestvarala~ke sposobnosti, sumwu, zbuwenost a ~esta ianarhonihilisti~ka zakqu~ivawa {to sve prate unutra{wenapetosti i nezadovoqstva i tako se, kona~no, temeqi idealanteren za zloupotrebu PAS-i. Inicijalna faza pu{ewa, pije-wa alkohola, pa i uzimawa droga je usvojeni modelpona{awa — roditeqa, nastavnika, vr{waka, reklama, TVporuka... oboàvanog idola.

Roditeqi nisu, uglavnom, edukovani o BZ i tragici kojamoè da im se #useli u ku}u“, wihovom detetu. Sasvim malibroj roditeqa veruje da je obuka o pu{ewu, alkoholizmu inarkomaniji va`nija od, recimo, voza~kog ispita. Direktori{kola, vaspita~i, pedagozi, psiholozi profesori kao da susvesniji opasnosti od BZ. nego roditeqi. #Zariv{i glavu upesak“, mnogi roditeqi su bezbedno pro{li periododrastawa, sazrevawa svog deteta u zdravog ~oveka, ali ovaj#metod“ je u dana{we vreme nepouzdan i poguban. Uglavnom,oni koji nisu hteli da znaju za zlo i BZ, zlo je rano do{loku}i. A to zlo je tako veliko i stra{no da se ~ini da ga jedi-no „zasluùju“ duvanska industrija i trgovci drogom, koji seina~e ne drogiraju.


Ra{irenost bolesti zavisnosti

U svetu, procewuje se, ima oko: 1.200.000.000 pu{a~a (svakatre}a odrasla osoba, u svetu, pu{i), 600—800 miliona alko-holi~ara i oko 300—400 miliona narkomana, sa podacima ostravi~nim posledicama pu{ewa, alkoholisawa i drogirawa.Moè se re}i, nezavisno od broj~anih podataka: pu{ewe jenajubita~nija BZ; alkoholizam najtragi~nija BZ i narko-manija najàlosnija i medijski najatraktivnija BZ.Australijska studija je dokazala: od ukupnog broja umrlih odBZ — 81% su pu{a~i, 13% su alkoholi~ari i 6% su narkomani.Pu{ewe je, kao {to se vidi, {est puta ~e{}i uzrok smrti negoalkoholizam a 13 puta ~e{}i uzrok smrti nego narkomanija.Svetska zdravstvena organizacija javqa — zloupotreba duvana,alkohola, droga Ameriku ko{ta godi{we — 300 milijardidolara i da su tre}ina svih hospitalizacija (le~ewe u bolni-ci), ~etvrtina svih smrtnih slu~ajeva i ve}ina zlo~ina direk-tne posledice „igre“, zloupotrebe duvana, alkohola i droga.

U na{oj zemqi BZ se sve vi{e {ire, na{i gra|ani suskloni trenutnim zadovoqstvima koja ugroàvaju zdravqe(alko hol, duvan). Epidemiolo{ki podaci upozoravaju: u 1997.godini u na{oj zemqi je potro{eno vi{e od {est mili jardidinara za pi}e i duvan a {to je vi{e od para po tro{enih zahigijenu i zdravqe (5.210.094.000) i gotovo dva puta vi{e negoza obrazovawe i kulturu (3.005.492.000). A, koliko tek sredsta-va odvajaju narko mani za drogu? Medicinske, psihosocijalne,ekonomske i dru{tvene posledice pu{ewa, alkoholizma inarkomanije su sve ve}e i ove postaju i problem od nacional -nog zna~aja. Novo „svetsko trojstvo“ vlada svetom — vlast,novac i presti`, a „zli gosti“ su uvek tu: mito, korupcija imafija{tvo. A kod nas?

Bolesti zavisnosti kod nas po~iwu sve ranije (u osnovnoj {koli) i to prvo se pu{e cigarete, potom se pije pivo,vino, èstoka pi}a, a ova „igra“ se, ne retko, zavr{i drogom —


narkomanijom. Ciqana istraìvawa u raznim sredinama na{ezemqe ukazuju da je omladina uglavnom upoznata sa opasnosti-ma od bolesti zavisno sti, ali naàlost, stvara suprotnenavike. Prva iskustva sa PAS na{a omladina rano sti~e:

• 9—11 godina — duvan, alkohol, inhalansi, benzodiazepini,marihuana;

• 15—17 godina — duvan, alkohol, inhalansi, benzodiazepini,marihuana, ekstazi,

• 18—20 godina — duvan, alkohol, inhalansi, benzodiazepini,marihuana, ekstazi, LSD, heroin, kokain.

Nesumwivo, {irewe BZ prate i brojne sociopatolo{kepojave, kao {to su: kra|e, razbojni{tva, krvni delikti, sao-bra}ajne nesre}e, ubistva i samoubistva. Pojavni oblici ovihbolesti kod nas nisu uzimawe akohola, droga ili nikotinapojedina~no, ve} se naj~e{}e radi o kori{}ewu ili uìvawuvi{e {tetnih agenasa (kafa-pu{ewe; alkohol-pu{ewe-kafa;tablete-pu{ewe; droge-alkohol-pu{ewe) tako da se s pravommoè govo riti o sve prisutnijoj pojavi politoksikomanije.U ciqu razumevawa BZ — nastanka, toka i posledica, a nadasverazumevawe stru~waka i laika, treba da se koristi jedinstve-na terminologija i wihova zna~ewa, pisana u poglavqu„Definicija narkomanija“.

Prema najnovijim istraìvawima, portret na{eg u~enikasredwe {kole je alarmantan: pu{i paklu ciga reta dnevno, volida popije pivo ili vino i naj~e{}e sedi u kafi}u ili ispredtelevizijskog ekrana. U dnev niku ima slabe ocene, u nov~anikuve}i xeparac, a do lazi iz razorene porodice ili porodice u kojojsu {tetne, r|ave navike uobi~ajena stvar. Pu{ewe, alko hol inedovoqna fizi~ka aktivnost veoma su rasprostrawene nez-drave navike me|u {kolskom decom i omladinom, rano se sti~u ibrzo usa|uju. Nezdrave navike su prisutne ve} kod dece uzrasta od10—14 godina, a kod starijih preko 15 godina pribliàvaju se, pou~estalosti, odraslom stanovni{tvu.

Futuristi~ki gledano — nepovoqniji porodi~ni idru{tveni uslovi za razvoj mladih; ve}i negativni uti caji


sredine; ve}i podsticaji za potro{wu AP-a i duvana; ~e{}e iobimnije pijewe i pu{ewe; ve}a ponuda droga; ve}e seksualneslobode, u nas i u svetu, oprede quju mnoge mlade, sa brojnimproblemima i izazovima, za pona{awe rizi~no za zdravqe,odnosno sve ovo „ga rantuje“ lo{u budu}nost, lo{ prosperitetmladima u HH veku: porast broja pu{a~a, porast broja mladihalkoholi~ara, porast broja narkomana, porast de linkvencije,porast side... Ove crne slutwe, enormno oboqevawe i ranoumirawe, mogu se sigurno, ~ak do tri ~etvrtine, preven-tivno suzbijati vaspitno-obrazovnim merama, zdruènoekosistemski, organizovano, i kontinuirano aktivno delo-vawe porodice, {kole, masmedija i zdrav stva i posebno svakoggra|anina. Porodica, ~iji se odnosi temeqe na qubavi,poverewu i brizi, najboqa je osnova za{tite dece i om ladineod svih sociopatolo{kih pojava, pa i BZ. Mod erna {kola, saosmi{qenim savremenim nau~no-kul turnim programskimsadràjima, vaspitava i stvara obrazovane li~nosti, osobekoje zrelo misle, koje se pona{aju zdravo, neguju i ~uvajuzdravqe. Sredstva ma sovnih komunikacija, posebno revijal-na {tampa i televizija, treba da su i u funkciji za{tite iunapre|ewa zdravqa naroda, ~emu zdravstvo i drugi sek toridru{tva i dru{tvo u celini treba da pruè punu podr{ku.Uspeh tada ne}e izostati, zdravqe naroda }e biti na vi{emnivou, mi to moramo ~initi i moèmo... U protivnom...

Mladi, cigarete, alkohol i droga

#Spasavajmo decu i omladinu“ dok nije kasno. Wihovtelesni razvoj ne prati du{evna, socijalna i emotivna snagada se odupru raznim nezdravim ponudama, koje onemogu}avajumnoge mlade da naprave pravi izbor za zdravi i uspe{anìvotni put. Znamo da je mladost najlep{e ali i najburnijedoba ~ovekovog ìvota, i upravo zato se nekada tako sna`no,kao u mladosti ne oku{a sloboda ~ovekova. Pa i zato poziva-mo na{e mlade da svoju slobodu ne `rtvuju #ubila~kim


autoritetima“ kakvi su duvan, alkohol i droga, kao i raspusniìvot kojim se ugroàva zdrava priprema za svetiwu braka.@ivot nije zabava, ve} ve~na borba za dobro, a protiv zla iizopa~enosti koje vidimo u sebi, drugima i u zajednici kojojpripadamo. Ne zaboravimo zlo je kratkog veka i samo uspe{noi blistavo na kratko. Nau~imo mlade da na zlu, lukavstvu, pre-vari... ne treba da zasnivaju ni{ta a pogotovu ne ìvot.Alkohol, cigareta i droge su kurentna roba me|u mladimapa ih mafija{ka druìna uveliko nudi mladima — radi zarade.U svakoj na{oj sredini mladi mnogo piju, pu{e. uzimaju drogu.Koliko je to pokazuje ciqano istraìvawe pedijatara naMedicinskom fakultetu i Instituta za zdravstvenuza{titu, Novi Sad (2004). Pove}ana zloupotreba PAS-i iwihova pogubna dejstva na dana{wu omladinu je sve ve}a.Pi}a, droge i cigarete su sve ~e{}e me|u tinejxerima kojeprate opasna, rizi~na pona{awa.

Na reprezentativnom uzorku od 789 u~enika osnovnih isredwih {kola, adolescenata uzrasta od 10 do 19 godina,istraìvawe pokazuje:

— Alkohol pije 25% ispitanika. Po~iwu da piju sa 11 godina,72% mladi}a i 50% devojaka nastavqa po punoletstvu dapije alkoholna pi}a,

— Cigaretu po~iwu da pu{e ve} sa 12 godina, i to ~e{}edevojke od mladi}a da bi u 18. godini svaki tre}i mladi}nastavio da pu{i, a devojke, ne{to vi{e, 37 odsto.

— Droga se eksperimentalno proba u uzrastu od 13 godina, a u 16godina drogu je probalo ~ak 40 odsto omladine, ispitanika.

Na{a omladina je dezorganizovana, kre}e u bespu}e. Upro{loj deceniji omladina je bila na marginama dru{tva aizostala je vaspitna uloga siroma{ne i nesigurne porodice.[kole tako|e nisu bile dovoqno aktivne u procesuvaspitawa, a pored toga zdravstveno vaspitawe, kao pred-met nije bilo zastupqeno u {kolama, ali i danas udemokratskoj dràvi! Na{a nova generacija mladih sve vi{einklinira pabkulturi — sve vi{e teì trenutnim zadovo-


qstvima, pije, pu{i, drogira se... promiskuitetu teì...pona{a se nezdravo odnosno po principu kako to na{ narodkaè #use, nase i podase“.

UNICEFOVA STUDIJA i istraìvawa studentskepoliklinike Beograd, omladine i studenata, pokazujutragi~nu sliku na{e omladine. Svaka vrsta patologije seumnoàva kod omladine, u posledwoj deceniji pro{log veka, uS/M epohi:

— raste broj samoubistava,— udvostru~io se broj ubistava,— seksualna aktivnost po~iwe rano, 15—16 godina a

upra`wava se bez kondoma, za{tite u 20,43% aktivnosti,— pijewe alkohola zapo~iwu sa 13 godina,— pije ~ak 70% omladine,— polovina ispitanih studenata se nekoliko puta opijala u

toku godine, pa u pijanom stawu vode qubav bez za{tite,— najomiqenije pi}e mladih je pivo,— 0,9% testiranih studenata su HIV+,— marihuana je #ulazna droga u pakao“, a zatim ekstazi (sa 15

godina),— heroin i kokain se konzumira ve} sa 16 godina,— ènski pol ranije poseè za drogom,— prostitucija uzima maha a ove dolaze iz razorenih porod-

ica i porodica gde je nasiqe prisutno, dileri su u {kol-skim dvori{tima.

Simptomati~no da sva ova istraìvawa ne pomiwupu{ewe — a to je naj~e{}a i najubita~nija BZ, koju SZO isti~eu svom programu „Zdravqe u XXI veku“ u prvoj re~enici.Pu{ewe je i #prva stepenica“ u razvoju alkoholizma i narko-manije. Duvanska industrija i na{a nova demokratska vlast#trguju sa zdravqem naroda“. Do kada da ubijamo pu{a~e radiprofita i puwewa dràvnog buxeta?


Tinejxeri su ugroèni

Tinejxersko doba nije lako odìveti. Na putu od detiw-stva, preko puberteta i #adolescentne bure“ do punoletstva.Zrelosti ima previ{e burnih i brzih promena — prkosa, suko-ba, prve qubavi, dokazivawa... #Ludo doba“ je to ali i doba iza-zova, pa se lako krene na put bez povratka, upotrebu PAS-iduvana, alkohola i droga.

Pi}e, droga i cigarete prate rizi~na pona{awa tinejx-era po~ev od neza{ti}enih seksualnih odnosa do nasiqa gde suoni svedoci, `rtve ili po~inioci. Rizi~no pona{awe tinejx-era pospe{uju nezdrava porodica (konflikti, alkoholizam,pu{ewe... uskra}ivana roditeqska qubav...). Isti~e se, tako|e,„rizi~no pona{awe adolescenata je i uzrok 70% smrtnihslu~ajeva i trajne onesposobqenosti, a alkohol je glavni kri-vac za ubistva i samoubistva — vi{e adolescenata umire zbogalkohola nego zbog svih psihoaktivnih supstanci zajedno“ (D.Ron~evi}; A. Stojadinovi}).

Mladi, pa i odrasli, nisu uvek u prilici da biraju. Aliako treba da se izabere izme|u lepog i ru`nog, humanih odnosaili mr`we, zdravog ili lo{eg ìvqewa, ~istog vazduha ilizaga|enog... nema sumwe da }e uvek odabrati ono {to mu je nor-malnije, zdravije. I uprkos mogu}nosti da slobodno biraju,mnogo je pametnih, vrednih, umnih qudi koji pu{e. Mo`da su,kad im je ponu|eno da biraju, bili jo{ suvi{e mladi da bi svete suprotnosti i mogli i hteli da prepoznaju. Bilo je intere-santno kao #veliki“ dràti cigaretu, pripaliti je svojoj dru-garici, izgledati vaàn...

A onda nastane poznati mehanizam NAVIKE i ~estopitawe — Kako da ostavim pu{ewe? U mladosti mnogi#potro{e slobodu“ na razne na~ine — {tetne po sebe, svojezdravqe, {tetne prema onima koje vole i nadasve {tetneprema svojoj budu}nosti.

Narkomani, alkoholi~ari, pa i pu{a~i ìve u zabludi


da }e se izle~iti od alkohola, droga. Savremene metode nisuuvek, efikasne a primewuju se i drasti~ne. Psihijatri izNovosibirska (Marina ûhrova i Sergej Speranski) imajuoriginalnu metodu za le~ewe alkoholi~ara. To je, #Metodabatiwawa“. Svaki narkoman i alkoholi~ar dobija 300 udaracasavitqivom {ibom i to po goloj stra`wici, i tako pove}avajuhormone zadovoqstva (endorfin), a rezultati uspeha su nepoz-nati (#Moskou Tajms“ — 04.05).

Upotreba PAS-i je svetski trend, ali na{a omladinaho}e da je barjaktar. To pokazuju i najnovija istraìvawa kodnas (2004):

— svaki tre}i {kolarac do desete godine je pu{io,— 75% tinejxera pije, prvaci smo u negativnim trendovi-

ma,— 90% tinejxera koji su pili alkohol, probali su i neku

drogu — inhalanse, marihuanu, ekstazi, ha{i{, LSD...

Uzroci samotrovawa na{e omladine, od po~etka, su pre-vashodno: nezdrava porodica, uticaj vr{waka, radoznalost,nezdrave osobe za identifikaciju — nastavnici, profesori,medijske li~nosti... i naravno nezdrava li~nost tinejxera —nedostatak samopouzdawa, emocionalna labilnost, zatimstidqivost, psihopatske i neurotske crte li~nosti...

#Spasavajmo na{u decu i omladinu“ ali i ova demokrats-ka vlast ne misli mnogo o aktuelnom starewu stanovni{tva...#Bela kuga“ je na delu, kosi, 130.000 narkomana kod nas je goto-vo izgubqeno, pa i reproduktivno... Alkoholizam nam razaraporodice, pomaè #Belu kugu“... Demokratska vlast mirnosve posmatra iz skup{tinskih udobnih foteqa i, naravnorestorana. [etaju tu #nevidqivi alkoholi~ari“, neki i naz-vani #Lampek“, a nisu daleko i narkosi. Alko, narko i nikoti-no test bi pokazao za{to se ne bore protiv BZ. Za{to trgu-ju sa zdravqem naroda. Ali, idu dani...


H ME\UNARODNA KLASIFIKACIJA BOLESTI ZAVISNOSTI

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upotrebuPAS, odnosno bolesti zavisnosti, prisutne prate}e mentalneporeme}aje (MP) i poreme}aje pona{awa (PP) klasifikujeposebno u deset dijagnosti~kih kategorija, a svaka ima jo{deset mogu}ih klini~kih modaliteta, odnosno ima stomogu}ih dijagnoza.

Deseta Me|unarodna klasifikacija bolesti — MKB 10(1992) obeleàva bolesti zavisnosti sa F10 — F19.

F10 — F19 Mentalni poreme}aji i poreme}ajipona{awa zbog upotreba PAS-i

F 10. MP i PP zbog upotrebe alkoholaF 11. MP i PP zbog upotrebe opijataF 12. MP i PP zbog upotrebe kanabinoidaF 13. MP i PP zbog upotrebe sedativa i hipnotikaF 14. MP i PP zbog upotrebe kokainaF 15. MP i PP zbog upotrebe drugih stimulansa i kofeinaF 16. MP i PP zbog upotrebe halucinogenaF 17. MP i PP zbog upotrebe duvanaF 18. MP i PP zbog upotrebe isparqivih rastvara~aF 19. MP i PP zbog upotrebe vi{e droga, vi{e PAS-i

(politoksikomanija).

Svaka navedena tromesna {ifra od F10 do F19 (slovo i dvabroja) obeleàva osnovnu bolest zbog upotrebe PAS-i a akose doda tre}i i ~etvrti broj, {ifra omogu}ava lako pra}ewe,

prou~avawe specifi~nih klini~kih stawa zbog upotrebePAS-e. Svaka osnovna bolest zavisnosti se moè javiti udeset raznih modaliteta, a to zna~i, odnosno obeleàva sena slede}i na~in:

F 1.0 Akutna intoksikacija (trovawe)F 1.1 [tetna upotreba (zloupotreba)F 1.2 Sindrom zavisnostiF 1.3 Apstinencijalni sindromF 1.4 Apstinencijalni sindrom sa delirijumom F 1.5 Psihoti~ni poreme}ajF 1.6 Sindrom amnezijeF 1.7 Rezidualni poreme}aji i psihoti~ni poreme}aji sa

kasnim po~etkomF 1.8 Drugi MP i PP-aF 1.9 Nespecifikovani MP i PP-a.

SZO defini{e ~etiri stawa kod upotrebe PAS-i:1. Akutna intoksikacija — prolazno stawe trovawa koje

prati nenormalno pijewe alkohola ili kori{}ewe nekedruge PAS-e, stawe koje karakteri{u smetwe, kognicije(saznawa), percepcije (opaàwa), ose}awa, svesti,pona{awa ili druge psihosocijalne smetwe odnosnoreakcije.

2. Zloupotreba ({tetna upotreba — abuzus) upotrebaPAS-e koja o{te}uje zdravqe — fizi~ko (oboqewaorgana — mozga, jetre, srca...) ili mentalno (demencija,depresija...).

3. Navika (habituacija) — psihi~ka zavisnost od nekePAS koja generi{e prijatno raspoloèwe ili pakspre~ava ili ublaùje neprijatno raspoloèwe. Neprati je apstinencijalni sindrom.

4. Zavisnost (adikcija) — skup vi{e fiziolo{kih,pona{ajnih i saznajnih fenomena, „robovawe“ osobe,koja upotrebqava neku PAS-u, radi ~ega ova zapostavqa


ranije zdrave obrasce pona{awa, a karakteri{e je: jakaèqa, ùdwa da se uzima droga, alkohol ili duvan,te{ko}a u kontroli upotrebe i pored {tetnih posle -dica.

5. Apstinencijalni sindrom — grupa simptoma razli~itogobima i teìne koji se javqaju posle apso lutnog ili rel-ativnog prekida uzimawa PAS-e, posle wenog stalnog(dugotrajnog) kori{}ewa. Po~etak, tok i trajawe apsti-nencijalnog sindroma su vremenski ograni~eni i direk-tno su odre|eni vrstom i dozom kori{}ene PAS-eneposredno pre prekida.

6. Politoksikomanija — zavisnost (adikcija) od vi{ePAS, legalnih i ilegalnih droga — duvan, alkohol, kafa,marihuana, heroin...

Bolesti zavisnosti — Me|unarodna klasifikacija • 31

PU[EWE DUVANA

„Pu{ewe je prvi i najve}i pojedina~ni faktor bolesti, invalidnosti i prevremene smrtnosti“.

Svetska zdravstvena organizacija

UVOD

Savremena civilizacija je suo~ena sa brojnim zdravstvenimproblemima me|u kojima dominiraju}e mesto po u~estalosti,radnoj nesposobnosti i smrtnom ishodu imaju hroni~ne, masovnebolesti: rak, bolesti srca i krvnih sudova, bolesti organa zadisawe, {e}erna bolest, du{evni poreme}aji, saobra}ajne idruge nesre}e... Navedene masovne bolesti imaju pet zajedni~kihfaktora rizika, a na prvom mestu, za prve tri grupe bolesti, jepu{ewe duvana. Pu{ewe je po{ast (zlo) savremenog sveta,najrasprostrawenija BZ „prvi stepenik u razvoju alkoholizmai narkomanije“. Cena pu{ewa je prevelika, pla}a se bolestimapu{a~a, wihove dece, kolega na poslu i prevremenim umiraw-ima. U svetu svake godine, prevremeno, do 25 godina, umre oko petmiliona pu{a~a, ili skoro 13.000 svakog dana. Svaka popu{enacigareta skra}uje ìvot za pet minuta. Pu{ewe je najubita~nijabolest zavisnosti „planetarni ubica“. Nepu{ewe je sigurnaza{tita od mnogih „modernih bolesti“, {to isti~e i SZO,„Pu{ewe je najve}i poje dina~ni preventabilni faktorbolesti, invalidnosti i prevremene smrti“. Pu{a~i u pros-eku izgube 20—25 godina ìvota, a 50% onih koji pu{e neprekid-no od adolescentnog doba umiru obi~no od pu{a~kih bolesti.Opravdano se tvrdi da bi „pres tanak pu{ewa doneo svetu ve}ukorist za zdravqe naroda nego {to su donele zajedno: pasteri-zacija mleka, pro~i{}avawe i hlorisawe vode i sve preven-tivne vakcinacije“.

Pu{ewe je svetska epidemija. Duvan ubija bez milosti(ali sa odlagawem) starce, ène, omladinu, koji „dobrovoqno“

umiru zarad omamquju}eg duvanskog dima. I pored toga pu{a~aje sve vi{e, mladi stiù, stari boluju, umiru, pla}aju}i danak„prosta~ko-gospod skom poroku“. Nau~no je dokazano: pu{a~ jenajve}i po tro{a~ nov~anih sredstava u zdravstvu; pu{a~ jetrova~ svoje okoline; pasivni pu{a~i su bezvoqno `rtvepu{ewa; „zdravqe naroda se moè najjeftinije o~uvati iunaprediti suzbijawem pu{ewa (SZO)“.

Pu{ewe duvana se {iri u zemqama tre}eg sveta, pa i uSrbiji, i ima posebno mesto me|u toksikomani jama (strast zauìvawa u PAS-ama) jer ovo ~ini u dru{tvu {iroko prihva}enmodel pona{awa. Srbija je po broju pu{a~a na drugom mestu uEvropi, posle Gr~ke. Interes vlasti da se pu{i prenosi dedaunuku, re~ima „Hajde snago pu{i da bi deda dobio penziju“.Pu{ewe, pak, stagnira ili opada u ne kim razvijenijim zemqa-ma sveta i aktuelni trendovi, kod ovih rasteruju duvanski dim,dok globalno svet u razvoju, svet juga, siroma{ni svet, posta-je sve zadimqeniji, sve vi{e pu{i. Ovima se, sa izvozom prqavetehnologije, ispo ru~uju i {tetne navike a moè se slobodnore}i „[to ju`nije to tu`nije“, odnosno, kako se spu{tate na jugsurovost raste. Tako i pu{ewe, pored ostalog, postaje i poseb-na ìvotna opasnost u ovim zemqama, gde nisu jo{ re{eni niosnovni problemi za{tite zdravqa, ishrane...

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u programuZdravqe za sve (21 ciq za 21. vek) isti~e „pu{ewe je najve}iproblem zdravqa u Evropskom regionu“, traì da sve zemqewene ~lanice i wihove relevantne slu`be i pojedinci prihvatezdrave ìvotne i radne navike, Zdravo pona{awe, a sa~inila jeProgram „Pu{ewe ili zdravqe“ i usvojila 10 rezolucija, kojepodràvaju i razra|uju programe protiv pu{ewa. Ovi programiglorifikuju zdravi na~in ìvqewa, a {to podrazumeva, presvega: nepu{ewe, racionalnu ishranu, kontrolu psihi~kog stre-sa, odgovara ju}u fizi~ku aktivnost, izbegavawe zloupotrebealkohola, droga... Ipak, zdravo pona{awe prvo se utemeqi inau~i u ku}i, porodici i svi uglavnom, ìvimo onako kako smo udetiwstvu, u porodi~nom krugu, u ku}i nau~ili i oformili


li~ni stav prema ìvotu, teku}im ìvotnim problemima pa ili~ni stav prema pu{ewu (alkoholu)...

Istorijski osvrt

Istorija pu{ewa je gotovo stara kao i istorija ~oveka,mnogo starija od istorije duvana. Arheolozi su, u svim delovi-ma sveta, otkopavali u grobovima lule za pu{ewe. Stari Grcii Rimqani su pu{ili li{}e lo}ike, kao opojno sredstvo.

Pradomovina duvana je Amerika. Indijski vra~evi suvekovima koristili dim ove ~udne trave u ritualnim obredi-ma za tuma~ewe bo`je voqe. Indijanci su duvan smatrali zasvetu biqku i koristili je prilikom rituala kao sredstvokomunikacije sa svetom duhova. Duvanski dim, koji se dizaouvis, ka nebu, nosio je duhovima qudske molitve. Dana{wirituali jo{ ukqu~uju upotrebu duvana, pu{e}i lulu je i danasnajsvetiji ritual. Lula se i danas mnogo koristi u SevernojAmerici. Moreplovci {panskog admirala Kris toferaKolumba su bili zaprepa{}eni (1492) kada su videlidomoroce kako pu{e i ispu{taju dim kroz nos i usta i tada suse zapitali: „Koji je to |avo u{ao u ove qude“?

Duvan u Evropu (Lisabon) donosi Romano Pane, misionarKolumbove grupe (oko 1550), a kalu|er Andre Teve duvan unosiu Francusku. Uskoro @an Nikot, amba sador Francuske uLisabonu, donosi Francuskoj kraqici Katarini Medi~i li{}ei seme duvana i pre poru~uje pu{ewe kao stimulativno sredstvo,sredstvo za razna isceqewa, le~ewe glavoboqe i stvarawe do -brog raspoloèwa. Kraqica K. Medi~i postaje fana ti~noodana duvanu, obznawuje wegova „nenadma{na, ~arobna ilekovita svojstva“ za le~ewe svih bolesti. Tako, duvan podkraqevskim patronatom osvaja Evropu i svet — Englesku (1586),Holandiju, Nema~ku, Skandina viju (1590), Rusiju (1600)...

Pu{ewe je, kroz istoriju, odobravano i osporavano ali idrasti~no ka`wavano. Engleski kraq je dekretom proglasio

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe • 37

pu{ewe za „obi~aj odvratan pogledu, neprijatan nosu, opasanpo mozak, razoran za plu}a“; persijski {ah Abas je spaqivaozalihe duvana i samog trgovca; Papa Urban VIII je iskqu~ivao pu{a~e iz Katoli~ke crkve; inkvizicija je spaqivala pu{a~ena loma~i; Sultan Murat IV je nabijao na kolac pu{a~e; Ruskicar Mihajilo je batinao pu{a~e...

„\avolska zabava“ se ipak sve vi{e {iri kao i trgo vinai pored prohibicija, a tome posebno doprinosi Francuskidràvnik Ri{eqe koji uvodi takse na duvan, stvara dràvnimonopol i otkriva veliki i stalan iz vor dràvnih prihoda.Pu{ewe duvana se rapidno {iri sa po~etkom uvijawa duvana upapir i sa industrijskom proizvodwom cigareta (1870), apostaje javna pojava, po modni hit, osobito po~etkom HH veka.Poùda za novcem, reklame i pohvale pu{ewa i danas uzroku-ju masovno pu{ewe.

Pre samo ~etrdesetak godina kada su objavqena prva upo-zorewa na pu{a~ke bolesti (po~etak Antipu{a~kog pokre-ta) i mnogi lekari su mislili da se pu{ewe „ne razlikuje odobi~nog jedewa ~ipsa“. Ova mi{qewa su rezultirala u op{tistav dru{tva — nepu{ewe je samo odraz snage voqe. Me|utim,sada je svakome jasno — pu{ewe je bolest — zavisnost, prisil-no pona{awe gde nikotin „upravqa“ preko CNS-a stvaraju}iprijatnosti i zado voqstva. Ako nikotina nema u organizmuizostaju sve prijatnosti i sva zadovoqstva.

Mudre misli, dole navedene, odraàvaju sve tragi~nostitrgovine sa zdravqem naroda: „Trgovina duvanom je pu{a~imatugovina“ (Vuk Karaxi}), a R. Kenedi kaè: „Industrija ciga-reta torbari smrtonos nim oru`jem, trguje ìvotima narodaradi profita“.

Svojstva duvana

Duvan (Nicotiana) je zeqasta jednogodi{wa biqka izfamilije Solana ceae, koja izrasta do 150 cm. Gaji se prven-


stveno zbog li{}a, sirovine za izradu cigareta, cigara,duvana za lulu, za `vakawe i u{mrkavawe. Postoji 60 vrstaduvana a za gajewe su od zna~aja obi~an duvan (N. tabacum) i„krxa“ (N. rustica). Danas se najvi{e pu{i cigareta.

Duvan je snaàn telesni, }elijski, otrov i sadrì preko4.000 {tetnih sastojaka, koji se i umnoàvaju sa pu{ewem,sagorevawem duvana, odnosno duvan je droga, koju osoba stalnopu{i a za to ne postoji medicinski razlog. Cigareta je kao„bojni otrov“ po sadràju u du vanu i aditivima za boju, snagu,vla`nost... [tetni sastojci su pre svega nikotin, ugqen-monoksid, katran ske smole, radioaktivni kalijum, polonijum,derivati piridina, cijano-vodoni~na kiselina, amonijak,arsen, hrom, azotni oksidi... Nau~no je dokazano da su naj mawesedam, od ovih sastojaka, kancerogeni i direktno uzrokujuzlo}udne tumore, a da ~ak 43 sastojka, u sadej stvu, mogu delo-vati kancerogeno. Direktni uzro~nici raka iz duvana suhemikalije: Toluidin, Uretan, Nafti lamin, Piren,Dibenzokridin, Kadmijum i Polonijum-210.

Duvan je „pla}eni ubica“, podmuklo i postepeno ra zaratelo i vodi u prevremenu smrt. Nikotin, ugqen-monoksid ikatran su tri osnovna sastojka duvanskog dima, koji uglavnompoga|aju pu{a~e, osobe u wihovoj okolini i uzrokuju brojnebolesti:

1. Nikotin je glavni otrov duvana, stvara se u korenubiqke iz koga odlazi u li{}e gde se nalazi u najve}oj koncen-traciji. Nikotin je uobi~ajeno sredstvo za za{titu biqaka iuni{tavawe insekata i jedan od na jve}ih biqnih otrova, tepostoji izreka: „Kap ~istog nikotina moè da ubije kowa“.Smrtna doza nikotina je 40—60 mg. Kad se pu{i, inhalira sedim cigarete a nikotin se absorbuje u krvotok i wegovi efek-ti na mo zak se doìve za 7—8 sekundi. Nikotin, u prvom redu,o{te}uje srce i suàva krvne sudove, te raste krvni priti-sak — pa pu{ewem se javqa te{ka bolest srca angina pektorisi infarkt srca. Nikotin je sna`na, akti vna droga i stvarajaku zavisnost i uti~e na mozak na isti na~in kao i droge


(heroin, kokain...), deluje prvo razdraùju}e a zatim depre-sivno. Nikotin, kao svaka droga, stvara toleranciju (vi{epu{ewa za posti zawe èqenog efekta) i apstinencijalnesmetwe po prestanku redovnog pu{ewa — anksioznost, raz-dra`qivost, te{ko}e u koncentraciji, nemir, jaka èqa zaduvanom, glavoboqa, probavne smetwe, usporeni rad srca...Efekti nikotina su uvek telesni i psihi~ki:

— telesni — ubrzava rad srca; pove}ava krvni pritisak;pove}ava koli~ine antidiureti~nog hormona; suàva per-iferne krvne sudove; pove}ava razgradwu estroge na; remetiraspodelu krvi; remeti metabolizam...

— du{evni — umiruje i opu{ta pu{a~a (kratkotrajno),poboq{ava raspoloèwe ili ne, a {to zavisi od: po~etkapu{ewa, op{te konstitucije pu{a~a, duìne pu{a~kog staà,vrste pu{a~kih navika, broja i dubine udisanog dima,konkretne situacije.

2. Ugqen-monoksid je bezbojan, otrovan gas i ima ga u rela-tivno visokoj koncentraciji, u duvanskom dimu. Ve zuje se brzoza hemoglobin i stvara karboksihemoglobin, i takoonemogu}ava dobro snabdevawe krvi kiseonikom, te oko 15%krvi iskqu~i iz wegove osnovne namene, snabdevawe tkivakiseonikom a {to generi{e, uzrokuje vrtoglavicu, glavoboqu,poreme}aj disawa, gr~eve u mi{i}ima kod pu{a~a. Hroni~nosmawewe priticawa kiseonika u tkiva uzrokuje poreme}ajemetabolizma, ra sta i oporavqawa organizma. Oksidansi udimu cigareta o{te}uju endotel (unutra{wi sloj zida)krvnih su dova i omogu}avaju da se na o{te}enim mestimataloì holesterol, pa tako nastaju suèwa svih krvnih sudo-va. Ove promene na arterijama kona~no uzrokuju bolesti srca(infarkt...) i druge zna~ajne bolesti krvnih su dova ({log...).

3. Katran je sagorela biqna smola, braon lepqiva masa,koja ostavqa mrko-crna obele`ja na prstima, zu bima i koìlica pu{a~a. Katranska smola se stvara na vrhu upaqene cig-arete, na temperaturi od 600o

C i sadrì preko 200 hemikalija.Kod pu{ewa katranske smole se kondenzuju, taloè u


plu}ima (oko 70%) i kon tinuirano ugroàvaju zdravqe. Mnogesupstance u ka tranu su kancerogene za pu{a~a i za opitneìvotiwe. Iritansi u katranu o{te}uju plu}a: uzrokujusuèwe du{nica, porast sekreta, hroni~no ka{qawe io{te}ewe trepqastog epitela (ciliostaza), a koji {titiplu}a od infekcija i aerozaga|ewa.

[ta je pu{ewe?

Pu{ewe je svako èqeno i aktivno udisawe nekog biqnogdima koji deluje na nervni sistem, a datira od kako je sveta.Pu{ewe duvana je oblik pona{awa, odnosno samovoqnohroni~no trovawe, opasna zdravstveno {tetna navika inajra{irenija bolest zavisnosti, pored alkoholizma i narko-manije. Pu{ewe je, danas, uvek pri~a o zdravqu, novcu,bolesti, mafiji... koja siroma{ne narode uglavnom, a posebnosistematski uru{ava omladinu zarad „profiterskih intere-sa“. Rak „kosi“ pu{a~e, {irom sveta, ne bira `rtve... i kraqEngleske Xorx VI je umro od raka plu}a. Pu{ewe u~estvuje uformirawu pona{awa. Cigareta postaje veza za raznedoga|aje i druge navike — ponavqane situacije automatiskiprati paqewe cigareta: pijewe kafe, posle obeda, prespavawa, da se o~uva budnost... Pu{a~i imaju potrebu dazadovoqe oralne potrebe, da pomo}u cigarete umawe svojenevoqe, razdra`qivost i psihi~ku tenziju... Agresivnost jewihovo svojstvo — pu{e u svim sredinama i prilikama, neobaziru}i se na molbe, zahteve pa i proteste okoline. Pu{eweje hroni~no samoubistvo koje se od drugih samoubistava raz-likuje samo po tome {to traje duè i {to samoubica vara sebeda „uìva“ u ~arima nikotinske smrti.

Duvanski dim je prisutan svuda: na ulici i u kafani, uposteqi i za porodi~nom trpezom, na radnim mestima i usalonima, na zabavama i va{arima, na odmorima i putovawimai „kadi“, najvi{e tamo gde se qudi masovno okupqaju, gde u


opu{tenoj atmosferi, ali ìvotno zaga|enoj sredini,razmewuju misli i ideje. Duvanski dim golica ~ula mirisa,ukusa, koù, o~i, ruke, umiruje nerve, ali razara jedan prirod-ni enzim koji je prirodni ~ista~ zaduèn za eliminisawedopamina iz mozga. Pu{ewe (nikotin) postaje „droga za sveprilike“, stvara ugodu, opu{ta, relaksira pu{a~a ali prijat-no delovawe prolazi brzo i ne traje duè od samog pu{ewa.

Pu{ewe, kao pona{awe, ima odvojeno mesto od drugihbolesti zavisnosti, iz vi{e razloga: {iroko je dru{tveno isocijalno prihva}eno, iako o{te}uje zdravqe; ne izazivaneposredne {tetne posledice kao pijewe i drogirawe; neuzrokuje asocijalne i antisoci jalne poreme}aje u velikomstepenu, iako na zapadu postaje nekulturno pona{awe; neugroàva brzo i te{ko porodicu i dru{tvo (moralno, ekonom-ski...). Uvek, pu{ewe truje sve, o{te}uje pu{a~a ali i sve u we -govoj okolini: decu, porodicu, sredstva za rad... Narodnaposlovica kaè: „Duvan truje i ubija umne i mawe umne osobe“a J. W. Goethekaè: „U pu{ewu ima zlobne neuqudnosti idrske asocijalnosti“.

Pu{ewe je zavisnost od sna`ne droge nikotina, neslobo-da. Koreni nikotinske zavisnosti obuhvataju sloène fizio-lo{ke i psiholo{ke mehanizme koji pod sti~u i odràvajurazne oblike pu{a~kog pona{awa, pa ~ak i stvaraju neke dobreefekte, kao {to su brè i boqe izvr{avawe zadataka,uspe{nije prera~unavawe i savla|ivawe stresa...

Pu{ewe je trovawe „na rate“, jer svaka popu{ena cigare-ta uti~e, iz dana u dan, nepovoqno: na krvne su dove, na krvnipritisak, na rad srca, na kori{}ewe kiseonika, na funkcijedrugih organa, a {to sve gene ri{e zdravstveni rizik sanepredvidivim posledica ma.

Pu{ewe je najve}i, naizgled bezazleni, neprijateq~ovekovog zdravqa. Pu{a~i ~e{}e boluju, prvi su `rtvaprehlada i gripa, duè se le~e, ~e{}e obolevaju odneizle~ivih pu{a~kih bolesti. Stru~waci su dokazali daorganizam pu{a~a po~iwe da popu{ta pred najezdom duvan-


skih otrova posle oko 100.000 popu{enih cigare ta, {to zna~iposle 13—14 godina pu{a~kog staà, ako pu{i prose~no 20 cig-areta dnevno. Postoje ~ak 20 na~ina kako pu{ewe cigaretamoè da {kodi (is traìvawa u V. Britaniji).

Pu{ewe je „odabrano robovawe“

Mnogi pu{a~i, koji misle o mogu}im tragi~nim pos -ledicama, uzdaju se u superfilter, koji navodno otklawa{tetne materije ali, ove i daqe ostaju u du vanskom dimu, oso-bito gasovi kao npr. ugqen-monoksid. Skoro svi qudi to znaju, amali je broj koji nepu{ewe prihvata kao oblik pona{awa. To jei razumqivo kod zdravih osoba ali ne i kod bolesnika sate{kim, nekada smrtonosnim bolestima koje se uzro~no povezu-ju sa pu{ewem (infarkt srca, rak plu}a, te{ke plu}ne smetwe,pu{a~ka noga...) a koji ne mogu da ostave pu{ewe, ne misle nazdravqe ve} na cigaretu, „moje je pro{lo“. Ako to i u~ine, pate,mu~e se, ulaù veliki napor. Pu{a~i se brane od svakog prigov-ora pred sobom, pred drugima i pred dru{tvom, izjavama da je towihov li~ni izbor u koji drugi nemaju pravo da se me{aju. Ali,pu{ewe nije vi{e li~na stvar, individualna oprede qenost,sloboda po{to ugroàva slobodu drugih, ve} postaje problem~itavog dru{tva, odnosno, postaje socijalno-medicinskiporeme}aji pona{awa. Pu{ewe je samo oblik „autohipnoze“ ito mo`da obja{wava vero vawe: „Duvan umiruje ìvce“, kaèsavremeni ameri~ki psihoanaliti~ar H. Funk.

Pu{ewe je veoma ra{irena pojava u svetu, i ima karak terpandemije pa i kod nas. Pu{ewe se kod nas, u ve}ini, smatranormalnim, prihva}enim oblikom pona{awa, a sve vi{e pu{iomladina, osobito ènskog pola. Uz sve ograde, mogu}e je pret-postaviti da je wegovom {irewu doprineo i ovaj na{izmeweni qudski, dru{tveni, egzistencijalni i kulturniprostor, a svakodnevne brojne te{ko}e i probleme mnogipoku{avaju da re{e pijewem, drogirawem pa i pu{ewem. Usu{tini ovo je samo svesni ili nesvesni na~in da se pobegne


iz o~aja na{e svakod nevice. Pu{ewe je, mora se re}i, te{ko i poniàvaju}e robo vawe

a u {ta smo mogli da se uverimo i u toku agresije NATO nana{u zemqu. Kao {to znamo, snabdevawe ìv otnim namirni-cama je bilo dobro, mirnodopsko, retko su bili mali redovi zauqe, ali redovi za cigarete su bili kilometarski pred svakomtrafikom, naro~ito u centru Beograda. Tu`no je bilo gledatinervozne, isu{ene, pepeqaste u licu zavisnike-pu{a~e, obapola i svih uzrasta, kako satima ~ekaju dobitak, kutiju ilivi{e cigareta. Ozare se kada povuku prvi dim, posle dugog~ekawa, prezadovoqni {to su uspeli.

Mladi su na ni{anu. Novo regrutovawe pu{a~a, me|umladima, treba {to pre zaustaviti svim merama, kao {to to~ine neke in dustrijske zemqe sveta, gde je antipu{a~kipokret veoma razvijen. Duvanske, velike, multinacionanekom panije ~ine sve da ne izgube profit, zbog velike pre-vremene smrtnosti pu{a~a i usmeravaju duvanske proizvodeprema novim konzumentima — mladima u siroma{nim zemqamai zemqama u razvoju. Ponovimo pu{ewe je najubita~nija BZ.#Ko pu{i — zdravqe ru{i“ (Vuk Karaxi}).

[ta je pasivno — prinudno pu{ewe?

Iako prose~na cigareta gori 12 minuta, pu{a~ je samomali deo vremena neposredno koristi, — u stvari, samo malideo dima koji proizvede cigareta udi{e pu{a~, ve}ina dima seraspr{i u okolni vazduh i udi{u ga drugi. Duvanski dim kojileluja u okolini pu{a~a sadrì vi{e od {ezdeset kanceroge-na. Zaga|ewe vazduha, nastalo pu{ewem, ku}ne ventilacijeneodstrawuju ve} ga samo raspr{uju okolo.

Pu{a~ je opasan za sve u svojoj okolini, tamo gde ìvi, gderadi, gde se kre}e, a posebno za decu, trud nice, omladinu,hroni~ne bolesnike. O tome je govorio J. W. Goethe: „Pu{a~izaga|uju vazduh, gu{e svakoga oko sebe, pa nepu{a~i ne moguda se odbrane“. Dokazano je da boravak u prostoru gde se pu{i,


npr., u toku sastanka, ima za nepu{a~e isti u~inak kao da onipu{e po jednu cigaretu na sat. Nepu{a~i su prakti~no „opit-ni kuni}i“ pu{a~a i te{ko je podneti pu{a~ku bezobzirnost,te{ko je pomiriti se sa zaga|enim vazduhom i jo{ teè prihva -titi prisilno, pasivno pu{ewe. Prisilno udisawe du vanskogdima, kada druga osoba pu{i, moè biti dvoja kog porekla: oddima upaqene cigarete (sporedni izvor) i od dima izba~enogiz plu}a pu{a~a kod pu{ewa (glavni izvor). Ovaj sporedniizvor dima sa vrha upaqene cigarete ima 50 puta ve}u koli~inukancero genih materija od dima koji pu{a~ udi{e.

Duvanski dim je naj~e{}i izvor zaga|ewa vazduha uzatvorenim radnim prostorijama a wegovom {tetnom delo-vawu izloèni su i nepu{a~i u okruèwu, ~esto isto tolikokoliko i pu{a~i, jer pu{a~i ne uvla~e uvek dim ve} „pu}kaju“(lula{i). U jednoj prostoriji, veli~ine 45 kubnih metara,posle popu{enih dve kutije cigareta koli~ina ugqen-monok-sida u krvi nepu{a~a se pove}ava i do stepena zasi}enostihemoglobina od 4%. Kao reakcije sa kratkotrajnim posledica-ma kod nepu{a~a se javqaju: glavoboqa, peckawe u o~ima,mu~nina i alergijske reakcije na duvanski dim. Naro~ito suugroèni sr~ani bolesnici koji borave u zadimqenim pros-torijama. Narod kaè: „jedan pu{i, sto ka{qe“.

Pasivno pu{ewe ubija — pu{ewe nije li~na stvar

Pasivno pu{ewe je najopasnije za trudnice i osobe kojeve} imaju sr~ana, vaskularna ili plu}na oboqewa. Pove}avase i smrtnost nepu{a~a zbog duèg pasivnog pu{ewa za 10-30%. Rak preti pasivnim pu{a~ima. Osobe koje ìve sapu{a~em imaju 26% ve}e {anse da dobiju rak plu}a i 23% ve}irizik da obole od infa rkta srca, {loga (Britanska studija1998). U Francuskoj godi{we umire najmawe 800 osoba od rakaplu}a, koje izaziva pasivno pu{ewe.

Ugroèna su posebno odoj~ad i deca, i ova postajunaro~ito sklona infekcijama plu}a, uva, nosa, grla pa i


ozbiqnim plu}nim oboqewima, ako ìve u porodici gde sepu{i. Istraìvawa dokazuju: 42% dece su operisana od krajni-ka — ako jedan roditeq pu{i; 51% ako oba ro diteqa pu{e asamo 28% dece su operisana od krajnika — ako roditeqi nepu{e, a sve zbog u~estalih infekcija disajnih puteva(Francuska); deca mla|a od pet godina imaju, tako|e, dva puta~e{}e infekcije nosa, gu{e, sredweg uva ako majke pu{e;svaka peta „smrt u kolevci“ je uzrokovana pu{ewem roditeqa;50% dece ~e{}e postaju astmati~ari kad odrastu, ako suroditeqi pu{a~i; mladi astmati~ari su 63% le~eni ~e{}e ubol nicama, ako roditeqi pu{e (V. Britanija).

Da li deca to zasluùju? Ona ~esto opomiwu odrasle daugase cigaretu: „tata, mama, ugasi cigaretu“. Deca ne mogu dabiraju roditeqe nepu{a~e i od duvana ~istu sredinu, za razlikuod odraslih osoba. Posebno je va`no da roditeqi i porodicasve ovo znaju a svojim nepu{ewem za{tite zdravqe svoje dece izdravqe osoba svoje okoline. Pu{ewe u prisustvu nepu{a~a nedozvoqava i elementarna kultura i osnovno vaspitawe.

Me|uqudske odnose ugroàva i pu{ewe a svi smo svedoci~estih nesporazuma pa i sukoba izme|u pu{a~a i nepu{a~a nasastancima i u radnim prostorijama. Na siqe pu{a~a nadnepu{a~ima je besprimerno i na upo zorewa nepu{a~a —pu{a~i reaguju paqewem nove ciga rete. Tako se i stvarajulo{i me|uqudski odnosi i umawuju efekti u radu. Pu{eweometa supru`nika, posebno ako je bolesnik. U Londonu jebolesnik ubio ènu pu{a~a i dvoje dece (2004). Posledwihgodina je sve ve}i broj onih pu{a~a koji imaju obzira premanepu{a~ima kao i broj onih nepu{a~a koji se otvorenosuprotstav qaju pu{a~ima. Sve se ~e{}e zajedni~ki odlu~uje otome da li da se na sastancima pu{i ili ne. Nepu{a~i narazne na~ine upozoravaju pu{a~e da je pu{ewe na rad nommestu kao i u vozilima nepoèqno (nalepnice, plakate).


Kakvi su pu{a~i?

Mnogi pu{a~i su izuzetno nadareni qudi, ~esto i navisokim poloàjima gde odlu~uju o drugima, finansi jama,politi~kim potezima i sli~no. Ipak, posle po novqenihpoku{aja da prestanu sa pu{ewem oni utvr|uju da nisu u stawugospodariti ovim na oko jednostavnim oblikom svogpona{awa. Da li aktivni pu{a~i imaju slabiju voqu negonepu{a~i ili biv{i pu{a~i? Da li milioni pu{a~a nas-tavqaju da pu{e iz razloga koji su ja~i nego {to se prvobitnomislilo? [ta, na primer, primorava `rtvu sr~anog napada —infarkta da pripali cigaretu u trenutku kad ga invalidskimkolicima iznose iz koronarne jedinice? Da li pu{a~ vr{islobo dan izbor i da li je on sam odgovoran za svoje pona{awe?

Nau~na istraìvawa (fiziologija, farmakologija, psi-hologija, neurobiologija) osvetqavaju tu neverovatnu mo}koju duvan ima nad qudima. Utvr|eno je — nikotin je sna`na,opasna droga koja stvara zavisnost kao heroin, kokain iliamfetamin, a za mnoge qude je znatno ja~i u stvarawu zavisnos-ti od alkohola.

Pu{a~ je rob duvana, stalno na „mrtvoj straì“ premacigaretama, silni motivi ga pokre}u da zapali: ~im se probu-di, pre nego {to zaspi; posle jela i uz kafu i „pi}ence“; kadiza|e iz autobusa ili u automobilu; zbog nervoze i napetosti,usamqenosti i druèqubivosti; zbog „ulaska u starijedru{tvo“ i opona{awa umetni~kih idola; i u predahu izme|ute{kog rada i slatkog uìvawa. Pu{a~ pu{i, dakle, uvek kadgod je to mogu}e i sve dok mu prsti, lice, obrve, usta, zubi,grlo, `drelo, plu}a i sve po ku}i ne poùti, posivi i sasvimse sparu{i.

Pu{a~, obi~no, u toku celog dana odràva stalnu kon-centraciju nikotina u krvotoku, kao da postoji nekiunutra{wi senzorni sistem sli~an termostatu i ovaj „niko-stat“ kod svakog pada nikotina u krvi nagoni pu{a~a da


„zapali“. Svaki pu{a~ ima svoju „ugodnu zonu“ a ve}inapu{a~a ovu odràva sa oko deset ciga reta dnevno. Posleno}nog sna, pu{a~ uvla~i dim du boko da bi dosegao koncen-traciju nikotina u svojoj krvi a kasnije cigarete se pu{emnogo povr{nije. Pu{ewe slabih i ja~ih cigareta donosiisti nivo nikotina u krvi i to slabijim ili ja~im udisawemduvanskog dima cigareta. Vidimo neke pu{a~e da maksimalnoangaùju usno-obrazne mi{i}e, kad pu{e formiraju „surlu“jer su cigarete slabe, treba {to vi{e izvu}i nikotina idosti}i svoj uobi~ajeni nivo nikotina u krvi.

Danas se prave cigarete sa mawe tara #katrana“ i nikoti-na pa da bi imao svoj nikostat, pu{a~ mora vi{e da pu{i, i~e{}e, a to zna~i da mora vi{e cigareta dnevno da popu{i. Toje velika korist za proizvo|a~a a nama u zemqi ostane 1.500tona opu{aka sa filterom, svake godine. Opu{ci se te{ko isporo razlaù pa enormno zaga|uju zemqi{te i vodojaè,vodu, pa i tako {tete zdravqu.

Pu{a~i ne pu{e prema jednom utvr|enom rasporedu.„Nikostat“ ne obja{wava celokupno pona{awe pu{a~a, neobja{wava raspored pu{ewa. Neodoqivu èqu za cigaretom,pored nivoa nikotina u krvi, odre|uju i mnogi drugi ~inio-ci. Sve ovo svedo~i da je pu{ewe sloèna {tetna navika, zav-isnost, bolest koja se brzo i ~vrsto ugra|uje u ìvot, koja pod-vla{}uje snagu voqe i koja kona~no naru{ava zdravqe svakomeko se pu{ewu pre pusti.

Li~nost pu{a~a

Li~nost pu{a~a, prema nekim istraìvawima psi hologa,karakteri{u: neuravnoteènost, sumwi~avost, sebi~nost,lako umarawe, dosada... Ove li~nosti imaju izrazitijupotrebu za dru{tvom, za pa`wu od oko line, te i agresivnostprema nepu{a~ima uz javno oma lovaàvawe nau~nih saznawa o{tetnosti pu{ewa. Zrela, zdrava, uskla|ena li~nost jezadovoqna, uravnoteèna je, uskladila je intelektualna, emo-


cionalna, nagonska, moralna svojstva i oformila karakterneoso bine a {to ukqu~uje i pona{awe po „principu realno sti“,odbacivawe {tetnih zadovoqstava i ~ovekoqubivost odnosnobrigu o potrebama drugih oko sebe. A pu{a~?

Ipak, pu{a~i su heterogena grupa i ne moè se govo riti opu{a~u kao tipi~noj osobi. Mogu se razlikovati tri tipapu{a~a: pu{a~ iz uìvawa, pu{a~ iz navike i pu{a~ kojitraì psihi~ko rastere}ewe u cigareti.

1. Pu{a~ iz uìvawa — pu{i jer mu to ~ini zadovoqstvo,pali cigaretu kada pije kafu, kada ~ita ili kada slu{amuziku, kada je u ne~emu uspeo, kada je zadovoqan sobom i kadaje u dru{tvu dobrih prijateqa. Budu}i da se pu{eweograni~ava na odre|ene prijatne doìvqaje, stepen zavisnos-ti kod ovih pu{a~a nije naro~ito veliki.

2. Pu{a~ iz navike — redovno pali cigarete u odre|enodoba dana (npr. ujutru posle doru~ka ili uve~e uz televizor)ili kod odre|enih aktivnosti (npr. nastav nik u zbornici dok~eka po~etak slede}eg ~asa ili tak sista u pauzi izme|u dvevo`we). Mnoge svakodnevne radwe se tako i toliko povezuju sapu{ewem da one skoro automatski izazivaju pokret zapaqewem ciga rete. Rezultat svega toga je intenzivno pu{ewe.

3. Pu{a~ zavisnik — traì psihi~ko rastere}ewe u ciga-reti, pu{i da bi se lak{e sna{ao u neprijatnim situacijama.On npr., pali cigaretu kada je u nekoj teskobi ili kada sepla{i ne~ega. Pu{ewe mu donosi kratkotrajno ose}aweolak{awa. Teskoba za momenat nestaje. Tako neposrednodoìvqena rastere}ewa do vode do jake zavisnosti u pu{ewu.

Poku{ajte sami ili potraìte pomo} da ostavitepu{ewe. I strastveni pu{a~ moè bez cigareta ali èqu zaprekid pu{ewa treba podupreti nekim moti vom, za ovakozna~ajnu odluku (zdravqe, tro{ak, smrad, qubav...). Upu}enipesimisti kaù da je bolest jedini pravi motiv da strastvenipu{a~ ostavi duvan, nedostatak para ili zabrana prodaje cig-areta a to je ipak utopijska èqa jer bi profiteri izgubili— trgovci, reklamne slu`be a posebno dràvna kasa. Pu{a~i


su `rtve profitera. Duvanska industrija sveta, i ne samoona, ~ini sve da o~uva biznis, pa umrle pu{a~e ili pak onekoji ostave pu{ewe sa lako}om zamewuje sa dva ili tri mladapu{a~a, uglavnom iz siroma{nih zemaqa sveta. Ve}inapu{a~a, brani svoju samoubila~ku filozofiju, svoju zavisnosti svoju bolest ~esto i op{tim i neumesnim obrazloèwima,tipa: „mora se od ne~ega umreti... qudi umiru od svega... umre}uuz zadovoqstvo... kada do|e vreme...“

Gde su najtvrdokorniji pu{a~i

Balkan je raj za pu{a~e. Na Balkanskom poluostrvu ìvenajtvrdokorniji pu{a~i na svetu, jer je izme|u 30 i 40 odstoodraslih zavisno od nikotina, iako pu{ewe, {to je dokazano,izaziva preranu smrt.

Qudi u ovom delu Evrope su najstrastveniji pu{a~i na kon-tinentu, a mo`da i na svetu — izjavio je ovih dana MarkDanzon, direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropuokupqenima na regionalnoj konferenciji za spre~avawepu{ewa, odrànoj u Sofiji. Skupu su prisustvovali pred-stavnici vlada Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske,Hrvatske, Makedonije, Moldavije, Rumunije i Srbije, kako bise dogovorili o zajedni~koj strategiji u borbi protiv pu{ewai pravilima koja bi po{tovale sve zemqe regiona. Danzon jeocenio da je do sada „gotovo zanemarqiva pa`wa poklawanaborbi protiv pu{ewa“.

U isto vreme, ocenila je Svetska banka u najnovijemizve{taju, „odsustvo akcije moè se objasniti sna`nim delo-vawem duvanskog lobija, lo{im ili gotovo nikakvim zakoni-ma o zabrani pu{ewa, celokupnom dràvnom politikom i„rupama“ u zakonima, korupcijom, organizovanim kriminalomi wegovom povezano{}u sa {vercerima cigareta“.

„U Hrvatskoj i Rumuniji, vi{e od 25 odsto ukupnog konzu-mirawa cigareta otpada na {vercovane cigarete, 47 odsto uBosni i Hercegovini, dok Albanci strast zadovoqavaju sa


vi{e od 80 odsto {vercovanih cigareta“, nagla{ava se uizve{taju Svetske banke.

Objavqen je i podatak da su Bugarska Gr~ka, Italija iTurska najve}i proizvo|a~i cigareta u Evropi, a tradicija inavika „druèwa sa cigaretom“ omogu}ava da se odràvazama{no gajewe duvana i velika proizvodwa cigareta.

Pove}ana smrtnost na Balkanu se jo{ tuma~i „nesre}nimokolnostima“, dok se pu{ewe me|u najmla|om populacijom,ali i ènama, smatra „znakom slobode li~nosti, ènskomemancipacijom i ìvotnim zadovoqstvom“, obja{wewima kojasu u drugim delovima Evrope odavno napu{tena, re~eno je uizve{taju (2006).

Pravila o lepom pona{awu pu{a~a

Pu{ewe nije vi{e li~na stvar. U Srbiji ne mogu nimu{karci, ni ène, sada i omladina, ìveti bez duvanskogdima. Statistika o na{em pu{ewu je porazna.

Pu{ewe u~estvuje u formirawu pona{awa. Cigaretapostaje veza za razne doga|aje i druge navike — ponavqanesituacije automatski prati paqewe cigareta: pijewe kafe,posle obeda, pre spavawa, da se o~uva budnost... Pu{a~i imajupotrebu da zadovoqe oralne potrebe, da pomo}u cigarete umawesvoje nevoqe, razdra`qivost i psihi~ku tenziju... Agresivnostje wihovo svojstvo — pu{e u svim sredinama i prilikama, neobaziru}i se na molbe, zahteve pa i proteste okoline.

Pu{ewe je prisutno na svakom skupu, a nije retko, da seneko od nepu{a~a àli, ili pak mora da iza|e iz zadimqeneprostorije, ima zdravstvene tegobe u dodiru sa duvanskimdimom. I pored zakonske zabrane pu{a~i svoju zavisni~kustrast moraju da zadovoqe „ovde i sada“. Ipak, treba o~uvatikulturni nivo i pored pu{ewa, evo nekih nu`nih pravila za to:

— ne pu{ite u sobi bolesnika,— ne pu{ite ako nema pepeqare na stolu,— ne otresajte pepeo cigarete na pod,


— ne govorite sa cigaretom u ustima,— ne pu{ite na ulici,— ne pu{ite u gostima, dok ne zatraìte dozvolu,— ne pu{ite za vreme posluìvawa jela i dok neko jede za

stolom,— ne pu{ite me|u prijateqima nepu{a~ima, po~e}e da

Vas izbegavaju,— ne bacajte opu{ak na plo~nik, ve} u kantu za otpatke,— bacajte opu{ak, samo uga{en, u kantu za otpatke,— ne bacajte neuga{en opu{ak u prirodi (poàri),— ne pu{ite ujutru pre nekog „zalogaja“,— ne pu{ite cigaretu do kraja,— ne palite cigaretu na cigaretu.U Velikoj Britaniji, pu{a~e vi{e „ne mole“ ve} „udaraju“

po xepu. Ako pu{a~ baci pikavac na ulici — kazna je 50 funti(75 evra).

Rasprostrawenost pu{ewa

Pu{ewe duvana je najra{irenija bolest zavisnosti,po{ast savremenog sveta, jeftino, legalno i smrtono snodrogirawe. U svetu ima oko 1,2 milijarda pu{a~a oba pola isvih uzrasta. U industrijskim zamqama ène pu{e od 20—40%,mu{karci od 30—40%, a u zemqama u razvoju ène pu{e od 2-10%, mu{karci od 40—60% (slika 2). [iri se daqe u nerazvi-jenim zemqama i zemqama u razvoju i poprima karakter epi-demije, osobito me|u mladima i osobama ènskog pola.Smawuje se u zemqama zapada, zahvaquju}i usvajawu isprovo|ewu nacionalnih pro grama protiv pu{ewa.Zanimqiva je i novija distribu cija pu{ewa i pu{a~a u siro-ma{nim i bogatim zemqama sveta: u nerazvijenim zemqamaima 73% pu{a~a (800 miliona), pu{i 48% mu{karaca i 7%èna; u razvijenim zemqama ima 27% pu{a~a (300 miliona),pu{e 42% mu{karaca i 24% èna. Siroma{ni su i ovde `rtve


mega propagande duvanske industrije Zapada i Amerike, kojakon troli{e svetsko legalno i ilegalno trì{te cigareta. Una{u zemqu se „uselio“ — Filip Moris. Svi su zadovoqni —proizvo|a~i duvana, zaposleni u DIN-u, pu{a~i, vlada...Filip Moris je ispunio sve obaveze iz ugovora o kupoviniDIN-a. U buxetu sedam milijardi. „Na zdravqe“ (slika 2).

Slika 2. Duvan: epidemija u celom svetu

Omladina po~iwe rano da pu{i i sa 15 godina starostipu{i u: Izraelu 5%; [vedskoj 9%; Americi 12%; Nema~koj18%; a u Bugarskoj 41%. U Srbiji u sredwim {kolama (od 15 do18 godina) omladina pu{i od 36 do 45%. Na{i u~enici svevi{e pu{e. Pu{ewe u {koli je zabraweno, ali nije ispred{kole, na putu prema ku}i... U~enici pu{e obi~no u {kolskimtoaletima, a de{ava se da #zapale“ u u~ionicama kada gube ~as.Mnogi zapale cigaretu i u hodnicima. Mnogi profesori#vaspita~i“ sve to mirno posmatraju, pogotovu ako su i samipu{a~i. Tu mogu pomo}i samo o{tre kazne — zakonske mere,punova`ne za |ake i profesore. Me|utim, Crnogorci #pu{e


kao Turci“ a u ciqu smawewa pu{ewa i {tetnih efekataduvana na zdravqe naroda, doneli su Zakon o zabrani pu{ewana javnom mestu. Niko taj Zakon ne po{tuje, napla}ene su samotri kazne. Gra|ani Podgorice kaù: #kad vidim da po{tujuZakon oni koji su ga i doneli, tada }u ga i ja po{tovati. Nepada mi na pamet da pla}am kaznu, qutito odgovara pu{a~“.

U Srbiji se pu{i previ{e, preko 2.400 cigareta postanovniku godi{we ili 1.600 tona mese~no, odnosno dnevno sepopu{i vi{e od sedam miliona paklica, doma}ih ili uvoznihcigareta. Sporadi~ne studije uka zuju da u Srbiji pu{i: 37%ukupne populacije, 53% radne populacije, 26% u~enika, 45—53%odraslih mu{karaca kao i studenata oba pola. Lekari pu{e37%, lekarke 35% (najamwe pu{e pulmolozi, onkolozi, kar -diolozi, a najvi{e hirurzi, psihijatri). U SAD lekari pu{edo 3%, u Australiji i Engleskoj mawe od 7%.

Pu{ewe je kod nas normalno, prihva}eno pona{awe.Postali smo druga zemqa u Evropi po ra{irenosti du vana.Omladina sve vi{e pu{i, sve ranije po~iwe da pu{i, osobitodevoj~ice. Po~iwe se sa pu{ewem rano, u osnovnoj {koli,de~aci 11, 12 godina a devoj~ice kas nije sa 17, 18 godina. U{kolama Novog Sada do 14. godine pu{i 12%, redovno 3% a usredwim {kolama pu{e 46%, redovno 31%, a ukupno 17%{kolske dece pu{i. Pu{ewe stvara sigurnu osnovu za mogu}irazvoj alkoholizma i narkomanije.

Srbija je na drugom mestu u Evropi po broju pu{a~a, sobzirom na to da se u woj dnevno zapali 73 miliona cigareta, azvani~na nacionalna statistika nezdravog ìvota svedo~i dasvaki drugi mu{karac i svaka tre}a èna u Srbiji ne mogu dazamisle ìvot bez duvanskog dima. Ovoj poraàvaju}oj statis-tici treba dodati podatak da je svako ~etvrto dete od petog doosmog razreda osnovne {kole — pu{a~, i da svaki drugi studentBeogradskog univerziteta drì zapaqenu cigaretu (2006).

Izra~unato je da se u Beogradu svakodnevno popu{i 20miliona cigareta (600.000—750.000 evra), za koje vreme pu{a~iizbace 60.000 kubnih metara duvanskog dima u ve} zaga|eni


vazduh grada. Pu{a~i, zna~i, svakodnevno odbace i 20 milionaopu{aka koji i najvi{e fizi~ki zaga|uju grad. Na ulici, naautobuskim, tramvajskim i trolejbuskim stanicama uvek jeprevi{e razbacanih opu{aka i praznih kutija cigareta.Opu{ci kona~no stiù u deponije, rastvaraju se posle ki{e iotrovi dospevaju u vodosisteme. Ekosredina je ugroèna.

Cena pu{ewa je ogromna i pla}a se bolestima, in -validitetom i prevremenim umirawem pu{a~a — od 15 do 20godina. U organizmu pu{a~a nema }elije, tkiva ni organa kojinisu o{te}eni pu{ewem, pa od tzv. bolesti pu{ewa (rak,bolesti srca i krvotoka, bolesti plu}a...) u svetu prevremenoumre oko pet miliona qudi godi{we, a kod nas od 25 do 35.000pu{a~a. Svakog dana u svetu prevremeno umre oko 13.000pu{a~a, odnosno svakog minuta umre oko 6 do 7 pu{a~a, a za 20godina umira}e 30.000 dnevno. Futurolozi predvi|aju da }emladi ro|eni izme|u 1970. i 1990. godine, ako se zadrì ovarasprostrawenost navike pu{ewa, umreti prerano i to: u raz -vijenom zapadnom svetu svaki drugi, a u zemqama u razvojusvaki ~etvrti. Sve ovo ~ini oko 250 miliona prerano umrlihqudi na ovom svetu. Zbog pu{ewa duvana prose~no }e godi{weumirati izme|u 10 i 15 miliona qudi, a ako se epidemijapu{ewa pro{iri ekspanzivno u zemqama u razvoju, {to seo~ekuje, onda }e to biti i ve}i broj rano umrlih osoba. O~eki-vani ìvotni vek pu{a~a se skra}uje u zavisnosti od: brojadnevno popu{enih ciga reta, sadràja ugqen-monoksida,katrana i nikotina u cigareti, pu{a~kog staà, dubineuvla~ewa dima i duìne opu{ka.

Uzroci pu{ewa

Pu{ewe je nau~eno, nezdravo pona{awe, ìvotni stilutemeqen u porodici, izmodelirano uz pomo} dru -gova/drugarica u vreme {kolskih dana odnosno u mladosti.Mlada osoba, „sudbinski“ odlu~uje da li da pris tupi armiji


pu{a~a ili ne, i pored dva uzro~na faktora (duvan, sredina),i da li }e se trofaktorski uzro~ni „za~arani trougao“zatvoriti (slika 1).

Qudsko pona{awe, u osnovi, odre|uje vaspitawe, op{te izdravstveno. Pona{awe se moè uskladiti sa znawem ali poz-itivno znawe treba da bude i pra}eno emocionalnimprihva}enim pozitivnim stavovima, verovawima protivpu{ewa. Znawe o {tetnosti pu{ewa duvana, dete dobijanesistematski od roditeqa, nastavnika, medija a mnogi odovih vaspita~a odmah iza „pedago{kog ~asa“ pu{e. Dete jezbuweno neskladom izme|u poruka i dela i bira obi~no delaovih „pedago ga“.

I tako, deca i omladina pu{e jer pu{e wihovi rodi teqi,u~iteqi, nastavnici, pu{e osobe u dru{tvu, grupi, sa kojimase identifikuje. Duvanska industrija ulaè niz napora daomladini dokaè kako je pu{ewe lepo i pametno (reklame,pakovawa...). Dete i mlada osoba se ne mogu nikako uveriti uzdravstvenu opasnost pu{ewa, ako vidi lekara, medi cinskusestru da pu{e, a ovi znaju najvi{e o zdravqu, ili bar treba daznaju. U osnovi pu{ewa je nezdravo vaspitawe u koje suutkane: navike, obi~aji, verovawa, stavovi..., mikrosredine, ukojoj mladi rastu i gde se razvijaju. Od vratiti decu od pu{ewarazumnim upozorewima pojedi naca koji pu{e, prakti~no jenemogu}e, ali treba ~initi sve da mladi ugrade u svojepona{awe upozorewe „pu{ewe je prva stepenica u razvojualkoholizma, narkomanije i side“.

Za{to qudi pu{e?

Uzroci pu{ewa su mnogoborojni. Niko ne po~iwe da pu{izbog toga {to za tim ose}a telesnu potrebu, kao na primer, zajelom i pi}em. Uvek su neki drugi razlozi, zbog kojih se paliprva cigareta: deca rado i u svemu opona{aju odrasle, pa ione koji pu{e. Roditeq je prvi primer, pu{a~ roditeq inenamerno usmerava svoje dete prema pu{ewu. Osim toga, i


na{e dru{tvo pu{ewe dozvoqava, toleri{e i podsti~e (kao ikonzumirawe alkohola).

Za{to qudi pu{e? Za{to pu{a~i ose}aju zadovo qstvodok u ruci drè omiqenu cigaretu? [ta se to doga|a u mozgupu{a~a? Mnogo je poku{aja bilo da se na ovo odgovori, aodgovori se kre}u od uìvawa — jer du vanski dim „golica“ ~ulamirisa, ukusa, koè (prstiju), angaùje o~i, ruke, umirujenerve, pa preko oralne fik sacije pu{a~a do razvoja posebnepu{a~ke li~nosti. U osnovi svega je dvostruka zavisnostpu{a~a (psihi~ka i fizi~ka). Nikotin je droga koja stvarasna`nu fizi~ku zavisnost, a hemijski procesi (neurotransmi-teri) u mozgu igraju glavnu ulogu, u nastanku zavisnosti.

Iako mozak ima preko 100 milijardi nervnih }elija, wiho-va funkcija je, uglavnom, idealno sinhronizovana. Nedavno sudoga|awa u mozgu vizuelizirana u Nacion alnoj laboratorijidràva Wujork (N. Wolkov i J. Fauler). „Treba prvo shvatitina~in funkcionisawa na{eg mozga: neuroni (nervna }elija sanastavcima) komunici raju me|u sobom putem hemijskih supstan-ci — tzv. neuro transmitera (neuroprenosioci), koje putuju odjedne do druge }elije i nose poruke, a poruka stiè i do na{esvesti. Dopamin ciqa odre|eni deo mozga, odnosno odre|enojezgro mozga i stvara zadovoqstvo, ugodu. Otkrili smo sni-mawem mozga specifi~nu „strategiju“ duvana, u skladu sa ovimmehanizmom. Ne smete nikako zaboraviti: pu{ewe duvana suvrata za druge zavisno sti“, obja{wava dr N. Wolkov.

Pu{ewe razara i enzim monoaminooksidazu B (MAO B).Ovaj enzim je prirodni ~ista~ i zaduèn, upravo, da elimi-ni{e dopamin u na{em mozgu. Usled razarawa MAO Bnagomilava se dopamin u mozgu i uzrokuje ili poja~avadoìvqaj zadovoqstva kod pu{ewa. Ove doìvqaje ja~aju ineke druge supstance, te se, na primer, uz cigarete pije radoalkohol i kafa i tako se otvaraju vrata i za druge zavisnos-ti (alkoholizam, narkomanija).


Pu{ewe — bolest zavisnosti

Svetska zdravstvena organizacija pu{ewe inkor porira uBZ — toksikomanije, skupa sa alkoholizmom i narkomanojom i{ifrira sa F17 (MKB-10). Omogu}eno je i pra}ewe svihmodaliteta, pojavnih oblika pu{ewa kao bolesti (akutnotrovawe, zloupotreba, zavisnost...). Me|utim, ovu {ifrulekari prakti~no ne koriste, nema je u zdravstvenim kartoni-ma. Ova {ifra F17 treba da se na|e uvek na prvoj stranizdravstvenog kartona, crveno uokvirena (+ ili —), jerpre~esto ukazuje kod pu{a~a na uzrok bolesti a posebno jezna~ajna za le~ewe bilo koje telesne bolesti, ako se zna da duvanometa farmakodinamsko dejstvo lekova. Ovo omogu}ava da: nemalutawa u otkrivawu uzroka 28 pu{a~kih bolesti i na~inule~ewa; nema „praznog hoda“ u lekar skoj praksi i nema nera-cionalnosti u zdravstvu, tako ~esta ukupna ocena rada zdravstva.

Velika ve}ina dugogodi{wih pu{a~a ima znake bolestizavisnosti (nesavladiva ùdwa, psihi~ka i fizi~ka zavis-nost, {tetne li~ne i dru{tvene posle dice). Pu{a~ku zavis-nost stvara nikotin. Pod dejstvom nikotina dolazi dokratkotrajnog opu{tawa i prijatnog raspoloèwa kodpu{a~a, ali i do ubrzawa sr~anog rada, pojave nepravilnostiu otkucajima sr~anog ritma, porasta krvnog pritiska, suèwaperifernih krvnih sudova, pove}awa nivoa kateholamina imasnih kiselina u krvi i drugih promena koje deluju nepovo-qno na organizam u celini. Pu{ewe du vana je, nema sumwe,zavisnost koja pomaè pu{a~ima da se opuste, da ostanu budniili prosto da olak{aju do sadu i zamaskiraju wihove ìvotnezgode i nezgode. Ova zavisnost je psihi~ka i fizi~ka:

1. Psihi~ka zavisnost — prijatna ugoda, zadovoqstvo iritu al su èqeni psihoaktivni efekti pu{ewa. Postepenanavika na ve}i broj cigareta, ritual i uigrani na~inpona{awa a za ve}inu pu{a~a i odre|ene prilike, podsti~uèqu da se zapali ~ak i ako nivo nikotina u krvi nije opao.


Rituali, kao {to su pijewe kafe, pijewe alkohola, vo`waautomobilom, nerazdvo jno su povezani sa pu{ewem. Kada sejednom izgradi i u~vrsti shema pu{ewa, ona se redovno pon-avqa iz dana u dan, pa ~ak i od cigarete do cigarete. Veoma suzna~ajni i brojni rituali cigaretom: tap{awe po xepo vimada se na|e {ibica, tapkawe cigareta, prino{ewe ustima,uvla~ewe dima, odmicawe od usta, otresawe pepela... Takostvoreni uslovni refleks remeti pona{awe pu{a~a (akopu{i 20 cigareta dnevno onda, barem 400 puta unosi cigaretuu usta), pa pu{a~ ~esto i ne zna {ta }e sa svojim rukama, akoostavi pu{ewe.

Neki pu{a~i govore da te{ko mogu ostati bez ovih ritu-ala. Poja~ana je potreba pu{ewa i u neprilikama, neugod -nostima, frustracijama... Psiholo{ka potreba za duvanommoè biti tako jaka da je prestanak pu{ewa, i zbog ove zavis-nosti, prakti~no nemogu} bez stru~ne pomo}i. Takozvanidobri efekti pu{ewa (smawewe stresa, kontrola teìne, reg-ulisawe raspoloèwa, u~ewa, rada, bodrosti, uskla|ivawapu{a~a sa spoqnim svetom) ostvarene preko neurotrans-miterskog sistema mozga bi opravdali pu{ewe, kad se ne bi uplu}a uno sili katran, ugqen-monoksid i mnogi drugi otrovi.

2. Fizi~ka zavisnost — metaboli~ka zavisnost nastalausled nikotina, koji, za razliku od drugih droga, ne ometa nor-malnu aktivnost pu{a~a. Nikotin je sna`na droga i inkor-porira se u metabolizam nervnih }elija, u rad vegetativnognervnog sistema. U po~etku izaziva neugodne doìvqaje(vrtoglavica, kolaps, znojewe...), a kasnije, mawe-vi{e, relak-siraju}e efekte. Zna~i nikotin se nakupqa u krvi, seli umozak i brzo tro{i, pa pu{a~ treba novim pu{ewem dazadovoqi potrebe odre|enih neurocentara. Zadovoqstva ieufori~na svojstva nikotina su sna`na sli~na delovawukokaina, amfetamina, heroina, ali, kod redovnih pu{a~a tajefekat je kratkotrajan po{to je koli~ina udisanog nikotinamala. U eksperimentalnim istraìvawima zavisnici su ~estozamewivali kokain i nikotin. Ako se prestane sa pu{ewem


mogu se javiti apstinencijalne smetwe: napetost, ubrzanisr~ani rad, nemir, pad krvnog pritiska, vrtoglavica, smetwevarewa... Stru~na pomo} je i ovde ~esto potrebna.

Pu{ewe i zdravqe

Zdravqe naroda sveta je u velikom stepenu ugroèno jer je~ovekova sredina (vazduh, voda, zemqa) umnogome zatrovana, u~emu i pu{ewe ima veliki udeo, za pu{a~a i lica oko wega. Dabi ~ovek ìveo, mora disati — oko 12.000 litara vazduhadnevno. U vazduhu se nalazi kiseonik, neophodan za svaku ìvu}eliju, svako srce, svaki organizam, bez kojeg se ne moèìveti. Zbog toga je borba protiv zaga|ivawa vazduha jedan odnajva`nijih zadataka dràva i organizovanih dru{tava sveta.Du vanski dim se udi{e koncentrovan. Uvla~ewem duvan skogdima pu{a~i istiskuju kiseonik iz svojih plu}a. Jedan velikideo {tetnih materija iz dima dospeva u okolni vazduh.Pu{ewe je i zbog toga jedan od najopas nijih oblika individu-alnog zaga|ivawa ~ovekove oko line.

Pu{ewe ne ugroàva samo pu{a~a, ve} negativno uti~e ina nepu{a~a. Pu{ewe je trovawe. Svaka ciga reta uti~e nakrvni pritisak, potro{wu kiseonika, na rad srca i nafunkciju drugih va`nih organa. I to iz dana u dan i to svakacigareta! Ovaj stres predstavqa za pu{a~a zdravstveni riziksa nepredvidivim posle dicama. @ivot zna~i disati,udisati {to ~istiji vazduh, ali cigareta to onemogu}ava.O zdravqu se ne misli, ali vrlo malo u prva dva periodaìvota (detiwstvo, mla dost) pa i do polovine zrelogìvotnog doba, do 50. godine, ali uvek se treba osvrnuti namudru sentencu A. [openhauera: „Zdravqe nije sve, ali bezzdravqa sve je ni{ta“.

Pu{ewe je bolest, zavisnost, a prema dana{wim nau~nimsaznawima deluje sigurno {tetno na zdravqe, ali sporo, naiz-gled neprimetno. Nikotin i navika pokre}u pu{a~a da


zapali — pre spavawa i ~im se probudi; posle jela i uz kafuili pi}ence; kad iza|e iz autobusa ili u automobilu; zbog ner-voze i napetosti, usamqenosti i druèqubivosti; „ulaska ustarije dru{tvo“ i opona{awe filmskih glumaca; u predahuizme|u te{kog posla i slatkog uìvawa; kada izlazi izbioskopa ili ulazi u kadu... uvek kad je to mogu}e, sve dok muprsti, grlo, `drelo, usta, plu}a i sve ostalo ne „krahira“,usahne, sparu{i...

Prosto re~eno, nema zdravog pu{a~a, jer nema }elija,organa ili sistema tela pu{a~a koji nisu o{te}eni raznimsastojcima du vana. Nastale pu{a~ke bolesti imaju dugilatentni asimptomatski period. Dugoro~ne posledicepu{ewa se manifestuju u zrelom i starijem ìvotnom dobu, au vidu te{kih neizle~ivih bolesti pu{ewa, koje uzrokuju pre-vremenu invalidnost i prevremeno umirawe. „Mod ernebolesti“ (rak, infarkt srca, {log...) su direktna posledicapu{ewa ali se ove ~esto ne povezuju sa pu{ewem, ve} se smatra-ju, lai~ki, nu`nim ishodom ge netskog optere}ewa iliprirodnog starewa. Upro{}eno re~eno, duvanski dim sa preko4.000 hemikalija uzrokuje bolesti, i to: nikotin uzrokuje za -visnost; ugqen-monoksid uzrokuje bolesti srca a ka tran idruga jediwewa duvana uzrokuju arteriosklerozu, rak. Praviudeo pu{ewa u ovim bolestima nau~no dokazuju brojna, u svetusprovedena ciqana istraìvawa (preko 50.000). Nau~nodokazani rizici pu{ewa su raznovrsni i mnogo struki i kre}use od spontanih poba~aja kod trudnica preko raznih bolesti doumirawa od bolesti pu{ewa. Pu{ewe je i poseban rizik za sidu,jer duvanski dim ugroàva prirodni sistem odbrane od tzv. „slo-bodnih radikala” i smawuje broj limfocita a pu{a~i su iskloniji seksualnim infekcijama: ranije sazrevaju, imaju vi{eseksualnih partnera, re|e su ven~ani... Mnogi pu{a~i znaju dasu zdravstveni rizici prisutni, ali smatraju da su ovi u stvari,mawi nego {to su, a drugi veruju u opasne i te{ke posledicepu{ewa i nadaju se, neopravdano, da se to wima ne}e desiti.


Pu{ewe i saobra}ajne nesre}e

Pu{ewe u vozilu ometa voza~a i ugroàva sao bra}ajnusigurnost. U saobra}aju su naro~ito ugroèni voza~i kojisami pu{e ili koji su izloèni duvanskom dimu svojih saput-nika. U zatvorenom prostoru automo bila usled pu{ewa moèdo}i do tako visoke koncen tracije ugqen-monoksida, da onatri puta prema{uje granicu podno{qivosti ovog gasa.Naro~ito mozak i srce osetqivo reaguju ve} i na najmawekoli~ine ugqen-monoksida pa zbog toga dolazi do ograni~ewaum nih i telesnih sposobnosti. Mo} koncentracije slabi, avreme reagovawa se produùje. Voza~-pu{a~ sporije reaguje(npr., na paqewe crvenog svetla), pogre{no ceni razdaqine,slabije vidi u sumraku i teè podnosi zaslepquju}u svetlost,nego voza~ nepu{a~. âk i tri popu{ene cigarete mogu uzatvorenom prostoru automo bila negativno uticati na vid.

Svaka druga saobra}ajna nesre}a, sa smrtonosnimposledicama, de{ava se no}u. Uzrok velikom broju ovihnesre}a su alkohol i/ili pu{ewe. Ve} i samo paqewe cigaretemoè biti opasno, odvla~i pa`wu voza~a i dekoncentri{e gau vo`wi. Zbog toga bi saputnici uvek trebali da usli{emolbu voza~a da ne pu{e. To pove}ava sigurnost u saobra}aju ine ugroàva zdravqe. Negativno dejstvo pu{ewa (ugqen-monoksida) na sao bra}ajnu sigurnost se posebno vrednuje u[vedskoj, gde se u slu~aju saobra}ajnog udesa testirajuvoza~i na alkohol, pu{ewe i drogu.

Pu{ewe i mladi

Igra pu{ewa po~iwe rano, naj~e{}e sa 10, 11 ili 12 godi-na i to kri{om, u krugu svojih drugova. Ponekad i ranije.Pu{i se iz radoznalosti, èqe za eksperimen tima, ili èqe


da se izjedna~i sa odraslima, ili i iz èqe da se budeprihva}en od grupe u kojoj se kre}e. Ve}ina dece posle prve„probe hrabrosti“ ostavqa cigaretu, koja ne prija. Slede}a„pu{a~ka iskustva“ se sti~u obi~no sa 14 do 16 godina. U todoba se ve}inom i odlu~uje da li }e neko postati pu{a~ iliostati nepu{a~. Tada su stariji poznanici, ~lanovi porodice,kolege ili {kolski drugovi ti, koji ~esto i suvi{e veliko-du{no nude cigarete. I tako, korak po korak, veliki brojmladih postaje redovan pu{a~, jer nema hrabrosti da odbijeponu|enu cigaretu. Neko opet pu{i da bi stekao autoritetili da bi imponovao suprotnom polu.

Omladina pu{i duvan i radi radoznalosti a bitno je dabudu va`ni, uo~eni... kod lo{ih primera pred sobom — pu{a~aroditeqa, va`nih i zna~ajnih qudi u dru{tvu... sa kojima sesvesno ili nesvesno identifikuje.

Zabriwavaju}i su i upozoravaju}i podaci nedavnoobjavqeni, u ovoj godini /03.05/ o upotrebi duvana u na{im{kolama. Istraìvawe je obuhvatilo 4.377 u~enika sedmih iosmih razreda iz cele Srbije. #Nikotin je u klupama“.

[kole u Srbiji izgledaju kao regrutni centri za budu}enikotinske zavisnike. âk tre}ina {kolaraca u Srbijiprobala je cigaretu pre desete godine. Polovina osnovaca,u~enika sedmih i osmih razreda, bar jednom je okusila duvans-ki dim. Sedam odsto u~enika sedmih i osmih razreda osnovne,odnosno prvog razreda sredwe {kole spada u kategorijuredovnih pu{a~a. Vi{e od 17 odsto wih povremeno #duvani“, asvaki peti |ak ima prijateqe pu{a~e. Podatak koji zaistazabriwava glasi da ~ak 97 odsto wih, ìvi u porodici u kojojuku}ani pu{e u wihovom prisustvu.

Mladala~ko pu{ewe u razvojnim ìvotnim periodima(pubertet, adolescencija) ima svoja i socijalna obele`ja —masovno je, univerzalno u raznim nepoveza nim sredinamasveta, najizraènije u razvijenim sredi nama, prati socijalnekrize i previrawa u porodici. Nekada je ovo pu{ewe simptomdru{tveno-porodi~ne patologije, koja se ne ograni~ava samo


na zloupotrebu duvana nego i na: prihvatawe odre|enih nega-tivnih sta vova, vrednosnih sudova, orijentacija u na~inuìvqewa; opho|ewa u grupi prema vr{wacima i odras lima;sticawe navika, usvajawe socijalnog i kreirawe individu-alnog identiteta. Konstatacija da adolesce ntni tabakizam(pu{ewe) predstavqa simptom dru{tvene patologijeu~vr{}uje uverewe, na izvestan na~in, da su socijalni fak-tori presudni u nastanku te pojave.

Ispitivawa pokazuju da se ve} od mladog uzrasta pu{a~imogu podeliti u dve dosta jasno izdiferenci rane grupe: na onekoji po~iwu da pu{e prete`no zato {to to i drugi rade, kod wihse stvara navika, ali kada shvate {tetnost ili opasnost,mogu relativno lako da ostave duvan i na one koji relativnobrzo postaju pu{a~i, zavisnici, ali koji nisu u stawu da ostavedu van ni onda kada su zbog pu{ewa dovedeni u ivotnu opasnost.

Neki istraìva~i smatraju da se moè govoriti o posto-jawu ~etiri vrste motiva koji adolescenta stavqaju u pozi-ciju da postane pu{a~ ili ostane nepu{a~: socijalni presti`,radoznalost i samoproveravawe, izraàjnost buntovnosti,rastere}ewe ose}awa teskobe.

[ta mlade goni da pu{e?

Mladi {irom sveta, pa i kod nas, sve ranije pale svojuprvu cigaretu. Ve} u periodu izme|u 11. i 13. godine. Da bi seupotreba duvana kod mladih ograni~ila, u velikom brojuzemaqa, a odskora i u na{oj zemqi, uvedena je zabrana prodajecigareta maloletnim licima.

Mlade „goni“ da pu{e:• @eqa da budu odrasli. Adolescencija je period u kojem

mladi grade svoj identitet. Oni vi{e nisu deca i èle daodrastu. Kr{ewem roditeqske zabrane, imaju utisak da }ebrè u}i u svet odraslih.

• Opona{awe drugova. Statistika pokazuje da, u najve}embroju slu~ajeva prvu cigaretu ponudi drug i ona se moè sma-


trati nekom vrstom rituala za primawe u grupu. Pored toga,u ovom uzrastu, uticaj drugova je mnogo ja~i od uticajaroditeqa.

• Prevazilaèwe sopstvenih problema. Mladi koji sunesre}ni ili nemaju dovoqno samopouzdawa, rawivi su ilako pristaju da probaju cigarete.

• Roditeqi pu{a~i. Ovo je jedan od va`nih faktora pu{ewakod mladih. Istraìvawa pokazuju da je kod mladih pu{a~ave}i procenat onih ~iji roditeqi pu{e.

Kako roditeqi da spre~avaju pu{ewe mladih?

Mladi znaju koje su {tetne posledice duvana — nemapotrebe da im nabrajate. To im ne}e dati èqu da prestanu jeroni ne razmi{qaju o sebi za 10—20 godina. [ta onda?

• Razgovor. Kada su roditeqi bliski sa svojom decom, akorazgovaraju sa wima o problemima i brigama, deca imajuvi{e poverewa.

• Postavite ograni~ewa. U najve}em broju slu~ajeva,mladi pu{e kri{om. Ako to nije slu~aj, uvek im moètezabraniti da pu{e u ku}i i na taj na~in za{tititi drugeuku}ane od pasivnog pu{ewa.

• Razgovarajte o sportu. Mlade koji se bave nekim sportomzanima}e da znaju da pu{ewe ograni~ava wihove sportskesposobnosti — postiza}e slabije rezultate od svojih drugo-va nepu{a~a.

• Lepota i qubav. U ovom uzrastu, mladi nikako nisu ravn-odu{ni prema suprotnom polu. Objasnite im da }e zbogpu{ewa imati lo{ zadah, ùte zube, taman ten, da }e imode}a smrdeti...

• Nagradite ih. Ovo moè biti veliki podsticaj naro~itoako izra~unate wihov tro{ak pri kupovini cigareta iponudite im za tu sumu novca da kupite ne{to {to onièle...


Kada mladi postaju zavisni od duvana?

Mladi brzo postaju zavisni od duvana. Jedno od obele`japerioda adolescencije jeste da mladi sebe smatraju nepobedivi-ma. Kad po~nu da pu{e, svi jednoglasno tvrde „mogu da prestanemkad ho}u“. Vrlo brzo zapadaju u za~arani krug. Mnogi koji su sena po~etku zadovoqavali sa ~etiri, pet cigareta subotom uve~eu dru{tvu, sada izlaze izme|u ~asova da pu{e.

Broj popu{enih cigareta nije toliko vaàn, koliko jeva`na unutra{wa potreba da se zapali cigareta. Tinejxerkoji je agresivan i nervozan bez cigareta, zapravo je zavisnik,a samim tim i redovan pu{a~. Istraìvawa pokazuju da onikoji su po~eli sa ~etiri cigarete dnevno u uzrastu izme|u 12i 14 godina, pu{e osam cigareta izme|u 15 i 19 godina, a prekojedanaest cigareta kad napuni 20 godina.

Mladi, a i qudi uop{te, smatraju da su blage cigaretemawe {tetne. To nije ta~no. One tako|e sadrè veliki brojotrovnih supstanci, preko 4.000!, a i pu{e se na druga~ijina~in. Naime, po{to je wihov ukus blaì, dim se dubqe uvla~ii popu{i se ve}i broj cigareta.

Deca, mladi i sport bez duvana

Mladi imaju svoje idole u sportu, u umetnosti, pratewihov ìvot, wihovo pona{awe pa i stav prema pu{ewu, irado opona{aju ove ako pu{e. Sport i umet nost su oblastiqudske delatnosti gde se zadovoqavaju osnovne potrebe svakeli~nosti: druèwe, takmi~ewe, gratifikacije..., jednom re~juoblasti u kojima se kreiraju stabilne, odgovorne li~nosti iuvaèni gra|ani, osobe sa kojima se sugra|ani ponose a sakojima se mladi identifikuju.

Svetska zdravstvena organizacija, Me|unarodna or -ganizacija za nauku, obrazovawe i kulturu (UNESKO) iOlimpijski komitet predlaù:


— da svaki sportista ne pu{i i li~nim primerom podrìprevenciju pu{ewa,

— da sportisti i umetnici budu svojim pona{awem uzorimladima pa i nepu{ewu,

— da sportisti, umetnici, treneri prenose poruku #@ivotbez duvana“,

— da se neguje koncept #Sport za sve“, kao vid o~uvawa iunapre|ewa zdravqa i blagostawa naroda, pa i nepu{ewe,

— da sportisti, umetnici, sportske i kulturne mani -festacije uvek i na svakom mestu promovi{u nepu{ewe.

Deca u porodicama pu{a~a su izloèna istim rizicimakao svi pasivni pu{a~i i verovatno }e ova i postati kasnijepu{a~i. Ova deca ~e{}e boluju od preh lada, malokrvnosti,bolesti plu}a a kao |aci su i sla biji u~enici. Najve}a jeipak opasnost za nero|eno dete, ako trudnica pu{i.

Navodimo jo{ neke zna~ajne i korisne ~iwenice:— pu{ewe je jo{ uvek relativno „normalna“ pojava kod

mladih,— vi{e je devojaka pu{a~a nego momaka,— mnoga deca probaju da pu{e, ne postaju svi pu{a~i, — mladi postaju pu{a~i iz vi{e razloga, presudni su: priti-

sak sredine, pritisak vr{waka, reklamirawe du vana,èqa za isticawem li~nog #imixa“...

— mladi i wihove organizacije treba da organizuju i budu#ambasadori“ antipu{a~ke aktivnosti,

— u~enice, omladinke i ène „nepu{a~e” treba angaòvatida vode antipu{a~ke aktivnosti, da se ost vari osnovnona{e na~elo „@ena — temeq antipu{a~kog pokreta“.

Mladi a pu{ite — za{to?

Omladina pu{i duvan i radi radoznalosti a bitno je dabudu va`ni, uo~eni... Kod lo{ih primera pred sobom — pu{a~aroditeqa va`nih i zna~ajnih qudi u dru{tvu... sa kojima se


svesno ili nesvesno indentifikuju. Krajwe je vreme da deca iomladina shvate koliko je {tetan duvanski dim i da vi{enigde u svetu #pu{ewe nije u modi“, kao i da je zdrav na~inìvota prioritet u svim razvijenim zemqama. Danas supu{a~i ne bogati ve} siroma{ni pa je pu{ewe u porastu uzemqama tranzicije i siroma{nim zemqama — a opada uzapadnom bogatom svetu.

#Duvanski put“ je trag o{te}ewa od usne i nosne {upqinedo creva i polnih organa koji ostaju kod pu{a~a. Tako duvan:

• nadraùje nos, `drelo, du{nik, plu}a;• stvara smetwe u organima za varewe;• gubitak apetita, poreme}aje varewa, pove}anu kiselinu,

ubrzava razvoj ~ira na èlucu i dvanaestopala~nomcrevu;

• uzrokuje smetwe na nervnom sistemu — poja~ani reflek-si, drhtawe, nesvestica, glavoboqa, razdraèwe i nemir;

• o{te}ewe srca i krvnih sudova;• smetwe na polnim organima.Zbog svega iznetog jasno je da je pu{iti ili ne pu{iti jedna

od odluka koju mladi ~ovek mora doneti sam. Izbor je jasan:pu{ewe ili zdravqe. Dilema i drugih alternativa nema.

Pu{ewe po~iwe naj~e{}e u uzrastu od 10—18 godina, a tra-jna navika pu{ewa i zavisnost se sti~u do 20. godine ìvota.Razvojne faze omladine od 10—18 godina (pubertet i adoles-cencija) prate brojna isku{ewa, me|u wima i prva cigareta.Nestabilnost, traèwe sopstve nog identiteta, pobuna protivzabrana, ~ine da se u ovom ìvotnom dobu i regrutuju najvi{ebudu}ih pu{a~a. To koriste duvanski magnati u marketin{komosvajawu trì{ta.

[ta postiète ako pu{ite? Zadovoqni ste, sre}ni akosvakodnevno pu{ite paklicu cigareta, ali je to zadovoqstvoskupo, previ{e za porodi~ni buxet. Sva zadovoqstva uskoroprati smawewe fizi~ke snage, neprijatan ka{aq, umarawe pane moète igrati ko{arku, fudbal... kao nepu{a~i va{egauzrasta. Kao strastan pu{a~ iz mladosti do~eka}ete pre


40.—50. godine te{ke pu{a~ke bolesti (hroni~ni katar,du{nica, em fizem plu}a, sr~ane smetwe i drugo. Pod dejstvomnikotina dolazi do kratkotrajnog opu{tawa i prijatnograspoloèwa kod pu{a~a, ali i do ubrzawa sr~anog rada,pojave nepravilnosti u otkucajima sr~anog ritma, porastakrvnog pritiska, suèwe perifernih krvnih sudova,pove}awa nivoa kateholamina i masnih kiselina u krvi idrugih promena koje deluju nepovoqno na organizam u celini.

Za{to prihvatate „pozitivne“ strane pu{ewa? Nemojtepu{iti.

1. Postati ~lan „glavne grupe“ — popularnost se moèobezbediti na boqi, mudriji i perspektivniji na~in — u~ewe,sport, razvoj posebnih li~nih osobina... Sva kodnevnosusre}ete vode}e li~nosti u {koli, u kom{iluku, u dru{tvu,koje okolina visoko vrednuje a nisu taj pozitivan dru{tvenistatus ostvarili pu{ewem. Ovo se vrednuje samo me|u isto-mi{qenicima, mladim pu{a~ima, ~ak i stari pu{a~i prezirui ne cene pu{ewe omladine.

2. Biti stariji, odrastao — u po~etku se tako i ose}atejer se poistove}ujete sa nekim svojim junakom filma koji palicigaretu pre va`ne akcije, ili se prise}ate TV reklame kojaindirektno pokazuje da je onaj ko pu{i odrastao, muèvan,samostalan. Nema, pak, reklama koje pokazuju zube, plu}a, srce,dah, onih koji pu{e. Mnogi pu{a~i {irom sveta su, u tokuposledwih godina ostavili pu{ewe — razumno su upoznali svazla pu{ewa koja sami mogu da otklone.

3. Imate samo jedan ìvot — odaberite zdrav na~inìvota, zdravo pona{awe i moète puno u ìvotu posti}i.Imate znawe o pu{ewu (alkoholizmu i narkomaniji), iskoris-tite ga da ne steknete naviku, da ne postanete zavisnik,bolesnik u mladosti, boqe re}i da ne po~nete da pu{ite.Va{i roditeqi i ranije genera cije pu{a~a nisu bili upoz-nati sa {tetnostima pu{ewa, postali su mnogi robovipu{ewa, `rtve duvanske industrije sveta, osobito zapada, gdese pu{ewe progoni i zaustavqa a agenti duvanske industrije


Amerike, ma herski, ume{no gubitak jednog ameri~kog pu{a~a,koji je ostavio pu{ewe, sa lako}om zamewuju sa dva ili trimlada neameri~ka pu{a~a, pu{a~a iz siroma{nih zemaqa.Nemojte vi biti `rtva nehumanog marketinga, koji profitsti~e na tu|im nesre}ama, bolestima.

Pu{ewe i èna

U mnogim kulturama èna je bila i jeste stub poro dice,vaspita~ dece i kqu~na osoba za harmoni~nu po rodi~nu atmos-feru. Od ène zavisi kakav }e ~ovek biti, kako }e dete odgo-jiti, tako da smo mi u su{tini takvi, kakve nas majke ra|aju ivaspitavaju. Socijalna uloga èna se mewa, ali ostaju i wene,prirodom odre|ene, i nezamenqive du`nosti. Zato, ènetreba da su {to je mogu}e boqe, savr{enije, moralnije — sazdra vim na~inom pona{awa.

@ene su po~ele da pu{e, u pro{lom veku, kasnije negomu{karci, te i {tetne posledice pu{ewa po~iwu kod wih dase javqaju kasnije, ali se iste ubrzavaju. U mnogim kulturamabilo je neprihvatqivo da èna pu{i. Sa po~etkom borbe zaemancipaciju èna (feministi~ki pokret), zabrana pu{ewaje shvatana kao diskriminacija i pu{ewe zato postaje jedan odsimbola emancipovane ène.

Rizici pu{ewa kod èna su, uglavnom, sli~ni kao riziciod pu{ewa kod mu{karaca a odnose se na: bolesti srca ikrvnih sudova, rak plu}a, hroni~ni katar du{nica ipro{irewe plu}a i druge bolesti pu{ewa. Osnovni sastojciudisanog dima duvana posebno remete cirkulaciju krvi nanivou materice i posteqice. Unu tra{wost maj~inog tela zaplod vi{e nije udobno gnezdo, nego „tamnica“ koju plod ho}e{to pre da napusti. Iz tih razloga su kod èna pu{a~a prevre-meni poro|aji ~e{}i, a ve}i je i procenat smrtnostinovoro|en~adi, zato je uvek aktuelna i punova`na mudramisao: „Trudnica koja pu{i, ne misli dobro svom dete tu“


(E. C. Peters). @ene pu{a~i, zna~i, imaju i specifi~ne opasnos-ti, dodatne rizike od pu{ewa, a to su: sterilitet, teè za~e}e,spontani poba~aj, ra|awe nedonesene dece, perinatalna smrt-nost, iznenadna smrt beba, rak grli}a materice, prevremenamenopauza, infarkt srca i mozga, posebno ako uzimaju ikontracep tivna sredstva, prevremeno starewe, stvarawedubokih bora...

Rast broja zaposlenih èna prati rast i broja pu{a~ame|u wima. Ali, mu{karci jo{ uvek vi{e pu{e nego ène.Statistika pokazuje da se, u svetu, broj èna pu{a~a kon-tinuirano pove}ava u drugoj polovini pro{log veka: od 23%(1975) na 29% (1984), a za to vreme pu{ewe mu{karaca sepove}alo za 3% (41—44%). U starosnoj grupi omladinaca, devo-jke su skoro dostigle de~ake u pu{ewu, a u starosnoj grupi od14 do 29 godina, skoro 59% kako de~aka tako i devojaka pri-padaju pu{a~ima.

Logi~na posledica porasta pu{ewa je i porast brojatipi~nih pu{a~kih bolesti i kod èna. Broj oboqewa od rakaplu}a, sa smrtnim ishodom, kod èna se u pos ledwih 10 godinaudvostru~io. [ansa da se rak plu}a preìvi je kod èna jo{ mawanego kod mu{karaca. U porastu je i broj sr~anih oboqewa kodèna: dok se ra nije kod ena u doba fertiliteta (plodnosti) skorouop{te nije javqao infarkt, danas ovo smrtonosno oboqewe nijeretko ni me|u ènama — pu{a~ima. Naro~ito su ugroène ènepu{a~i koje uzimaju pilule protiv za~e}a. Iznenadni smrtnislu~ajevi, kao posle dica poreme}aja u radu srca kod mla|ih èna,naj~e{}e su u vezi sa pu{ewem i arterioskleroza koja ènupu{a~a poga|a sa svim zdravstvenim posledicama.

Pu{ewe posebno ugroàva ten ène. Sastojci du vanasuàvaju kapilare (najsitniji krvni sudovi) i isu{uju koù.Smawuju se, tako, dovod kiseonika i os talih vitalnih eleme-nata: vitamina, oligoelemenata..., a koje po telu raznosi krv.Ten pu{a~a, pa i èna, postaje sivo-ùt. Ugroèna jeelasti~nost koè zbog gu bitka kolagena, a zatvaraju se i porekoè. Stvaraju se duboke bore na licu, pre svega, oko o~iju i


usta. @ene koje pu{e su pet puta vi{e naborane. Dovoqno je dase èna pu{a~ pa`qivo pogleda u ogledalo i uo~i}e bledo,suvo lice, bore oko o~iju a {to sve daje stariji izgled. Nemakozmetike koja moè da popravi ten ène pu{a~a, boju zuba,prstiju, neprijatan dah. One koje èle da zadrè lepotu isveìnu lica, bele zube, neizme wenu boju trepavica i pri-jatan dah — ne treba nikada da pu{e.

Pu{ewe i trudno}a

Pu{ewe trudnica je tragi~no za plod. Svaka èna bitrebalo da zna da za vreme trudno}e svaku cigaretu pu{edvoje: naime „pu{i“ i plod u maj~inom telu. Jedan deo ugqen-monoksida i nikotina preko placente maj~inom krvqu dospe-va u krvotok deteta. ûjni znak neposrednog delovawa duvan-skog dima je pove}awe broja otkucaja srca kod ploda. Usledporeme}aja u snab devawu krvqu, kao posledice pu{ewa,dolazi do nedo voqne ishrawenosti ploda i zato je brojpoba~aja kod èna pu{a~a skoro dva puta ve}i nego kodnepu{a~a i zato ène pu{a~i ra|aju decu u proseku za 100 do300 grama mawe telesne teìne nego ène nepu{a~i. UAmerici se godi{we registruje oko 4.600 poba~aja kojima jejedini uzrok pu{ewe. I broj prevremenih poro|aja (teìnade teta ispod 2.500 gr.) je kod èna pu{a~a 2 do 3 puta ve}i negokod nepu{a~a. Ovaj broj uvek raste u srazmeri sa brojempopu{enih cigareta. Pretpostavqa se da je i porast brojadece sa uro|enim sr~anim manama povezan sa pu{ewem.

U okviru izrade jedne obuhvatne studije, u kojoj suu~estvovali stru~waci iz 20 klinika za bolesti èna i dece,ispitivao se uticaj pu{ewa kod roditeqa na razvojnovoro|en~eta. Prema toj studiji, deca èna pu{a~a suizloèna velikom riziku da se rode sa nekim telesnim manama.@ene nepu{a~i, ~iji su muèvi me|utim bili intenzivnipu{a~i, ~e{}e su ra|ale decu sa anomali jama kao {to su ras-cepi vilice, usne i tvrdog i mekog nepca. Stopa smrtnosti


dece, pre i posle ro|ewa, kod ovih èna bila je tako|epove}ana. U kasnijim godinama ìvota dece, ~iji su roditeqiintenzivni pu{a~i, smawena je otpornost prema zaraznimbolestima. Broj zapaqewa plu}a i bronhitis u prvoj godiniìvota kod ove dece je udvostru~en, a u kasnijim godinama onasu podlo`nija zaraznim bolestima. Tako|e je dokazano,intelektualno sazrevawe ove dece je usporeno. Ovajzaostatak u razvoju se ne nadokna|uje ni do {kolskog uzra sta.

Pu{ewe i ekonomske {tete

Duvan je ratarska kultura i {iroko je zastupqena u oko120 zemaqa sveta, i to ~ak 65% u zemqama u razvoju. U po~etkuovoga veka, i pored strogih zabrana, u celom svetu proizvodilose godi{we oko milijardu kilograma duvana, dok se danas premanepotpunim podacima, proizvodi {est puta vi{e, sa tendenci-jom rasta, kojoj se te{ko sagledava kraj. I na{a zemqa duvangaji na velikim povr{inama, a ove se stalno uve}avaju od 1955.godine. U Srbiji je 1998. godine zasa|eno oko 6.500 hektara i sawih ubrano vi{e od 10.000 tona duvana, {to podmiruje oko 52%doma}ih potreba. Crna Gora se, zbog smawene proizvodwe, svevi{e orijenti{e na potro{wu uvoznih cigareta. Eko nomskekoristi od proizvodwe, prerade i prometa duvana izgledajuvelike, ali je dokazano da su {tetni zdravstveni efekti isveukupni ekonomski gubici, zbog pu{ewa duvana, uvek mnogo,mnogo ve}i od koristi ove privredne grane.

Duvan i wegovo pu{ewe imaju, zna~i, „veliki“ privrednizna~aj za svaku dràvu. Mnogi ìve od ovog qudskog otrova.Razvijena je ogromna duvanska indus trija, a dràva porezimapopuwava svoj buxet te zato, ~esto, i izostaju nu`ne dràvnemere za suzbijawe pu{ewa, uz strahovawa da }e smawenopu{ewe smawiti i dràvne prihode. Duvan je legalna drogakoja stvara ogromno bogatstvo svuda u svetu. Ne moè se wego-va upotreba zabraniti. U 17. veku, na Sredwem istoku, qudi su


dozvoqavali da im seku ruke, odrubquju glave zbog pu{ewaduvana. Sva surovost ovih kazni nije mogla da spre~i duvanxi-je da uìvaju u duvanskom dimu.

Ekonomske {tete od pu{ewa, prevremena smrt izdravstvena za{tita pu{a~a, ko{ta svet 200 milijardi dolaragodi{we vi{e nego {to duvanska industrija zara|uje, a {to jeravno ukupnom izdvajawu za zdravstvo u svim razvijenimzemqama. SZO isti~e: „duvan je odgovoran za preko 24% odsvih smrti i godi{we ko{ta evropski region 100 milijar-di dolara“. Ameri~ko dru{tvo za rak je procenilo da se zabolovawa i le~ewa Amerikanaca od bolesti pu{ewa godi{wetro{i 68 milijardi dolara ili da cena le~ewa i bolovawaiznosi 2,59 dolara po svakoj pakli cigareta, koje se popu{iu Americi. [kotska je poput Irske zabranila pu{ewe na javn-im mestima. Bila je to jednodu{na odluka poslanika, jer su~etiri dominantne bolesti pu{ewa (rak, {log, bolesti srca ikrvnih sudova) uzrok oko 130.000 umrlih i 35.000 le~enih u bol-nicama, nanosili zdravstvenom osigurawu tro{kove od preko200.000.000 funti na godi{wem nivou. I u na{oj zemqi godi{wese popu{i cigareta u vrednosti skoro do godi{weg iznosa svihpenzija (oko deset mili jardi dinara 1998) a samo Beograd svakogdana potro{i na cigarete do milion i po maraka.

Pu{ewe je preskupa bolest

Pu{ewe je najve}i pojedina~ni preventibilni faktorbolesti, invalidnosti i prevremene smrtnosti. Pu{a~ jenajve}i potro{a~ zdravstvenih fondova. Porodica, {kola,masmediji i zdravstvo su stubovi antipu{a~kog pokreta. Duvanpuni dràvnu kasu. Francuski car Napoleon III smelo jezakqu~io #pu{ewe je porok ali donosi 100 miliona franakasamo za jednu godinu“... #Ja bih ga zabranio onog ~asa kada bistemi ponudili neku vrlinu koja donosi toliki prihod“. Ovacini~na, bezo~na i drska izjava pokazuje i dràvni~kukratkovidost, jer su posledice od pu{ewa stostruko skupqe za


porodicu i dru{tvo, od poreza na duvan koji puni dràvnu kasu.Pu{ewe je veoma skupo zadovoqstvo. Bogate zemqe sveta

su izra~unale — da su pu{a~i mawe radno efika sni, da guberadno vreme u pu{ewu i da je odràvawe radnih i drugihjavnih prostorija ekonomi~nije ako se u wima ne pu{i aznaju}i da radnici pu{a~i ~e{}e obo qevaju, zabranile suzakonom pu{ewe na radnim i dru gim javnim mestima,ukqu~uju}i i restorane a pu{a~e izolovali u posebe ~estoteskobne, prostorije koje ne podsti~u èqu nepu{a~a da im setu pridruè.

Na prostorima na{e zemqe pu{i se enormno, od rane mla-dosti. Srbe „krase“ tri P — pu{e, piju i psuju — pravi su pred-stavnici Homo balcanicus-a. U Srbiji ima preko dva milionapu{a~a, wima treba oko 2.000 tona cigareta mese~no, od ~ega800 tona iz uvoza. Na{i pu{a~i svakodnevno popu{e50.000.000 cigareta i imaju enormne tro{kove za pu{ewe.Srbija svakog dana popu{i oko 3.100.000 evra. Porodi~nibuxet na{i pu{a~i umawuju za: 500—1000 dinara (50% pu{a~a);1000—3.000 dinara (40% pu{a~a) a 10% pu{a~a mese~no odvaja~ak 3—6.000 dinara. Na{a zemqa je raj za duvansku industriju iduvansku mafiju. „Jedna cigareta hiqadu nevoqa“.

Ukupni {tetni efekti pu{ewa duvana se ne mogu prak-ti~no izraziti nov~ano (patwe pu{a~a, odsustvo vawe saposla, invaliditet, ranije umirawe...), ali se ipak neki obli-ci tro{kova mogu ekonomski izraziti, kao {to su: brojobolelih od pu{a~kih bolesti, opadawe proizvodwe, cenamedicinskih tro{kova za le~ewe pu{a~a, cena poàra inesre}a, li~ni izdaci pu{a~a za pu{ewe... Navodimo, ukratko,strukturu ekonomskih tro{kova:

opadawe proizvodwe— pu{a~ skra}uje radno vreme,— raste broj i duìna bolovawa pu{a~a,— raste invalidnost od neizle~ivih bolesti,— smaweno je o~ekivano trajawe ìvota...


pu{a~i ranije umiru — do 20 godina, i u vreme aktivnog rada.

porast medicinskih tro{kova— ~e{}a su obolevawa,— tro{kovi u zdravstvu za pu{a~e rastu preko 20%.

poàri i nesre}e— saobra}ajne nesre}e su u 5—6% uzrokovane pu{ewem, — nesre}e na radu su znatno ~e{}e.— gube se ìvoti, imovina, prirodna bogatstva ({ume,

domovi, industrijski objekti...).

Statistike vlade Amerike ukazuju da preko 44%poàra, koji su uzrokovali i smrt, uzrokovani su uàrenimcigaretama, a 30% svih poàra u stanovima su povezani sapu{ewem. I u SFR Jugoslaviji (1988) je bilo 13.220 poàra od~ega 952 je bilo izazvano pu{ewem (14%),

izdaci na{ih pu{a~a — tro{e se znatna sredstva li~nog i porodi~nog buxeta, — tro{kovi su udruèni sa izdacima za alkoholna pi}a, — tro{kovi su dva puta ve}i od tro{kova za obu}u,— tro{kovi su 70% ve}i od tro{kova za mleko i mle~ne

proizvode,— tro{kovi su ukupni u doma}instvima do 3%.— dnevno popu{e 1.1 milion evra, godi{we 3.1 milijarde

evra.

Pu{ewe duvana, zdravqe i dràvni buxet

Pu{ewe duvana sigurno o{te}uje zdravqe pu{a~a i svihnepu{a~a u wihovoj okolini (pasivni, prinudni pu{a~i). Visokorazvijene zemqe su dokazale da su ekonomske {tete ~etiri putave}e od ekonomske dobiti za dràvni buxet, pa u skladu sa timsankcioni{u i proizvo|a~e i potro{a~e cigareta.

Duvanska industrija se ekonomskim merama prore|uje izbogato razvijenih zemaqa — #Filip Moris“, #BAT“... a ove se


#sele“ u siroma{ne zemqe u tranziciji, sa izuzetkom KUBEkoja nastavqa proizvodwu ~uvenih #Cigara“, tompusa. F.Kastro je pre 14 godina prestao da pu{i svoj cigar, koji je kra-sio wegov imix, a 2004. godine je zabranio i pu{ewe zastanovnike Kube, sa ciqem da se o~uva zdravqe naroda, svogastanovni{tva. Proizvodwa tompusa se, ipak, nastavqa a ona jenamewena izvozu. F. Kastro je rekao: #Pakla tompusa najboqije poklon za neprijateqa“.

Ukoliko dràva, na{a aktuelna vlast èli da o~uvazdravqe na{eg naroda morala bi se energi~no i doslednoboriti protiv pu{ewa duvana, kao najra{irenije inajubita~nije bolesti zavisnosti u nas. Prva i osnovna meraprotiv pu{ewa je ZAKON a Zakon treba u potpunostiprepisati i usvojiti od naprednih, visoko razvijenih zemaqa.

Tek tada }e se na{a nova demokratska dràva kandi-dovati za ~lana Evropske unije, koja je ve} Konvencijomzabranila, ograni~ila pu{ewe... a na{a nova demokratskavlast je istu i ratifikovala. U praksi se i daqe drìmoBrozove {kole #Najboqi zakoni... ne}emo vaqda da robujemozakonima (u praksi)... #Usvojila je na{a demokratska vlastZakon o zabrani prodaje cigareta maloletnim licima iobaveznim obeleàvawem te odluke na vidnom mestu svaketrafike — to se u praksi malo sprovodi“.

Na àlost na{e mlade populacije, kod nas pu{e najvi{eoni koji su uzor za identifikaciju dece i omladine — rodite-qi, vaspita~i, u~iteqi, nastavnici, lekari… [TA SAWIMA?

Bolesti pu{ewa

Nauka je utvrdila i dokazala, da je cigareta kobna zazdravqe. Ipak, milijarda i dve stotine miliona qudi u svetupu{i. Pu{ewe se u narodu, obi~no ne shvata kao bolest jer neuzrokuje neposredne, neugodne psihi~ke, telesne i dru{tvene


fenomene kao alkoholizam i narkomanije. Bolesti pu{ewasu ~este, dugotrajne, o{te}uju kvalitet ìvota i ugroàvajusam ìvot. Pu{ewe ima op{te negativno delovawe nazdravqe i prakti~no nema }elije, organa ili sistema~ove~ijeg tela koje duvanski dim, sa svojim sastojcima, neo{te}uje. Nepobitno je potvr|ena mudra misao na{eg naroda„Ko pu{i zdravqe ru{i“ (V. Karaxi}).

Brojna istraìvawa su potvrdila: — pu{a~i su mawe otporni na bolesti; — pu{a~i su prve `rtve epidemije; — pu{a~i ~e{}e obolevaju od nepu{a~a; — svaka bolest kod pu{a~a traje duè; — pu{ewe umawuje otpornosti orga nizma; — pu{ewe umawuje dejstvo lekova. Nema vi{e dvoum qewa, pu{ewe naru{ava zdravqe i

generi{e, boqe re}i jezive nego samo, {tetne posledice.Eksperimenti na ìvotiwama u Japanu su pokazali dazamor~i}i do bijaju rak koè posle devet meseci, ako im sekoà pre mazuje pikavcima, a ovi su puni katrana. Nauka jedoka zala pu{a~ke bolesti. Pitawe je, samo, stepena bolesti,o{te}enosti zdravqa. ôvek ne moè biti zdrav ako jepu{a~. Opasnosti od bolesti pu{ewa i smrti pove}avaju:ve}i broj popu{enih cigareta, pu{a~ki sta`, rani po~etakpu{ewa, duboko uvla~ewe dima i ve}i sadràj nikotina ikatrana u cigareti.

Pu{ewe uzrokuje pu{a~ke bolesti, prete`no u zre lom istarijem ìvotnom dobu. Veoma su rasprostra wene u na{ojzemqi i ~ine 10,5 do 11,1% od ukupno le~enih bolesnika u bol-nici. U strukturi pu{a~kih bolesti naj~e{}e su zastupqenizlo}udni tumori, bolesti srca i krvnih sudova, bolestiplu}a...

— zlo}udni tumori — rak plu}a i du{nika, rak usta, nosa igrla, rak grkqana, rak jedwaka, rak gu{tera~e, rakmokra}ne be{ike, rak grli}a materice, leukemija...

— bolesti srca i krvnih sudova — povi{eni krvni pri -


tisak, ishemi~na bolest srca (infarkt), duvanski bol ugrudima, pu{a~ka noga...

— bolesti plu}a — hroni~ni katar du{nica i ka{aqpu{a~a, pro{irena plu}a (emfizem), ponavqaju}e in -fekcije disajnih puteva, astma, hroni~ne opstruktivnebolesti plu}a, i dr.

— bolesti dece — ra|awe nedono{~adi, disajne smetwebeba, iznenadna smrt beba, slabokrvnost i neuhrawe nostdece, slabiji uspeh u {koli...

— bolesti nervnog sistema — razdra`qivost, glavo boqa,vrtoglavica, zapaqewe o~nog ìvca...

— druge bolesti — jutarwe ga|ewe i povra}awe, katarèluca, ~ir èluca i dvanaestopala~nog creva, pu{a~kaslabovidost, impotencija mu{karaca, o{te}ewe plod-nosti èna, o{te}ewe fiziolo{kog ciklusa ène...

Pu{a~ki katar plu}a (du{nica)

Disajni putevi i plu}a su neposredno izloèni uti cajuduvanskog dima. Samo sluzokoà disajnih puteva i tanki zidplu}nih mehuri}a spre~avaju direktan prelazak udahnutogdima u krv. Disajne puteve sa~iwavaju nos, `drelo, du{nik idu{nice. Oni spro vode udahnuti vazduh u plu}a. U plu}ima sevr{i raz mena gasovitih materija. Kiseonik iz vazduha dospe-va u krv preko plu}nih mehuri}a (ima ih preko 300 miliona).Povr{ina svih plu}nih mehuri}a ukupno iznosi oko 80 m2! Uciqu wihove za{tite postoje prirodne za{titne barijere.Ve}e ~estice ne~isto}e iz udahnutog vazduha zadràvaju se unosu, odnosno na sitnim dla~icama koje se nalaze na sluzokoìnosa (nosni filter).

Disajni putevi su sve do svojih najmawih razgranatih delo-va obloèni sluzokoòm, koja neprestano proiz vodi sluz. Nawenoj povr{ini se nalaze si}u{ne treperu}e dla~ice —trepqe, koje se naprestano wi{u prema ustima i na taj na~inistiskuju sluz zajedno sa dospelim stranim ~esticama, i to brzi-


nom od oko 1—2 cm u minuti. Pomo}u ovog va`nog mehanizma zasamopre~i{}avawe izbacuje se najve}i deo udahnutih ~estica.Katran iz duvanskog dima „su{i“ disajne trepqe, si}u{ne„metlice“ uz ~iju pomo} na{ organizam izbacije udahnutupra{inu. Sme| i lepqiv katran zaustavqa i poizvodwu sluzi,su{i sluzokoù nosa, `drela, usne dupqe a i plu}nih puteva.

Duvanski dim o{te}uje sluzokoù disajnih puteva ko~itransportni mehanizam trepqi i tako se strane ~estice vi{ene mogu odstrawivati. Me|utim, `lezde koje se nalaze u slu-zokoì i nadaqe proizvode sluz — kod pu{a~a ~ak i upove}anoj meri. Ova sluz se vi{e ne moè istisnuti pa setime suàvaju i zatvaraju sitniji disajni putevi. ôvekpoku{ava da ka{qawem oslobodi organizam ovog balasta.Jutarwi, nadraàjni ka{aq je poznat svakom pu{a~u.Za~u|uju}e je koliko se ka{qu i izbacivawu sluzi, kao simp-tomima bolesti, ne pridaje odgovaraju}a pa`wa. Jer, oba ovasimptoma, ako se duè vremena ispoqavaju, ukazuju na ve}poodmakle funkcionalne promene plu}a i disajnih puteva.

Blokada sistema za samopre~i{}avawe, prouzroko vanaduvanskim dimom, ima i daqe posledice: sluz, koja se zadràvana sluzokoì, predstavqa idealnu podlogu za razvoj bakter-ija. Zbog toga ~esto dolazi do zapaqewa ve}ih i mawih dis-ajnih puteva i izbacivawa sluzi sa gnojnim sadràjem. Kasnijezapaqewe zahva ti}e i dubqe slojeve disajnih puteva. Oni gubesvoj prvobitni oblik i nastaju pro{irewa u obliku kesa, atime se, naravno, funkcija organa trajno remeti.

Plu}no-kataralni simptomi (ka{aq, iz bacivawe sluzi)ako traju vi{e od tri meseca u toku godine i ponavqaju setokom nekoliko godina, uzrokuju hroni~ni katar du{nica.Usled promena na wihovom zidu, preterane produkcije sluzi i~estih zapaqewa, odnosno stawa nadraènosti sluzokoè,nije vi{e mogu}a ravnomerna raspodela vazduha u plu}ima izato dolazi do „gubqewa daha“, najpre prilikom telesnihnaprezawa (npr., pewawe stepenicama), a kasnije i u stawumirovawa. Tako, dolazi do hroni~nog nedostatka kiseonika u


tkivima organizma, a to dovodi do smawewa ukupnih telesnihsposobnosti. âk se i u ovom poodmaklom stadijumu promenamoè poboq{ati stawe ukoliko se prestane sa pu{ewem.

Hroni~na opstruktivna bolest plu}a (HOBP)

Hroni~na masovna plu}na bolest, jedna od najve}ihzdravstvenih problema u svetu. Najteà bolest pu{a~a,traje dugo a patwe su stalne, dawu i no}u. Uvek je, obi~no,udruèn sa katarom du{nica. Plu}ni mehuri}i se neprestanoi prekomerno {ire i vremenom gube svoju elasti~nost, smawu-ju funkcionalnu sposobnosti i stapaju se u ve}e vazdu{nekese. Time se neprekidno smawuje povr{ina plu}a koja sluì zarazmenu kiseonika. êsta zapaqewa doprinose da seelasti~nost tkiva jo{ vi{e smawi. Na kraju nastaje klini~kaslika tzv. emfizema plu}a sa zna~ajnim smetwama pri disawu.Nastaje tako udruèna bolest plu}a — hroni~na opstruktivnabolest plu}a. (katar i emfizem plu}a — zapaqewe du{nica ipro{irewe plu}nih alveola — HOBI), ~etvrti uzrok smrtnos-ti u svetu. Osobe sa emfizemom plu}a ose}aju nedostatak vaz-duha, di{u duboko da bi se nadisali, ka{qu, prekidaju san, sedeprinudno no}i na krevetu radi ka{qa, ~ujnog disawa, uvek „sip-wive“, gube snagu, gube ìvotnu energiju, gube radnu sposobnost.

Iako prekinu pu{ewe mogu}a su neka poboq{awa aliizle~ewa nema. Srce pati i zbog takvih promena u plu}ima izdruèna o{te}ewa plu}a i srca vode u smrt, polako, sigurnou smrt sa dugotrajnim mukama, patwama, najteìm koje pu{ewe„podaruje“. Oteàno je naro~ito izdisawe: plamen {ibice seduvawem ne moè ugasiti ni sa razdaqine od 15 cm. Jo{ jednomse mora ista}i ~iwenica da ve} i mladi pu{a~i imaju smawen„u~inak disawa“, iako se jo{ ose}aju potpuno zdravi. Pomo}uispitivawa funkcije plu}a mogu se otkriti ve} i po~etnepromene na najosetqivijim disajnim putevima i utvrditielasti~nost plu}a. Zbog toga svaki trajni nadraàjnika{aq treba shvatiti kao signal koji upo zorava da je potreb-


no potraìti pomo} lekara i prestati sa pu{ewem.Hroni~ni katar du{nica (plu}a) i emfizem plu}a kod

pu{a~a se „spoje“ i stvaraju hroni~nu opstruktivnu bolestplu}a koja je ~etvrti uzrok smrtnosti u svetu. Ka{aq,gu{ewe, oteàno kretawe se ne mogu izle~iti. Rana dijagnozabolesti daje nade za uspe{nije le~ewe.

Mnogi pu{a~i boluju od hroni~ne opstruktivne bolestiplu}a a da to ne znaju. Odgovori na ova pitawa pomo}i}e vamda to saznate — testirajte sebe:•Da li skoro svakog dana ka{qete vi{e puta? DA NE•Da li se zamarate brè od osoba Va{ih godina? DA NE•Da li imate vi{e od 40 godina? DA NE•Da li ste pu{a~ ili biv{i pu{a~? DA NE

Ako ste na tri ili vi{e postavqenih pitawa odgovorilisa „DA“ razgovarajte sa svojim lekarom da li je potrebno daispitate funkciju plu}a, radi aktivnog le~ewa ove te{kebolesti.

Rak plu}a pu{a~a

Pove}ano pu{ewe duvana je neposredan uzrok zas -tra{uju}em porastu raka plu}a. Duvan ima sedam doka zanihkancerogenih supstanci, koje uzrokuju rak. Ostali mogu}ifaktori, kao npr., zaga|en vazduh, uti~u na nas tanak rakaplu}a u neuporedivo mawoj meri.

Plu}no tkivo, stalno nadraèno duvanskim dimom, pred-stavqa plodno tlo za nastanak raka plu}a, odnosno du{nica.Ova bolest je danas najopasniji i naj~e{}i oblik raka kodmu{karaca. Broj smrtnih slu~ajeva zbog raka plu}a i disajnihputeva se od 1952. godine do danas vi{e nego udvostru~io.Preko 90% svih utvr|enih obo qewa od raka plu}a jeotkriveno kod pu{a~a. Rizik i od drugih lokalizacija raka jekod pu{a~a, tako|e, ve}i nego kod nepu{a~a. I u ovim slu~aje-vima rizik od raka plu}a zavisi od broja popu{enih cigare-


ta. Vi{e od 20 popu{enih cigareta dnevno pove}ava rizik odraka plu}a za 15 do 25 puta u odnosu na nepu{a~a. U na{ojzemqi godi{we oboli preko 30.000 gra|ana od raka plu}a.

Izgledi za ozdravqewe kod raka plu}a su lo{i. [ansabolesnika da doìvi jo{ 5 godina mawa je od 10%. To zna~i dasamo jedan od 10 bolesnika doìvi jo{ slede}ih 5 godina. Ranootkrivawe raka i wegovo hi rur{ko le~ewe daju ne{to boqerezultate. Rak na plu}ima se ne moè videti na rentgenskojslici, dok ne dostigne veli~inu od najmawe 1 cm u pre~niku, a tozna~i da se neopaèno razvija pre nego {to se otkrije. Naj~e{}isimptomi koji ukazuju na rak plu}a su: ka{aq, iska{qavawe,bolovi u grudima, smetwe u disawu i izbacivawe krvi.

Svaki okoreli pu{a~ treba da se preventivno pregledasvakih 4—6 meseci, i najboqe je da ostavi pu{ewe, u komslu~aju ima svoju {ansu da se spase raka plu}a: ve} 3 godineposle prestanka pu{ewa izgledi spasa za wega su znatno boqi,a posle slede}ih 10 godina rizik od raka plu}a se tolikosmawi da se izjedna~uje sa rizikom nepu{a~a.

Pu{a~ko srce

Tipi~na oboqewa plu}a i disajnih puteva javqaju se bezsumwe kao posledica direktnog kontakta sluzokoè saduvanskim dimom i sastojcima katrana. Nasuprot tome, ugqen-monoksid, koji se nalazi u duvanskom dimu, kao i nikotin kojiprelazi u krvotok, uzrokuju mnoga oboqewa srca i krvotoka.Pu{ewe smawuje snabdeve nost tkiva kiseonikom a ovonaro~ito negativno deluje na organe sa ve} poreme}enim krvo-tokom. Za nastanak obolewa srca i krvotoka kod pu{a~a je,pored ugqen monoksida, uzro~nik pre svega nikotin.

1. Ugqen-monoksid — otrovni gas duvanskog dima (oko 3—4%).Udi{e se u plu}a i vrlo brzo vezuje za hemoglobin i timesmawuje mogu}nost transporta kiseonika. Zasi}enost hemo-globina ugqen-monoksidom kod inten zivnog pu{a~a (20 i vi{ecigareta dnevno) dostiè 10—20%. Normalne vrednosti su


ispod 1%. Ve}e udisawe ugqen-monoksida kod okorelih pu{a~adirektno uzro kuje nedostatak kiseonika u tkivima i organ-ima. Ali, ugqen-monoksid je uzrok i prevremenom zakre~ewusr~anih i drugih krvnih sudova kod pu{a~a, odnosno onpoja~ava zakre~avawe i pove}ava masne naslage krvnih sudova(arterioskleroza). Krvni sudovi pu{a~a ubrzano stare. Naukakaè „~ovek je toliko star koliko su mu krvni sudovistari“ i zato pu{a~i brè stare nego nepu{a~i.

2. Nikotin — jak otrov koji su ava krvne sudove i time neg-ativno uti~e na snabdevenost organizma krvqu. Svakim udahomdima cigarete pove}ava se krvni priti sak i broj otkucaja srca.Srce je nepotrebno izloèno ve}im naporima. Ovo dodatnonaprezawe sr~anog mi{i}a zahteva ve}e koli~ine kiseonika.Me|utim, ugqen-monoksid je veliki deo kiseonika „istisnuo“iz krvi i tako dolazi do ozbiqnog nedostatka kiseonika.

Pu{ewe i samo jedne cigarete moè izazvati sr~ani napad— bol u predelu srca, ose}awe straha, stezawe u grudima ilupawe srca, i to naro~ito onda kada je pu{ewe istovremenopovezano sa nekim telesnim naprezawem. Ako su, povrh toga,jo{ i krvni sudovi srca usled zakre~ewa suèni, tada kodpu{a~a sr~ani napad moè dovesti do infarkta srca.Naj~e{}i uzrok infarkta srca je nikotin a tek onda tempoìvota. U kombinaciji ova dva uzroka strada tre}i — srce.Ovim je naro~ito ugroèna sredwa starosna grupa oko 45 god-ina. Svaki infarkt srca kod pacijenata ispod 40 godina jeskoro iskqu~ivo kod pu{a~a.

Nauka je utvrdila — pu{ewe je jedan od najve}ih faktora rizikaza infarkt srca. Opasnost je naro~ito velika, ako se tomepridruè i ostali faktori rizika kao npr., visoki krvni priti-sak, {e}erna bolest, pre komerna telesna teìna i stres. Rizik odpu{ewa di rektno zavisi od broja dnevno popu{enih cigareta.Vi{e od 20 cigareta dnevno pove}avaju rizik za pu{a~a {est putau odnosu na nepu{a~e. Ako se pu{ewe, visok pritisak i pove}anatelesna teìna istovremeno javqaju kao faktori rizika,mogu}nost oboqewa od in farkta se pove}ava za 10 puta. Posle


infarkta, kod pu{a~a ~esto dolazi do poreme}aja ritma rada srca{to dovodi do te{kih komplikacija. Iako posle sr~anog na pada80—90% pu{a~a prestane da pu{i, oni imaju mawe {anse dapreìve prve 4 nedeqe posle infarkta nego nepu{a~i. Po{to seishod infarkta srca ne moè pred videti, svako treba da odmahprestane sa pu{ewem ~im oseti prve simptome i sr~ane tegobe.

Pu{a~ka noga

Pu{ewe ne ugroàva samo srce ve} uzrokuje i zakre~ewakrvnih sudova a posebno ugroàva krvotok u nogama, pa od 100bolesnika, koji pate od smetwi krvotoka u nogama, 99 su pu{a~i.

Pu{a~ka noga je te{ko oboqewe usled suàvawa i za~epqe-wa arterija u nogama, pra}eno uvek jakim bo lovima pri hodawu.Oboqewe se brzo razvija, naro~ito posle 40. i 45. godine ivota.U stawu mirovawa krvotok jo{ nekako i funkcioni{e.Prilikom hodawa, me|utim, raste potreba mi{i}a zakiseonikom. Su eni krvni su dovi (nagli) spre~avaju ve}i dovodkrvi, a time i kiseonika. Iznenadni bol pri hodawu je signal zaakutni nedostatak kiseonika, {to bolesnika primorava dastane. Posle nekoliko minuta pacijent nastavqa da hoda, da {epaa }opawe se nastavqa sve dok se bolovi u nogama opet ne pojave.Ako se u kra}im razmacima javqaju bolovi, suèwe krvnih su -dova je ja~e. Nastavqawe pu{ewa jo{ vi{e pogor{ava situaciju.Dijagnostika oboqewa je laka. Le~ewe, pa i operacija, ovihkrvnih sudova pomaè samo ako se pres tane sa pu{ewem. Ko nijeu stawu da se odrekne ciga rete, mora o~ekivati nekrozu (izumi-rawe) palca, prstiju i stopala jedne ili obe noge i kona~noampu taciju, odsecawe noge. Muke, uàsne patwe se ne zavr{avajusa odsecawem noge... i druga noga je bolesna, tragedija se nas-tavqa samo je ovde smrt nagrada. Takva osaka}enost je tragi~naposledica pu{a~kog neodgovornog pona{awa.


Pu{ewe i ~ir èluca

Poznato je da pu{a~i vi{e obolevaju od ~ira — ulkusa naèlucu i crevima nego nepu{a~i. Pu{ewe uti~e na lu~eweèluda~ne kiseline i uvek je ovo povezano sa nastankom ~irau èlucu i crevima. Le~ewe ~ira moè biti uspe{no samo akose potpuno prestane sa pu{ewem. Svaki pu{a~ koji ima muku,ga|ewe, bolove i pritisak u èlucu ili ima ose}aj nadutostiodnosno gubi apetit, morao bi posetiti lekara radiutvr|ivawa uzroka ovim tegobama. Ove nekarakteristi~netegobe mogu ukazati i na postojawe raka u èlucu, koji je dvaputa ~e{}i kod pu{a~a nego kod nepu{a~a.

Pu{ewe i seks

Pu{ewe je lo{e za seksualni ìvot mu{karca, jersniàva nivo testosterona (mu{ki polni hormon) u krvi ato pove}ava verovatno}u za impotenciju (polna nemo}),naro~ito kod mladih osoba. Dokazala su ba{ to novaistraìvawa. Nau~nici na ameri~koj klinici Minesota#Mejo“ pratili su 1.300 mu{karaca i utvrdili da pu{a~iimaju mnogo ve}i rizik za razvoj erektilne disfunkcije odnepu{a~a. Pu{a~i u ~etrdesetim godinama, najmla|oj grupi uovom prou~avawu, ispoqili su najve}u verovatno}u za pojavusmetwi sa erekcijom. U pore|ewu sa vr{wacima nepu{a~ima,ona je trostruko ve}a.

Pu{ewe, tako|e, pove}ava rizik od impotencije u pedese-tim i {ezdesetim godinama, ali ne u tolikoj meri, a kod 70-godi{waka je gotovo zanemarqiva. Ovakvi podaci nimalo neiznena|uju, tvrde ameri~ki istraìva~i. Stariji mu{karciimaju mnogo drugih nevoqa koje generi{u impotenciju, kao{to su — {e}erna bolest, bolest srca, visoki pritisak... Kodmla|ih mu{karaca #pu{a~ka impotencija“ nije zamaskirananekim drugim medicinskim bolestima.


Pu{ewe i umirawe

U dana{we vreme nije vi{e uop{te potrebno dokazi vati —da pu{ewe o{te}uje organe i tkiva ~ove~jeg tela i da subolesti pu{ewa naj~e{}i uzrok smrtnosti. Broj smrtnihslu~ajeva okorelih pu{a~a u svim starosnim grupama je znat-no ve}i nego kod nepu{a~a. Cigareta ubija gra|anesiroma{nih zemaqa i siroma{ne gra|ane u bogatim zemqama{irom sveta. U mla|im i sredwim starosnim grupama izme|u 35i 54 godina stopa smrtnosti je kod intenzivnih pu{a~a 2—3 putave}a nego kod nepu{a~a. Kod jednog 30-godi{weg pu{a~a koji uproseku pu{i 1—2 kutije cigareta, o~ekivani ìvotni vek je za15—25 godina kra}i nego kod nepu{a~a. Nau~no je dokazano dapu{ewe duvana skra}uje ìvot do 15—25 godina, mada nekaistraìvawa govore da se skra}ewe ìvota kod pu{a~a kre}e ido 25 godina. Ukoliko se ra nije po~iwe sa pu{ewem, utoliko jerizik ranijeg umirawa ve}i. Najve}em riziku je izloènaosoba koja po~ne da pu{i pre svoje 15. godine.

U svetu svake godine bolesti pu{ewa uzrokuju oko pet mil-iona prevremene smrti od ~ega najmawe 500.000 u Evropi.Izra~unato je da svakih 10 sekundi umire po jedna osoba odposledica pu{ewa duvana. Prognozira se da }e u svetu od posled-ica pu{ewa umi rati sve vi{e, ~ak 30.000 dnevno a za mladepu{a~e se predvi|a da }e od 1.000 novih pu{a~a: jedan biti ubi -jen, {est }e poginuti u saobra}ajnim nesre}ama a 250 }e prevre-meno biti ubijeno (R. Peto). U SAD 25% od svih umrlih se prip-isuje pu{ewu duvana, a najboqe je to iskazao R. Kenedi „Svakegodine cigarete ubiju vi{e Amerikanaca nego {to je poginu-lo u prvom svetskom, ko rejskom i vijetnamskom ratu“.Pu{a~ke bolesti koje naj~e{}e uzrokuju smrt kod pu{a~a su: rakplu}a (95% kod pu{a~a), hroni~ni katar i pro{irewe plu}a(90% kod pu{a~a) i skoro svaki infarkt srca pu{a~a mla|ihod 50 godina. Istraìvawa su pokazala da: od 20 umrlih od


infarkta, 19 su bili pu{a~i (Hegglin, Cirih); od 205 umrlih odinfarkta srca pre 44 godine samo dva su bili nepu{a~i(Ependorf, Hamburg); druge bolesti pu{ewa uzrokuju smrtnostnajmawe 19% (istraìvawa u Engle skoj).

Nedavno dvogodi{we istraìvawe De~ije kraqev skebolnice, sprovo|eno {irom Engleske, pokazalo je da u ~ak 62%slu~aja smrti beba majka pu{i. Sli~ne rezul tate su dobili iistraìva~i u Americi, Novom Zelandu i Skandinaviji.Pu{ewe je, kako zakqu~uju britanski lekari, faktor rizikaza bebe. Ako je beba osam sati dnevno u prostorijama u kojimase pu{i, beba ima osam puta ve}i rizik za iznenadnu smrt.Ovaj rizik se pove}ava 100% za svaki sat proveden u atmos-feri zaga|enoj duvanskim dimom (P. Fleming).

U SR Jugoslaviji u 1994. godini je umrlo: od raka plu}a3.692, od hroni~nog katara plu}a 1.800, od infarkta srca10.232, a od ostalih bolesti pu{ewa 20.836 {to ukupno iznosi36.550, odnosno 34,7% od svih umrlih osoba u toku 1994. godinesu uzrokovale pu{a~ke bolesti.

Svetska zdravstvena organizacija upozorava: smrtnostpu{a~a je za 80—100% ve}a od smrtnosti nepu{a~a; pu{eweduvana je najve}i pojedina~ni uzrok prevremene smrti, (ibolesti pu{ewa) koji se moè spre~iti sa najmawe finansi-jskih sredstava; pu{a~i }e sve vi{e umirati u budu}nosti;pu{ewe }e u budu}nosti zaseniti sve ostale uzro~nike pre-rane smrti „duvan je odgovoran godi{we za preko 14% od svihsmrti i ko{ta SAD 100 milijardi dolara“ — bolesti srca,malariju, tuberkulozu, sidu, nesre}e; pu{ewe i sida su jedinizna~ajni uzro~nici prevremene smrti koji beleè porast.

Pu{ewe i zdravstveni radnici

Zdravstveni radnici su formalno i neformalno liderisvoje sredine, osobito u oblasti zdravstvene za{tite.


Stanovni{tvo, uglavnom, ima poverewe u wih, a ovi su uobavezi da to poverewe opravdaju i ostvare najvi{i stepenzdravqa u sredini, koju opsluùju. Ako su i ~lanovidru{tvenih organizacija, raznih udruèwa i odbora (Crvenikrst, Crkveni odbor, profesionalna udruèwa, politi~kapartija...) onda treba i da koriste priliku i ukqu~e pitawepu{ewa (medicinske, socijalne, ekonomske i druge aspekteduvana), u pri oritetnu listu aktivnosti te organizacije, ~ijisu oni ~lanovi.

Mnogi zdravstveni radnici pu{e, i/ili ~lanovi wi hovihporodica pu{e, pa ako oni prestanu da pu{e, onda primeromveoma mnogo i pozitivno doprinose podizawu zdravqa svojesredine. Neki zdravstveni radnici oklevaju da pruàjuantipu{a~ke savete, pomo}, veruju}i da ih pu{a~ ne}eslu{ati dovoqno, te je za ovakve nu`na dodatna stru~na obuka,osobito za one u primar noj zdravstvenoj za{titi.

Zdravstveni radnici imaju obaveze i priliku da inici-raju primenu mera za spre~avawe pu{ewa, na nivou: pojedi-naca, socijalnih grupa, lokalne zajednice, zdravstvenihustanova i dru{tva u celini. Zdravstveno vaspitawe idosledno pona{awe — nepu{ewe svih zdravstvenih radnika, uwihovom svakodnevnom radu sa pacijentima, su osnovni pre-duslovi i kqu~ne uloge za realizaciju sveukupne strategijespre~avawa stanovni{tva od pu{ewa.

U za{titi i unapre|ewu zdravqa naroda zdravstvo jejedan od ~etiri osnovna stuba borbe protiv pu{ewa, te i zatosvaki zdravstveni radnik treba:— da ne pu{i,— da podsti~e ostavqawe pu{ewa,— da informi{e o {tetnosti pu{ewa,— da usvoji nepu{a~ku politiku,— da kreira nepu{a~ku sredinu u ustanovi,— da odvra}a mlade od zapo~iwawa pu{ewa, — da spre~ava sve zakonske prekr{aje o pu{ewu,— da podsti~e ostavqawe pu{ewa,


— da pruà pomo} pu{a~ima kod odvikavawa od pu{ewa,— da razvija antipu{a~ke programe svoje sredine,— da istraùje ra{irenost pu{ewa,— da spre~ava po~etak pu{ewa kod omladine,— da zaustavqa promociju duvana,— da zna sve o posledicama pu{ewa,— da zdravstvenim vaspitawem obuhvati sve gra|ane svoje sre-

dine, masmedija, {kole,— da se pridràva Deklaracije zdravstvenih radnika Evrope,— da ukazuje na smawewe opasnosti po zdravqe, po prestanku

pu{ewa.Intervencije zdravstvenih radnika su nemerqive, u odno-

su na druge u~esnike, u Antipu{a~kom pokretu i zbog veoma~estih kontakata sa pu{a~ima i wihovog velikog i uspe{noguticaja na zdravo pona{awe pacijenata, a {to nije prisutno kodnemedicinskih profe sija. Bitno je da zdravstvena slu`ba, u sis-temu, prihvati svoju odgovornost u spre~avawu pu{ewa, ina~e}e, u protivnom, postati svedok {irewa pu{ewa, rastaneèqenih posledica i poni{tavawa svih preduzetihantipu{a~kih mera. U osnovi svakog uspeha je ~ovek i wegovadelatnost, te se zato i zdravstveni radnici moraju oslawati nastanovni{tvo svoje sredine u An tipu{a~kom pokretu.Zdravstvena slu ba (i zdravstveni radnici) kao osnovni stubAntipu{a~kog pokreta ima mnogobrojne obaveze, a naro~ito:— da formira antipu{a~ki odbor, od svih struktura

zaposlenih u zdravstvu,— da izradi i sprovodi antipu{a~ki program zdravstvene

ustanove, — da inicira zabranu prodaje i promociju duvana u

zdravstvenoj ustanovi i wenoj okolini,— da zabrani pu{ewe u zdravstvenoj ustanovi pacijentima,

posetiocima i osobqu,— da unapredi sve zdravstvene aktivnosti za stvarawe zajed-

nice bez pu{ewa, ukqu~uju}i i pomo} pu{a~ima uodvikavawu od pu{ewa.


Zdravstveni radnici, celokupna zdravstvena slu`ba,mogu mnogo da u~ine i spre~e razvoj pu{ewa kod dece i omla-dine i da pomognu pu{a~ima da ostave pu{ewe, bez nekihdodatnih finansijskih sredstava, a uz malo dobre voqe idobro~initeqskog saveta svojim pacijentima „Ostavitepu{ewe u ime zdravqa, lepote i kulture ìvota“. A za{tozdravstveni radnici, ili bar ve}ina, gorwe obaveze neizvr{ava, verovatno }e mlade generacije koje dolaze, nevini-je od nas, hladno rasu|ivati i ceniti objektivnije dosada{welekare strasne pu{a~e, osobito wihove pedago{ko-vaspitnefunkcije. Zaboravqaju, nauka je dokazala {tetnost pu{ewa pozdravqe pojedinaca i naroda u celini, a zdravstveni radnicisu u obavezi da {tite i unapre|uju zdravqe naroda. U razvi-jenom svetu lekar pu{a~ je prava retkost, a na medicinskifakultet, u nekim sredinama (Kina), zdravstveni radnik ranomora da se opredeli #pu{ewe ili rad u zdravstvu“. Primaju sesamo nepu{a~i uz pismenu obavezu da ne}e nikada pu{iti.

Deklaracija zdravstvenih radnika Evrope

Kao lekar ili zdravstveni radnik1. Uveren sam u {tetno dejstvo duvana

— za pu{a~a,— za osobe koje ìve sa pu{a~em,— za dru{tvo u celini.

2. Znam da je duvan droga koja razvija dvojaku zavisnost,psihi~ku i fizi~ku,

3. Spreman sam da pomognem pu{a~ima koji èle da ostaveduvan, — da pu{a~ima pruìm odgovaraju}u pomo},— da pu{a~ima pruìm psiholo{ku podr{ku u toku

odvikavawa.


4. @elim da smawim broj pu{a~a me|u svojim pacijen tima— prekinu}u da pu{im i tako postati primer nepu{a~a,— ne}u dozvoliti pu{ewe u ~ekaonici,— odlu~no }u savetovati svojim pacijentima i wihovim

porodicama da ne pu{e,— u~estvova}u u zdravstvenom vaspitawu, osobito mladih

osoba,— preporu~iva}u nepu{ewe pu{a~ima sa kojima dolazim u

kontakt.5. Shvatam da imam veliku odgovornost ne samo za paci-

jente nego i za dru{tvo u celini— zahtevam od vlade da preduzme odgovaraju}e preventivne

mere.Mi, evropski lekari i zdravstveni radnici, ~vrsto smo

odlu~ili da podrìmo stavove ove Deklaracije i da se ujedin-imo u ciqu smawewa pu{ewa koje je naj va`niji preventabil-ni faktor rizika od bolesti, invalidnosti i prevremenesmrtnosti.

Evropsko medicinsko udruèwePU[EWE ILI ZDRAVQE — EMASHSvetska zdravstvena orga nizacija

Ocene i zakqu~ci Simpozijuma o pu{ewu

Na Simpozijumu, u toku kongresa o alkoholizmu i narko-maniji izloèni su referati po temama u pro gramu. Pu{eweje sagledano sa svih aspekata: zdravstvenih, socijalnih,eti~kih, pravnih i ekonomskih. Ocene i zakqu~ci su:

1. Pu{ewe je najra{irenija bolest zavisnosti i moè senajuspe{nije i najjeftinije prevenirati.


2. Pu{ewu nije posve}ena dovoqna dru{tvena i stru~napa`wa, iako je pu{ewe prvi korak u razvoju drugih zav-isnosti, alkoholizma, narkomanije pa i side.

3. Bolesti pu{ewa u na{oj zemqi uzrokuju prevremenusmrt u preko 34%, od ukupne smrtnosti.

4. WHO (1995) predlaè programe protiv pu{ewa sa trisegmenta: legislativa, edukacija i liderstvo.

5. Da svi skupovi zdravstvenih radnika budu nepu{a~ki,kao {to je bio nedavno odràn Kongres pulmologaEvrope (Barcelona, 1995) sa 3000 u~esnika.

6. Da svaki zdravstveni radnik bude uzor nepu{a~a, darutinski savetuje pu{a~e da ostave pu{ewe, da delujevaspitno u svojoj sredini i da redovno u~estvuje uantipu{a~kim akcijama.

7. Da se zaposleni u zdravstvu, poput prakse u Svetskojzdravstvenoj organizaciji i zapo~etih procesa u razvi-jenim zemqama opredele za: rad u zdravstvu ilipu{ewe.

8. Da se postoje}i Zakon o pu{ewu u potpunostiprimewuje osobito u zdravstvenim ustanovama i {kola-ma. Za nesprovo|ewe i kr{ewe zakonskih odredbi kon-sekvence treba da snosi prvenstveno rukovodilacustanove.

9. Da se u {kolski program inkorporira novi predmet:Zdravstveno vaspitawe, Zdrav ìvot i sl., i obezbedikontinuirano u~ewe o zdravqu, o samo za{titi iunapre|ewu zdravqa pa i o spre~avawu bolesti zavisnosti.

— Z A K Q U ^ C I —JUGOSLOVENSKI KONGRES O

ALKOHOLIZMU I NARKOMANIJIBeograd, 1995.


Antipu{a~ki pokret

U razvoju Antipu{a~kog pokreta sveta zna~ajne su trigodine: 1962, 1970, 1974., i tada: Britanski Kraqevski lekars-ki kolex povezuje pu{ewe duvana sa o{te}ewem zdravqa(1962); glavni dràvni sanitarni inspektor SAD zakqu~uje:„Pu{ewe cigareta je {tetno za Va{e zdravqe“ (1970) iekspertni Odbor Svetske zdravstvene organizacijezakqu~uje „Pu{ewe je veliki uzrok o{te}ewa zdravqa i pre-rane smrti, koja se mogu sigurno spre~iti“ (1974). Posle ovihsaznawa po~eo je da se {iri Antipu{a~ki pokret, obuhvata-ju}i spre~avawe — prevenciju pu{ewa i rad na odvikavawu odpu{ewa svih pu{a~a, koji to èle. Osnovno na~elo za trajnodelovawe je kratka poruka SZO: „Porodica, zdravstvo,prosveta, masmediji — stubovi antipu{a~kog pokreta“.

Svetska zdravstvena organizacija je sa~inila Pre -poruke za suzbijawe pu{ewa (1974) za zemqe, svoje ~lanice ana osnovu nau~no utvr|enih ~iwenica: da je pu{ewe dominant-ni uzrok obolevawa, radne nesposob nosti i prevremenog umi-rawa; da se {iri i da se moè vrlo uspe{no spre~iti preven-tivnim aktivnostima dru{tvene zajednice. Iznosimo ovePreporuke u ne{to skra}enom obliku:

1. Koordinacioni odbor formirati na svim nivoimadru{tvene organizovanosti za suzbijawe — prevencijupu{ewa, obezbediti kadar, finansije...,

2. Nacionalni dugoro~ni program sa~initi, kontinui -rano isti ocewivati i povremeno revidirati. Ciqeviprograma su:

— smawiti broj novih pu{a~a me|u mladima, a odlagatipo~etak pu{ewa za {to kasnije,

— privu}i {to ve}i broj pu{a~a za odvikavawe,— u~initi sve da pu{a~ smawi broj popu{enih cigareta,

ako ne moè bez pu{ewa.


3. Vaspitne mere po~eti rano u porodici, pred{kolskimustanovama, osnovnoj {koli,

— isticati vrednosti dobrog zdravqa,— nagla{avati pozitivne strane nepu{ewa,— osposobiti odre|ene profesije za prevenciju:

zdravstvene radnike, u~iteqe, nastavnike, sportske rad-nike, novinare,

— informisati zaposlene o {tetnostima pu{ewa, pre -venciji, odvikavawu...,

— masmedije kontinuirano i planirano ukqu~ivati u pre-venciju.

4. Ugroène grupe— edukovati ène, posebno trudnice: da ne pu{e, da postanu

uzorni vaspita~i, da se ukqu~e u Antipu{a~ki pokret,— edukovati zdravstvene radnike: da ne pu{e, da traè da

bolesnici ne pu{e, da se ukqu~e aktivno u Anti pu{a~kipokret.

5. Zakonski regulisati— zabranu pu{ewa u zatvorenim prostorijama,— zabranu reklamirawa duvanskih proizvoda, — zabranu prodaje duvana deci i omladini,— obavezne oznake na pakliciama cigareta „[tetno po

zdravqe“,— deo poreskih prihoda namenski usmeriti za preven ciju

pu{ewa,— pove}ati porez na duvan.6. Stru~nu pomo}— organizovati odvikavawe od pu{ewa.7. Istraìvati— socijalne, psiholo{ke i farmakolo{ke uzro~nike

pu{ewa,— metodologiju planirawa i evaluacije vaspitno-edu -

kativnih mera,— sveobuhvatne aktivnosti protiv pu{ewa,— ra{irenost pu{ewa, osobito me|u zdravstvenim,


prosvetnim i dru{tvenim radnicima,— gubitke za dru{tvo zbog pu{ewa,— objaviti lokalno razultate istraìvawa.

Ove preporuke su uglavnom, podràne i pro{irene odOdbora eksperata Svetske zdravstvene organizacije i 1978.godine. Glavna svrha tih preporuka da se nepu{ewe prihvatikao zdravi oblik li~nog, kulturnog i dru{tvenog pona{awa.

Mnoge zemqe sveta, osobito Amerika, Engleska,Skandinavske zemqe... nekoliko decenija sprovode svojeAntipu{a~ke programe (vlade, nevladine organi zacije...) iznatno su smawile broj novih pu{a~a a pove}ali broj onihkoji su prekinuli pu{ewe i tako smawili konsekventneneèqene zdravstveno-ekonomske posledice pu{ewa. Tako supu{a~i ostavili pu{ewe: u Kanadi oko 5,6 miliona, u VelikojBritaniji preko 10 miliona, u SAD preko 40 miliona a uSkandi navskim zemqama stalno opada broj pu{a~a za 13—27%.Pu{ewe u ovim zemqama postaje nepristojni, kulturno nepri-hvatqivo i nepoèqno pona{awe. U zemqama Zapada, posebnou Americi vodi se dugo „rat“ izme|u pu{a~a i nepu{a~a,izme|u monstruozne duvanske industrije i miliona pu{a~kihbolesnika, izme|u medicine i laicizma.

Ameri~ka duvanska indus trija (F. Moris) je naoptuèni~koj klupi. Borci protiv pu{ewa su prikupilipodatke za optu`nicu ~ak na milione stranaca, a tu su iod{tetni zahtevi `rtava pu{ewa, obolelih pu{a~a, bolesni-ka od raka, emfi zema, astme... Mo}na i burna megapropagandauspeva da u mentalni miqe naroda utka svest „pu{ewe jeprostakluk i prizemno pona{awe“. îni se sve, ras plamsavase agitacija protiv pu{ewa, prevencija pu{ewa ubiraplodove u ovim zemqama. Amerika je „pakao za pu{a~e“, svudasu ovi prezirani, maltretirani, osramo}eni... ka`wavani, pa~ak i ako pu{e u svom stanu. Kom{ija je tu da alarmira, kaznesu enormne, 750 dolara. Saudi Arabija traì da se duvanskefirme stave na listu terorista zbog brojnih `rtava.„Duvanxija je, tako|e, terorista“.


Ofanziva antipu{a~kih snaga u Americi pove}avaostrakizam pu{ewa. Zabrane pu{ewa su sve brojnije, brojpu{a~a za posledwe tri decenije se smawio za 40% a proizvod-wa cigareta se stalno uve}ava. Ova miste rija se lakoobja{wava — izvoz cigareta u tre}i siroma{ni svet.

Antipu{a~ka kampawa se {iri razvijenim svetom. Posleenergi~nog proterivawa duvanskog dima u Americi i Evropakora~a utabanim stazama, {titi zdravqe naroda od duvanskog dima- zabranila je pu{ewe na javnim mestima. Posle nekoliko zemaqastarog kontinenta i Italija je zakonom #proterala“ duvanskidim iz svih barova, pabova, restorana (ima ih oko 240.000),diskoteka (oko 2.500). Ko ne po{tuje Zakonske odredbe ka`wavase: vlasnik nov~ano (220—2.000 evra); rad objekta se zabrawuje dotri meseca; nedisciplinovani pu{a~i bivaju ka`weni — 25—250evra. Koriste narodom osvedo~eno pravilo: #Po xepuneposlu{ne“, to je za wih jedino uspe{na #Vaspitna palica“.Zakonske rigorozne mere protiv pu{ewa duvana su usvojene isprovode se u zemqama na{eg okruèwa — Hrvatska, Bugarska.

Iako, na{e zabrane pu{ewa retko gde i ko po{tuje, dràvaje #zakazala“, nema inspektora, a {ta }emo sa zdravqem. Trebanam jedan ministar, stru~an, siguran i odvaàn za za{tituEvropske unije… a ne Tomica, poslu{ko #Nomen est omen“, kaùstari Latini. Ima i izuzetaka, pa tako — #Pansion Kamaq“ naZlatiboru uvodi novine u poslovawu — nude}i usluge iskqu~ivonepu{a~ima. Pod sloganom #Zona bez duvanskog dima“, oni nudepravi #ukus“ zlatiborskog vazduha punog kiseonika, ozona,cvetnih livada i borovih {uma... ovaj pansion na posledwemSajmu turizma u Beogradu nagra|en, kao jedini turisti~kiobjekat u Srbiji sa sadràjem za nepu{a~e.

Poveqa protiv pu{ewa duvana

— îst vazduh bez pu{a~kog dima je bitna komponenta,osnovno pravo na zdravqe i na nezaga|enu okolinu.

— Svaki gra|anin ima pravo da bude informisan o ne


merqivim opasnostima od pu{ewa.— Svi gra|ani imaju pravo na vazduh bez pu{a~kog dima u

zatvorenim prostorijama i u transportu.— Svako dete i odrasli imaju pravo da budu za{ti}eni od

propagande o duvanskim proizvodima i da dobiju sve potreb-ne mere i ostalu pomo} za odupirawe zapo~iwawu pu{ewa.

— Svaki radnik ima pravo da udi{e vazduh u radnim pros-torijama koji je nezaga|en pu{a~kim dimom.

— Svaki pu{a~ ima pravo na pomo} u èqi da ostavi pu{eweduvana.


Poveqa o politici pu{ewa duvana— preporuke evropskim vladama —

1. Da priznaju i podràvaju pravo gra|ana na ìvot bez dima,pravo na sve` vazduh.

2. Da informi{u svakog ~lana dru{tva o opasnostima odpu{ewa duvana i o ra{irenosti te pandemije.

3. Da predvide u Zakonu pravo na zajedni~ku sredinu bez duvan-skog dima.

4. Da zabrane reklamirawe, sponzorisawe i promocije duvan-skih proizvoda.

5. Da uvedu destimulativne mere pu{ewa, putem pro gresivnogpove}awa cena.

6. Da zabrane nove metode plasirawa nikotina i zaus tavebudu}e marketin{ke strategije industrije du vana.

7. Da uvedu porez od najmawe 1% od prodaje duvana, u koristFonda za prevenciju pu{ewa duvana i za promociju zdravqa.

8. Da prate kretawa pandemije pu{ewa i procewuju efikas-nost do sada preduzetih protivmera.

9. Da grade savezni{tvo izme|u svih delova dru{tva koji èleda promovi{u dobro zdravqe.


10. Da osiguraju {iroku podr{ku i dostupnu pomo} pu{a~imaduvana a koji èle da ostave pu{ewe.

IEvropska Konferencija (1988)— Preporuke Evropskim vladama —

Antipu{a~ki pokret u Jugoslaviji

U na{oj zemqi, u skladu sa preporukama SZO, for miran jeJugoslovenski Koordinacioni odbor protiv pu{ewa (1988),multidisciplinarno telo, sa zadatkom: da priredi Okvirniprogram prevencije pu{ewa duvana i da podsti~e i koordini-ra sve antipu{a~ke aktivnosti raznih subjekata, u republika-ma i pokrajinama. Deluje u okviru Jugoslovenskog Saveza zaprevenciju alkoholi zma, narkomanija i nikotinizma (JUS-PAN). Osnovno na~elo za trajno delovawe (moto) je sintag-ma: „Zdravqe svima, Jugoslavija bez dima“. AktivnostiOdbora su bile mnogostruke, kao {to su:

— Priprema i usvajawe Jugoslovenskog okvirnog pro gramaprevencije pu{ewa duvana.

— Priprema, usvajawe i realizacija Godi{wih opera tivnihprogorama aktivnosti. Programi su sadràvali:zdravstveno-vaspitne aktivnosti, propagandne aktiv nosti,organizaciju dva Jugoslovenska simpozijuma, izdava~kudelatnost, me|unarodnu saradwu, zakono davne aktivnosti.

Ostvarena je saradwa sa brojnim subjektima u Anti -pu{a~kom pokretu Jugoslavije, kao {to su: masmediji, Crvenikrst, onkolo{ka dru{tva, Privredna komora, omladinske orga-nizacije, prosveta..., a rad Jugoslovenskog odbora protivpu{ewa je formalno nastavqen i u ova za nas te{ka vremena.Ipak, mora se re}i — borba protiv pu{ewa je organizovana pro-gramska aktivnost dràve i celog dru{tva. U Americi preven-cija pu{ewa je smawila broj obolelih od raka plu}a na minimum.Kod nas su svi zatajili — dràva, porodica, {kola, zdravstvo...


Pu{ewe ugroàva ìvot

Pu{ewe je planetarno zlo, usud koji uni{tava zdravqe iìvot. Svetska zdravstvena organizacija upozorava pu{ewe jeprvi i najva`niji uzrok bolesti i prevremene smrti. Naplaneti godi{we umre oko 5 miliona pu{a~a na svakih 10sekundi po jedan pu{a~/ica. Svaki pu{a~ ìvi nezdravo,bolesno a i wegova okolina trpi (prinudno/pasivno pu{ewe).SZO traì da svaka dràva usvoji politiku, strategiju i pro-gram protiv pu{ewa i koristi trojake mere protiv pu{ewa:zakonske, edukativne i motivacione, i tako za{titi zdravqenaroda i smawi enormne ekonomske izdatke za le~ewe pu{a~a.

Napredne, razvijene zemqe sveta se #dràvno“ bore protivduvana i pu{ewa. Poznato je da su proizvo|a~i duvana u pro-teklih 15 godina ostvarili ogroman profit, mo`da ve}i nego{to su i o~ekivali. U~e{}e duvana u proizvodwi cigaretaiznosi samo 17 odsto a sve je drugo repromaterijal, a na{adràva uvozi i jedno i drugo. îsta „ra~unica“, ne samozdravstvena, nego prevashodno ekonomska je napredne zemqeopredelila za za{titu dràvnog buxeta i zdravqa naroda, pasankcioni{u i proizvo|a~e cigareta i pu{a~e. [ta ~ekana{a vlast, nova, koja brine o zdravqu naroda?

Irska je prva zemqa u Evropi u kojoj su cigarete proter-ane iz pabova, restorana, hotela i srodnih javnih okupqawa.Kazna je enormna 3.000 evra za svakoga ko prekr{i zakon...gubitak posla za zaposlene.

Otprilike u vreme kada su to u~inili Irci, totalna pro-hibicija uvedena je i u Wujorku, gradu sa 1,3 miliona pu{a~a.U drugim ameri~kim krajevima, recimo u Kaliforniji sli~nezabrane su ve} dugo u toku, ba{ kao i golemi sudski procesiposle kojih najmo}nije duvanske korporacije naslednicimapoprili~nog broja od raka plu}a preminulih moraju dapla}aju stvarno enormne od{tete. Na starom kontinentu su,pak, otkrili da pu{a~e od omiqene strasti ne uspevaju da


odvrate ni kazne, ni cene, ni crtawe mrtva~kih glava na pak-licama. Stoga su, uz posredne mere (poput trenutno aktuelnogukidawa subvencija uzgajiva~ima duvana, zbog ~ega je ovih danaizbila maltene pobuna onih koji od cigarta ne umiru, ve}ìve) i u Evropi, kao i u Americi, navalili da prosto —zabrawuju pu{ewe.

Videv{i {ta im se sve sprema duvanske korporacije su,razume se, jo{ odavno po~ele kako sa selidbom u krajeve u koji-ma narod i daqe slobodno dimi do mile voqe. Sirotiwa i misa wima, na{a zemqa je oaza za duvansku industriju i pu{a~e.

Svet se organizovano bori protiv pu{ewa duvana

Svetska zdravstvena organizacija je usvojila (21.05.04.)Okvirnu konvenciju za kontrolu upotrebe duvana. Konvencijuje ve} do juna 2004. godine potpisalo 150 zemaqa, od toga 31 izEvrope. Rok za weno potpisivawe je kraj juna 2004. godine, aprimena po~iwe kada ista bude ratifikovana u 40 zemaqa.Svaka dràva koja potpi{e do navedenog roka je u obavezi daobezbedi akcioni plan za weno sprovo|ewe.

Ovaj me|unarodni instrument predstavqa glavni koraknapred za javno zdravqe i smawewe globalne pandemijepu{ewa. Zahteva se od dràva ~lanica da usvoje politiku dasmawuje pu{ewe i umirawe, a to su: sveobuhvatna zabranareklamirawa duvana, promocije i sponzorstva, pove}awe taksii zahtevawe velikih oznaka zdravstvenog upozorewa kojipokrivaju najmawe 30% kqu~nih vidqivih povr{ina paklicacigareta. Dokument tako|e daje podr{ku i u drugim sferamakao {to su: za{tita od pasivnog pu{ewa, takse od duvana, reg-ulisawe duvanskih proizvoda, borba protiv {verca cigareta,edukacija stanovni{tva, kao i tretman ostavqawa duvana.

U na{oj zemqi ima mnogo razloga za sprovo|ewem ovakvekampawe jer se mi nalazimo u samom vrhu u Evropi po brojupu{a~a. Svaki drugi mu{karac i svaka tre}a èna pu{e.Ipak, po ukupnom broju pu{a~a #zauzimamo“ neslavno drugo


mesto u Evropi, iza Grka i Turaka, dok ènska populacijazauzima ubedqivo prvo mesto po broju èna pu{a~a, a u stopunas slede stanovnice skandinavskih zemaqa. Posebno zabri-wava pojava upotrebe duvana kod sve mla|ih uzrasta. Tako je,prema istraìvawima, vi{e od polovine dece {kolskoguzrasta eksperimentisalo sa duvanom, ~ak tre}ina je probalada pu{i pre desete godine ìvota, dok ih ~ak 17 odsto aktivnopu{i. Potpisivawe ovog dogovora je i uslov za prijem u EU, apostaje zakon za zemqe ~lanice.

U Srbiji moè da se zapali cigareta na gotovo svakommestu i u svako vreme a u ve}ini evropskih zemaqa to je neza-mislivo. Nepu{a~ke zone preovla|uju u ve}ini evropskihzemaqa, a dru{tveno prihva}eni stav je da prostor u komeboravi vi{e qudi mora da bude oslobo|en od dima.

U Velikoj Britaniji intenzivna aktivnost u borbi pro-tiv pu{ewa traje ~etiri decenije. Svaka Vlada u posledwih25 godina ima nepu{a~ku politiku — kao najvi{i prioritet uoblasti zdravqa i tako je smawen broj pu{a~a me|ustanovni{tvom sa 50 na 20 odsto.

Butan, najsiroma{nija zemqa na svetu, zabranila je pro-daju cigareta (duvana). Pu{ewe nije vi{e legalno pona{awe,a ko pu{i kazna je 200 $.

Pu{ewe se moè zaustaviti zakonskim, edukacionim imotivacionim merama — odnosno Primarna prevencija, odmalih nogu je conditio sine qua non (uslov bez koga se ne moè)moè spre~avati pojavu i {irewe pu{ewa, alkoholizma inarkomanije. Primarna prevencija u pred{kolskim i {kol-skim ustanovama i sportskim klubovima, su mesta gde se koddece od najranijeg uzrasta izgra|uje stav da je pu{ewe nezdra-va navika. U dugoro~ni program prevencije pu{ewa trebaukqu~iti sportiste i druge medijske zvezde sa kojima se mladiidentifikuju i koje vide kao idole.

Informisawe stanovni{tva o {tetnosti pu{ewa moèda bude samo prvi korak, ali je potrebna i organizovana pomo}pojedincima koji èle da promene pona{awe. U Velikoj


Britaniji, pored brojnih savetovali{ta za odvikavawe odduvana, postiji i besplatna telefonska linija za razgovore sazdravstvenim stru~wacima.

Koliko kaznena politika smawuje pu{ewe?

Pu{ewe je najubita~nija bolest zavisnosti. Svakogdana od bolesti pu{ewa umre 10—15 hiqada pu{a~a u svetu, 4—5miliona godi{we. Duvan je ubica i treba u~initi sve daomladina ne po~ne da pu{i a pu{a~e odvra}ati svim sredstvi-ma od pu{ewa — „milom ili silom“. Mnogim pu{a~ima se jedi-no moè pomo}i „udarcima“ po xepu.

Nu`no je i kod nas, kao {to Amerikanci zaustavqajupu{ewe, kaznama ali i principijelnim zakonskim merama.Proklamovali su inkompatibilnost, nespojivost profesijakoje rade u zdravstvu i {kolstvu sa pu{ewem... Zdravstveniradnik, prosvetni radnik, sve{teno lice... mora da birapu{ewe ili posao.

Visoke kazne za duvanski dim i kod nas su ozakowene, a to je„sitno“ prema tro{kovima na{ih duvanxija — dnevno tro{e za ciga-rete 3,1 milion evra a godi{we do 1,5 milijardi evra. Neka jo{ nekoka e da na{a zemqa nije bogata u „porocima“ razume se. Mada prime-na zakona o zabrani pu{ewa nije novina kod nas, posledwa izmenaovog zakona kojim su kazne uve}ane i do sto puta, naterala je ve}inupu{a~a da se bar u javnim prostorijama oslobode ovog „poroka“,odnosno zdravstveno {tetne navike i bolesti.

Za ka`wavawe nasavesnih pu{a~a zaduène su:zdravstvena, sanitarna i inspekcija rada, koje su po~eleintenzivno da obilaze i kontroli{u domove zdravqa, bol-nice, ambulante, objekte u kojima se ~uva i proizvodi hrana,restorane, preduze}a i sve druge objekte a, strogo tuma~e}ipropise, cigarete su zabrawene i u kafanama i kafi}ima.

Kazne za pojedince iznose 5 hiqada dinara, za odgovorneu firmama 50 hiqada, a preduze}a pla}aju pola miliona.Mo`da }e na ovaj na~in stroòm kontrolom i ve}im kaznama,


upozorewa lekara, da su pu{a~i ~e{}e `rtve raka plu}a imo`danog udara, imati vi{e uticaja na nikotinske zavisnike.

Slogani o pu{ewu i zdravqu

I ovi slogani }e Vam pomo}i u antipu{a~koj delat nosti,pogotovu u toku kampawa.

— „Pu{ewe je najve}i pojedina~ni preventabilni faktorbolesti, invalidnosti i prevremene smrti“ — Svetskazdrvstvena organizacija;

— „Duvan truje i ubija umne i mawe umne osobe“ — Narodnaposlovica;

—„Trgovina duvanom je pu{a~ima trgovina“ — Vuk Karaxi};— „U pu{ewu ima zlobne neuqudnosti, drske asocijal nosti“

— J. W. Goethe;— „Pu{ewe je prva stepenica u razvoju alkoholizma, narko-

manije i side“ — D. Nikoli};— „Mladost, lepota i sport bez duvana“ — H. Nakaxima;— „Zdravqe nije sve, ali bez zdravqa sve je ni{ta“ — A.

[openhauer;— „Ko pu{i zdravqe ru{i“ — Vuk Karaxi};— „Trudnica koja pu{i, ne misli dobro svom detetu“ — E. C.

Peters;— „Pu{a~i zaga|uju vazduh, gu{e svakog oko sebe, pa

nepu{a~i ne mogu da se odbrane“ — J. W. Goethe;— „Industrija cigareta torbari smrtonosnim oru`jem,

trguje ìvotima naroda, radi profita“ — R. Kenedi;— „Porodica, zdravstvo, prosveta, masmedija — stubovi

antipu{a~kog pokreta“ — Svetska zdravstvena organi -zacija;

— „Boqe spre~iti nego le~iti“ — Narodna poslovica;— „Zdravqe svima Jugoslavija bez dima“ — Jugoslovenski

koordinacioni odbor protiv pu{ewa;— „Nema magi~nog na~ina odvikavawa od pu{ewa, ali ima

delotvornih“ — Nacionalni institut za rak, USA;


— „Bez duvan — zdraviji ìvot i ~istiji gradovi“ —Jugoslovenski koordiancioni odbor protiv pu{ewa;

— „Bez duvanskog dima, alkohola, droga i ratnih briga —bi}emo prva liga“ — Marija [ainovi}, u~enica, G. Gor -evnica. 31. maj 2005. — „Zdravstveni radnici u akcijiprotiv duvana“.

Svetski dan borbe protiv pu{ewa 31. maj

êtrdeseta, jubilarna Skup{tina Svetske zdravstveneorganizacije (1988) u skladu sa svojim Us tavom, ~lan 1. kojiglasi: „Da svi qudi sveta ostvare {to boqe zdravqe“, asvesna da upotreba duvana donosi ozbiqne zdravstveneposledice, ekonomske i socijalne probleme i to posebnozemqama u razvoju, proglasila je 31. maj za Svetski dan borbeprotiv pu{ewa duvana. Za svaku godinu se odabira posebanslogan i ovaj odgovara, prevashodno, planiranim aktivnosti-ma u borbi protiv pu{ewa, za tu godinu.

Skup{tina Svetske zdravstvene organizacije, povo domSvetskog dana borbe protiv pu{ewa:

Poziva sve vlade dràva ~lanica da nastave i pro dube pos-toje}u borbu protiv pu{ewa, svim raspoloìvim sredstvima:

— da obeleè Svetski dan borbe protiv pu{ewa,— da podstaknu pu{a~e da ne pu{e na ovaj dan,— da upute gra|anima antipu{a~ke poruke,— da angaùje gra|ane u antipu{a~ke aktivnosti,— da pozovu pu{a~e da ostave pu{ewe,— da pozovu prodavce duvana da ne prodaju duvan na ovaj dan,— da obaveste Generalnog sekretara o akcijama.— Moli proizvo|a~e duvana, dnevne listove i druga medi-

ja — da se uzdrè od reklamirawa duvanskih proiz voda.— Zahteva izve{taj Generalnog sekretara o obavqenim

akcijama.

Jugoslovenski koordinacioni odbor protiv pu{ewa jeaktivno delovao: programirao svoje godi{we aktiv nosti u


skladu sa preporukama; obeleàvao sve~ano taj dan putemsredstava javnog informisawa; organizovao dva simpozijuma;i uvek prevodio i distribuirao dobi jene materijale, Svetskezdravstvene organizacije, dru{tvima i odborima protivpu{ewa duvana, a {to je sve kori{}eno za masmedijske promo-cije, predavawa i programirawe ciqanih aktivnosti u borbiprotiv pu{ewa, u wihovim sredinama.

Navodimo slogane koji su obeleàvali Svetski dan borbeprotiv pu{ewa:

31. maj 1988. — „Pu{ewe ili zdravqe — izaberite zdravqe“31. maj 1989. — „@ena-temeq antipu{a~kog pokreta“31. maj 1990. — „Deca i mladi bez duvana“31. maj 1991. — „Javna mesta i transport — bez duvana“31. maj 1992. — „Radna mesta bez duvana“31. maj 1993. — „Zdravstvene slu`be prozor u svet bezduvana“31. maj 1994. — „Masmediji i duvan — preno{ewezdravstvenih poruka“31. maj 1995. — „Duvan ko{ta vi{e nego {to mislite“31. maj 1996. — „Sport i umetnost bez duvana“31. maj 1997. — „Ujediweno za svet bez duvana“31. maj 1998. — „Rastimo bez duvana“31. maj 1999. — „Odbaci paklicu cigareta“31. maj 2000. — „Duvan ubija — ne budi glup“31. maj 2001. — „Pasivno pu{ewe ubija“31. maj 2002. — „Sport bez duvana“31. maj 2003. — „Film i moda bez duvana“31. maj 2004. — „Duvan i siroma{tvo — opak krug“31. maj 2005. — „Duvan je smrtonosan u svakom obliku i nasvakom mestu!“31. maj 2006. — „Zdravstveni profesionalci protiv duvana— akcije i odgovori“.


Reforma kulture pu{ewa

Mnogi nepu{a~i i pristalice zdravog stila ìvqewa dokudi{u vazduh oboga}en dimom cigareta, svojih sapatnika,gomilaju opasne supstance duvanskog dima u svoja plu}a —postaju pasivni pu{a~i. Kako nastu pati prema pu{a~imakoji svojataju pravo na zaga|ivawe zajedni~kog vazduha, izzadovoqstva, nepo{tuju}i Za kon o zabrani pu{ewa (Sl. gl.RS, 16/95) i opredeqewa naprednog sveta za druga~ije vredno-vawe i ~uvawe sopstvenog zdravqa. Evo nekih predloga poz-natog protagoniste (P. Kowevi}) nepu{ewa za komunikaci-ju sa pu{a~ima:

— Ne napadajte pu{ewe po svaku cenu, jer ga pu{a~i vole,wime se po{tapaju kroz ìvot i ~ine „ne{to za sebe“,zadovoqavaju svoju zavisnost, svoju neprirodnu potrebu.

— Zahtevatjte od direktora organizacije da ozna~i me sta gde nije dozvoqeno da se pu{i, na{ta ga obavezuje iZakon o zabrani pu{ewa.

— Udruìte se u OKO (Op{tinski koordinacioni od bor),op{tinska dru{tva nepu{a~a ili sekcije nepu{a~a priradnim kolektivima, jer se samo organizovano moèuspe{nije mewati u~malo nezdravo stawe u toj oblasti.

— Uklawajte pepeqare sa mesta gde pu{ewe nije doz voqenoili je nepoèqno, odnosno gde je nekulturno.

— Predlaìte za predsedavaju}e raznih skupovanepu{a~a ili korektne pu{a~e koji }e, bez bole}ivogoportunizma, rukovoditi radom skupa po Zakonu.

— Traìti od HTZ referenata da ispuwavaju svoje radneobaveze za sigurnost va{eg zdravqa.

— Podsetite rukovodioce da zdravqe ugroàva pasivno,prisilno pu{ewe na poslu.

— Odupirite se apsurdu sindikata ako zastupa mi{qeweda je pu{ewe „radni~ko pravo“, koje moè da koristi gdeho}e i kada se seti.


Koristite ~arobno delovawe „Molim Vas, nemojtepu{iti“. Uveravam vas da me|u pu{a~ima ima kulturnih qudikoji su, tamo dospeli, nekad, u èqi da pred stavqaju ne{tovi{e, ili da budu boqe vi|eni. Postaju}i zavisnici odnikotina, oni sad stvarno kr{e pravila lepog pona{awa, aline}e sebi dozvoliti to liku devalvaciju da neodgovore nava{u ~arobnu re~: „Molim... smeta mi“. Kulturniji to ~ine ina sam znak zabrane pu{ewa.

Na àlost ne znamo savetovati kako izbe}i sve one neu-godne situacije u kojima ni najqubaznije re~i ne nalaze odje-ka. Najgore bi bilo zbog konformizma odus tati od isticawasvoga prava na ~ist vazduh, bez duvanskog dima. Istaknitebarem rezignirano: „Pu{ewe nije obavezno“, kao crni humor.Uvereni smo da }e nam se u bliskoj budu}nosti, sada{wipu{a~i vratiti kao jo{ ve}i prijateqi... Te{ka vremenadolaze za pu{a~e. „Pu{a~ke zone“ su sve mawe, kazne zapu{a~e sve drasti~nije (nov~ane i moralne). SZO i zakoni napaklicama {aqu „smrtonosne poruke“ — 30 odsto zauzimajuprostora na predwoj strani paklice a 40% na zadwoj strani —tipa „pu{ewe uzrokuje smrt“... i stravi~ne slike raka plu}a,pu{a~ke noge...

Kako ostaviti pu{ewe?

#Pu{ewe je ubica na rate“, bolest koju je te{ko savla-dati. Pu{a~i se me|usobno razlikuju. Neki #pu}kaju“, neuvla~e dim, foliraju dru{tvo gde se pije i pu{i, drugi pak#pale“ cigaretu za cigaretom, #[vajsuju“, uvla~e dim sna`no.Oni su naj~e{}e `rtva pu{ewa duvana — katar plu}a, infarktsrca, rak plu}a...

Ostaviti duvan zna~i pobediti sebe, svoju „zlu kob“.Najboqi na~in da se oslobodite zavisnosti od nikotina jeste


odjednom posle kratkotrajne pripreme podr{ka prijateqa iodluke potpuno prestati sa upotrebom ciga reta. Najteà su prvatri dana. Simptomi koji prate ostavqawe pu{ewa su znaci apsti-nencijalnog sindroma: ùdwa za cigaretom... uznemirenost...frustriranost... bes... anksioznost... depresivna reakcija...Krajem petog dana èqa za pu{ewem drasti~no nestaje. Recitesebi autosugestivno: „Odlu~io, odnosno odlu~ila sam da nepu{im“, i tu svoju odluku ponavqajte vi{e puta u sebi od kakoujutro otvorite o~i do posledweg trenutka pre sna. Jaka i pozi-tivna odluka: „Ja vi{e ne}u pu{iti“, neposredno deluje na equza pu{ewem koja osetno slabi, proticawem svakog narednog satai dana. Prav ilno usmerena voqa }e oslabiti va{u equ a va{ ra -zum, malo po malo }e ovladati va{im navikama za pu{ewem.Na~in na koji mislite i primewujete snagu voqe, ima direktanuticaj na smawewe ili pove}awe èqe za duvanom. Bi}e vampotrebna sva snaga voqe koju imate da svakim satom i svakimdanom budete sve uporniji i odlu~niji. Naravno, vi to moète!Vide}ete i doìveti koliko je zadovoqstvo biti nepu{a~!

Me|utim, mali je broj strasnih pu{a~a koji su zahva -quju}i sna`noj i jakoj svojoj voqi zauvek ostavili du van.Mnogi probaju pa ponovo propu{e. Ne zaboravimo, nikotin jesna`na i opasna droga koja stvara zvisnost, psihi~ku ifizi~ku, posredstvom dopamina i noradrenalina. Lako se unekom ìvotnom razdobqu pu{a~a pojavi „kriti~ni trenu-tak“, i ponovo propu{i. Ovim pu{a~ima je potrebna stvarnastru~na pomo} da osnaè i u~vrste svoju voqu, odnosno daostave pu{ewe.

Zna~i, ako se odlu~ite da radikalno promenite svoje„pu{a~ko pona{awe“, imate u principu tri mogu}nosti: daodmah prestanete sa pu{ewem, da postepeno smawujete brojpopu{enih cigareta sve dok na kraju sas vim ne prestanete sapu{ewem, ili da drasti~no smawite broj popu{enih cigareta.

Priprema i korisni saveti }e vam pomo}i da ostva ritesvoju odluku i da u tome istrajete:

— Smawite pu{ewe na maksimalno 10 cigareta dnevno!


— Nemojte nositi {ibice ili upaqa~ sa sobom!— Odbijte svaku ponu|enu cigaretu!— Odredite neke situacije u kojima vi{e ne}ete pu{iti,

npr., sastanci, posle jela...— Popu{ite cigaretu samo do pola! Pomislite pri tome da

se sadràj nikotina i katrana od prvog do devetoguvla~ewa dima pove}ava za oko pet puta!

— Kupite novu kutiju cigareta tek kada prethodnu po -tro{ite!

— Nemojte pu{iti pre ili neposredno posle obroka, jer toometa varewe!

— Nemojte pu{iti u prisustvu dece i nepu{a~a!— Nemojte dràti pepeqare u sobi i radnoj prostoriji!— Iza|ite na sve` vazduh ako osetite potrebu za pu{ewem

ili nekoliko puta duboko udahnite vazduh kraj otvorenogprozora!

— Nau~ite se zdravom na~inu opu{tawa da bi stresnesituacije mogle savladati i bez cigarete. Upra`wavajteneki autogeni trening ili u~estvujte u drugom oblikuve`bawa za opu{tawe i relaksaciju!

— Novac koji ste u{tedeli ne kupuju}i cigarete, osta vitesvakog dana na stranu i kupite za wega ne{to {to }e vaszaista obradovati. Novcem koji ste na ovaj na~in za god-inu dana u{tedeli, mogli biste sebi omogu}iti divnoputovawe za vreme godi{weg odmora!

Postepeno odvikavawe od pu{ewa

Ako ste odlu~ili da postepeno prestanete sa pu{ewem,prikqu~ite se nekom posebnom programu za odvikavawe odpu{ewa. Takvi kursevi se organizuju u svim ve}im gradovima.Novost u ovim programima je to {to se pu{a~i prvo temeqnoupoznaju sa svojim pu{a~kim pona{awem i shodno tome upu}ujuna poste peno smawivawe pu{ewa. Ovaj program su sastavili iproverili istaknuti stru~waci i wegovim sprovo|ewem


imaju dobre {anse i pu{a~i koji su ve} vi{e puta bezuspe{nopoku{ali da ostave pu{ewe. Znawe, ve{tine, psihoterapi-ja, a nekome i lek su garancija da ostavite pu{ewe.

Nagao prekid pu{ewa

Pu{a~ima koji èle odmah da prestanu sa pu{ewem, daju seslede}i saveti:

— Odluku o prestanku pu{ewa donesite zajedno sa oso bomkoja vam je draga. To }e vam olak{ati da svoju od luku zaistasprovedete.

— U po~etku imajte kod sebe uvek ne{to za `vakawe ilisisawe: `vaka}a guma (bez {e}era), bombona za dija -beti~are, pepermint. Neki put pomaè i mentol-mu{tikla koja se „`va}e“ u ustima.

— Otklonite iz svoje okoline sve {to vas podse}a napu{ewe, pre svega cigarete, {ibice, pepeqare, upaqa~e.

— Unosite puno te~nosti, da bi isprali ostatke nikotinaiz organizma. Treba uzimati napitke sa malo ili bezkalorija kao {to su npr., voda, mineralna voda, prirodnisokovi sa malo kalorija, limunada...

— U prvo vreme izbegavajte pi}a koja u vama izazivaju èquza pu{ewem, pre svega alkohol. Pijte ~aj, ako ste naviklida uz kafu palite cigaretu ili obratno, pijte kafu ako stepu{ili uz ~aj.

— Po{to ve}ina pu{a~a koristi cigaretu da bi ispu nilavreme svoje neaktivnosti ili dosade. Prona|e odre|enuaktivnost kojom }e ispu niti svoje slobodno vreme.

— Isplanirajte unapred svoje aktivnosti, naro~ito u prvovreme odvikavawa od pu{ewa, tako da biste se u kriti~nimsituacijama mogli wome baviti na svoje zadovoqstvo.

— Kre}ite se {to vi{e, po mogu}stvu na sveèm vazduhu, to}e umnogome doprineti va{em dobrom raspoloèwu,pospe{iti krvotok i vrlo brzo doprineti da se mnogoboqe ose}ate kao nepu{a~!


[ta posle prestanka pu{ewa?

Posle prestanka pu{ewa, potrebno je da pro|e jo{ izves-no vreme dok se sve funkcije organizma ne normalizuju. Uovom prelaznom periodu mogu nastati razne propratnepojave: ponekad dolazi do oscilacija u raspoloèwu (nervoza,razdra`qivost, neraspoloèwe ili lo{ san) ili do bezraz-lo`nog umora.

Mnogi pu{a~i se pla{e gojaznosti, kao poslediceprestanka sa pu{ewem. Ona, me|utim, nastaje samo ako seumesto pu{ewa vi{e jede ili pije. Najboqi na~in da se izbeg-ne neèqeno pove}awe teìne je svakodnevna kontrolateìne i ograni~eno uno{ewe kalorija u or ganizam. Kaouteha za one koji se uprkos svemu ipak ugoje, neka posluìpodatak da se kod ve}ine biv{ih pu{a~a telesna teìna posletri do ~etiri meseca opet normalizuje.

Sve propratne pojave koje se javqaju u periodu odvi kavawasu prolazne. One ni u kom slu~aju nisu argument da se zbog wihodustane od odvikavawa ili ponovno propu{i.

O~ekivani ìvotni vek biv{eg pu{a~a se produùjesvakom godinom provedenom bez pu{ewa. âk se i rizik obo-qewa od raka plu}a ve} posle tri godine znatno smawi, aposle 10 do 13 godina se on skoro potpuno izjedna~i saizuzetno malim rizikom nepu{a~a. To isto vaì i za infarktsrca i za katar du{nica.

Zakqu~na razmi{qawa o pu{ewu

Na kraju, umesto zakqu~aka koji se, uostalom, name}u samipo sebi, ukratko da rekapituliramo sve izneto ali i upot-puweno aforisti~kim citatima {ta se sve moè korisnoupotrebqavati u svakodnevnom zdravstvenom vaspitawu, u


sveukupnoj antipu{a~koj aktivnosti:Pu{ewe deluje pogubno na na{ mozak, stvara #hemikalije“

kao i droge — heroin, kokain... pove}ava dopamin... i druge neu-rotransmitere koji su odgovorni za ose}awe zadovoqstva.Odvikavawe od pu{ewa je mukotrpan posao: grupna terapija,`vake, flasteri, smouk fri, zirou smouk… U posledwe vremekoristi se hipnoza Akupunktura... Nau~nici spremaju vakcinuprotiv duvana. Bi}e to najve}a korist za savremeni svet.

Kolumbov „greh“ — dana{wi pu{a~i ne veruju da je civili-zovani svet donedavno mogao da ìvi bez ciga reta. Kolumbo iwegovi pratioci, po otkri}u Amerike, donose u Evropu neko-liko semenki duvana koje su do bili od Indijanaca. U prvovreme duvan su `vakali i u{mrkavali, a pu{ewe cigaretaobeleàva civiliza ciju 20. veka.

Razorna, neobuzdana snaga cigarete — brzo se {irila,pro{lo je samo stotinak godina od pojave cigarete (1870) izemaqska kugla je osvojena. Pu{ilo se i ranije ali znatnomawe i samo pomo}u lule i cigara. Cigareta u ustima ili me|uprstima, pre {ezdesetak godina, ozna~avana je kao nepristojnopona{awe pa je zakonski, policijski zabrawivana. Pu{a~kaera neguje u~tivost i zahteva da se prijateq, posetilac ponu-di i cigaretom. Razorna, {tetna zavisnost obara sve, ~ak ivaspita~e i zdravstvene radnike.

Ozakoweno masovno trovawe — iako su pu{a~i nekadadrasti~no ka`wavani (batinawe, nabijawe na kolac, spaqi-vawe...) ekonomske koristi, profitni interesi dràve i deladru{tva podsti~u pu{ewe i duvan postaje dràvni monopol,stalan izvor prihoda na {tetu zdravqa naroda. Pu{ewe,samotrovawe i biznis su udruèna po{ast sveta, zlo ogromnihrazmera. Duvanska industrija svakodnevno odvaja oko 14 mil-iona dolara za reklame. „Duvanska industrija je jedna od neko-liko industrija u svetu ~iji proizvod, ako ne koristi na na~inkoji se reklamira, ubija kupce. Zato mislim da je od svih multi-nacionalnih korporacija wihovo pona{awe najsramnije.“

Proizvodwa cigareta je korisna samo duvanskoj indus-


triji i #kratkovidoj vladi“ dràve koja ne #haje“ za zdravqenaroda, drè}i se principa #posle mene potop“. Duvanskaindustrija puni dràvni buxet na ra~un zdravqa naroda. [tose vi{e pu{i sve je korisnije za buxet, a sve {tetniji pozdravqe pu{a~a i pasivnih pu{a~a.

Pu{ewe je i daqe vode}i ubica. U toku 2000. godine odposledica konzumirawa cigareta je stradalo skoro pet mil-iona qudi. Od toga je bilo tri ~etvrtine mu{karaca.Zanimqivo je da su podjednako ugroène osobe koje ìve urazvijenim zemqama i zemqama u razvoju. Vode}i uzrok smrtisu kardiovaskularne bolesti, zatim hroni~ne opstruktivnebolesti i rak plu}a. O~ekuje se da }e broj smrtnih slu~ajevanastaviti da raste u budu}nosti, {to je u vezi sa sve duìmìvotnim vekom i rastom populacije.

[ta sadrì cigareta? — preko 4.000 sastojaka suhemi~ari prona{li u cigareti, u plavi~asto-belom dimupopu{ene cigarete. Nikotin, katran i ugqen-monok sid suosnovni medicinski zna~ajni sastojci. Nikotin — stvarapu{a~u zadovoqstvo, uzrokuje zavisnost; snaàn nervniotrov, jedna kap nikotina (50 mg) uzrokuje smrt nepu{a~a;jedna cigareta sadrì 1—3 mg nikotina; 40 cigareta dnevno kodtrudnica uzrokuje smrt wenog nero|enog deteta. Katran —biqna smola, nastaje na vrhu upaqene cigarete, pri tempera-turi od 600o

C; taloì se u plu}ima, ~ak do {est kg. kod pu{a~aza 20 godina, ako pu{i 20 cigareta za jedan dan; uzrokuje rak~ak i kod oglednih ìvotiwa. Ugqen-monoksid — otrovnikrvni gas, produkt nepotpunog sagorevawa, onemogu}ava pre -nos kiseonika u tkiva i organe tela. Dvadeset popu{enih cig-areta dnevno blokira 5% hemoglobina (krvna boja) i smawenakoli~ina kiseonika u telu smawuje radnu sposobnost kao {toto ~ini rad na visini od 2300 m nadmorske visine. Duvan jepostao jedan od najve}ih neprijateqa ~ove~anstva.

Smawen sadràj nikotina nije re{ewe — iako naporeduvanske industrije da proizvodi „blage“ cigarete treba poz-draviti, predstava o toliko reklamiranoj „blagoj“, „bezopas-


noj“ cigareti je ipak pogre{na. Cigarete sa oznakom„izuzetno mali sadràj nikotina“, mogu sadràvati i do 0,03%nikotina. Sve do 1976. godine su takve cigarete imale oznaku„bez nikotina“. [tetne materije koje se osloba|aju sagore-vawem duvana, naro~ito ugqen-monoksid i katran, nalaze se iu ovim blagim cigaretama. Da bi zadovoqili svoje potrebe zanikotinom, mnogi pu{a~i pove}avaju broj popu{enih blagihcigareta. Ve}im brojem popu{enih cigareta, me|utim, u orga-nizam dospeva i ve}a koli~ina katrana, ugqen-monoksida iostalih otrovnih materija, a to opet pove}ava rizik od obo-qewa! Blage cigarete — relativno smawuju rizik po zdravqeali nisu bezopasne i ne mogu da za{tite pu{a~a od {tetnogdejstva pu{ewa. Zbog toga je propisano da se na svakoj kutijicigareta mora nalaziti oznaka: „Pu{ewe ugroàva zdravqe“.

Neprijatna statika — do nedavno (30—50 godina) se sma-tralno da je pu{ewe porok, bezazleno zadovoqstvo. Nau~no jenedvosmisleno dokazano: pu{ewe je samoubila~ko pona{awe:ubila~ke posledice nisu brze i o~ite; svaka popu{ena cigare-ta smawuje 15 minuta ìvota, 96 cigareta jedan dan, 672 nedequdana ìvota; pu{a~ke bolesti postoje; umire se u svetu, odpu{ewa — jedan pu{a~ svakih 10 sekundi, {est-sedam pu{a~a ujednom minutu, 13.000 pu{a~a u toku dana, oko pet milionapu{a~a godi{we; umirawe od pu{a~kih bolesti }e seutrostru~iti u slede}ih 20 godina, ako izostane sveo buhvatna,svetska antipu{a~ka, preventivna aktivnost.

„Moderne bolesti“ — bolesti civilizacije su bolestipu{a~a (rak, infarkt srca, {log...). Ove hroni~ne nezaraznemasovne bolesti su najve}i problemi civili zacije, savremenemedicine i osnovni uzro~nici smrti. Obi~no se za wihov nas-tanak okrivquje industrijali zacija, motorizacija, trka savremenom, ali kqu~nu i prvu kariku u nastanku ima cigareta,po~ev od hroni~nog katara du{nica preko ~ira nadvanaestopala~nom crevu do infarkta srca i raka plu}a.Pu{a~ke bolesti su podmukle, dugo bez simptoma bolesti ineizle~ive, mogu}a su samo zale~ewa.


Kockawe sa ìvotom — pu{ewe je najve}a i najtra gi~nijatombola koju je svet ikada imao, to je kockawe sa ìvotom.Uvek jedna od {est stranica kocke donosi smrt, ali kakvustra{nu smrt. Ako bi pu{a~ samo jednom prisustvovao takvomumirawu, ili ako bi video svoja plu}a, odmah bi, ili bar vrlovisoki broj pu{a~a, ostavio pu{ewe, svoje smrtonosno zadovo-qstvo. Nepobitno je dokazano — uporno pu{ewe udvostru~avasmrtnost pu{a~ima u zrelim godinama — u sredove~nih i star-ijih osoba prestanak pu{ewa, uglavnom, uklawa bolesneìvotne pu{a~ke hazarde.

Pu{a~ki rak — u istoriji ~ove~anstva cigareta je simbolcivilizacije 20. veka a pu{a~ki rak disajnih puteva je simbolpu{a~ke ere. Rak disajnih puteva po~etkom ovog veka je bioretka pojava, do po~ekta epi demijskog {irewa pu{ewa cigare-ta, a danas kosi pu{a~e (rak plu}a, grla, `drela, jezika, usne).Kod 20 bolesnika sa rakom plu}a 19 su pu{a~i a jedan pasivnipu{a~ (naj~e{}e izme|u 50—70 godina starosti), a 95% rakagrla je kod pu{a~a, unekoliko „dobro“, rano se di jagnostikuje ioperativno le~i dosta uspe{no. Svaki {esti pu{a~ umire odraka plu}a, a ~ak svaki tre}i strasni pu{a~ (40 cigareta nadan) ako ne umre ranije od neke druge pu{a~ke bolesti.

Pu{a~ki katar du{nica i emfizem plu}a HOBP(hroni~na opstruktivna bolest plu}a) — nau~no je dokazano danema }elije, nema organa u telu na koje du van vi{e ili mawe{tetno ne deluje. Najvi{e je, i na prvom mestu pogo|en dis-ajni sistem, jer je prvi na udaru otrovnog duvanskog dima.Pu{a~ki katar du{nica je podmukla bolest — ka{qucawe,razarawe plu}nog tkiva, funkcija plu}a slabi, plu}a tridese-togodi{weg pu{a~a su po kvalitetu ravna nepu{a~u od 50 god-ina. Sposobnost za rad i telesne napore se gubi nepovratno.Pu{a~ki invalidi se mnoè u „divizije“.

îr na dvanaestopala~nom crevu — sistem za varewe ranostrada kod pu{a~a, pogotovu ako uz pu{ewe piju alkohol ikafu. Nema pomo}i takvom bolesniku — pomo} ne garantuju ninajboqi lekari ni najboqi lekovi. Nikotin je uzrok


suàvawa, gr~ewa krvnih sudova glat kih mi{i}a i sluzokoèdvanaestopala~nog creva. Nema zale~ewa, nema izle~ewa dokiskusni lekar odlu~no ne zahteva — „ostavite pu{ewe ilipotraìte drugog lekara“.

Zablude pu{a~a — svaki okoreli pu{a~ tvrdi: pu{ewe mukoristi, treba kao hrana, podiè raspoloèwe, podiè radneefekte. Svi uìvaoci PAS-i (alkoho li~ari, narkomani)iznose iste argumente. I sam pu{a~ ne veruje u ono {to tvrdi.Te{i se da je bilo stogodi{waka koji su pu{ili a da nisudobili rak, ali zaboravqaju da je ekolo{ka sredina (voda,vazduh, zemqa) bila zdravija a pu{ewe je danas jezi~ak kojigeneri{e neizle~ive pu{a~ke bolesti. Cigareta nikome nekoristi, donosi svima zdravstvene i druge {tete, a da je takone bi duvanska industrija poku{avala da „spase stvar“ — uvodifilter, {to je besmislica, la`no verovawe u ovom za~aranom,smrto nosnom krugu u kome se nalazi pu{a~.

Prevencija pu{a~kog raka — jednostavno i delotvorno semogu prevenirati pu{a~ki rak i druge pu{a~ke bolesti.Ostavqawe pu{ewa {titi sebe i okolne osobe, ali pu{a~i,koji „ne}e“ ili ne mogu da ostave pu{ewe bezobzirno pu{e uprostorijama gde borave i nepu{a~i, pa je nevoqno, prisilnopu{ewe neizbe`no sa svim {tetnim posledicama. Takvi pos-tupci pu{a~a, slikovito re~eno, mnoga radna mesta, mnogedru{tvene prostorije pretvaraju u gasne komore. U na{emdru{tvu se ne po{tuju ni Zakon o za{titi na radu, ni Zakon ozabrani pu{ewa u zatvorenim prostorijama, a i zdravstveni iprosvetni radnici pripadaju grupi fanati~kih poklonikaduvana, gde predwa~e mlade gen eracije (medicinske sestre).

Lekari podsti~u pu{ewe — dovoqno je, za gorwu tvrdwu,navesti pogre{an postupak kod hroni~nog zapaqewa `drela.Le~ewe ide pogre{nim putem — le~i se raznim sredstvima zaispirawe grla, tabletama za dezinfekciju, inhalacijama,promenom sredinske klime pa ~ak i antibioticima. Zabluda jeda je to bolest sui generis, da se ova bolest moè izle~itilekovima. Mora se samo ukloniti nadraàj, prekinuti


pu{ewe. Lekar koji ne postupa ovako, pu{a~a zamajava iodvra}a od os novnog uzroka bolesti, a u najboqem slu~aju samoublaàva simptome — pe~ewe, promuklost, ka{aq, su{ewegrla, odnosno odstupa od osnovnog terapijskog principa „otk-lawawe uzroka bolesti garantuje uspeh le~ewa“.

Futuristi~ke prognoze — pu{ewe }e se {iriti, pu{a~kebolesti }e postati naj~e{}i uzrok smrtnosti. Pu{a~ki sta` }ese zapo~iwati u sve mla|im godi nama. Crne slutwe su pro{aranei optimisti~kim vero vawima i nadama — mo`da }e u sveukupnomrazvoju dru{tva nai}i generacija koja }e se odupreti pu{ewu isa ~u|ewem se pitati: „da li je zaista mogu}e da su na{i precisasvim nepotrebno, svesno i sistematski upropa{}avali svojevlastito zdravqe“. Vakcina protiv pu{ewa? Za{to ne? Nauka}e tako re{iti sve probleme pu{ewa.

Na redu su ène — ène su masovnije po~ele da pu{e posle{ezdesetih godina pro{log veka, nemaju dovoqnu masovnost idovoqno dug pu{a~ki sta` za surove zdravstvene posledicepu{awa. Ali, rak plu}a èna je, posledica tri-~etiri deceni-je, ~e{}i za 50%.

Hroni~no samoubistvo — najve}i uzrok smrti nekada jebila kuga, zatim tuberkuloza a posledwih dvadesetak godinainfarkt srca. Statistika spomiwe: 20 infarkta pre 50.godine ìvota 19 poga|a pu{a~e a od 205 in farkta pre 44.godine, dva su bila nepu{a~a (Univer zitetska klinikaHamburg, Eppendorf).

Pu{ewe ugroàva ~oveku ìvotnu i radnu sredinu —zaga|uje vazduh, o{te}uje sredstva za rad, uzrokuje poàre (uku}i, rudniku...). A {ta nam je ~initi in geniozno je izrekao,na Svetski dan muzeja, Nikola Ku sovac (direktor Narodnogmuzeja u Beogradu) ... ni genije, ni stru~wak, ve} nepu{a~ podkrovom narodnog muzeja se traì...

Prevencija pu{ewa — odvratiti mlade od po~etka odpu{ewa je najefikasnija i najjednostavnija mera za{titezdravqa naroda. Opravdano se tvrdi da bi „prestanak pu{ewadoneo ve}u korist za zdravqe naroda nego {to su doneli: pas-


terizacija mleka, pro~i{}avawe i hlorisawe vode za pi}e isve preven tivne vakcinacije“.

„Imunizacija“ protiv pu{ewa — mogu}e je prevashodnodràvnim merama: zabrana reklamirawa (direktna i indirek-tna) pu{ewa; zabrana pu{ewa u zatvorenim prostorijama;zabrana prodaje cigareta deci i malolet nicima; obeleàvawepaklica cigareta sa „{tetno po zdravqe“; preusmeravaweduvanom zasejanih povr{ina u druge kulture...

Pu{ewe duvana — neki pokazateqi

Neki dodatni statisti~ki pokazateqi — Svako moè itreba da odlu~i — zdrav ìvot ili pu{ewe i neminovnapu{a~ka smrtonosna bolest. Priloèni podaci upotpuwujuznawa o surovim posledicama pu{ewa duvana:

— Zdravqe naroda se moè najlak{e i najjeftinijeo~uvati i unaprediti suzbijawem pu{ewa (SZO).

— Pu{ewe polako, podmuklo ali sigurno razara poje dineorgane tela — srce, plu}a, krvne sudove, mozak...

— Svako moè i treba da odlu~i — zdrav ìvot ilipu{ewe i pu{a~ka bolest.

— Svaka popu{ena cigareta skra}uje ìvot za 15 mi nuta,ìvotni vek do 20 godina.

— Ko rano po~ne pu{iti — rano }e i umreti od bolestisrca, plu}a, raka,

— Pu{a~i teè podnose hladno}u, ~e{}e se prehla|uju,jer nikotin steè krvne sudove.

— Mozak pu{a~a trpi, nema dovoqno prokrvqenosti,nervne }elije se ubrzano „liwaju“, strasni pu{a~i suslabiji studenti.

— Pu{ewe kompromituje pam}ewe. Popu{ena kutija ciga-reta umawuje memoriju, vi{e kod mu{karaca.

— Koà pu{a~a ubrzanije stari, u 40. godina ìvota od -govara koì nepu{a~a u 60. godina.

— Rak grkqana je 99,5% kod pu{a~a.


— Pu{a~ je najve}i potro{a~ zdravstvenih fondova;pu{a~ je „trova~“ svoje okoline; pasivni pu{a~i suprisilne `rtve pu{ewa.

— Pu{ewe generi{e impotenciju, 45% pu{a~a nema dece.— Pu{ewe usporava rad creva (zatvor).— Pu{a~i su, na neki na~in, dobrovoqni ogledni kuni}i,

jer sami sebi ve{ta~ki izazivaju rak. Svaki {esti pu{a~doìvi rak.

— Rak plu}a je 95% kod pu{a~a.— Rak usana je 72% kod pu{a~a.— Pu{ewe podupire {e}ernu bolest i visoki krvni priti-

sak.— Pu{ewe trudnica usporava rast ploda, intelektu alni

razvoj, generi{e poba~aj, prevremeni poro|aj, nedone-senost (300 grama lak{e ro|ena beba).

— Pu{ewe pove}ava smrtnost beba.

Ugovor o kontroli duvana Srbije i Svetske zdravstvene organizacije

Srbija je potpisala ugovor o kontroli pu{ewa duvana.To }e svakako doneti mawe rizika za nastanak raka, bolestisrca i krvnih sudova... odnosno umirawe od pu{a~kih bolesti.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) 2003. godineinicirala je i usvojila prvi me|unarodni ugovor iz oblastijavnog zdravqa, Okvirnu konvenciju o kontroli duvana (Framework Convention on Tobacco control).

Usledilo je potpisivawe konvencije od strane pojedinihdràva i do sada je 168 zemaqa potpisalo ovaj me|unarodniugovor. Srbija i Crna Gora je to u~inila 28. juna 2004. godine.

Slede}i korak je bio ratifikacija (to ratify, eng. —odobriti, utvrditi, potpisati, convention, eng. — sporazum,ugovor) ovog dokumenta u nacionalnim parlamentima. Do sadaje konvenciju ratifikovalo 114. zemaqa, a Srbija i Crna Gora


kao 115. ~lanica, to je u~inila 1. decembra 2005. godine.Tim ~inom ove zemqe su se obavezale da najkasnije za dve

godine preto~e sve odredbe Konvencije u odgovaraju}enacionalne zakone i predvide primerene kaznene odredbe zapojedinca i ustanovu koji bi kr{ili zakone.

Najva`nije odredbe u Konvenciji su: • zabrana reklamirawa u bilo kom obliku duvanskih proizvoda,• procenat katrana, ugqen-monoksida i nikotina u duvanskom

dimu limitiraju}i je i ne moè biti ve}i od evropskog proseka,• na svakom pakovawu duvanskog proizvoda, i to na obe strane, da

se nalazi antireklamni tekst ili slika koji upozoravaju naìvotnu opasnost po konzumente ovih proizvoda,

• zabrawuje se prodaja cigareta u pakovawima mawim od 20 koma-da,

• zabrawuje se duvanskoj industriji da sponzori{e medije,sportske klubove i takmi~ewa,

• zabrawuje se pu{ewe u javnim prostorijama,• zabrawuje se pu{ewe u stambenim objektima u kojima ive trud-

nice i maloletna deca,• zabrawuje se prodaja cigareta maloletnicima,• pove}awe cene duvanskih proizvoda bar na nivo evropskih,• rigorozna kontrola sivog trì{ta duvanskih proizvoda,• obezbe|ewe kredita proizvo|a~ima duvana za prelazak na druge

poqoprivredne kulture,• kaznene mere u slu~aju kr{ewa zakonskih odredbi da su na nivou

postavqenog ciqa — smawewa ili ~ak potpunog prekida konzu-mirawaduvanskih proizvoda,

• da se inspekcijske slu`be angaùju na odgovaraju}i na~in kakobi se postigli èqeni razultati.

„Ukoliko bi sve pobrojane mere zaìvele u praksi, inci-denca malignih tumora svih lokacija bi se smawila za jednutre}inu (kada je re~ o karcinomu plu}a, ta brojka bi dostigla~ak 80 odsto)“ (S. îkari}).


ALKOHOLIZAM

#Navika uzimawa alkohola za ~ove~anstvo je ve}e zlo

nego rat, glad i kuga zajedno“.

ârls Darvin

UVOD

Pijewe alkoholnih pi}a (pijewe), u svetu i kod nas, stvaramnogobrojne i sloène poreme}aje koji su na tre}em mestu me|usvim zdravstvenim problemima, a po broju i teìni posledicapo zdravqe pojedinca, wegove porodice i dru{tva te{ko da suwima ravne bilo koje „nesre}e“, nevoqe, u savremenojzdravstvenoj i socijal noj za{titi. Neposredne posledice pije-wa su najtragi~nije u saobra}aju, a odloène i nemerqive. Upoje dinim zemqama sa visokom potro{wom alkoholnih pi}a,smrtnost uzrokovana alkoholom (mortalitet) se nalazi natre}em mestu. „Alkohol oduzima godine ìvotu i ìvot godina-ma“ svakome ko pije na bolestan na~in, pa je zato i prose~no tra-jawe ìvota alkoholi~ara kra}e za 15—20 godina.

Alkohol je dru{tveno prihva}ena „droga“, a socijal -izovano pijewe pospe{uje sve ve}u proizvodwu i po tro{wu, tesve vi{e piju i ène i omladina. Alkohol je kod nas #narodnisedativ“ pa se pije u raznim stresnim situacijama. Bol ipatwa potapaju se u alkohol, ali je patwa dobar pliva~, pa odpijewa nema velike dugotrajne koristi… ostaju samo {tete.Tokom pos ledwih decenija proizvodwa alkoholnih pi}a jerasla, u celom svetu, ~ak brè od demografskog rasta u nekimsiroma{nim zemqama. Prekomerno pijewe i alkoholnabolest (AB), kao posledica, predstavqaju zastra{uju}unesre}u. Alkoholizam je najtragi~nija bolest koja zahvatasve ve}i broj qudi sveta, razara wihovo zdravqe, duhovni isocijalni ìvot, harmoniju porodice, uni{tava materijalnei druge vrednosti ìvota.

U na{im sredinama, pijewe se smatra normalnim,poèqnim i pozitivnim pona{awem, {to je dovelo do pojave

da gotovo vi{e i nema trezvewaka, da je nepijewe u dru{tvunepoèqno pona{awe. Prakti~no preko 90% odraslogstanovni{tva povremeno pije, a nema porodice bez alko-holnog pi}a niti familije bez alkoholi~ara ili bar osobekoja ima nekih pote{ko}a u vezi sa pijewem alkoholnih pi}a,naro~ito u ruralnim sredinama. Alko holna pi}a su dostup-na svima, pije se u svim prilikama (ra|awe-umirawe; radost-àlost; uspeh-neuspeh...), kafi}i se otvaraju svuda, rade prekocele no}i a om ladina se „napaja“ alkoholom, nikotinom i, neretko, drogom. „Kafanska psihologija“ je davno inaugurisana.

Pijewe kao dru{tveno prihvatqivo i normalnopona{awe, obeleàva na~in ìvqewa, prepu{ta seobi~ajima, stihiji i neznawu i kona~no alkoholisawe je deona{e kulture. Ono se ~ak i podsti~e re~ima: #Hajde jednu...red je... vaqa se...“ a ako neko i pored tolikih ponuda odbije udru{tvu, na slavi, va{aru... grupa iznena|eno pita #da nisibolestan?“ Piju mu{karci ali i ène, vi{e kri{om. Pijeweèna se ne odobrava ali je okolina sklona da progleda krozprste ènama posebnih profesija — glumicama, komercijalis-tima, politi~arkama... jer, zaboga, wihovo pijewe je#dru{tveno uslovqeno pa i kao takvo i prihvatqivo“.

Povremeno pijewe, vikend pijewe se u narodu ne shvata kaobolest iako se mogu napiti da se ne mogu ni kretati, a kamolivoditi neku konverzaciju. Po{tuje se u narodu ovo pijeweiako se ponavqa. Alkoholna bolest je tu, vreme je za inten-zivno le~ewe. Postaje, kod nas, sve popularnije #Rakija{kotakmi~ewe“... Ko }e vi{e da popije ~iste seoske #brqe“.Potro{wa alkohola kod nas raste i dostiè 14,7% ~istogalkohola, odnosno do 85 litara alkoholnog pi}a po jednomstanovniku u godini. Ovde nije ura~unata privatna proizvod-wa a koja je u na{oj zemqi jo{, sigurno, tolika. Deo dru{tvapodsti~e proizvodwu i potro{wu alkohola (proizvo|a~i,trgo vina, ugostiteqstvo), pa i dràva iz profitnih razloga.Najavquje se mogu}nost proizvodwe „piva za decu“.

U na{oj zemqi alkoholizam se razvija sve brè, brè


nego ra nije, poprima karakter epidemije, doseè razmere naj -ve}e dru{tvene opasnosti, ko~i privredu, ugroàva dru{tvopa i bezbednost zemqe. #Alkofilna klima“ stvara sve vi{ealkoholi~ara raznih uzrasta i profe sija, pa i onihnajmla|ih.

Na{e dru{tvo pa i „demokratsko“ {titi alkoholi~are.Oni su svuda u porodici, {koli, vlasti, nauci... otaqavajusvoje poslove a vremenom se i sami marginalizuju... i tro{eenormno porodi~ni i zdravstveni buxet za pi}e i za „le~ewe“.Brojne dru{tveno-patolo{ke pojave narastaju sa „alkoholom“— siroma{tvo, nezaposlenost, prostitucija, kriminal...Alkohol je spori ubica. Omladina sve vi{e uìva u alkoholu,42% od 6.000 anketirane {kolske dece, u No vom Beogradu, pijealkoholna pi}a. Procewuje se da u na{e dve „bratske dràve“ima oko 300.000 alkoholi~ara i najmawe to liko na putu premaalkoholnoj bolesti.

Uo~avaju se, u na{oj zemqi, ve} duè vreme jake negativnetendencije:

— raste potro{wa alkoholnih pi}a (AP), — omladina i ène piju sve ~e{}e i vi{e,— pijewe se sve vi{e toleri{e u toku rada,— raste broj alkoholi~ara, èna i mu{karaca,— na le~ewe stiù kasno, sve mla|e osobe, sve— „teì“ bolesnici,— preventivne aktivnosti jewavaju, prakti~no se gase.

Zdravstvenu pomo} zatraì mali broj alkoholi~ara, alitzv. „nevidqivi“ alkoholi~ari su prisutni svuda, uustanovama svih nivoa i vrsta, u {kolama, zdravstvenimustanovama, ministarstvima, radnim or ganizacijama... a ovi su~esto ugledne li~nosti i ne retko na odgovornim funkcijama.U zemqama zapada, trì{na ekonomija ne dozvoqava pijewe, aekscesivno pijewe je „preusmereno“ na vikend-pijewa.

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam • 127

Istorijski osvrt

Alkohol i upotreba alkoholnih pi}a prate ~oveka kroz~itavu wegovu istoriju. Prvi kontakt sa alkoholom je bioslu~ajan. Daleki ~ovekov predak je, prema jednoj od brojnihhipoteza, probao gwilo vo}e, osetio prijatne efekteopu{tawa i popravqawa raspoloèwa, te je, potom, po~eo daostavqa zrelo vo}e u zemqane posude, da gwili i da posleodre|enog vremena dobije èqeni napitak. Tako je i zapo~elaproizvodwa alkoholnih pi}a putem vrewa — fermentacije.

U pradavna vremena, ~ak pre 30—40 hiqada godina, mnogistari narodi su znali na ovaj na~in, da proizvode razne alko-holne napitke od mleka, meda, vo}a i nekih ìtarica. Tako jei upotreba alkoholnih pi}a zapo~ela vrlo rano, prvo udràvama Egipta, Mesopotamije, starog Meksika a kasnije uzemqama Kine, Jelade, starih Inka i u zemqama sredozemnogmora. Verovalo se, tada, da su alkoholna pi}a bo`ji dar, bo`japomo} u borbi sa nepoznatim silama, neda}ama i bolestima.Bili su to „darovi“ za vi{e slojeve dru{tva, a samo retko, utoku svetkovina, i za „raju“.

[tetno dejstvo, ove „razbibrige“, zapaèno je jo{ ustarom veku. Takva saznawa su rezultirala u mnoge zabranepijewa za odre|ene pojedince i za neke odre|ene situacije:Hamurabijev zakonik (1770. p. n. e.) reguli{e vavilonsko „ugos-titeqstvo“; vo|a plemena nije smeo da pije pri dono{ewuva`nih odluka; egipatski faraoni nisu smeli da piju; Buda gov-ori o „demonu poùde“; Mojsije savetuje da se ne pije; ApostolPavle govori da je u vinu blud; Toma Akvinski veruje da je pi -janstvo smrtni greh; Mohamed traì nepijewe pi}a kojapomu}uju svest. Mudre savete za razumnu, ograni~enu upotrebuili neupotrebu, alkoholnih pi}a prate, kroz istoriju, idrasti~ne zakonske mere. U Kini (XII vek p. n. e.) vade sve vino-grade a pijewe zabrawuju. Sli~ne mere preduzima i Rimu prvom


veku na{e ere — „kr~i“ polovinu vinograda i tako posrednosmawuje broj „vino pija“ — bolesnika. Kazne za pijance su ~estobile drasti~ne: u Sparti su odsecali noge onima koji previ{epiju; na{ Car Du{an je o{tro ka`wavao po~inioce dela upijanom stawu. U ~l. 166 Zakonika (1354) pi{e: „Ako pijanacnekoga napadne ili posje~e ili okrvavi, ali ne ubije, da mu seoko izvadi i ruka od sje~e... Ako gurne ili kapu skine ili kakvusramotu u~ini, kazna je sto batina i tamnica...“

Sa razvojem qudskog dru{tva raste proizvodwa ipotro{wa alkoholnih pi}a, pijewe postaje normalnopona{awe, prati mnogobrojne obi~aje, rituale i verske obrede.Biblija propoveda: „Vino je ìvot ~oveku... ako pije umereno...“

Podru~ja, pogodna za gajewe vo}a, vinograda, stalno se {irepa sa ovim „cveta“ doma}a i industrijska pro izvodwa alkohol-nih pi}a. Pije se sve vi{e i vi{e, pi jewe podsti~e i dràvaiz profiterskih razloga, „ra|aju se“ mnogobrojne alkofilnesredine i konseku tivne patwe, problemi i te{ko}e pojedi-naca, porodica i dru{tva.

Navodimo neke zna~ajne vremenske periode i datume za„ubrzano“ {irewe pijewa, razvoj alkoholizma i suzbijawe{tetnih posledica:

— Otkri}e destilacije (HIII vek) — omogu}ava proizvo dwuèstokih alkoholnih pi}a,

— Pojava medicinskih radova — o neèqenim i {tetnimposledicama pijewa (HIII/HIH vek),

— Prvi naziv alkoholizam („Alcoholismus chronicus“) — uvodiMagnus Huss, stokholmski lekar — internista, 1852,

— Prva doktorska disertacija o alkoholizmu i zakqu~ak:„Alkoholizam je bolesna pojava“, Thomas Trotter, engleskilekar, 1878.,

— Po~eci organizovane borbe — protiv neumerenog pi jewa,HIH vek — druga polovina,

— Trezvewa~ki pokret — HH vek,— Anonimni alkoholi~ari — dru{tvo alkoholi~ara za punu

i trajnu apstinenciju, 1934.,


— Nau~ni pristup alkoholizmu — Svetska zdravstvena orga-nizacija (SZO) „progla{ava“: „Alkoholizam je bolest“.Zdravstvena slu`ba (psihijatrija) le~i alko holi~are(bolesnike) kao i druge bolesnike — vanbolni~ki ibolni~ki, 1951.

Svojstva alkohola

Naziv alkohol je arapskog porekla i dolazi od re~i Alkohl,{to zna~i „vrlo fin“. Alkoholi su organska jediwewakiseonika, vodonika i ugqenika, u raznim proporcijama, anajpoznatiji su: etil-alkohol (etanol, {piritus SN3ON) ijako otrovan metil-alkohol (metanol, SN3SN2ON). Etilalkohol, o kome govorimo u ovom tekstu, je te~nost — bistra,bezbojna, isparqiva i karakteristi~nog mirisa. Rastvarase lako u vodi i mastima, pa se i zato, posle pijewa, brzoresorbuje u sluzokoàma usno-èluda~no-crevnog trakta ibrzo, putem krvi, dospeva u sve organe i sve }elije tela.

Alkohol je najomiqenija, skoro sigurno, najstarija i naj-masovnije upotrebqavana „droga“, biqnog porekla (poredduvana), najjednostavije se dobija, stvara naviku i zavisnost.Alkohol je nepotreban organizmu i {kodi, koristi se samo umedicini za dezinfekciju. U organizmu normalno nema alko-hola. Me|utim, neznatna koncentracija alkohola u krvi (alko-holemija) se moè dokazati posle upotrebe hrane bogateugqenim hidra tima, a to je tzv. metaboli~ni „prirodni alko-hol“ i iznosi 0,10‰ — 0,30‰.

Dejstvo alkohola na qudski organizam je dobro prou~eno.Alkohol je legalna droga, kao {to smo rekli, psihoaktivnasupstanca (PAS) koja remeti metaboli~ne procese }elija itako {tetno deluje na sve na{e vitalne organe, prvenstvenona mozak. „Alkohol deluje na mozak kao fini pesak koji sesipa u preciznu ma{inu“ (S. Stojiqkovi}). I u malimkoli~inama alkohol remeti pishi~ke funkcije, wihovu har-


moniju, prevashodno koncentraciju, pa`wu i rasu|ivawe isledstveno tome mewa i pona{awe osobe koja pije alkoholnapi}a — demonski napada na{u du{u.

Dejstvo alkohola i u malim koli~inama je opojno: pri -jateqski blaì, hrabri, veseli, ja~a, ublaàva ili uk lawanapetost, dnevne brige i ìvotne te{ko}e i kao zla kob pod-muklo vreba, naro~ito mlade, neodgovorne prema svojojbudu}nosti i kona~no stvara naviku pijewa, zavisnost igeneri{e alkoholnu bolest. Alkohol je ve~iti „te{iteqìvota“, anestetik koji ubija na{ unutra{wi bol,„dru{tvena droga“ koja opu{ta, spaja qude u pi}u. Alkohol je#narodni sedativ“, pa se upotrebqava u raznim stresnimsituacijama. Bol i patwa potapaju se u alkohol, ali je patwadobar pliva~, pa od pijewa nema velike koristi,

Alkohol, u organizmu, {iri krvne sudove (koè, mozga,zdravog srca), ubrzava rad srca, usporava re flekse, oteàvakoordinaciju pokreta, o{te}uje ~ula (vida, sluha, ukusa,mirisa), smawuje osetqivost na bol, deluje depresivno na cen-tralni nervni sistem (CNS) (mozak, ki~mena mo`dina).Alkohol ima malu ali „ja lovu“ kalori~nu vrednost. Mnogezablude prate upo trebu alkohola, tako su neopravdana u nar-odu ukore wena verovawa: da alkohol sluì kao hrana; da ja~akrv (vino); da ja~a fizi~ku snagu (samo kratko!); da podsti~eseksualni ìvot; da snaì umni rad... Alkohol ne podsti~estvarala{tvo iako ima dosta kwièvnika i umetnika alko-holi~ara, koji propadaju kao svaki alkoholi~ar ali stvarajudobra dela i zato {to wihovo stvarala{tvo ne dolazi samo izkore mozga — svesti, ve} prevashodno iz podsvesti. Nasuprotwima nau~nici ne piju alkoholna pi}a jer alkohol „razara“koru mozga, centre za inteligenciju i stvarala{tvo.

Resorpcija alkohola, posle pijewa, zapo~iwe jo{ u usti-ma, nastavqa se u èlucu (21,8%), najintenzivnija je u tankom(60,4%) i dovr{ava u debelom crevu (17,8%). Potpuna resorp-cija alkohola je vrlo brza, za 30—60 mi nuta, ako se pijuèstoka pi}a — jo{ i na „eks“, a usporena ako se piju slaba


alkoholna pi}a, ako se „pi jucka“ uz „meze“, jelo i posle jela.Resorbovani alkohol dospeva, putem krvi, u jetru gde odmahpo~iwe wegova razgradwa. Ostali, ve}i nerazgra|eni, deoalkohola dospeva u sve }elije na{ih organa, remeti funkcijumo`danih }elija i trajno o{te}uje, naro~ito, vitalne or gane— ako je pijewe dugotrajno i prekomerno.

Razgradwa alkohola, posle pijewa, po~iwe i zavr{ava se ujetri („ìva laboratorija“) preko meta bolita (acetaldehida isir}etne kiseline) do ugqen-dioksida (SO2) i vode (N2O). Ujetri se razgradi 90% alkohola, u pravilnom ritmu, prose~no5—10 grama alko hola za jedan sat (0,1‰—0,2‰). Ovaj tempo razgrad-we alkohola u organizmu se ne moè ubrzati, pa je velika zabludada se moè kafom, tu{irawem ili kratkim spavawem ubrzatiotre`wewe, odnosno vaspostaviti sloène delatnosti kao {tosu upravqawe vozilom, ma{inom, avionom... Nemetabolisani,nepromeweni alkohol (10%) se „izbacuje“ iz organizma prekoplu}a (miris alkohola u blizini alkoholisane osobe se ose}a —halitus), preko bubrega, znoja i mleka (majke dojiqe).

Slika 3. Put alkohola u organizmu i eliminacija


Alkoholna pi}a

Svaki napitak, za qudsku upotrebu, koji sadrì alkohol, ubilo kojoj koncentraciji, je alkoholno pi}e (AP). Prema kon-centraciji alkohola, alkoholna pi}a mogu biti slaba — sa3—15% alkohola (pivo — 3—8%, vino stono — 10—14%);poluèstoka — sa 20-40% alkohola (vino desertno 15—20%,likeri — 20—40%...) i èstoka — sa preko 40% alkohola (raki-ja, komovica, viwak, viski, tekila...). Svako alkoholno pi}e,pored etil alkohola (i vode), sadrì i neke „slu~ajne“primese ili namerno dodate aditive sa èqom da se „popravi“ukus, miris, boja... Neke primese su vi{e toksi~ne papogor{avaju stawa mamur luka, „posle sino}ne pijanke“.Najtoksi~nija primesa alkoholnog pi}a je metanol (meti-lalkohol). Te{ka trovawa nastaju ako se popije 6—10 gramametanola a smrt uzrokuje 30—40 grama ovog alkohola.

Tehnolo{ki postupci za proizvodwu alkoholnih pi}a sudvojaki: fermentacija (vrewe, previrawe) — omogu}avaproiz vodwu slabih pi}a, ja~ine do 14% alkohola (vina, piva) idestilacija — omogu}ava proizvodwu èstokih pi}a, èqeneja~ine i od èqene sirovine. Postoje prirodna i ve{ta~kaAP-a. Ve{ta~ka alkoholna pi}a se spravqaju od ~istog alko-hola a dodaju im se razni sastojci radi imitirawa poznatih iskupih AP-a. Votka je, na primer, ~ist alko hol odre|enevisoke koncentracije. Smrtonosna je ve{ta~ka rakija odmetil-alkohola, i ova je u Srbiji umorila vi{e desetinapijanaca, u 1997/98. godini.

Na{ narod od davnina proizvodi razna, prirodna alkohol-na pi}a od gro`|a, je~ma, ovsa, dudiwa, kukuruza... ali najvi{eod raznih sorti {qiva. Geografsko-klimatski uslovi i tradi-cija su nam donosili prvo mesto u svetu, po broju stabala{qiva (na broj stanovnika). Rakija je, do skora, bila na{enacionalno pi}e, pi}e koje mnoge pojedince i mnoge porodice


potpuno razara, pa je u narodu i nastala izreka: „Rakiju jestvorio |avo a kr~mi je na raskr{}u“.

Doma}a i na{a industrijska proizvodwa AP-a nudi, na{emtrì{tu, {iroki asortiman a trgovina i veliki izbor AP-asvetskih proizvo|a~a. Laka dostupnost AP-a i enormna ponu-da uti~u, izme|u ostalog: da na{a zemqa postane alkofilnanacija; da preko 90% odraslog stanovni{tva povremeno iliredovno pije; da prakti~no nema porodice bez AP-a i gde se nepije i da nema uè ili {ire familije bez alkoholi~ara.Pijewe AP-a je ~vrsto povezano sa obi~ajima svakodnevnogìv ota, pije se svuda i u svim prilikama (ra|awe-umirawe,radost-àlost, uspeh-neuspeh...). Pijemo da dokaèmo„odraslost“ mu{kost, vitalnost, da nazdra vimo prijatequ,ro|aku, {efu, novom automobilu... Odbiti ponu|eno pi}e una{em se narodu smatra gotovo li~nom uvredom. Lista razlo-ga za pi}e je beskona~na jer pijewe ispuwava ìvot od samogpo~etka pa do kraja. Alkohol je na{e opojno sredstvo, koje, usadejstvu sa dràvnim profitnim interesima, razara pojedin-ca, porodicu i dru{tvo.

Pijewe AP-a, kod nas, je dru{tveno prihvatqivo, pod -sticano „normalno“ pona{awe, obeleàva na~in ìvqewa iprepu{ta se obi~ajima, stihiji i neznawu i kona~no je alko-holisawe deo na{e kulture. Alkohol je dru{tveno prihva}ena„droga“, a socijalizovano pijewe pospe{uje sve ve}upotro{wu i proizvodwu. Najavquje se pompezno, iakoanahrono, i „pivo za decu“. Izgleda da na{a kultura mirnoìvi u koegzistenciji sa alko holom, uprkos konsekventnepogubnosti alkoholizma, najrasprostrawenije bolesti u naskoja preti, ako se ne{to preventivno radikalno ne preduzme,da progresivno i kontinuirano uni{tava omladinu i mladeosobe i tako zatire na{e korene. Kafi}a ima mnogo, radepreko cele no}i a omladina se u wima masovno „napaja“ alko-holom, nikotinom i, ne retko, drogom.

Me|unarodna komisija za prevenciju alkoholizma i narko-manije (ICPA) upozorava na posledice ovim redom.


Alkoholna pi}a uzrokuju:

1. Trovawa2. Zavisnost3. Uro|ene anomalije4. 40% saobra}ajnih nesre}a5. 65% utopqewa odraslih lica6. 40% industrijskih nesre}a7. 50% nesre}a u ~amcima8. Najve}i rizik za povrede i smrt me|u mladima

(15—24 godina)

Slika 4. Znak me|unarodne komisije za prevenciju alkoholizma i narkomanije

Za{to pijemo alkoholna pi}a?

Pijewe AP-a je deo na{e zdravstvene kulture, stila ìv- ota, posebnog odnosa ~oveka i alkohola. Svako pijewe mewa, umawem ili ve}em stepenu, ose}awa, mi{qewa, stawa svesti...Mnogi su otkrili posle pi}a — da se ose}aju prijatnije; da se


lak{e zabavqaju; da su dru{tveniji; da su slobodniji, da suzabavniji... Neki piju strahuju}i od posledica nepijewa(fizi~ka zvisnost) a ve}ina pije da „re{i“ nastale ìvotneprobleme (psihi~ka zavisnost).

Dejstvo alkohola, i u malim koli~inama, je opojno —opu{ta, hrabri, veseli, ja~a, generi{e ose}awe olak{awa,lagodnosti i/ili prijatnosti... anestezira unutra{wi bol,ìvotne te{ko}e... I ~uveni rimski heroj K. Horacije (VI

vek pre n. e.) je govorio: „Vino, to ~udno pi}e... ~uda stvara...otkriva tajne... osloba|a stra{qive... ohrabruje kukavice...“Ali, ugoda prijatna, uìvawe traje kratko, samo dok trajedejstvo alkohola, odnosno dok ga ima u orga nizmu. ôvek je,kao {to znamo, stalno u nekom neodre|enom strahu, anksiozanpod uticajem svakodnevnih doga|aja i doìvqaja, èli da seoslobodi te pla{we pa uvek iznova „posegne“ za ~a{om, èlida ponovo doìvi opu{tawe, ve{ta~ku kratkotrajnu prijat-nost i tako mnogi stalno, uhodavaju svoju odbranu od mu~nesvakodnevice. „Pi}e“ je prijatno, ali mnogima uni{tavaìvot... alkohol dejstvuje, neprimetno ali sigurno, {tetno.

Na pitawe: „Za{to pijete?“ Beogra|ani, razli~itogekonomskog stawa, socijalnog poloàja i obrazovawa,naj~e{}e odgovaraju: „Volim da pijem... zbog dru{tva... da seose}am boqe... da mi pro|e vreme... da zaboravim ovozemaqskenevoqe...“

Mnoge determinante, „prethodnice“ aktiviraju prekomer-no pijewe, wihova lista je velika, navodimo neke:

• Opu{tawe — alkohol privremeno uklawa anksioznost, tuunutra{wu pla{wu, napetost bez realne osnove koju uvekprati i mi{i}na zategnutost (fizi~ka nape tost). Ove dvenapetosti reguli{e nervni sistem i one se superponiraju,jedna pove}ava drugu i obratno. Svaka napetost generi{enezadovoqstva, neprijatna ose}awa, nasuprot èqi svakoga dase prijatno ose}a.

• Stra{qivost — alkohol umawuje sna`na ose}awa, kojaprate mnoge stresne doga|aje, od zabrinutosti preko straha do


uàsa. Ova neprijatna, nelagodna ose}awa se javqaju pre, zavreme i posle nekog realno kriti~nog doga|aja. Treba nau~itikako re{avati stresne situacije bez napetosti, bez alkohola.

• Depresija — alkohol privremeno umawuje neprijatnaose}awa (lo{e raspoloèwe, poti{tenost... tuga), koja praterazo~arawa, razne gubitke ili frustracije. Tuga se ne moè„udaviti“ u alkoholu, ona u wemu dobro pliva. Depresivno raspo-loèwe je, ~esto, normalno ose}awe kod svake osobe kada ~iniono {to joj ne prija i ovo ~esto nije za „alkoholnu terapiju“.

• Druèwe — alkohol zbliùje, olak{ava poznanstvo i pod-sti~e okupqawa.

• Slabost — alkohol privremeno podiè hrabrost,olak{ava iskazivawe qubavi, prava, qutwe, nesla gawa iodlu~na, agresivna ili pasivna pona{awa.

• Nesamopo{tovawe — alkohol privremeno popravqa lo{emi{qewe o sebi i negativna ose}awa, ose}awa bezvrednosti.

• Dosada — alkohol „ubija vreme“, mewa mi{qewe (misli sumutnije, mawe va`ne) i uspavquje „unu tra{weg policajca“(super ego), pa sve moè i da bude zabavno, nove i neobi~neideje se samo „roje“.

• Eksperimentisawe — alkohol kod mladih „raspiruje“ma{tu a ovi imaju potrebu da mewaju sebe, da upoznaju vi{esebe, svoje unutra{we Ja, svoje „drugo“ pona{awe.

• Nesigurnost — alkohol privremeno ja~a smelost, sig-urnost i pouzdanost. Ve}ina i umno obdarenih qudi se, iina~e, dvoumi kada donosi mnoge pa i najobi~nije odluke(obla~ewe, izlazak...).

• Bespomo}nost — alkohol privremeno, i u ma{ti,olak{ava ostvarivawe nekog ciqa, ali ponavqana nemo} ra|aose}awe uzaludnosti i uz pomo} pijewa.

• Nesanica — alkohol pomaè opu{tawe i uspavqi vawe alisan je nemiran sa uznemiruju}im ko{marnim snovima i umorn-im bu|ewem. Procewuje se da svaka de seta odrasla osoba imaprobleme sa uspavqivawem ili spavawem, razli~itih uzroka —od stresa do depresije. Pijewe alkohola }e pre odvesti u alko-


holnu bolest nego ukloniti uzroke nesanice.• Seksi stimulans — alkohol stimuli{e seksualna

uzbu|ewa, kao {to to ~ini i koka-kola, „pomaè ako se u toveruje“. Alkohol deluje depresivno na CNS i ako se nekomeisti da bez wegovog znawa ovi postaju mawe sek sualnouzbu|eni. Dugotrajno pijewe, kod mu{karaca, smawuje mu{kepolne `lezde (atrofija) i lu~ewe hor mona (testosteron), ikona~no nastaje impotencija, sek sualna nesposobnost.

Alkohol, sa svoje strane, ima sposobnost, uz naslednooptere}ewe (alkoholizam u porodici, familiji), da se „uko -reni“ u svakom organizmu i da stvori naviku pijewa i zavis-nost. Svaka i normalna osoba moè nastaviti sa uìvawem u~a{ici pi}a, u hladnom {priceru ili u „{umadinskom ~aju“,ali svaka razumna osoba mora biti svesna da alkohol, ta mo}nalegalizovana droga, deluje sli~no drugim drogama koje se kri-jum~are ili dobijaju samo na lekarski recept. Navika pijewa,zavisnost, do pamin i druge neurotransmiterske perturbacijeu mozgu su zla kob duèvremenog i prekomernog pijewa.

Psihi~ka dejstva alkohola su dominantna za kasnijirazvoj AB-i. To se lako i rano uo~ava: stra{qivi postajehrabar; slab postaje izdr`qiv; introvertan (povu~en u sebe)postaje komunikativan, elokventan (re~it)... super ego(savest) se „davi“ a emotivno-na gonska komponenta pliva ualkoholu. Upro{}eno re~eno alkohol „bri{e“ (privremeno)neprijatne psiholo{ke sadràje (brige, razo~arewa, qubo-moru...) i „bri{e“ najvi{e psiholo{ke instance (eti~ke iestetske norme, suptilna rasu|ivawa) i stvara subjektivnoolak{awe a {to sve poja~ava èqu za repetirawe, za ponovnopi jewe. Sve ovo se ponavqa, nebrojeno puta i stvara poznatimorbidni za~arani krug, tzv. „Circulus viciosus“.

Zablude o alkoholu

Alkohol je najomiqenija i najstarija upotrebqivanaplanetarna „droga“. Iako su mnogostruko {tetna dejstva


alkohola poznata od davnina, iako su Spartanci odsecali nogu,a na{ car Du{an drasti~no ka`wavao pijance, pije se svevi{e, omladina sve ranije upoznaje „~ari“ alkoholnih pi}a.

[irewu pijewa i neèqenih li~nih, porodi~nih i soci-jalnih posledica doprinose neka svojstva alkohola, a presvega zablude. Zabluda je pogubna gre{ka, pogubno mi{qeweukoreweno u narodu o alkoholnom pi}u, wegovom dejstvu.Zablude podsti~u pijewe, u celom svetu tako da alkoholizampostaje najtragi~nija bolest zavisnosti, bolest pojedinca,porodice i dru{tva.

Naj~e{}e na{e doma}e zablude o alkoholu su:— Alkohol zagreva organizam. Pijewe prividno „zagreva“,

jer {iri krvne sudove povr{ine tela (koà, potko`no tkivo),pa osoba koja pije ose}a toplotu, crveni u licu, a nije retka i„bela smrt“ kada pijana osoba zaspi na snegu i smrzne se.

— Alkohol je koristan. Alkohol nema nikakve koristi zaorganizam. Alkohol jedino koristi u medicini, za dezinfek-ciju, ~i{}ewe koè.

— Alkohol je lek. Alkohol je podmukli ubica, iako narodveruje da vino popravqa krvnu sliku, da vru}a rakija le~iprehladu... ali duèvremeno pijewe skra}uje ìvot za 15 godi-na. Prose~no alkoholi~ar ìvi 53 godine, a na drumu alkoholje ubica broj jedan.

— Alkohol vra}a samopouzdawe. Iako alkohol smawujenapetost, „opu{ta“, vra}a samopouzdawe... sve je la`no, nekri-ti~nost raste, odluke su brzoplete, povr{ne ~esto satragi~nim posledicama.

— Alkohol „le~i“ nesanicu. Posle pijanstva san nije zdrav,ne odmara... po bu|ewu su uvek prisutni: glavoboqa, neraspo-loèwe, malaksalost, a ne retko i mamurluk.

— Alkohol je hranqiv. Alkohol nema hranqive materije, aometa wihovo kori{}ewe iz hrane, jer su organi za varewe kodalkoholi~ara uvek o{te}eni. Organizam zbog toga slabi.

— Alkohol je seksi. Alkohol mewa pona{awe osobe, ovapostaje nekriti~na, neodgovorna prema svom ugledu i telu.


Lako stupa u polne odnose „na prvi pogled“ pa su „lutrijskidobici“ obi~no tu: polno prenosive bolesti, sida... Alkoholkod mu{karaca pove}ava èqu za seksom a smawuje mogu}nosti.

— Pivo nije alkohol. Pivo je slabo alkoholno pi}e, samawe alkohola (3—7%), pa i jedna fla{a piva ugroàva bezbed-nost saobra}aja, saobra}ajne nesre}e i sa smrtnim ishodima.Pivo se dobija u procesu alkoholnog vrewa iz slada, hmeqa,vode i pivskog kvasca. Voda sluì kao rastvara~ i glavni jedeo piva. Slad se dobija od ìtarica, naj~e{}e od je~ma i dajepivu sastojak od kojeg zavisi ukus i koncentracija osnovnogekstrakta piva. Hmeq konzervira pivo i daje mu ugodan mirisi gorak ukus, dok pivski kvasac izaziva alkoholno vrewe ukome {e}er prelazi u alkohol i ugqen-dioksid. Pivo je uvod-no pi}e omladine koje sa cigaretama ~ini ulazna vrata(Gate way) za svakojake droge — generi{u ìvot bez ìvota.Na{a vlada proteìra potro{wu piva, puni dràvni buxet apritom kod mladih formira naviku pijewa a ovu pratinaj~e{}e pu{ewe, i ne retko drogirawe. Zdravqe naroda setako kontinuirano ruinira a {to bi se cini~no moglo re}i daje to #kolateralna {teta“ u odnosu na osnovni ciq na{e vlade— puwewe dràvnog buxeta.

[ta je alkoholizam?

Pijewe AP-a (pijewe), pijanstvo i alkoholizam pratequdski rod od „postawa“. Uo~avani su rano, kroz isto riju, ibrojni problemi ovih pojava. Svako „problemsko“ pijewe jebilo porok, li~na mana, moralni problem osobe koja pije, pasu dru{tva tako moralno mawe vrednu osobu „urazumqivala“,~esto, i drasti~nim merama. Tek u HIH veku se „revolu-cionarno“ mewaju gorwi stavovi i medicinski modelshvatawa alkoho lizma poprima pravo gra|anstva. T. Troter(1878) je zapo~eo novu eru, ove oblasti, dokazav{i u dok-


torskoj disertaciji: „Alkoholizam je bolest — socijalni imedi cinski problem“. Poku{ao je ~ak i da ozna~i i razvojalkoholizma poznatom sentencom „Infekcija zapo~eta u deti-wstvu“. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) defini{e„alkoholizam je bolest...“ (1951).

Alkoholizam je hroni~na, sloèna i te{ka bolest,bolest koja neprimetno razara telesno, du{evno i socijalnozdravqe pojedinca (ali i porodi ce) a alkoholi~ar jebolesnik, osoba koja dugotrajno i prekomerno pije AP-a.Alkoholizam je najtragi~nija BZ, najstarija toksikomanijai narod kaè: „pije se otkad je sveta i veka“. Svako ko pijeu~estano, preko merno, pre ili kasnije postaje postepeno,„neprimetno“ te{ki bolesnik — alkoholi~ar. Alkoholizamje indi vidualno i dru{tveno zlo, jer alkohol budi agresivnostkod qudi, ugroàva saobra}aj, razara porodicu, gen eri{edefektno potomstvo, samoubistva... Alkoho lizam se razvijafazno, lako kod osobe koja od prvih kontakata sa alkoholomdoìvqava zadovoqstva i olak{awa i rado zaèli da ponovopije. Navika pijewa lako se formira a zatim stvara zavis-nost od alkohola. U toku stvarawa navike pijewa, osobasklona alkoho lizmu sve ~e{}e pije prekomerno i razvija tol-eranciju, organizam „traì“ vi{e alkohola. Mnogi se hvale, ine slute}i da su na putu u alkoholizam („mogu dosta da popi-jem... ne fali mi ni{ta...“!). Najve}u zabunu u borbi protivalkoholizma predstavqa istina da neki qudi mogu da piju alii da prestanu kada ho}e, dok kod alkoholi~ara to nije mogu}e.Kod wih se stvori psihi~ka i fizi~ka zavisnost i oni konzu-miraju alkohol dok na kraju on ne konzumira — uni{ti wih.

Alkoholizam je danas najmasovnija hroni~na bolestsveta, posle pu{ewa duvana a zahvata sve slojeve dru{tva,sve uzraste; bolest koja ruinira zdravqe naroda, ekonomske imoralne vrednosti dru{tva; bolest socijalna po ra{irenos-ti, {tetnim efektima na privredu, radnu sposobnost i poro-di~ni ìvot; bolest koja generi{e biolo{ke, psiholo{ke,socijalne, pravne, politi~ke, kulturne i druge probleme;


bolest koja pruà mnogo razloga da se vi{e zainteresuju:pedagozi jer ometa po zitivne vaspitno—moralne ciqeve; soci-olozi jer ugroàva dru{tvenu harmoniju, generi{e socijalnedevijacije; pravnici jer generi{e protivpravne radwe; ekon-omisti jer uzrokuje nemerqive ekonomske {tete; dru{tveno-politi~ki radnici jer ugroàva sigurnost gra|ana idru{tveni poredak zemqe i mnogi drugi, a ne samozdravstveni radnici.

Alkoholizam, kao medicinska bolest, pripada psi -hijatriji iako se svakodnevno, u praksi, sve grane medi cinesuo~avaju sa brojnim problemima u vezi sa pijewem, naro~itoprimarna zdravstvena za{tita (PZZ). Zdrav stvo samo pruàpomo}, uglavnom pojedincima „gasi poàr“, a zamagquje{irinu i teìnu problema. Pomo} traè ruinirani bolesni-ci a potrebu treba celo dru{tvo: da mewa stavove prema alko-holu i pijewu; da kod mladih formira pozitivne, odbojnestavove prema alkoholu, duvanu, drogi i da smawi potro{wualkohola. Zdravstvena slu`ba, ma kako organizovana ikadrovski osposobqena, nikada ne}e mo}i da smawi broj „dola -ze}ih“ alkoholi~ara i sveukupne probleme alkoholi zma.

Alkoholizam je preskupa bolest, preskupo uìvawe ile~ewe. U zemqama sa razvijenim informacionim sis temomprate se bolesti i zdravstveni tro{kovi svakog pojedinogbolesnika (individualni morbiditet) pa i direktnitro{kovi alkoholi~ara (le~ewe, bolovawa, gubitakproizvodwe, socijalna davawa...). Indirek tni tro{kovialkoholizma su prakti~no nemerqivi (poreme}eni me|uquds-ki odnosi, raspad porodice, zapostavqawe odgoja dece...).Socijalno-ekonomske posledice alkoholizma su zastra{uju}ei podstakle su neke ekonomiste i sociologe da po va`nosti, poprob lemima alkoholizam trostruko stepenuju kao: primarno —socijalni, sekundarno—ekonomski i tercijarno—medi cinskiproblem. I na{a istraìvawa su potvrdila da su direktnigodi{wi tro{kovi jednog alkoholi~ara ve}i od dohotkaprofesora univerziteta.


Ne samo alkoholizam (odnosno alkoholi~ari) ve} i svakoko prekomerno pije stvara probleme razli~itog intenzitetai zna~aja. Brojna istraìvawa dokazuju:

— raste potro{wa AP-a, prera~unato po glavi stanov nika,— tradicionalno kori{}ena AP-a mewa se ({qivo vica,

vino, pivo, èstoka pi}a),— piju sve mla|e osobe, omladina je sve vi{e ugroèna,— piju sve vi{e ène, raste broj èna alkoholi~ara,— raste broj problema vezanih za pijewe (saobra}ajne

nesre}e, nasilni{tvo, — zlostavqawe dece, zlostav qawe supru`nika, uni{tavawe

karijere, prerana smrt...),— zdravstvena slu`ba i fondovi zdravstva su sve vi{e

angaòvani u le~ewu alkoholi~ara,— rizik obolevawa se uvek pove}ava kod svakoga ko

prekomerno pije: bolesti srca i raka — dva puta; samoubist-va — {est puta; ciroza jetre — 12 puta.

Za{to je alkoholizam bolest zavisnosti?

Mnogi smatraju da je alkoholizam po svom zna~aju „bolestbroj 3“ na{eg doba, iza bolesti srca i krvnih sudova, malig-nih oboqewa. Alkoholna bolest uzrokuje niz razniho{te}ewa i poreme}aja kao {to su:

1. Telesna o{te}ewa — poreme}aj èluca, jetre, centralnognervnog sistema, kardiovaskularnih oboqewa...

2. Psihi~ki poreme}aji — poreme}aji pa`we, mi{qewa,inteligencije, pam}ewa... Tokom vremena alkoholi~ari posta-ju sve vi{e egoisti, neodgovorni, pona{aju se nezrelo, sklonisu raznim laìma, sitnim prevarama, gube interesovawe zaporodicu i dru{tvo, radne sposobnosti im slabe.

3. Poreme}aji u porodi~nom ìvotu — nesporazumi i suko-bi u porodici su sve ~e{}i, javqa se agresivnost prema ènii deci, ekonomsko stawe se pogor{ava...

4. Te{ko}e na poslu — profesionalni problemi, slaba


radna sposobnost, ~este nesre}e na poslu, bolovawa...5. Socijalne te{ko}e — porodi~ni ìvot sve vi{e trpi,

situacija na radnom mestu postaje sve teà, a okolina se svevi{e ogra|uje od alkoholi~ara, izbegava ga i smatra socijal-no propalom li~no{}u...

Re~eno o pijewu

Pijewe alkoholnih pi}a i neèqene posledice su uvekbile prisutne pa su u narodu i me|u odgovaraju}im stru~waci-ma „nicale“ pou~ne misli, sentence, koje uvek opomiwu.Navodimo neke:

—„U fla{i nezadovoqni traè utehu, kukavice hrabrosta stidqivi pouzdanost“ (Samuel Johnson 1709—1784).

— Pijewe vara i kaè: „oslobodi}u te briga“ — brige seposle pijewa samo umnoàvaju; „u~ini}u te jakim“ — osoba kojapije brzo postaje slaba toliko da ne moè stajati na svojimnogama; „u~ini}u te sre}nim“ — umesto sre}e ra|a se nesre}aonome ko pije, wegove porodice i wegove okoline.

— Pijewe muti razum, kvari ose}awa, smawuje apetit,rasklimava udove, razara jetru, razgra|uje organizam, raz-draùje „|avola“ i sramoti svaku osobu.

— Pijewe mewa ~oveka, osobu koja pije — ako popije malo,dobar je kao ovca; ako popije malo vi{e, hrabar je kao lav; akoprevr{i meru, okrutan je kao tigar; a ako mu pi}e postanestrast, pravi od sebe i majmuna, i na kraju nalik je na sviwukoja se vaqa u blatu.

— Pijewe je skupo, alkoholi~ari postaju bednici, ni kadaim nije dosta novca, pozajmquju novce od svakoga, ne vra}ajudugove.

— Pijewe {kodi... Alkohol ubija... tvrditi da pijewedoprinosi genijalnosti zna~i tvrditi da vi{e vidi onaj kojividi duplo, dvostruko.

— Pijewe je uni{tilo divne, velike i slavne qude i ène,uni{tilo je wihove domove, pa ~ak i carstva sa ~itavim nar-


odima i to za uvek. — Pijewe poja~ava seksualne èqe, ali i smawuje koli~inu

testosterona (mu{ki polni hormon) i tako umawuje seksualnusposobnost alkoholi~ara.

— Pijewe otkriva slabosti ~oveka, tajne „{to trezanmisli pijan izgovara“, ograni~ava wegovu slobodu i kona~no„zarobi ~oveka u fla{i“.

— Oboleti od alkoholizma je qudska nesre}a, porodi~natragedija, a pravilno le~eni alkoholi~ar sve vi{e postaje~ovek neizmerne vrednosti.

Definicija alkoholizma

U svetu je, danas, op{te prihva}eno medicinsko shva tawealkoholizma. Vi{e od jednog veka teorijski i prakti~niradovi, u svetu i kod nas, potvrdili su tvrdwu T. Troter-a„Alkoholizam je bolest“, ali danas ipak nema op{te prih-va}ene definicije alkoholizma. Nedostatak jasne definicije,ta~nog obja{wewa i sadràja pojma, oteàva prakti~ni radlekara, dijag nostiku alkoholizma, naro~ito u po~etnim faza-ma alkoholne bolesti (AB).

Postoje, shodno fokusu posmatrawa — medicinske, psiho-lo{ke, sociolo{ke, pravne... definicije alko holizma. Sve ovedefinicije ne obuhvataju u potpunosti i ne mogu da obuhvatesve sloène aspekte alkoholizma — prekomerno pijewe, alko-holi~arsko pona{awe i po rodi~no-dru{tvene poreme}aje. Nemogu se jasno defi nisati i granice izme|u umerenog, dozvo-qenog i pre komernog, neprirodnog, odnosno bolesnog pijewa, atime i po~etak alkoholizma. Ta~na definicija alkoholizma biolak{ala ranu dijagnostiku, u velikom procentu, i uspehle~ewa alkoholi~ara.

Svetska zdravstvena organizacija (1951) je alkoho -lizam uvrstila u bolesti i definisala alkoholi~ara,


bolesnika a slobodnije prevedena ova glasi: „Alkoho li~ar jeosoba koja prekomerno pije, postaje postepeno zavisna odalkohola, ima o{te}eno zdravqe (telesno i/ili du{evno) iispoqava poreme}eno pona{awe (eko nomsko i/ili socijalno)ili pokazuje samo predznake ovih obele`ja“. Upro{}enore~eno alkoholizam je pre komerno pijewe, zavisnost odalkohola i komplikacije (telesne, psihi~ke, socijalne). Ovadefinicija je glomazna, neprecizna i nedovoqno prakti~na zaprimenu u svakodnevnom radu, i subjektivna, jer svako ko pijemisli i veruje da pije „normalno“.

E. Jelinek je osmislio prakti~nu i jednostavnu de -finiciju: „Alkoholizam je svaka upotreba AP-a kojauzrokuje {tetne posledice pojedincu i/ili okolini“, adefinicija alkoholizma V. Hudolina glasi: „Alkoholi zam jeporeme}aj pona{awa nastao usled prekomernog pijewaalkoholnih pi}a“. I na{i medicinski stru~waci sudoprineli razvoju nau~ne misli o alkoholizmu naro~ito pro-fesori dr U. Jeki} i dr S. Stojiqkovi} i poboq{awuklini~ke definicije alkoholizma: J. Ve sel (1977):„Alkoholizam je hroni~no, progresivno oboqewe definisaneetiologije, patogeneze, patoana tomskog supstrata i toka.Etanol, direktnim dejstvom na tkiva i indirektnimo{te}ewem metabolizma, gen eri{e sindrom AB-i“; A.Despotovi} (1978): „Alkoholi zam je hroni~na, progresivnabolest koju karakteri{u ùdwa za pijewem u ciqu postizawazadovoqstva. Manifestna su telesna i du{evna o{te}ewa urazvije noj fazi bolesti“, a B. Ga~i} (1985): „Alkoholizam jehroni~ni poreme}aj pona{awa usled ponavqanih i ek -scesivnih pijewa, koja odstupaju od prihva}enih obra zaca sre-dine a koji prate zdravstvene te{ko}e i soci jalnonefunkcionisawe“.

Me|unarodna klasifikacija bolesti SZO (MKB-10,1992) defini{e pojavne oblike alkoholizma dvostruko, kao:zloupotreba ({tetna upotreba) — o{te}ewe telesnog ilidu{evnog zdravqa i zavisnost — jaka ùdwa za pijewem;


gubitak kontrole; promena toler ancije; apstinencijalni sin-drom; zapostavqawe drugih zadovoqstava; nastavqawe pijewai pored jasnih {tet nih posledica. Gotovo istu klasifikacijuje prihvatilo i ameri~ko udruèwe psihijatara (DSM, 1994).

Mislimo da jednostavna, kratka i prakti~na de finicijaalkoholizma, koja u su{tini obuhvata, sve prethodne defini-cije glasi: „Alkoholizam je svako pi jewe AP-a sa problemi-ma“, naravno problemi su li~ni, porodi~ni i/ili socijalni.

Rasprostrawenost alkoholizma

Mnogi podaci u svetu, i kod nas, ukazuju na stalni po rastproizvodwe i potro{we AP-a i porast broja alko -holi~ara. Sve vi{e piju ène i omladina. Proizvodwa AP-a,tokom posledwih decenija, u celom svetu, konti nuirano raste,~ak brè od demografskog rasta, pose bno u nekimsiroma{nim zemqama. Potro{wa AP-a je dostigla limitili je ~ak i smawena u razvijenom svetu a porasla je enormnome|u siroma{nim, me|u ekonomski nerazvijenim zemqama: uAziji — oko pet puta; u Africi — oko ~etiri puta; u LatinskojAmerici — oko dva puta (SZO). Mladi sve vi{e piju, posebnopivo. Postoje tipi~ne pivske zemqe — Danska, Irska, VelikaBritanija, ê{ka... Pivo je najomiqenije pi}e u 18 zemaqaEvrope, gde {est od 10 u~enika prete`no pije pivo.Proizvodwu i potro{wu AP-a podsti~u deo dru{tva (proiz-vo|a~i, ugostiteqstvo, turizam...), pa i dràva, iz profitnihrazloga, a to sve skupa {iri alkoholizam. Nau~no je dokazano„pove}ana potro{wa AP-a direktno pove}ava u~estalosti ira{irenost AB-i“ (S. Lidermanovo pravilo).

Pove}ana potro{wa i pove}ana proizvodwa AP-a uzroku-ju pravu eksploziju i ekspanziju alkoholizma. Svetske statis-tike procewuju da u populaciji sveta ima 6—9%alkoholi~ara (oko 600—800 miliona) a patwe su 3—5 putaumnoène, koliko, na razne na~ine, jo{ pati osoba izokruèwa jednog alkoholi~ara.


Sagledavawe veli~ine i {irewa alkoholizma omogu}avajuepidemiolo{ka istraìvawa i procene. Epidemiolo{kipodaci o broju alkoholi~ara, broju i vrsti problema u vezi sapijewem su bitni preduslovi, svake sredine, za dugotrajnu,organizovanu i sveobuhvatnu aktivnost protiv alkoholizma —sociopatolo{ke pojave sa simptomima bolesti. Rutinskistatis ti~ki podaci nisu dovoqni i pouzdani jer odslikavajusamo „usluge“ pruène alkoholi~arima. Statisti~kaistraìvawa od interesa za celu zemqu, u na{oj zemqi (jedin-stveni standardi i metodologija), su nekada bila zakonskaobaveza: le~ewe alkoholi~ara, saobra}ajne udese u alko-holisanom stawu, alkoholisane voza~e, osu|ene za krivi~nadela u alkoholisanom stawu, umrle od ciroze jetre, potro{wuAP-a, pa se tako indirektno pratila i epidemiolo{ka„dimenzija“ alkoholizma. Postoje i ciqana (transver zalna ilongitudinalna) istraìvawa, za ve}u ili mawu teritoriju,za validna, punova`na zakqu~ivawa.

Britanija poja~ava borbu protiv alkohola (alkoholiz-ma). Alkoholisani voza~i moraju se le~iti od alkoholizma. UVelikoj Britaniji, prema najnovijim podacima, 96 odstoodraslog stanovni{tva skoro svakodnevno konzumira, pijealkohol. Vladine analize sugeri{u da porast uli~nog krimi-nala i nasiqa poti~e uglavnom od pijanih qudi, pa kabinet G.Tonija Blera obe}ava nove mere #Obra~un sa alkoholizmom“.

Rusi piju #ko Rusi“ a posledice su nemerqive. Kako navo-di #Komersant“, trogodi{we ispitivawe na mu{karcima od20 do 50 godina u Moskvi i Republici Udmurtija #alkohol jeglavni uzrok smrti me|u mu{karcima“. Dve tre}ine ruskihmu{karaca umiru pijani... Svi su pijani: ubice i wihove`rtve saobra}ajnih nesre}a... smrzavawa na ulicama... Najve}ibroj smrtnih slu~ajeva se registruje posle vikenda,pijan~ewa... ponedeqak je #crn dan“ za alkoholi~are velikeslovenske Rusije.

Gra|ani Britanije piju, tako|e, mnogo i tro{e na alko-holna pi}a najmawe 55 milijardi evra. U dràvni buxet stiè


oko 10 milijardi #alkoholnog novca“, ali se tri puta potro{ivi{e iz buxeta za o{tete i nesre}e izazvane alkoholom kao ina le~ewe alkoholi~ara. Procewuje se da su #pravi“ alko-holi~ari preko sedam odsto Britanaca i da godi{we oko22.000 umre a po potro{wi piva je na osmom mestu u svetu.

Kod nas pijewe kontinuirano raste. Godi{we se popijedo 85 litara raznih AP-a, odnosno 14,7 litara ~istog alkoho-la (Beograd ~ak 17 litara) po glavi sta novnika. Ovde nijeura~unata privatna proizvodwa AP-a, koja je u ruralnim sred-inama bar jo{ tolika. Piju se sva pi}a, najvi{e pivo i èsto-ka pi}a. „Partnerova“ anketa otkriva da 53,1% mu{karaca i46,9% èna uìva u pijewu èstokih pi}a. Na{a alkofilnaklima neguje pijewe i „produkuje“ sve vi{e i vi{e alkoholi~ara, sve mla|eg uzrasta i iz svih profesija. Jedna anonim-na anketa, u osnovnim i sredwim {kolama op{tine NoviBeograd, ukazuje da pijewe me|u {kolskom omladinom, dobijazabriwavaju}e razmere. Od 6.000 anketiranih |aka 42% uìvau alkoholu. Piju ponekad, ~esto, svakodnevno, sve vi{e sauzrastom — 11—12 godina — 13,6%; 13—14 godina — 20%; 15—16 god-ina — 57%; 17 godina — 71,1%. Po~iwu da piju rano, u osnovnoj{koli (IV razred), na „ùrkama“ i u svojoj ku}i a ~ak 60% pijesa znawem roditeqa.

Procewuje se da u na{e dve bratske dràve ima oko300.000 alko holi~ara i toliko najmawe na putu prema AB-i.Raspoloìvi, validni podaci ukazuju: da se posledice alko-holizma ose}aju u svim porama ìvota, u svim po rodicama gdese redovno pije:

— alkoholi~ara ima — 7—9% u ukupnoj populaciji, odnosno11—15% me|u odraslim mu{karcima i oko 6—9% me|uodraslim ènama;

— broj alkoholi~ara raste; — alkoholi~ari — 2—3 meseca godi{we izostaju sa posla,

10—12 godina skra}uju radni vek, 2—3 puta ~e{}e sepovre|uju, 12—15 godina ranije umiru;

— alkoholisanost uzrokuje — 50—60% saobra}ajne nesre}e


sa smrtnim ishodom, 40—70% ubistava, 30—34% samoubis-tava, 60—78% raspad poro dice;

— alkoholi~arska porodica generi{e deset puta ~e{}emaloletni~ku delinkvenciju.

U na{oj zemqi, vanbolni~ki se godi{we le~i od24.000—52.000, a u bolnicama od 5.000—11.000 alkoho li~ara, i tosa osnovnom dijagnozom alkoholizam. Svake godine le~i se ido 2.500 bolesnika od alkoholnog ludila. Mnoge zdravstveneposledice, telesna o{te}ewa alkoholi~ara se le~e poddrugim dijagnoza ma, u kojima se alkohol kao uzro~ni ilikomorbiditetni faktor i ne registruje, ~ak i kod uznapre-dovale AB-i. Profil le~enog alkoholi~ara, u nas, je slede}i:mu{karac 30—40 godina; alkoholi~arski sta` 10—15 godina;oèwen; nià ili sredwa stru~na sprema; kriti~ne profesi-je su kelner, èlezni~ar, rudar, stolar, {ofer, moler,gra|evinski radnik...

Uzroci alkoholizma

Alkoholizam ima teorijski {aroliku, veoma sloènuetiopatogenezu, sloène uzroke i na~ine nastajawa. Iskustvapotvr|uju da ima mnogo razloga zbog kojih qudi postaju alko-holi~ari. Od detiwstva su to, obi~no, ne sigurne, slabe, nemo}nei upla{ene osobe, sklone bek stvu od realnosti. Jo{ uvek, nepostoji integralna, sin tetizovana teorija, raznih nau~nih dis-ciplina koja obja{wava uzroke AB-i, pojavne oblike alkoholiz-ma i tipove alkoholi~ara. Mnogobrojni faktori determi-ni{u osobu da pije normalno, rizi~no ili bolesno, odno sno da„krene“ na put alkoholizma. Porodi~no vaspi tawe, obdani{tei {kola su presudne institucije za ranu za{titu od ove bolesti,za pijewe bez problema a to je „dru{tveno dozvoqeno pijewe“.Postoje tri osnovne grupe teorija:

Biolo{ke teorije — uzroci alkoholizma su genetski,


metaboli~ki i endokrinolo{ki poreme}aji. Ukazuje se na:fiziolo{ki deficit enzima za razgradwu ugqenih hidrata;aberaciju u endokrinom, vegetativnom i CNS-u; neurotrans-mitere (dopamin, serotonin, noradrenalin...) i wihoveporeme}aje, koje alkohol „normalizuje“. Ove teorije zapos-tavqaju ulogu socijalnih faktora u nastanku alkoholizma. Idaqe je va`na istina — „Alko holizam nije (iskqu~ivo) nasled-na bolest“. Is traìvawa potvr|uju da preko 50% alkoholi~arapoti~e iz disfunkcionalnih porodica, gde je barem jedan odroditeqa bio alkoholi~ar. Alkoholi~arski porodi~ni miqeonemogu}ava razvoj zdrave, zrele li~nosti, otporne na alkohol-ni izazov a {ta nasle|eni gen (SLCGA 3-9) roditeqa alko-holi~ara ~ini ostaje da geneti~ari kona~no utvrde.

Psiholo{ke teorije — uzroci alkoholizma su indi -vidualno-psiholo{ki poreme}aji li~nosti, a socijalnifaktori, mawe-vi{e, generi{u alkoholizam ovih osoba. Nekeli~nosti (nesigurna, labilna, socijalno nezrela...) su pogodnotlo za razvoj alkoholizma, lako postaju uzbu|ene, nezadovo-qne, napete, poseù lako za alko holom, koji opu{ta, umiruje,vra}a zadovoqstva. Navika se brzo oformi, ~ak imetaboli~ki „nu`na“ celularna supstanca koja vodi uprekomerno pijewe, u AB. Ova per sonalna dispozcija jeo~igledna kod nekih psihijatrij skih entiteta (neuroza, psi-hopatija, depresija...). Ceo normalan svet pije da bi se opus-tio, razveselio... Na{ ~ovek kad se napije po~ne da tuguje,skoro da zapla~e. Vole na{i pesme koje su za plakawe — make-donske i bosanske sevdalinke. To je depresivna crta na{egnaroda. Takvi su i Rusi — napiju se pa umesto da pevaju, pla~u.Na{ ~ovek svaki zna~ajni trenutak u ìvotu zaliva alko-holom — da li je to vapaj za pomo} ili tragawe za smislom.Na{ nobelovac I. Andri} o rakiji je zapisao: „Ko rakijomtugu le~i, taj se ne izle~i od tuge nego umire od rakije“(pri~a o kmetu Simanu). Posebno su zna~ajne:

Psihoanaliti~ka teorija (S. Frojda) — okrivqujenesvesne kon flikte u ranom detiwstvu za nastanak alko-


holizma (oralna fiksacija, autodestriktivna tendencija,latentna homoseksualnost). Ovde se zanemaruju kasni socijal-ni pritisci na li~nost i trajna {tetna dejstva alkohola.Nove psihoanaliti~ke teorije — teorija obje ktnih odnosa,psihologija selfa i egopsihologija vi{e analiziraju emocije ipona{awe alkoholi~ara. Zago vara se — nesigurna li~nost alko-holi~ara odràva alkoholizam primitivnim mehanizmimaodbrane, koristi: rascep (crno-beli doìvqaji, svi lo{i ili svidobri, nema spajawa); projekciju („oni su krivi za moje pijewe“);poricawe („ne ja ne pijem... mnogo“); „klacka licu“ svemo}i ibezvrednosti (ja sam najboqi, oni su lo{i „i obrnuto“).

Teorije u~ewa — tvrde, „alkoholizam je nau~eno pona{awe“,odnosno poreme}eno standardno pona{awe, trajna posledicaprihvatawa pozitivnog psiholo{kog dejstva alkohola. Wan Dijk

(1978) isti~e „za~arani krug“, smatra da alkoholizam nastaje narelaciji stimu lus-reakcija. Svaka neprijatna situacijageneri{e napetost, nezadovoqstvo, pijewe alkohola opu{ta inosi prijatnosti, ali kratko, potro{eni alkohol stvara novute{ko}u, sada mozak, stvara napetost, „traì“ alkohol i ja~apostoje}e, socijalne pritiske, ova sada sloèna napetost traìponovo pi}e za „omamquju}e“ doìvqaje i tako ovi generi{ubezizla zan poloàj — alkoholizam.

Transakciona analiza (E. Bern) — govori samo o ulozialkoholi~ara u alkoholizmu, a ne o alkoholizmu. Ova TA igraima pet igra~a, sa specifi~nim ulogama: alko holi~ar; progo-niteq (naj~e{}e bra~ni drug); spasilac (obi~no lekar);„englez“ (gleda kroz prste — majka ili prodavac pi}a „napo~ek“) i veza (bifexija). Igra je porodi~na, odràva odnosei svako ima neku dobit. Ovu igru treba prepoznati i prekinu-ti radi uspeha u le~ewu.

Socio-kulturolo{ke teorije — uzroci alkoholizma supritisci uè i {ire socijalne sredine na jedinku da prihvatinorme, obrasce pijewa, vrstu pi}a, standarde pijewa... Brojnidru{tveni faktori (urbanizacija, migracija, siroma{tvo,


nezaposlenost, tradicija, obi~aji, navike, ekonomske krize,ratovi, profitni interesi...) toleri{u, ~ak i stimuli{upijewe i tako podsti~u nastanak #potro{a~ko-ekonomskog alko-holizma“. Postoje i subkulturne razlike prema pijewu i alko-holizmu (klasne, etni~ke, religijske, regionalne, profesion-alne...), a ove su direktna posledica nau~enog pona{awa, navika,ne samo pojedinca ve} i dru{tva u celini. Zanimqivo je daJevreji imaju mali procenat trezvewaka, ali i veoma niskustopu alkoholi~ara, jer je personalno zdravo pona{awe, odnosprema alkoholu, li~ni izbor, naravno determinisan vaspitnimmerama sredine. Ova „kultu rna prohibicija“ je najboqi vidprevencije svake toksi komanije, pa i alkoholizma.

Teorija sistema — polazi od ~iwenice da sve „~ini“ sis-tem i da je alkoholizam oblik pona{awa i proizvod dina-mi~ke me|uakcije alkoholi~ara i wegove okoline.Disfunkcija porodi~nog i {ire sociokulturnog sistema jeuzrok i posledica alkoholizma.

Tabela 1


Etiopatogeneza alkoholizma

Sve ove razli~ite koncepcije o uzrocima i na~inu nastankaAB-i Donovan (1985) je ukqu~io u svoj „eti olo{ki“ modeletiopatogeneze alkoholizma (tabela 1). Svako moè dapostane alkoholi~ar, ako „trijas“ uzro~nih faktora interak-cijski deluje u duèm vre menu, a to su: Li~nost, Sredina,Alkohol. Ova tri fakto ra, ovog epidemiolo{kog modela nasta-jawa alkoholi zma, obrazuju „Trougao zavisnosti“. (slika 1).

1. Li~nost — prvi i glavni faktor je odgovoran zanasta nak, tok i ishod alkoholizma. Qudsko bi}e jepsihi~ki (i fizi~ki) krhko bi}e, naro~ito mlade osobe, itraì „psiholo{ku {taku“ za olak{awe napetosti, patwe ineizvesnosti — posle problema i konflikata koje ìvotgeneri{e u porodici, u dru{tvu, na radu. Alkohol je „lek“izbora — opu{ta, daje „snagu“, vra}a raspoloèwe i za kratkonestaju dnevne brige i ìvotne te{ko}e. Aberantna, nesigur-na, stidqiva, upla{ena, nezrela li~nost i sa skrivenim ilimanifestnim ose}awem in feriornosti ponavqa ovaj„zlokoban lek“, ponovo pije, u wemu nalazi #zaborav“ za svete{ko}e i tako se stvara pomenuti „za~arani krug“. Zdrava,zrela i uskla|ena osoba svoju napetost, svoje patwe ne „le~i“alkoholom, ve} koristi boqa, trajnija i zdrava re{ewa. Narodkaè: „Alkohol dolazi iz glave, ne iz fla{e“, odnosno„Alkohol je detektor qudske slabosti“.

2. Sredina — „odre|uje“ po~etak pijewa, vrstu ikoli~inu AP-a, mesto i vreme pijewa. Na{a tolerantna sred-ina prema pijewu, obezbe|uje previ{e AP-a, niske cene pa je„~a{a u ruci“ sve ~e{}e i u svim prigodnim prilikama.Dru{tveni podsticaji pijewa neguju alko filnu klimu, pogod-nu za prekomerno pijewe, nastanak i tok alkoholizma. Na{asredina je usvojila i paradok salne stavove prema pijewu —odobrava pijewe, osu|uje ili prezire alkoholi~ara u termi-


nalnoj fazi bolesti i sumwa u zdravqe trezvewaka. Trebaposebno ista}i da dru{tvo generi{e „potro{a~ko-ekonoms-ki alkoholizam“. Naime, deo dru{tva vr{i sna`ne pri tiske(proizvo|a~i AP-a, trì{te, ugostiteqstvo, fiskalna poli-tika...), da se sve vi{e i vi{e tro{e AP-a i zato obezbe|ujeveliku ponudu, laku dostupnost, nisku cenu, sna`ne reklame...

3. Alkohol — najtraènije i najpristupa~nije „farma -kodinamsko sredstvo“ za brzu relaksaciju, za olak{awe„muka“, za uklawawe straha, za „ja~awe“ snage i sigur nosti.Ve}i deo populacije pije povremeno, „umereno“ radiuìvawa, prijatnog ukusa, popravke raspoloèwa i zaboravaneprijatne stvarnosti. Sva ova dejstva alko hola su pogubna za~oveka, za ~ove~anstvo, a kada se pije — ideja o mogu}nosti obo-qevawa se odbacuje — misli se „samo slabi postajualkoholi~ari“. Utopijska je misao i prakti~no nekorisna„ako nema alkohola, nema alko holizma“, ako se zna — da velikideo stanovni{tva ìvi od proizvodwe i prometa AP-a; da jepijewe vekovima deo dru{tvenih i verskih rituala i da vrlovisoki procenat odraslog stanovni{tva pije, u granicamaobi~aja i radi uìvawa. Trofaktorska geneza, zdruène vek-torske sile, wihova dinamika, razne relacije i komunikacijesu stvarni putokaz za sva nau~na, interdisciplinarnaistraìvawa i za prakti~ne aktivnosti na poqu spre~avawai suzbijawa ove sociopatolo{ke devijacije, zvane alko-holizam (slika 1).

Razvoj alkoholizma

Alkoholizam je bolest koja traje godinama, razvija se tiho,neprimetno, {uwaju}i se uz ~a{u i veselost. Po~iwe, prak-ti~no, od prvog kontakta sa AP-em, nekada i u de~jem,pred{kolskom uzrastu. Neki roditeqi, u na{im sredi nama,daju deci malo „pene od piva“, „malo {ire“ ili malo „vru}e“


rakije. Pijewe, u po~etku, nije prijatno za zdravu osobu, pa jepotrebno izvesno vreme da se orga nizam privikne na alkohol.Pijewe AP-a je uslov, condi tio sine qua non (uslov bez koga se nemoè), za razvoj i nastanak AB-i. Mnogi faktori, na putualkoholizma, de termini{u razvoj bolesti: podno{qivostalkohola, koli~ina i vrsta AP-a, na~in pijewa... Neko podnosiboqe alkohol — drugi slabije (deca, ène, bolesni), neko pijemalo — drugi vi{e; neko pije polako preko ce log dana i neopija se — drugi brzo i opija se; neko pije uz jelo — druginata{te a sve se kona~no, pre ili kasnije, nepovoqnoisprepli}e u stvarawe zdravstvenog i dru{tvenog invalida.

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije alko-holizam karakteri{e: prinudna upotreba alkoholnih pi}a,formirawe psihi~ke i fizi~ke zavisnosti, postepenopovi{avawe podno{qivosti, pojava fizi~kih i psihi~kihrastrojstava prilikom iznenadnog prestanka uzimawa alkoho-la. Kod daqeg napredovawa bolesti dolazi do rastrojstvaglavnih organa i sistema u organizmu.

Svaka odrasla individua pije ili ne pije AP-a. Ne pijutrezvewaci i apstinenti, a piju umereni, problem ski ibolesni potro{a~i:

— Trezvewaci — osobe koje ne piju, tako vaspitane osobe,~vrsto ugradile stavove protiv pijewa u svoje pona{awe.

— Apstinenti — osobe koje su le~ene (ili ne) od alko -holizma i „odlu~ile“ da ne piju i ta odluka traje najmawedve godine.

— Umereni potro{a~i — piju normalno, prirodno, nere -dovno, bez ùdwe, kontroli{u koli~inu, po{tujudru{tvene norme i standarde pijewa kao deo zdravstvenekulture. Ne opijaju se.

— Problemski potro{a~i — piju ~e{}e, redovnije, piju sveve}e koli~ine i opijaju se, imaju mesta gde piju, qude sakojima obi~no piju, vreme u koje piju, rado uto qavaju è|i glad pi}em. Uvek svoje li~ne, porodi~ne i/ili socijalneprobleme „le~e“ alkoholom. Kod ovih alkoholizam „krup-


nim koracima“ osvaja i porobqava `rtvu.— Bolesni potro{a~i — piju svakodnevno (ili vi{e dana sa

opijawem), piju „solo“ ili u dru{tvu, do opija wa, poseb-no na skupovima (svadba, slava, va{ar...). Ne mogu bezalkohola. Pokazuju sve znake AB-i, karak terne promene,porodi~ne, socijalne i zdravstvene probleme.

Granica za „umereno“ pijewe nije jasna. Svako ko pijeobi~no misli, ako misli, „ja pijem normalno“. U zapad nom svetumera za koli~inu popijenog alkohola je „stan dardno pi}e“ —jedna ~a{a vina ili jedno pivo ili jedna ~a{ica èstokog pi}a.Patricija Hausman, autor vi{e kwiga iz oblasti nutricioniz-ma, predlaè dva do tri ova standardna pi}a, u toku jedne nede-qe. Drugi pak, koji podsti~u potro{wu AP-a, predlaù 14 zaènu a 21 AP-a za mu{karca, za nedequ dana. Mnogo je, previ{ei polovina od ove koli~ine, za svaku osobu.

Od prvog kontakta sa alkoholom do razvoja opake AB-i pro|epet, deset, petnaest godina i taj razvojni put nema karakter-isti~ne znake za okolinu, ve} samo neke nagove{taje a alko-holi~ar zdu{no prikriva narasta ju}e raznovrsne probleme iodlaè le~ewe. Razvojni put alkoholizma dobro odslikavakineska narodna poslovica: „U po~etku ~ovek uzima pi}e, zatimpi}e uzima pi}e i na kraju pi}e uzima, zarobi celog ~oveka“, aovaj put alkoholi~ar prolazi kroz ~etiri faze (M. E. Jelinek,Glat), nedovoqno jasnih granica, bez prisustva svih opisanihsimptoma i ovi se prepli}u u zavisnosti od psihofizi~kih svo-jstava osobe koja pije, a to su: pre alkoholi~arska, prodromalna,kriti~na i hroni~na faza (slika 4).

• Prealkoholi~arska faza — alkoholi~ar pije nedo voqno,pije da olak{a „muke“, da se opusti, smiri (psihi~ka zavis-nost). Ova faza traje oko dve godine.

• Prodromalna faza — alkoholi~ar pije ~e{}e, opija se,alkoholna amnezija je prisutna. Pije potajno, preokupiranotraì AP-a, izbegava razgovore o pijewu ali subjektivnoose}a krivicu zbog pijewa. Ova faza traje do pet godina.

• Kriti~na faza — alkoholi~ar ima gubitak kontrole


pijewa. Poku{ava da uveri okolinu (i sebe, mawe) da nije alko-holi~ar, da ima razloga za{to pije, da su drugi odgovorni,brani se i koristi psihi~ko-odbrambene me hanizme (pori-cawe, racionalizacija, projekcija). Agre sija, krivica, kajawepodsti~u daqe pijewe i propad awe — gubitak prijateqa, ugleda,izgleda, posla, rastu porodi~ni problemi, sumwe i dr.

• Hroni~na faza — alkoholi~ar pije svakodnevno(„fizi~ka zavisnost“), a ne podnosi vi{e alkohol (pad tol-erancije), „jedna ~a{a malo dve mnogo“, ne moè bez alkohola(nemogu}nost apstitnencije), stigao je do „dna“. Moralnodegradira, telesno i du{evno propada, a socijalno postajeneupotrebqiva jedinka.

Razvoj alkoholizma se prakti~no klini~ki deli na~etiri faze: faza umereno pijewe, trening faza, pretoksiko-manska faza i toksikomanska faza:

1. Faza umerenog pijewa — nije bolest, ne postoji zavisnost odalkohola. Osoba pije povremeno, malo da „olak{a“ muke, dase „opusti“, „smiri“... Ova faza moè da traje dugo. Svaki„umerewak“ je kandidat da jednog dana postane alkoholi~ar.Le~ewe nije potrebno za wih ali stru~ni saveti su pravaprevencija o~ekivane bolesti — alkoholizma.

2. Trening faza — je prelazni period od umerenog pijewa dobolesti — alkoholizma. Osoba pije ~e{}e umereno, a uprigodnim prilikama se i opije: svadba, ispra}aj u vojsku,nedeqni ru~ak sa prijateqima, drugarski susreti u kafani,poslovni ru~kovi... Ovo su po~etni znaci alkoholizma, lako„skliznu“ u slede}u fazu.

3. Pretoksikomanska faza — alkoholi~ar pije redovno, rit-ualno, svakodnevno, intenzivno i sve vi{e (pove}ana tol-erancija), da ublaì psihi~ke patwe, napetost. Psihi~kazavisnost je uspostavqena — za svaki problem, za svakunesigurnost, za svaku nevoqu alkoholi~ar se „hvata“ ~a{e,ta~nije „hemijske {take“ za po{tapawe kroz ìvot. Akonema alkohola alkoholi~ar je neraspoloèn, nezadovoqan...


Ako ga okolina „kritikuje“ da mnogo pije „obe}ava“ daprestaje da pije, pogotovo ako ima teè zdravstvene prob-leme. Tolerancija je porasla — treba vi{e alkohola da sedostigne èqeno zadovoqstvo. Naj~e{}e je ovo simpto-matski alkoholizam.

4. Toksikomanska faza — alkoholi~ar ne moè bez alkohola,mewa odnos prema alkoholu, alkoholizam „cveta“, alko-holi~ara okolina prepoznaje. Fizi~ka zavisnost je ovdedominantna. Ovo su tzv. „pijanci“ — izjedna~eni u nega-tivnom, nezavisno od uzra sta, pola i zanimawa. Oko 20%svih alkoholi~ara „os voje“ ovo prvo mesto.Karakteristi~ni znaci ove zavr{ne faze opake AB-i su:

Slika 5. Termini u razvoju alkoholne bolesti

• Alkoholi~arska amnezija — delimi~no ili potpunonese}awe za doga|aje iz perioda pijanstva („prekid filma“).

• Gubitak kontrole — alkoholi~ar ne moè da se zaus tavi najednom pi}u, nastavqa da pije do potpunog opi jawa(„fenomen prve ~a{e“). Izgubqena kontrola pi jewa jedoìvotna i alkoholi~ar ne bi smeo nikada da popije nijednu ~a{u AP-a.


• Nemogu}nost apstinencije — alkoholi~ar ne moè ni jedandan bez alkohola, kontroli{e koli~inu pijewa, „nikadtrezan, nikad pijan“. Ako prekine pijewe nastaje apstinen-cijalna kriza.

• Pad tolerancije — naglo se smawuje velika podno{qivostalkohola, opija se brzo, „obara me jedna“.

• Fizi~ka zavisnost — akoholi~ar je rob alkohola, mora dapije, alkohol je deo }elijskog metabolizma we govih organai wegovog tela. Ako ne pije nastaje mu~na i te{ka apsiti-nencijalna kriza.

• Psihi~ka zavisnost — alkoholi~ar ne moè da funk -cioni{e „normalno“, ne moè da podnosi i re{ava dnevnebrige i ìvotne te{ko}e bez pijewa AP-a.

Tipologija alkoholi~ara i alkoholizma

Svako ko pije AP-a moè postati alkoholi~ar, ako pijeredovno, dugo i prekomerno. Alkoholi~ar poti~e iz grupe„umerewaka“, proìvi razvojne faze alkoholizma i postajebolesnik. Polako ali sigurno mnoè se zdravstvene (telesnei/ili psihi~ke) i/ili socijalne (porodi~ne, profesionalne,dru{tvene) komplikacije, odnosno alkoholi~ar kona~nopostaje qudska „ruina“, koga svako moè prepoznati.

Alkoholi~ari se razlikuju — prema na~inu pijewa, mestupijewa, koli~ini popijenog pi}a, redovnosti pi jewa, znacimazavisnosti i kona~no psihi~kim, fizi~kim i socijalnimo{te}ewima. Ve}ina alkoho li~ara ima, ipak, neke zajedni~keosobine: nestrpqi vost, impulsivnost, razdra`qivost, tvr-doglavost, pre cewivawe ili potcewivawe sebe, indolent-nost, pasiv nost, povu~enost ili dru{tvenost...

Stru~na interesovawa za razvrstavawe alkoholi~araprema wihovim dominantnim svojstvima su dugotrajna. M. E.Jelinek (1960) je alkoholi~are podelio u pet tipova, grupa, a


ove obeleàva po~etnim slovima gr~ke azbuke:

1. Alfa alkoholi~ar — pije povremeno da ukloni du{evnei telesne te{ko}e (psihi~ka zavisnost). Ne po{tujedru{tvene norme pijewa (vreme, mesto, koli~ina i sl.), pije„problemati~no“, mnogo, neredovno a {to uzrokuje ~este nes-porazume, sukobe u prodici i profesionalno-finansijskete{ko}e. Moè da kont roli{e koli~inu AP-a, moè da aps-tinira. Skoro celog ìvota ostaje u ovoj grupi a retko (20%)prelazi u teè oblike alkoholizma (gama ili delta).

2. Beta alkoholi~ar — pije redovno „svoju dozu“, svako-dnevno, godinama, obi~no uz obroke. Ova „lo{a navika“ seneguje najvi{e u krajevima gde je doma}a proizvodwa AP-avelika, a pijewe redovno i normalno pona{awe (Dalmacija,Slovenija, Srem). Ovo je „somatski alkoholi~ar“, kod kogauvek stradaju, prvo, telesni organi (èludac, jetra, perifer-ni nervni sis tem...) usled zdruènog dejstva alkohola i jedno li~ne, vitaminsko deficitarne ishrane. Iako miran, alko-holi~ar moè stvarati porodi~no-socijalne prob leme.Kontroli{e koli~inu AP-a, moè da apstinira. Obi~noostaje u ovoj grupi a samo 20% prelazi u teè oblike alko-holizma (delta ili gama).

3. Gama alkoholi~ar — pije povremeno, peridoi~no, èsto-ka pi}a i posle prve ~a{e pije do te{kog pijan stva (gubitakkontrole). Posle pijanstva „pauzira“ danima, nedeqama pa imesecima, pa ponovno pijewe — apstinencija („klackalica“).U pijanom stawu je des truktivan, agresivan i stvara mnogoproblema porodici i dru{tvu. Ovo je „maligna“ forma alko-holizma, kom pletna zavisnost (gubitak kontrole, promenatoleran cije, apstinencijalni simptomi, psihofizi~ka zavis -nost) vrlo te{ka za le~ewe.

4. Delta alkoholi~ar — pije svakodnevno velikukoli~inu AP-a (tolerancija visoka) „stalno pripit — retkopijan“. Ne moè ni jedan dan bez alkohola (nemo gu}nostapstinencije), kontroli{e koli~inu ali „stalno doliva“.


Pravi zavisnik od alkohola (psihofizi~ka zavisnost).Komplikacije alkoholizma su uvek prisutne (telesne,psihi~ke i socijalne). Ovo je „medit eranski tip“alkoholi~ara, sre}e se vi{e u zemqama gde se prete`no pijuvina (Francuska, Dalmacija).

5. Epsilon alkoholi~ar — pije periodi~no, gubi kon trolu(„fenomen prve ~a{e“). Opija se ~esto i te{ko i praviozbiqne dru{tvene komplikacije. Pijewe AP-a je ovde simp-tom du{evnog poreme}aja (cikli~na psihoza, cikli~nali~nost), opija se u mani~noj ili depresivnoj fazi bolesti. Utoku le~ewa je bitno da se bolesniku le~i i primarna osnovnabolest. V. Hudolin je dopunio ovu tipologiju alkoholi~ara, sa:

6. Zeta alkoholi~ar — pije retko ali i na najmawe koli~inealkohola reaguje patolo{ki, agresivno i ugroàva sve oko sebe.Klini~ki je ovome sli~no pato lo{ko napito stawe.

Prema na~inu pijewa i prema pona{awu alkoho li~ari sejo{ dele na mediteranski i nordijski tip:

Mediteranski tip — pije svakodnevno, „doliva od ju tra“,„nikad pijan — nikad trezan“, dobro}udan, ~esto zabavqaokolinu a okolina se navikla na wegovo pi jewe i zakqu~uje:„dobar ~ovek, pije po malo“. Nije uspe{an u svakodnevnim„doma}inskim“ i profesion alnim poslovima. Kasno stiè nale~ewe, tek kada se jave zdravstvene komplikacije, a ove su,uglavnom, odre|ene vrstom pi}a: vino — uzrokuje cirozu jetre;pivo — uzrokuje op{te}ewa srca („pivsko srce“), gojaznost(„pivski trbuh“); estoka pi}a — o{te}uju mozak, nervni sistem(alkoholna ludila, izlapelost, zapaqewa perifernog nervnogsistema). Po K. E. Jelineku, ovo su Beta i Delta alkoholi~ari.

Nordijski tip — pije èstoka pi}a, periodi~no, nere -dovno, par dana, opija se, pravi te{ke ispade (tu~a, na siqa) u

porodici, u kafani, na poslu. Uvek je prisutan „fenomen prve~a{e“. Izbegava le~ewe. Ima svoj stil pijewa, svoje vreme,svoje mesto, svoje podsticaje, opija se uvek „samo“: samo preko


dana (na poslu toleri{u pi jewe — ku}i stiè polutrezan); samoposle redovnog vremena (èna toleri{e pijewe); samo prekovikenda (trezan na poslu); samo u toku svetkovina (praznika,slave, svadbe, va{ara...); samo kad primi platu („ode plata“);samo posle uspe{nog posla („menaxerski alko holizam“). Po K.E. Jelineku ovo su Alfa i Gama alkoho li~ari.

U literaturi, i u praksi, koristi se i podela alko -holizma, odnosno alkoholi~ara na primarni i sekun darnialkoholizam, prema uzroku po~etka pijewa i premazdravstvenom stawu pre po~etka pijewa:

Primarni alkoholizam — alkoholi~ar rano po~iwe dapije, ìvi u sredini gde „svi piju“ pa tradicija, obi~aji inavike primarno uti~u na razvoj AB-i. Ogromna ve}ina (oko80%) ovih alkoholi~ara ostaje u pretoksi komanskoj fazi — negubi kontrolu, moè da apstinira. Wihova zavisnost jeuglavnom socijalna i psiholo{ka. Glavne komplikacije AB-isu telesna oboqewa.

Sekundarni alkoholizam — alkoholi~ar je, pre po~etkaredovnog pijewa, imao neko telesno oboqewe i/ili nekipsihi~ki poreme}aj. Naj~e{}e je to neurav noteèna,neuskla|ena, aberantna osoba (neuroza, psi hopatija), a ne retkoi „pravi“ psihijatrijski bolesnik. Alkoholi~ar pije da ublaìili ukloni neke nepodno{qive simptome, pa se zato jo{ i zovesimpto matski alkoholizam. De{ava se da lekari „savetima“,jatrogeno otvore put razvoja AB-i: operisani na èlucu ~estopo~iwe da pije „radi varewa“, ili bolesnik sa peskom umokra}nim kanalima po~iwe da pije pivo „radi izbacivawapeska“, i tako se neèqeno, nepri metno razvija i druga bolest,alkoholizam. Uticaj sredine je na razvoj alkoholizma, ovogaputa, zanemaruju}i, a prate}i problemi AB-i su prevashodnointerpersonalni sukobi, socijalni problemi. Le~ewe ovihbolesnika zahteva primarno le~ewe osnovne bolesti.

Ukratko, svako ko pije moè da na|e sebe u jednoj odslede}ih grupa:

• Umereno pijewe — socijalno dozvoqeno pijewe. Svako ko


pije od dva do tri „standardna pi}a“ dnevno, u na{imuslovima i ne svaki dan; svako ko se ne opija i svako konema li~nih, porodi~nih i profesionalnih problema uvezi sa pijewem, pripada ovoj grupi. „Umerewaci“ mogucelog ìvota da to i ostanu, ako se pridràvaju 11 save-ta „@ivot bez alkohola“.

• Preterano pijewe. Svako ko redovno pije vi{e od ~etiri„standardnih pi}a“ dnevno, ali nema vidqivih o{te}ewa.Ovo je najve}a grupa u populaciji, koja pije i na sigurnomje putu alkoholne bolesti.

• Pijewe sa problemima. Svako ko pije a ima telesne,du{evne, socijalne, porodi~ne, radne, finansijske,zakonske i druge probleme. Ovo su alkoholi~ari —bolesnici. Prema najkra}oj definiciji alkoholizma —koju je dalo Ameri~ko udruèwe psihijatara: „Svakopijewe sa problemima je ALKOHOLIZAM“.

• Pijewe na bolestan na~in. To je alkoholi~ar zavisnik, a toje: svako ko ima prisilu da pije svakodnevno (ili kad po~neda pije, ne zaustaqa se danima a iza toga pauzira kra}e iliduè vreme); svako ~ija se podno{qivost na alkohol mewa(prvih godina je pove}ana, kasnije je smawena).

Ko je alkoholi~ar?

Mnogi, koji piju, postavqaju sebi pitawe, pa i lekaru, „dali sam ja alkoholi~ar?“ I okolina se pita, ~esto „da li jeneko alkoholi~ar?“ Nema brzog i lakog odgovora, ni od koga,naro~ito u po~etnim fazama bolesti. Misli se ~estopogre{no — alkoholi~ar je samo ko svakodnevno pije, ko se~esto opija, ko mnogo pije, ko pada... I ovi su, svakako, alko-holi~ari, ali ima mnogo vi{e alko holi~ara koji pokazujudruge osobine nezavisno koliko piju, alkoholi~ara odajepona{awe — pona{aju se neodgovorno, aso cijalno, antisoci-


jalno (bolovawa, kavge, agresija, sao bra}ajne nesre}e...).U na{im sredinama, okolina se ne usu|uje da nekoga javno,

„pogrdno“ ìgo{e i kad vidi i doìvqava, u ko munikaciji,karakterno izmewenu „ruinu“ i bolesnu osobu, alkoholi~ara.I na{i lekari nerado okrivquju alkohol kao uzroknaru{enog du{evnog i telesnog zdravqa, iako bi takva,pravovremena dijagnostika znatno reducirala mnogenepotrebne dijagnosti~ke pro cedure, vreme i sredstva, ale~ewe bi bilo, bez sumwe, pravovremeno i mnogo uspe{nije.

Alkoholi~ari su, {irom sveta, doìvqavani kao poro~niqudi, naviknuti na „bezobrazluke“ svake vrste. Upra`wava seto i danas, u zapadnom svetu. To su gra|ani drugoga reda iakoje SZO (1951) usvojila medi cinski model „alkoholizam jebolest — alkoholi~ar bolesnik“ kao i svaki drugi bolesnik.Usvojila je, tako|e, i definiciju alkoholizma, odnosno alko -holi~ara koja postaje putokaz za detekciju alkoho li~ara.

Nije svako alkoholi~ar ko pije. Mnogi piju neredov no,umereno, kontrolisano i nikad ne prekora~e „alko holi~arskucrtu“. Ali, ko nastavi da ~e{}e pije, postaje alkoholi~ar, apogotovu ako redovno pije, ako pije pre podne, ako se opija,takva osoba je sigurno i neprimetno postala alkoholi~ar.Granica je vrlo nejasna, porozna izme|u umerenog, socijalnodozvoqenog pijewa i alko holi~arskog pijewa. Svako ko pijemisli da pije nor malno, da je wegova koli~ina pijewa „pravamera“. Sma tra se da od 10 osoba koje rado piju jedna postajealkoholi~ar. I na~ini pijewa odaju alkoholi~are.„Ispi~uture“ su osmislile nazive za neke na~ine pi jewa, pagovore u àrgonu: „pije kao Rus“ (pije naiskap); „pije kao prus-ki oficir“ (pravi ugao rame, lakat, ~a{a u ruci); „pije kaodama“ (napu}ena usta, ili ho}e{-ne}e{); „pije kao zver“ (jednopi}e za drugim bez predaha); pije „beton“ (èstoko pi}epome{ano sa pivom)...

Alkoholi~ar je neslobodna osoba prema alkoholu, ne moèda pije kad ho}e, koliko ho}e i ne moè da pres tane kad ho}e.Ima uvek jaku ùdwu da pije, dan po~iwe sa smi{qawem kako


do}i do pi}a a zavr{ava sa no}nim morama bez dubokog sna ilipak spava „kao zaklan“. @ivot alkoholi~ara se mewa u svimsferama — poro dica propada, trpi posao, problemi sve ~e{}i,teì i nere{ivi. Narasta grià savesti, ose}awe krivice, pai to postaje razlog za daqe pijewe, zanemaruju se iz gled, li~nii porodi~ni ugled, ishrana a relacije i komunikacije sa okoli-nom prividno i siroma{no funk cioni{u. Poku{ava, u misli-ma, da se oslobodi „rop stva“, ne uspeva ali zato uvek iznalaziopravdawa svoga pijewa pred porodicom, pred prijateqima iulaè velike napore da kontroli{e svoje odnose sa oko linom.Redovno pijewe i vreme ~ine svoje pa se dugo trajno dejstvo alko-hola ne moè sakriti, „roba govori“. Porodica trpi, propa-da, „jedan pije a 3—5 osoba pati“.

Svako moè da prepozna alkoholi~ara u od makloj fazibolesti, kada su prisutni karakteristi~ni znaci: Facies

aethylica lice alkoholi~ara i alkoholizam — podbuo, crven,veliki podo~waci, nos izmewen, suve ispucane usne; nesiguranhod..., ali je te{ko, a preko potrebno i mogu}e, rano prepoz-nati osobu koja je na putu AB-i, radi ranog le~ewa.

Ranu detekciju alkoholi~ara ili potencijalnih alko-holi~ara mogu da obavqaju ne samo lekari ve} i drugizdravstveni i paramedicinski radnici, pa i samialkoholi~ari. Ali zdravstveni radnici, pa i lekari, nisudovoqno osposobqeni, nisu ni dovoqno motivi sani i netraì se od wih da u svakodnevnoj praksi upra`wavaju i ovajveoma zahtevan rad, relativno laku dijagnostiku. Lekarinemaju dovoqno vremena!?, Ali ova specifi~na socio-zdravstvena patologija i nije u fo kusu wihovog interesovawa(osim psihijatara — alko hologa). Mnogi zdravstveni radnicisu se priklonili stavovima sredine „pijewe nije rizi~nopona{awe“. Iscrpna anamneza (podaci bolesnika o svojimte{ko}ama, problemima) i heteroanamneza (podaci o bolestiporodice, okoline), lekarski pregled i labo ratorijskeanalize (Gama GT vrednosti, volumen eritrocita, enzimskitestovi...) uvek mogu i rano da otkriju AB. Socijalna anketa


je uvek dobrodo{la, pa i neophodna za specifi~ne ocene ive{ta~ewa, kao i nalaz psihologa. Kona~no dijagnozu alko-holizam treba postaviti ako postoje tri ili vi{e od slede}ihsedam fenomena koje „pijanac“ doìvi ili koji se ispoqe utoku jedne godine:

— jaka èqa da se pije,— oteàna kontrola po~etka, zavr{etka i koli~ine pijewa,— apstinencijalna kriza po prestanku ili smawewu,— porast tolerancije — ili pad tolerancije,— zanemarivawe drugih interesovawa, zadovoqstava,— nastavqawe pijewa i pored zdravstvenih i drugih prob-

lema,— #prekid filma“ — nese}awe na doga|aje iz pijanstva.

Samodijagnostika alkoholizma — testovi

Testovi zna~ajno pomaù dijagnostikovawu alkoholiz-ma, {tede vreme lekarima, {tede sredstva i omogu}avaju da,posle kratkotrajne instruktaè, i drugi zdravstveni radnicii paramedicinski radnici obave testirawe, sa puno uspeha. Uklini~kim uslovima popu laran je tzv. „MAST“ test (Michigen

Alchololism Screening Test) sa 24 odnosno 16 pitawa i „Alkoholniklini~ki indeks“ (A. Scinner, 1986) sa 17 anamnesti~kih, medi -cinskih podataka. Mogu}a je i popularna je Autodijag nostikaalkoholizma. Korisni su i ~esto upotrebqa vani ovi testovi:„test apstinencije“, CAGE test i Hu dolinov test.

1. Test apstinencije — prestanite da pijete {est ne deqa.Ako vam ovo vreme pro|e bez velike èqe za pi}em, bez subjek-tivnih i objektivnih smetwi, bez ap stinencijalne krize — viniste alkoholi~ar i, ako ne izdrìte bez pi}a, ako imate apsti-nencijalne te{ko}e — vi ste alkoholi~ar i treba vam le~ewe.

2. CAGE test (A. J. Ewing, 1984), nazvan po prvim slovimaengleskih re~i: smawiti, dosa|ivati, krivica, otva rawe o~iju.

C — da li ikada razmi{qate da smawite pijewe? (Cut down)


A — da li vas nerviraju kritike va{eg pijewa? (Annoyed)G — da li ikada ose}ate krivicu zbog pijewe? (Guilt)E — da li ikada pijete ujutro da biste „dobro“ funkcioni-

sali? (Eyeopener). Alkoholi~ar je svaka osoba sa dva pozitivna odgovora.

3. Autodijagnosti~ki test (V. Hudolin, 1987) omogu}avasvakome, ko pije AP-a, da jednostavno i pouzdano proverili~ni odnos prema alkoholu i pouzdano utvrdi svoj alko-holizam i stadijum bolesti. Ako je potvrdan samo jedan odgov-or — vi ste na putu AB-i; dva potvrdna odgovora — vi steverovatno alkoholi~ar; tri i vi{e po zitivnih odgovora — viste sigurno alkoholi~ar, bolesnik u odmakloj fazi alkoholiz-ma. Svaki poziti van odgovor zna~i, da vam je potrebnostru~no le~ewe — „{to pre to boqe“.

Da li gubite radno vreme zbog pijewa?Da li pijewe remeti va{ porodi~ni ìvot?Da li pijete zbog srame`qivosti u dru{tvu?Da li pijewe o{te}uje va{ ugled?Da li ste se ikad kajali zbog pijewa?Da ste dolazili u finansijske te{ko}e zbog pijewa?Da li se kre}ete u neprimerenom dru{tvu kad pijete?Da li pijewe slabi va{u brigu za porodicom?Da li vam ambicije slabe od kada pijete?Da li teìte pi}u u odre|eno doba dana?Da li zaèlite pi}e i posle jutarweg ustajawa?Da li imate smetwe sna zbog pijewa?Da li vam produktivnost opada otkad pijete?Da li pijewe ugroàva va{ posao i rad?Da li pijete da izbegnete brige ili neprilike?Da li pijete sami?Da li ste gubili se}awe za doga|aje u toku pijewa?Da li ste poku{avali da ostavite pijewe?Da li pijete da osetite samopouzdawe?Da li ste le~eni zbog pijewa?


Dnevnik pijewa alkoholnih pi}a

Koliko pijete AP-a nedeqno? Ne znate ta~no, a moètesaznati ako vodite dnevnik pijewa. Svako }e se iznenaditi, kopije AP-a, kako neta~no ceni koli~inu AP-a koje popije, pasamim tim i ne predvi|a mogu}e {tetne posledice. Zato trebavoditi dnevnik pijewa. Ta~no }ete tek onda saznati kolikopijete, kada, gde, sa kim, a {to je sve od bitnog zna~aja zamewawe nezdravog pona{awa. Mu{karci ne treba da pijuvi{e od 10 do 15 „standardnih pi}a“, ène 7 do 10, u toku jednenedeqe. Ove preporuke engleskih stru~waka je prihvatila iSZO za brzu ocenu pijewa AP-a kod pacijenata sa zdravstven-im problemima, u svakodnevnoj lekarskoj praksi.

Tabela 2

Dnevnik pijewa alkoholnih pi}a


Alkoholi~arsko pona{awe

Alkohol onemogu}ava svakog ~oveka da kontroli{e svojemisli, re~i, hod, pokrete i celokupno pona{awe, ali alkohol„bira“ svoje `rtve — nesigurne, preosetqive, anksiozne,nedisciplinovane, nezadovo qne osobe, osobe koje negujuìvotni „princip zadovo qstva“, a neodlo`na zadovoqstva, poprincipu „sad i ovde“, ostvaruju preko usta (pije, pu{i, jedeprekomer no). Ove osobe oralno fiksirane (smetwe u ranompsihi~kom razvoju) imaju ~esto i velike ambicije, ali neulaù dovoqno napora za wihova ostvarewa, pa iz gleda, naprvi pogled, da za svoje ambicije nemaju dovo qno „municije“.Alkohol opu{ta moralne ko~nice (super ego) pa pijewe alko-holnih pi}a generi{e agresiju nasiqa ubistva… ubica ipo~inioca saobra}ajnih nesre}a je bilo vi{e od polovine, upripitom stawu. #Engleski psiholozi“ su utvrdili da i malekoli~ine alkohola mewaju doìvqaj i ènskih osoba udru{tvu. One postaju privla~nije, iako su prose~ne, da nekaèm #gabori“. Utvr|eno je da posle popijenog litra pivaili ~etiri ~a{e vina — devojka u va{im o~ima moè izgledatilep{a i zgodnija ~ak za 25 odsto nego {to je u stvarnosti. Ovonastaje, nau~nici kaù, zbog toga {to alkohol stimuli{e deomozga koji je zaduèn za procewivawe i ocewivaweprivla~nosti mogu}eg partnera.

Alkohol je #droga broj jedan“. Mi smo #alkofilna naci-ja“, pijemo svuda i u svim prilikama — na gozbama, u dru{tvu,na slavama, svadbama, sahranama… na poslu… #Normalno“ kodnas 80% gra|ana a od ovog tzv. umerenog pijewa do bolestialkoholizma nije dug put, a ovih bolesnika ima ~ak do 15%.

Alkoholi~ar ne uni{tava samo sebe nego jo{ najmawe~etvoro iz svoje najbliè okoline. Razmere posledica alko-holizma i za pojedinca i za ~itavo dru{tvo su ogromne.Alkoholizam je najtragi~nija i najskupqa bolest. Nevoqese umnoàvaju kao na traci. Tu su alkoholne bolesti — telesne


i du{evne kojima je potrebno dugo le~ewe; bra~no-porodi~niproblemi; deca su u posebnom riziku za ceo ìvot kako zbogneposrednog negativnog uticaja na celu porodicu ve} i zbognasle|a i negativnog modela pona{awa koji se kao programi-ran prenosi kroz vi{e generacija.

Alkohol generi{e nasiqa, neodgovornost, kriminal...Alkohol je u nas dostupan svakome pa i deci. Na àlost, na{akultura proizvodi alkoholi~ara. Vreme je krajwe, prakti~noisti~e da se aktivira Preventivni program u kome biu~estvovali svi — po~ev{i od vlade, profesionalaca do pojed-inaca. Lanac: proizvodwa — distribucija — prodaja — cene —marketing — treba zakonskim merama sankcionisati. Deoporeza od alkohola i reklama, bilo bi prirodno i nu`no krozpomo} prevenciji koja je kod nas i nedovoqna i nesveobuhvatna.

Prekomerno, vi{egodi{we pijewe remeti sve psihi~kefunkcije alkoholi~ara (deset), wihovo har moni~no delovawe igeneri{e alkoholi~arsko pona{awe — tipi~no za sve alko-holi~are, posebno u zavr{noj fazi bolesti. Ovo pona{awe je„uniformisano“ u visokom procentu, nezavisno od stepenaobrazo vawa, zanimawa, funkcija... i prakti~no izjedna~uje sveod radnika gradske ~isto}e do lekara, ministra... Pona{awealkoholi~ara je zapawuju}e, sramotno, zabavno za decu. Na{vrsni pesnik u pijanom stawu se peo na banderu, recitovao „osuse nebo zvezdama...“ pomiwu}i balkon i ène koje su ga posma-trale. Razdra`qiv, neodgovoran, sebi~an, nerealan, manipu -latoran, nestalan, egocentri~an, ambivalentan prema autorite-tima i sa mnogo zabluda, iluzija, konfuzija i kognitivnihsmetwi — alkoholi~ar imperativno ìvi nekonzistentan„trostruki ìvot“, za sebe, za porodicu, za spoqni svet.

Li~nost alkoholi~ara

Li~nost alkoholi~ara je izmewena, alkohol je we gova„nu`da“, prakti~no jedini smisao i sadràj ìv ota. Pa`wu,mi{qewe i delawa, svesno ili nesvesno, usredsre|uje prema


pijewu, a prete`no sebe, svoje pi jewe stavqa u sredi{te svega.Intolerantan, bez dovo qno samopo{tovawa, anksiozan(napet, zapla{en) u ko munikacijama, ~esto kompulzivan,(iznutra prinu|en za odre|ena pona{awa) i sa neadekvatnimemocionalnim reakcijama postaje malodu{an za bilo kakvukonstruk tivnu delatnost.

Alkoholi~ar je neodgovoran prema sebi, porodici, poslui okolini. Uvek brani sebe od „stigme“, „ìga srama“ alko-holi~ara, poredi se sa drugima, ima uvek izgovor za svojepijewe, kod pojedinaca i grupe. Koristi za to, naj~e{}e, psiho-lo{ke odbrambene mehanizme, svesne ili nesvesne (negirawe,minimizirawe, racion alizacija, projekcija) da negira prob-leme pijewa; da ublaì probleme („mnogi piju vi{e od mene“);da na|e prihvatqive razloge za svoje pijewe („posebna okol-nost... prevelika zabrinutost...“); da odgovornost prebaci nadruge... Ako sagovornik, dobronamerno, ne prihvati wegova„obja{wewa“, alkoholi~ar osorno, ~esto impulsivno i hostil-no (neprijateqski) „izbaci“ — „pijem za svoje pare“ i sli~no.Traì, i pronalazi, razne taktike i manipulacione tehnike,~ini sve da o~uva svoje pijewe. Kona~no, duhovno usamqen,proèt tugom, biva od sviju odba~en, kao biv{i ~ovek.

Porodica alkoholi~ara je poreme}ena, disfunkcionalna,~esto razorena. Alkoholi~ar zanemaruje svoje elementarneuloge (porodi~ne, roditeqske, bra~ne, doma}inske). Porodicase postepeno prilago|ava alkoholi~aru, navikava se na pijewe~lana porodice, iako shvata da je alkohol uzrok mnogih poro-di~nih problema. Dolazi i do preraspodele porodi~nih uloga,prihvataju se i pseudore{ewa za narastaju}e porodi~ne prob-leme, koji su „tabu“ (zabrawena tema) za okolinu. Alkoholi~arprihvata i ulogu autsajdera, neva`ne osobe u ku}i, obe}ava dane}e piti, ali pije kri{om, skriva alkoholna pi}a za „no}nopijewe“. Skrovita me sta i xepovi u ku}i su bili puni„unu~i}a“ (mala pako vawa AP-a) kada je ovih bilo u izobiqu.Nekada i pre kine da pije, par dana ali mu~ni apstinencijalnisimp tomi (uznemirenost, znojewe, muka...) primoravaju alko-


holi~ara da ponovo pije. Rasprave, sva|e, verbalna i fizi~kaagresija — od uvreda preko bestijalne brutal nosti do zlo~ina,pa porodi~ni „pakao“ i ucene tipa „le~ewe ili razvod“ otvara-ju (~esto tako kasno) „vrata“ terapeutima.

Okolina alkoholi~ara blagonaklono „gleda“ na pi jewesvoga sugra|anina, pogotovu ako je ovaj miran, „do bar u pi}u“.Alkoholi~ar, pak ~ini sve da prikrije svoju slabost; da o~uvasvoj ugled i da je u~tiv, pristojan, pa`qiv, kulturan uopho|ewu prema osobama svoje sredine.

Me|utim, alkoholi~ar se mewa, postaje nedosledan,nepredvidqiv, ambivalentan ili sa negativnim stavom premaautoritetima. Redukuje sve vi{e socijalne od nose. Moralno-eti~ki neprekidno depravira (kvari se), {to, pored ostalog,prate laì, podvale, prevare, kra|e... Kompromituje sebe udru{tvu, na radnom mestu, uporedo, progresivno nastajuporeme}aji u pam}ewu, u voqno-intelektualnoj sferi i kon-sekutivno (sledstveno) siroma{ewe interesovawa,unaza|ivawe pa`we i otupqivawe ambicija. Sadràji razgov-ora postaju prazni, ponavqaju}i i uglavnom se svode na monol-ogizirawe, reminenscenciju (nejasna se}awa), strasnuuzbu|enost, dirqivost u izraàvawu i govoru davno pro{lihdoìvqaja, uz lako „uskakawe“ u teatralnost i neumerenupatetiku. Alkoholi~ar ne brine vi{e {ta }e okolina re}i owegovom srozanom ugledu i izgledu i tako je kona~no dotakaodno, a sa wim i porodica, vrata psihijatrijske slu`be su, zawega, {irom otvorena, i ne samo ona.

Pijanstvo

Pijanstvo je neumereno, prekomerno kori{}ewe alkohol-nih pi}a, koja negativno deluju na rad, svakodnevni ìvot,zdravqe, blagostawe li~no i dru{tva u celini. Qudi kojizloupotrebqavaju alkohol ~esto gube kontrolu nad svojim


pona{awem, ali ipak kod wih jo{ nema bolesne sklonosti kaalkoholizmu, oni mogu po svojoj èqi ili pod pritiskom inagovorom okoline samostalno prestati da piju.

Pijanstvo je akutno trovawe, kratkotrajan du{evniporeme}aj, uvek greh a moè biti i zlo~in posle pre komernogpijewa, u kratkom vremenu. Akutno alkoholno trovawe po svo-jim simptomima je raznoliko i neretko je pra}eno izvr{avawembesmislenih, nemotivisanih postupaka ili gre{aka prilikomobavqawa uobi~ajenih svakodnevnih aktivnosti, radnihoperacija, vo`we, {to ponekad dovodi do tragi~nih ishoda.Na{ narod kaè „pijan i lud su bra}a“ a Hipokrat „pijanst-vo je umi{qeno samovoqno izazvano ludilo“.

Pijanstvo je naj~e{}i psihi~ki poreme}aj i svakod nevnapojava me|u alkoholi~arima i nealkoholi~arima, sve prisut-nija me|u mladima i postaje stalno rastu}i problem,naro~ito u ve}im gradovima, metropolama. U velikim i glavn-im gradovima, mnogih dràva, organizuju se i treznili{taradi pomo}i pijano ugroènim oso bama.

Ve}ina qudi „oproba“ nekoliko pripitih stawa ili barjedno pijanstvo — u dru{tvu, u vesequ i u pesmi. Pona{awa uovom „blagoslovenom“ stawu su veoma razli~ita, u skladu sastrukturom, osnovom li~nosti, pa ovi mogu biti: veseli-depresivni; mirni-razdra`qivi; dobronamerni-agresivni;snishodqivi-razulareni... U stawu pijanstva prvo stradajufunkcije: psihi~ke (mi{qewe, pam}ewe, rasu|ivawe, pa`wa,ose}awa, svest...), motorne (govor, hod, ravnoteà), refleksnei ~ulne funkcije (vida, sluha, dodira).

Klini~ku sliku pijanstva karakteri{u psihi~ke itelesne promene i promene pona{awa koje determini{u bro-jni faktori: individualna osetqivost na alkohol, uzrast, pol,telesna teìna, koli~ina i vrsta AP-a, na~ina pijewa...Posebno su osetqivi na dejstvo alkohola: deca, mladi ibolesni, a upadqivo su mawe otporni: umorni, neispavani,neraspoloèni. @enski pol je vi{e osetqiv, posebno uwihovim ìvotnim fazama — menstruacija, trudno}a, dojewe,


klimaks. Krupne i uhrawene osobe se retko opijaju i jo{ re|ete{ko, ako piju slaba pi}a, postepeno i uz jelo.

I ìvotiwe vole da piju i opijaju se. Ronald Zigel(Kalifornija) je utvrdio da majmuni vole kafu, liker i duvan,a slonovi, sviwe, ovce, krave oboàvaju alkohol. I na{ narodje to potvrdio i kroz pesmu o Kraqevi}u Marku „pola pije,pola [arcu daje“. Qubiteqi alko hola su i ptice, gmizavci,insekti... Slonovi uìvaju u prevrelom divqem vo}u i pijanislon ma{e u{ima (hladi se), ma{e glavom, umotava i razmota-va surlu, razdra`qiv, ri~e mahnito, nedruèqubivo razarasve. Re}i nekome da „pije kao smuk“ je prosto pohvala premaizjavi „pije kao slon“.

Stepen i stadijum pijanstva

Stepen i stadijume pijanstva odre|uje koncentracijaalkohola u krvi (alkoholemija — u promilima ‰). Promil ualkohologiji ozna~ava koliko kapi alkohola ima na 1000 kapikrvi, pa jedan ‰ zna~i da u 1000 kapi krvi ima jedna kap alko-hola. Odnos alkoholemije, pona{awa i izgleda pijane osobe jerela tivno srazmeran (slika 5) i shodno toj srazmeri pijan -stvo se deli na tri stadijuma: lako, sredwe i te{ko (napi-tost, pijanstvo, koma). Granice izme|u pojedinih stepenapijanstva nisu jasne (slika 9).

1. „Pripitost“ je lako pijanstvo (0,5‰ — 1‰) — prviznaci opijenosti javqaju se kad u krvi ima 0,3‰ alkohola, ave} sa 0,5‰ osoba je pripita, nedovoqno pijana, i nesposobnaza svaku sloènu delatnosti (voza~, hirurg, nau~ni radnik).Pripitu osobu „odaju“ pona{awe i tele sne promene.Pona{awe je upadqivo — veselost, pri~qivost, uzbu|enost,nekriti~nost, seksualna po hotqivost, impulzivnost ili obr-nuto i telesni znaci su vidqivi: sjane o~i, zenice pro{irene,crvenilo lica, ~e{}e mokrewe... Plemenita ose}awa,moralne norme blede, pa se i intelektualna osoba prizemnopona{a — dobacuje, zadirkuje, galami, „otku cava“ tajne...


Skoro dve tre}ine pripitih osoba „dostiè“ ve}i stadijumnapitosti — pijanstvo (1‰ — 2‰). Alkohol opu{ta moralneko~nice (super ego) pa pijewe alkoholnih pi}a generi{e agre-siju, nasiqa, ubistva... Ubica i po~inioca saobra}ajnihnesre}a je bilo, vi{e od polovine, u alkoholisanom stawu.

Slika 6. Stepen alkoholisanosti i posledice

2. Pijanstvo (2‰ — 3‰) — sredwe ili te{ko pijanstvo(3‰— 4‰) kompromituje sve psihi~ke funkcije (svest jepomu}ena), pokrete, koordinaciju tela i pona{awa. Pi janaosoba teturavo i te{ko hoda, oteàno i nerazum qivo gov-ori, napada ili bezvoqno inertno dremqiva, povra}a, bleda ulicu, ne ose}a bolove i kod te{kih povreda (preloma kostiju).Krvni pritisak, temperatura i vrednost {e}era u krvi opadaju.

3. Koma (4‰ — 6‰) — opasno ugroàva ìvot. Pijanaosoba je u patolo{kom snu, komi, te{ko otrovana, cijanoti~nau licu, nepravilno i jedva di{e, ne reaguje na spoqne draì.Smrt je neizbe`na kod nele~enih za 5—10 sati, usled paralizecentra za disawe i kolapsa sr~anosudovnog sistema. Ni le~ewene pomaè ako je alkoholemija ve}a od 5‰. Smrtna doza alko-hola je 5—10 grama ~istog alkohola na jedan kg telesne


teìne, od nosno 350 grama moè da izazove smrt odrasle osobeili ~ak 100 grama (~istog alkohola) smrt deteta (slika 5).

Stadijume pijanstva i pona{awe pijane osobe na{ narodje (po Vuku Karaxi}u) okarakterisao kao pona{awe petla —mlati rukama, ko~operi se, „kuku ri~e“; majmuna — gwavi,ska~e, kreveqi se i sviwe — te{ko hoda, vaqa se u blatu, neka-da tu i zaspi.

Mamurluk

B. Karpman je detaqno opisao neprijatna, lo{adoìvqavawa, subjektivno stawe posle odspavanog pi janstva(kakoforija). Posle pijewa ve}e koli~ine AP-a, pijanstva ispavawa osoba se budi: „slomqena“, neraspoloèna, mrzovoq-na, malaksala, nemo}na, posti|ena, sa griòm savesti iose}awem krivice. Muka, glavoboqa, vrtoglavica i (ponekad)povra}awe prate te{ka subjektivna ose}awa, kao i obe}awa„ne}e se to vi{e desiti“. Ovo stawe uzrokuje alkohol prisu -tan u raznim tkivima tela (u krvi tada nema alkohola), a kojise moè dokazati specijalnim tehnikama. U toku mamurlukaosoba nije sposobna za sloène, odgovorne poslove ({ofi-rawe, stru~ni rad...). Ne pomaù ni kafe, ni „raso“, vreme jepotrebno da se organizam o~isti od alkohola i oporavi.

Alkoholizam i zdravqe

Alkoholizam tzv. „tre}a bolest“ dolazi po brojuobolelih odmah iza bolesti srca i krvnih sudova, koje senalaze na prvom mestu, i zlo}udnih tumora (raka) koji senalaze na drugom mestu. To je biopsihosocijalna bolest,bolest koja dugotrajno, neprimetno i progredi jentno (poste-peno i sigurno) ugroàva telesno, du{evno i socijalnozdravqe osobe koja prekomerno pije. Alko hol remeti skladno


funkcionisawe svih na{ih or gana u saglasnosti sa central-nim i vegetativnim nervnim sistemom. Toksi~na {tetnadugotrajna dejstva alkohola o{te}uju postepeno i strukturu ifunkciju svih organa i sve oblasti qudskog funkcionisawa, ito: direktno o{te}uju sluzokoè organa (i tkiva) koje neposred-no dolaze u dodir sa alkoholom (usta, èlu dac, creva) i indirek-tno toksi~nim metabolitima (ace taldehid, sir}etna kiselina)remete sloèni }elijski metabolizam posebno u vitalnimorganima (mozak, jetra, srce), uzrokuju}i tako funkcionalne azatim i organske bolesti. Ali, dominantnu ulogu u genezi alko-holom izazvanih oboqewa igraju i: jednoli~na, nedovoqna i vit-aminski deficitarna ishrana, slabo varewe, slaba funkcijao{te}enog èluda~no crevnog trakta i eko nomsko siroma{tvo.Alkomafija, tako|e, uni{tava zdravqe alkoholi~ara —koriste otrovni metanol za spravqawe AP-a „Zozova~a“ izNi{a je usmrtila 43 „alkosa“ (1988).

Mnogobrojna oboqewa su „direktna“ nezdrava posle dicaneprirodnog pijewa AP-a, usamqena ili grupna, ali se didak-ti~no mogu podeliti na: telesna, nervna i du{evna oboqewa.

Telesna oboqewa

Mnogi organi alkoholi~ara (i sistemi organa) su re -dovno, mawe ili vi{e, uvek o{te}eni: jetra, mozak, èludac,srce... Jetra je kao auto sa samo jednom brzinom — moè daradi samo u jednoj brzini. Jetra moè da razgradi samo jedno„STANDARDNO PI]E“ za jedan sat. Ako mora godinama da sebori sa velikim koli~inama alkohola, jetra }e oboleti.Alkohol postepeno ali sigurno ra zara organe, organizam iuzrokuje mnoge bolesti raznih organa (slika 7).

Prekomerno pijewe uzrokuje:

• zapaqewe jetre i cirozu,


• bolesti èluca (zapaqewe, krvavqewe, ~ir èluca),• rak (usta, `drela, jedwaka),• o{te}ewe mozga,• seksualne smetwe,• depresiju i razne du{evne poreme}aje,• visoki krvni pritisak,• bolesti mi{i}a,• bolesti nervnog sistema (posebno bolne gr~eve u nogama),• {e}ernu bolest,• pothrawenost i nedostatak vitamina.

Le~ewe ovih oboqewa je dosta sloèno, dugo i zahtevatrajnu apstinenciju (prekid pijewa).

Ciroza jetre

Jetra je hemijska „laboratorija organizma“ i uvek jemawe ili vi{e ledirana kod alkoholi~ara, nastaju uvek degen-erativne promene }elija jetre. Ako je u krvi suvi{e alkoholajetra razgra|uje alkohol a zapostavqa ~i{}ewe, sagorevawe iodstrawivawe masno}a, pa se masne naslage nakupqaju u }eli-jama jetre (hepatoza jetre). Ova o{te}ewa jetre, uzrokovanatoksi~nim dejstvom alkohola, su prolazna, ako se le~e i ako seprekine pijewe. Nele~ena jetra alkoholi~ara se poste penouve}ava, masne naslage se u }elijama jetre pove}avaju, rastu ikona~no ove plemenite }elije jetre propadaju i bivajuzamewene nekorisnim }elijama vezivnog tkiva. Nastajeciroza jetre — neizle~iva hroni~na bolest alkoholi~ara.Razvija se podmuklo i bez smetwi, u po~etku. Gubitak apetitai tupi bolovi ispod desnog rebarnog luka su opomena svakomalkoho li~aru da zatraì lekarsku pomo}, jer se laboratori -jski mogu rano otkriti i najmawe lezije (o{te}ewa) jetre.Pojava ùtice i „voda u trbuhu“ najavquju skori kraj ìvota.


Slika 7. Telesna o{te}ewa alkoholi~ara

Ciroza jetre je terminalna, uglavnom, bolest alko -holi~ara, 12 puta ~e{}a nego kod nealkoholi~ara, i zato se naosnovu broja obolelih i umrlih od ciroze, u mnogim zemqama,procewuje ukupan broj alkoholi~ara u zemqi. Svako koredovno pije AP-a, treba povremeno: da kontroli{e funkcijujetre; da neko vreme ne pije; da „odmara jetru“ i da omogu}iprirodnu razgradwu masnih degenerativnih promena }elijajetre, promena u jetri svakog alkoholi~ara.

Katar `drela i jedwaka

Sluzokoà usta, `drela i jedwaka je hroni~no zapaqe-na. Naj~e{}i znaci su: „paqewe“ u usnoj dupqi, jutarwepovra}awe, smetwe gutawa. Re|a su, ali smrto nosna krvare-


wa iz pro{irenih venskih spletova slu zokoè jedwaka,povezane sa o{te}enom funkcijom jetre i o{te}ewem ven-skog krvotoka.

Katar èluca

Sluzokoà èluca je hroni~no zapaqena, kod gotovo svakogalkoholi~ara, {to uzrokuje propadawe `lezda koje lu~e sokoveneophodne za varewe. Lu~ewe èluda~ne kiseline i èluda~nih`lezda je pove}ano (u po~etku). Naj~e{}e àlbe bolesnika su:gubitak apetita, muka, ga|ewe, podrigivawe, goru{ica, boloviispod grudne kosti, ne retko i jutarwe povra}awe. „Ne pomaèmi vi{e soda bikarbona“. Alkoholi~ar se hrani neredovno, nemoè da koristi potpuno hranqive sas tojke, gubi telesnuteìnu, fizi~ki propada. Hroni~ni katar (zapaqewe slu-zokoè) i ~ir (grizlica) èluca se mogu rentgenski verifiko-vati ~ak u 90% alkoholi~ara.

Katar creva

Hroni~no zapaqewe sluzokoè creva prate tipi~ne sub-jektivne smetwe alkoholi~ara: nadimawe, tupi bo lovi utrbuhu, neredovna stolica (zatvor-proliv). Varewe hrane iresorpcija hranqivih materija su poreme}eni pa alkoholi~arpostaje bled, pothrawen i izmoren bolesnik.

O{te}ewa srca

O{te}ewa srca „prate“ redovno alkoholi~ara i uslednedostatka vitamina iz grupe B. Sr~ani mi{i} je posebnoosetqiv na dugotrajno alkoholno dejstvo. Doka zano je da srceu~ini 4.000 suvi{nih kontrakcija i de kontrakcija ako osobapopije samo litar piva, {to kod „pivopija“ uzrokujepro{ireno „pivsko srce“. Zamarawe, „lupawe“ srca, gu{ewe,otoci na nogama su samo neki znaci koji ukazuju na oboqewe


mi{i}a srca (Cardiomy opathia), koje treba klini~kim i dodat-nim pregledima potvrditi. Direktna dejstva alkohola na srcei wegove „elektri~ne sile“ mogu biti brzo pogubna. Sve~e{}e se sre}e tzv. „prazni~ko srce“ — normalna, zdrava osobadobije infakrt srca, nekoliko sati ili nekoliko dana posleopijawa. Nemogu}e je, skoro, predvideti ovakav sr~ani udar,ali se moè o~ekivati.

Pove}ani krvni pritisak

U razvoju povi{enog krvnog pritiska alkohol igra va`nuulogu. Nerazgra|ena masno}a, lipidi i masni nusproizvodi(trigliceridi) slaù se u zidove krvnih sudova (slabafunkcija jetre), pa ovi postaju: nedovo qno elasti~ni, krti,skloni sklerozirawu i zakre~avawu a {to sve uzrokuje visokkrvni pritisak, odnosno posredno infarkt srca ilimo`dani „{log“.

Zapaqewe gu{tera~e

Zapaqewe gu{tera~e je te{ko i dosta ~esto obo qewehroni~nih alkoholi~ara. Oko 30% alkoholi~ara sa 10 i vi{egodina alkoholi~arskog staà oboli od ovog oboqewa.Po~iwe iznenada — snaàn bol u trbuhu, muka, povra}awe,zatvor, te{ko op{te stawe. Nekada ovo oboqewe moè imatiprolongirani subakutni tok — bolovi u trbuhu i drugi simpto-mi su blaì, mawi ali su ìvotne opasnosti uvek prisutne.Klini~ki pregled i laboratorijski nalazi su dovoqni zadijagnozu. Le~ewe u bolnici i intenzivna nega mogu samo daspasu ìvot. Gu{tera~a, ina~e, reguli{e nivo {e}era u krvipa zbog wenog o{te}ewa dolazi i do {e}erne bolesti, koja je~esto udruèna sa alkoholizmom, usled o{te}ene regu lacije{e}era u krvi, odnosno nivoa insulina u krvi.


O{te}ena koà

Koà lica alkoholi~ara je trajno promewena i for miraspecifi~an izgled lica (Facies potatorum): atrofi~nepromene koè, bledo plava boja, kapilarni crteì na nosu iobrazima. Nisu retke i pelagroidne hroni~ne zapaqivequskaste promene koè lica i nad lanica pra}ene bolovima ustomaku i smetwama varewa (proliv). Avitaminoza B(nedostatak vitamina B — nia cina) uzrokuje ove promene, a{to je sve i posledica jednoli~ne ishrane, (nedovoqno vitam-ina) i slabe re sorpcije hrane u o{te}enim crevima.

Tumori alkoholi~ara

Tumori alkoholi~ara su sve ~e{}i. Alkohol razara orga-nizam, razara strukturu i funk ciju }elija mnogih organa nakojima lak{e nastaju neki tumori, pa i oni najgori — zlo}udni.Jaka AP-a sna`nije razaraju tkiva usta, jedwaka, èluca istvaraju osnovu za malignu alteraciju, za nastanak raka ovihlokali zacija. U posledwe vreme dokazuje se, sve vi{e, da jerak ~e{}i kod alkoholi~ara, osobito rak jezika, usne dupqe,jedwaka, èluca, jetre, plu}a. Smrtonosna kombinacija jepu{ewe duvana i pijewe AP-a.

Nervna oboqewa

Alkohol uvek progredijentno o{te}uje centralni i per-iferni nervni sistem, wihovu gra|u i funkciju. Alkoholometa nervne }elije da koriste kiseonik i one izumiru avezivno tkivo koje ih nadomesti ne moè da obavqa wihovefunkcije, funkcije sive mase, kore mozga. Alkohol ometa ifunkciju ribonukleinske kiseline (i belan~evina) koja je


odgovorna za pam}ewe i engrame (~uvawe informacija). Upo~etnim stadiju mima alkoholizma stradaju „fine“ funkcijemozga a za tim se razvijaju te{ke strukturne promene i sled-stvena nervno-du{evna oboqewa. Ovaj put razvoja nervnihoboqewa, kod alkoholi~ara, moè se zaustaviti samo preki-dawem pijewa AP-a, jer se alkoholom o{te}ene nervne }elijene obnavqaju. Po{to se nervno tkivo posle o{te}ewa neobnavqa, jasno je da }e kod alkoho li~ara, koji kasno do|u nale~ewe, do}i i do trajnih, nepopravqivih promena.

Atrofija mozga

Atrofija mozga je ~esta bolest alkoholi~ara, uzavr{nim stadijumima bolesti. Mozak je najosetqiviji organ,pored jetre, na {tetno dejstvo alkohola: mo`dane }elije izu-miru, „li waju se“ ubrzanije, ne mogu da se obnove; mo`danamasa nestaje, atrofira; mo`dane komore su {ire; alkoho -li~ar intelektualno propada. Najraniji znaci ove bolestisu: neznatna o{te}ewa funkcija CNS-a — pam}ewa,upam}ivawa i ravnoteè. Tokom vremena nastaje progresivnointelektualno i moralno-eti~ko propadawe, {to niveli{e,izjedna~ava sve alkoho li~are, nezavisno od ranijih znawa,zvawa i sposobno sti, {to uzrokuje propadawe do nivoa kojizahteva samo negu i ~uvawe, stalnog „~obanina“. Ovo obo-qewe, pri sutno u 90% alkoholi~ara zavr{ne faze bolesti,moè se lako i tehni~ki dokazati (KTM, magnetna rezonanca).

Zapaqewe ìvaca

Naj~e{}e neurolo{ko oboqewe koje alkoholi~ara pri-morava da traì lekarsku pomo}. Vi{e od 90% alkoholi~araima zapaqewe ìvaca. Zapaqewe zah vata obi~no ìvce udova,retko ìvce glave. Bolest ima postepen tok: àrewe, bock-awe i bolovi u mi{i}ima nogu (osobito na pritisak), oteànhod, hod na {irokoj osnovi („pa~ji hod“) i kona~no dolazi do


de limi~ne ili potpune oduzetosti i atrofije mi{i}a (paral-iza stopala, potkolenice, „petlov hod“). Le~ewe je sloèno,dugotrajno i neuspe{no ako se ne prekine pijewe. êsto seranije u lekarskoj praksi, kod ovakve klini~ke slike,„previ|ao“ alkoholizam pa su bolesnici le~eni od „reume“.Danas, pak, i „ponedeo ni~ka paraliza“ (oduzetost ruke posleintezivnog pi jewa subotom i nedeqom) demaskiraalkoholi~ara i upu}uje na osnovni uzrok „reume“. Toksi~nodejstvo alkohola, pritisak na nervni splet ruke, ako je ova„jastuk“ i nedostatak vitamina grupe B uzrokuju izne nadnuslabost ili paralizu ruke.

Alkoholna padavica

Epilepsija (padavica) je te{ko oboqewe, ovde, alko holomo{te}enog mozga. Javqa se u oko 15% alkoholi~ara, ali mnogo~e{}e u toku: pijanstva, patolo{ko napitog stawa i alkoholnogludila. Javqa se u napa dima u obliku velikog epilepti~kognapada (Epi-Grand mal). Zastra{uju}i je prizor epi napada zaokolinu — alkoholi~ar iznenada, brutalno pada (~esto sasna`nim krikom), gubi svest, modar u licu, maksimalno zategnenoge i ruke, a zatim se ritmi~no i energi~no „trza“, a krvavapena na ustima (usled ugriza i trzaja jezika) i umokravawe dop-uwuju klini~ki vidqivu sliku. Traje kratko (3—10 minuta),bolesnik se budi zbuwen, prepla{en, vr{i neke stereotipne,necelishodne radwe (svla~ewe...) i zaspi. Posle bu|ewa ne zna{ta mu se desilo, drugi mu to nekad ispri~aju. Napadi se pon-avqaju, ali i prestaju ako se prekine pijewe AP-a, ~ak i bezspecifi~nih lekova za ovo oboqewe mozga (Epilepsia).

Kod bolesnika koji imaju epilepti~nu bolest, druge eti-ologije (uzroka), alkohol provocira Epinapade i uzrokuje ~estoepilepti~no sumra~no stawe — opasno za bolesnika i wegovuokolinu, i „Status epilepticus“ — serija velikih Epinapada, neko-liko desetina jedan za drugim, {to sve prati visoka tempertura,otok mozga a bez brze intervencije zavr{ava se smrtno.


Du{evna oboqewa

Du{evni poreme}aji, razni, uvek „prate“ alkoholi~ara.Psihi~ka dejstva alkohola su dominantna za razvoj AB-i i nas-tanak psihi~kih posledica alkoholizma. Psihi~ki, du{evniìvot je najvi{a funkcija mozga, pa alkoholom o{te}enimozak generi{e razli~ite du{evne aberacije odnosnodu{evne poreme}aje — poreme}aje psihi~kih funkcija (pa`wa,mi{qewe, pam}ewe, inteligencija...); poreme}aje li~nosti(„Alkoholi~arsko pona{awe“) i psihijatrijske poreme}aje,odnosno „prava“ du{evna oboqewa. Sve psihi~ke promenealkoholi~ara su posledica zajed ni~kog dejstva — alkohola, avi-taminoze B, poreme}aja crevnog varewa i strukturnih svojsta-va li~nosti alko holi~ara. U toku dugogodi{weg pijewa poste-peno pro padaju sve psihi~ke funkcije: koncentracija slabi,pam}ewe popu{ta, op{te znawe i inteligencija se smawuju,mi{qewe je oteàno, raspoloèwe upadqivo oscilira,popu{taju funkcije voqe... Teà du{evna oboqewa alko-holi~ara su raznovrsna i sa rastom broja alkoholi~ara raste ibroj ovih oboqewa. Ina~e, alkoholizam je jedan od najstarijihopisanih du{evnih poreme}aja.

Alkoholno ludilo

Alkoholno ludilo je naj~e{}e i najpoznatije du{evno obo-qewe alkoholi~ara (Delirium tremens). Po~iwe postepeno,obi~no predve~e ili no}u — strah, nemir, nesanica, znojewe,stra{ni snovi i ne mir, no}ne iluzije, podrhtavawe, gr~evi umi{i}ima... Ovo tzv. predelirantno stawe traje kratko, pardana i nele~eno se „rascveta“ u ludilo, u punom smislu te re~i.Nekada bolest po~iwe naglo kod alkoholi~ara (oko 33%) u tokunekog febrilnog stawa ili posle neke povrede, operacije...Bolesnik je ekstremno upla{en, bled, zbuwen, ne zna gde se


nalazi, ne zna koji je dan, ne zna ko su qudi oko wega, izmi{qawihova imena (dezorijentisan u vremenu, prostoru i premali~nostima), „{treca“ na svaku {kripu, drhti ekstre mnonaro~ito ruke (tremor — po ~emu je i dobio naziv), stalno upokretu, brani se od iluzionih i halucina tornih zastra{uju}ihdoìvqaja, vidi krupne i sitne ìvotiwe, mi{eve, zmije, konce— sve u pokretu, sve se „umera~ilo“ protiv wega. Iako, ne prepoz-naje osobe oko sebe, ne zna vreme i mesto, ali ipak zna ko je, {ta je —„u bolni~aru“ prepoznaje medveda koji atakuje na wega — brani se,napada; „obavqa svoj posao“, misle}i da je na radnom mestu — pa kel-ner sluì goste a lekar „pregleda“ pacijente. Temperatura rastedo 40

oC („bela groznica“) a ~esto masivno, te{ko zapaqewe plu}a i

popu{tawe srca nele~ene bolesnike vode u smrt. Ludilo traje trido sedam dana, zavr{ava se snom. De limi~na se}awa doìvqaja osta-ju a {to su neki umet nici to i ovekove~ili. Smrtnost je velika(10—15%), retko ko preìvi 2—3 delirijuma.

Alkoholna halucinoza

Alkoholna halucinoza (Hallucinosis alcoholica) je retkabolest mla|ih „rakija{a“, sekundarnih alkoholi~ara sakra}im alkoholi~arskim staòm. Po~iwe uvek postepeno uve~erwim ~asovima — nemir, strah i elementarne slu{nehalucinacije, ~ulne obmane (~uje ono ~ega nema), ~uje {umove,korake oko vrata, pu{tawe vode iz ~esme i na kraju ~uje jasneglasove, pogrdne re~i, pretwe, nare|ewa. I sam se ukqu~uje u„razgovor“, koji dolazi iz apsurdnih izvora, ~ak i iz kqu~aon-ice. U po~etku, alkoholi~ar zna da ne postoji ono {to ~uje,odràva ~ak i radnu sposobnost i deli mi~no uvi|a poreklosvojih tegoba, ali nastavqa da pije, da savlada strah. U daqemtoku gubi razum, smatra da postoji zavera protiv wega, moliosobe „koje mu go vore“ da ga ostave na miru, pi{e im pisma,traì i za{titu organa vlasti od „progoniteqa“, ~ak i odwemu bliskih osoba. U haoti~nom, izmu~enom stawu, alkoho -li~ar, ~esto, izvr{i samoubistvo. Le~ewe samo u bolni~kim


uslovima, uz prekid pijewa, ima uslovno po voqnu prognozu.

Patolo{ka qubomora

Qubomora je normalna pojava po pravilu kod osoba koje suemotivno vezane a ~esta i poja~ana kod alkoho li~ara.Patolo{ka qubomora je ~esto du{evno oboqewe alko-holi~ara. U osnovi ove vrste ludila je o~uvana èqa i pato-lo{ko opadawe polne mo}i do potpune nemo}i, im potencije.Postepeno se razvija. Alkoholi~ar optuùje ènu za never-stvo, obi~no samo u pijanom stawu, a po tre`wewu se stidi,samooptuùje i traì opro{taj. U daqem toku ova „rasprava“dobija patolo{ku dimenziju pa i u treznom stawu verbalno„terori{e“ ènu sumwama, bi zarno, nastrano, neobi~notraì dokaze, proverava dowi ve{, ta{ne, telefonske bro-jeve, prati kri{om ènina kretawa... Sumanuto, bolesno,~iste svesti i o~uvane inteligencije, optuùje ènu za nev-erstvo, sve vi{e i sve apsurdnije, besmislenije traì„brakolom stvo“ — sa sinom, sa svekrom ~ak iako je suprugaoronula i iznemogla starica. Moli, prekliwe, iznu|uje priz-nawa „neverstva“ — „priznaj bi}e mi lak{e... sve opra{tam...“.Neka supruga „prizna“, radi mira u ku}i, ali tada nastaje„pakao“ u porodici i ne retko dolazi zavr{no tzv. „pseudoal-truisti~ko ubistvo“. Mu` ubija suprugu „da ne unesre}idrugoga...“. Le~ewe je te{ko i mogu}e samo ako zapo~iwe ubolnici, dugotrajno je, ali vrlo ~esto i neuspe{no.

Korsakovqevo ludilo

Retka, a prakti~no neizle~iva psihoza, ludilo alko-holi~ara, prete`no kod korisnika èstokih AP-a. Javqa senaj~e{}e, u dve tre}ine slu~ajeva, posle de lirijum tremensa.Jetra je uvek teè o{te}ena. Po~iwe postepeno — oteànoupam}uje nove doga|aje, zaboravqa, teè se se}a. Pam}ewerapidno opada. Uskoro ne pre poznaje okolinu, osobe oko sebe


(stalno se upoznaje sa uku}anima, prijateqima), gubiinteresovawe i intelek tualno propada. êsto nemiran,zbuwen, poku{ava da „rupe u se}awu“ popuni konfabulacijama(la`na se}awa). Ne uvi|a svoje stawe, pona{a se kao „velikodete“ — izmi{qa, „so~no“ laè, nudi brak i pred svojom supru-gom. Ovu totalnu „psihi~ku zbrku“ uvek prati zapaqewe per-ifernih ìvaca — bolovi i gr~evi u lis tovima nogu, oteànhod, hod na {irokoj osnovi... Le~ewe, uz prekid pijewa, dovodido telesnih poboq{awa, prognoza nije povoqna.

Alkoholna izlapelost

Svaka demencija (izlapelost) je ne{to posebno, jedin-stveno (sui generis) a ozna~ava o{te}ewe mozga i gu bitakintelektualnih sposobnosti. Za izlapelog ~oveka se kaè daje „bogata{ koji je osiroma{io“ — izgubio svoj intelektual-ni posed, sposobnost da reprodukuje znawa i razlikuje bitnood nebitnog.

Alkoholna izlapelost (Dementia alcoholica) je krajwiishod {tetnog, dejstva alkohola na ~itav organizam (katarèluca i creva, nedostatak vitamina grupe B, toksi~kimetaboli~ki produkti...) a pre svega na funkciju i strukturumozga odnosno mo`danih }elija. Alkoholi~ar postepeno, pro-gredijentno i nepopravqivo intelektualno siroma{i akarakterno se mewa. Sve teè rasu|uje, sve teè razlikujebitno od nebit noga i sve teè upam}uje novo a zaboravqaimena obi~nih svakodnevnih stvari (ka{ika, cigla...), imenaprijateqa, uku}ana, svoju adresu i sl. Ne shvata zbivawa okosebe, te{ko se orijenti{e — „kad ode od ku}e ne zna da sevrati...“. Inventar znawa stalno nestaje (se}a se starihdoga|aja, od pre 20 i vi{e godina), gubi qudsko dostojanstvo,socijalne i moralne norme. Ne kontroli{e emotivna ispo-qavawa (~esto se pona{a paradoksalno — smeje se kad treba dapla~e i obratno); ne kontroli{e izgled, ugled i ne kon-troli{e sfinktere, uvek zamazan mokra}om i izmetom. U


zavr{nim fazama bolesti prisutni su i telesni znaci, znacite{kog o{te}ewa mozga — tremor, smetwe govora, pokreta,ravnoteè... Pred nama je qudska ruina, qudsko bi}e te{koobolelo koje ve} dugo ne moè da brine o sebi a sada trebastalnog „~obanina“.

Patolo{ko napito stawe

Patolo{ki napito stawe je najteì, i na sre}u najre|ioblik alkoholnog ludila, oblik patolo{ke reakcije organiz-ma i na najmawu koli~inu alkohola. Po~iwe naglo, trajekratko i naglo se zavr{ava dubokim snom. Javqa se kod poseb-no osetqivih osoba, osoba koje su preìvele povredu mozgaili zapaqewe mozga, a retko kod obi~nih pija naca. Poslepijewa jedne ~a{e AP-a, retko vi{e, osoba neupadqivogpona{awa i izgleda upada u „sumra~no stawe“, stawekvalitetno suène svesti — krajwe zapla{en, zbuwen, ne pre-poznaje nikoga i ni{ta, uzne miren, u motornom nemiru,doìvqava zastra{uju}e iluzije i halucinacije (vizuelneobmane), vidi stra{ne zveri koje napadaju, ali se i branièstoko, pa bezob zirno i brutalno napada sve oko sebe,razara, lomi i ubija okolne, nedu`ne osobe. Nekada se i samsamopo vre|uje. Besomu~no pona{awe traje kratko, par min-uta do nekoliko ~asova i zavr{ava vi{e~asovnim dubokimsnom. Posle bu|ewa ne se}a se ni~ega, ima totalnu am neziju(nese}awe). Ovo kratkotrajno, alkoholom izaz vano ludilouzrokuje najteè krvne delikte, pa je pose bno zna~ajno zasudsku psihijatriju.

Osoba koja nije znala za svoju patolo{ku interakcijuprema alkoholu nije sudski odgovorna samo za delo po~iwenou prvom patolo{ko napitom stawu, dok u po novqenim situaci-jama snosi punu odgovornost za svoje postupke, jer je svesnodovela sebe u situaciju koja uzro kuje kriminogeno pona{awe.


Alkoholizam i porodica

Porodica je osnovna }elija dru{tva, zajednica muà iène i wihove dece (i {ire). Od nastanka, razvoj po rodiceprate prirodne zakonitosti i ova zadovoqava wene osnovnefunkcije — biolo{ke, ekonomske, za{titno-pravne, vaspitne.Svaki ~lan porodice ima porodi~ni poloàj — biolo{kiodre|en (otac, majka, deca, drugi ~lanovi) i porodi~nu ulogu —dru{tveno odre|enu i utemeqenu. Od karakterno-emotivnihoso bina muà i ène, ste~enih u wihovim primarnim poro -dicama, zavisi zdravqe porodice i weno funkcioni sawe.Zdrava porodica je dobro integrisana, organizovana, stabil-na i funkcionalna, a bolesna porodica (dezintegrisana,dezorganizovana, disfunkcionalna) je ~esto uzrok iliposledica alkoholizma.

Alkoholizam je bolest porodice („prototip bolesnepordice“), koji razara odnose, mewa uloge, emocije i harmoni-ju u porodici. Brojna istraìvawa, u svetu i kod nas (B. Ga~i})potvr|uju polimorfne porodi~ne alkoholne poreme}aje.Poreme}eni su ili prakti~no nepopravqivo o{te}eni:— emocionalni odnosi su nezdravi, nema bliskosti, sigurnos-

ti, topline, „caruju“: napetost, strah, agre sivnost... Qubav imr`wa „klackaju“, u zavisnosti od pijewa ili apstinencije;

— seksualni odnosi uvek slabe ili se gase do aseksu alnosti.Opada funkcija polnih `lezda i nivo testos terona u krvia {to generi{e seksualnu progredijentnu slabost muà,alkoholi~ara, koju ~esto pogor{avaju i razni manipula-tivni postupci supruge;

— ekonomski porodica siroma{i do bede, alkohol je skup,alkoholi~aru nikad dovoqno novca, pozajmquje a ne vra}a,porodica rapidno siroma{i, porodi~ni, za jedni~ki buxet segasi, novac se skriva i tro{i neznano, neplanirano, ìvi se„od danas do sutra“;


— socijalni kontakti su redukovani, prore|ene su relacijei komunikacije sa okolinom. Porodica se sve vi{e izoluje ikona~no se prekidaju i odnosi sa ro|acima i prijateqima;

— vaspitni procesi su neadekvatni ili zapostavqeni.Psihosocijalni razvoj dece se odvija u morbidnoj, bolesnojporodi~noj klimi, ~esto bez zdrave osobe za uzor, za identi-fikaciju.

U porodici alkoholi~ara svi pate, trpe i sve se mewa nagore: alkoholi~ar, supruga, brak, porodica i deca.

Brak alkoholi~ara

Brak alkoholi~ara je poreme}ena, patolo{ka zajed nicagde su verbalne i neverbalne komunikacije nejas ne,siroma{ne i ove se obi~no obavqaju preko posred nika, preko„tre}e osobe“. Ovu tragi~nu ulogu ima naj~e{}e wihovo dete.Svako ìvi u svom unutra{wem svetu, porodi~na „}utalica“je sve ~e{}a i duà, nema zajedni~kih tema za razgovor i nemazajedni~kih bra~no-porodi~nih odluka. „Ratno stawe“ seretko pre kida, traje kratko iako sveukupne okolnosti dikti-raju „mir po svaku cenu“.

Porodi~no prilago|avawe pijewu i razvoju AB-i, svoga~lana, je uvek prisutno. Porodica se prilago|ava, uglavnom,podre|uje svome ~lanu alkoholi~aru, ~uva ugled porodice,razli~ito i fazno tokom vremena:

• Rana faza je period prikrivawa problema u vezi sapijewem. @ena (mu`) ~ini sve da je za okolinu „normal no“;negira se i pomisao na alkoholizam; pijewe se skriva; proble-mi se prikrivaju od dece i okoline; po rodica se „ogra|uje“;komunikacije u porodici postaju povr{ne, siroma{ne inejasne; odnosi porodi~ni su formalni, nestabilni... Nerazmi{qa se o le~ewu;

• Sredwa faza je period alkoholne porodi~ne prob -lematike. Broj problema raste i wihova sloènost; bra~nesva|e su sve ~e{}e i bra~na udaqivawa sve ve}a; deca se uvla~e


u sva|u (~e{}e su na strani nealkoholi~ara); okolina osu|ujealkoholi~ara; ~lanovi porodice poku{avaju da kontroli{upijewe alkoholi~ara; èna (ako je mu` alkoholi~ar) postajeenergi~nija, preduzima vode}u ulogu u porodici; alko -holi~ara porodica omalovaàva, ismeva, grdi, izoluje. Govorise o le~ewu, neki alkoholi~ari to i prihvate;

• Pozna faza je nepodno{qivi period. Svi su iscrpqeni,izmu~eni; alkoholi~ar i porodica su „do{li do dna“; traìse spoqna pomo}; èna uslovqava le~ewe „le~ewe ilirazvod“; ~lanovi poro dice se ukqu~uju u le~ewe bolesnog~lana; vaspostavqaju se novi porodi~ni odnosi, nove uloge...

Pona{awe alkoholi~ara muà je obi~no tipizirano:neodgovoran prema sebi, porodici i deci; egocentri~an, sves-no ili nesvesno, sebe stavqa u ìù doga|aja i èli samoli~nu korist; nesposoban za tople porodi~ne odnose u domu isa okolinom; gubi sposobnost za „doma}insko“ poslovawe;mrzovoqan, subdepresivan ne moè da pruì neophodnu qubavdeci; strog ili krajwe popustqiv prema deci; stvara konfuz-iju, dezorganizo vanu porodi~nu atmosferu...

Supruga alkoholi~ara je bitna karika, iako „zdrava“, zanastanak, za odràvawe i za le~ewe alkoholizma muà. Obi~noje to èna sa li~nom psihopatologijom — naivna, lakomislena,neodlu~na, „traì“ i nalazi u alkoholu predispniranog muà.T. Valen (T. Walen) opisuje ~etiri tipa èna, supruga alko-holi~ara: „mu~enica“ — supruga pati, trpi, podnosi svoju „zlusudbinu“ i izaziva saàqewe okoline; #kolebqivica“ — supru-ga je nesigurna, kolebqiva, prihvata i odbacuje pijewe muà,voli i ne voli muà alkoholi~ara; #kontrolor“ — suprugadominira u ku}i, kontroli{e muà, preuzima ulogu „glaveporodice“; #tiranin“ — supruga neprestano drì „pridike“,morali{e, ka`wava, ali brak ne dovodi u pitawe. U toku razvo-ja alkoholizma muà, èna se stalno prilago|ava novimrelacijama od „mu~enice“ do „tiranke“.


Deca alkoholi~ara

Deca alkoholi~ara su u riziku, nekada o{te}ena i prero|ewa. êsto se ra|aju nedono{~ad — pothrawena,bole{qiva i uvek zaostaju u psihi~kom i fizi~kom raz voju.Javqaju se i razne uro|ene telesne anomalije, posebno kodmajki koje piju u toku trudno}e. Smrtnost ove dece u ranomuzrastu je utrostru~na prema drugoj deci, istog uzrasta.

Nezdrava alkoholi~arska porodi~na sredina, bez vred-nosnog sistema, reda, rada i discipline, ne pruà deci dovo-qno porodi~ne topline, qubavi i sigurnosti. Za uskla|enipsihosocijalni razvoj deca nemaju, prakti~no, zdravu osobu uporodici za uzor, za identi fikaciju. I ne samo to, deca su uovim porodicama pose bno fizi~ki zlostavqana — prisutne subatine od kai{a preko premla}ivawa do gu{ewa i udarawaglave u zid... Obi~no to ~ini alkoholisani otac bez pravih po -voda, usled svojih hirova. Nekada su nasilnice i izmu~enemajke, ène alkoholi~ara. @rtve ovog tipa su mla|a deca ideca u osnovnoj {koli.

Prestra{ena deca, uvek kada vide oca „pod gasom“,razmi{qaju {ta }e biti ovoga puta. Ina~e, fizi~koka`wavawe doìvqavaju kao agresiju, kao roditeqsko odbaci-vawe i nevoqewe. Nikada se ova deca, ili bar retko, za ne{todobro u~iweno ne pohvale, ne nagrade od alkoholi~ara ve} sei to tuma~i kao zla namera. Vi{e od polovine ove dece negujenepoverewe prema okolini i sami postaju neso cijalni, agre-sivci, delinkventi. Formirawe pona{awa ove dece se ~estoodvija po obrascu „sve {to sam mrzeo kod roditeqa, usvojiosam“, ali uvek ima dece skladnog i zdravog pona{awa i u ovimporodicama i pona{aju se u skladu sa usvojenim principom„ne}u kao moj otac“.

Zlostavqana i/ili prepu{tena ulici, ova deca obi~noformiraju asocijalne obrasce pona{awa a uli~ni idoli~esto wima postaju „ìvotni putokaz“. Nekada se ova deca, od


malena, spremaju na put alko holizma, ~emu posebno doprinositolerantni otac alkoholi~ar — miran, veseo, duhovit,zabavqa~ i „dru gar” dece i deca emotivno zakqu~uju „pijewe jedobro“. Psihosocijalni razvoj dece alkoholi~ara je kon -tinuirano ometan pa:

• Mlada deca postaju nesigurna, sa ose}awem odba~enosti,„besna“ na roditeqa koji pije (ali i onog koji ne pije),kumuli{u i „preta~u“ neprijatne doìvqaje u razneporeme}aje od pona{awa preko navika do psihosomatskihporeme}aja — povu~enost, poreme}aj sna, alergija, astmati-formni napad...

• Ti nejxeri (od 13 do 19 godina) postaju deca problemi sani zom, ina~e normalnih razvojnih problema, problemaodrastawa ali sve dobije kvalitet „krize odrastawa“.Nesigurni, anksiozni, preosetqivi, emocionalno la bilni,neistrajni, netolerantni... lako postaju „plen neke grupe“ kojamodelira wihovo pona{awe. Uspeh u {koli i socijalno prila-go|avawe ove dece su u znaku krajnosti — odli~an ili lo{ |ak;agresivno ili miro qubivo dete; raskala{na ili povu~enali~nost. Ova deca i tinejxeri su uvek u riziku, pa vaspita~ii {kola treba posebnim naporima da „isprave osovinu“iskrivqenu r|avim vaspitawem u ku}i.

Alkoholizam i mladi

Mladi su, u celom svetu, rizi~na populacija za sve BZ-i(pu{ewe, alkoholizam, narkomanija). Zdravqe i budu}nostsvake mlade osobe najvi{e zavisi od we same, od wenogpona{awa. Pona{awe mlade osobe (ukqu~uje navike, stavove,tradiciju i verovawa), de termini{e vaspitawe, op{te izdravstveno. Vaspitni proces po~iwe sa ra|awem, „sprovode“ga nesistematizovano mnoge li~nosti iz okruèwa — roditeqi,u~iteqi, nastavnici, medijske li~nosti... i traje neprekidno


tokom celog ìvota a odvija se svuda i na svakom mestu.Mladi rano upoznaju i doìve omamquju}a dejstva alko-

hola, u svetu i kod nas, ve} u toku osnovne {kole i, uglavnom,od 11 do 13 godina sti~u li~na iskustva, opro bajupodno{qivost i li~na reagovawa. Navika pijewa se lakouspostavqa, i zato su mladi uvek „bolesniji“ nego ako ovanavika nastaje kasnije, u tre}oj deceniji ìvota. [tetnadejstva alkohola su „uspe{nija“, i mawe koli~ine delujurazorno na mladi organizam a na{ narod kaè: „I malo alko-hola je premnogo za mlado bi}e“.

Pijewe nije „greh“ samo dana{we omladine, ali je pijeweu ovim, sada{wim vremenima intenzivirano ve}om slo-bodom, odnosno lo{im usmeravawem omlad ine, op{tedru{tvenim uslovima i profiterskim in teresima. Me|umladima u celom svetu su sve ~e{}a opasna opijawa, i ovipiju, po procenama, dvostruko ~e{}e nego {to je bilouobi~ajeno u generaciji wihovih roditeqa. Prva opijawa sunaj~e{}a na ùrkama ili u kafi}ima. U alkostawu mladitinejxeri lako stupaju u seksualne odnose, pa su ~esteneèqene posledice — sva|e, nasiqa, trudno}a i polno preno-sive bolesti pa i HIV infekcija. I kod nas je uvek bilo„vina i qubavi... i kafanskih klupodera“, kako je to slikovi-to govorio S. Markovi}.

Mladi sve vi{e „cugaju“, u svakoj prilici — ùrke,ro|endani, izleti, ekskurzije, razne {kolske proslave...Pripadnice lep{eg pola naro~ito devojke sredwo{kolskoguzrasta sve vi{e su me|u onima koji neumereno piju. Moradru{tvo da zabrine i to {to se ìvotna granica qubiteqakapqice spu{ta, si{la je i me|u osnovce. Pivomanija —bolesna strast za ispijawe piva je sve ~e{}a kod omladine.Reklame ~ine svoje.

Svako moè da uo~i pijanu, nakresanu {kolsku mladeòko {kole gde ne{to proslavqaju. Posle proslava i ve~erwihizlazaka neki mladi zatrovani alkoholom, pa i u komatoznomstawu, stiù u zdravstvenu ustanovu, trezne se a dru{tvo koje


ih prati, gasirano je i pona{a se komotno ne shvataju}i opas-nost, niti to doìvqavaju kao opasnost.

Roditeqi u~enika ne shvataju problem svog deteta,odmahnu rukom na upozorewa „pro}i }e to... vaqa se nekad iopiti“. Profesori se ne suprotstavqaju pijewu u~enika, aneki „pedago{ki“ piju skupa sa u~enicima... pu{e. Sluè kao(negativni) idol za identifikaciju adolescenata. Da li namima spasa, ako se zna da smo mi „rakija{ka nacija“.

Telesno zreli (sposobni za reprodukciju) a psihi~ki jo{„zeleni“, mladi kompjuterske civilizacije ru{e konfekcijskena~ine mi{qewa, pona{awa i ìvota, kre}u u neizvesnost aneki se okre}u zabludama, laìma i prevarama i mewaju rado no}za dan. Na ùrkama, u kafi}ima, disko klubovima, splavovimado~ekuju zoru iscrpqeni i ~esto zloupotrebqavani od mafijekoja „nudi“ i drogu, pa, me|u ovima „cveta“ politoksikoma nija.Mnogi od wih neispavani, dremqivi, poluo{amu}eni nisusposobni za nastavu, za u~ewe, za rad — trebaju „dobro“tre`wewe, dosta snage za slede}e seanse. Roditeqi i nastavnicisu nemo}ni. Maturske ùrke, |a~ke ekskurzije, balovi... kao popravilu prate razni ispadi, sva|e, za|evice, tu~e... Hrvatska jezakonski zabranila samostalno kretawe ulicama grada malolet-nicima posle 22 ~asa. Mogu da se kre}u samo uz pratwu roditeqa,starije bra}e ili sestara, u protivnom kazne za roditeqe malo-letne dece, koja se samostalno kre}u ulicama, su enormne.

Mladi piju mnogo, na prazan stomak, ~esto vi{e dana uza-stopce, piju i kad ne bi smeli (bolesni, povre|eni, pre„{ofirawa“...) i imaju svoje obrasce pijewa — kombinuju~esto alkohol sa drugim PAS-a, piju brzo, u turama, èstokapi}a, takmi~e se — „ko vi{e moè da popije“! Naravno, u~eweomladine koja pije uvek je bitno oteàno. Uneti alkohol uorganizam degradira pam}ewe, slabi pa`wu, strpqewe, dekon-centri{e i izaziva rasejanost. Uspeh izostaje a „strada“disci plina, odnos prema profesorima, roditeqima... Uzro~nifaktori pijewa i AB-i mladih su mnogostruki, ~esto„podràvani“ i faktorima rizika — „nasle|ena“ predispozi-


cija (alkoholizam u porodici); hiperaktiv nost, agresivnost,intelektualno siroma{tvo (lo{ |ak, napu{tawe {kolovawa,kra|e, agresija...); razvojne krize (nesre}ni doga|aji, smrtroditeqa, rat, izbegli{tvo...) i neznawe, brojne zablude,„alkohol je porok... prolazna mana... bezopasno zadovoqstvo...“Ipak, mnogobrojni uzroci prakti~no su slede}i — razvo jnakriza, porodica, vr{waci i {ira socijalna sredina.

Raste broj mladih alkoholi~ara kod nas u ~emu porodicaima ogroman, ~esto presudan uticaj. Potvr|uje to i ~iwenicada se od alkoholizma, u Beogradu, le~i gotovo polovina mla|aod 30 godina.

Adolescentno doba i alkohol

Adolescentno doba (11—25 godina) je doba odrastawa,period utemeqivawa li~nog i socijalnog identiteta, odnosnousvajawa socijalnog vrednosnog sistema, ali i krize identite-ta. Na putu, iz detiwstva u pubertetsko, mladi}ko i zrelodoba, ima previ{e „burnih i brzih promena“ koje generi{ufiziologija (najezda hormona) i sna`ne psiholo{ke potrebe— emancipacija, negacija so cijalnih vrednosti, poni{tavaweautoriteta... Ovaj ìvotni period nije lako „odìveti“, peri-od prkosa, sukoba, prve qubavi, „krize identiteta“, i u har-moniji i u haosu (porodice i dru{tva), i u izobiqu i unema{tini. Svako odìvi ovaj razvojni ìvotni put na svojna~in, iako su te`we, èqe, misli, ose}awa uvek mawe vi{eiste: èli originalnost, ekstravagan ciju, èli „vaèwe“,ho}e „slobodu“, osetqivo-prkosno-buntovno sudi „crno-belo“,misli da je zreliji nego {to jeste, „nisam vi{e dete“... Svakiautoritet je na „klimavim nogama“.

• Alkohol je, ovako, uzavrelom, ne`nom i krhkom bi}u„melem“ za du{u — donosi privre menu sigurnost, hrabrost,preduzimqivost; osloba|a dosade, usamqenosti i podièraspoloèwe. Ponavqana pijewa „trasiraju“ put premadelinkvenciji, kriminalnim radwama ili put u „bespovrat-


nu“ BZ-i.• Porodica usa|uje, temeqi osnovne obrasce pona{awa

dece, pa i stav prema alkoholu, odnosno raz vija ìvotni stilnepijewa i obratno. Bolesna, dis funkcionalna porodica —razorena, nepotpuna ili alkoholi~arska porodica neobezbe|uje bazi~ne po trebe dece — qubav, negu, za{titu,pa`wu... i postaje „embrionalno zrno“ za „no}obdije“, zadnevno spavawe i len~arewe i kasnije za AB. Akoholizamroditeqa gen eri{e odre|enu socijalnu predispoziciju deceza razne sociopatolo{ke pojave pa i za alkoholizam.

• Vr{waci su neformalna grupa, sa svojim pravilima, koja„magnetski“ privla~i mladu „amorfnu“ osobu, spremnu dapo{tuje zahteve grupe u razmi{qawu, obla~ewu, okupqawu i upona{awu. Grupa vr{waka je tinejxerima vrhunsko„boànstvo“, u stvari, naj~e{}e surogat disfunkcionalneporodice, u koje mladi po svaku cenu èle da se ukqu~e i dabudu prihva}eni. Ukoliko grupa prihvati pijewe kao „normu“tada se ra|aju brojne sociopatolo{ke pojave od agresivnosti,kriminaliteta, razbojni{tva do alkoholizma i narko manija.

• Sredina uà i {ira, dru{tvena sredina u mnogomeoblikuje li~nost ~oveka, ali neka, kad je u pitawu alkohol,ovoga izobli~i. Dru{tvo direktno doprinosi, uti~e na nas-tanak alkoholizma, time {to stimuli{e pove}anu potro{wuAP-a (laka dostupnost, niske cene); toleri{e celono}naokupqawa omladine (kafi}i, dis koteke, restorani);toleri{e novokomponovani ìv otni stil omladine „no}uìvi — dawu spava“ i nije os mislila i obezbedila zdravokori{}ewe slobodnog vremena. Interesi dela dru{tveneprivrede i dràvne kase su obi~no, iznad brige za zdravqemlade generacije i za zdravqe naroda. Profit je iznad svega,pa nam ni{ka pivara obe}ava velikodu{no, specijalno „pivoza decu“ — ~udovi{na i nakaradna ponuda za prva i rana alko-holna iskustva koja imaju {ansu da gore ugroze budu}nostna{eg naroda, nego i atomska bomba, koja ipak ima ograni~enoprostorno dejstvo. Izgleda, da je nekima stalo da na{a deca


pripadaju „PAB kulturi“, da bude razularena, dremqiva,bezvoqna — pa poznata sentenca „posle mene potop“ ima svojemesto i danas u na{im nekim glavama i sredinama. Uzdajmo seu dobronamerne savremenike i premudre re~i VladikeNikolaja „daj Boè da se Srbi sloè, umnoè i oboè“.

Mladi, alkohol i brak

Mladi po~iwu rano da pu{e i piju i zbog toga {to smatra-ju upotrebu alkohola i duvana simbolima mu{kosti. Me|utim,kako to nau~nici zakqu~uju, ironija je u tome {to ~ak iumereno uzimawe alkohola moè usporiti seksualno sazre-vawe. Mu{ki seksualni hormon testosteron je umawen u krvi.

Razvoj AB-e kod mladih odvija se progresivno i fazno odeksperimentisawa preko povremenog pijewa, redovnog pijewado zavisnosti. Posledice alkoholizma kod mladih suprete`no i rano na psiholo{kom i soci jalnom planu a mawe itek kasnije nastaju zdravstveno-somatske komplikacije. Svenevoqe AB-i rano upotpu wuje i „problemsko pona{awe“zloupotreba marihu ane, delinkvencija, prerana seksualnaiskustva, sida...

Mladi rano uspostavqaju „prijateqstvo“ sa fla{om.SZO procewuje da ~ak ~etvrtina pripadnika ja~eg polaizme|u 18 i 29 godina su „qubiteqi“ alkoholnih pi}a. To jevreme za stupawe u brak. Svaka dama treba puno da razmislipre izgovarawa najva`nijeg sudbonosnog „da“. Brak zahtevaizuzetno veliki stepen emotivne pribranosti i trezvenostiza udruèno re{avawe teku}ih problema, mawih ili ve}ihkriza sve ono {to prati brak.

Alkoholizam u braku mladih supru`nika, mladoj porodi-ci poja~ava sve „normalne“ i neo~ekivane te{ko}ezajedni~kog ìvqewa {to emotivno poja~ava i svaki stresnidoga|aj u ku}i. Re{avawe postaje briga „treznog“ partnera.Nije lako — emocije, qubav, prema partneru je sna`na i ~estoja~a od razuma, da se sagleda bra~na budu}nost i donese zdrava


odluka: postoje samo dva re{ewa — prihvatiti nezahvalnuulogu, kakvu je mo`da imala majka mlade supruge, a to je tzv.transgeneracijsko preno{ewe obrazaca pona{awa sa rodite-qa na potomke ili uslov — le~ewe ili razvod — prava i blagov-remena ovakva odluka trasira put ka zdravom braku i zdravomporodu. Zdrav brak nekada je obezbe|ivao provodaxija —drào se one narodne #Oca gledaj i udaj se za sina — Majkugledaj }erku èni.“

Alkoholizam i èna

@ene su oduvek mawe pile, retko prekomerno i imalemnogo re|e alkoholne probleme, nego mu{karci. @ena alko-holi~ara je bilo malo do pre tri-~etiri de cenije, pa je odnosbio 10 : 1 a danas je taj odnos 3 : 1, u korist mu{karaca, ~ak iporazniji, gotovo ravnopravan u SAD i Velikoj Britaniji. Nakraju ovog veka, ène u svetu i kod nas piju sve ~e{}e i svevi{e, piju „mu{ki“ èstoka pi}a i sve ~e{}e javno.

Savremena èna je „predodre|ena“ za alkohol — pre -optere}ena, rastrzana izme|u svakodnevnih obaveza premadeci, ku}i, muù i profesionalnih obaveza, napeta, hroni~noumorna i subdepresivna. Retka priznawa i gratifikacije(nagrade) nisu dovoqne da izmene op{te emotivno staweèna. @ene su se izborile za dugo èqenu jednakost i sebi suobezbe dile zna~ajne uloge u dru{tvu. Nisu one vi{e samo„stub ku}e“, ve} su i ravnopravni u~esnik svake delatnosti,od radni~ke do umetni~ko-nau~ne delatnosti. Mnogo uloga,obaveza i „slobode“, ali se od ène i daqe o~ekuje da budesavr{ena supruga, majka, „ku}na pomo}nica“ a sve to jeprete{ko breme, pa neka èna, u ciqu rastere}ewa, poseè zaalkoholom. Pijewe, kod predisponiranih èna za alkohol,brzo stvara naviku, zavisnost i razorno deluje na ne`ni men-talni sklop i krhko telo ène i ubrzano ra|a sve mogu}ekompli kacije AB-i.


Alkoholizam èna ima svoje specifi~nosti (uzroci,po~etak, na~in i posledice pijewa) i razlikuje se od alkoholiz-ma mu{karaca. Prva alkoholna iskustva èna sti~e kasnije iizvan porodi~ne ku}e. Porodica ne odo brava pijewe, ali i sred-ina („devojka ne pije“), ~ak i tamo gde se obi~ajno, normalno, ponavici pije. Me|utim, u dana{we vreme, u na{im uslovima,ènska omladina rado pose}uje inkriminisana no}na mesta —kafi}e, disko-klubove, ùrke i mawe-vi{e uvek pije AP-a.

@ena po~iwe, uglavnom, da pije kasnije, u zrelim godinama,pije „solo“, kri{om da olak{a razne psiho lo{ke konflikte —lo{e bra~no-porodi~ne odnose, ìvotne neda}e, odlazak dece u{kole („sindrom praznog gnezda“) ili pije u dru{tvu na poslu.Toksi~no dejstvo alkohola je sna`nije kod èna, „ne podnosido bro alkohol“. Porodica ne podnosi pijewe supruge, majke, alisve zata{kava, krije. Stalno su prisutni sukobi, sva|e, gru-bosti, kona~no „puca porodi~na bruka“, mu` se lako odlu~ujeza razvod, zajednica propada, ekonomski i moralno. Decanajvi{e trpe, vaspitno zapu{tena postaju lako plen ulice. Isama èna te{ko doìvqava pijewe — pla{i se osuda, ose}akrivicu, ne traì pomo}, „srqa“ prema „dnu“, opija se ~esto,oro nula, karakterno izmewena stiè na prinudno le~ewe.

Alkoholna bolest èna se brzo razvija, jer ènaalkoholi~ar upotrebqava znatno vi{e alkohola od mu{karca —ra~unato prema telesnoj teìni. Telesno èna brzo propada —lice grubo, bore nagla{ene, podo~waci, karakteristi~an ten,telesna oboqewa (ciroza jetre, tumori, èluda~no-crevnao{te}ewa...) i karakte rne promene javqaju se ranije nego kodmu{karaca. Na le~ewe odlazi kasno, oko 40-te godine ìvota.Najvi{e se le~e radnice, slu`benice i doma}ice (preko 80%).Profil le~ene ène alkoholi~ara u Beogradu u peri odu1989—1995. je bio: 43,7 godina starosti; 44,2% sredwa stru~nasprema; 51,1% administrativno-ruko vode}i posao; 58,0% udata;74,0% ìvi u braku sa dvoje dece; 60,0% radni~ko poreklo;zloupotreba i zavisnost od alkohola traju u proseku 13 godina (D.Bo{kovi}).


@ena, alkohol, trudno}a i prostitucija

Pijewe i trudno}a su inkompatibilni (nespojivi).Alkohol veoma lako i slobodno prolazi kroz posteqicu iozbiqno ugroàva potomstvo odnosno razvoj ploda. Pijewealkohola u toku trudno}e blokira izgradwu belan~evina(aminokiselina) i to uzrokuje slab razvoj tkiva; ometakori{}ewe glikoze i rast ploda... ra|a se nedono{~e, kojemoè da ima i telesne malformacije, mane i umnuzaostalost... Narod kaè „pijana majka — pijani plod“.Alkoholizam majke ili oca {tetno deluje na du{evni ifizi~ki raz voj ploda. „Alkomajke“ ra|aju mawu decu, obi~nodu{evno zaostalu sa ~esto nakaznim organima. Is traìvawasu pokazala da su majke imale sasvim nor malnu i zdravu decupre nego {to su postale alkoho li~arke, {to ukazuje da je alko-hol krivac da sada ma jka alkoholi~arka ra|a bolesnu bebu a neneki genetski faktor. Najtragi~nije posledice alkotrudnicasu ra|awe beba sa raznim defektima (mozga, srca, bubrega,creva, glave, vida...), tzv. „alkoholni fetalni sindrom“.Svako drugo ro|eno dete „alkomajke“ moè imati karakter-isti~ne gore navedene nakaznosti pa i zato treba prekinutitrudno}u, iako je abortus ubistvo nero|enog deteta. Akonedone{eno dete ili dete sa anomalijama preìvi, ono jeobi~no maloumno, razdra`qivo, „hiperaktivno dete“ i salo{om li~nom perspektivom. U ciqu rane za{tite potomst-va, za{tite porodice od brojnih te{ko}a i problema okohendikepiranog deteta — najboqe je da svaka èna u trudno}ine pije alkoholna pi}a (izuzetno ~a{u vodom razre|enog vina)i ne pu{i, a da alkoèna ne ra|a.

Pijewe i prostitucija su sociopatolo{ke pojave koje seme|usobno uvek dopuwavaju. I ranije je bilo devo j~ica, devoja-ka koje rano po~nu da piju, u porodici alko holi~ara, ili surano usmerene od makroa u kafanski miqe, u prostituciju.Mlade, „mesnate“, emocionalno nezrele, intelektualno siro-


ma{ne („male pameti“) prihvataju „najstariji zanat na svetu“i usput se odaju alkoholu. Ulica, kafana, industrija zadovoqst-va, ~esta promena mu{terija nose brojne opasnosti — polnebolesti, sidu... nove nevoqe i razloge za daqe pijewe. Stvorenimorbidni za~arani krug ru{i sve planove, nade i perspektiveìvota. Ova subkultura neminovno i brzo tragi~no zavr{ava.Sida, pre svega, ~ini svoje, a ona ima danas i epidemijskerazmere, pa se AB kod ove marginalizovane ènske populacijei ne „rascveta“ u bogatu simptomatologiju alkoholizma.

Alkoholizam radnika

Svaki rad „traì“ zdravog, osposobqenog i treznog rad-nika a svako pijewe uvek umawuje psihofizi~ki sklad, op{tusnagu i kvalitete rada. Prekomerno pijewe je naj~e{}e unajproduktivnijim godinama, pa i raz voj alkoholizma. U na{ojzemqi ima me|u radno sposob nim mu{karcima 10—15% alko-holi~ara, me|u ènama 6—9%, a toliko na putu alkoholizma.Na le~ewe stiù u najboqim godinama (35—45) i prakti~noupropaste pola radnog veka, u proseku 16—20 godina.

Na{a socijalizovana radna sredina, mawe-vi{e, prikri-va pijewe i alkoholizam svojih radnika, tol eri{e pijewe,ignori{e ili zata{kava probleme, neza visno da li se radi naterenu, na traci ili u kancelar iji. AP-a ima uvek dovoqno —u restoranima dru{tvene ishrane, u kancelarijama, u kabine-tima rukovidilaca i u xepovima radnika.

Ukorewene brojne zablude o dejstvu alkohola, tako|e, pod-sti~u pijewa: ja~a fizi~ku snagu, zimi greje, leti hladi...Istraìvawa su, me|utim, dokazala suprotno, na primer —snaga mi{i}a se smawuje za 16% ako se popije samo jedno pivoi 1—2 ~a{ice rakije. Neki fizi~ki radnici (rudari, seqaci,pru`ni, gra|evinski radnici...) u toku procesa rada, u te{kimuslovima, gube dosta te~nosti, znoje se previ{e, organizamtraì te~nost i tada se radniku nudi hladno pivo, umesto vode


i bezalkoholnih pi}a. Bezalkoholna pi}a radnici rado prih-vataju, ali dru{tvo se pobrinulo da litar bezalkoholnog pi}ako{ta vi{e nego nekoliko fla{a piva. Svi zadovoqni aveliku cenu pla}a rad nik ~estim povredama ili bole{}u.

Razvoj AB-i kod radnika te~e po ustaqenoj shemi, pos-tupno i neprimento — pije posle rada, pre rada, kas nije i utoku rada, kida vezu sa svojom sredinom, utapa se u bolest iprakti~no ru{i sve „mostove“ izme|u sebe i okoline, zane-maruje radne obaveze, zaka{wava, kratko izostaje sa posla,poslovo|e i {efovi to ne reg istruju ili pravdaju slobodnimdanima. Neki, pak, {efovi, i sami qubiteqi „dobrekapqice“, uvek re dovni na poslu, uvek u „punom radnom elanu“,zadwi izlaze sa posla i uvek dobro alkoholisani. Ne retko,ovi i okupqaju „mokru bra}u“, radi „dogovora“. Me|utim, kas-nije kako vreme odmi~e, profesionalno sve radne te{ko}erastu, problemi radnika alkoholi~ara i radne organizacijese niù, fazno, kao na traci i sve se bitno odraàva na rad,sredstva za rad, radne efekte, pona{awe i zdravqe radnikaalkoholi~ara:

— radna sposobnost slabi,— zaka{wava na posao, ranije odlazi sa posla, — koristi ~esto kratka bolovawa,— alkoholi~arsko pona{awe — gubi interesovawe za rad, — mrzovoqan, oponira, kritikuje rukovodioce, — zanemaruje svoj izgled, agresivan, moralno degradi ran ...— unosi AP-a i pije u radnoj sredini,— o{te}uje sredstva za rad,— izaziva udese nesre}e u saobra}aju, rudnicima...,— telesno oboleva i psihi~ki mewa,— doìvqava povrede na radu,— stvara konflikte, lo{e me|uqudske odnose,— invaliditet, kona~no stiè.Svaka radna organizacija moè da spre~i, zabrani

pijewe AP-a u radno vreme, da i tako prevenira AB svoga rad-nika i da spre~i, i po wu, brojne {tetne pos ledice. Svaki rad


pod dejstvom alkohola je prekr{aj radne discipline, ali ovazakonska obaveza, prakti~no, nije zaìvela u na{im radnimkolektivima. Odgovorni (rukovodioci, lekari medicine rada,{efovi za{tite na radu) neguju „pseudohuman odnos“ premaradnicima koji piju a ovi propadaju zdravstveno, moralno isocijalno na o~igled preduze}a, okoline i porodice. I porod-ica radnika alkoholi~ara se uklapa u stavove radne sredine,razmi{qa „ako pijewe ne smeta preduze}u... ne smeta ni nama“i ne preduzima mere za le~ewe, svoga hranioca, alkoholi~ara.Nekada iznurena, izmu~ena supruga alkoholi~ara do|e u pre-duze}e, kod {efa, direktora i traì pomo} za ve} alkoholnoobolelog muà, ali i to se zavr{i, uvek, na ube|ivawu„u~ini}emo sve da vi{e ne pije“ i na tome se, uglavnom zavr{i.

Trì{na privreda zapada svako pijewe na radnom mestusankcioni{e, a to zna~i i prestanak radnog od nosa, sve radio~uvawa kvalitetnog tehnolo{kog procesa rada i postizawaproizvodnih efekata. Ukla paju}i se u trì{nu svetskuprivredu mora}emo i mi da ispo{tujemo pozitivna zakonskare{ewa u ovoj oblasti, pored ostalog i u interesu zdravqaradnika i wegove porodice.

Alkoholizam i selo

Na{e selo stari, mewa se, i ìvot stanovnika u wemu.Stanovni{tvo ne ~ine samo zemqoradnici, ve}inski deo su„polutani“ — rade u okolnim gradskim mestima a ìve u selu.@ivot sela poprima gradske manire — ne radi se mnogo(pomaè mehanizacija), us tajawe se ravna prema „lokalu“ iliautobusu za grad. Sedi se dugo u no}, stariji ispred TV ekrana,a momci u seoskim kafanama, uz muziku, „pevaqku“ i ~e{}egrad ska pi}a (pivo, viwak, votka...). U mnogim ve}im selimaima i po nekoliko kafana, sve dobro rade, a jo{ vi{e pro-davnica ispred kojih se redovno okupqaju sredove~nimu{karci — piju pivo, razgovaraju, „bistre“ politiku i


„prate“ prolaznike, „ubijaju vreme“. @ene koje piju, ~ine totajno i sa svojim drugama.

Na{a sela su imala nekoliko desetina miliona stabala{qiva, jednu tre}inu u svetu, pa je {qiva, uz gro`|e iosnovna sirovina za proizvodwu na{e doma}e rakije, odnosnovina. Tu su i ostale sirovine razna vo}a (jabuka, kru{ka,kajsija, vi{wa...) i kvalitetne ìtarice. Proizvodwa rakijei vina je seo ska tradicija. Rakijski kazan — lampek za pe~ewerakije, mewa dvori{ta i puni podrume svake jeseni, koji seredovno prazne do slede}e xibre. Oko kazana, lampeka se uvekokupqaju dobronamerni seoski „alkosi“, da pomognu i proba-ju, na|u se tu i ugledne politi~ke li~nosti, pa je jedan od wih,ministar dobio i naziv... „Lampek“.

U selu se pije tradicionalno, svakodnevno uz kafu, prejela, sa gostom, kod umora, u vreme ose}awa è|i... i uvekumereno, vi{e na slavama, verskim praznicima, va{arima,svadbama i ispra}ajima u vojsku („sre}ne ti rane, juna~e“).Proslavqa se uz pi}e ra|awe a àli i za pokoj „du{e“. Pijeweu selu svi toleri{u, odobravaju ali osu|uju opijawa.Sumwi~avo pitaju mu{karca koji ne pije, „da li si ne{tobolestan“? Alkoholi~ari su, prema kriterijumima sela, samo~esto pijane osobe, pijane kavgaxije, pijani porodi~ni agre-sivci i le~eni „na nervnom“. Primarni, obi~ajni alko-holizam i beta alkoholi~ari uveliko cvetaju u selu.

Le~ewa alkoholi~ara sa sela su uvek zakasnela, nikodobrovoqno ne prihvata a sporadi~ne predloge prijateqaupitno odbija „za{to, ja sam zdrav... pijem normalno... kaosvi...?“ I seoski lekari retko ubeleè u ne~iji karton dijag-nozu „Alcoholismus“ (F10.0; F10.1; F10.2) ali na kraju, nastalezdravstvene komplikacije AB-i diktiraju prinudno bolni~kole~ewe (ùtica, „pukao ~ir“ èluca, alkoholno ludilo...). Poizlasku iz bolnice, le~eni rano, ponova prihvata ~a{u. Reci -divi su ~esti, bolest uzima maha, propada se sve do smrti asredina i tada mirno zakqu~uje, — „nisu mogli lekari da gaizle~e“, ili „wegova bolest je bila neizle~iva“. Retko se, ali


stidqivo i poverqivo, pomene i pokojnikovo dugogodi{wepijewe alkoholnih pi}a, a to se obi~no ~ini po povratku sagrobqa u ku}u pokojnikove porodice i posle bogate trpeze ipi}a za pokoj du{e.

#Nevidqivi“ alkoholi~ari

„Nevidqivi“ alkoholi~ari su svuda oko nas — u usta -novama svih vrsta i nivoa ({kola, zdravstvo, ministar stva), uradnim organizacijama... a oni su ~esto ugledne li~nosti ineretko na odgovornim, rukovode}im funkcijama. Na{adru{tvena reakcija na pijewe ovih „javnih“ li~nosti je~esto ambivalentna, protivure~na i nejednaka u svim sredi-nama i prema svim osobama, pa na primer, u~itequ u gradu sene toleri{e pijewe a u selu se odobrava.

Mnoge javne li~nosti (politi~ari, dràvnici, profe-sori univerziteta, glumci, kwièvnici, lekari, novinari,umetnici, „estradne zvezde“, sportisti...) piju prirodno,umereno, obi~ajno, ili pak re|e, na „bolestan“ na~in(redovno, prekomerno). Wi hovu delatnost, wihovo kretawe isvaki susret sa javno{}u prati „raja“ sa posebnim intereso-vawem i, sa pravom, o~ekuje da su oni pravi uzori zapona{awe, da su najboqi me|u nama.

Svakodnevno izloèni psiho lo{kim i socijalnim pri-tiscima, ova elita, iako du{evno prenapregnuta, mora da jeuvek „up to date“, moderna i savremena. U te`wi ka mo}i,vladawu i vlasti uz povremene nalete doìvqaja sopstveneinferiornosti neki druguju vi{e sa alkoholom, traèolak{awa, piju ~e{}e, piju redovno, piju sve vi{e i kona~nose razvija sekundarni tzv. elitni alkoholi zam.

Alkohol, i ovde, uni{tava sve ~etiri dimenzije~ovekovog ìvota: telesnu, umnu, dru{tvenu i duhovnu. Ranostradaju plemenite visoko diferencirane }elije mozga,}elije koje omogu}avaju analiti~ko-sinteti~ke procese po


zakonima logike i filozofije a {to posebno poga|a kogni-tivne (saznajne) i konativne (nagonsko-vo qne) funkcije ikona~no svaki kreativan i nau~ni rad. @rtve se samoodabira-ju i izjedna~avaju po drugim komplikacijama sa svom „mokrombra}om“ profesorima, lekarima... Na putu alko holizma oveugledne osobe piju, uglavnom, svakodnevno, po sistemudolivawa. Retko apstiniraju i kratko, par dana, samo radi opo-ravka za daqe pijewe. Mirni, do bronamerni i „prisilno“ koop-erabilni obavqaju svoju redovnu profesionalnu delatnost,nekriti~no veruju}i da „posao ne trpi“ i sve se vi{e vezuju ioslawaju na alko file (qubiteqe alkohola) svoje sredine.

Sredina, obi~no toleri{e pijewe ovih osoba, veli~a nav-ija~ki wihove „uspehe“ a neuspehe opravdava dejstvom vi{esile. Javna li~nost se tiho razgra|uje kao svaki anonimnialkoholi~ar, pred o~ima omam qene sredine, javnosti iporodice. Niko ne}e ili ne moè da savlada svesni ilinesvesni otpor i da de~jom iskreno{}u objavi — „car je go“.Nekada „crveni“, danas demokratski partijski drugari mirnoposmatraju propadawe svoga ~lana, a vaspitno bi bilo, i zaalkoholi~ara zdravo da se ultimativno traì wegovo le~eweili iskqu~ewe iz reda povla{}enih i upu}ivawe u pravu par-tiju POP (partija obi~nih pijanaca) kako to re~e idolrokera Bora „~orba“.

Profesionalni u~inak opada, posebno kvalitet rada, jer susve stvarala~ke, suptilne funkcije kore mozga umawene. I ovi,kao wihova „sabra}a“, nisu zdrave osobe, izmewene karakternokre}u na put bez povratka, postaju profesionalno neuspe{ni,ili pak nedovoqno uspe{ni, prema o~ekivawima i premamogu}nostima sredine u kojoj rade. Cena elitnog alko holizmaje prevelika pa su kod nas i fudbalski navija~i li{avanizadovoqstva, trofeja, jer su u~iteqi wihovih qubimaca, uSrbiji, bili qubiteqi dobre kapqice, a {ta tek re}i o „pijan-im ministrima, profesorima, lekarima, direktorima... pijan-im ugovorima“, za koje skupu cenu pla}a „raja“. U Boqevcu je natakmi~ewu „rakija{a“ pobedio lekar!!?? (2004)


Uvaèna javna li~nost ima brojne probleme zbog pi jewaali ne priznaje ovu uzro~no-posledi~nu vezu (alkohol-proble-mi-bolest), iako je li~no svaki alko holi~ar uveren u tu„dinamiku“. Na kraju, kao i ve}ina stiè na le~ewe, ali ovo jeza javnu li~nost specifi~no — elitna ustanova, posebnisme{taj na odeqewu, traga se za telesnim o{te}ewima i le~isve a „~a{a i fla{a“ nikako nisu u fokusu uzroka i le~ewa.Dijagnostikuju se razna oboqewa pojedinih organa (jetra, srce,èludac...), ali se ne govori i ne utvr|uje etiolo{ka dijagnoza— uzrok bolesti. Ova tzv. „uslu`na dijagnoza“ bolesti je ~estakod alkoholi~ara ovog ranga i ona toboè {titi ugled ovakvogbolesnika. Osnovna bolest se ne le~i, ne traì se ~estoneophodna alkoholna apstinencija (prekid pije wa), nu`na zauspeh le~ewa jer su lekovi inkompati bilni (nespojivi) saalkoholom. Ovako le~ena bolest brzo se vra}a, recidivira alije sada terapija ~esto zakasnela, oteàna pa je ishod bolestidubiozan, neiz vestan, uglavnom nepovoqan. „O tempora, o mores

(~udna vremena — ~udni obi~aji)“ T. M. Ciceron.

Alkoholisanost i saobra}aj

Upravqawe svakim vozilom je sloèna delatnost izahteva psihofizi~ki zdravu, osposobqenu, odgovornu itreznu osobu. Inteligencija i emotivnost diktiraju pa`wu,brzinu shvatawa prepreka, vizuelno-motornu koordinaciju irefleksno reagovawe voza~a, a {to alkohol, i u najmawimkoli~inama sve o{te}uje — wi hove pojedina~ne vrednosti igrupno harmoni~no delo vawe, odnosno, napada centre~ovekovog uma, na prvom mestu, wihovo rasu|ivawe.

Alkoholisanost je oduvek bila uzrok nesre}a na putu jo{u vreme fijakera i tada se, u ciqu prevencije, pripitimko~ija{ima zabrawivalo da upravqaju zapregom. Sav remenainvazija prevoznih sredstava, osobito automo bila, brza vo`wai nesavremeni putevi traè samo zdravog, odmornog i neo-


mamqenog voza~a, bilo alko holom, bilo drogom. Raste brojsaobra}ajnih nesre}a u svetu i kod nas. U svetu posledwedecenije, u saobra}aju je godi{we ginulo oko 500.000 qudi a 15miliona bi valo je povre|eno. Predvi|a se da }e do 2020. godinesaobra}aj postati tre}i ubica na svetu, posle ratova i side.• Brojna istraìvawa, u svetu i kod nas, potvr|uju: alko-

holisani voza~i uzrokuju 30-60% svih saobra}ajnih nesre}a,odnosno 5—7 puta ~e{}e te{ke saobra}ajne nesre}e (vi{ete{ko telesnih povre|enih i vi{e pogi nulih osoba);naj~e{}e uzrok saobra}ajnih nesre}a,

• Mla|i alkoholisani voza~i su (od 18 do 35); saobra}ajnenesre}e su naj~e{}e no}u i preko vikenda;

• Mla|i voza~i (od 18 do 35) bili alkoholisani 60—80% u tokurutinske no}ne kontrole saobra}aja...

U Srbiji je previ{e tzv. „zona opasnosti“ u sao bra}aju:putevi, dotrajala vozila, kultura voza~a i dru gih u~esnika usaobra}aju, alkohol, {to sve generi{e brojne saobra}ajnenesre}e. Poginulo je kod nas u saobra}aju (u periodu 1993—1997)oko 4.000 lica — 34,4% pe{aci; 32,7% voza~i; 25,5% putnici uvozilu; 7,7% biciklisti. Najvi{e je poginulo na licu mesta(56,3%) a zatim u trans portu do zdravstvene ustanove (29,6%) inaj~e{}e su to bile mlade osobe, od 20 do 25 godina.

Svako pijewe, svaka i najmawa alkoholisanost voza~augroàva wegove voza~ke sposobnosti, ugroàva bezbednostsvih u~esnika u saobra}aju. Broj i teìna saobra}ajnihnesre}a raste sa ve}im pijewem, sa ve}om koncentracijomalkohola u krvi, odnosno rizik se rap idno uve}ava i to: triputa za podnapite (0,5‰); 23 puta za pripite (do 1‰) i 80 putaza pijane voza~e (do 2‰).

Alkoholisani voza~ nije sposoban za svoj posao, ~ak i kodminimalne alkoholisanosti. I mamurluk voza~a uvekugroàva bezbednost saobra}aja. Pogubne efekte alko-holisanog voza~a uzrokuju — fluktuirana budnost, nekriti~nopona{awe, refleksne smetwe, vizuelno-koordinacioniporeme}aji... Bitni oteàvaju}i faktori alkoholisane


osobe za bezbednu vo`wu su:— Nekriti~no pona{awe je uvek prisutno — dobro raspo-

loèn, samouveren, nekriti~no rasu|uje, potcewuje realneopasnosti na drumu, ne uvi|a dobro situacije na drumu,pogre{no ceni rastojawa, ne uo~ava brzo prepreke, reagujesporo, lako ludo hrabro i brzo vozi, nerazumno preti~e, ule}eu „makaze“.

— Psihi~ka sekunda2 je refleksna radwa, automatizo vana,bez u~e{}a svesti znatno je produèna nego kod trezna i zdra-va voza~a. Traje normalno 0,75 sekundi, za koje vreme se obaviniz sinhronih radwi od uo~avawa opasnosti do svrsishodnereakcije, sve u „reìji“ CNS-a. Svako alkoholno produèwe„psihi~ke sekunde“ moè zna~iti i smrt, ako se zna da svakesekunde vozilo u brzini od 80 km na sat, pre|e 22 metra a alko-holisani voza~ uvek kasno ko~i.

— Vidno poqe3 je suèno, ne uo~avaju se osobe i pred meti naperiferiji vidnog poqa („tunelski vid“), a stradaju pe{acii biciklisti na putu. O{te}eno je i „poqe pogleda“4, veomaaktivno u gradskoj vo`wi i preticawu, i zbog toga susaobra}ajni udesi i naj~e{}i na raskrsnicama u gradu i pripreticawu.

— No}na vo`wa je posebno oteàna, „zaslepqivawe“vi{e ometa alkoholisanog nego treznog voza~a. O~ne jabu~icepodrhtavaju, dolaze}a svetla postaju treperava i procenaudaqenosti drugih vozila postaje nesigurna.

U na{oj zemqi profesionalnim voza~ima nije zako nomdozvoqeno pijewe pre i u toku vo`we. Amateri voza~i moguda popiju jedno pivo ili jednu ~a{u vina ili jednu ~a{icurakije, do 0,5‰. Me|utim, i jedni i drugi vi{e piju, ~esto vozealkoholisani, uzrokuju sao bra}ajne nesre}e pa su mnogiprekr{ajno ili krivi~no ka`wavani a ne retko i sudskom


----------------------------------------------------------------------------------------------

2 — Vreme od uo~avawa opasnosti do svrsishodne reakcije voza~a.3 — Vi|eni prostor pri pogledu napred.4 — Vi|eni prostor pri pokretawu o~iju (i glave).

odlukom primorani da le~e svoju AB. Ovako opredeqenih zale~ewe, kod nas, ima oko 4% od ukupno le~enih alkoholi~ara.

Stravi~ne posledice alkoholisanih voza~a u saobra}ajuprimorale su neke zemqe Evrope da Zakonski zabrane i kapalkohola voza~ima (00 alkohola u krvi) — {to zna~i voza~ nesme da pije alkoholna pi}a. U Hrvatskoj se tom zakonu suprot-stavqaju i sve{tenici katoli~ke crkve, jer „sve{tenicimoraju u euharistijskom slavqu da upotrebe odre|enukoli~inu posve}enog vina — posle svete mise svaki sve{tenikkoji sedne u automobil je u sukobu sa zakonom“.

De{ava se kod nas da alkoholisani voza~, vinovnik sao-bra}ajne nesre}e, posle udesa popije 2—3 èstoka pi}a uobli`woj kafani, uz svedoke, sa èqom da prikrije svojualkoholisanost pre udesa, kod istra`nih organa. Ovaj tzv.#Alibi kowak“ se moè lako stru~no demaskirati.

U ciqu prevencije epidemije saobra}ajnih udesa nu`no jepo{tovati narodne mudrosti:

— #kad pije{ ne vozi — kad vozi{ ne pij“,— #ne sedaj u kola alkoholisanog voza~a“,— #odvrati alkoholisanog voza~a od vo`we“,— #alkohol i benzin se ne me{aju“.

Alkoholisanost i kriminalitet

Alkohol je najve}i kriminogeni faktor. Sloènauzro~no-posledi~na veza izme|u alkohola i kriminaliteta jepoznata vekovima. Alkoholisanost ima primordijalnu ulogu usvim oblicima kriminali teta (kra|e, nasiqa, ubistva,razbojni{tva, seksualni delikti, te{ke telesne povrede...).Visoki udeo alkohola u kriminalnim delima je potvr|ena is -traìvawima i u Vojvodini — u stawu pijanstva je bilo: 14%silovawa; 18% saobra}ajnih nesre}a; 39% te{kih telesnihpovreda; 60% ubistava i ~ak 66% lak{ih telesnih povreda.

Alkohol je posebno vinovnik kafanskih tu~a, naj~e{}e


su to grupne tu~e, bez dubqih motiva, u kojima ~esto i nedu`nistradaju. U kafanskom miqeu, „~a{ica za ~a{icom“ i alko-holisani lako zaboravqa dru{tvene norme, lako oslobodiunutra{wu, ~esto sa disti~ku agresiju i re~ima, pesnicamaili revolverom „ispravqa“ aktuelni bezna~ajni problem ilishvati da je „ovde i sada“ prilika da se svedu odavnonera{~i{}eni ra~uni. Sigurno, alkoholna omamqenost mozgasniàva prag osetqivosti, pove}ava razdra`qivost, uspavqu-je „unutra{weg policajca“ (super ego) i generi{e, kod poseb-no strukturisane osobe, kriminalno pona{awe, ~esto surovo,sadisti~ko i ubila~ko. Nisu samo alkoholi~ari kavgaxije, ve}to ~ine i osobe koje retko piju a jo{ se re|e opijaju — mirni,introvertovani, kaù sve u alkoholisanom stawu (in vino veri-

tas), „{to trezan misli pijan izgovara“ ili oslobo|eniunutra{wih ko~ionih mehanizama u~ini i neko zlodelo.

Sudsko-psihijatrijsko ve{ta~ewe pomaè istra`nimi sudskim organima da utvrde sve relevantne zdravstvene~iwenice od zna~aja za krivi~no delo pa i uticaje alko-holisanosti na u~inioca da „shvati zna~aj dela i upravqa svo-jim postupcima“. Sud izri~e, pored ostalog, i „meru obaveznogle~ewa“ alkoholi~ara, u ot vorenim ili zatvorenimzdravstvenim ustanovama.

Le~ewe alkoholi~ara

Nauka je dokazala, praksa nedvosmisleno potvrdila, daalkoholizam nije porok, ve} zavisnost od alkohola, bolestpojedinca, porodice i dru{tva — bolest alkoho li~ara kogatreba le~iti. Alkoholi~ar ne moè da se izle~i sam, ne pos-toji jedinstven, univerzalan i efika san lek za le~ewe alko-holi~ara, uvek je neophodna stru~na pomo}, kompleksni tret-man: medikamentozna, porodi~na, psiho i socioterapija.Alkoholizam je izle~iva bolest u sada{wim uslovima savre-menog kompleksnog le~ewa. Za uspe{no le~ewe alkoholizma


potrebna su tri preduslova alkoholi~ara: hrabrost da sagledasebe, pamet da shvati i iskoristi sagledano i upornost da ost-vari zdrav na~in ìvota.

Le~ewe alkoholi~ara je specifi~no, sloèno, dugo trajno,skupo, pa ~esto i neuspe{no i kod nas pada na teret dru{tva.Ciqevi le~ewa su vi{estruki — apsti nencija (prestanakdaqeg pijewa), zdravstveno opora vqawe, korekcija alko-holi~arskog pona{awa, promena porodi~nih odnosa,uspostavqawe radne efikasnosti i izgradwa novog stilaìvota, zdravog pona{awa (prema sebi, porodici i okolini).Izolovano, kratkotrajno le~ewe samo alkoholnih komp-likacija (telesne i/ili psihi~ke) je „ga{ewe poàra“,kratkotrajno oporavqawe za ponovno pijewe. Le~eni alko-holi~ar ne sme nikad vi{e da razmi{qa o ponovnom pijewu,ne sme da pije. On je svoju „dozu“ popio.

Le~ewe alkoholi~ara uvek kasni, nije nikada dobro -voqno, jer nije lako priznati sramotu, poraz — bolest koja jeuni{tila wega i porodicu. Lekaru stiù, pod pritiskomporodice, prijateqa, radne sredine ili oronulog zdravqa, tekkad propadnu fizi~ki, moralno i materijalno. Po~etnimotivi za le~ewe se brzo gase ako je ovo individualno i bezu~e{}a saradnika. Uvek su nu`ni ciqani razgovori sa~lanovima porodice, sa prijateqima i kolegama alko holi~araa sa èqom da se alkoholi~ar ubedi da kod wega nije samoproblem u pi}u, u pijewu. Alkoho li~arsko bolesno pona{awedominira i ono se ne moè za kratko vreme izmeniti, tim pre{to nema specifi~nog leka za le~ewe alkoholizma. Lekovisamo pomaù u sloènom procesu le~ewa alkoholi~ara. Ot -pori le~ewu su stalno prisutni, pre i u toku pa ~esto iposle le~ewa, jer alkoholi~ari i wihova okolina dugo neshvataju prirodu bolesti, posledice i na~in le~ewa.

Grupni rad je, dakle, osnovna metoda za le~ewealkoholi~ara. Radi se u malim i velikim grupama, koje seme|usobno dopuwavaju. Grupni rad se inkorporira u terapi-jsku zajednicu, koja olak{ava primenu celog sis tema le~ewa.


Grupni rad je ekonomi~an, koristi soci jalne relacije,suo~avawe, interakcija ~lanova i omogu}ava realno sagle-davawe bolesti — pravu vred nost, veli~inu, teìnu i zna~ajpostoje}ih problema.

U grupi se problemi objektiviziraju, shvata alkoho lizamkao ozbiqna bolest, koriguje pogre{no pona{awe i emo-cionalno reagovawe alkoholi~ara i usvaja na~in le~ewa.Kompromisa u le~ewu nema, mogu}nosti su samo dve: apstinen-cija (nepijewe) ili pi jewe AP-a, „sve ili ni{ta“.Alkoholi~ar ne moè da bude „umerewak“, ne moè nikada dakontroli{e pijewe pa mora da usvoji ìvotni moto „sve jeboqe nego alko hol“.

„Alkoholi~ar najboqe razume alkoholi~ara“, svi su istii zato rado prihvataju grupni rad, gde u prijate qskoj klimivode otvorene, iskrene, slobodne i konk retne razgovore.Angaùje se maksimalno, preuzimaju konkretne odgovornostiza svoje le~ewe. Odnos prema grupnom radu je i dobar test zaodnos prema le~ewu.

Savremeno le~ewe alkoholi~ara

Osnovni savremeni principi le~ewa alkoholne bolesti su:

1. Sveobuhvatnost — primena svih poznatih metodale~ewa.

2. Intenzivnost — sve postoje}e metode le~ewa seprimewuju neprekidno, osmi{qeno i svakodnevno.

3. Dugotrajnost — le~ewe i pored prestanka pijewa, trajei do pet godina, radi mewawa stavova i popravqawekarakternih osobina.

Savremeno le~ewe alkoholi~ara je sveobuhvatni, multi-disciplinarni i planirani tretman koji obezbe|uje medi-cinske, psiholo{ke i socijalne mere. U le~ewu aktivnou~estvuju: terapijski stru~ni tim (psi hijatar /lekar/, psi-holog, socijalni radnik, medicinska sestra...), alkoholi~ar isaradnici (~lanovi porodice, radne organizacije i dru{tva)


i tako se le~i alkoholi~ar i bolesna porodica kao uzrokalkoholizma. Stru~ni tim mora biti kvalifikovan i posebnoosposobqen za le~ewe alkoholi~ara, pa pored drugihosnovnih uslova svaki terapeut treba da je stabilna, zrelali~nost, uskla|ena i sre|ena, u porodici i dru{tvu, da ne pijei ne pu{i odnosno da je barem apstinent. Le~ewe je van bolni~ko - ambulanta, dispanzer, savetovali{te i u us -tanovama „prelaznog“ tipa (dnevna, no}na bolnica), na jboqeuz rad i bolni~ko — samo za apsolutne indikacije i vremenskiograni~eno. Duè bolni~ko le~ewe gen eri{e i produbqujepostoje}u „socioparazitozu“, pa nije retko, kod nas, da se alko-holi~ar seli iz bolnice u bolnicu, prakti~no stanuje u bol-nici i kako-tako re{ava nagomilane svoje socijalne prob-leme. Prizna}ete da tu „pseudohumanost“ organizovanodru{tvo i trì{na privreda ne toleri{u.

Le~ewe alkoholi~ara je dugotrajno, jer nije jednostavnoni lako potpuno osposobiti dugogodi{weg alko holi~ara zanormalan ìvot. Neophodan je intezivan rad, veliko str-pqewe i doslednost, beskompromisnost svih u~esnika ule~ewu — terapeuta, alkoholi~ara (pacijenta) i saradnika.

Izme|u alkoholi~ara postoje velike razlike (postarosti, zanimawu, stepenu i vrsti o{te}ewa, moti vaciji zale~ewe...). Iskustvo je potvrdilo sentence „svakialkoholi~ar ima poseban alkoholizam“... „svako ima svojuspecifi~nost“, pa zato i terapija mora biti prilago|enapojedincu-alkoholi~aru. Ipak u po~etku „svi su isti“ i tret-man je jedinstven za sve — op{ta za konitost i elementarniprincipi le~ewa se moraju ispo{tovati odnosno kompletnoispitati zdravqe alkoholi~ara (fizi~ko, psihi~ko i soci-jalno) i shodno tome opredeliti se za odre|eni tretman.Integralni segmenti ovog faznog le~ewa su: lekovi, psi-hoterapija, porodi~na terapija, socio terapija, radna terapi-ja, rekreacija i produ`no le~ewe.

1. Lekovi — zauzimaju vode}e mesto u klasi~nom sistemule~ewa a u savremenom le~ewu alkoholi~ara lekovi su samo


dopuna drugim vidovima tretmana, vremenski ograni~eneupotrebe ili se moraju dugo uzimati, a ovi su:

— „Injekcija protiv alkohola“ je detoksikacija. Odpo~etka le~ewa deset dana se svakodnevno intraveno zno dajehipertoni~na glikoza sa velikim dozama vitamina B i C.Ovako se neutrali{u toksi~na dejstva alko hola u organizmu,ja~a bolesni organizam, nadokna|uju hranqive najnu`nijepotrebe i psiholo{ki, simboli~no i moralno obavezuje alko-holi~ara-pacijenta da se re dovno i istrajno le~i.

— Psihofarmaka su sredstva za smirewe. Daju se upo~etku le~ewa za ublaàvawe apstinencijalnih simp tomakoji se javqaju usled naglog prekida pijewa i/ili za otk-lawawe drugih psihi~kih smetwi (napetost, strepwa, strah,nemir...). Najvi{e se upotrebqavaju benzodiazepinski lekovi(apaurin, diazepam, deme trin...).

— Tetidis, antabus (disulfiramski lekovi) su sred stvakoja obezbe|uju apstinenciju. Ovi lekovi izazivaju odvrat-nost, ga|ewe i postaju otrovni u dodiru sa alkoholom. Ako seposle uzimawa ovih preparata pije AP-e, nastaje te{kotrovawe, koje ìvot ugroàva. Alkoholi~ari, na le~ewu, uzi-maju ovaj lek dobrovoqno svakodnevno i ovaj „straàr ustomaku“ obezbe|uje paralelnu primenu psihoterapije isocioterapije.

2. Psihoterapija — otkriva i uklawa unutra{we kon fliktekoje je alkoholi~ar re{avao pi}em i uspostavqa psihosoci-jalnu ravnoteù alkoholi~ara. Moè biti: individualnapsihoterapija — mawe se ovde koristi, ali svaka podr{kapacijentu i svaki dobar li~ni kontakt osobqa ima psihoter-apijski efekat i zna~aj i grupna psihoterapija — je metodaizbora za le~ewe alkoholi~ara. Male psihoterapijske grupe,sa 8—10 ~lanova, sa istim problemima se sastaju najmawe jedan-puta nedeqno. Seansa traje jedan do dva ~asa. Opredeqeni zaovu metodu rada se sastaju svaki dan.

3. Porodi~na terapija — Supruga ili suprug i ~lanoviporodice su u~esnici u razvoju alkoholne bolesti ~lana


wihove porodice, od negirawa do porodi~nog kraha i prirod-no je da su glavni saradnici, da svi u~estvuju u mewawu poro-di~nih odnosa, odnosa prema okolini i odnosa prema alkoholu.

— Rad sa porodicom je organizovan, sistematski i parale-lan sa le~ewem alkoholi~ara. Porodica pruà pomo} ule~ewu wihovog ~lana alkoholi~ara i sama se le~i jer je soci-jalno bolesna (disfunkcionalna, deca vaspitno zapu{tena...).U po~etku se „smiruje situa cija“, otklawaju najaktuelnijiproblemi i re{avaju os novne ìvotne te{ko}e porodice azatim se popravqaju poreme}eni porodi~ni odnosi, bolesnopona{awe i kona~no se reorganizuje cela porodica odnosnostvaraju se novi zdravi odnosi u ku}i, obi~aji i navike.

^lanovi porodice (supruga, roditeqi, bra}a, sestre, deca)individualno, ~e{}e u grupi sa terapeutima analiziraju poro-di~ne probleme, sukobe, te{ko}e i ohrabreni, upu}eni postajuoslonac za apstinenciju alkoholi~ara, mewawe wegovog iwihovog pona{awa prema pijewu, radu i odnosima. Mnogi alko-holi~ari, u èqi da o~uvaju porodicu, i sami shvataju potrebuukqu~ivawa porodice u proces le~ewa i rehabilita cije, u grup-ni rad. Sve se raspravqa otvoreno u grupi, o svim problemimakoji interesuju grupu o svakom bolesniku i wegovoj porodici. Ugrupi se ~uje nebrojano mnogo problema, ali i prvih re{ewa,„svi se dobro ra zumeju“. Bez dobrog uvida u ~iwenice, koje se„bacaju na sto“, o kojima se iscrpno razgovara nema pravogle~ewa, nema promene pona{awa. ^lanovi porodice u~e o alko-holizmu, prirodi bolesti, mewawu dosada{wih sta vova ipona{awa, produ`nom le~ewu, ali tako|e se ovi obaveù da uku}i ne drì alkohol, da vi{e niko ne pije u ku}i...

Integralni deo le~ewa su:— Socioterapija — „obra|uje“ zdrave delove dru{tva,

me|uqudske odnose, pona{awe sredine iz koje alko holi~ardolazi a procesno osposobqava bolesnika za ponovnoukqu~ivawe u normalne uobi~ajene ìvotne uslove, odnosnoreformi{e wegovo socijalno pona{awe i funkcionisawe.Rad sa porodicom, radnom sredinom, bliskim prijateqima...


olak{ava le~ewe, odràva apstinenciju alkoholi~ara. Rad seodvija individualno i grupno (terapijska zajednica, velikagrupa, mala grupa).

— Radna terapija ima va`nu ulogu u le~ewu, rehabili -taciji i resocijalizaciji alkoholi~ara i ona je most ka real-nom ìvotu. Rad oplemewuje, smawuje i kanali{e napetost,razvija interese za rad, za okolinu, obnavqa radne navike,vra}a ili stvara samopouzdawe i dobre interpersonalne,me|uqudkse odnose. Zato je i potre bno le~ewe sprovoditi uzrad, uz {to kra}e bolovawe.

— Rekreacija je (oìvqavawe, osveàvawe, ponovnostvarawe) potrebna svakom ~oveku dana{wice koji prekoaktivnosti u slobodnom vremenu (fizi~ka, sportska, zabavna)teì punijem ìvotu. I za alkoholi~ara je va`na ovaaktivnost da normalno li~no i socijalno ìvi, da stekne noveìvotne vrednosti, pozitivne navike, stavove i novainteresovawa. Alkoholi~ar mora da se mewa, da nau~i da nor-malno ìvi bez alko hola.

— Rad sa okolinom odnosno radnom sredinom alko holi~araje neophodan, jer se moraju srediti brojni na gomilani proble-mi u toku vi{egodi{weg razvoja AB-i. Uspeh je zagarantovansamo ako u le~ewu aktivno u~estvuju i saradnici. Nemauspe{nog le~ewa alko holi~ara, ako izostaje „rad na dvakoloseka“ — le~ewe alkoholi~ara i rad sa okolinom (I.Rugeq) (porodica, radna organizacija). Alkoholi~ar, pre„prinudnog“ le~ewa ostavqa za sobom nesre|enu situaciju uradnoj organizaciji, ustanovi. Kona~no su svi gnevni na wega,a on je postao nepoèqan. U toku le~ewa zdravstveno se opo-ravqa ali i mewa — postaje uvi|avniji, realniji, trpeqivijii spremno ho}e da sara|uje, da primi i pruì pomo}.

Me|utim, po povratku sa le~ewa, radna okolina te{komewa mi{qewe i stav prema alkoholi~aru, a {to provoci-ra, obeshrabruje „rovitog“ bolesnika, pa ovaj po~iwe ponovo„svoju igru“ recidivira, okolina dobija potvrdu da je bila upravu a le~eni alkoho li~ar kona~no shvati da je wegov alko-


holizam neizle~iv i zato se u tretman alkoholi~ara ukqu~uje,boqe re}i, radi se i sa wegovom radnom okolinom. Stru~ni,rukovode}i i drugi radnici se upoznaju sa prirodom i tokomAB-i, tretmanom i wihovom ulogom u tome i tako seobezbe|uje uspe{an povratak alkoholi~ara u kolektiv, u sred-inu gde treba da iskaè neko novo po zitivno pona{awe, novodnos prema radu i osobama u kolektivu. Ne traè se nekiustupci biv{em alkoho li~aru-bolesniku ve} samo podstrek zaistrajawe u ap stinenciji i izmewenom zdravom pona{awu.Prevencija recidiva (ponovnog pijewa) je uspe{na i mnogimaovako podràvana.

Fazno le~ewe alkoholi~ara

U le~ewu alkoholi~ara, prema vrsti terapije i premaciqu tretmana, u nas su se smewivala i usavr{avala tri mod-ela: individulani medicinski model (1951); socijalno-psi-hijatrijski model (1968); i porodi~no (eko) sistemskimodel (1978). Ovi modeli odraàvaju i razvoj i shvatawa alko-holizma u nas, stav da je alkoholizam bolest pojedinca,porodice i soci jalne grupe u kojoj alkoholi~ar ìvi i radi.Nesumwivo je dokazano da je alkoholizam bolest porodice ibolest dru{tva a alkoholi~ar eksponent poreme}enog sis-tema odnosa sa porodicom i okolinom. Stoga je fazno le~ewealkoholi~ara uspe{no, moderno i preporu~qivo:

— Pripremna faza je faza tre`wewa, prva pomo} zaapstinenciju (savetovali{te, dispanzer) i uvo|ewetetidisa. Razvija se i u~vr{}uje motivacija za le~ewe,formira se porodi~na i socijalna mreà za u~estvovawa utretmanu alkoholi~ara.— Intenzivna faza se odvija svakodnevno, grupno udnevnoj bolnici (predstavqawe, prilago|avawe, ku}neaktivnosti, analiza le~ewa, ispit, veliko predstav qawe,rezime le~ewa).— Rehabilitaciona faza je produèni stabilizacioni


grupni tretman porodi~nih grupa (ili samaca) nastavqa senedeqnim okupqawem u trajawu od 1,5 do 2 sata, {to sepraktikuje uspe{no i sprovodi i u klubovima le~enihalkoholi~ara.Psihoorganski alterirani alkoholi~ari ili uro|eno

intelektualno subnormalne osobe ali i drugi alkoholi~ari,iz raznoraznih razloga, nisu za ovaj sloèni, kompleksnitretman, ve} su predodre|eni za individualni rad, ~esto istotako uspe{an, a uspehu ovde prevashodno doprinosi lekarskavoqa i ume}e.

Mora se re}i — savremeno napredno dru{tvo i trì{naprivreda ne trpe alkoholi~are i wihovu samoizazovnu bolesti ne daje tako enormna sredstva za wihovo le~ewe. Le~ewemora da je kratko, ako je od dràve finansirano, bez grupa, pre-vaspitavawa… ne trpe se #socijalni paraziti“. Le~ewe alko-holi~ara postaje wegova li~na odluka i li~no finansirawe.

Alkohol kao {to znamo razara telo, psihu, du{u...zdravqe — telesno, du{evno, socijalno, emocionalno i moral-no. Neke osobe, slabe li~nosti, prakti~no nikada u ìvotu netreba da piju alkoholna pi}a. Neèqene posledice uvekdolaze po svoje — alkoholi~aru, porodici i dru{tvu u celini.

Recidiv alkoholi~ara

Ne retko, alkoholi~ar se ponovo vra}a pijewu, recidivi-ra u toku le~ewa, naj~e{}e u toku prvih meseci terapije.Zlatno pravilo za le~enog alkoholi~ara i okolinu glasi:„Le~eni alkoholi~ar je doìvotni alkoholi~ar u apsti-nenciji i uzdràvawu od alkohola“. Recidiv nastaje usledemocionalnih doìvqaja, strahovawa, stresova, krize i/ilinemo gu}nosti da se pruì otpor pritisku okoline, „mokrebra}e“. Alkoholi~ar recidivista svesno ili podsvesno nikadi nije prihvatio le~ewe. „U{ao je samo u ma{inu“ pod pri-tiskom porodice, radne sredine, o{te}enog zdravqa, suda...Recidivista nije nau~io dobro lek ciju o alkoholizmu, nije


shvatio i emotivno prihvatio istinu da mora ostatakìvota da proìvi bez alko hola, pa se, kao takav kada srediprobleme, odlu~i da pije normalno, „po neko pivo“. Po~iwetako a nastavqa sa svojim omiqenim pi}em.

Recidivi su ~esti i posle 5—10 godina apstinencije, {topotvr|uje tezu „alkoholi~ar se nikad ne moè izle~iti, samose zale~uje“. Recidivno pijewe ne treba shvatiti tragi~no, paza utehu treba re}i da i druge hroni~ne masovne nezaraznebolesti recidiviraju, oso bito oboqewe sr~anog mi{i}a.Recidivi, odnosno pre vencija recidivnog pijewa, opravdavajuosnivawe i funkcionisawe KLA.

Posle recidiva ponavqa se potpuno postupak le~ewa, aobrada se posebno fokusira na uzroke recidiva — sredina,„mokra bra}a“ i/ili li~nost alkoholi~ara. Postoji mi{qeweda je boqe vi{e puta biti re cidivista, nego ve~iti pijanac.

Klubovi le~enih alkoholi~ara

Uo~eno je kod biv{ih wujor{kih alkoholi~ara (Bill W. i drBob S.) da se apstinencija lak{e podnosi kada su zajedno i kadase angaùju u pomagawu drugima. Organi zovali su (1935), u tomciqu dru{tvo anonimnih alko holi~ara (Alcoholics anonymous,

AA) i trajno anonimni ~lanovi ovoga dru{ta su podsticali ipodràvali ap stinenciju (nepijewe) svoju i drugima. Ovaorganizacija je bila prete~a razvoju klubova le~enih alko-holi~ara (KLA).

Klubovi su oblik zajednice le~enih alkoholi~ara, wegoveuè porodice, okoline koja sudeluje u le~ewu i wihovih ter-apeuta. To su, u su{tini, socioterapijske zajednice osobakoje su uvidele sve nevoqe alkoholi zma i koji su re{eni da seoslobode robovawa alkoholu. Nije lako pobediti alkohol, alije mogu}e i svako se mora prvo izboriti sa sobom.

Po zavr{enom programu le~ewa, sada biv{i, alko -holi~ari se i daqe drè na okupu, u klubu le~enih alko-


holi~ara kao pogodnom obliku produ`nog tretmana, u pro-tivnom le~eni alkoholi~ar se prepu{ta samom sebi, recidi-vi kod takvih su vrlo ~esti. I u KLA se nastavqa trofaznole~ewe — le~ewe lekovima, psihoterapija, porodi~na terapijai raznovrsne korisne aktivnosti. Osnovni zada tak Kluba jeda olak{a i osigura potpunu i trajnu apsti nenciju biv{egalkoholi~ara, da spre~i (prevenira) re cidiv odnosno ponoviAB i da kompletno preuzme reha bilitaciju i resocijalizaci-ju le~enih alkoholi~ara. Aktivnost kluba se odvija poprincipu grupnog rada i upra`wava tri delatnosti koje seme|usobno dopuwuju i kombinuju:

— Grupna psihoterapija — omogu}ava puni uvid u sop-stveni alkoholizam i posledice kao preduslov za trajnu,potpunu apstinenciju i rehabilitaciju,

— Socioterapija — omogu}ava stvarawe i usvajawe no vihsocijalnih obrazaca pona{awa, vrednovani kao zdravistil ìvota,

— Edukacija — omogu}ava produbqivawe znawa o alko -holizmu i shvatawe su{tine sve tri dimenzije zdravqa —fizi~ko, psihi~ko i socijalno blagostawe, a ne samoodsustvo bolesti.

Qudima na dugom i te{kom putu ka normalnom ìv otu,„qudima koji su se po drugi put rodili“ treba pomo}, sig-urnost, grupna pripadnost da istraju, da steknu sigurnost. Ugrupi imaju „zajedni~ki jezik“, za jedni~ki ciq i interes izajedni~ku opasnost koju lak{e neutrali{u. Opu{teni, mewa-ju ranije dru{tvo, stvaraju drugarstva i prijateqstva.

Praksa nas uverava (i u svetu sli~no AA) da su kluboviokosnica uspe{nosti u le~ewu alkoholi~ara i zato ih trebaosnivati u zdravstvenoj ustanovi i drugde, u ve}em gradu, gdeima dosta le~enih alkoho li~ara na malom prostoru. Duhovitoje pojednostavio formulu, koja garantuje uspeh u le~ewu alko-holi~ara, neki le~eni alkoholi~ar, dugogodi{wi apstinentrekav{i: „svaki dan tetidis i svake nedeqe klub“.

KLA se sastaje jedanput nedeqno, odràva me|uklupske


veze (jedanputa u toku svakog meseca) i odràva svake godineskup na republi~kom nivou, sa tematsko-stru~nim sadràjima.

Osam pravila pona{awa le~enog alkoholi~ara

Le~eni alkoholi~ar je doìvotno alkoholi~ar u apsti-nenciji, ìvot nastavqa bez kapi alkohola. Uspe}e ako sepridràva navedenih pravila:

1. Strogo izbegavati kafane i „mokro dru{tvo“.— kafane i staro dru{tvo vode u recidiv,— le~ewe alkoholi~ara zna~i potpuni raskid sa kafan-

skim na~inom ìvota i usvajawe novog zdravog na~inaìvota.

2. U ku}i ne dràti alkoholna pi}a.— saradwa svih uku}ana je neophodna pa i ovo pravilo.

Ponovimo „alkoholizam je prevashodno porodi~nabolest...“

3. Svaki dan uzimati tetidis.— tetidis se uvek uzima u prisustvu saradnika u le~ewu i

zato {to su alkoholi~ari skloni da manipuli{u...— tetidis se uzima ujutro i to ima simboli~no zna~ewe i

za porodicu — dan po~iwe dogovorom i razumevawem uporodici.

4. Svaki dan bez alkohola je kapital.— finansijski,— porodi~ni odnosi postaju sre}niji, ìvot dece se u svemu

mewa na boqe, na poslu se napreduje, a funkcionisawe udru{tvu se evidentno mewa na boqe.

5. U krizi aktivirati zdravi sistem odbrane.— preduzeti sve da se kriza re{ava,— prepoznati krizu i prihvatiti da je ona prisutna,— odloìti stare alkoholi~arske obrasce pona{awa,— popiti pred saradnikom, dodatni tetidis,— analizirati svoje pona{awe u posledwe vreme i na}i

uzroke nastanka krize i iste otklawati,


— potraìti pomo} od Kluba le~enih alkoholi~ara,obratiti se terapeutu u produènom le~ewu.

6. U toku le~ewa a i u toku produènog tretmana treba: — pomagati drugim alkoholi~arima, naro~ito kada su u

krizi,— zainteresovati se za probleme drugih qudi i biti spre-

man da im se pruì prava pomo} u re{avawu istih.7. „Javno priznati“ svoj alkoholizam.

— u dru{tvu zna~ajnih i bliskih osoba otvoreno govoriti osebi i svom alkoholizmu,

— iskreno priznavawe svoje bolesti pruà {ansu daokolne osobe pomognu biv{em alkoholi~aru da ne propi-je u nekoj provokativnoj situaciji (druèwe, slave,svadbe, ispra}aj u vojsku, va{ari...)

8. Recidiv (ponovno pijewe) iziskuje ponovno le~ewe.— hitno se javiti terapeutu, radi daqeg le~ewa,— propijawe se moè srediti, izle~iti ako postoji èqa i

spremnost alkoholi~ara i wegove porodice za ponovnoaktivno psihijatrijsko le~ewe.

@ivot bez alkohola

Ima mnogo razloga da homo sapiens, razuman ~ovek,odabere trezvenost, odnosno potpunu apstinenciju, zato jedovoqan i samo jedan op{ti razlog „ko nikad (vi{e) ne pije —ne}e imati probleme sa alkoholom“. Ova iskustvenopotvr|ena istina je mnogima te{ko odrìva, pa piju „normal-no“, prirodno, kontrolisano, razumno. Na~in pijewa odre|ujeumerewa{tvo, odnosno, {ta, gde, kada, ko i koliko pije?

Svakodnevno i umereno pijewe alkoholnih pi}a uzrokujeAB (telesne, psihi~ke i socijalne komplika cije). Odnos, stavprema alkoholu treba svako, za sebe, da izgradi a „umerewaci“treba da izbegavaju i odlaù pijewa i pona{aju se shodnostru~no-iskustvenim, dole navedenim savetima:


„Umereni“ potro{a~i alkohola

• ne piti pre punoletstva,• ne piti svaki dan, „odmarati“ jetru tri dana u nedeqi,• ne piti nedeqno vi{e od 7 (ène), 14 (mu{karci) „pi}a5“ • ne piti radi olak{awa nekog problema,• ne piti za uspavqivawe,• ne piti na prazan stomak,• ne piti radi utoqavawa è|i,• ne piti sa lekovima,• „pijuckajte“ u dru{tvu,• budite najsporiji u pi}u, neko i pod sto,• razblaìte uvek èstoka pi}a.

@ivot bez alkohola — totalna apstinencija

Alkohol razara zdravqe — telesno, du{evno, socijalno,emocionalno i moralno zdravqe. Neka osoba prakti~no morada ne pije pogotovu nikada:

— ako je u doba razvoja (deca, omladina),— ako se bavi sportom,— ako profesionalno upravqa motornim vozilom,— ako ima bolesnu jetru, ~ir èluca, ~ir dvanaes -

topala~nog creva, bolesti creva,— ako ima epilepsiju, povredu glave, preleàno zapaqewe

mozga i/ili mo`dane opne,— ako ima oboqewa srca, visoki krvni pritisak,— ako je trudnica ili poku{ava da zatrudni,— ako mewa pona{awe i na umerenu koli~inu alko hola,— ako je le~eni alkoholi~ar,— ako koristi lekove za smirewe, za spavawe,— ako radi na „opasnim“ mestima,— ako upotrebqava lekove, nespojive sa alkoholom.


Alkohol i duvan

Svi znamo da dugotrajno i prekomerno pijewe o{te}ujezdravqe, prouzrokuje mnoge bolesti i prevre menu smrt a da ipu{ewe, isto tako, zdravstveno nepovoqno deluje na pu{a~ai osobe u wegovoj okolini. Ako se alkohol i duvan udruèwihova opasna dejstva na zdravqe postaju ubita~na i sig-urno smrtonosna. [tetna dejstva alkohola postaju mo}nijaako se i pu{i i obratno. Svaka osoba, koja mnogo i pijei pu{i, mnogo ~e{}e oboleva nego osoba koja „pije kao smuk“ali nikad ne pu{i, ili ako „pu{i kao Tur~in“ ali nikadne pije.

Alkoholi~ari su u vrlo visokom stepenu i pu{a~i, pu{emnogo. [ta se de{ava kad alkoholi~ar zapu{i? Sa svakimdimom svaki pu{a~ udi{e preko 4000 raznih hemikalija, me|ukojima su otrovni gasovi: ugqen-monoksid, cijan-vodonik iazot-dioksid i mnoge hemi jske supstance od kojih sedam uzroku-ju rak, deluju kancerogeno. Najve}i deo hemijskih sadràja uduvan skim dimu se taloì u ustima, nosu, grlu, plu}ima, uzodlagawe biqnih smola, katrana. U katranu je najvi{euzro~nika raka. Alkoholi~ar pu{a~, ose}a uvek è|, suvausta i to „ispira“ sa AP-em. Alkohol sam po sebi nijekancerogen, ne izaziva rak, ali rastvara kancerogene materi-je u katranu (na sluzokoàma usta, nosa, grla, du{nika, plu}a)i olak{ava prodirawe kancero genih materija u telo.

Plu}a su prva na velikom udaru kod pu{ewa a zatim jetra,ta „hemijska fabrika“ koja ~isti najve}i broj otrova iz krvo-toka. Ukoliko se pije, jetra se „ustremi“ na razgradwu alkoho-la (90%) a zanemarjuje druge svoje metaboli~ne funkcije.Otrove, na primer, iz duvanskog dima uklawa za nekoliko min-uta a ako se pije, onda ovi otrovi kolaju kroz celo telo sati-ma pa i danima, u za visnosti od koli~ine unetog alkohola ijetrine sposobno sti da razgradi alkohol u krvi, odnosno da seotarasi wene prve brige. I ~i{}ewe krvotoka od masno}a jezanemareno. Masne supstance (lipidi, i masni nus pro izvodi —


trigliceridi) po~iwu sa hemikalijama iz dima cigareta dao{te}uju (zapu{avaju) krvotok, da pove}avaju koagulaciju(zgru{avawe) krvi i zapu{avawe krvnih kapilara, a za tovreme krvna zrnca, koja nose hranu i kiseonik, te{ko, ili nedopiru do svake telesne }elije.

Pu{ewe i zloupotreba alkohola je #smrtonosname{avina“ jer udruèna wihova opasna dejstva na zdravqequdi se znatno uve}avaju, nego ako bi delovali pojedina~no,#solo“. Osoba koja pije i pu{i obole}e mnogo ~e{}e i teènego osoba koja #pije kao smuk“, ali nikada ne pu{i, ili osobakoja #pu{i kao Tur~in“ a nikad ne pije. Dr Albert Tins (Lion-Francuska) i wegovi istraìva~i su dokazali: Osoba kojamnogo pu{i (vi{e od jedne paklice dnevno) i umereno pije(mawe od pola litra dnevno) ima pet puta vi{e {ansi daoboli od raka jedwaka nego onaj ko pije istu koli~inu a nepu{i, ili neku cigaretu u toku dana. Rizik raka jedwaka je 18puta ve}i kod onoga ko umereno pu{i i mnogo pije (litar alko-hola i vi{e dnevno). Utvr|eno je, tako|e, da svako ko pije ipu{i pove}ava rizik za oboqewe od raka, ~ak 44 puta.

Sadejstvo alkohola i duvana je te{ko biolo{ki vredno-vati, slaù se nau~nici, jer ove dve supstancije istovremenonapadaju telo na mnogo na~ina, individu alno i udruèno.Alkohol, na primer, smawuje snab devawe tela B vitaminima(tiamin i niacin) a pu{ewe smawuje telesnu zalihu vitaminaC i B-12, koje jetra ko risti pri razgradwi nikotina. Ovaubita~na „druìna“ (alkohol i duvan) poja~ava {tetnadejstva mnogih hemi jskih supstanci, koje se „na|u“ u telu(hrana, lekovi...). Mnoge nau~ne studije su potvrdile da alko-hol poseduje sinergi~ni (udruèni) efekat sa duvanom, {tosna`no pove}ava oboqewa od raka, bolesti srca i krvnihsudova (infarkt srca, {log, krvni pritisak...), bolesti plu}a,bolesti jetre... Navodimo neke naj~e{}e smrtonosne efekteove me{avine:

— Oralni rak (rak usta, jezika, `drela) u 76% uzrokujupu{ewe duvana i pijewe.


— Rak jedwaka je pet puta ~e{}i kod osoba koje mnogo pu{e(dnevno paklica ili vi{e) i umereno piju od osoba kojeisto piju i pu{e do 10 cigareta dnevno; 18 puta je ~e{}ikod osoba koje i mnogo piju i umereno pu{e; 44 puta jerizik ve}i kod osoba koje mnogo piju i mnogo pu{e.

— Oboqewa srca i krvnih sudova su zna~ajno ~e{}a kodmladih osoba koje mnogo piju i mnogo pu{e, a naro~ito —visok krvni pritisak, infakrt srca i {log usledzgru{avawa krvi u krvnim sudovima mozga.

— Trudnica (koja pu{i i pije) ima mnogo ~e{}e: poba~aj,prevremeni poro|aj, ra|a nedone{enu bebu (telesno iumno zaostala) i/ili bebu sa telesnim manama i ne retkomajka doìvi iznenadnu smrt bebe.

— Pijewe AP-a i pu{ewe smawuje dejstvo lekova, oso bito lekova za pritisak, za ~ir i mnoge druge. Zna~ajnoje napomenuti da alkohol brzo rastvara kapsulu lekadugotrajnog delovawa {to „{okira“ telo iznenadnom ipotencijalno opasnom dozom leka koji je trebalo da po -lako ulazi u organizam.

Protiv alkoholizma, zajedno

Reklamirawe alkoholnih pi}a je svakodnevna i bezo~napojava na TV ekranima. Evo {ta o tome pi{e prof. dr. DragoT. Panti}, Beograd, i bez na{eg komentara. „Korisno je upoz-nati na{e gra|ane, na{u decu i omladinu sa najtragi~nijomBZ — sa pijewem alkohola i alkoholizma“. Profesor se pita —da li se iza reklamirawa alkoholnih pi}a kriju dràvna tajnai proizvo|a~i.

#Svetsko a na{e“ i sli~ne reklame piva toliko su okupi-rale televizijski ekran da, i da ho}e{ ne moè{ od wihpobe}i. Ovo medijsko nasiqe i profitereski sunovrat imapodr{ku u zakonu jer pivo je neko (iza le|a #demosu“)#progutao“ i uvrstio u prehrambene artikle! Sada vr{e pri-tisak trgovci na{im ìvotima da se i vino stavi na listu (u


paragraf) prehrambenih namirnica, da nam se #ubaci“ upotro{a~ku korpu! Ko zna kakve se radwe i mreè pletu okona{ih ìvota od strane kapitalista i wima sli~nih aspi-ranata na velika bolesna bogatstva. Slobodno se moè re}ida je alkoholizam u Srbiji pored svih nau~nih i drugih anal-iza, humanisti~kih, pedago{kih, medicinskih i socijalnihapela, ipak jedna velika dràvna tajna! O crnom stawu umnogim oblastima nedostaju #bele kwige istine“, a dru{tvo iwegovi ~lanovi propadaju, tonu, posr}u, ginu — svakodnevno.Tako je i sa ne~ijim projektom alkoholizacije naroda uSrbiji i na mnogim drugim prostorima. Mnogo je razloga kojisu me primorali da napi{em ovu #jadikovku“ narodnim pri-jateqima i trova~a mladih i odraslih ~a{icom i fla{om#rajskog“ alkohola. Prava je vest da je tzv. Egzit po~eo kam-pawu #nemoj piti i voziti“, odnosno #piti ili biti“, koja}e biti preko leta sprovedena #edukativnim i medijskimputem“! U ~emu je problem, apsurd i izvesna drskost #humani-tarske“, kako neki reko{e #muzi~ke sekte“ i nekog festivalau funkciji suzbijawa alkoholizma kod mladih. Pre svega u~iwenici da se na seansama vi{ednevnim u Novom Sadu, zavreme trajawa tzv. Egzita, na tone to~io i pio alkohol, da jeopijawe uz #orgije i drogirawe“ kako su mediji zabeleìlipoprimilo katastrofalne razmere! I sad se organizatoriopijawa uz muziku pojavquju kao #propagatori trezvenos-ti“, a u stvari, radi se o zloupotrebi jednog dru{tvenog zla ukorist organizatora tzv. Egzita (dobio 13 miliona od dràve,bez konkurisawa za predstoje}e pijano veseqe). âk se nudibesplatan prevoz i povratak onima koji do|u na tzv. Egzit da~uju #apele protiv ~a{ice“! Da #zagonetka“ bude jo{ ve}a, asumwa izrazitija ovu akciju }e podràti Pivara #êlarevo“,koja }e #kompletno finansirati kampawu o odgovornom (!)konzumirawu alkohola, ali da jedino alkoholno pi}e koje }e sena festivalu prodavati bude Tuborg grin? Ko se u celojstvari pravi naivan, gluv, slep i glup kad je o~igledno da seiza svega kriju trova~i i xeparo{i mladih, èqnih druèwa


i bekstva od tranzicije (kapitalisti~ke) stvarnosti!Navodi se da je na Trgu republike odràna neka mani-

festacija #bezbednost u saobra}aju“ u organizaciji nekakvihorganizacija i #Slizinga“ uz u~e{}e ministarstva za kapi-talne investicije, saobra}ajnog fakulteta, saobra}ajnihorgana, ~asopisa #Fil trak end kars“ i doma}ina tzv. TMS.Saop{teno je da kod nas godi{we pogine hiqadu qudi, apovre|eno je osamnaest hiqada, a da su naj~e{}e uzrocinesre}a alkohol i brza vo`wa. Saobra}ajne nesre}e godi{weko{taju dràvu milijardu i po evra! A koliko ko{tajuporodice i dràvu invalidi i drugi onesposobqeni gra|ani u#saobra}ajnoj pra{umi“.

Niko ne pita koliko je gladnih i bolesnih zbogalkoholi~ara u porodici koliko nesre}a na poslu zbog#qubiteqa ~a{ice“, koliko porodi~nih drama i tragedijazbog #kanxi“ alkohola. Pouke iz istorije {kolstva pokazujuslede}e:

Prema zborniku #Pedago{ka Jugoslavija, 1918—1939“,Borislav M. Pavi}u svom radu #Rad u~iteqa narodnih {kola na{irewu trezvenosti u Jugoslaviji od 1918—1938“ (str. 339—349.)#Organizovani rad na {irewu trezvenosti kod nas je po~eo oko1900. godine osnivawem prvih antialkoholi~arskih organi-zacija. O~igledno je da uspeh pokreta trezvenosti zavisi odvaspitawa novih generacija u duhu te ideje. U tu svrhu je 1907.godine osnovan savez trezvene mladeì u Beogradu, kaovan{kolska trezvewa~ko—vaspitna organizacija sa ciqem daomladinu vaspitava i prosve}uje u duhu potpune uzdr`qivosti(apstinencije) od uìvawa alkoholnih pi}a, duvana i opojnihmaterijala (opijum, morfijum, kokain, ha{i{i sl.)

Vrlo su pou~na iskustva u~iteqa u ovoj velikoj akciji uono vreme, a u dana{wem vremenu na zajedni~kom poslu trebada se na|u roditeqi, u~iteqi, nastavnici, profesori, peda-go{ki radnici, lekari, novinari i sama omladina oko progra-ma zdravstveno vaspitawe, „{kola za ìvot“.



NARKOMANIJA

#Droga je diktatorkoji od narkomana stvara

marionetu, roba... osobu bezli~nosti, bez morala, karaktera...“

Autor

UVOD

Narkomanija je kompleksna, kosmopolitska, sociopa -tolo{ka „kuga“ XXI veka — zlo koje {eta svetom, osvaja ga, pusti-lo je korene svuda i prodrlo u najrazli~itije uzrasne i soci-jalne grupe, naro~ito me|u mlade. Narko manija je zarazna poja-va, {iri se zarazno i ima, kao svaka zarazna bolest te`wu da se{iri i da neprestano o{te}uje du{u i telo zaraènoga.Dru{tveni poreme}aji koje izaziva narkomanija i zdravstveni idrugi problemi narkomana, generi{u posebnu pa`wu i zabrin-utost u ~itavom svetu i postaju sve ve}a javna i politi~ka brigamnogih zemaqa sveta, a narkomanija i glavni neprijateqdru{tva (Amerika, Egipat...). Prema proceni UN u svetu imaoko 300 do 400 miliona narkomana. Droga je civilizacijska imodna tendencija a futuro lozi predvi|aju da }e droga, teror-izam i nuklearna ka taklizma obleìti XXI vek.

U savremenom svetu narkomanija predstavqa poseban soci-jalno-patolo{ki fenomen i specifi~an oblik otu|ewamladih qudi koji ne uspevaju da se na zadovoqavaju}i na~in„sna|u“ u ambijentalnim uslovima i {ire u svetu okruèwa.Adolescentno doba prepuno kriza, previrawa, problema,bunta, nesklada èqa i mogu}nosti, nesklada psihosocijalnogi telesnog raz voja; prakti~no uga{ena vaspitana ulogao{te}ene po rodice i dru{tva; narkomafija sa velikomponudom droga ~ini svoje, pa se ova pojava enormno {iri uzemqama zapadnog sveta i kod nas i u zemqama u tranzi ciji.Tu`na je i tragi~na sudbina mlade osobe koja se u svompona{awu rukovodi osnovnom te`wom — izbe}i neprijatnost i

doìveti trenutno zadovoqstvo — pa poseè za drogom, posta-je zavisnik, rob droge, neslo bodna li~nost, teàk bolesnik~iji ìvot ni ne traje dugo. Kratkotrajna zadovoqstva sezavr{avaju u gor~ini, lakovernost tone u uàs.

Narkomanija mlade „kosi“, {iri se u svetu i me|u svemla|ima pa i decom. Narkomanija generi{e brojne negativnedru{tvene pojave kao {to su: maloletni~ka delinkvencija,skitni~ewa, napu{tawe {kolovawa, napu{tawe porodice,kra|e, prostitucija, kriminal... narkomanija #preti“ celomsvetu, posebno novodizajnirane sintetske droge koje postaju#hit“ disko i rejv ùrki... Zvani~no Rusija objavquje: 60%narkomana je u uzrastu od 16 do 30 godina a od ovog broja su ~ak20% u~enici osnovnih i sredwih {kola. Drogu |aci probajuprvi put od 11 do 13 godina a naj~e{}e to ~ine u hodnicima idvori{tima {kola (istraìvawe u Moskvi i SanktPetersburgu). Me|utim, u svet drogirawa ne ulaze samomladi i samo „izgubqeni qudi“ koji beè od gorke stvarnostiu svet iluzija. Heroin i kokain „ulaze u modu“ biznismena,politi~ara i finansijskih stuktura.

Smrtnost od droga raste sve vi{e u svetu. Kaouzro~nici, prema smrtnim efektima, re|aju se: ekstazi, amfe-tamin, LSD, kokain, heroin... Narkomani èle da ìve alibez patwi i bola {to je nemogu}e, èle da uìvaju u ìvotu,sad i ovde — iako je cena previsoka. To je osoba koja ìvi po„principu zadovoqstva“ (nerealnosti) a droga je ta koja muzadovoqava i egoizam, hedonizam i mogu}nost da ìvi {tobrè, lep{e i bezbri`nije... „kratko ali slatko“. „Zlatnimetak“, u àrgonu dilera droge i narkomana prevelika iprekomerna uzeta doza heroina, intravenozno, odnosi u smrtsve vi{e mlade. Droga, najblaè re~eno, hara i kod nas.

Nema leka za narkomane. Le~ewe je u ve}ini slu~ajevaneuspe{no, a izle~ewe je mogu}e samo u 3 do 11%, nezavisno odprimewivanih tera pijskih metoda. Posledwu deceniju i pole~ewe narko mana komplikuje i dodatno uslo`wava i infek-cija HIV-om, a intravenozni narkomani su u 40 do 50% HIV+.


Primarna pre vencija moè jedino da zaustavi talas {irewanarko manije.

Na{a narko scena

Droga je planetarna po{ast — svetsko zlo. U Beograddrogu ha{i{ su doneli autori kultnog mjuzikla „Kosa“ Rado iRagni 1968. — u ogromnim koli~inama. Glumci Ateqea 212 suha{i{ rado prihvatili. Neki su le~eni. Heroin su u Beograddoneli navija~i Ajaksa koji su do{li na finale kupa {ampi-ona Ajaks—Juventus — po~etkom sedamdesetih godina.

Na{a narkomanska situacija je alarmantna. Droga senudi i osnovcima pa je sve vi{e zavisnika me|u mladim.Neobave{tenost i neznawe u~enika i omladine su plodno tloza one koji se bave proizvodwom i prodajom droga. Procewujese da u Srbiji ima 100—130.000 narkomana, a samo u Beogradu30.000. U bolnicama se le~i godi{we oko 600 narkomana.Droga je najve}i biznis, narkomafija #pali i àri“ i u na{ojzemqi. Koliko se tro{i sredstava za drogu moè da potvrdi,odnosno pokaè — #Srbija potro{i 40 miliona evra, mese~no,za heroin“ (11.06.04). Nije dovoqno postaviti milicionere u{kolska dvori{ta, a ne izgra|ivati svest mladih o tome da netreba ugroàvati ni drugoga ni sebe. Ono {to posebno zabri-wava, jeste {to mladi nose oru`je. Po~inioci krivi~nihdela, pored toga {to ugroàvaju tu| ìvot, upropa{}uju isvoj, kao i ìvot ~lanova svojih porodica.

U na{oj zemqi izostala je {ira dru{tvena akcija napropagirawu moralnih vrednosti, ve}e tolerancije i qubavime|u qudima. Sloboda nije pravo da se ugroàvaju tu| ìvoti integritet, ve} je sloboda tolerancija i uvaàvawe tu|ihinteresa i vrednovawe tu|eg ìvota kao svog. To je novi pros-tor za delovawe Ministarstva za prosvetu i sport. Za onekojima ne pomogne edukacija, nu`na je stroà kaznena politi-ka. Policija uhapsi nekog narkodilera, a on se posle par danana|e na slobodi, policija nije odgovorna. Policija ne sudi,

Bolesti zavisnosti — Narkomanija • 239

samo hapsi i sa krivi~nom prijavom takvo lice se prosledipravosudnim organima na nadle`nost i odgovornost...

„Droga je, na àlost, deo na{e svakodnevice. Sre}emo jekao opomiwuju}u stvarnost na ulici, u {kolama, diskotekama.Zgraàmo se nad u~inkom droge, u kriminalnim rubrikama inovinskim ~ituqama. Ona je nezvani gost u ku}ama ro|aka ilipoznanika, o ~emu se vi{e }uti nego govori. Naj~e{}a qudskareakcija na ovakva saznawa da je to ne{to daleko od nas da seto drugima doga|a. I da bi tako i ostalo, radije zaobilazimopri~e o tome.“

Droga je prisutna u ìvotu mladih i u provinciji, pa i uselima. Mnoge ta ~iwenica ne uzbu|uje nimalo, smatraju}i da jeto neminovnost civilizacije. Nije to ni tabu tema za„uìvaoce“, pod uslovom da im se ime ne oda. Re~i kao: xoint,trt, trava, vutrewe, upucan... dobijaju nove sledbenike.Beogradske diskoteke su kao #porodili{ta ekstazi generaci-je... Beograd je kao i Srbija u celini, jedno od mesta u regionu ukome je droga dostupna svima“.(dr Meri Blek — Unicef, 25. 06.2005).

U Zavodu za bolesti zavisnosti u Beogradu pratili su 2.450le~enih narkomana, u devetogodi{wem periodu (1987—1996), iprofil jugoslovenskog narkomana je slede}i: mu{karac —79,8%; sredwo{kolsko obrazo vawe — 67,9%; nezaposlen —64,6%; neoèwen — 66%; ìvi sa oba roditeqa — 38,3%; oèweni sa jednim ili dvoje dece — 40,0%; prvo iskustvo sa drogomstekao od 14 do 18 godine — 53,1%; le~ewe zapo~eo sa 19—23godine — 35,5%. Od ukupnog broja le~enih 64% su iz Beograda.

Naj~e{}e kori{}ena prva droga je marihuana i ha{i{, aove prate po godinama narkomanskog staà medi kamenti (seda-tivi, trodon...), heroin, sintetske droge i kona~no „me{ano,sve {to se ima...“. U na{im uslovima dosta se koristio i ~aj od~aura maka.

Probawe „droga“ se {iri i kod nas me|u |acima osnovnei sredwe {kole. U anketi u Vojvodini (13 op{tina) utvr|enoje da se droga „nudi“ i proba na „skrovitim“ mestima a zatim


slede „ùrke“, disko klubovi. Utvr|eno je tako|e da 21%u~enika od 10 do 14 godina, konzumira ponekad alkohola 2,5%~esto dok 1,5% pije svakodnevno.

Razlozi za uzimawe droge su: u de~jem uzrastu — uticajvr{waka — 58,8%; u adolescenciji radoznalost — 59,8%, a kododraslih dominiraju psiholo{ki razlozi — 29,7%. Na~in uzi-mawa droga umnogome zavisi od uzrasta i po~etkazloupotrebe droga. Prema nekim istraìvawima zastup qenoje: u de~ijem uzrastu — pu{ewe i peroralno uzi mawe u 80,3%; uadolescenciji — i intravenozne aplikacije u 85,2%, a kod star-ijih narkomana u{mrkavawe u 62,4%.

Pri~a narkomana — po~eo da pu{i u petoj godini, u sedmojprobao alkohol a u osmoj godini (3. razred osnovne {kole) sadru{tvom sticao prva iskustva sa drogom — duvao lepak, zatimna red je do{la trava. Druìo se sa starijim drugarima koji suga uvodili u svoj krug i pruàli mu qubav i prijateqstvo...Koliko je bio dobar.

Drogirawe po~iwe rano, po ustaqenom redosledu:pu{ewe duvana, probawe i pijewe alkohola, marihuana...Razlozi za po~etak su klasi~ni: radoznalost, imitirawe(roditeqi, idoli filma, rok muzika...) bekstvo iz sveta real-nosti, „re{avawe“ problema koji „iskrsavaju“ u socijalnom iemotivnom prilago|avawu... Mnogi mladi smatraju da mari-huana „nije {tetna... ista je kao duvan, alkohol“.

Istorijski osvrt

Upotreba prirodnih sredstava iz razli~itih biqaka,sredstava koja imaju sposobnost da mewaju raspoloèwe,mi{qewe, pona{awe, a nekada i stawe svesti istorijskiprati ~oveka kroz razne civilizacije. U isto riji qudskogroda, narodi su upotrebqavali razne biqke, produkte ìvoti-wskog ili mineralnog porekla — droge u magijsko-religijskimobredima (halucinogene gqive),u le~ewu bolova (opijum, kan-


abis) kao i za suzbijawe gladi i otklawawe umora (kokali{}e). Bilo je ovo, u mnogim kulturama, normalno, dozvo-qeno pona{awe u retkim i odre|enim prilikama. Zajednica jekontrolisala upotrebu „svete trave“, ovu su uzimali samoodre|eni qudi, samo u odre|enim prilikama i samo zaodre|enu svrhu.

U Kini se pomiwe opijum vrlo rano, oko 2500. godine pre n.e. (Peng Sao); u Egipatskim papirusima se nalaze mnogeegzoti~ne — „svete biqke“ (1500. pre n. e.) a u Gvatemali jena|ena, iz tog perioda, kamena skulptura pe~urke iz ~ije sestabqike ra|a glava boga. Ritualna upotreba pe~urke, zamewawe svesti, i daqe je aktu elna kod nekih Indijanaca uMeksiku. Prva pisana svedo~anstva o maku se sre}u kod Hezoida(VII vek pre n. e.) i nagove{tava postojawe grada Mekone (gradmaka), u okolini Korinta. Ha{i{ su upotrebqavali Asirci uVIII veku pre n. e., a drevni Peruanski Indijanci su uzimalilist koke pri svojim religioznim ceremonijama. Sa razvojemdru{tva upotreba i zloupotreba „svete biqke“ se {irimasovno me|u narodima bliskog i dale kog istoka i me|u naro-dima centralne Amerike (indi janska plemena).

U Evropi droga se naglo {iri u sredwem veku a poslekrsta{kih ratova se koristi ~ak 16 „svetih biqaka“. Pove}anamigracija stanovni{tva i kolonijalni ratovi {ire drogu svevi{e i u svetu i Severnoj Americi. Vodi se i pravi „opijums-ki rat“, izme|u Kine i Engleske (1839—1842), a povod rata jebila naredba Kineskog dvora, posle smrti sina Kineskog cara(trovawe opiju mom) da se uni{ti sav opijum engleskih i drugihevrop skih trgovaca. Istorijski spisi, kulturni tragovi, arha-jsko slikarstvo i literatura ukazuju da je droga u nekim sredi-nama bila deo dru{tvenih obreda a u dru gim sredinama jeosu|ivana, zabrawivana kao deo dru{tvenog zla.

Prva me|unarodna konferencija o narkoti~nim dro gamaje odràna u [angaju (1909), {to je rezultiralo u „prvime|unarodni dogovor“ o narkoticima u Hagu (1912). Me|unar-odni rat protiv narkotika po~iwe te 1909. godine, a


prakti~no je utemeqen 1914. godine u SAD kada stupa na snaguHarisonov ~lan Zakona koji je kriminalizovao drogu.

Ipak, o drogama i narkomaniji po~iwe {iroka raspravaposle Drugog svetskog rata, na svim nivoima (stru~ni,administrativni, nacionalni i internacion alni) sa ciqemda se usvoje me|unarodni dogovori i konvencije i spre~iproizvodwa, trgovina i upotreba droga. Formirana je iKomisija za droge Ujediwenih nacija koja prati kretawenarkomanije u svetu, prou~ava i predlaè op{teprihva}enapravila (kon vencije) za zaustavqawe talasa svetske narko-manske epidemije. (Konvencija o narkoti~nim sredstvima(1965), Konvencija o psihotropnim sredstvima (1971)...,Akcioni plan protiv ilegalne proizvodwe, kri jum~arewa ikori{}ewa droga (1998).

U mnogim zemqama done{eni su i donose se propisi izakoni da unekoliko spre~e, odnosno da bar efikasno kon-troli{u upotrebu droga. Zakoni i propisi se razli kuju odzemqe do zemqe, a najstroìji su u zamqama gde je narkomani-ja najranije po~ela i najvi{e uzela maha. U nekim zemqamaAzije su uvedene i smrtne kazne za krijum~are, korisnike(Kina, Iran, Kamboxa).

[ta je narkomanija?

Narkomanija je op{ti, zajedni~ki naziv za upotrebu nele-galnih droga, patolo{ka strast i navika da se upotrebqavahemijska supstanca koja mewa raspoloèwe, mi{qewe,pona{awe i stawe svesti. Obeleìla je zadwe dve decenijeHH veka a bi}e glavno oble`je XXI veka pored terorizma inuklearne kataklizme!? Mladi su `rtve jer èle sve daprobaju da doìve brza i laka zadovoqstva, ne haju}i zaposledice koje stiù kao zla kob — zdravstvene, socijalne,profesionalne, moralne... Zloupotreba droga se {iri sve-tom od Hipi pokreta, 60-ih godina pro{log veka. Nekada je


narkomanija bila retka, uglavnom me|u lekarima,apotekarima... jer su lako dolazili do droge, leka za le~ewe,kao {to je morfijum. Organizovani kriminal u svetu uvekprati narkomaniju i kod nas, naro~ito posledwih 25 godina.

Narkomanija je po{ast, zlo savremenog sveta, droge jed -nostavno „ubijaju“ qude, odnosno kompleksna, kosmo politskasociopatolo{ka pojava, bolest pojedinca, po rodice idru{tva. Narkomanija generi{e brojne negativnedru{tvene pojave kao {to su: maloletni~ka delikvencija,skitni~ewa, napu{tawe {kolovawa, napu{tawe porodice,kra|e... prostitucija, kriminal... Narkomanija „preti“celom svetu, posebno novodizajnirane sinteti~ke droge kojepostaju „hit“ disko i rejv ùrki. Drugu polovinu HH veka,obeleàva tzv. „Juvenilna narkomanija“ — poseban oblikotu|ewa mladih osoba koje ne uspevaju da usklade unutra{wenagonske pulzije i prevelike zahteve dru{tva, odnosno ritamstalne ìvotne utakmice.

Duboki su sredinski koreni nastanka narkomanije usvetu — poreme}ani od nosi, odnosno krize {irokih rezmera:ekonomske, politi~ke, moralne, psiholo{ke, sociolo{ke... asamo „predisponirani“ postaje `rtva droga, wihove omam -quju}e euforije, te{ki zavisnik od droge, bolesnik — narko-man. Svaki narkoman duboko psihi~ki alterirana osoba,li{ena zdravog razuma (emocija, kognicije i ko nacija), ìvisamo za sada{wost, za drogu, za zadovoqstvo, nema nimalo per-spektivnu budu}nost a pro{lost za narkomana je izgubilasvaki smisao. Wegov mentalni blok spre~ava ga da vidi ishvati svoju slabost, svoju bolest, svoj sunovrat.

Upotreba, odnosno zloupotreba droga u celom svetu,posebno u SAD i Evropi, dobija alarmantne razmere sapojavom „Hipi pokreta“ (1967). Druga polovina pro{logveka je prekretnica za zloupotrebu droga me|u mladima, i ovapostaje vid protesta protiv ustaqenih normi u dru{tvu.Mladi ustaju i bune se protiv „cvetova“ ameri~kogdru{tva: demokratije, slobode i stvarala~kog pluralizma,


odnosno licemerja, dvoli~nosti negovane kulture zapada, kojase dokazuje i danas — to je tzv. preventivni rat. Prestalo jenadme tawe re~ima i na~elima, „blagoglagoqivi igra~“ je iz vukao „ma~ugu“ koju je sve vreme drào iza le|a, istina jepretvorena u la`, a la` u istinu. Metod „ispirawa mozga“ je iovde dokazao svoju vrednost. Nije lako mladima da odrastajuu takvom dru{tvu, da na|u svoje mesto, svoju perspektivu u pre-vashodno interesnom i materijalizovanom dru{tvu. Nije za~u|ewe prisutna enormna ra{irenost narkomanije u ovimzamqama. Ameri~ka kultura se gradi na {tetnim osnovama pomentalno zdravqe, a to zahvata i sve zemqe u tranziciji. Novosveto trojstvo su: novac, vlast, presti` ali stiù neèqenizli gosti: mito, korupcija, mafija{tvo). Talas narkomanije sedanas nezadrìvo {iri me|u mladima ne samo zapadnog svetai isti~e se po svojim neuobi~ajenostima. Mladi masovno uzima-ju drogu, koriste sve vrste, sve ja~e i sve vi{e sinteti~ke droge.

Definicija narkomanije

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je usvojiladefiniciju: „Narkomanija je stawe povremenog ili stalnogtrovawa koje uzrokuje ponavqano uno{ewe droga (prirodnei/ili ve{ta~ke) koje su {tetne za pojedinca i dru{vo“.

Narkomanija i narkoman su zlokobne re~i, sve ~e{}eprisutne me|u na{im gra|anima, stru~wacima i na stranica-ma na{e dnevne i revijalne {tampe. Intereso vawe raste, sapravom, za ovu sociopatolo{ku pojavu. Iako su ove re~ineprimerene pravom zna~ewu, one su u{le u svakodnevniìvot, ne mogu se zaobi}i i upotrebqavaju se u na{em {iremzna~ewu. Ova oblast, ipak, nije terminolo{ki ujedna~ena,nije precizno defini sana pa nastaju nesporazumi me|ustru~wacima, me|u dru{tvenim radnicima, a posebno izme|uwih i stru~waka. Definicije u oblasti narkomanija se zasni-vaju na ekspertskim preporukama SZO.

Savezna komisija za opojne droge, Vlade Jugoslavije, stan-


dardizovala je termine, osnovne izraze u oblasti narkomanija(1982) i preporu~ila wihovo kori{}ewe na teritorijiJugoslavije, za sve organe, organizacije, ustanove, sredstvajavnog informisawa... Inovacije su ura|ene u Saveznom zavo-du za zdravstvenu za{titu (1984) a ovu treba i daqe upotpuwa-vati, naravno, shodno novim nau~nim saznawima i promenamaprema drogama u okviru iste sociokulturne sredine. Evonekih naj~e{}e upotrebqavanih termina i wihovog zna~ewa:

— Narkomanija — zavisnost od droga, socio-kulturnoneprihva}ena zloupotreba droga, koje mogu izazvati{tetne, nepredvidive posledice pojedincu, porodici idru{tvu odnosno upro{}eno re~eno — svaka upotrebadroga u ne medicinske svrhe. Termin je kod nas {irokoprihva}en od gra|anstva i stru~waka iako, u osnovi,ozna~ava zavisnost od narkotika.

— Psihoaktivna supstanca (PAS) — supstanca (ili sme{asupstanci), mewa raspoloèwe, mi{qewe, doìvqavawei/ili pona{awe, nekada i svest. Neka otklawa bol, drugaanksioznost a ve}ina uzrokuje euforiju (ugodna raz-draganost, prijatnost) a {to je osnovni motiv zazloupotrebu PAS-e (alkohol, duvan, droga...). De luje naCNS, posebno na limbi~ki sistem mozga (stari deo mozga,centar zadovoqstva, odgovoran za emotivni ìvot).

— Droga — hemijska PAS supstanca (ili sme{a supstanci)koja uneta u organizam mewa raspoloèwe, mi{qewe,ose}awe, pona{awe nekada stawe svesti... Koriste se zale~ewe a najvi{e zloupotrebqavaju i generi{u BZ —alkoholizam, narkomaniju, pu{ewe duvana.

— Opojna droga — supstanca koja moè da uzrokuje zavis nost ipodleè odredbama Zakona o proizvodwi i pro metu opo-jnih droga a uneta je u spisak, Listu opojnih droga „Sl. listSFRJ“, 55/78. U ve}ini evropskih zemaqa ovo je pravniizraz i sinonim za upotrebu droga u nemedicinske svrhe.

— Zloupotreba droga — {tetna upotreba (abuzus) nekon-


trolisana upotreba PAS-e sa o{te}ewima zdravqa(psihi~ko, fizi~ko i/ili so cijalno) {to je zna~ajna fazau toku razvoja bolesti. Odluka da se PAS-a upotrebidolazi iz kore velikog mozga — centra za racionalnost ilogiku. Zdrava, zrela osoba kontroli{e svoje pona{awe uod nosu na upotrebu droge. Halikas govori (1990): „Svakoneprikladno {tetno pona{awe adolescenata za sebe isredinu uz upotrebu PAS, je zloupotreba“. Najvi{e sezloupotrebqavaju i generi{u BZ — pu{ewe duvana, alko-holizam i narkodroge. Ista zahteva intenzivno le~ewe.

— Zavisnost od droga (adikcija) — psihi~ko i/ili fizi~ko(i/ili socijalno) stawe nastalo usled delovawa PAS-e —razli~ite reakcije kod kojih preovla|uju izmene u raspo-loèwu, u doìvqavawu i pona{awu. Ovo stawe prati:neodoqiva ùdwa (kompulzija) da se droga po novoupotrebi, radi ponovnog doìvqaja psihi~kog u~inkaili radi izbegavawa nelagodnosti, tegoba; sklonost da sekoli~ina droge pove}ava (tolerancija); {tetno delo-vawe na osobu koja uzima drogu i na okolinu, uù i {iru.Droga kontroli{e pona{awe preko niìh instinktnihcentara mozga, odnosno preko neuro transmitera(dopamin...) pa je kora mozga u drugom planu — izboravi{e nema „uzimati drogu ili ne“.

— Psihi~ka zavisnost — psihi~ka potreba da se drogomre{e razli~ite subjektivne i objektivne te{ko}e, od -nosno zavisnost u kojoj preovla|uju psihi~ke smetwepojedinca pa svoju psihi~ku napetost, emocionalnunelagodnost, nesigurnost... kontroli{e samo putemdroge. Psihi~ka zavisnost se razvija kod zloupotrebesvake PAS-e. Droga postaje oslonac, glavno sredstvo,„psiho lo{ka {taka“ za re{avawe svih problema.

— Fizi~ka zavisnost — metaboli~ka zavisnost — zavis nostu kojoj preovla|uju fizi~ke smetwe kod prekida uzimawadroga. Organizam ne moè bez droge. Droga je postalasastavni deo metabolizma }elija i tako se organizam


prilagodio na drogu. Nedostatak droge u orga nizmu uvekprate lak{i ili teì apstinencijalni simptomi. Uvekje prisutna i tolerancija. Fizi~ka zavisnost se ne razvi-ja kod svih PAS-i.

— Apstinencijska kriza (sindrom) — skup psihi~kih ifizi~kih nelagodnosti i tegoba kod fizi~ki zavisnihnarkomana, kada se prekine uzimawe droge. U zavisno sti odvrste droga i stawa organizma (iscrpqenost, telesna sla-bost, udruène bolesti...) sindrom prate razli~ito te{kasubjektivna doìvqavawa i vidqivi znaci: drhtawe,preznojavawe, muka, povra}awe, gr~ewe, bacakawe, zapoma-gawe... Izuzetno, moè da se zavr{i smrtno.

— Tolerancija — pojava opadawa dejstva droge kod narko-mana, alkoholi~ara, odnosno ovaj „mora“ da pove}a„dozu“, da bi doìveo ranije efekte.

— Unakrsna tolerancija — pojava kada zavisnik, radi pos-tizawa istog ili sli~nog efekta, moè zameniti jednudrogu sa drugom (marihuana - alkohol...).

— Narkoman (zavisnik) — bolesna osoba zavisna od jedneili vi{e droga.

— Narkofil — bolesna osoba koja eksperimenti{e sa droga-ma i nezrelo, egzibicionisti~ki, radoznalo i patolo{kiinducirano postaje ~esto i narkoman, zavisnik od droga.

— Probator — osoba koja doìvqava prva iskustva sa dro-gom.

— Bolesti zavisnosti (toksikomanija = bolesti pona{awa)— sinonimi za bolesti koje uzrokuju zloupo trebe PAS-i(duvan, alkohol, droga...).

— Farmakofilija — sklonost duèvremenom uzimawu leko-va i bez medicinske potrebe, nezavisno od prisustvaPAS-i.

— Farmakomanija — zavisnost od lekova, stvorena usledupotrebe raznih medikamenata u medicinske svrhe.

— Tabletomanija — zavisnost od raznih tableta, pilula.


Rasprostrawenost narkomanija

Narkomanija, „kuga“ HH veka, zlo velikih razmera, {irikorene svuda u svetu i prodire u najrazli~itije uzrasne i soci-jalne grupe, posebno me|u mlade. Razorne zdravstvene,dru{tvene i ekonomske posledice dovele su neke zemqe danarkomaniju ozna~e kao posebnog ne prijateqa, ova postaje„dràvni neprijateq broj 1“ (SAD, Egipat...). Nema pouz-danih podataka o broju narkomana u svetu i kod nas, pa je prak-ti~no nemogu}e pratiti u~estalost i ra{irenost narkomani-je. Ilegalna proizvodwa, trgovina i upotreba drogaonemogu}avaju sva longitudinalna istraìvawa, individual-na i dràvna. Za sagledavawe ra{irenosti ove pojave ko ristese: numeri~ki i drugi podaci o le~enim narkomanima, reg-istri u policiji o narkomanima (u~inili neko krivi~nodelo) ali i procene. êsto se koristi, u gorwu svrhu, i cenzus(popis) registrovanih slu~ajeva u vanbolni~kim ibolni~kim ustanovama, policiji, zatvorima i socijalnimslu`bama. Podaci ovako dobijeni, o broju i sociodemograf-skim obele`jima narkomana, zavise od rada i aùrnosti odgo-varaju}ih slu`bi, stawa wihovih evidencija... Ovi podacisluè kao osnov za procenu broja narkomana u odre|enoj sre-dini i u odre|enom vremenu. Procewuje se da u svetu ima300—400 miliona narkomana. Iskustvo je pokazalo, naprimer, da svaki le~eni, registrovani, narkoman „nosi“ jo{8—10 neregistrovanih narkomana.

Narkomanija se nesumwivo, {iri u svetu, poprima alar-mantne razmere, a Komisija za droge UN isti~e u svetu imaoko 300—400 miliona narkomana. Neke zemqe tvrde da jedannarkoman (diler — a to je visoki proce nat) u toku godine„ukqu~i“ 7—17 novih narkomana. Velika Britanija je postalanarkomanski centar Ev rope, po broju narkomana (Evropskakomisija 1998). U proseku 20% mladi koriste drogu a mari-


huanu ~ak ko riste 16-ogodi{waci, skoro 40%. PosleBritanije droga se najvi{e koristi u Republici Irskoj i uHolandiji, a najmawe u Portugaliji. Najvi{e se koristi mar-ihuana i sinteti~ke droge — ekstazi i amfetamin („spid“).Heroin u Evropi koristi oko 1% stanovni{tva. Ilegalnikanali droga su sve ~e{}i preko Albanije.

Cvetaju kriminal i trgovina drogom

Ramu{ Haradinaj zna kako da se ophodi prema svojimzamqacima u nemirnoj ju`noj srpskoj pokrajini Kosovo iMetohija i zna {ta oni èle da ~uju. Nekada{wi gerilac,instruktor bodi-bildinga, izbaciva~ u no}nom klubu i ratniheroj postao je premijer jer je svoje pristalice opioobe}awima o skoroj nezavisnosti. Ostaje otvoreno pitawekako }e to funkcionisati u glavnom gradu Pri{tini i celojpokrajini koja ima 2,1 miliona stanovnika, gde Srbi iAlbanci stoje jedni naspram drugih sa isukanim ma~evima.Kosovo i Metohija, ~ije stanovni{tvo ~ini 88 odstoAlbanaca i po {est odsto Srba i pripadnika drugih mawina,moè da preìvi samo zahvaquju}i novcu iz inostranstva,radu na crno i krijum~arewu. Cvetaju samo kriminal i trgov-ina drogom — i to toliko da su nema~ki istraìteqi pokra-jinu zvali #evropskom Kolumbijom“. #Albanija je bilaEldorado za heroin i kokain u proteklih 8 godina, jer je izatoga stajala dràva“ (S. Beri{a, biv{i predsednik Albanije— 15. 08. 05).

Putevi droge

Balkan, a samim tim i Srbija, zbog svog geografskogpoloàja, je tranzitna zemqa u kojoj se droga distribuira.Jedan pravac je transferzala koja ide od Bliskog istoka gdesu najve}i proizvo|a~i heroina, a to su Pakistan,Avganistan i Turska, dakle sav heroin koji kre}e ka zapadnoj


i centralnoj Evropi prelazi ili preko Bugarske ili prekoSrbije. Drugi pravac ide... albanska mafija, koja je veomadobro organizovana u evropskim i svetskim okvirima. Tako sevr{i lagerovawe heroina, naj~e{}e na na Kosovu ili uBugarskoj, a zatim se distribuira po ~itavom svetu. #Cvetaju“kriminal i trgovina drogom i na Kosovu — i to toliko da sunema~ki istraìteqi pokrajinu zvali #Evropska Kolumbija“(Rajnher Merkur, Bon). Marihuana naj~e{}e dolazi izAlbanije, gde se organizovano gaji. Kod nas je zbog svojihosobina veoma cewena na trì{tu pod nazivom #albanka“, zarazliku od #doma}ice“ koja se uzgaja kod nas, ali nije tako#kvalitetna“. [to se, pak kokaina ti~e, on na na{e trì{testiè iz Ju`ne Amerike preko zapadne Evrope... iz Slovenije,Hrvatske, Bosne...

Slika 8. Putevi droge preko Crne Gore

U Be~kom sedi{tu UN, u februaru 2005. je tzv. #Honlea“ukazala na pove}anu aktivnost kriminalnih grupa ukrijum~arewu narkotika. Pove}an je {verc kokaina i hero-ina. Evropu brine albanska mafija (BETA). Odràna je


tre}a me|unarodna konferencija #Balkanski gradovi pro-tiv droge.“

Marko Nicovi}, predsednik me|unarodne policijske aso-cijacije za borbu protiv droge (INEOL), predsednik nevla-dine organizacije #unija bezbednosti“, je na konferencijiizneo podatke: #preko Balkana pro|e 95 odsto opojnih drogaod Sredweg i Bliskog istoka ka Evropi i daqe prema SAD iKanadi... Procewuje se da se u drogama obr}e oko 1500 mili-jardi dolara zbog ~ega krijum~ari mogu da uti~u ne samo napoliti~are, novinare, kongresmene, ve} mogu da pomeraju~itave regione. Na{ region je najugroèniji jer se dodiruje-mo sa Kolumbijom u srcu Evrope, Kosovom i Albanijom.Albanska mafija u svakom trenutku raspolaè sa tri do~etiri tone droge koja ~eka isporuku kupcu koji naru~i droguiz Zapadne Evrope...“

Na{a narkomanska situacija ima svoju posebnost —nalazimo se na „putu droga“ iz proizvo|a~kih zemaqa istoka(Turska, Avganistan, Iran, Indija, Nepal) prema potro{a~komzapadu; droga se rastura na ovom putu i me|u na{im narkomani-ma; droga se ilegalno proizvodi i u na{oj zemqi; „patolo{kaindukcija“ je velika; droga je prisutna i u {kolama a prisutnaje u urbanim i rural nim sredinama. Procewuje se da uJugoslaviji ima oko 100—130.000 narkomana, a samo u Beogradu30.000. Svaki grad sredwe veli~ine, kao Kragujevac, ima1000—2000 narkomana. Prisustvo narkomana kod nas na ulicinije primetno kao u velikim gradovima Evrope i sveta, gde oniu getima leè na ulicama ili izdvojenom kvartu (Cirih,Wujork...). Toga kod nas jo{ nema, ne pada u o~i.

Dileri droge u svakoj zgradi! Trgovina svim vrstamanarkotika u Beogradu postaje i porodi~ni biznis. Na ulicamatrenutno ima oko 2.000 narkodilera. Za prodaju droge sitni-ji dileri uglavnom koriste iznajmqene stanove diluju izautomobila, kriju drogu po podrumima pa ~ak i u stanovimaprijateqa koji nemaju veze sa kriminalom i koji ne znaju {tase nalazi u torbi koja im je ostavqena par dana na ~uvawe.


Narkomanija je #samoubistvo“

#Heroin ubica“ — previ{e opasna droga da bi se o wojmalo znalo. Ponovimo, najrasprostrawenija droga u nas jemarihuana... droga koja se moè proizvoditi kod nas, odnos-no klimatski uslovi odgovaraju wenom uzgajawu. Ona je popu-larna, naro~ito kod mladih qudi koji misle da je marihuanasamo stimulativno sredstvo...

Ono {to je velika opasnost, kad je marihuana u pitawu,jeste {to ne stvara veliku psihofizi~ku zavisnost, pa se takosti~e laàn utisak da je takva situacija i sa drugim #teìmdrogama“, kao {to je heroin. Me|utim upotrebom heroinastvara se zavisnost koja svakodnevno raste postaju}i bolest odkoje se te{ko i dugotrajno le~i. Naàlost, heroin je kod nassve rasprostraweniji... mi ga zovemo #droga ubica“. Tipi~anje za beogradskog i jugoslovenskog narkomana i gotovo svi onikoji se le~e u na{im specijalizovanim ustanovama za bolestizavisnosti koriste ovu drogu. Dakle, heroinska zavisnostpostala je najozbiqniji problem. Naravno, na na{em narkotrì{tu distribuira se i kokain ali on nije tako popu-laran kod doma}ih narkomana jer je vrlo skup… Nabavqa~idroga su ~esto i #obi~ni qudi“ koji se ubace u obi~ne tur-isti~ke ili #{oping“ ture, nabavqaju drogu i unose je u na{uzemqu... Heroin se #diluje na sitno“ u uli~noj #kvoter“ ili#ter“. Naj~e{}e ga prodaju sami narkomani, razblaùju}idrogu, kako bi do{li do novca i droge za li~nu upotrebu.Upravo su oni naj~e{}i nabavqa~i i dileri droge jer i samipripadaju tom svetu, a wihova zavisnost za drogu ~ini ih nes-posobnim za bilo koji fizi~ki ili umni rad (1.02.)...“

Narkomanija je hroni~no samoubistvo. #Mladost prezireposledice. Oni su radoznali. Ali radoznalost nije kriva {toupadaju u klopku droge, krivo je neznawe. Niko nije poku{aosamoubistvo iz radoznalosti. A narkomanija je upravo to:razvu~eno, otegnuto samoubistvo“. (M. Bulatovi}). Preko 50%


narkomana, u nas, je zaraèno sidom a umrlo je za 10 godina(1985.—1996.) 397 od side, virusnog zapaqewa jetre... mnogi sute{ki telesni i/ili du{evni bolesnici, izolovani provodeposledwe dane u ku}i... Samoubistvo je izvr{ilo 42. Smrt je i„zlatni metak“ — overdozirawe narkomana koje se smrtnozavr{i. Smrt se nije èlela ve} èqa narkomanova da inten-zivnije uìva u blagodetima i iluzijama qubavi i mo}i. Svakegodine bolni~ki se le~i do 600 narkomana, ali je broj vanbol-ni~ki le~enih narkomanima znatno ve}i. Iako postojezakonske obaveze i stru~ni preduslovi — savezni, dràvni reg-istar o le~enim narkomanima, u nas, ne funkcioni{e, pa senema bliì uvid u ovu sociopato lo{ku pojavu.

U Institutu za zdravstvenu za{titu SR Srbije regi -star o uìvaocima opojnih droga je aktivan, ali obuhvatnije potpun, i u periodu 1980—1998. godine je i registro vano2.618 narkomana. Broj registrovanih je rastao po godinama. U1998. godini je bilo narkomana (novih 291) 100 na 100.000stanovnika, odnosno jedan na hiqadu, a 1993. godine je bilo 45narkomana na 100.000 stanovni ka. U Beogradu, od ukupno reg-istrovanih, ìvi 1.663; na le~ewu je bilo mu{karaca 75%, aènskog pola 25%; prose~na starost le~enih narkomana jebila (1998) — 22,5 godine (prema 30/1993); najmla|i su bilidevoj~ica — 10 godina, de~ak — 11 godina.

Narkomanija, svetsko zlo — u dnevnoj {tampi

U svetu, a i kod nas, snaàn talas narkomanije sesmrtonosno {iri, o ~emu svedo~e ~esti novinski ~lanci.Navedimo neke:

„Masovna po{ast opijata desetkuje nema~ku mla dost...droga se prera|uje u tajnim laboratorijama Kosova... i prekoAlbanske narkomafije ubita~no {iri na zapadu...“

„...u Velikoj Britaniji narkomanija se protivno svimpretpostavkama {iri mnogo vi{e u malim mes tima,gradi}ima i selima... ne samo marihuana ve} i opasno {tetne


droge (heroin...)... K. Helavel je os mislio novu strategijuborbe protiv droga „nacion alni nastavni program“ — ranoupoznavawe dece sa {tet nostima droga... u pet godinastarosti... u oblasti Durem... boqe obrazovawe o drogama...policiji zbog droga privedeni, biraju — kazna ili vaspitno-savetodavni kurs... „% se opredelilo za kurs od 600uhap{enih... „kursisti“ nisu ponovo uhva}eni da koristedrogu... najmla|i „kursista“ je imao 13 godina...“

„...narkomanska kuga... u Rusiji je pustila svuda svojekorene... Heroin ulazi u modu menaxera, biznismena... ima okodva miliona zavisnika... svaki osmi |ak je pro bao drogu...droga se prodaje i upotrebqava skoro javno u disko klubovima,no}nim klubovima...“

„...oko 50.000 mladih Ma|ara, petkom i subotom, ko ristimarihuanu, ekstazi ... disko klubovi su glavno mesto za prepro-daju i konzumaciju droga... (otvoreni samo pet kom i subotom)...tranzit droge i doma}i mafija{i... disko nesre}e... redovnihnarkomana ima kao „vikenda{a“...“

„...stanovnici Jemena... (siroma{na muslimanska zemqa,16 miliona stanovnika)... izdvajaju ~ak polovinu prihoda zaomamqivawe... `vakawe gorkog zelenog li{}a... biqke Catha

edulis... dru{tveno zlo... ko{ta zemqu 5,7 miliona dolaradnevno... vi{e od polovine dràvnog buxeta godi{we... “

„...droga je prisutna u ìvotu mladih i u provinci jskimmestima... mladi su ukqu~eni u „civilizacijske trendove“...(Gorwi Milanovac)...“

„...u neposrednoj blizini Negotina... na|ene su triba{tice bujnog zasada indijske konopqe...“

„...u Subotici je u januaru i februaru 1999. godine reg-istrovano u policiji 146 novih preprodavaca i uìvaocadroga... me|u ovima je i 30 sredwo{kolaca...“

„...u Beogradu po~iwu rano da upotrebqavaju PAS-e: u IIrazredu osnovne {kole pu{e; u II razredu osnovne {kole pijupivo; u III razredu osnovne {kole pu{e mari huanu; a ~ak30—40% mladih je do{lo u dodir sa dro gom...“


„...heroin u paketi}u iz Hondurasa i LSD u pismu izHolandije... doma}e podzemqe uspostavilo je veze sa krimi-nalcima u inostranstvu... novi pravci i na~ini pribavqawadroge... kokain u „plo~ama“ i „kamenu“... zaplewen unovobeogradskoj po{ti...“

„...Zeta, nekada plodna ravnica Crne Gore... pretvorena u{vercersku oazu droga... iz Albanije droga kre}e za Hrvatsku,Sarajevo, Evropu... mladi se ukqu~uju u „novi svetskiporedak“... „vaqaju“ drogu a mnogi i uìvaju...“

#... droga je u Crnoj Gori svuda i na svakom mestu... na trgov-ima, u {kolama, kafi}ima... Heroin i marihuana pristiù unajve}im koli~inama iz Kuksa i Bajram Curija u Albaniji, asintetska droga ekstazi iz Pono{evca kod \akovice, gde se, poprocenama stru~waka nalazi najve}a fabrika ekstazija uEvropi. Kokain #stiè“ u Crnu Goru pomorskim i vazdu{nimputem... Daqa distribucija ide prema Republici Srpskoj, fed-eraciji BH i Beogradu... i daqe u Evropu. #Globalni odgovordrogama“ je u periodu 1999.—2004. istraìvao ra{irenostnarkomanije i ustanovio: u Crnoj Gori postoji 31.528 uìvala-ca droga... Dileri u uniformama...“

„...u gorwem poni{avqu ima mnogo proizvo|a~a mari-huane... zasadi na napu{tenim wivama... otkriveni krijum~ariimali spremqenu drogu za preko 100.000 ma raka... najve}akoli~ina otkrivena na podru~ju Bele Palanke...“.

„...ekstazi je „u trendu“, laboratorije rade i kod nas. Una{im {kolama |acima se nudi i prodaje marihuana i sin-teti~ke droge u obliku tablete... retko teè — skupqe droge,heroin, kokain... Dileri su „mravi“, biv{i u~enici.Kriminalisti~ka policija kontroli{e {kole, edukuje decu,nastavnike...“

„...tri vojnika, pripadnika Vojske Srbije na odsluèwuvojnog roka u Kur{umliji uzgajali su marihuanu na obaliMirni~ke reke koja jednim delom prolazi kroz kasarnu...Marihuana i vojnici proizvo|a~i su otkriveni. Istraga je utoku (10.03.).“


#...pripadnici bezbednosno-informativne agencije usaradwi sa upravom za borbu protiv organizovanog kriminalai sekretarijatima unutra{wih poslova u Srbiji, od 1. januarado 1. septembra, zaplenili su drogu u vrednosti 2.454.000 evra.BIA saop{tava da je zapleweno 35,8 kilograma heroina,kilogram kokaina, 26,8 kilograma marihuane i 96 kilogramaamfetamina (604.500 tablete). BIA je zaplenila i 240.140kutija cigareta...“

#u vojsci se, danas, konzumiraju sve vrste droga. Vojniciuglavnom koriste marihuanu, ekstazi, razne pilule ali i hero-in i kokain. Od predozirawa umro je vojnik (08.05) u kasarni.Svaki dvadeseti vojnik je heroinski zavisnik. Na{a vojska neupra`wava narko test regruta, {to se u svetu ~ini.

Odeqewe za suzbijawe narkomanije beogradske policijesvakodnevno se bavi pitawima: Kako spre~iti narkomaniju?Kako vaspitavati i edukovati decu? Kako prese}i kanale{verca droge i kako dilere droga staviti iza re{etaka?Zemunski klan, koji je godinama bio glavni snabdeva~ droge,vi{e ne postoji, ali na beogradskim ulicama i daqe se okre}uvelike koli~ine narkotika. Novi Zemunci su nanarkotrì{tu.

Idealno mesto za dilere su {kole. Droga se ne prodajesamo u blizini {kola ve} i u {kolskim dvori{tima. Drogudileri, nimalo naivni, deci najpre daju za xabe. \aci lakonasedaju veruju}i da im ne}e biti ni{ta ako je probaju, alivrlo brzo postaju redovne mu{terije lokalnog dilera i takonastaje za~aran krug. U osnovnim {kolama najvi{e se prodajemarihuana, dok se u sredwim ve} rastura heroin i sinteti~kedroge — kao {to su ekstazi i amfetamin-sulfat. Odnosno spid,koji je odli~na zamena za mnogo skupqi kokain. Kanali zanabavku droge su ostali tradicionalni, tako da se droga idaqe nabavqa ustaqenim kanalima iz Turske preko Bugarske,Makedonije, zatim sa Kosova kao i iz Albanije preko CrneGore. Pakovawe droga je razli~ito: heroin se pakuje uprovidne PVC kesice ili u sjajni papir unutar paklice ciga-


reta: marihuana i ekstazi se prodaju u kesicama, a tabletepakuju kao pez bombone...

Zbog prevelike koli~ine droge, koja se prodaje po beograd-skim {kolama od pre dve godine zapo~ela je i akcija {kolskipolicajac. Ovi spre~avaju prodaju droge u~enicima iodràvaju predavawa za nastavnike, roditeqe i deci na temuborbe protiv narkomanije.

Odeqewe za suzbijawe narkomanije beogradske policijepostiè vrhunske rezultate iako su i sami policajci uvelikom riziku jer su dileri veoma opasni i uglavnomnaoruàni i ne prezaju da u~ine sve samo da ne budu uhap{eni.De{avalo se da hiv-inficirani narkodileri poku{aju daugrizu policajce, a ne biraju ni sredstva da kompromituju ovuslu`bu. Stoga policija traì da se celo dru{tvo ozbiqnopozabavi problemom narkomanije i da policiji pruìpodr{ku u borbi na spre~avawu prodaje droge. Izneti sadràjrada beogradske policije na suzbijawu prodaje droga imaveliku informativno-edukativnu vrednost i za rad OKO-a usvakoj na{oj op{tini (9.03.).“

„...carina je u 2004. kod nas, zaplenila vi{e od 400 kgraznih vrsta droge.“

#...Vrawe na #Balkanskom putu droga“ i policajcidileri... Od tri policijska inspektora koja su radila nasuzbijawu narkomanije, dvojica su uhap{ena zbog posedovawa iprodaje narkotika... Stru~waci procewuju da ~ak 65 odstonarkotika koji stiù iz Azije, prvo moraju da pre|u prekoKosova, a neki od wih javno tvrde da, na primer, u VelikomTrnovcu, selu pored Bujanovca, u svakom momentu ima najmawetri tone droge, spremne za daqu distribuciju...“ (03.05).

„...selo Sivac u op{tini Kula ima vi{e od 200 heroinskihnarkomana. Narkomani su mladi}i i devojke starosti od 16 do25 godina... Niko ne radi a svi se drogiraju... (04. 06.)“


Uzroci narkomanija

Narkomanija je poznata od davnina, nije obele`je samoovog veka. I danas se droga tradicionalno uzima u nekimzemqama Azije, Ju`ne i Centralne Amerike. U evropskoj kul-turi, i kod nas, narkomanija je bila vrlo retka. Narkomani subili stariji, ugledni, radno ceweni pojedinci, drogu su uzi-mali sami, skriveno i naj~e{}e posle upotrebe nekog leka, izgrupe opijata. Naj~e{}e su to bili lekari, apotekari,zdravstveni radnici koji su i lako dolazili do droge.Me|utim, omladinski hipi pokret, {ezdesetih godina ovogveka, — „sukob generacija“, generi{e i od tada se epidemijski{iri Juvenilna narkomanija — bolest om ladine sveta, ibogatih i siroma{nih zemaqa, podgrevana gotovo legendarn-im verovawima, zabludama da droga ima natprirodnu mo} i da~oveku pro{iruje duhovne vidike...

Narkomanija ugroàva svakoga ~oveka u toku ìvota.Krize dru{tva, odnosa u porodici i dru{tvu i bespu}a, prazn-ina i bespomo}nost, ìvotni tempo i neizvesna budu}nostgeneri{u kontinuirana strahovawa, nepodno{qivu realnostmodernom ~oveku koju svako rado otklawa nekom drogom,barem i za kratko. Uvek je aktuelan i ve~iti sukob „principazadovoqstva“ i „principa realnosti“. Razmimoilaèwa napodru~ju tuma~ewa uzroka narkomanija su ogromna. Nekiuzroke vide u krizi dru{tva. Qudska pro{lost je bila ispu -wena krizama, za koje su qudi koji su ìveli u vreme krizemislili da je na pomolu propast sveta. Ali svet se ne moènikada osloboditi krize i mora se nau~iti da mladi krizusavladaju bez droga, {to velika ve}ina osoba i uspeva. Govorise da je narkomanija genetski uslovqena, sekundarna, kod pri-marno psihi~ki poreme}ene, asocijalne osobe, {to je i biloopravdano kada je narkomana bilo malo, malo onih koji se pro-tive svim vrednosnim sistemima dru{tva.


Reagovawa i pona{awa svake osobe odre|uju sinhrono bro-jni faktori — genetski, somatski, psiholo{ki, socijalani,od nosno psihi~ki ìvot (doìvqavawa, stremqewa, èqe...).Ne mogu se prihvatiti mi{qewa da je samo ra doznalost mladeosobe, koja istraùje, testira okolinu i sebe, proba drogu itako raste i dozreva. Uzrok narkomanije je sloèn a samo zboguvek prisutne qudske radoznalosti, ne postaje se bolesnik,narkoman. [irewe droga, ponuda sama od sebe, ne moè dageneri{e endo-epide mijsku dimenziju narkomanije.

Uzroci narkomanija su multifaktorijalni, sloèni, a uliteraturi se isti~u naj~e{}e slede}i faktori: bi olo{ki(medicinski) — uzimawe droga je bolest ili simptom nekogpsihijatrijskog poreme}aja. Genetika i neurotransmiteri(dopamin, serotonin, endorfin...) su osnov u genezi narko-manija; psiholo{ki — uzimawe droga je vezano za posebnostrukturisanu li~nost i so ciolo{ki — dru{tvene okolnostiprvenstveno generi{u narkomaniju, uzajamno deluju}i sabiolo{kim i psiho lo{kim ~iniocima. Nema jedinstvene kom-prehenzivne (sveobuhvatne) teorije o uzrocima nastankanarkomanije, nije poznat jedinstveni uzrok pojave zavisnos-ti a verovatno ga i nema, nego do nastanka narkomanijeverovatno dovodi kompleksna situacija, klima u kojoj budu}inarkoman odrasta i ìvi. Ipak svi uzro~ni faktori se mogusvrstati u ~etiri grupe, kako to navodi — N. Vu~kovi}.1. Radoznalost — nesigurna, neuskla|ena i emotivno nesta-

bilna osoba: — èli da smawi mrzovoqno — depresivno ose}awe,— èli da poboq{a funkcionisawe,— èli da smawi pritisak sredine, — èli da se ose}a prijatno i samouvereno.

2. Nesigurnost u porodici — odbacivawe, zanemariva we,nedostatak jednog roditeqa, preterana o~ekivawa, alko-holizam u porodici...

3. Psihopatolo{ki poreme}aji — narkomanija je simptomprimarno afektivnih poreme}aja, poreme}aja li~nosti,


neuroza, psihopatija ili psihoza.4. Nau~eno pona{awe — navika (habitacija) na prve prih-

vatqive efekte droga (prijatnosti, raspoloèwe, zadovo-qstvo, euforija).

Trofaktorska geneza narkomanije

Opravdano se istraìva~i, ove sociopatolo{ke po javepitaju da li je uop{te mogu}e jedno op{te teorijskoobja{wewe za sve tipove narkomanija, za sve tipove uìvala-ca droge, kojima je zajedni~ko samo uzimawe droge adru{tvene okolnosti, motivi i o~ekivawa su vrlo razli~iti.Ipak, upro{}eno re~eno, kod Juvenilne narkomanije, uvekuzro~no interakcijski deluju tri kru cijalna faktora — ado-lescentna li~nost, sredina i droga (slika 1).

1. Adolescentna li~nost — period biopsihosocijalnograzvoja (11—25 godina) u kome osoba nije vi{e dete a nije nizrela, odgovorna li~nost. Ovo je period rasta, raz voja isazrevawa — uskla|ivawa telesnog, emotivnog, nagonskog,socijalnog i intelektualnog razvoja, i pe riod podlo`nostibrojnim uticajima (dobri i/ili lo{i) sredine, vr{waka,pomodarstva, zloupotreba. Svako preìvi ovaj period ìvota,period odrastawa, pun brzih psiholo{kih, fiziolo{kih isocijalnih promena i problema. Problemi su univerzalni aove prati: do sada, preterana osetqivost, napetost,poti{tenost ili preterani optimizam, svojeglavost, padsamoocewivawa, povi{ena samosvesnost, èqa za samostal-no{}u, èqa da se separira, bunt protiv konvencija, vrednos-ti i autoriteta, kobna radoznalost i èqa da se bude uo~en,da bude prihva}en od grupe, pa shodno tome dolazi i adekvatnoobla~ewe, kin|urewe, afektirawe, smeh... Neuskla|enostèqa i mogu}nosti, unutra{wi ne mir i ìvotna nesigurnostteraju mlade u svet fantazija.


Treba puno razumevawa roditeqa, nastavnika i oko line za„tin“ godine, za formirawe zdrave, odgovorne, radne iuskla|ene li~nosti. Mladima je danas neupo redivo teè negoprethodnim generacijama — bore se u dru{tvu bez jasnoutvr|enih pravila i pozitivnih uzora. Zbuweni i rastrzani,izme|u onoga {to je po ro diteqima dobro i onoga {to sezbiva u dru{tvu iska zano vladaju}im vrednosnim simbolima,ne mogu i ne znaju kome carstvu da se privole. Agresija navire,sukobi su neizbe`ni i sa sobom i sa okolinom. Droga je odavnopostala „hemijska proteza“ ra{timovanog oblika komu-nikacija mlade generacije. Na vidiku, sumrak autoritetaroditeqa usmerava mlade u gang, a grupa vr{waka u svetunovca i profita, postaje „vrhunsko boànstvo“, „obe}anazemqa“ za druèwe, za emotivnu bliskost, za sigurnost, pa i zanepromi{qeno ukqu~ivawe u psiholo{ki za~arani trougao —cigare ta, alkohol, droga. Sigurno da genetska podlo`nost nanekvalitetne emotivne odnose u poro dici i negativni utica-ji {ire socijalne sredine pove}avaju rizik da mlada osobauplovi u svet droga.

Kobna radoznalost, napetost, iscrpquju}a straho vawa,patolo{ki induktori (narkomafija, dileri), bek stvo izsveta realnosti u svet bez konflikata i prob lema, èqa zasamomeditacijom i èqa da se pro{ire duhovni vidiciotvaraju put u ìvotni pakao. Deca pakla su sa nama. Pomodnitrend je otvoren za sve, ali mora se re}i da radoznalost nijealibi (opravdawe) za uzimawe droga, ve} samo za one kojiimaju u sebi duboku depresivnu i egzisten cijalnu prazninukoju moraju da popuwavaju zadovoqstvima, odnosno drogom kojatreba da izravna neravnine du{e po bilo koju cenu.

2. Sredina — uà i {ira, determini{e socijalno zdravqei pona{awe mlade generacije pa i problem ati~no pona{awe.Dehumanizovana dru{tva, novac, profit i vlast i materijal-ni uspeh po svaku cenu gen eri{u otu|enost, razne sociopato-lo{ke pojave pa i narkomaniju. Neki mladi nemo}ni da mewa-ju ne{to na boqe, boqu sada{wost i izvesniju budu}nost,


reaguju pasivizacijom do povla~ewa iz dru{tva. Uzrokunarko manija kumuje i dràvno shavatawe teìne ove so -ciopsiholo{ke pojave, pa i politika i dràvne mere za wenospre~avawe i suzbijawe. U nekim dràvama (Ja pan, Tajvan,Singapur) kontrola droga je potpuna i uspe{na. Ipak, porod-ica je svemu osnov, pa i narkoma niji.

Porodica — odnosi u porodici se ubrzano mewaju, wenaza{titna i vaspitna uloga je sve „tawa“. Nema savr{enihroditeqa niti recepata za odgajawe dece. Svako dete je naneki na~in posebno kao i wegova poro dica i sredina u kojojìvi. Dete odrasta u zadovoqnu i prilago|enu osobu kadawegova porodica i sredina iza|u u susret wegovim bazi~nimpotrebama (qubav, nega, za{tita, pohvala...) i od malih noguzauzima pozi tivan stav prema ìvotu, pa i prema PAS-ima, stav koji kroz ceo vek repetira. Ipak, trì{na privre-da usmerava roditeqe prema zaradi, sticawu dru{tvenog iprofesionalnog statusa i materijalnih dobara a qubav premadeci i qubav dece roditeqi kupuju pomodnom obu}om, ode}om...êsto pro|e i neka godina pre nego {to bri`ni roditeqiprimete da im se dete odlu~ilo za hemijske {take — pu{i, pijeili se drogira. I ovakva porodica lako mlade okre}e i heroji-ma ulice, filma, crne hronike u {tampi. Ovakvi mladi mewa-ju dan za no}, „diskuju“ i traè „|avola“. Mladima se tako pot -kopavaju emotivni i moralni temeqi, pa se ovi okre}u novimuzorima iz svog socijalnog okruèwa, koje promovi{e nekenove junake i naopaki, obrnuti sistem vrednosti.Disfunkcionalna porodica je embrional no mesto narkomani-je, a roditeqska qubav i privrènost detetu je „vakcina“ zadobro mentalno zdravqe, sna`na za{tita za ovozemaqske opas-nosti, koje vrebaju mlade — droga, alkohol, duvan, sida, sekte...

3. Droga — kolokvijalni svakida{wi naziv za prirodne ive{ta~ke supstance opasne za zdravqe — du{evno, telesno,socijalno, emocionalno i moralno. To je #Anti~ka ve{tica“psihoaktivna supstanca sli~no {e}eru, de luje na neuro-transmitere mozga (dopamin, serotonin...) stvara naviku,


ali droge (nikotin, kokain, heroin...) i zavisnost, kao da se„uvla~e“ u vijuge mozga potpuno upravqaju pona{awem.„Drogirawe“ je prolongirano samoubistvo, „samoubistvo narate“. Droga postaje vrlo traèna roba koja donosi velikiprofit. Narkomafija ~ini sve da ova roba bude traèna i dase do we moè lako do}i. U narkobiznis su ukqu~ene i ile-galne la boratorije {irom sveta i proizvode sve ja~e droge sasna`nim adiktivnim (zavisnim) potencijalom. Ponuda drogase {iri i u na{im sredinama, dileri su prisutni naodre|enom mestu, oko ulaza zgrada sa vi{e stanova, oko {kole,doturaju drogu i tipuju i regrutuju nove `rtve za put pakla, zatragi~an put XXI veka.

Za{to roditeqi ne uo~e rano drogirawe deteta?

Prva iskustva sa drogom se sti~u rano u detiwstvu, ve}u osnovnoj {koli. Deca probaju lepkove, boje, lakove, ispar-qive te~nosti — etar, hloroform, benzin, sledi marihuana idruge druge. Roditeqi, nastavnici ostaju „slepi“... ne videpromene u pona{awu deteta, ili ne}e da vide, rani po~etakupotrebe #gate way“ droga, prvo {to su ove jeftinije, dostup-nije i dru{tveno prihvatqivije (duvan, alkohol pa i marihua-na). Rani znaci agresivnog pona{awa, lo{i porodi~ni odnosikao i druèwe sa vr{wacima koji koriste droge, predstavqa-ju faktore koji sugeri{u da moè do}i do zloupotrebe drogaili zavisnosti od wih.

Posle upotrebe bilo koje droge dete se mewa u pona{awu,izgledu, govoru... a tu su i de~je àlbe — glavoboqa, vrtoglavi-ca, nesvestica... bolovi u trbuhu, gubitak apetita, povra}awe,prolivi, sjajne o~i i rumenilo lica, suène zenice... drhtaweruku, nerazumqiv govor... Odgovorni i pa`qivi roditeqi zasvoje dete uo~avaju i promene u ku}i: dete se dugo zadràva ukupatilu, vodi telefonske razgovore, nerazumqive, ~udne nekenove re~i dete koristi. Iz stana nestaju — novac, vredne stvari,kra|a je osnovno obele`je narkomana jer je droga roba, koja


mora da se plati, ina~e… Dileri tipuju decu iz dobrostoje}ihporodica… tamo gde ima #love“. Ukoliko se ranije uo~e ovi pre-morbidni znaci de~jeg #nesta{luka“, utoliko je verovatno}ave}a da dete ne}e krenuti na put bez povratka… #put pakla“.

Rana borba protiv droga je imperativ, ako èlimo da#spasavamo decu i omladinu“ i tako smawujemo narastaju}u epi-demiju narkomanije u svetu i u nas. Nu`no je {to pre i bez odla-gawa zapo~eti edukativni rad sa vaspita~ima, roditeqima,decom i u~enicima u obdani{tima, de~jim vrti}ima, osnovn-im i sredwim {kolama. Uporedo je imperativno da se osposo-bi grupa vaspita~a koja }e uz superviziju samostalno voditiPsiholo{ke radionice sa decom uzrasta od ~etiri do sedamgodina. U {koli ulogu organizatora edukativnih radionicapreuzimaju psiholozi, kojima pomaù razredni odbori u~enikaza borbu protiv BZ — pu{ewa, alkoholizma, narkomanije.

Strategija obrazovawa mladih ka novom ìvotnovrednosnom sistemu zna~i — razvijati svest dece i omladineka pozitivnim ìvotnim vrednostima i negovati zdravopona{awe, dru{tveno pozitivan karakter. Ovakvim radommogu se o~ekivati, dugoro~no, pad nasiqa, delinkvencijeme|u mladima a mladi }e prihvatiti moralne vrednosti, tol-eranciju i qubav me|u qudima. I deca }e tada u {koli bitibezbednija, fizi~ki i duhovno.

Svedoci smo, na op{tu narodnu àlost, da su ve}ina {kol-skih, pa ~ak i de~jih vrti}a i parkova postala mestaokupqawa narkomana, dilera iza kojih ostaju tragovi odigala do {priceva, a o opu{cima i da ne pri~amo. [ta moètu da #popravi“ samo {kolski policajac.

Razvoj narkomanija

Razvoj narkomanije je, uglavnom, kli{eiran. Ovohroni~no samoubistvo, po~iwe naj~e{}e u doba ado -lescencije, u doba èqa, protesta, snova, ma{te i raz voja.


Mlada osoba po~iwe postepeno i nekako bezopas no, po slobod-noj voqi, da zloupotrebqava obi~no dim marihuane, zatimdruge droge, obi~no heroin, i tako se nastavqa put u li~nu,porodi~nu i dru{tvenu tra gediju. Uvek se razvoj narkomanijaodvija u tri faze:

• Eksperimentalna faza — mlada osoba u razvoju (ado -lescent) povremeno upotrebi drogu, iskqu~ivo u dru{tvu, naùrkama, kada neko istu obezbedi. Nastavqa daqe i u~i kakoda upotrebqava drogu, u~i da pre poznaje poèqne efektedroge, u~i da uìva u efek tima droge, posebno marihuane.Obi~no je uvek po redu zastupqen „Za~arani trias“ — duvan,alkohol, droga. Prijatnosti, olak{ana komunikacija,i{~ezavawe straha i dr. odvra}aju mladu osobu da misli o{tetnim posledicama, ali tu i tamo se javi i ose}aj krivicezbog nedopu{tene i zabrawene igre. Rana detekcija eksperi-mentatora ima dragocenu vrednost za zaustav qawe narkoman-skog procesa.

• Faza redovne upotrebe — adolescent ùdi za drogom,nabavqa je sam, upotrebqava je sve ~e{}e, mewa ranije usvo-jene obrasce pona{awa, zapostavqa higijenu, {kolu, prijate-qe, deluje bolesno, umorno, depresivno, apati~no. Moralnopostepeno degradira (laè, krade, falsifikuje), sukobqava sesa zakonom i kona~no svoju celokupnu aktivnost usmeravaprema drogi, nabavci i kori{}ewu droge.

• Kona~na faza — narkoman je bolesnik (fizi~ki, men -talni, socijalni i/ili moralni), ne moè bez droga, doìvqa-va apstinencijalne krize a droga/e ne pruà vi{e ranijazadovoqstva. Odnosi u porodici su krajwe poreme}eni, nesh-va}en, odba~en, paranoidan (sumwi~av), depresivan, veomaagresivan prema oko lini i sebi, i ne retko poku{ava ili ost-vari samoubi stvo. Posebno tragi~no i àlosno izgledajunarkomani sa uznapredovanim psihi~kim promenama(psihoorgan ski sindrom, „ha{i{ demencija“...).


Posledice narkomanija

Posledice narkomanija su uvek mnogostruke. Tragi~na jei zla sudbina svakog narkomana, jer droga uvek o{te}ujefunkcije tri osnovna mo`dana bloka za usagla{avawe i inte-grativno delovawe (kognicija, ko nacija, emocije) pa je i du{a(èqa, misli, ma{ta, da rovitost...) narkomana, pored tela,razorena, {to gen eri{e mnogobrojne, akutne i/ili hroni~ne{tetne posledice:

— O{te}uje zdravqe — (telesno, du{evno i socijalno) iuzrokuje preranu smrt narkomana (oboqewa jetre, sida,oboqewa mozga...). Uvek su prisutni raznovrsni du{evnii emocionalni poreme}aji. Svake godine umre velikibroj mladih osoba (narkomana) ali ìvote gube inedu`ni qudi od narkomana.

— Generi{e kriminalne radwe — svaka evidencija iliosuda povezana sa drogom je doìvotni ìg — krajwenegativan, nepovoqan za uspeh, kvalitet ìvota i iz -glednu budu}nost.

— Stvara finansijske probleme — drogirawe je skupo,treba sve vi{e i vi{e novca, i retko ko moè to da is -finansira bez kriminalnih radwi.

— Uni{tava dru{tveni ìvot — druèwa narkomana sureducirana na „narkomansku subkulturu“, me|usobno sedruè, imaju zajedni~ki ciq (droga), nezainteresovaniali su i neprivla~ni za zdrave devojke, mladi}e.

— Uni{tava budu}nost — narkomanu je ruinirana svakaperspektiva, svaka profesionalna vrednost i krajwedegradiran porodi~ni ìvot. Pove}ava stopu smrtnostiza 6-20 puta...

— Narkoman za volanom ugroàva sve u saobra}aju — uVelikoj Britaniji svaki deseti voza~ izme|u 17 i 30 god-ina starosti vozi automobil pod uticajem droge — 75% su


uzimali marihuanu, a 10% heroin pre vo`we automobila.Marihuana ima isto dejstvo kao alkohol na voza~a i zatose traì od vlade da se uvede narkotest kao alkotest zavoza~e. Raste broj voza~a pod dejstvom droga. U telima~etvrtine poginulih u saobra}ajnim nesre}ama na|eni sutragovi droge. Svaki deseti poginuli pe{ak, putnik bioje pozitivan na drogu. Vi{e je bilo poginulih, u sao-bra}ajnim nesre}ama, pod dejstvom droge nego alkohola(37:27), za odre|eni vremenski period istraìvawe(DET), javqa Dejli Telegraf.

Klasifikacija i fenomenologija narkomanija

Nekada su eksperti SZO zavisnost od PAS-i delili na:te{ke (velike) toksikomanije — opiomanija, kokai nomanija,alkoholizam i kanabizam i lake (male) toksi komanije —tabakizam, kofeizam, teizam, eteromanija, tabletomanija.Ova podela nije bila prakti~na i nije bila korisna a stvar-ala je mnoge nesporazume me|u od govaraju}im stru~wacima.

Kriterijumi za klasifikaciju narkomanija surazli~iti, pa zato postoji i vi{e klasifi kacija:

1. Prema tipu zavisnosti — savremena podela zavisno stiod PAS-i, eksperata SZO, bazira se na: vrsti droge, vrstizavisnosti i stvarawu tolerancije. Ova podela jeprakti~na za brzo odre|ivawe tipa zavisnosti, odnosa ~ovekai droge i za populaciona istraìvawa. Priloèna tabela,pokazuje tip za visnosti od droga.Tabela 3.

Tip zavisnosti od droga

Zavisnost Fizi~ka Psihi~ka Tolerancijazavisnost zavisnost

Heroinska ++ ++ ++Barbituratna + + +Alkoholna + + +


Nikotinska + + +Amfetaminska 0 +/++ +Kokainska 0 ++ 0Kanabis +? +/++ 0Kat 0 + 0Halucinogeni 0 +/++ +Lepila i rastvara~i 0 + +

2. Prema razlozima uzimawa droga — obuhvata kategorijusomatskih bolesnika i nedefinisanu grupu osoba koja upotre-bqava drogu, pa se pojavquje:

— Opravdana narkomanija — obuhvata bolesnike sa jakimbolovima, primorani da stalno uzimaju sredstva zaumawewe bolova (terminalni stadijum raka...),

— Nastavqena narkomanija — prva upotreba droge je bilaza le~ewe (terapijska), za suzbijawe nekog bola, ali nekeosobe, posebnog mentalnog sklopa, nastavqaju da upotre-bqavaju drogu radi „uìvawa“,

— Primitivna narkomanija — upotreba droga radi pri jatnosti, olak{awa, lagodnosti...

3. Prema fenomenologiji — postoje ~etiri naj~e{}a pato -lo{ka pojavna oblika narkomanija, prema MKB-10 (SZO):

— akutna intoksikacija (trovawe),— problemsko (rizi~no) uzimawe droga (narkofil),— {tetna upotreba, zloupotreba (Abuzus),— zavisnost od droge (adikcija).

4. Prema po~etku, razlozima i sociokulturnim utica -jima — narkomanije mogu biti:

— Klasi~na — „primarna narkomanija“ — retka pojava kodrizi~nih profesija (lekari, apotekari, medicinske sestre) ibolesnika sa te{kim bolovima. „Profesion alna narkomani-ja“ ostaje dugo neotkrivena, a ovi narkomani ne postaju~lanovi narkomanske subkulture. Nabavka droga je (bila)legalna, vrlo retko ilegalna. Opravdana uzimawa droga,


uglavnom narkotika, i do bro profesionalno funkcionisawenarkomana nisu generisali posebnu dru{tvenu reakciju, paovi narko mani ostaju dugo u ovoj razvojnoj fazi narkomanije.

— Juvenilna — „nova narkomanija“ — masovna pojava, en -demoepidemijska hemijska zavisnost mladeì, velike konta-ganioznosti (prenosivosti). Razvija se i odràva narkomans-ka subkultura. Droga se nabavqa ilegalno, reakcije dru{tvasu èstoke.

Klasi~na i adolescentna narkomanija

M. Antonijevi} (i sar.) je priredio komparativni pre-gled ove dve grupe narkomana--------------------------------------------------------------------------------------Klasi~ni narkoman Adolescentni narkoman--------------------------------------------------------------------------------------Osoba sredwih godina 1 Osoba mlada, (prete`no) neformirana --------------------------------------------------------------------------------------Profesija razna 2 U~enici sredwih {kola--------------------------------------------------------------------------------------Sporadi~na pojava 3 Epidemija--------------------------------------------------------------------------------------Upotrebqava morfin 4 Upotrebqava sve, heroin,i derivate opijuma marihuanu, razne kombinacije--------------------------------------------------------------------------------------Upotrebqava visoke 5 Upotrebqava relativnodoze droge niske doze, u po~etku.--------------------------------------------------------------------------------------Apstin. sindrom snaàn 6 Apstinen. sindrom blag--------------------------------------------------------------------------------------Na~in upotrebe droge 7 Pu{ewe, oralno(pu{ewe, oralno, (u po~etku)u{mrkavawe, injekciono).--------------------------------------------------------------------------------------


Po~etak uzimawa 8 Po~etak uzimawa drogedroge je vezan za je vezan zaorganska oboqewa, radoznalost, grupnusna`ne bolove, pripadnost ioperacije prijatnosti--------------------------------------------------------------------------------------#Solo“ upotreba droge 9 Grupna upotreba--------------------------------------------------------------------------------------Droga je dostupna na 10 Droga je dostupnalekarski recept (i ilegalnoilegalno)--------------------------------------------------------------------------------------Retka su krim. dela 11 êsta su krim. dela

Vrste, dejstva i podela droga

Droga je bilo malo, do pre nekoliko decenija, koje su mogleda uzrokuju zavisnost, a u ovo na{e vreme prakti~no je nemogu}epobrojati sve PAS-e koje se danas upotrebqavaju za postizawebrze lagodnosti, smirewa i prijatnosti. Koriste se danas, ugorwe svrhe, ne samo klasi~ne, prirodne droge, ve} polusin-tetske i sintet ske droge koje u ve}em broju proizvodi farma-ceutska industrija ali i mnoge tajne hemijske laboratorije{irom sveta, pa ~ak i mnoga sredstva {iroko upotre bqavana uindustriji ili doma}instvu — razni organski rastvara~i, razneboje, lakovi... Sve PAS-e (droge) zakonski mogu biti:

— legalne — kontrolisane i oporezovane (alkohol, duvan...),— legalne — izdaju se samo na lekarski recept,— ilegalne — zakonski zabrawene (kanabis, heroin, ko kain).

SZO je sve PAS-e, prema dejstvu, podelila u 4 osnovnegrupe (1961 i 1971) a to su: depresori CNS-a, stimulansi, halu-cinogeni i kanabis.


I. — Depresori CNS-a

Depresori su najmnogobrojnija grupa droga — sniàva,paralizuje aktivnost CNS-a (otuda i naziv) i mnogo sekoristi u medicinske svrhe, od analgetika do opijata. Ovugrupu droga ~ine:

— narkotici — opijum, opijati i opioidi — otklawajusna`no telesni bol, uspavquju i generi{u euforiju,

— analgetici — umawuju ili uklawaju telesne bolove,— hitnosedativi — umiruju, opu{taju napetost, uvode u

san i odràvaju san,— lepila i isparqivi rastvara~i.

A — Narkotici — opijum i wegovi derivati smawuju aktiv -nost CNS-a (pomu}ewe svesti, senzorijuma, budnosti), otk-lawaju bol i stvaraju sna`nu euforiju. Tolerancija se brzorazvija, potreba za drogom postaje sve è{}a, zavisnost se,tako|e, vrlo brzo uspostavqa. [iroko kori{}eni uzrokuju inajteè oblike zavisnosti, pose bno heroin. Kao i prirodni, uorganizmu stvoreni en dorfini (enkefalin...) i narkoticiizazivaju dobro raspoloèwe, analgeziju i lagodnost. Efektiovih droga zavise od li~nosti, vrste droga, ja~ine i kvali tetadroga i na~ina upotrebe. Uzimawe narkotika (opi jata)drasti~no o{te}uje porodicu (odnose, materijalni status...) inarkomana koji uvek progresivno sebe unaza|uje (karakterno,mentalno i pona{ajno) i doseè dno, a telesno uvek propada(zapaqewe jetre, sida... smrt od predozirawa) i tako otaqavamu~an i svoj kratak ìvot... Ove opojne droge se zloupotre-bqavaju na razli~ite na~ine: pu{ewe, u{mrkavawe, pijewe i gu -tawe, injekcije, naj~e{}e intravenski, a ovaj na~in zloupotrebeostavqa vidne promene na koì podlak tice („brojanice“).

Intravenska upotreba opijata dejstvuje brzo i dvo -fazno: eufori~na faza — posle kratkotrajnog doìvqajatopline i ubrzawa rada srca, i telesnih senzacija (fle{) nas-


taje iracionalna euforija (vese lost, prenagla{eno zadovo-qstvo, dobro raspoloèwe, bezbri`nost), nestanak straha inapetosti, meditacija, i depresivna faza — pospanost, apati-ja, oteàn i nera zumqiv govor, anksioznost, depresivnoraspoloèwe, strah, muka, ga|ewe, preznojavawe, zenicesuène i pored toga neodoqiva èqa za ponovnim uzimawemdroge. Tako se stvara za~arani „Circulus vitiosus“, put upakao. Ukratko, zloupotreba narkotika generi{e: pospanost,uske zenice, suvo}u usta, vodwikave o~i, crvenilo lica, svrabpo koì, usporenost govora, pokreta, disawa...

1. Opijum — mle~no beli sok, dobija se zasecawem nezrelih~aura maka (Papaver somniferum), sadrì preko 20 alkaloida(morfin, kodein...). Glavne zemqe proizvo|a~i prirodnog opi-juma iz maka su zemqe #zlatnog polumeseca“ Avganistan,Pakistan, Turska, Iran, zemqe „zlatnog trougla“ (Burma,Laos, Tajland). Avganistan postaje ponovo „narkodràva“,proizvodi 87 odsto svetske produkcije opijuma. âk 90 odstoheroina koji se rastura po Evropi poti~e od avganistanskogopijuma. Radikalni talibani striktno su se pridràvaliislamske osude droge, pa je pred wihov pad 2001. tradicijauzgajawa maka bila gotovo prekinuta. Promena vlasti,Ameri~ka intervencija doneli su „kolateralnu {tetu“ — uzga-jawe maka je dozvoqeno a zara|eni novac se koristi za izgrad-wu xamija, xihad... 1,7 miliona gra|ana Avganistana, od 24miliona, direktno je uposleno u proizvodwu droge.Industrija opijuma u Avganistanu je ~vrsto povezana sa karte-lima droge iz Rusije, Irana, Turske, [panije...

Opijum je jedna od najstarijih droga, poznata jo{ uanti~ko doba a upotrebqavana za umawewe bolova i uìvawe.Zloupotreba opijuma {irokih razmera javqa se po~etkom XVI

veka, kada je u Goji (1500) jedan bota ni~ar po~eo da gaji mak apreko kolonizatora ova kul tura i zloupotreba opijuma se{iri u sve zemqe Dalekog istoka.

Prirodni alkaloidi opijuma su osnovna siro vina za polus-intetske opijate (heroin) i neke lekove. Opijum se guta (opi-


ofagija), u{mrkava, `va}e, pu{i (najvi{e na dalekom istoku)i unosi injekciono. Na Dalekom istoku pu{i se ritualno — lula,{tap od bambusa, grupa. Opijum tako popravqa raspoloèwe,psihi~ki tonus, generi{e sawarewe, ali brzo posle pu{ewastiè umor, neraspoloèwe, pospanost pa ovo skupa traì iponovno pu{ewe i tako se uspostavqa za~arani bolesni krug(„Circulus vitiosus“) i kona~no se razvija otupelost, mr{avost,smrt. Na{i narkomani od opijata najvi{e koriste sirovi opi-jum prire|en u obliku plo~ica — „opijumska poga~a“.

2. Opijati — prirodni i polusintetski derivati opijuma(morfin, kodein, heroin, heptanon...) su ~esto zlou -potrebqavane opijatne droge ali su ~esto kori{}ene i kaolekovi za suzbijawe bolova, ka{qa, za spavawe. Opijatnedroge su jedini narkotici koji izazivaju „fiziolo{ku glad“ isna`nu patwu zbog wihovog odsustva iz organizma. Ova sredst-va su dostupna medicinskom osobqu pa je zato, nekad i bilonarkomana me|u zdravstvenim rad nicima. Wihova upotreba umedicini se danas strogo i zakonski kontroli{e. Naj~e{}ekori{}eni i zloupo trebqavani opijati su:

— Morfin — najva`niji i prvi u ~istom obliku dobijeniprirodni alkaloid opijuma (1806), prototip narkoti~nedroge, moè se, kao i drugi alkaloidi opijuma, dobiti i sin-tetskim putem. îst morfin je u obliku belih igli~astihkristala, kristalnih komada ili pra{ka, rastvorqiv uvodi. Ima sna`no analge ti~no dejstvo, pa se upotrebqava umedicini, u hirur giji za suzbijawe bolova (kod te{kih prelo-ma, {oka...) i u terminalnim stadijumima bolesnika sa jakimbolovima (rak). Medicinska upotreba Morfina protiv bolo-va brzo stvara zavisnost i toleranciju, tzv. jatro genu morfi-nomaniju (Iatros-lekar). Danas se sve vi{e morfin zamewuje umedicini sinteti~kim neopijatskim analgeticima. Dvofaznodelovawe morfina se zavr{ava depresijom a ova je punasamooptuìvawa, ose}awa krivice i suicidalnih ideja.Morfinska za visnost (psihi~ka i fizi~ka) se brzo stvara, atako|e i tolerancija, pa morfinoman moè i mora uzeti i


200—500 puta ve}u dozu nego {to je terapijska doza.— Heroin — polusintetski derivat morfina, izolovan

pre sto i vi{e godina (1874), kao zamena morfinu a tvrdilo seda ne stvara zavisnost. Evropa je bila pre plavqena pilulamaiz Kine, od 1910 do 1930. godine (tzv. zlatni zmaj, magi~nitigar, brzi kow). îst heroin je beli pra{ak, gorkog ukusa,rastvorqiv u vodi, lako se me{a sa bra{nom, talkom i{e}erom. Narkomani ovu drogu pu{e, u{mrkavaju ili injek-ciono koriste. Ima dva do tri puta ja~e analgeti~no dejstvood morfina i eu forija je sna`nija.

Heroin je droga koja sklapa doìvotno „poznanstvo“ sanervnim }elijama koje ina~e „gutaju“ prirodne neurotrans-mitere zadovoqstva, sre}e, energije — endorfin i enkefalinei stvaraju magi~na ose}awa zadovoqstva, sre}e i otklawajusvaki bol. Ako izostane heroin nastaju fiziolo{ki apsti-nencijalni sindrom, jer nervne }elije naviknute na heroinne}e i ne mogu da koriste te prirodne „hormone sre}e“ —endorfin i enkefalin. Depresija, apati~nost,razdra`qivost, labilnost odlaze samo pri uno{ewu heroinau organizam. Miligramske koli~ine droge moraju sepove}avati za puni efekat — pa je „zlatni metak“ ~estaposledica ovog psihofizi~kog pakla.

Heroin je opasna „tvrda“ droga koja stvara brzo sna`nuzavisnost i apstinencijalnu krizu. Zavisnost od heroina —heroinomanija generi{e moralnu depravaciju, primitivnuagresiju i te{ka krivi~na dela (razbojni{tva, ubistva) ilisamoubistva. Heroinomani, ne retko, umiru od predozirawajer je razlika izme|u efektne i smrtne doze vrlo mala.Apstinencijalna kriza je sna`na, zastra{uju}a za heroino-mana, pa droga vi{e nije stvar zadovoqstva, ve} nu`nost da seizbegne kriza.

— Metadon (heptanon) — sintetska droga opijatskegrupe, upotrebqava se u obliku injekcija, tableta, kapi i~epi}a. Stvara zavisnost, blagu euforiju, i moè da kupira ap -sitnencijalnu krizu sna`nih opijata (heroin, morfin), pa se


koristi kao tzv. supstituciona terapija ovih zavis nika.Metadonski program odràva, legalizuje i {iri narkomanijui prate}e kriminalne radwe (trgovina, falsifikovawerecepata, obijawe apoteka) i stvara „narkogeta“, doìvotne„metadonce“. Savezna komisija za opojne droge (1985) jezabranila upotrebu metadona u vanbolni~kom tretmanunarkomana (ambulanta, dispan zer...), posle alarmantnog poras-ta broja jatrogenih metadonskih narkomana. Kratkotrajna sup-stituciona terapija metadonom je dozvoqena samo u bolnica-ma, najvi{e do 14 dana. Nekada je kod nas bilo znatno mawenarkomana a danas ih je previ{e pa treba smawiti {tete.

3. Opioidi — sintetska grupa opijata (metadon, talwin...).Ovaj termin u savremenoj literaturi ozna~ava sve PAS-e(prirodne, polusintetske i sintet ske) koje deluju preko opi-oidnih receptora, dopaminske zone mozga.

B — Hipno-sedativi — velika grupa PAS-i, umiruju}asredstva (barbiturati, benzodiozepini, hipnoti~ka sredst-va, alkohol...) generi{u pospanost, umirewe i prijatnopopu{tawe napetosti, a mogu osloboditi „ko~nice“ putemdejstva na mozak i uzrokovati apstinencijalne smetwe.Wihovo dejstvo na nervni sistem je sli~no de jstvu alkohola.Ukratko, zloupotreba hipnosedativa generi{e: nerazumqivgovor, pro{irene zenice, teturawe, odsustvo koncentracije,zapadawe u san... Veoma se mnogo ove PAS-e upotrebqavaju umedicini i samoinicijativno zloupotrebqavaju od mnogihgra|ana, i to u obliku tableta, koje uzrokuju tzv. table-tomaniju. Ve}ina ovih lekova se mogu kupiti slobodno una{im apotekama.

1. Barbiturati — najve}a i najva`nija grupa sinteti~kihhipno-sedativa. Upotrebqeni su prvi put u medicini 1903.godine (Verona) a veruje se da je do sada sinteti zovano preko2.500 raznih vrsta. Tro{e se masovno, svakodnevno u medici-ni, sami ili u kombinaciji sa drugim lekovima za uklawawebolova, za smirewe, za spavawe, za epilepsiju... Ovih prepara-


ta ima preko 80. I oni su lekovi izbora za le~ewe epilepsije,za ublaàvawe i spre~avawe raznih bolova, za anesteziju uhirurgiji, a deluju kratko — do tri sata (penthonal...); sredwedugo — tri do {est ~asova (seconal...) i dugo — {est do 24 ~asa(luminal...). Barbiturati stvaraju jaku zavisnost (psihi~kai fizi~ka), toleranciju i apstinecijalnu krizu, poprestanku uzimawa droge. Zloupotreba barbi turatnih lekovaje ra{irena pa se ~esto javqa akutno trovawe, stawe sli~nopijanstvu — razdra`qivost do agresivnosti, smeh ili pla~,govor nejasan, hod nesigu ran, pospanost... Mogu}i su i smrtniishodi. Ina~e, barbiturati su u mnogim zemqama uzrocite{kih tro vawa i sredstva poku{aja ili ostvarenogsamoubistva, ~esto u kombinaciji s alkoholom ili drugimdepreso rima CNS-a. Dugotrajnu upotrebu barbiturataprati hroni~no toksi~no o{te}ewe mozga —razdra`qivost, zbuweno pona{awe, agresivnost, emocional-na nesta bilnost, smetwe govora, smetwe koordinacije pokre-ta, intelektualna deterioracija (pogor{awa)...

2. Trankvilizeri („mali umiriva~i“), anksiolitici —umawuju unutra{wu napetost, razdra`qivost, ublaùjuemocionalne reakcije i ne dovode do pospanosti, iako posred-no boqe re{avaju nesanicu nego hipnotici, a deluju iantikonvulzivno i relaksiraju}e na mi{i}e. Ovi lekovi,naro~ito iz grupe benzodiazepina („pilule za smirewe“) seenormno koriste u svetu, najvi{e u Ev ropi, i kod nas(bensedin, apaurin, leksilium, diazepam, de metrin, nobrium,tavor...) pa se odgovorno tvrdi da bo gate zemqe utro{e vi{enovca za „male umiriva~e“ nego 67 siroma{nih zemaqa zacelokupnu zdravstvenu za{titu (M. Lader). Bensedin, odnosnodijazepam (generi~ko neza{ti}eno ime) je prvi lek, i kod nas,na listi kori{}enih lekova, kupuje se slobodno u apotekama amladi ga neretko koriste zajedno sa alkoholom, {to moè dabude fatalno usled depresije centra za disawe. Apotekarskaustanova Beograd mese~no prodaje vi{e od 50.000 kutija bense-dina. Duà upotreba ovih lekova stvara zavisnost


(psihi~ka i fizi~ka), toler anciju i apstinencijalnu krizu— napetost, nesanica, razdra`qivost, drhtawe...

3. Tabletomanija — ozna~ava uzimawe razli~itih lekova,bez medicinske potrebe, u obliku tableta ili draèja ipostaje moderna BZ-i savremenog dru{tva. Mnoge osobe uovovremenoj ìvotnoj trci svakodnevno uzimaju, piju raznetablete, draèje — lekove za umirewe (apaurin, bensedin,demetrin...), lekove protiv bolova (fenalgon, plivadon,kofecetin...), lekove za regulisawe sna (fenobarbiton,speda...) i postepeno pove}avaju dnevne doze, stvaraju naviku ikona~no pravu zavisnost. „Pilule sre}e“ postaju „medikament-na pro teza“, bez koje ne moè dan da pro|e, tabletoman posta-je „bolesnik lekova“.

Lek je roba, ponuda je ogromna, razlozi za kori{}ewetableta su mnogostruki: bolovi, razdra`qivost, nesanica...Evropqani koriste najvi{e lekove protiv stresa, zaopu{tawe („mali umiriva~i“) a Amerikanci najvi{e tro{eamfetalimske, stimulativne lekove jer im kultura traìsavr{enstvo, biti najboqi... Lekovi se uzimaju za sve isva{ta, „Nova moda“ i farmaceutske reklame svojihproizvoda stvaraju novu epidemiju koja postaje sve teì iopasniji problem. Ove supstance dovode do ose}awa samopouz-dawa, voqe za rad, boqeg intelektualnog funkcionisawa, aliposle privremene stimulacije u drugoj fazi generi{uneraspoloèwe, depresiju, apatiju, letargiju, malaksalost,bezvoqnost, ve{ta~ku nesanicu... Nema tu rada, energije, kon-centracije nu`ne za u~ewe, intelektualni rad. To daju zdravisan, fizi~ke aktivnosti, bavqewe sportom...

4. Lepila i isparqivi rastvara~i — lepkovi, boje,lakovi, lako isparqive te~nosti (eter, hloroform, benzin...)i narkoti~ni gasovi (etilen, acetilen...) se koriste za narko-tisawe u grupnim seansama mladih osoba. Zloupotreba ovihPAS-i je ra{irena me|u {kolskom decom i ~esto je uvod zanarkomaniju. Mogu}a su akutna trovawa — euforija, uzbu|ewe,promenqiva ose}awa, vrtoglavica, agresivnost, smetwe govo-


ra, ne siguran hod, a zavr{ava se mukom, povra}awem i amne -zijom (nese}awe). Ova akutna opijenost je sli~na alkoholnompijan stvu, ali traje kratko. Sva ova, udisajna, inhalacionasredstva uzrokuju psihi~ku zavisnost i toleranciju. Duàupotreba trajno o{te}uje mlad organizam, tkiva mozga,ko{tane srì, jetre i bubrega. Porodica „boluje“, dru{tvotrpi agresivno delinkventno pona{awe mla dog narkomanakoji obi~no i prelazi na druge droge.

II. — Psihostimulansi

Psihostimulansi su droge koje prevashodno stimuli{uCNS — podiù bazi~no raspoloèwe do euforije, pove}avajumentalnu i op{tu aktivnost, odràvaju bud nost, uklawajuumor, uz primetno smawewe apetita i telesne teìne. Ovesupstance dovode do ose}awa samopouzdawa, boqeg intelektu-alnog funkcionisawa, ali posle privremene stimulacije udrugoj fazi generi{u neraspoloèwe, depresiju, apatiju,letargiju, malaksalost, bezvoqnost, ve{ta~ku nesanicu...Nema tu rada, energije, koncentracije nu`ne za u~ewe iintelektualni rad, za zdravi san, fizi~ke aktivnosti,bavqewe sportom...

Primarni psihostimulansi (amfeta min, kokain, ben-zedrin...) deluju primarno preko CNS-a a sekundarni stimu-lansi (kofein, nikotin, kat) deluju primarno na simpati~kinervni sistem, pa pos redno na CNS. Brojna sredstva, ovegrupe, se relativno nekontrolisano tro{e u svakodnevnomìv otu (za uklawawe umora, depresije, klonulosti...).Sportisti se nekada dopinguju ovim sredstvima, uo~itakmi~ewa. Kokain, amfetamin i neke sintetske droge, ovegrupe, mogu uzrokovati preveliku uzbu|enost i kratkotrajnidu{evni poreme}aj. Ove supstance lako dovode samo dopsihi~ke zavisnosti pa apstinencijalni simptomi su zatoograni~eni na prolazno ose}awe umora, napu{tenosti, izda-jstva i ose}awe utu~enosti. Ukratko, zloupotreba hipnoseda-


tiva generi{e: pro{irene zenice, preteranu fizi~kuaktivnost, preteranu govorqivost, preteranu veselost,rasprave oko svega i sva~ega, sumwi~avost i agresivnost,gubitak apetita, povi{ewe pulsa i krvnog pritiska.

Psihostimulansi su, tako|e, i naj~e{}e legalne i opore-zovane, kori{}ene droge (duvan, kafa, ~aj) a ilegalne ko kaini amfetamin su klasi~ne „uli~ne droge“.

1. Kokain — alkaloid `bunaste biqke koka, koja raste napadinama Anda a enormno se gaji u zemqama Ju`ne Amerike.Stanov nici Ju`ne Amerike vekovima `va}u li{}e Kokabiqke — kao lekovito sredstvo, kao stimulans i kao sredstvo zasmawewe umora i gladi. Koka biqka iz Jave i Perua sadrìmawe kokaina, ali vi{e aromati~nih uqa, te se koristi zaizradu bezalkoholnog pi}a „Koka-kola“. Prera|eni kokain,izolovan iz „koke“ ili sintetizo van, je beo prah, koji senaj~e{}e u{mrkava, re|e pu{i, pije rastvoren u vodi ili unekom alkoholnom pi}u ili upotrebqava injekciono. Efektidroge nastaju brzo: kod pu{ewa za nekoliko sekundi; kod injek-cija za jedan mi nut a kod u{mrkavawa za tri minuta. U orga-nizmu se kokain lako metaboli{e pod dejstvom enzimapseudoho linesteraze i 50% se u toku prvog sata razgradi, aliwegovi metaboliti se izlu~e mokra}om tek 24—36 ~asova,posle uno{ewa u organizam. Najve}i svetski centri zaproizvodwu kokaina su u Ju`noj Americi — Kolumbija, île,Bolivija...

Kokain je izuzetno sna`na droga i droga nepredvid qivogdejstva. Stvara, za kratko vreme, sna`nu psihi~ku zavisnost, samogu}im apstinencijalnim kri zama, iako neki istraìva~iosporavaju fizi~ku zavis nost. Izuzetno je skupa droga,„Aristokratska droga“, ali se „isfabrikovao“ (1986) metam-fetamin (krek, met, spid — kokain siroma{nih) — mo}ni stim-ulans koji na or ganizam deluje na isti na~in kao i kokain. Ovasintet ska droga, jeftinija od kokaina, trenutno izazivaeuforiju, „eksploziju“ ~ula i agresivnost, a doìvqajiuzbu|ewa traju duè. Upotreba ove droge u Americi se {iri


kao {umski poàr, naro~ito u ruralnim oblastima (Ajova) gdekrek „kuvari“ prave u tajnim laboratorijama. Koristi se kokapasta — pu{i se sa duvanom ili kanabisom, odnosno pije u ~aju.

Akutno trovawe kokainom, usled predozirawa, je ~esto iodvija se u tri faze: euforija — psihomotorni nemir, smeh,logoreja (velika pri~qivost), ose}awe preterane fizi~ke,psihi~ke i intelektualne mo}i, neumorna aktivnost i seksualnapohotqivost; haluci nantna faza — razdra`qivost, uzne-mirenost, opti~ke (re|e akusti~ke) halucinacije (~ulne obmane),osobito „liliputanske“ i hapti~ke halucinacije (po koì i is -pod koè mile insekti, sitne ìvotiwice) i depre sivna faza —te{ka depresija, apatija, usporena svaka aktivnost...

Hroni~ni korisnik kokaina — „kokeros“ je upadqiv —bled, asteni~an sa zelenim zubima, uvek kijavi~av (nos„curi“), nazebao a ima tupe glavoboqe, strah, depresiju,anksioznost, paranoidnost i brojne li~ne i socijalne prob-leme. Obi~no ima i perforaciju (proboj) nosne pre grade, a neretko i epileptiformne napade, gr~ewa i napade sli~neepilepsiji. Uvek su kod ovih o{te}eni bubrezi, srce ièluda~no-crevni sistem.

2. Amfetamin — najpoznatija i najmo}nija sintetskadroga, otkrivena 1887. godine, izuzetno opasni stimulansCNS-a — daje snagu (jako crpi organizam), pove}ava budnost,izaziva euforiju. Poznati su brojni amfetaminski analozi(benzedrin, efedrin, ritalin, preludin, obedial...) sa istimali kvantitativno razli~itim dejstvom. Amfetamin se{iroko koristio za le~ewe depresije, gojaznosti, sr~anogbloka..., sve do 1946. godine. Zloupotre bqava se putemu{mrkavawa, gutawa i injekcija.

Ova droga uklawa umor, vra}a raspoloèwe do euforije,subjektivno pove}ava snagu a smawuje apetit. Amfetaminpravi #mo`danu oluju“ pa narkoman svesno doìvqava snagu da#besni“ u du{i i telu, ali kona~no i ova oluja ostavqa pusto{:ubrzan rad srca, povi{en pritisak, glavoboqu, proliv, impo-tenciju... Snaga i energija ne dolaze iz droge ve} iz organizma


koga droga „siluje“ da koristi sve raspoloìve snage i svojerezerve. Zloupotreba amfetamina i wegovih analoga je veli-ka. Posebno Amerikanci koriste stimu lantna svojstva amfe-tamina jer wihovo dru{tvo traì „savr{enost“, odnosno bitinajboqi u gotovo svim ìv otnim ulogama, a {to je,prizna}ete, nemogu}e. Psihi~ka zavisnost se brzouspostavqa, tolerancija raste vrlo sporo a po prekidu uzi-mawa droge nastaje klasi~ni ap stinencijalni sindrom — uvekprisutna depresija, letar gija (pospanost), umor, te{ke no}nemore i suicidalne ideje, pa su ~esta i samoubistva.Amfetamin je samo „jin“ hemijskog kruga pakla u koji se ulaziuz pomo} ekstazi pilula. Wegov „jang“ parwak ~ini heroin,kokain, LSD...

Reakcija na amfetamin je individualna pa su mogu}a pre-dozirawa i akutno trovawe — crvenilo ili bledilo lica,pomodrelost, psihomotorni nemir, pove}ana govorqivost,ìvahnost, konfuzija, smetwe disawa, ubrzani rad srca, viso-ka temperatura, drhtawe, gr~evi, koma i kona~no smrt.Hroni~an amfe taminski narkoman propada zdravstveno, soci-jalno i ekonomski — razdra`qiv, zbuwen, promenqivog raspo-loèwa, ne spava, bez apetita, mr{avi do kahek sije, ekstrem-no agresivan i sklon nasilni~kom pona{awu. Te{ka i ~estakomplikacija zloupotreba ove droge je „Amfetaminska psi-hoza“ — ludilo progawawa, sli~no odgovaraju}oj klini~kojslici {izofrenije.

3. Kat — sveè li{}e biqke Catha edulisse vekovima idozvoqeno `va}e ili priprema u vidu ~aja u zemqama isto~neAfrike i Arabijskog poluostrva (Somalija, Kenija, Jemen...).Alkaloid kata (kathion) deluje sli~no amfetaminu: odràvabudnost, smawuje strah, ublaùje glad, podiè raspoloèwe,ìvahnost, komunikacije u grupnim seansama... Dugotrajnaupotreba ove droge o{te}uje usnu dupqu (desni, zube...), radsrca, krvni pritisak, polnu mo}... nekada uzrokuje i smrt kodstar ijih osoba.

4. Ekstazi — sinteti~ka „disko“ droga, „nova roba“ za


mafiju, hemijski koktel energetskog amfetamina i ha -lucinogenog LSD-a. Korisnici ekstazija ose}aju povi{enoraspoloèwe i snagu, bezbri`nost, spokoj stvo i bliskost saqudima oko sebe, radi ~ega se i kon zumira u grupi. Ova diskopilula, „droga za jednu no}“, je raspametila i pokloniketehnomuzike, osvaja mlade na rejv-koncertima, gde normalna izdrava osoba ne moè da izdrì enormni pritisak glasne, iri-tiraju}e viso kofrekventne, elektronske, ve{ta~ke muzike iekstravagantni „lajt{ou“. I ovo senzorno bombardovaweraznih ~ula, jakim draìma, intenzivira doìvqavawa,ma{tu, emocije, asocijacije... i drogirani, mladi ple{u u„suludom“ ritmu do zore, razdragano i opu{teno, retko zas-tanu da se zagrle ili zaneto zacere.

Slika 9. Ekstazi je lako nabaviti, a ko{ta negde mawe od jedne fla{ice koka-kole


Ekstazi pulule remete biohemijske procese u nervnim}elijama, o{te}uju neurotransmitere zadovoqstva (dopamin,se rotonin) odnosno trajno o{te}uju neurone i tako se posleponavqanih upotreba ove droge stvara neuro-fiziolo{kaosnova za doìvotnu depresiju. U zemqama Evrope, posebnou Nema~koj i Velikoj Britaniji, svake godine umre desetine idesetine mladih „disko“ narkomana. Rano je uo~eno da no}nezabave uz glasnu elek tronsku muziku i „ekstazi kultura“imaju izrazito komercijalan ciq, dobit klubova, odnosnovlasnika a nepopravqive {tete za tinejxere.

U opticiju su i nove, mo}ne, posebno opasne sintet skedroge (led, „an|eoski prah“...), razli~ito nazi vane u argojeziku narkomana.

III. — Halucinogeni

Halucinogeni su heterogena grupa droga koja uzrokujepromene u opaàwu, raspoloèwu i mi{qewu, odnosno,prevas hodno uzrokuje vizuelne ~ulne obmane (iluzije, haluci -nacije) a re|e i poreme}aje drugih ~ula (sluha, mirisa, dodi-ra). Dejstvo ovih droga je razli~ito, a zavisi od doze, motivaza uzimawe, o~ekivawa i okruèwa. U mawim dozama mewajuraspoloèwa, ose}awa, opaàwa, mi{qewe, stawe svesti a uve}im dozama uzrokuju delirantno-psihoti~ne poreme}aje,radi ~ega se ove droge i nazivaju jo{ psihodeli~ne ilipsihomi meti~ke droge, odnosno droge koje imitiraju psihoze(ludila). Sve ove droge uzrokuju sloène psiholo{ke efekteukqu~uju}i natprirodne doìvqaje — „druge sve tove“ iraznovrsne ~ulne obmane. Doìvqaji, u tim stawima, subizarni, zastra{uju}i, {to se zove „lo{e putovawe“ (bad trip).

Ukratko, zloupotreba halucinogena generi{e: drhtaweruku, znojewe, neregularno disawe, porast krvnog pritiska,~ulne obmane (halucinacije) — ~uje i vidi ono ~ega realnonema, ukus i miris su poreme}eni. Ludilo je prisutno.

U ovu grupu droga dolaze — halucino geni (LSD, psylocibin,


DMT...); psihodeli~ni amfeta mini (mescalin, MDMA/Extasy,MDA...); disocijativni anestetici (PCP – Phencyclidin,

PCE...), ali i lekovi antiholinergici (atropin, scopolamin),antiparkinsonici (akineton, artane, procipar). Marihuana,ha{i{ i alkohol, ako se uzimaju duè i u ve}im koli~inama,uzrokuje psi hodeli~ne pojave.

LSD (dietilamid lizergi~ne kiseline) — sinteti~kadroga (proizvedena 1938) kori{}ena u psihijatriji za le~ewepsihoza (ludila), alkoholizma i poreme}aja li~nosti.Poku{avano je da se hroni~ni tok ovih bolesti preok rene uakutnu burnu psihoti~nu epizodu, a ove je ina~e lak{e le~iti.Nije se uspelo. Tako|e se ovim prepara tom poku{avalouzrokovawe tzv. „model psihoza“, pa je tako u istraìva~kimlaboratorijama „ma~ka pani~no beàla od mi{a“.

Ovu drogu koriste mladi, eksperimenti{u sa ira -cionalnim u tzv. „selfanalizi“ i doìve da dubqe li~no videsebe, jasnije, pronicqivije — svoje Jastvo (Ja kao subjekt).Reagovawa na ovu drogu zavise od osobina li~nosti, o~eki-vawa i uslova pod kojima se droga upo trebqava. Iskusninarkomani, vo|e „tripa“ obja{wavaju i pomaù da se doìviprijatnost. LSD „trip“ po~iwe 15 minuta posle peroralneupotrebe (do dva ~asa) sa znacima nadraàja simpati~kognervnog sistema, (znojewe, muka, ga|ewe, {iroke zenice,povi{ena temperatura, povi{eni krvni pritisak) i za timkarakteristi~ne promene ~ulnih doìvqavawa — ~uje{umove, zvukove, glasove znatne ja~ine (~uje zvukove prirode,{um li{}a, hodawe udaqenih ptica po snegu...), saop{tava da„~uje boju“, „vidi zvuk“. Doìvqava se boja okoline kaoìvqa, izrazitija; doìvqava se preuveli~avawe svega u spo-qwem svetu (sebe samoga, delova tela), stvari („jedan jastuk sepretvara u milone jastuka“); doìvqava se da sve u okolini„pliva“, da se kre}e. Sve ovo prate ekstremna raspoloèwa(smeh-strah), dezorijentacija u prostoru, vremenu, iluzije ihalucinacije (retko) su uvek bizarne, karikaturne slike. Sveove traje dva do 12 ~asova.


LSD se povremeno koristi za psihodeli~na doìvqavawa,doìvqavawa ludila, u razmacima od nekoliko nedeqa dovi{e meseci. Psihi~ka zavisnost je slabo izraèna, nemafizi~ke zavisnosti, nema apstinencijalnih kriza. Mnoginarkomani koji su vi{e puta doìveli ovaj „trip“, doìve iopasne psihi~ke poreme}aje zbog upotrebe LSD-a a ovi mogubiti: Akutna pani~na reakcija, akutna psihoti~na epizoda(tipa {izofrenije) i hroni~na izmena li~nosti. Dugotrajnahroni~na upotreba LSD-a uzrokuje te{ke psihi~ke smetwe,koje se klini~ki mogu ispoqavati kao: ludilo veli~ine,depresija, paranoidno ludilo, impulsivno-kompulzivniporeme}aji ili mentalna konfuzija. Dokazano je da LSD ima iteratogena svojstva — a {to generi{e nakazno potomstvo, mal-formacije u porodu, osobito uro|eno i{~a{ewe kuka.

Poseban specifikum upotrebe halucinogena, a naro~itoLSD-a je „flash back“ fenomen — pono vno javqawe svih, ili deladoìvqaja danima, mesecima pa i godinama posle posledweupotrebe LSD. Traje kratko, nekoliko sekundi, obi~no posleja~eg uzbu|ewa ili uzimawa neke droge, naro~ito marihuane.

IV. — Kanabis

Indijska konopqa je izvor ove grupe droga. To je grmolikabiqka i javqa se u tri oblika (Canabis sativa, Canabis indicaiCanabis ruderalis) a sadrì preko 460 poznatih supstanci (ter-pene, alkaloide, stereole...) i preko 60 kanabinoida. Osnovnaaktivno deluju}a supstanca je kanabinol — THC (tetrahydrocan-abinol) i u zavisnosti od koli~ine deluje blago eufori~no,sedativno i/ili halucinogeno. Ova konopqa je opisana u Kini(2737. p. n. e.) u doba Shen Nunga. Iz Kine „prelazi“ u Indiju,Severnu Afriku i tamo se {iroko koristi. U Evropu je donoseNapoleonovi vojnici (oko 1800), na povratku iz Egipta.

Kanabis se enormno uzgaja u Maroku, umesto p{enice, jersiroma{tvu treba skupqi proizvod. Zapadna {tampaAlbaniju naziva „narko Meka“ jer je po isporuci kanabisa


druga u Evropi (posle Maroka). Dobri klimatski usloviomogu}avaju dve ètve, konopqe, godi{we. Albanskim putemstiè u Evropu 80% ukupnih koli~ina narkotika. Albanci surazvili posao sa gruzijskom i jermenskom mafijom, za heroini potisnuli Tursku „bratiju“. Dra~ pa Evropa, ro|acima gas-tarbajterima za distribuciju. Novac ogromni se sliva u rukebosova, koristi se za finansirawe terorizma, politi~kolobirawe „nacionalno pitawe — {ifra droga“ (pi{e london-ski Ekonomist) — 02/99.

Najpoznatije droge kanabisa su marihuana, ha{i{ i uqeod ha{i{a a proizvode se iz raznih de lova ove iste biqke.Ove droge su postale veoma popu larne kod dana{we tehnogen-eracije, jer su, navodno, bezazlene. Dejstvo droga i sporedniefekti zavise od doze, na~ina upotrebe, iskustva, struktureli~nosti, aktuelnog psihi~kog stawa i ambijentalnih uslovaupotrebe. Mogu uslediti mnogobrojni neèqeni efekti,nikako tipizirani, iako se odre|eni fazni razvoj efekatauvek o~uva (faza uzbu|ewa AE, faza opu{tawa AE, faza zama-rawa). „Juzeri“ (korisnici) marihuane i ha{i{a tvrde dapostaju opu{teniji, vedriji, dru{tveniji, ali kratko pa se„xoint“ ponavqa, stvara zavisnost, osnova za druge droge.Ukratko, zloupotreba droga kanabisa generi{e: hroni~niumor, crvene, zakrvavqene o~i, nesanicu, nesigurnu ori-jentaciju u prostoru, op{tu zapu{tenost, neodgovornost...

Ove, zelene trave „zaborava“ nisu nimalo bezazlene,opu{taju ali vreme nom otupquju i narkotizuju uìvaoce iposredno onesposobqavaju za obavqawe svakodnevnih obavezai svoje delatnosti, ukratko, zloupotreba kanabisa je mno-gostruko {tetna:

— mewa strukturu i funkciju li~nosti (slabi pa`wa, kon-centracija, pam}ewe, u~ewe…),

— uzrokuje adverzivne reakcije (pani~na stawa, psihoze...)— „otvara vrata“ za druge droge,— o{te}uje T. }elije i smawuje odbrambene snage orga -

nizma,


— redukuje nivo testosterona i pad seksualne mo}i,— pove}ava broj udesa, saobra}ajnih nesre}a...

1. Marihuana — naj~e{}e kori{}ena droga, PAS-a, poslealkohola i duvana i wena zloupotreba ima pandemijskerazmere. Upotreba marihuane je samo prva stepenica ka jo{ve}im zlima heroin, kokain… Hipi deca marihuaninog cveta,koji su {ezdesetih godina digla pobunu protiv „ideologijepasivnosti i bezna|a“, preko no}i su postala hemijska deca,bez nade da }e do~ekati zdrava kraj adolescencije... u{la su ucarstvo narkomanije, pakao obeleèn sa tri Z — zabava,zarada, zaraza. Mladi èqni novih senzacija i novih iskus- tava „poteù“ lako ovu drogu a pop muzi~ari, slikari, piscitraè u marihuani ve{ta~ku stimulaciju za svoje kreacije. Uàrgonu naivne mladosti prozvana je „bebi droga“, ali ovajpseudonim je osmislila narkomafija da privu~e mlade koris-nike, budu}e narkomane.

Brojne zablude prate ovu drogu — bezopasna, lako se moèosta viti, pove}ava seksualni interes, mawe {tetna od du -vana… Marihuana stvara psihi~ku zavisnost i amotivacionisindrom, a nekada uzrokuje i ludilo. Upotreba po~iwe ponagovoru vr{waka, li~ne nesigurnosti, èqe da se dokaè, dase doìvi novi doìvqaj, ili radi „bega“ iz stvarnosti, prob-lema... Marihuana otvara put drugim drogama, smawuje seksual-nu mo}, o{te}uje tele sno zdravqe vi{e nego duvan, ima sedamkancerogenih materija i ~etiri puta vi{e smole, pa su plu}naobo qewa, rak... veoma ~esto prisutne posledice dugotorajneupotrebe ove droge. Utvr|eno je ~ak da marihuana za tri mese-ca o{te}uje plu}a koliko i duvan za godinu dana. O{te}uje,tako|e, koru mozga — wene sup tilne funkcije, pa se ova droganaziva i „otrov razuma“. Kod predisponiranih, sklonih zaneko du{evno oboqewe marihuana isprovocira ludilo,sumanuto progawawe ~ak i posle dva-tri pu{ewa. Voza~kasposobnost je pod dejstvom droge o{te}ena — refleksiusporeni a procena vremena i udaqenosti je neta~na.

Marihuana se dobija prete`no iz li{}a indijske ko -


nopqe, ali i iz drugih delova biqke — seku se, su{e, mequ ispremaju za upotrebu. Sadrì 1—3% TNS-a, u zavi snosti odvrste konopqe, geografskog podru~ja, klimatskih uslova ina~ina prerade. Naj~e{}e se pu{i u vidu cigareta „xoint“,„stik“, „riger“, a efekti po~iwu 20—30 mi nuta posle pu{ewai traju dva-tri sata i zavise od li~nosti, koli~ine unetog kan-abinola i okruèwa, dru{tva u kome se koristi. Stvarapsihi~ku zavisnost, uzrokuje kompulzivnu, prinudnu upotre-bu a nagla obus tava uzrokuje redukovanu apstinencijalnukrizu — razdra`qivost, drhtawe, preznojavawe, muka,povra}awe, odnosno surogat opijatske krize.

Marihuana izo{trava ~ula (vida, sluha) podiè raspo-loèwe, omogu}ava lak{u kontaktibilnost, komu nikacije irelacije me|u ~lanovima grupe. Dejstva droge se faznodoìvqavaju: Eufori~na faza — opu{tawe, lagodnost,spokojstvo, pri~qivost, pove}ana dru{tvenost, radost, soci-jalna i seksualna dezinhibicija, iluzione pojave..., traje jedando dva ~asa; Faza senzori~ke egzalta cije — preosetqivost,sugestibilnost, napetost, agresivnost, orijentacione smetweu prostoru i vremenu...; Faza pasivne ekstaze — nemo}, eksta-ti~ne vizije sli~ne transu, lucidnost, doìvqavawe li~nihizmena... i Faza sna — traje nekoliko ~asova.

Duà, hroni~na upotreba marihuane generi{e tzv. amo-tivacioni sindrom — gubqewe ambicija, lewost, bezvoqnost,nezainteresovanost, nesanica, smetwe pam}ewa, rasu|ivawa iu~ewa, apatija, letargija.

Marihuana ima i psihodeli~ka svojstva, mogu nastati ite{ki psihi~ki poreme}aji: akutna pani~na reakcija —strah, konfuzija, motorni nemir, depresivno raspoloèwe,paranoidno stawe...; toksi~no deliran tno ludilo — ekstrem-ni strah, visoka temperatura, ne prepoznavawe okoline,nemir...; {izofrena psihoza — kod predisponiranih osobamarihuana ovu bolest isprovocira posle dve-tri godine,naj~e{}e ispoqenu u vidu ludila progawawa. Tako|e{izofreni bolesnik u remisiji, u poboq{awu doìvi novu


akutnu epizodu ludila posle upotrebe marihuane.

2. Ha{i{ — najstarija droga, bogata smolom, sadrì 5—15%TNS-a, dobija se iz cvetova ènske konopqe. Pos toji mnogopreparata, raznih imena u kojima je droga prire|ena zapu{ewe, za pijewe i za jelo, neke pome{ane sa afrodizijacima.U posledwe vreme kri jum~ari sve vi{e nude ha{i{ovo uqe, uobliku dezo doransa sa 35—60% TNS-a, lako je i zakrijum~arewe. êsto se upotrebqava na Orjentu i to Arapskostanov ni{tvo. Polovinom pro{log veka u Parizu je, u umet-ni~kim krugovima, bilo moderno uzimati ha{i{. Postojao je iklub za seanse uzimawa ha{i{a a me|u ~lanovima su bili: [.Bodler, O. Balzak, A. Dima... i dva lekara, pa je J. Moro (lekar)mnogo pisao o ha{i{u a wegovo kapitalno delo „Ha{i{ idu{evne bolesti“ je prevedeno na engleski (1845. i 1973).

Dejstvo droge je progredijentno, razaraju}e — ose}aweprijatnosti, strah, razdra`qivost..., smewuje postepena izme-na li~nosti (pad interesovawa, emocionalna nestabilnost,slabqewe voqe, degradacija...), ence falopatija — nespeci-fi~an sindrom poreme}aja funkcije mozga (intelektualnosiroma{ewe, eksplozivnost, agresivnost, socijalnadegradacija...) i kona~no dugotrajna upotreba generi{eintelektualno propadawe („ha{i{ demencija“), paranoid-nost, zastra{uju}e opasnu agresivnost, epilepti~ne napade ismrt zbog paralize disawa.

Predoziranu upotrebu droge prate psihi~ki poreme}aji:— delirantna, sumra~na stawa — strah, mo torni nemir,pri~qivost i brbqivost (logoreja), halu cina doìvqavawa,sumanutost, agresija, traju nekoliko ~asova ili dana a osobaposle toga se ni~eg ne se}a. Moè do}i do kolapsa, do kome(teàk gubitak svesti) a mogu se javiti i epilepti~ni napadi.

Apstinencijalni sindrom prati prekid uzimawa droge inastaje rano (4—5 ~asova po prekidawu upotrebe droge) ilikasno (3—5 dana), sa brojnim subjektivnim te gobama (nespoko-jstvo, neraspoloèwe, nesanica, gr~evi u mi{i}ima...) iliznacima ludila.


Novodizajnirane sinteti~ke droge

Ameri~ka agencija za borbu protiv droga (DEA) jedevedesetih godina upozorila na pojavu veoma opasnih kombi-nacija razli~itih PAS-i koje se na trì{tu narkomanapojavquje kao ve} poznata droga. Naj~e{}e se javqa kao navod-no ekstazi, metamfetamin, PSP... Dizajnirane droge su sin-tetisane sa ciqem da opona{aju dejstva prirodnih opijata,stimulansa i halucinogenih droga, ali su mnogostruko ja~e odheroina, kokaina i LSD, a time su i toksi~nije.

Mladi ne znaju {ta sve ima u tableti, navodno ekstazi, kojukupuju u nekom klubu ili na rejv ùrki. I ne slute da piju mon-struoznu tabletu koja moè imati neo~ekivane efekte,ukqu~uju}i i smrt kao fatalnu epizodu. Utvr|eno je za mnogesmrti narkomana da je odgovorna supstanca koja se na ulici proda-je sa logom Micubi{i. Sastoji se od supstance PMA (koja se ~estome{a sa ekstazijem), koja ima jak halucinogeni efekat i ~estosmrtni ishod. Uli~no ime joj je „smrt“ i „micubishi double stac“.

Na ulice (1998) je dospela novodizajnirana kombinovanadroga „Sextasy“ koja se koristi u grupnoj sceni seksa... To jekombinacija ekstazija i vijagre, sredstva erektivne slabosti,odnosno amilonitrata („poppers“). #Sekstazi je kombinacijapilula koja veoma brzo deluje i budi neobuzdanu èqu za sek-som. Nova me{avina droga koja je opasna po ìvot postajeme|u tinejxerima sve omiqenija.

To je, u stvari, ekstazi pome{an sa vijagrom. Robert Di~,nema~ki carinik, kaè da se prilikom racija diskoteka sve~e{}e pronalazi ova droga. Ve} 15-godi{waci je uvelikokoriste. Lekari upozoravaju da je ova droga opasna po ìvot,jer moè da izazove napade sli~ne epilepsiji i da dovede doprestanka rada srca.

Farmakolog, profesor dr Ralf [talman, iz Berlinakaè: „kombinacija ove dve supstance veoma je opasna, aposledice za sada nisu sagledive“. Novodizajnirane droge su


najpopularnije kod nas, jeftine, tableta ekstazija ko{ta 300dinara, a ima je u svakoj diskoteci.

Politoksikomanija

Politoksikomanija je „kombinovana zavisnost“ od vi{esupstanci. Narkoman ovde uzima vi{e psihoaktivnih supstan-ci. Naj~e{}e se kombinuju — alkohol, droga, lekovi. Pu{ewe jeuvek „prva stepenica“ u razvoju i ovog vida narkomanije.Skoro da nema narkomana koji prethodno nije pu{io ili pio.„Blaèni duvanski dim“, koji se i povremeno „inkorporira“u metabolizam nervnih }elija, postaje „psiholo{kami{olovka“ za zamewivawe jedne zavisnosti drugom. Tako sestiè do alkohola i do „trave“ i kona~no do kristalno belogpraha (heroina). Tinejxeri ve} znaju da psihoefekat skupe amfe-taminske pilule uspe{no imitira me{avina lekova (bensedin,trodon...) i alkohola. Vo`wa u psiholo{kom „za~aranom krugu“ —cigareta-alkohol-droga, razvija li~nu zavisnost i bespovratnoo{te}ewe centralnog nervnog sistema, mozga i du{e.„Amfetaminski zavisnici“ na rejv ùrkama ~esto uzimaju„male umiriva~e“ (benzodiazepamini) {to uve}ava wihovu psi-hopatologiju. U apstinencijalnoj krizi, tinejxeri ~esto kombin-uju neko „èstoko“ alkoholno pi}e i vi{e tableta nego kada ho}eda se „urade“. Stru~waci koji rade sa mladim narkomanima upo-zoravaju da se politoksikomanija {iri kod nas i da je naj~e{}ikoktel PAS-benzodiazepin, sinteti~ka droga i alkohol. Ovajkoktel deluje otrovnije na mozak od svih droga, ako se posebnouzima. Stradaju sve psihi~ke funkcije — pam}ewe, mi{qewe,inteligencija... i rano i te{ko o{te}ewe jetre.


Smrtnost narkomana i znaci trovawa prema vrsti droga

Zdravqe svakog narkomana svaka droga toksi~no razara,truje pa je wihovo zdravqe, prakti~no, uni{teno a ìvot uvekugroèn. #Prema podacima u SAD-u naj~e{}i uzroci smrtinarkomana su: kokain, heroin, barbiturati, i amfetamin (iwegovi derivati). Fatalne posledice mogu da uzrokuju i drugedroge — halucinogeni, kanabis... {to je zavisno od koli~ineupotrebqene droge“. Smrtnost narkomana u Evropi sedrasti~no pove}ava.

Toksi~na dejstva i rizici zloupotrebe droge

Droga

1. Kokain, amfetaminAkutno trovawe

• visoki pritisak, sr~ana aritmija, visoka temperatura,nezdravo crvenilo,

• akutna psihoza, iluzije i fikcije, halucinacije, parano-ja, èstoka nasilnost, pomawkawe potrebe za jelom,

Hroni~no trovawe • telesna preosetqivost na dodire, stereotipno pona{awe

bez puno razmi{qawa,• napadawe, agresivnost, bolovi, znojewe,• hroni~na kijavica, perforacija nosne kosti

Rizik od smrtnosti• najve}i.2. Opijati

Akutno trovawe• stalna potreba za sedativima,


• neose}awe bolova, emocijalna netakti~nost, sawivost,• mu~nina, povra}awe, gr~evi mokra}nih kanala i bubrega,

kretwe i radwe alkoholi~ara,• slabqewe i pad temperature, ose}aj blokada pojedinih

organa, napu{tawe seksualne aktivnosti.Hroni~no trovawe

• rastrojenost, • poreme}aj rada `lezda s unutra{wim lu~ewem, • tvrda i neredovna stolica, • te{ko izvo|ewe zakqu~aka, prolivi, povra}awe, • najeènost koè, suzewe, zapaqewa nosne sluzokoè.

Rizik od smrtnosti• znatno ve}i.

3. Halucinogeni (LSD, PCP)Akutno trovawe

• vizualne i slu{ne iluzije, halucinacija,• gubqewe li~nosti, nasilnost, • nesposobnost udova za pravilne kretwe, • ponavqawe misli i zakqu~aka, • drmawe i tre{wa udova, • gr~evi u svim delovima tela.

Hroni~no trovawe• vra}awe u pro{lost, • depresija, • doìvqavawe doga|aja iz pro{losti, uìvawe u fik-

tivnim doga|ajima, • iskrivqavawe stvarnosti.

Rizik od smrtnosti• ve}i.


4. Kanabis (marihuana, ha{i{)Akutno trovawe

• popu{tawe uravnoteènosti nervnog sistema, • neuravnoteènost kretwi i fizi~kih postupaka.

Hroni~no trovawe • apatija, mentalna tromost, • gubqewe pam}ewa, • gubqewe mo}i brzog raspoznavawa.

Rizik od smrti• uvek postoji.

Izvor: Report of the International Narcotics Control Board for 1993.

United Nations publication, 1994.

Li~nost narkomana

@ivot je „utakmica“ sa mnogo frustracija, problema iizazova. Ove svakodnevne ìvotne te{ko}e i unu tra{we pro-tivure~nosti qudi, i mladi i odrasli, re{avaju razli~ito,shodno strukturi li~nosti, socio kulturnim... faktorima —neki umno, neki nerazumno, pa poteù za PAS-ama. U svetnarkomana ne ulaze samo „izgubqeni qudi“ i razularenaomladina ve} droge (heroin, kokain) „ulaze u modu“, biznisme-na, politi~ara... Droga postaje zamena za qubav i prijateqst-vo, za rad i kreativnost i kona~no, za sam ìvot.

Mlade, u svetu tehnokratije i birokratije, obuzimaneverica u svoje stvarala~ke sposobnosti, ose}awe du bokesumwe i idejna zbuwenost sve do anarhizma i ni hilizma.Mlada osoba nezadovoqna, napeta, ose}a se kao „muva upaukovoj mreì“. Niko se za to ne ose}a krivim jer nije odgov-oran, svako se krije iza svakoga i to ~ini za~arani krug u komeje mlada osoba ste{wena izme|u dva zida, unutra{wi (nagoni)i spoqa{wi (razna ograni~ewa i manipulacije) i zato je uveku sukobu sa sobom i sa dru{tvom. Izlazi se traè na razne


na~ine, neki to ~ine putem droge, u èqi da sebi olak{ajuunutra{wu napetost, odnosno da postanu slepi i gluvi zaprob leme dru{tva ili boqe re}i, da negiraju to dru{tvo...

Narkomanska populacija ima neke zajedni~ke karak -teristike li~nosti, zajedni~ka mi{qewa, ose}awa ipona{awa, kako pre po~etka upotrebe droga tako, pose bno uodmaklom stadijumu zavisnosti, kada se mewa psihi~ki sklopli~nosti — dobre, marqive, pristojne i tolerantne osobepostaju neuredne, agresivne, sebi~ne barabe. Droga jezlo}udni diktator koji od narkomana stvara marionetu,roba... osobu bez li~nosti i karaktera. „Narkomani su htelida budu an|eli a postali su ìvotiwe.“ ([. Bodler). Brojnifaktori determini{u li~nost narko mana, navodimo neke:

— Strukturni poreme}aji li~nosti — dispozicija genet -ska i/ili ste~ena usmerava odre|ene osobe na put narko-manije. Ste~ena iskustva ukazuju da u istom socio -kulturnom miqeu neko „proba“ drogu i postane narko man,drugi samo proba a tre}i uop{te ne èli da je proba.

— Emocionalno nezrela li~nost — odba~ena, zanemarena,neshva}ena, bez samopo{tovawa, razo~arana u roditeqskognezdo, neuskla|ena, uzvra}a neadekvatne intelektualne iemotivne odgovore na uslove i zahteve sredine, te{kopodnosi svaku frus traciju, lako srqa za drogu, u „torvr{waka“, carstvo ma{te, razumevawa i zadovoqstva.

— Psihi~ki aberantna li~nost — nesigurna, asocijalna,psihopatsko-depresivna, neshva}ena, uvek sa ve}om do zomstraha i napetosti, povremeno jako agresivna prema sebii okolini, traì „sre}u“, zadovoqstva — drogu po svakucenu da popuni svoju depresivnu prazninu.

— Narkomanska subkultura — posebno izmodelirane za -jedni~ke vrednosti, ideje, interesovawa i uniformi saniobrasci pona{awa, vezuje se za drogu i povla~i se izdru{tva. Idealno mesto za okupqawe narkomana sumra~ne ulice, napu{tene zgrade ili u popravci...„Subkultura“ ìvotari sa svojim atributima, sa svojim


pravilima pona{awa, gde svako razmi{qa o sebi kaoizabranoj, posebnoj li~nosti, koju obi~ni qudi nerazumeju. Prijateqi narkogrupe obezbe|uju zajedni~kouìvawe droge, ose}awe za{ti}enosti i uzajamno razu-mavawe, odnosno obezbe|uju devijantni identitet narko-mana, wegovu egzistenciju i ilegalnu nabavku droge.

Narkogrupa pru a narkomanu sigurnost, moralnu podr{ku,sticawe znawa i ve{tina uzimawa droge i novi narkojezik.Narkomani su te{ki bolesnici, zavisnici od droga... socijalnagrupa osaka}enih jedinki (telesno, du{evno, socijalno, moralno)za koje je droga sve do ivota. Razaraju sebe i sve oko sebe — porod-icu, ro|ake... dru{tvo u celini. Celokupnu svoju mentalnu ifizi~ku aktivnost usmeravaju samo ka nabavci droge, sve drugo je„nevidqivo“ za wih. Narkomani su „hemijski qudi“, neprirodnipo mi{qewu, ose}awu, svesti i delawu. Odabrani ìvot narko-mana je put u pakao, li~ni i porodi~ni. Ukratko re~eno, narko-mansko pona{awe obeleàva tri velika L — lewstvovawe,licemerstvo (hipokrizija, pretvarawe) i la`qivost.

Da li se narkoman ra|a?

Narkoman se ne ra|a ve} ga stvara wegovo okruèwe.Po~iwe sa pubertetom kada se i roditeqi utrkuju u dokazi-vawu da je wihovo dete psihi~ki i intelektualno rano sazrelo.

Narkoman je neodgovorna osoba, teì ka stalnomzadovoqstvu. Put ka narkomaniji su trasirali roditeqi kojidecu nisu nau~ili da svaka stvar mora da se zasluì, pa je putka zadovoqstvu teàk, naporan i traì ispuwewe jednog ilivi{e zadataka. Narkoman kontinuirano postepeno propada aizgled, pona{awe, odnos prema sebi i drugima su kli{etirani— gubi energiju, gubi voqu, gubi intereso vawe, ambicije i svojìvotni interes, zanemaruje svoju budu}nost, mi{qewe iaktivnosti usmerava samo za nabavku droga. Svakodnevno bek-stvo od stvarnosti je tragi~no, narkoman ìvi emotivno imisleno haoti~no u skladu sa principom zadovoqstva, zapos-


tavqa realitet — a vrhovni princip, vrhovno zadovoqstvopostiè drogom. Droga zadovoqava wegov egoizam i hedonizama pruà mu mogu}nost da ìvi brzo, lepo, bezbri`no...bolesno „kratko ali slatko“. To je stil ìvqewa narkomana.

Narkoman ne bira sredstva da do|e do droge — vara, pod -vaquje, krade, falsifikuje, postaje nepouzdan, podmu kao, aso-cijalan, mu~iteq svoje porodice... Emocion alni odnosinarkomana su povr{ni, parazitski i eksploatatorski, okrenu-ti samo onima koji mogu da obezbede wihovu potrebu (droga).Psihi~ke funkcije narkomana stalno propadaju, slabe imewaju se od pa`we, preko pam}ewa, do inteligencije.

Problemi se kontinuirano mnoè. Porodica postaje „pakao“(strah, suze, neizvesnost), dezorganizo vana i disfunkcionalna azanemaruje se {kolovawe, zanemaruju se obaveze, mnoè se prob-lemi: fi nansijski, sukobi sa zakonom, sa svojim ìvotom,poku{aji i ostvarena samoubistva... Kraj narkomana je tragi~an,„smrt stiè pre ìvota“ — telesna ruina, o{te}eni vitalniorgani — mozak, jetra, srce sa znacima psihoorganskog sindroma(o{te}ene sve psihi~ke funk cije i progresivna otupqavawa iblesavqewa) i sa mnogo problema, bez prijateqa, usamqennarkoman je, u pravom smislu re~i, nesre}na osoba, ni{ta jealfa i omega wegovog ìvota i zato postaje krajwe agresivnaosoba prema sebi (samoubistva) ili prema drugima (ub istva).

Kada na{a omladina proba drogu?

Droga je zlo „|avo u prahu“ i svaka proba droge je usmere-na protiv zdravqa i ìvota, vodi pravo u stra{nu bolestnarkomaniju, bolest koja ìvot pretvara u pakao.

Istraìvawe Evropske agencije za rekonstrukciju(EAR) na uzorku od tri hiqade u~enika drugih razreda sred-wih {kola (16 godina) u 50 {kola Beograda, Novog Sada iNi{a je pokazalo da su na{i mladi:

• prvaci u Evropi po pijewu alkohola i sedativa — lekovaza smirewe napetosti, nervoze...


• dobro informisani o aktuelno kori{}enim drogama,• nema nikoga ko nije ~uo za marihuanu, heroin, ekstazi,

bensedin i druge lekove,• 93% u~enika je ve} pilo alkoholna pi}a,• na{i mladi smatraju da su alkohol, duvan, lekovi normal-

ni proizvodi za kori{}ewe,• wihovi roditeqi su veoma tolerantni na pijewe i

pu{ewe svoje dece,• svaki peti sredwo{kolac je spreman da proba drogu,• svaki drugi zna gde moè da nabavi drogu — bilo na ulici,

bilo u ku}i dilera.„Qudi moji gde ìvimo?“ [ta radi na{a demokratska

vlast da za{titi decu i omladinu i narod u celini?

Psiholo{ki odbrambeni mehanizmi narkomana

Prema u~ewu Sigmunda Frojda struktura li~nosti imatri dela: Id, Ego i Super ego — ove latinske re~i zna~e — Ono,Ja i Nad Ja.

Id (Ono) — nesvesni deo psihe koga ~ine nagoni (mo tivi) atako|e i mawe potisnuti sadràji iz svakod nevnog ìvota. Idje silan energetski rezervoar, amo ralna i asocijalna snaga,ne zna za vreme, prostor, smrt i teì da se zadovoqi nezavis-no od interesa pojedin ca, dru{tvene zajednice i moralno-vrednosnog sistema dru{tva.

Ego (Ja) — svesni deo li~nosti, zastupa sebe, spoqnu sred-inu i realitet, a odbacuje ili potiskuje asocijalne te`we Id-ai obezbe|uje socijalnu adaptaciju li~nosti. Nosilac je Japrincipa, uvek ugroèn od nagonskih pobuda koje nadiru iznesvesnoga (Id), od spoqa{wih uti caja i od, nekad preslabog,nekad prejakog unutra{weg cenzora (Nad ja, savest).

Super-ego (Nad ja) — svesno-nesveni deo li~nosti, „un -


utra{wi policajac“, predstavnik moralnih stavova. Superego (savest) se izgra|uje u ranom detiwstvu pod dejstvom moral-nih stavova roditeqa (infantilni deo) i svesno prihva}enihdru{tveno-moralnih normi sredine. Ovaj unutra{wi cenzoropomiwe, zabrawuje, ka`wava — slabo ili sna`no razvijen(strog) generi{e ose}awa krivice, oboqewa pa i povreda.

Dinamske interakcije ove tri instance li~nostiobezbe|uju funkcionisawe psihi~kog ìvota ~oveka.Asocijalne te`we Id-a, ho}e, nesvesno, da budu zadovoqene posvaku cenu a li~nost (Ego) se suprotstavqa i koristi psiho-lo{ke odbrambene mehanizme i to — zdravo, radi adaptacijena postoje}e realno stawe i — nezdravo, opasno, kada se izbe-gava realnost i kada ovi mehanizmi postanu kruti deopona{awa, kao kod narko mana.

Droga proìma sve aspekte ìvota narkomana, a to jete{ko breme za wega, za wegovu potrebu za drogom, za wegovareagovawa na sve u~estalije opasnosti. U komu nikaciji saokolinom (i sa sobom) koristi nezdrave psi holo{ke odbram-bene mehanizme da se oslobodi nepri jatnih ose}awa, èqa iimpulsa koje stvaraju ose}awe stida, krivice i bezvrednosti iovi postaju wihov stil mi{qewa, rasu|ivawa, ose}awa ipona{awa, a naj~e{}i su:— Poricawe — nesvesno pori~e ~iwenice, zavisnost, po trebu

stru~ne pomo}i, „ja mogu da ostavim drogu uvek“, pa na krajupori~e i mogu}nost re{ewa problema veza nih za zloupotre-bu droga;

— Minimizirawe — nesvesno umawuje uo~enu li~nu opasnost,teìnu svojih posledica po okolinu i nesve sno obmawujesebe o koli~ni i vremenu uzimawa droga;

— Racionalizacija — nesvesno i neta~no obja{wava razloge,traì opravdawa za svoje drogirawe, „svi mladi uzimajudroge... u gradu“. U su{tini narkoman laè samog sebe i ho}eda okolina i daqe lepo misli o wemu;

— Intelektualizacija — nesvesno beì od bolnih ose}awa,mudruje i koristi intelektualne {pekula cije, kalkulacije i


manipulacije da opravda svoje drogirawe, wegovo narkoman-sko, zavisni~ko pona{awe;

— Potiskivawe — progawaju se (nesvesno) sve nagonske èqe,sva strahovawa, ose}awa, neprijatni doìvqaji... iz svesnogdela li~nosti (Ja), zaboravqaju se (de limi~no ili potpuno)i tako spre~avaju bolni, sramni doìvqaji da prodru u sves-ni deo li~nosti i uzrokuju anksioznost i konflikte. Tako senarkomani brane od neprijatnih pona{awa i doìvqajavezanih za zloupo trebu droga (povra}awa na javnom mestu,kra|a, laì, sukoba...);

— Projekcija — nesvesno preno{ewe sopstvenih èqa, mana,poroka i grehova na druge osobe, ~lanove poro dice, ro|ake,susede, pa i na nepoznate qude, ~ak i na ceo narod... krivi suroditeqi... dru{tvo... Janko... Marko...“

Profil jugonarkomana

Na{a omladina je: • dobro informisana o aktuelno kori{}enim drogama,• nema nikoga ko nije ~uo za marihuanu, heroin, ekstazi,

bensedin i druge lekove,• 93% u~enika je ve} pilo alkoholna pi}a,• na{i mladi smatraju da su alkohol, duvan i lekovi nor-

malni proizvodi za kori{}ewe,• wihovi roditeqi su veoma tolerantni na pijewe i

pu{ewe svoje dece,• svaki peti sredwo{kolac je spreman da proba drogu,• svaki drugi zna gde moè da nabavi drogu — bilo na ulici,

bilo u ku}i dilera.Sociodemografska obele`ja narkomanske populacije

odre|uju vreme, mesto, kultura..., pa su bliè kom paracijeoteàne. U Zavodu za bolesti zavisnosti, u Beogradu pratili su2.451 narkomana u periodu od deset godina (1987—1996) i, premawihovom istraìvawu, profil narkomana je slede}i: mu{karac— 79,8%; sredwo{kolsko obrazovawe — 67,9%; nezaposlen — 64,6%;


neoèwen — 66,0%; ìvi sa oba roditeqa — 39,3%; oèwen i imajedno ili dvoje dece — 40,0%; prvo iskustvo sa drogom od 14—18 god-ina — 53,1%; le~ewe zapo~eo u 19—23 godini — 35,5%; ìvi uBeogradu — 64,0%. Naj~e{}e kori{}ene prve droge su ha{i{ imarihuana, a ove prate, po godinama narkomanskog staà,medikame nti (sedativi, trodon...), heroin, sintetske droge ikona~no „me{ano sve {to se ima...“ — politoksikomanija.

„Qudi moji gde ìvimo?“ [ta radi na{a demokratskavlast da za{titi decu i omladinu i narod u celini.

Rana dijagnostika narkomana

„Smrtonosna igra“ — Zavisnost od droga po~iwe poste-peno i nekako bezopasno u {koli, dru{tvu i porodici irazvija se poste peno, neprimetno za roditeqe, {kolu,okolinu. Uo~iti rano i na vreme ovu „smrtonosnu igru“ irano je od stru~waka dijagnostikovati u tzv. „premorbidnojeksperimentalnoj fazi bolesti“ je vi{e od pola terapij skoguspeha, a tako|e ovo i spre~ava zarazno {irewe bolesnogpona{awa na okolinu. Kasnije, razvijenu bolest nije te{koprepoznati ali je kasno, prekasno za preduzimawe odre|enih iuspe{nih terapijskih mera.

Mnoge promene pona{awa deteta odgovorni ro diteqimogu rano da uo~e, a tako|e i nastavnici promene svogau~enika u {koli. Navodimo neke simpto mati~ne promene:

— Novac — droga je skupa, nabavqa se na tajnom trì{tu izato mlada osoba sve vi{e tro{i novac, dotada{wixeparac je nedovoqan a utro{ak pravda laìma. Ku}nekra|e novca i vrednih stvari su imperativ za stru~nupomo}, uz nu`no istinito davawe podataka stru~waku;

— Promene mlade osobe — sre|ena, dobro}udna, kooper -abilna osoba po~iwe da se mewa — ispoqavaneuobi~ajene interese, zanemaruje {kolske obaveze,


beì sa ~asova, gubi dugoro~ne planove za usavr{avawe,za sticawe znawa, profesije i statusa u dru{tvu.Po~iwe da se agresivno ophodi prema okolini i rodite-qima, koje ~esto ucewuje ili fizi~ki napada;

— Promene pona{awa — mlada osoba postaje neuredna,zapu{ta li~nu higijenu, no}u luwa, kasno se vra}a ku}i,dugo pre podne spava, ne odlazi na predavawa, povremenoalkoholisana, ne retko gruba, drì se odre|enog dru{tva,upli}e se nekompetentno u mnoge dru{tvene, politi~ke,verske i druge rasprave, „filo zofira“ na prazno;

— Telesni znaci — nekada se rano uo~avaju znaci injek -cionih uboda na rukama ili drugim delovima tela,smetwe varewa, smetwe sna. Mnogi roditeqi posumwajusamo u psihi~ki poreme}aj, pa ~esto neki i ne mogu daprihvate da wihovo dete uzima drogu, da je postalo zavis-nik, narkoman.

Nije lako, ne moè se rano otkriti narkomanija naro -~ito ako mlada osoba negira zloupotrebu droga ili je dijag-nostikovawe nu`no za potrebe suda, za ve{ta~ewe.Narkomanija, ta podmukla, progredijentna i posebno zlabolest je rano dijagnosti~ki problemati~na a terapi jskiuvek enigmati~na bolest. Kao i za dijagnostiku dru gihbolesti, ovde samo, usko specijalizovani lekari protoko-larno koriste: autoanamnezu (podaci koje daje bolesnik), het-eroanamnezu (podaci koje daje porodica), opservaciju,klini~ki pregled i laboratorijske, hema tolo{ke (krvnaslika, leukocitarna formula, trombociti, sedimentacija) ibiohemijske analize (nivo {e}era u krvi, bilirubin, transam-inaze, ureja, elektroliti...) i analizu mokra}e.

Testovi mokra}e posebno osetqivi i specifi~ni otkri-vaju upotrebu droge, odnosno detektuju drogirawe i vrstudroge. Utvr|ivawe vrste droge, kod doping-kon trola i krimi-nalnih radwi, zahteva analize u najmawe dve laboratorije irazli~ite metode materijala pod {ifrom i samo se tako, uvrlo velikom procentu, izbegavaju mogu}e zloupotrebe. Na{a


demokratska vlast je testirala ve}i broj u~enika na drogui potr{ila sedam miliona maraka — donacija. Bila je toorvelovska igra me|u decom i dru{tvu budu}ih qudi i biznisdemokratskih politi~ara u sadejstvu obrazovanih doktora bezobraza i srpskog „Vorena“. Sramna i {tetna ujdurma i novenazovi demokratske vlasti. Koristi za primarnu prevencijunarkomanije i nije bilo.

Le~ewe narkomana

Le~ewe narkomana uvek kasni. Narkoman krije svojubolest, ~ine to i roditeqi po onoj narodnoj kriju svoga narko-mana kao „majka ludu }erku“, sve dok ne „dogori do nokata“.Narkoman se obi~no prima na le~ewe dogovoreno, naj~e{}ena molbu ~lana porodice, uputa suda ili neke zdravstveneslu`be. Mawi deo bolesnika se prima na le~ewa kao hitanslu~aj (trovawe, predozirawe, apstinencijalna kriza).Le~ewe narkomana se obavqa na ovaj ili onaj na~in, od vreme-na pojave prvih narkomana. Psihijatrija, u podeli rada,dijagnostikuje, le~i i reha bilituje narkomane ali nikada nijeimala op{te prihva}enu metodologiju le~ewa narkomana.Mutne i ne jasne koncepcije le~ewa, pseudonau~ne prirode,lako su se progla{avale u nau~ne metode. Tako su i grupni seksprogla{avali u grupnu psihoterapiju. Opravdano se tvrdi:„nema leka, nema jedinstvenog sredstva, nema razra|ene iefikasne metode le~ewa narkomanije“. Mewaju se brzo op{tiprincipi le~ewa i metode le~ewa i institucionalno zbri-wavawe ove grupe te{kih bolesnika. Napu{taju se neke kvaziuspe{ne me tode (metadonska, supstituciona terapija), a rani-je bolni~ko duèvremeno le~ewe, zamewuje vanbolni~ki tret-man, uz prethodno kratkotrajno hospitalno le~ewe. Le~ewenarkomana je sloèno, dugotrajno, skupo i prakti~nobezuspe{no a izle~ewe je mogu}e samo u 3—11% le~enih narko-mana, nezavisno od primewivanih terapijskih metoda.


Savremeni tretman narkomana obuhvata: bolni~kole~ewe (jedinice intenzivne nege), polubolni~ki tret man(dnevne, no}ne, vikend bolnice), dispanzerski tretman (save-tovali{ta za narkomane i porodice) i sveobuhvatni sektors-ki tretman a sprovode se integralno medicinske, socijalne irehabilitacione mere. Zna~i, ovo jedino poèqno, i mogu}ele~ewe obuhvata: specifi~nu medikamentoznu terapiju, psi-hoterapiju (individualna, grupna), socioterapiju i porodi~nuterapiju, rehabilitaciju i socijalnu reintegraciju narko-mana. Ovaj tretman proìma ~itav ìvot narko mana i wegoveporodice, ukqu~uje u postupak {kolu, mesnu zajednicu i radnuorganizaciju a angaùje profe sionalne i paraprofesionalneradnike. U svetu, pak, postoje i posebne rehabilitacione ku}e(„terapijska komuna“) u kojima mladi, biv{i narkomani,sebi organi zuju ìvot bez droga, uspe{no i uz samo konsulta-tivne usluge lekara. I kod nas odskora „funkcioni{e“ uokolini Beograda GOD (Generacijski odgovor drogama), aposle te{ko}a u klasi~nom le~ewu narkomana.

Savremeno le~ewe narkomana

Le~ewem narkoman se mewa, shodno novim nau~nim saznaw-ima. Nekada je vaìlo pravilo da narkomani poti~u izbogatih slojeva dru{tva, ali danas je sve vi{e narkomana izradni~kih porodica koje su na ivici materijalne egzistenci-je. Usled nedostatka novca, veliki broj zavisnika se prepu{takriminalu kako bi sebi obezbedili drogu. U alarmantnomporastu je broj maloletnika koji postaju zavisnici ve} sa 11.godina. Pacijenti odlu~uju da zapo~nu le~ewe naj~e{}e udogovoru sa roditeqima. Roditeqi treba da znaju da prepoz-naju rano znake i simptome uzimawa droga pre kona~ne fazenakomanije, te uz saglasnost narkomana zatraè stru~nupomo}. Le~ewe narkomana je mukotrpan i dugotrajan rad,ali „budimo realni i — traìmo nemogu}e“.


Le~ewe narkomana se odvija fazno:• detoksikacija — 6—10 dana uz kompletan somatski pregled i

laboratorijsku obradu.• dijagnostikovawe — prirode, nivoa i intenziteta bolesti

i uzroka, jer ovi nisu uvek isti,• medikamentozno le~ewe, psihoterapija, socioterapija i

edukacija — distancirawe od narkotika i promena lo{ihnavika. Ovaj tretman ukqu~uje i dnevnu bolnicu sa ciqemda se spre~i recidiv, isprave modeli razmi{qawa ipona{awa,

• produène grupe — dva puta nedeqno, osnaùju narkomane daizdrè i da se odupru ùdwi za drogom, koja se uvek iznovajavqa.Pored terapije hospitalizacije, postoji i #naloreks

implant program“. Pacijent koji se odlu~i na ugradwunaloreks implanta prolazi kroz fazu obavezne detoksikacije,jer se implant moè ugraditi samo posle sedam dana apstinen-cije odnosno uzdràvawa od supstance, opijata. Implant zauz-ima mesto receptora koji se vezuju za heroin i time blokiradejstvo heroina. Odvikavawe uz pomo} naltreksona #ubija“fizi~ku glad za heroinom jer deluje na mesto koje spre~avaosobu da oseti bilo kakvo zadovoqstvo ako uzme heroin. Udràvi Wujork postoje specijalni sudovi koji narkomane ne{aqu u zatvor ve} se bave svim aspektima bolesti ipoku{avaju da ih izle~e. #Ponavqa~e“, koji ponove #grehe“recidiviste {aqu od ~etiri do devet godina u zatvor (The

Village Voice – H/97).Narkomani su najomiqeniji pacijenti u privatnim

ordinacijama psihijatara. Le~ewe traje dugo, recidivi~esti, skupi narkotici skupo i odvikavawe. Le~ewe akutnihstawa (overdoza) spada u prvi red hitnosti. @ivot je ugroèn.Narkomani najvi{e #ùde“ da se le~e pomo}u metadona — dro-gom koja generi{e blaù od heroina, ali zato traje duè irezistentna je na le~ewe.


Te{ko}e u le~ewu narkomana

Promewena li~nost narkomana je osnov, glavni uzrokvelikim pote{ko}ama u wihovom le~ewu. Velika ve}inanarkomana ne vidi ni{ta bolesno u svome drogi rawu, odnosnonema uvid u svoju bolest i zato i nije mo tivisana za le~ewei uvek negira realitet u kome se nalazi. Ali, drogirawe jepostalo stalna, nu`na po treba da se normalnofunkcioni{e (spava, hrani, hoda, traì droga), i na~in da sebilo koji psihi~ki simptom (napetost, bol, nesanica...), iligrupa simp toma, ukloni brzo i efikasno, a ne, kao ranije,na~in da se doìve ugode, prijatnosti.

Narkoman retko, vrlo retko razmi{qa ili izraàvaèqu da ostavi drogirawe, da se le~i, da mewa pona{awe ida ovo uskladi sa pona{awem svojih vr{waka. Te{ko je to, sobzirom da su ve}ina narkoma na, pre dolaska na le~ewe, imalisvoj ìvotni stil — napu{tawe {kole, nerad, skitwa,neurednost, ~iwewe krivi~nih dela, osporavawe svakogautoriteta, sukobqavawe u porodici... Obi~no, iako nekadzaèli da napusti drogu, narkoman to ~ini u vreme dok je poddejstvom droge, a ~im dejstvo droge prestane, mewa mi{qeweza 180 stepeni i svu snagu usmerava prema nabavci droge.Wegova nagonska potreba za drogom je ve}a od nagona za ìvo-tom. U Beogradu je otvoren (jedini u biv{oj Jugoslaviji)Centar za prevenciju i le~ewe narkomanija (1987).Narkomani su se tako okupqali masovno na jednom mestu, izcele Jugoslavije, izuzev Slovenije i Makedonije, tu su se upoz-navali, razmewivali iskustva a dobijali metadon zavi{ednevno odràvawe zavisnosti. Suprotno svet skimiskustvima i mi{qewu odgovornog direktora SZO. Zavod zabolesti zavisnosti je osnovan a tome su kumovali uticajniroditeqi narkomana ìve}i u zabludi da }e sa otvarawem oveustanove wihovi problemi biti re{eni. Neki doktori izli~nih interesa su ~inili sve da dotada{wi Dipanzer za


le~ewe alkoholi~ara preraste u Zavod za bolesti zavisnosti.Dva budu}a direktora su se „udruìla“ — jedan u bolnicu„Dragi{a Mi{ovi}“, drugi u Zavod...

Zami{qene osnovne aktivnosti Zavoda su: preventivna,klini~ka, nau~no-is traìva~ka i nastavno-obrazovna delat-nost. Koliko su osnivawe Zavoda i wegova dosada{wa delat-nost ispunili o~ekivawa, dugoro~ne ciqeve — suzbijawe ispre~avawe narkomanije na na{im prostorima, treba da cenestru~waci centra, korisnici Zavoda i odgovorni za zdravqenaroda. Sada{wi ministar zdravqa RS prof. dr TomicaMilosavqevi} odmah po inaugurisawu mewa direktora oveustanove i poslu{no postavqa osobu a ne vidi od ~ega boluje.Da li boluje i od kojih bolesti zavisnosti. Nomen est omen —kaù stari latini. Tomica ostaje poslu{ko, da ne kaèm kakoto na{ narod #so~no kaè“.

Ukoliko narkoman prihvati le~ewe (po~iwe u bol nici iliprivatnoj ordinaciji) suo~ava se sa mnogoborojnim apstineci-jalnim simptomima, od te{ke nesanice do nepodno{qivezuboboqe. Medikamentozna terapija pomaè, ali narkoman~esto ne}e i ne zna sebi da pomogne, da se bori, da se sve to pre-brodi, ve} zapada u posebna stawa, od nepodno{qive napetosti,tenzije do agresivnosti. Jasne, otvorene, direktne (JOD) komu-nikacije su potreba, pravilo i preduslov za uspe{no le~ewenarkomana. Narkoman u toku prva dva meseca pravi namernodisci plinske prekr{aje, gazi ku}ni red bolnice (odeqewa),ugroàva op{tu terapijsku klimu ili traì udruìvawe jed-nomi{qenika, traì veze sa dilerima. Ume}e, neograni~enostrpqewe i velika tolerancija terapijskog tima omogu}avajunarkomanu da prebrodi apstinencijalnu krizu i uspe{no pre-brodi prvi (bolni~ki) deo le~ewa. U protivnom, narkomannapu{ta le~ewe i wegova se daqa tragi~na sudbina prepu{taubita~nom dejstvu droge i ~vrstim kanxama narkoma fije.


Osnovi jedinstvene medicinske doktrine za le~ewe i rehabilitaciju narkomana u

Jugoslaviji

Shvataju}i narkomaniju kao prevashodno dru{tveni prob-lem od posebnog dru{tvenog interesa, Savezno ve}eSkup{tine SFRJ je donelo slede}e zakqu~ke: 1. Izgraditizajedni~ki koncept borbe protiv zloupotrebe, nedozvoqenogprometa i proizvodwe opojnih droga, 2. Izgraditi jedinstvenumedicinsku doktrinu za le~ewe i rehabilitaciju narkomana(„Sl. list SFRJ“, br. 57/ 83).

Shodno gorwim zakqu~cima Savezni zavod za zdravstvenuza{titu, u saradwi sa kompetentnim, stru~wacimaJugoslavije, priredio je ove osnove... (1984) koje su doslednoprimewivane kod nas. Donosimo ovu doktrinu u celini, kaodokument kako se, jo{ pre 20 godina, poku{avalo da se re{iproblem narkomanije kao velike i opasne zdravstvene i soci-jalne po{asti:

I. — Definicija i ciqevi

Zavisnost od opojnih droga je socio-patolo{ka pojava ibolest, koja je po svom karakteru progredijentna i smrtonosnaa obeleàvaju je poreme}aji pona{awa, somato-psihi~kiporeme}aji i nepovoqne so cijalne posledice. Ova bolestzahteva specifi~ni medicinski i socijalni tretman, u skladusa savreme nim znawima i iskustvima.

Ciq le~ewa, medicinske i socijalne rehabilitacije jeuspostavqawe trajne apstinencije, u odnosu na sve opojnedroge, i otklawawe somatskih, neurolo{kih, psihijatrijskihi socijalnih posledica, resocijaliza cija i reintegracija nadru{tveno korisnom i prihvatqivom nivou.


II. — Osnovni principi organizacije, le~ewa i rehabil-itacije narkomana

1. Rano otkrivawe lica zavisnih od opojnih drogazdravstvena slu`ba (lekari PZZ-e: op{te prakse, {kolskihdispanzera, medicine rada...) ostvaruje uobi~ajenim postup-kom u medicini: anamneza, heteroan amneza (sa posebnimnaglaskom na specifi~ne psiho lo{ke, sociolo{ke ibiolo{ke znake zavisnosti), ob jektivni pregled i dodatnoadekvatne laboratorijske detekcije. Laboratorijsku detekci-ju koristiti naro~ito kod rizi~nih grupa (u~enika, studenata,regruta...) a individualno kod opravdanih sumwi da se opojnadroga uzima.

2. Le~ewe i rehabilitaciju ove grupe bolesnika spro vodespecijalno edukovani stru~waci (interdiscipli narni tim), ana osnovu unapred usvojenog programa, po jedinstvenojstru~noj metodologiji.

III. — Osnovi metodologije le~ewa narkomana

1. U tretmanu i rehabilitaciji zavisnika timstru~waka (neuropsihijatar, psiholog, socijalni rad nik,defektolog, medicinska sestra...) koristi raspoloìvemetode za postizawe i odràvawe moti vacije za ìvot bezdroga. U radu sa zavisnicima kori ste se slede}i vidovi ter-apijskog programa: individu alna, grupna i porodi~na psi-hoterapija, socioterapija, radna i okupaciona terapija i dr.U kompleksni tretman i pra}ewe zavisnika treba od samogpo~etka ukqu~iti i porodicu, radnu i dru{tvenu sredinu.Psihofarmake u terapiji primewivati samo kao dodatnu,pomo}nu me todu, naro~ito u po~etku le~ewa.

2. Tretman zavisnika sprovodi se: vanbolni~ki (ambu -lanta, dispanzer, sociopsihijatrijsko pra}ewe, klubovile~enih narkomana...) i bolni~ki (celodnevna, dnevna, no}na


bolnica). Vanbolni~ki tretman ima prednost u odnosu nabolni~ki, {to je u skladu sa savremenim pristupima i tren-dovima le~ewa ove bolesti.

3. Duìna le~ewa odnosno rehabilitacija utvr|uje se zasvakog zavisnika posebno, a prema stepenu zavisnosti, vrstizavisnosti, starosti i drugim zna~ajnim ~iniocima.

4. Metadon (heptanon) i druge adiktivne supstituenteiskqu~iti iz primene u le~ewu zavisnika. Mogu se izu zetnoprimewivati samo u centrima za intenzivnu negu u strogoindikovanim slu~ajevima i u ograni~enom vremenskom perio-du (najvi{e do tri nedeqe). Indikaciju odre|uje stru~ni tim.

5. Ustanove u kojima se sprovodi tretman zavisnika trebada ispuwava odgovaraju}e uslove: posebno eduko vane kadroveza primenu Jedinstvene metodologije u tretmanu; prostor iopremu i da su kao takve verifiko vane i evidentirane odstrane republi~kih, odnosno pokrajinskih organa uprave,nadle`nih za poslove zdravstva.

6. Sprovo|ewe jedinstvene metodologije le~ewa i re -habilitacije zavisnika obezbediti putem organizova nog,planskog i sistematskog nadzora nad stru~nim ra dom.

7. Evidentirawe zavisnika se vr{i u skladu sa Zako nom oevidencijama u oblasti zdravstva. Preporu~uje se republika-ma i pokrajinama da svojim propisima bliè urede vo|ewecentralnog registra zavisnika i mogu}nost kori{}ewa ovihpodataka.

8. Program istraìvawa i evaluacije postignutih re -zultata, radi unapre|ewa stawa u ovoj oblasti, obavezan jesadràj rada zdravstvenih organizacija koje se bave tretmanomzavisnika. Koordinaciju prou~avawa i istraìvawa vr{eodgovaraju}e zdravstvene organizacije u republikama i pokra-jinama kao stru~no-me todolo{ki centri. Trebalo je da se ovakoradi, a defakto niko nije skoro lege artis(po zakonu) radio.


Narkomanija i kriminalitet

Narkomanija je beolest savremenog dru{tva, u kome jednièle da prona|u „mir du{e“, a drugi da se obogate. Iskustvaukazuju da su droga, kriminal i terorizam uzajamno povezani.Ilegalna proizvodwa i promet droga je ka`wiva u svimzemqama sveta kao kriminalni akt i ~esto su predvi|ene vrloo{tre kazne pa i smrtna kazna. Narkoman, koji ne moè bezdroge, ~ini sve da na|e sredstva da kupi drogu a to je mogu}esamo ako u|e u kriminal. Svako ko u|e u taj kriminalni krugbiva ugroèn i spoqa od dru{tva i iznutra ako ugrozi inte -rese narkomafije pa i dilera. U ovom nezakonitom biznisuobr}u se velika sredstva. Narkobiznis je u rukama organizo-vane narkomafije od vrha, koja drogu i ne proba, do sitnog dil-era „mrava“ (narkomana) i oba vijen je uvek velikom tajnom,protiv koga se organizo vano bore gotovo sve zemqe sveta.

Policija mnogih zemaqa otkriva i pleni ogromnekoli~ine droga, mer ene tonama. Devedesetih godina HH vekazaplewano je u 22 racije po pet i vi{e tona kokaina, reko-rderi su: Los An|elos — 20 tona (IX 1989); [panija — 15 tona(III 1995). Uspe{ne po koli~ini zaplewene droge, u ovo vreme,su bile policije SAD (7h), Kolumbije (5h), Meksika (3h),Venecuele i [panije (2h), Italije, Maroka i Paname (1h). Unovom milenijumu carinsko-policijska slu`ba sve ~e{}ezaustavqa narkomafiju i pleni stotine kilograma droge, uraznim zemqama sveta, pa i kod nas. Novac, korupcija i lobi-rawe usporavaju ili onemo gu}avaju realizaciju „Akcionogplana UN“ za iskorewi vawe ili bar zaustavqawe epidemi-jskog talasa narko manije u svetu. U trezorima na{e banke,posle 5. oktobra, na|eno je 600 kg heroina.

Droga je veoma skupa pa narkoman, budu}i da ne moè bezdroge, nastoji da na|e sredstva da kupi drogu i tako ulazi ukriminal. Samo uzimawe droga kod nas nije ka`wivo ali je


ka`wivo posedovawe droge i navo|ewe na upotrebu droga.Zloupotreba droga je u uzro~no-posledi~noj vezi sa

razli~itim sociopatolo{kim pojavama, kao {to su:kra|e, razbojni{tva, prostitucija, ubistva i mnoga drugakrivi~na dela. Trgovina drogom je beskrupulozna, nema pri-jateqstva, nema ugla|enosti u narkomaniji. Svaki narkomanse pona{a delinkventno i samim ~inom uzimawa droge amnogi su istovremeno i ukqu~eni u ilegalnu trgovinu i ras-turawe droga i postaju po tro{a~i i krajwi, sitni rastura~idroga (dileri-#mravi“). Ovi narkomani-dileri {ire narko-maniju, regrutuju nove „potro{a~e“ droga, prodaju drogu, itako najlak{e obezbe|uju sebi svoju „dozu“. Ekstenzivnaupotreba droga i me|u delinkventnim grupama {iri idelinkve ntna pona{awa.

Kriminalno pona{awe je direktna posledica dejstva nekekriminogene droge (Heroin, LSD, Kokain, Amfeta min...),posledica akutne ili hroni~ne intoksikacije (gubitak kont-role, o{te}eno rasu|ivawe, agresija...), ili su pak narkomanibez psihoaktivnog „pogonskog goriva“. Neka svojstva li~nostinarkomana i prisutni (latentni) psihijatrijski poreme}ajiolak{avaju kriminalna pona{awa. Motivi kriminalnogdelovawa uglav nom, su: nabavka droge, stvarawe zaliha, odnos-no dolaèwe do novca za drogu. U zatvorima, istraìvawa supokazala, da veliki broj te{kih zavisnika od droge imavisoku stopu kriminaliteta. I mi smo svedoci da crna hroni-ka, u dnevnoj i revijalnoj {tampi, beleì razbojni{tva,ubistva..., kako me|u narkomanima tako i kriminalne radwenarkomana prema nedu`nim gra|anima.

U na{im sredinama, naj~e{}a devijantna pona{awanarkomana su otu|ewe porodi~no vrednih stvari („pro daje sveza drogu“), a zatim sklonosti za krivi~na dela, kao {to su:obi~na kra|a, provalna kra|a, rasturawe droga, neovla{}enaproizvodwa i prerada droga, skitwa, prostitucija, raznioblici nasiqa do ubistva... Krivi~na dela su pojedina~na,~e{}e grupno izvr{avana i motivisana, kao {to je re~eno,


nabavkom droga i/ili stvarawem zaliha droga.

Narkoman za volanom

Narkoplima je zahvatila u mawoj ili ve}oj meri, ceo svet.Narkomana je sve vi{e me|u voza~ima koji uzrokuju saobra}ajnenesre}e sa smrtnim ishodom. Broj saobra}ajnih nesre}a kojeuzrokuju narkovoza~i uve}ava se iz godine u godinu, posebno uAmerici i Velikoj Britaniji. Statisti~ki podaci (DET)ukazuju da od 150 poginulih 37 je bilo pod dejstvom droge, a`rtve su (27) u 18% slu~ajeva bile alkoholisane.

U Velikoj Britaniji svaki deseti voza~ izme|u 17—30 godi-na starosti vozi automobil pod uticajem droge — 75% su uzi-mali marihuanu, a 10% heroin pre vo`we automobila.Marihuana ima isto dejstvo kao alkohol na voza~a i zato setraì od vlade da se uvede narkotest kao alkotest za voza~e.

Raste broj voza~a pod dejstvom droga. U telima ~etvrtinepoginulih u saobra}ajnim nesre}ama su na|eni tragovi droge.Svaki deseti poginuli pe{ak, putnik, bio je pozitivan nadrogu. Vi{e je bilo poginulih, u saobra}ajnim nesre}ama, poddejstvom droge nego alkohola (37:27), za odre|eni vremenskiperiod istraìvawe (DET), javqa Dejli Telegraf.

I kod nas se ka`wava vo`wa pod dejstvom sedativa,droga. Voza~i koji budu vozili pod dejstvom sedativa poput#bensedina“ ili #bromazepama“ plati}e istu kaznu kao da suvozili drogirani. Neki od sedativa mogu da izazovu ~ak i teèefekte od klasi~nih narkotika i zato su svi takvi lekoviobeleèni crvenim trouglom na pakovawu, a u uputstvu zaupotrebu nazna~eno je da je strogo zabraweno da se tokom uzi-mawa istih upravqa vozilom.

Prisustvo umiruju}ih sredstava i narkotika saobra}ajci}e na terenu utvrditi novim ure|ajem #dromomer“, koji je ustawu da detektuje kanabis, benzodiazepine, amfetamine,kokain i opijate u roku od svega desetak minuta.


U zavisnosti od dobijenih rezultata kazna se kre}e uopsegu od 1800 do 9000 dinara, uz obavezno iskqu~ewe iz sao-bra}aja. Nov~ana kazna moè da bude i od 4.500 do 21.000dinara ako je voza~ prethodno izazvao op{tu opasnost ili jeu~estvovao u saobra}ajnoj nezgodi. Predvi|ena je i kaznazatvora od 60 dana.

Dru{tvena reakcija

U ~itavom svetu, narkomanija izaziva posebnu pa`wu,zabrinutost i uznemirenost dru{tva. Narkomafija je veomaagresivna, {iri trì{ta, stvara nove „hemijske {take“ istiè do lake i brze zarade. Narkobiznis „ubija“ mlade ali iaktere, nosioce biznisa. Savremeno dru{tvo ne odobravauzimawe droga i poku{ava da suzbije i spre~i svaku a posebnojuvenilnu narkomaniju. Razli~ita reagovawa na pojavu i{irewe narkomanije, u pojedinim zemqama, uslovqavaju soci-jalni i ekonomski faktori, kultura i stepen aktuelne narko-manske situa cije.

Dru{tvena reagovawa su zna~i regionalno, kultu rnouslovqena, ali i u skladu sa etiopatogenskim saznawima, pa sutako i koncepti borbe protiv droga razli~iti u raznimzemqama. Ipak, postoje neki op{ti, zajedni~ki stereotipiili modeli odnosa prema narko maniji, odnosno narkomanimakoje navodimo: • Medicinski model — narkoman je bolesnik, treba ga le~iti u

okviru medicinske zdravstvene za{tite; • Moralisti~ko—legalni model — narkoman je „vagabu nda“,

treba ga goniti, ka`wavati; • Psihosocijalni model — narkoman je zavisno struk turisana

osoba pa treba mewati wega, wegovu ambijen talnu sredinu isocio-kulturni miqe odnosno treba mewati uslove i odnoseu dru{tvu;


• Ekolo{ki model — narkoman je `rtva rasta i razvoja u mor-bogenoj sredini pa prvenstveno treba mewati po rodi~neodnose i {ire, sli~no prethodnom modelu;

• Epidemiolo{ki model — narkoman je, „zaraèn“ dro gom uodre|enoj sredini i samo prevencija ima vredno sti.

U ve}ini zemaqa koriste se svi pobrojani modeli u skladusa specifi~nim osobinama narkomana ali i sa dru{tvenimocenama teìne ove sociopatolo{ke poja ve. Narkomanija jesvetsko zlo. Amerika vodi rat protiv narkomafijebezuspe{no 25 godina: kazne za uzgajawe marihuane sudrasti~ne i do 90 godina zatvora (Fil Foster); kazne drakonskeo~ekuju trgovce-dilere (i konfiskacija celokupne imovine).Rat se vodi protiv proizvo|a~a, dilera i narkomana a ne pro-tiv klime slobodnog, demokratskog dru{tva koje generi{eupo trebu droga. U Indoneziji narkodilere streqaju nezavis-no od me|unarodnih pritisaka. Vlada ne napu{ta rigoroznoka`wavawe svih pripadnika narkokartela. Narkorat jeizgubqen i do sada nije imao moralnu dimenziju (M. Fridman,nobelovac; \ . [ulc, biv{i dràvni sekretar SAD).

Politika koja generi{e korupciju, osu|uje rawive pojed-ince koji su po{li pogre{nim putem u ìvotu a seje smrt idestrukciju u drugim zemqama, nije moralna iako moè bitivisokoumna. Amerika tu politiku isporu~uje ostatku sveta,prikriveno ili otvoreno da bi ostvarila svoje ciqeve.Otvoreni rat protiv narkotika: uni{tavawe useva, invaz-ija ameri~kih trupa, operacija „prona|i i uni{ti“ (granicaAvganistana — Pakistana) ali, i pored toga, Avganistan je1996. godine proizveo 2.800 tona opijuma, a 1999 oko 5.000 tonaa samo 400 tona u 1980. godini. Borba Amerike protiv narkoti-ka se vodi i u Ju`noj Americi (Bolivija, Kolumbija, Burma).Narko politika Amerike ima duple standarde, nekogaka`wava, druge nagra|uje. Vilijam Xenet, borac protivnarkotika, traì smrtnu kaznu za trgovce drogom i {ef poli-cije Los An|elosa traì da i „nehoti~ne narko mane“ trebaosuditi i van sudnice ubiti odmah na licu mesta. A {ta je sa


narkomafijom Kosova? Ko i za{to ovu „profesiju“ {titi?Ujediwene nacije redovno prate i programski kon troli{u

drogu. Specijalno zasedawe generalne skup{tine UN (1998),sa preko 150 zemaqa, je bilo posve}eno samo drogi. Usvojen jetada „Akcioni plan protiv ilegalne proizvodwe,krijum~arewa i kori{}ewa droga“ — ambiciozni plan saciqem da se is koreni ili bar smawi ponuda i potro{wa ile-galnih droga, u toku narednih deset godina. Od zemaqa ~lani-ca se traì da do 2003. godine donesu zakonske i konkretneprograme za realizaciju gorwih ciqeva. Pino Arla~i, direk-tor Me|unarodnog programa kotrole narkotika je tada rekao:„pravi rat se dosad nije ni vodio protiv droga... droga ubijaqude... narkomanija je smrtonosna bolest... Me|unarodna zajed-nica je spremna da se suo~i sa smrtonosnom bole{}u...“.Rigorozne mere su prvo usmerene na zemqe ilegalne proizvod-we siro vog opijuma, zemqe „zlatnog trougla“ (Burma,Tajland, Laos) i „zlatnog polumeseca“ (Pakistan,Avganistan, Iran). U Avganistanu se proizvodi 70% ukupnesvetske proizvodwe opijuma, a heroin se uglavnom prodaje uEv ropi i SAD (UN — B. Frahn). Neke zemqe su rigoroznimmerama ve} „iskorenile“ narkomaniju (Singapur, Tajvan,Japan) a druge to poku{avaju. Kina vodi nezapam}enu anti-narkomansku akciju i na „svetski dan borbe protiv droge — 26.juni“, 1996. godine je osu|ene dilere na smrt (ili doìvotnurobiju 769) javno pogubila, u prisustvu 1,75 miliona gra|ana.Narkomanija je do smrti Mao Ce-tung-a bila, i u ovoj zemqi,prakti~no iskorewena.

U dràvi Wujork postoje specijalni sudovi za narkomane,koji narkomane ne {aqu u zatvor ve} se bave svim aspektimabolesti — narkomanije i poku{avaju da ih izle~e, na zatoodre|enim mestima. #Ponavqa~e“ koji ponove #grehe“, ponovouzimaju drogu — recidiviste, {aqu u zatvor — ~etiri do devetgodina (The Village Voice – H/97).


Na{a vlast u borbi portiv narkomanije

Na{a zemqa je aktivno sara|ivala sa Centrom za kon -trolu droga UN, imala je i Saveznu komisiju za opojne droge, aova je pratila pojavu, sara|ivala sa relevantnim organima iinstitucijama i predlagala konkretne mere za suzbijawe,spre~avawe i istraìvawe narkomanije. Na{a zakonska regula-tiva (Zakon o opojnim drogama, KZ...) prati me|unarodne kon-vencije. Proizvodwa, trgovina i pose dovawe ilegalnih droga,navo|ewe drugoga na kori{}ewe droga i stavqawe prostorija zauìvawe droga su krivi~no delo. A koliko se to i danasupra`wava. Vlast je zatajila, a za{to!!?? Narodu je jasno.

Pripremqeni Petogodi{wi sveobuhvatni program pri-marne prevencije BZ (JUSPANP), na{a nova „demokratska“vlast nije konkretno podràla. Pismena podr{ka je do{lasamo od Predsednika V. Ko{tunice. Nijedna stranka nije usvoj program uvrstila i borbu portiv BZ. Za{to, svakome jejasno, jer su droge, legalne i ilegalne, veliki biznis, a poli-ti~ari su „ukqu~eni“ i na {tetu zdravqa naroda. Iako smoalkofilna nacija, tre}a zemqa u Evropi po broju pu{a~a izatrpani drogama, i u {kolskim dvori{tima, imamo i svoje„fabrike“ za proizvodwu „droga za jednu no}“ i uslove zagajewe marihuane — {to i ~inimo... Vlast ne prihvata ~ak nipreporuke SZO za preventivu protiv BZ. A konvenciju EUo duvanu su ratifikovali, a u praksi po srpskom obi~aju —obe}avaju, dovijaju se i laù... Niko ne kontroli{e nitika`wava trafikante {to prodaju cigarete deci. Borba pro-tiv BZ je sastavni deo programa stranaka u Americi,nekim Evropskim zemqama, pa tako i u Hrvatskoj, isti~u}i tokao prioritetne probleme svoje aktivnosti. I ne ~udi ako sezna broj narkomana u Hrvatskoj i ~iwenica, npr., da u Splitu„svaki kvart ima svoj punkt gde se moè kupiti droga“.Postoje, navodno i laboratorije za proizvodwu psihoaktivnihtableta. Predlaù ~ak i ozakowewe lakih droga, treba


smawivati „{tete“. Crna Gora je posebna pri~a. U Zeti nekada ~uvenom poqo-

prvrednom kraju malo se zemqoradwom bavi, ali u ovo„reformsko vreme“, mnogi „vaqaju drogu“ preko Skadarskogjezera pa put Hercegovine, Bukovi}a, Hrvatske, Sarajeva,Evrope. Da li i daqe {vercerski kanali idu preko Zete?êlnici vlasti, }ute ali je protiv premijera podignutame|unarodna optu`nica za duvansku trgovinu, a trafikingseks afera se umirila. Ko to objavquje sleduje smrtna kazna,tako je pro{ao direktor — urednik DAN-a, javqa {tampa, dapolicija diluje drogu“? „Qudi moji, da li je to mogu}e“?

Nova strategija u radu sa narkomanima

Narkomani su me|u nama u velikom broju. Mnogi ne}e dase le~e, ìve svoj ìvot, ne po{tuju}i dru{tvene norme, ìve#od danas do sutra“. Neke dràve su prihvatile wihovu nei-zle~ivu bolest, i da bi im pomogli, olak{ali sebi ìvot iza{titili ostalo zdravo stanovni{tvo. Bogata [vajcarskajavno i organizovano i preko zdravstvenih radnika naodre|enom mestu i u odre|eno vreme deli drogu. Tako, recimo,u @enevi u Cirihu postoji narkokvart odakle oni do|u po#svoju dozu“, a to je veoma #atraktivna predstava“ za turiste,koji sa mosta reke sve posmatraju, i ~ude se. A {ta re}i zawujor{ki kvart poroka i droge, Harlem?

Holandija je zemqa kulture, bogatstva, slobode... zanarkose... za toplu bra}u... dozvoqavaju i eutanaziju (ubistvoiz milosr|a). Amsterdam je nekada bio najbogatiji grad sveta,cveta od arhitektonskih zdawa, kanala, kulture… ima oko 50bioskopskih sala i 170 pozori{nih dvorana... #Crveni few-eri, roba u izlogu“, ali i sloboda za kori{}ewe droga. Dolazetu, sjate se narkomani iz Evropskih zemaqa, zaposednu cen-tralni trg, iscrpqeni, zapu{teni, va{qivi... i to je biloatraktivno za turiste. Slobodno kori{}ewe droga, ne donosispokojstvo gradskim stanovnicima. To je prvi grad po krimi-


nalitetu, koga nastawuju 25% stranaca koji pune wihovelokale... Ina~e Holan|ani nerado idu u restorane.

Kako spre~avati {tete narkomanija?

Le~ewe narkomana se mewa, shodno novim nau~nim saznaw-ima. Le~ewe narkomana, ponovimo, odvija se fazno:

— detoksikacija — 6—10 dana uz kompletan somatski pre-gled i laboratorijsku obradu bolesnika,

— dijagnostikovawe — prirode, nivoa i intenzitetabolesti i uzroka bolesti koji nije uvek isti,

— medikamentizno le~ewe, psihoterapija, socioterapija iedukacija koja generi{e distancirawe od narkotika ipromenu lo{ih navika.

— dnevna bolnica je neophodna da spre~i recidiv, daispravqa na~in razmi{qawa i pona{awa narkomana,

— produène grupe (dva puta nedeqno) osnaùju narkomanada izdrì ùdwe za drogom, koja se uvek iznova javqa.

U svetu i kod nas traè nove puteve za zaustavqawe ovepo{asti sveta. Mewaju se i ciqevi borbe, a ovi se mogu sadaiskazati ukratko, kao imperativi a to su:

— smawiti ponudu droga,— smawiti potra`wu droga,— le~iti narkomane,— smawiti sveukupne {tete.Borba protiv narkomanije mora da je kontinuirana,

osmi{qena aktivnost policije i dru{tva u celini. Duvan,alkohol i droga su sve vi{e prisutni kod na{e omladine.Razvojni put narkomanije je klasi~an — pu{ewe, pijewe iprobawe droge, koju neki #ne ostavqaju“ po cenu ìvota.

Kako spre~avati narkomaniju? Kako vaspitati i eduko-vati decu? Kako prese}i kanale {verca narkotika i dilere


droge strpati iza re{etaka? Sve ovo su slu~ajevi i pitawakojima se svakodnevno bavi Odeqewe za suzbijawe narkomani-je beogradske policije.

Zemunski klan, koji je godinama bio glavni srpski snabde-va~ droge, vi{e ne postoji, ali na beogradskim ulicama i daqese okre}u velike koli~ine narkotika. Ove godine beogradskapolicija zaplenila je 62 kilograma heroina, 17.000 tabletaekstazija, vi{e od sto kilograma amfetamin-sulfata, trikilograma kokaina, 12.350 DL tableta, 17 kilograma marihuanei ne{to mawu koli~inu ha{i{a. Izvr{eno je 700 zaplena igotovo u svakoj akciji kod dilera je prona|eno vatreno oru`je.

Stawe na trì{tu droge se posle vanrednog stawa sta-bilizovalo. Zemunski klan jeste drào ve}i deo beogradskogtrì{ta, ali ni tada nije bio jedina grupa koja se bavila orga-nizovanom prodajom droge. Sada, posle #Sabqe“, ove grupe sudobile vi{e prostora i slobode za rad, jer su ranije bile podpritiskom #Zemunaca“, koji su samo u jednoj turi nabavqali po100 kilograma heroina. Sada{wi dileri nemaju taj novac imo}i, u turi nabavqaju od pet do 20 kilograma droge, {to jeopet previ{e za beogradsko trì{te.

Kanali za nabavku droge su ostali tradicionalni tako dase droga i daqe nabavqa ustaqenim kanalima iz Turske prekoBugarske, Makedonije, zatim sa Kosova kao i iz Albanijepreko Crne Gore. Na~ini za {verc su razli~iti, od prenosavozom, do sakrivawa u bunkere kamiona i automobila.Kriminalci najvi{e para zara|uju preprodajom droge zbog~ega i imaju interes da decu {to pre uvuku u taj svet i od wihnaprave stalne klijente. Ovo odeqewe je jedino koje se bavislu~ajevima organizovane prodaje narkotika zbog ~ega jemnogim kriminalcima na meti. Narkomanija je problem kojimbi trebalo da se ozbiqno pozabavi celo dru{tvo kao i dapoliciji pruì podr{ku u borbi na spre~avawu prodaje droge.

Odeqewe za suzbijawe narkotika postiglo je vrhunske rezul-tate s obzirom na slabu tehniku koju ima, mawak qudi i teritori-ju koju pokriva. Radi se dok se akcija ne zavr{i, a to je ponekad i


48 sati bez pauze. Postoji i veliki rizik, jer su dileri veomaopasni i uglavnom naoru ani i ne prezaju da u~ine sve samo da nebudu strpani u zatvor. Bilo je slu~ajeva i kada su narkomanioboleli od side poku{avali da ugrizu policajca.

Navodi se i da su mediji ~esto bili nepravedni premaovom odeqewu (#slu~aj Jezdovi}“). Kriminalci, koji su kasni-je uhap{eni, poku{ali su da izvr{e hajku na policiju snamerom da se ovo odeqewe uni{ti, a oni nastave posao s dro-gom — govori za „Blic“ Slobodan Pe{i}, {ef u ~etvrtom ode-qewu SUP-a, Beograd (09. 2004)...

Zablude o drogama

Rana borba protiv BZ je imperativ ako èlimo da smaw-imo narastaju}u epidemiju pu{a~a, alkoholi~ara i narkomanau svetu, i u nas. Nu`no je zato, u obdani{tima, de~jimvrti}ima, osnovnim i sredwim {kolama organizovatiedukativni rad sa vaspita~ima, roditeqima, decom iu~enicima a, tako|e, osposobiti grupu vaspita~a koji }e uzsuperviziju, samostalno voditi kreativne psiholo{ke radion-ice sa decom uzrasta od ~etiri do sedam godina. U {koli uloguorganizatora edukativnih radionica preuzimaju psiholozi,kojima pomaù razredni odbori u~enika za borbu protivbolesti zavisnosti — alkoholizma, pu{ewa, narkomanija.

Prve informacije o drogama, kratke, jasne i korisne,mladi treba da dobiju u porodici, u {koli ili u medi jima, aliusmeno mitsko veli~awe droga ~esto se prvo ~uje odvr{waka. Prve informacije generi{u, kod socijalno pre-disponirane mlade osobe, pogre{na zakqu~ivawa, pogre{naverovawa, mi{qewa i kona~no neadekvatna pona{awa i takose stvara osnova za samoobmanu, za psiholo{ko usmeravaweprema upotrebi droge. Navodimo neke zablude:

— Svako ima pravo da bira svoj na~in ìvota, pa iìvotni stil sa drogom. Droga je diktator koji „goni“ narko-


mana i porodicu u bolesno bezna|e, na put bez povratka.— Droga olak{ava re{avawe adolescentnih problema.

Samo privremeno odlaè suo~avawe, razmatrawe i re{avaweproblema i generi{e mnoge nove nere{ive ili te{ko re{iveli~ne, porodi~ne i dru{tvene prob leme: u porodici, u {koli,finansijama, zdravqu, u po{tovawu zakona...

— Droga zbliàva, {iri prijateqstva, slobodu.Narkomani ìve u iluziji prijateqstva i slobode a nisu pri-jateqi, nisu slobodni, ve} robovi droge, bolesnici udruèni,sakupqeni da ostvare jedini ìvotni ciq, da obezbede drogupo svaku cenu.

— Droga {iri, produbquje svest. Svest narkomana sesuàva i sadràjno iskrivquje, a sawarewe, iluzije i haluci-nacije ometaju vizije i uo~avawe su{tine reali teta i ìvota.

— Droga {iri duhovne vidike. @ivotnu panoramu zak lawadroga a celokupni duhovni horizont se svodi kona~no na iglu,{pric, venu.

— Droga pove}ava kreativnost. Pove}ava ranije pri sutnedefekte li~nosti, ne daje ni{ta kvalitetno novo, {to ranijenije postojalo. Uvek droga ometa emotivni, socijalni i kogni-tivni razvoj a ostvareni degradira, generi{e pasivnosawarewe, otu|ewe od sveta i tako onemogu}ava svaku real-izaciju sna o budu}nosti. Unu tra{we iluzije, stvarala~keinspiracije (ideje, vizije, misli) postaju siroma{ne, ome-tene, neproduktivne i uz slabu voqu, nedovoqne za sloène,visoko produktivne aktivnosti. Unutra{wi saznajni hori-zont, pod dejstvom droga, postaje fragmentiran, nepopravqi-vo degradiran i dezintegrisan.

— Droga poboq{ava seks. Neke droge (marihuana...)izo{travaju ~ulne, ko`ne senzacije, ja~aju seksualne èqe,ali sve droge smawuju lu~ewe testosterona (hor mon seksual-nih èqa i sposobnosti), smawuju pokret qivost spermatozoi-da (mu{ka polna }elija) i tako pos redno smawuju seksualnumo} mu{karca i uzrokuju ster ilitet.

— Marihuana nije droga. Veoma ra{ireno zloupotre -


bqavana ilegalna droga, stvara sna`nu psihi~ku zavis nost awena nagla obustava generi{e apstinecijalnu krizu. Dejstvaove droge su krajwe nepredvidqiva, a sigurno je osnova zadaqe samoubla~ko drogirawe.

— Marihuana je mawe {tetna od duvana. U dimu, ovedroge, nalaze se svih sedam duvanskih supstanci koje izazivajurak, sve druge {tetne supstance duvana su prisutne i ~etiriputa vi{e katranske smole. Marihu ana se pu{i dubqe, dim seduè zadràva u plu}ima, pa su sve „pu{a~ke“ bolesti (rak,bolesti srca, plu}a...) i ovde zastupqene u vrlo visokom ste-penu. Za tri meseca marihuana o{te}uje plu}a kao duvan zagodinu dana.

Kako rano za{tititi decu i omladinu od droga?

Za{tita od narkomanije je deo sveukupne aktivnostiPrimarne prevencije BZ u svakoj ku}i, obdani{tu, {koli…Za{tita dece i omladine od narkomanija ima svojespecifi~nosti. Ovde udruèni u OKO-u — roditeqi, vaspi-ta~i… imaju svoje uloge a posebne su uloge policije i pravo-sudnih organa. Vaspitawe je osnovna mera Prevencija BZ aova treba da po~ne rano u porodici a organizovano uobdani{tu, osnovnoj {koli... Roditeqi treba rano da sve,{to vi{e, saznaju o BZ, pa i o narkomaniji.

Stawe na narko trì{tu je sve alarmantnije jer je, izdana u dan, u opticaju sve ve}a koli~ina droge. U pitawu jeobrt velikog novca, zbog ~ega, od posla se ne odustaje ni zbogrizika od hap{ewa, ni zbog sukoba sa suparni~kim ekipama...policija se suo~ava sa velikim rizikom jer su svi dilerinaoruàni i #metkom u cevi“. Pruàju otpor, pucaju, vozili-ma ru{e blokade, nasr}u na policiju noèvima, {pricevima,~ak poku{avaju i da nas ugrizu uz pretwu da }e nam prenetisidu ili hepatitis... policija najteè dolazi do organiza-tora posla...

O te{ko}ama borbe protiv droge ubijeni general polici-


je Bo{ko Buha je ne mnogo pre ubistva rekao: #glavni profitbeogradske mafije je trgovina drogom, a u prestonici sednevno tro{i dva i po kilograma heroina. Narkomafijasvakod dana okrene 100.000 evra. Uspeli smo da razbijemonekoliko kanala narkomafije i prepolovimo im prihode. UBeogradu 100 i vi{e qudi prodaje drogu (ne ra~unaju}i narko-mane-mrave. Nekada im je centar bio u Obrenovcu, a danas imavi{e centara“. (06.04)...

Marko Nicovi} je izjavio: „U Srbiji ima oko 150.000 zav-isnika od droge i, prema podacima pro{le godine (2003), 71%krivi~nih dela je bilo vezano za opojne droge. Droga je zlokoje je upereno protiv bezbednosti nacije, a postoje deca uSrbiji izme|u 12 i 14 godina koja su redovni konzumati droga.Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS) je#shvatila“, posle nedavnog izbijawa nasiqa na Kosovu, da je ta#pokrajina“ evropska Kolumbija koja }e zapquskivatiEvropsku uniju drogom“.

Snaga demokratskih struktura svake dru{tvene zajed-nice uslovqena je mogu}nostima svakog pojedinca da u pot-punosti razvije i ostvari svoje pune potencijale. Suo~eni sabrojnim pretwama u ostvarewu tog ciqa, moraju se u~initiodlu~ni napori na suzbijawu ilegalnog kori{}ewa droge kaojedne od najdestruktivnijih pojava.

Kori{}ewe droge kod nas postalo je akutan socijalniproblem, jer se prose~na starost uìvalaca pomera na svemla|u populaciju, nose}i tako rizik za wihovo zdravqe uosetqivom periodu psihofizi~kog razvoja, rizik od {irewabrojnih zaraznih bolesti, maloletni~ke delikvencije i krim-inala uop{te. Na sceni su novi narkotici, mo}niji i destruk-tivniji nego wihovi prethodnici, a wihovi konzumenti svemla|i. Trend uìvawa droga preti da postane obrazacpona{awa mlade generacije, pa }e se dru{tvo suo~iti sapravom tragedijom.


Kako prepoznati u ku}i narkomana?

Porodica je bitna za nastanak, tok i ishod narkoma nijeali i za rano dijagnostikovawe narkomanije, ~ak i u fazi „pro-batorstva“. Neka pona{awa deteta, neke simptome i znake mogupa`qivi roditeqi da uo~e, da elaboriraju i da potraè pomo}odgovaraju}e zdravstvene slu`be. Sumwe, u najgore, nisusuvi{ne ako se va{e dete ubrzano mewa i neobi~no pona{a:

— ako se ~udno mewa — preosetqivo, upla{eno, nepo verqivo,— ako deluje umorno, bezvoqno, nezainteresovano,— ako zapu{ta higijenu tela, ode}e, obu}e, kose,— ako mewa ritam spavawa (dawu spava), — ako se odvaja od porodice, mewa opho|ewe,— ako mewa apetit, mawe ili previ{e jede, najvi{e slatko,— ako ima vrtoglavice, nesvestice, glavoboqu,— ako ima drhtawe ruku,— ako ima bledo ili rumeno lice, sjajne o~i, uske zenice,— ako izgleda pripito, bez alkoholnog zadaha,— ako se dugo zadràva u kupatilu,— ako beì sa ~asova, postaje lo{ |ak, napu{ta {kolu,— ako slabije pamti i rasu|uje,— ako napu{ta prijateqe, ranije drugove, — ako iznenada kasno no}u izlazi,— ako nestaju u ku}i novac, vredne i dragocene stvari,— ako „filozofira“, podcewuje, grdi sve i sva{ta,— ako se druì sa novim nepoznatim vr{wacima,— ako govori ~udne re~i sa drugom, tipa: „do|i kod mene da

piknemo“ ili „do|i da se ubijemo“ ili „brate, kako sam sesino} razvalio“...

Roditeqi i wihov narkoman

Roditeqi u savremenoj sve vi{e disharmonizovanoj porod-ici su doìveli „bankrotstvo autoriteta“, imaju sve mawe


vremena za emocionalno angaòvawe, za tople razgovore, zarazumevawe de~ijih briga i problema sa kojima rastu wihovadeca. êsto pro|e i nekoliko godina, pre nego {to „bri`ni“otac i majka primete da im je dete krenulo „u ìvot“ sa „hemi-jskim {takama“ pu{i, pije ili se ve} i drogira. Zdravopona{awe se najpre nau~i u svom domu, u svojoj porodici.Porodi~no „vaspitnu prazninu“ treba da nadoknadi {kola,masmediji, zdravstveni radnici... Ako je sve propu{teno —dete se drogira — {ta roditeqi treba da rade:

— ne izbegavati ~iwenicu da se wihovo dete drogira, „nezabijati glavu u pesak kao noj“,

— informi{ite se prvo o drogama jer odsustvo ili mawakinformacija o drogama va{e dete iskoristi}e da vasponizi i va{u eventualnu paniku oglasi va{om zabludom,va{im problemom, ili }e nasmejano i drsko tvrditi da„na vrapce pucate topovima“;

— na|ite na~ina da razgovarate sa svojim detetom, jerje va{e dete drogu uzelo da bi vam simboli~no poru~iloda postoji, ili, pak, da ima neke probleme;

— tragajte, u sebi, za razlozima narkomanije va{eg dete-ta, gde je zatajilo porodi~no vaspitawe; ako ste vi i va{bra~ni partner uzro~nici nakromanije va{eg deteta. Utom slu~aju ne o~ajavajte. Nikad nije kasno da se kon-struktivno i sadràjno mewate;

— javite se Savetovali{tu za narkomane;— na|ite porodicu sa sli~nim problemima jer }ete zajed-

ni~ki mo`da biti uspe{niji;— teìte novoj i svrsishodnoj organizaciji ìvota

va{eg deteta, jer ìvot bez droge je mogu}, ali je put dotog ìvota krivudav, tajanstven, tajnovit, dug, pun odri-cawa. To je {ansa da se `rtvujete, ali ne i da jadikujeteda ste `rtva;

— recidiv narkomanije je realnost;— le~ewe narkomanije je dug proces;— ukqu~ite se u terapijski proces, u terapijski savez,


pridràvajte se preporuke stru~waka;— pomozite va{em detetu da osmisli ìvot bez droge,

bez „hemijskih {taka“.

Roditeqi narkomana prave gre{ke

Svaki narkoman je izmewena, bolesna li~nost, za droguìvi, pa je i „spreman na sve“ da bi imao svakodnevno svoju„porciju“. Roditeqi se ~esto „udenu“ u wegov ìvotni sce-nario, pa gre{e na {tetu deteta, porodice... Ovi saveti }evam pomo}i da spa{avate svoje dete, svoj brak i porodicu iz„kanxi“ droga, narkomafija...

— nemojte nikada napustiti va{e dete, bez obzira {to jeono povredilo va{ narcizam, va{e porodi~ne mitove,va{ mir i va{e snove,

— ne prikrivajte narkomaniju va{eg deteta,— ne stidite se! Narkomanija je bolest za koju ne morate

imati deo krivice. Ona je mo`da i u va{oj familiji ilime|u va{im susedima,

— ne prikrivajte ni kriminal, ni promiskuitet, ni prosti-tuciju va{eg deteta, jer je to korak daqe od {anse zale~ewe,

— ni zatvor nije kraj qudske karijere va{eg posrnulog dete-ta, ne zahtevajte nemogu}e od va{eg deteta i sebe.Obratite se lekaru, nemojte davati prevelik i nekon-trolisan xeparac va{em detetu, jer }e biti pretvoren udrogu,

— nemojte ~uvati tajnu. Va{em bra~nom partnerusaop{tite da vam je dete narkoman,

— nemojte rangovati krivicu, sopstvenu ili va{eg bra~nogpartnera, krivi ste oboje, neko drugi, ili niko. Traèwekrivca je uzaludno tra}ewe vremena, koje moète koris-nije upotrebiti,

— nemojte va{em detetu nabavqati zabrawene droge, ilidroge koje }e mu „pomo}i“ u le~ewu,


— nemojte varati lekara(e) da vam je zbog neke te{kebolesti u porodici neophodna droga koja }e smawitibolove, jer }e problem postati teì,

— nemojte s detetom narkomanom stvarati tajni savez pro-tiv drugog roditeqa.

Argo jezik narkomana

U jeziku na{ih sredwo{kolaca, nekada ranije a ~esto ikasnije, pojavile su se neke nove re~i ili su stare dobiledruga~ija zna~ewa. Recimo: xoint, trip... Narkomani imajusvoj àrgon, sleng svoj re~nik samo wihovom polusveturazumqiv i koristan. Roditeqe uvek treba da zabrine ovaj~udan re~nik, govor wihovog deteta. Nastao je kombinacijomuli~nog jezika mladih, slenga i kriminalnog podzemqa i med-icinske termi nologije u oblasti narkomanije. Kori{}ene suizvorno prete`no engleske re~i, navodimo neke:

amfi — amfe taminbedtrip — mora, ko{marski doìvqajibiti u fazonu — biti pod dejstvom drogebiti u frci — biti u krizivaqati (drogu) — tajno prodavati droguvutra, gu dra, gras,

trava — marihuanagajba — mesto okupqawa narkomanaguara — drogadaun — kraj dejstva drogediler — prodava~ droge di}i — uhapsiti doli — metadon du vati — pu{iti marihuanu, ha{i{eki — ekstazi esid — LSD droga


zujati — biti u pokretu koka, {mrk, koka — kokain moki — morfin mrav — sitan prodavac murija — policija navu}i se — postati zavisan od droge naduvan, upucan — nakqukan drogom narkos, xanki — narkoman nidl — igla okica — opijum papir, kristalmet — led plavac, pub — policajac riknuti — predozirawe, skoro umreti sing — zatvor strejt — trenuci bez droge taster, drukator — potkaziva~ top — napravqena ciga reta od istucane

semenke marihuane trip — „putovawe“, halucinogeni doìvqaji fiks — doza droge za jednu injekciju fiksawe — injekciono drogirawe haj — prija tna ose}awa dejstva droge hors — heroin hot, an|eopski prah — fenilciklin xoint — cigareta marihuane {ara — paso{ {teks — skrovi{te {ut — ubod kod injekcionog drogirawakvoter — ~etvrtina gramapolutka, lutka — pola gramami} — gramrem — davawe stvari u zalog, umesto novcagan, gan|a — {pric, ili doza droge jedno uzimaweraditi {emu — nabaviti drogukrizirati — stawe usled preterane kol. narkotika


dop, pajdika, koks — kokain{it — ha{i{trip — naziv za dozu LSD, ili staweizmewene

svesti, druga~ijeg doìvqaja svestispider - strejter — diler koji nije narkomanler — droga na odloèno pla}awerem — promet kao garant da }e roba biti

pla}enacava — mu{terijamu{e — primopredajapaw — paket droge{tek — skrovi{teodradi — konzumira drogupetica — pet grama heroinase~e — me{apadawe — hap{eweroka — uzimawe heroina injekcijom


Vrste opojnih droga

fotodokumentacija MUP-a Srbije

MM AA RR II HH UUAA NN AA

NA IN KONZUMIRAWAPu{ewe.

ZNACI RASPOZNAVAWANapetost,Dezorijentisanost,Zaboravqawe,Napadi straha ili smeha,Sumwi~avost,Zakrvavqene o~i,Pove}ani apetit,Ubrzani rad srca.

POSLEDICE KORI[]EWAO{te}ewe mozga i centralnog nervnog sistema,Poreme}aji rada srca,Poreme}aj razmnoàvawa,Pove}ani krvni pritisak,Rak.



Zasad marihuane

Ha{i{

Osu{ena marihuana Vodena lula

Ha{i{ovo uqe

List marihuane

HH EE RR OO II NN

NA IN KONZUMIRAWAPu{ewe,U{mrkavawe,Pomo}u injekcija.

ZNACI RASPOZNAVAWAPospanost,Obamrlost,Dezorijentacija u vremenu,Suène zenice — ne reaguju na svetlost,Sumwi~avost,Oteàn govor.

POSLEDICE KORI[]EWAGnojne infekcije,Virusne ùtice,Pojava krvnih ugru{aka,Pojava ~ireva,Samoubila~ke ideje,Sida,Smrt.



Sirovi opijum Opijumske poga~e u Laosu

îsti heroin

Opijumska lulaPribor

Heroin u paketi}u

KK OO KK AA II NN

NA IN KONZUMIRAWAPu{ewe,@vakawe,U{mrkavawe.

ZNACI RASPOZNAVAWANapetost,Ubrzani i nagli pokreti,Sna`na euforija, razdraganost,Depresija,Strah,Psihoti~ne reakcije, ludilo.

POSLEDICE KORI[]EWAHroni~na zabrinutost,Halucinacije — privi|awe, ~uje glasove,O{te}ewe ploda trudnica,Impotencija (polna slabost),Mo`dani udari ({log),Depresija,Samoubistva.



Biqka koke List koke

Kokain Na~in pakovawa

U{mrkavawe Krek

LL SS DD

NA IN KONZUMIRAWAGutawe.

ZNACI RASPOZNAVAWA[iroke zenice,Konfuzno pona{awe,Dezorijentacija u vremenu i prostoru.

POSLEDICE KORI[]EWA Halucinacije (~ulne obmane),Samoubila~ke tendencije,Povratna reaktivna ludila,O{te}ewe mozga.

Uzorci LSD-a u obliku sli~ica — naj~e{}i pojavni oblici —



EE KK SS TT AA ZZ II

NA IN KONZUMIRAWA Gutawe,Pomo}u injekcija.

ZNACI RASPOZNAVAWA Lupawe srca,Povi{eni krvni pritisak,Hiperaktivnost.

POSLEDICE KORI[]EWA Razdra`qivost,Polna nemo},Ludilo progawawa,Delirijum — ludilo koga prate poreme}aji svesti,mi{qewa i orijentacije.

Derivati amfetamina u obliku tableta — naj~e{}i pojavni oblici —



PRIMARNA PREVENCIJA BOLESTI ZAVISNOSTI

„Bez duvanskog dima, alkohola, droga i ratnih briga — bi}emo prva liga“

Marija [ainovi}, u~enica Gorwa Gorevnica

„Budimo realni — traìmo nemogu}e“ autor

PRIMARNA PREVENCIJA BOLESTI ZAVISNOSTI

Zdravqe naroda, u svetu i kod nas, ugroèno je vi{e negoikada. Bolesnika je stalno sve vi{e, uprkos na pretka medi-cinske nauke i prakse. Oboqevawa naroda i prevremenusmrtnost savremene civilizacije primordijalno i sve vi{euzrokuju „moderne bolesti“ (rak, bolesti srca, bolestikrvnih sudova, hroni~ne bolesti plu}a, {log...), me|u kojimasu BZ-i dominantne, kao specifi~na grupa bolesti ali i kaoosnovni riziko faktori za nastanak gorwih bolesti (pu{ewe,alkohol). Zdravstvo pruà pomo}, le~i samo pojedince aistu treba masa, ceo narod, pa se tako zamagquju, zapostavqajuukupni problemi dru{tva koje uzrokuju BZ-i. Le~ewe (alko-holi~ara, narkomana) je dugotrajno, skupo i prakti~noneuspe{no (narkoman) i ovo nikako ne zaustavqa smrtonosnitalas {irewa BZ-i.

Zdravqe nije sve — ali je prvi prirodni zahtev raz voja~oveka, osnov za svaku nadgradwu, duhovnu, dru{tvenu, profe-sionalnu, materijalnu... Zdravqe je li~no, porodi~no idru{tveno dobro, mora da se ~uva, neguje i unapre|uje. Ozdravqu mora da se zna, da se razmi{qa kada je ~ovek zdrav,kada moè da pravi izbor, nikako se ne sme prihvatitiìvotna filozofija pu{a~a, alkoholi~ara, narkomana,„uìvaj sad i ovde, pla}aj kasnije“. Zdravqe se te{konaru{ava iz neznawa, oskudice, lo{e informisanosti (sida,rak, BZ-i...). Podizawe, odgoj (vaspitawe), obrazovawe, kul-tura (na~in ìvqewa) od najmawih nogu zna~ajni su faktori

za o~uvawe i unapre|ewe zdravqa... Za odgajawe zdraveli~nosti sa nagla{enim kognitivnim, konativnim i energet-skim psihofunkcijama — koje su uslov za primarnu prevencijuza BZ, bitna su tri #P“ - pripadnost, predanost, posedovawe(znawa i ve{tina), kako je to slikovito rekao Artur Kestler.„Za decu sve — ni{ta protiv dece.“

Temeqni i osnovni principi savremene za{tite zdravqasu: svako je odgovoran za vlastito zdravqe; svako je duànda ~uva i neguje svoje zdravqe i svako, po principusamoza{tite, samopomo}i, ~uva svoje zdravqe i sudeluje uvlastitom le~ewu ako do|e do bolesti. Osnovni stubovi zarealizaciju ovih principa su: porodica, {kola, masmediji,zdravstvo (slika 8). Roditeqi, mnogi nastavnici, pedagozi...ne znaju da prepoznaju dete koje koristi drogu. A ako takvootkriju „u klupi“, nastavnici i profesori ne znaju {ta sawima. Porodica je „osnovna brana“ mladala~ke narkomanije —dete bez dovoqno pa`we, qubavi, razgovora „beì“ izporodice u dru{tvo, pa ako je ono „gnezdo“ narkomanije, etozla. Edukativne radionice su metod izbora za prevenciju BZ.

Zdravqe se u~i — zavisi sigurno i od genetike, nasle|a alije odabrani na~in, stil ìvota presudan za nastanak svihhroni~nih, masovnih bolesti pa i BZ. Porodi~no vaspitawe,vaspitno-obrazovni rad u vrti}ima, obdani{tima pripremajudecu za {kolu. Sna`nu osnovu za uspeh u {koli, a i za kasnijiìvot ima svako dete — lepo vaspitano, emocionalno zdravo,kreativno, radosno... Svako, u zna~ajnoj meri, moè da bira„da li da bude zdrav ili bolestan“, pa i zato svaki pojedinactreba da je odgojen, vaspitan u porodici, osposobqen odmalih nogu da ~uva zdravqe — svoje fizi~ko, psihi~ko i soci -jalno blagostawe, a kasnije, kao {to je poznato, sve to dopuwu-ju i usmeravaju: {kola, rad, praksa, iskustvo, so cijalni kontak-ti... Idealno bi bilo, idealu treba teìti, da porodica,de~iji vrti}, obdani{te, {kola u vaspitno-obrazovnom pro-cesu odgajaju decu, omladinu tako da ova:

— nau~e va`ne stvari zna~ajne za zdrav ìvot,


— razviju ose}awa samopo{tovawa,— postanu svesna vlastitih snaga, sposobnosti,— razumeju sopstvena ose}awa,— nau~e da cene sebe i postanu sigurni,— nau~e ve{tine odupirawa negativnim uticajima

vr{waka,— nau~e kona~no da duvanu, alkoholu i drogi kaù NE.Mladost je puna neobi~nosti, ali je treba ome|avati a

ovo je putokaz da se stvaraju zdravi i korisni pojedinci a time(i zdravo dru{tvo) i zrele, zdrave osobe sposo bne da re{avajumnoge probleme, svakodnevne (proste) i dru{tvene (krupne).Wihove misli, um, razum postaju najmo}nije sredstvo u ìvotui radu a nagoni, ose}awa, instinkti bivaju kontrolisani naputevima koje nam je priroda trasirala.

Bolesti zavisnosti (pu{ewe, alkoholizam, narko manija)u svetu obeleàvaju drugu polovinu 20. veka, sa tendencijom{irewa pre svega me|u mladima (deca, om ladina, mladi do 30godina). Nedvosmisleno je utvr|eno da „greh slabosti“ iproizvod emotivnog „zlostavqawa u detiwstvu“ uzima svojdanak, mladi sve vi{e i ~e{}e upotrebqavaju duvan, alkoholi drogu, a to postaje zdravstveni, vaspitno-obrazovni idràvni problem, problem koji ugroàva perspektivu ibudu}nost mnogih dràva.

Preventivne aktivnosti su najefikasniji i najjef -tiniji na~ini za{tite naroda od BZ-i, ako su ove sistematske,organizovane i trajne na svim nivoima orga nizacije qudskogdru{tva od porodice, {kole, op{tine, nevladinih organi-zacija, dràve i vlada do SZO i UN. Uspeh moè doneti, napoqu spre~avawa, suzbijawa narkomanije, alkoholizma ipu{ewa, samo „jedinstveni front“ dràvnih organa,dru{tveno-humanitarnih organizacija i javnosti. U zemqamagde vlade i resorna ministarstva (zdravstvo, prosveta,unutra{wi poslovi, pravosu|e) nemaju usvojenu strategiju,politiku i dràvni program protiv BZ-i, ove se stihijski{ire uprkos delovawa nevlad inih organizacija na ovom poqu.

Bolesti zavisnosti — Prevencija • 349

Slika 10. [ta se radi, a {ta bi trebalo

Primarna prevencija #Kraqevski put ka zdravqu“uop{te a posebno kada su u pitawu bolesti zavisnosti. Velikaje uloga dràve, dràvne uprave i svih dràvnih institucijau prevenciji. Dràva mora da se opredeli za zdravqe naro-da ili za poreski interes i puwewe dràvnog buxeta za#dràvnu gospodu“. [to vi{e pu{ewa — ve}a je dràvna kasaza razne manipulacije, kalkulacije i {pekulacije a to sekona~no izrodi u mafija{ke klanove gde i dràvnici nisuimuni ili pak postaju za{titnici wihove kamarile. Tada se ozdravqu, i ne samo zdravqu, naroda ne brine, o wihovim izakonskim pravima. Takvi dràvnici drè se devize:#Iskoristi {ansu — posle nas neka bude potop“. Da li Vas jeovakva vladavina dotaknula u 15-ak zadwih godina?

Primarna prevencija pu{ewa, alkoholizma i narko-manije je osmi{qena, organizovana i koordiniranaaktivnost, prava i jedino mogu}a za{tita naroda odsmrtonosnih BZ-i. Ona spre~ava nastajawe bolesti putempodizawa op{te zdravstvene i socijalne kulture, znawa i


ve{tina za samoza{titu, samopomo} i uzajamnu za{tituodnosno time {to promovi{e zdravo pona{awe — a pona{awese formira od malih nogu, dogra|uje tokom ìvota sa ciqemda se usvoji i uvek implementira zdravo pona{awe — zdravna~in, stil ìvota... Boqe re}i zdravu zrelu li~nost kraseSSS — samocewewe, samopo{tovawe i samokontrola, a to jestrate{ki ciq primarne prevencije. Naravno, rana dijagnos-tika alkoholi~ara, narkomana, pu{a~a (sekundarna prevenci-ja) le~ewe, rehabilitacija i re socijalizacija zavisnika(tercijarna prevencija) do prinose suzbijawu BZ-i. Sve ovoodgovara savremenim zahtevima borbe protiv BZ-i, a {ta sedanas radi najboqe ilustruje slika 7. Sli~no suzbijawu alko-holizma je i na poqu narkomanije, pu{ewa — naravno,uskla|eno wihovim specifi~nostima.

Primarna prevencija BZ-i koristi trojake mere — za -konske, edukativne i motivacione a svoju delatnost us -merava na sva tri osnovna ~inioca odgovorna za nasta nak, toki ishod BZ-i (li~nost, droga, sredina — slika 1), sa ciqem:

— da otkloni uzroke i spre~i pojavu i {irewe alko -holizma, narkomanije, pu{ewa,

— da formira stav odbojnosti prema duvanu, alkoholu,drogama,

— da formira odgovornu, samodisciplinovanu mladu osobukoja je spremna da odlaè zadovoqstva, da uvek teì isti-ni i da izazovima duvana, alkohola, droga kaè „NE“,

— da rano oformi zdrav stil ìvqewa i putem samo -za{tite i uzajamne za{tite ~uva zdravqe svoje i svojeokoline,

— da podiè nivo zdravstvene i op{te kulture stano -vni{tva i time afirmi{e zdravqe, zdravo pona{awe,vi{i kvalitet ìvota — rad, sport, stvarala{tvo.

Ovo je putokaz, ponovimo, da se stvaraju zdravi i korisnipojedinci, a time i zdravo dru{tvo i zrele, zdrave osobesposobne da re{avaju mnoge probleme, svakodnevne (proste) i

Bolesti zavisnosti — Prevencija • 351

dru{tvene (krupne). Wihove misli, um, razum, postajunajmo}nije sredstvo u ìvotu i radu, a nagoni, ose}awa,instinkti bivaju kontrolisani na putevima koje nam je priro-da trasirala.

Primarna prevencija pu{ewa, alkoholizma i narkomanijeje osmi{qena, organizovana i koordinirana aktivnost, pravai jedino mogu}a za{tita naroda od smrtonosnih bolesti zavis-nosti, spre~ava nastajawe bolesti putem podizawa op{tezdravstvene i socijalne kulture, znawa i ve{tina zasamoza{titu, samopomo} i uzajamnu za{titu time {to pro-movi{e zdravo pona{awe — a pona{awe se formira od malihnogu, dogra|uje tokom ìvota sa ciqem da se usvoji i uvekimplementira zdravo pona{awe, zdrav na~in, stil ìvota.Prevencija bolesti zavisnosti je jedina prava mera protivrastu}e po{asti. Nau~no je dokazano da „jedan dinar uloènu preventivu — u{tedi i do milion dinara utro{enih zale~ewe...“ Naravno, rana dijagnostika alkoholi~ara, narko-mana, pu{a~a (sekundarna prevencija) le~ewe, rehabilitaci-ja i resocijalizacija zavisnika (tercijarna prevencija)doprinose suzbijawu bolesti zavisnosti. Sve ovo odgovarasavremenim zahtevima borbe protiv bolesti zavisnosti.Sli~no suzbijawu alkoholizma je i na poqu narkomanije,pu{ewa — naravno, uskla|eno sa wihovim specifi~nostima.

Uspesi se mogu o~ekivati samo ako se istovremeno, koor-dinirano, planirano, dugoro~no i organizovano sprovode sveaktivnosti, sva tri pomenuta segmenta me|u decom, mladima ime|u odrasima i u svim sredi nama, op{tinama na{e zemqe. Uprotivnom nema uspeha, broj bolesnika — zavisnika }e rasti apojedinci, poro dice i dru{tvo }e pla}ati ceh neznawu,nemaru i neod govornosti odgovornih za zdravqe naroda.

1. Zakon je osnovni segment svake prevencije pa i pre -vencije BZ-i. Brojna pitawa iz ove oblasti se reguli{u jedin-stveno za celu zemqu (ali i lokalno na nivou op{tine):proizvodwa, promet, potro{wa, odgovaraju}e zabrane isankcije za duvan, alkohol, drogu. Nama treba zakon o


za{titi dece i omladine od duvana, alkoholizma, droga iverskih sekti, ~etiri zla koja ugroàvaju mentalno, fizi~ko,duhovno i moralno zdravqe omladine. Krajwe je vreme da sedru{tvo opredeli za savremeni vid za{tite — {iru,dugoro~nu sinhronizovanu dru{tvenu akciju, dejstvo institu-cija sistema (pedago{ke, medicinske, medijske i pravne) ipojedinaca {to je human i patriotski zadatak. Progresivnodru{tvo se ne odri~e ovog na~ina suzbijawa BZ-i, naprotiv,sna`na ozakowewa ~ine temeq drugih svih aktivnosti naovom poqu. Zakonska i podzakonska regula tiva, kod nas jebrojna ali nedovoqna, fragmentirana, ~esto kontradiktornai nadasve slabo primewivana u praksi. Zakon u nas zabrawujereklamirawe alkoholnih pi}a a drugi zakon pivo progla{avaza hranu, i podsti~e reklamama wegovu potro{wu, nevi|eno usvetu. Sva bri`nost na{e vlasti za omladinu je pseudobri-ga, deklerativna. Na svim kioscima u Beogradu nalazi se upo-zorewe, skrajnuto ~esto u stranu i nevidqivo, da je malolet-nicima zabrawena prodaja cigareta i alkohola. Ipak svakitinejxer koji zatraì paklu cigareta ili bocu pi}a bi}eusluèn. Ne pada, na{oj novoj, nazovi demokratskoj vlasti daozbqno za{titi decu i omladinu od pogubnih PAS-i.Vlastima ne pada na pamet da zavedu #policijski ~as“ zaomladinu. Uradili su to vlasti Hrvatske, pa posle 22 ~asa akose maloletno lice na|e na ulici, roditeqi se drasti~noka`wavaju. Mogu maloletnici da se na|u i posle tog vremenasa roditeqem, bratom, sestrom koji su punoletni. I tu suHrvati kao i uvek ispred nas u borbi protiv BZ. Mo`da sunama va`nije ma~ke od dece.

2. Edukacija je drugi vaàn segment prevencije BZ-i,ozna~ava ne samo informisawe ve} i sticawe znawa ive{tina i emotivno pretakawe u zdravo pona{awe. Edukacijao primarnoj prevenciji BZ je prvo neophodna za stru~wakeraznih profila — psihologe, pedagoge, socijalne radnike, nas-tavnike, zdravstvene radnike... koji na seminaru sti~u aktuel-na znawa o BZ i na~inu spre~avawa pojave i {irewa BZ. Svi

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija • 353

ovi, i drugi koji su motivisani za rad, na primarnoj prevenci-ji BZ, okupqeni oko OKO-a pruàju roditeqima, deci i omla-dini ~iwenice o duvanu, alkoholu, drogama... sidi, sektama...bez senzacionalnosti. Primarno ciqana grupa edukacije suroditeqi, vaspita~i, nastavnici koji sa decom i omladi-nom provode najvi{e vremena i omogu}avaju baznu osnovu zaformirawe zdrave li~nosti — dete, omladina, odrasli, koji }eodabrati zdrav stil ìvota — ìvot bez duvana, alkohola idroga. Za ovako masovne bolesti, najefikasnija bi bila tzv.„biolo{ka vakcina“, koja se uspe{no primewuje kod drugihmasov nih akutnih zaraznih oboqewa, sa vanrednim rezulta -tima. Kod BZ-i takve vakcine nema, ali adekvatna pre -ventivna mera je vaspitno-obrazovna edukacija mlade iodrasle populacije. #Svako dete je neispisana plo~a“ u kojuroditeqi, {kola (sredina), u~ewe, masmediji unose svojesadràje. Roditeqi, u savremenoj sve vi{e rastrzanoj porod-ici, nemaju dovoqno vremena za decu, za razgovor, zarazumevawe de~jih briga, frustracija i problema, pa vaspit-na uloga porodice ~esto „bankro tira“, {to treba da nadokna-di savremena {kola i mas mediji.

Nu`no je zato u sve {kole osnovnog i sredweg obrazovawauvesti novi predmet Zdravstveno vaspitawe, pa prireditijedinstveni uxbenik, nau~iti decu i omladinu o telesnom imentalnom zdravqu, pona{awu, socijalizaciji, me|uqudskimodno sima, BZ-i, zaraznim bolestima, sidi, saobra}ajnom trau-matizmu, samoza{titi, uzajamnoj za{titi... Tako bi se rano, urazvojnom dobu, stekla znawa, oformili odbojni stavoviprema duvanu, alkoholu, drogi, uteme qila verovawa usamoza{titu i rano usvojilo zdravo pona{awe a {to bi se, uvrlo visokom procentu, upra`wavalo doìvotno. Naravno, iodrasle treba edukacijom obuhvatiti u {koli (roditeqe), umesnoj za jednici, u radnoj sredini, po{to ovi nisu nau~eni, ozdravqu, u {koli wihovog vremena. Posebno treba edu kovatipored roditeqa, i voza~e, èlezni~are, ugostiteqe,gra|evinske radnike i druge kriti~ne profesije.


3. Motivacija je sastavni deo prevencije i uslov za puniuspeh primarne prevencije kao i le~ewa BZ-i. Pravi razlozii podsticaji generi{u zdravo pona{awe kod dece i omladinei zdrave stavove prema BZ-i. Dru{tvo moè i treba da osmis-li i da obezbedi uslove za normalan rast i razvoj dece iomladine i omogu}i, pre svega, mladima da kroz razneaktivnosti — sport, rad, stvarala{tvo, ispune svoje slobodnovreme i tako zadovoqe potrebe odrastawa, potrebe vremena ukome ìve i u kome sazrevaju. I mladi misle da se BZ-i moguspre~iti i suzbijati i ~ak predlaù neke osnovne mere:vi{e cene duvana i alkohola; zabrana prodaje maloletnicimacigareta i AP-a i obezbe|ewe vi{e prostora za sport irazonodu (anketa me|u mladima u Novom Sadu).

Za{to je primarna prevencija BZ-i „IN“?

Savremeno dru{tvo generi{e brojne te{ko}e dru{tvu ucelini a deci i omladini posebne riziko faktore zaprobawem zloupotrebu PAS-i i kona~no BZ. Razni riziciuvek #mame“ mlade u porodi~nom krugu i van wega.

#Kulturna prohibicija“ je metoda izbora za borbu protivBZ, ali ista ne #zaìvi“ ako je:

— nezdrava porodica — roditeqi pu{e, neumereno piju,ìve u sva|i...

— razulareno, genetski nezdravo dete,— vaspitna uloga roditeqa zapostavqena za mentalni

razvoj deteta.Visoki sna`ni rizikofaktori za razvoj BZ. su i van

porodice — u dru{tvu, na #}o{ku“, {koli dru{tvenoj zajedni-ci. Takva deca se lako uo~avaju:

— u {koli se neadekvatno pona{aju,— u {koli su neuspe{ni u~enici,— ne neguju zdrave drugarske komunikacije.— #traè“ devijantno i delinkventno pona{awe,— rano, bez #zazora“ probaju ponu|enu cigaretu, pi}e, drogu.


Narod kaè „boqe spre~iti nego le~iti“, to je i motosvetske zdravstvene organizacije. „Medicina XXI veka }ebiti preventivna medicina“. Ako svako ne ~uva zdravqe, akodràva nema usvojenu politi~ku, strategiju i program preven-cije BZ — umnoì}e se enormno pu{a~i, alkoholi~ari, narko-mani... bolesnici koje ne mogu „podmiriti ni svi doktori, nisva sredstva“ opredeqena za zdravstvenu za{titu naroda.Uloèni dinar u prevenciju „oplodi se“ desetinu hiqadaputa, utoliko je potrebno mawe sredstava za le~ewe. Danas sekod nas, iz fondova zdravstva, pla}a usluga — broj pregleda i„pun krevet“, pa tako „negujemo bolest a ne zdravqe“.Mnogima to odgovara!!?

Narkomani, alkoholi~ari, pu{a~i — zavisnici èle daìve, ali li{eni patwe i bola, {to je nemogu}e. @ele i dauìvaju iako je wihova cena uìvawa smrtno previsoka.

[ta obezbe|uje uspeh primarne prevencije BZ-i

O efektima prevencije i rezultatima le~ewa, najboqese izrazio prvi hirurg sveta koji je uradio prvu trans-plantaciju srca u svetu — ~uveni dr Kristijan Bernar „Dasam se ranije usmerio na prevenciju sr~anih oboqewa nego naspasavawe ìvota 150 qudi, mogao sam da sa~uvam ìvot150 miliona qudi“.

Putokazi za uspe{nu prevenciju BZ su:— ja~awe porodi~nih i socijalnih veza,— zaustavqawe pogubne „industrije zabave“ za mlade koja

nudi virtuelnu stvarnost, veli~a i neguje srebroqubqe,hedonizam, huliganizam, seksualnu razvratnost...

— bu|ewe svesti naroda o vrednosti zdravqa i ìvotnihciqeva,

— uspostavqawe duhovnosti koja }e pruìti sigurnost,nadu i zdrave ìvotne ciqeve,

— ohrabrewe svake mlade osobe da duvanu, alkoholu kaè„hvala NE“,


— pozitivni razgovori o vrednosti zdravqa i ìvota bezduvana, alkohola, droga,

— u~ewe na primerima za neodlo`nu samoza{titu,samokontrolu i uzajamnu kontrolu od BZ-i.

Naravno, treba uvaàvati i potrebe zavisnika (pu{a~a,alkoholi~ara, narkomana), re{avati wihove probleme, prak-tikovati le~ewe i rehabilitaciju (sekundarna i tercijarnaprevencija) a klasi~ne metode treba, ipak, uskla|ivati sasvetskim trendovima. Mladim stru~wacima koji dolaze tone}e biti problem. U svetu trì{ne privrede, a mi smo natom putu, pu{ewe, alkoholizam, narkomanija su, uglavnom,li~ni problem pa i samofinansiraju}i kod le~ewa — nepla}aju se socijalizovano, kao kod nas, usluge i „pun krevet“zavisnika (alkoholi~ara, narkomana).

Bolesti zavisnosti (pu{ewe, alkoholizam, narkomanija)su planetarna po{ast, zlo {irokih razmera savremene civi-lizacije, stalno u ekspanziji. Pu{a~a duvana, alkoholi~ara inarkomana je sve vi{e i vi{e i to onemogu}ava i najbogatijezemqe sveta da obezbede dovoqno sredstava za wihovopreskupo i neizvesno le~ewe. Svetska zdravstvena organi-zacija je istakla, i zato, #Medicina XXI veka }e biti pre-ventivna medicina“. U svom PROGRAMU #ZDRAVQE ZASVE U XXI VEKU“ isti~e dva ciqa (Ciq 4 i Ciq 12) ozna~aju BZ. Za bolest naroda i merama za wihovo suzbijawe.Ukupno u PROGRAMU, koje smo naveli ima ukupno 21 CIQ adva su posve}ena BZ i za{titi naroda od ovih bolesti.

U nastanku bolesti zavisnosti zna~ajni su mnogobrojnifaktori — bitna je LI^NOST, pored SREDINE i prisustvaPAS-e. PREVENCIJA moè u najve}em procentu, u najve}emogu}oj meri za{tititi decu, omladinu i narod u celiniod BZ. Ona moè biti uspe{na ako je — sveobuhvatna, kon-tinuirana, koordinirana od dru{tveno-humanitarnih organi-zacija, prevashodno od one kojoj nije prevashodni ciq profit— zarada u~esnika programa. Shodno preporukama SZO, svakou programu od u~esnika, ima svoju ulogu:


— dràva, odnosno weni organi, treba:• da usvoji politiku, strategiju i sveobuhvatni program

primarne prevencije BZ;• da podstakne svaku op{tinu na{e zemqe da formiraju

OKO (op{tinski koordinacioni odbor) protiv BZ;• da omogu}i, na delu ne samo na re~ima kao do sada, pri-

menu osnovnih mera primarne prevencije a one su:zakonske, edukativne i motivacione;

— u~esnici OKO-a i svi gra|ani realizuju usvojeni pro-gram prevencije BZ, razumqivo da su to zdrave osobe — nepu{e, ne piju, ne konzumiraju droge;

Porodica, {kola, masmediji i zdravstvo su osnovninosioci prevencije BZ. Zdravstveni radnici su prevashodno#zaduèni“ za sekundarnu i terciranu prevenciju (rana dijag-nostika, le~ewe rehabilitacija bolesnika od raznih BZ. Onisu veoma korisni za tribine o BZ. A ne i za prakti~ni rad samasama, jer isti nemaju pedago{ko obrazovawe. Videti sliku8, u~esnike OKO-a.

Primarna prevencija BZ (pu{ewa, alkohizma, narkomani-je) je prakti~no #sterilna“, neuspe{na bez organizovaneaktivnosti u obdani{tima, osnovnim i sredwim {kolama.Nu`no je, a nadasve i korisno da se rad sa decom i omladinom,u ovim ustanovama, radi planirano i kontinuirano. To jeimperativ za uspe{nu borbu protiv BZ. U svakoj na{ojop{tini, u okviru OKO-a. Rad u navedenim institucijama seodvija planski, i to:

1. U de~ijim vrti}ima i obdani{tima se radi sa vaspi-ta~ima i roditeqima. Formira se i grupa vaspita~a koja, uzsuperviziju, samostalno vodi psiholo{ke radionice sa decomuzrasta od ~etiri do sedam godina.

2. U osnovnim {kolama, program je namewen deci od prvogdo petog razreda O[. Nastavqa se preventivna aktivnost, uzformirawe #liderske grupe“ u~enika, koji dejstvuju nezavisno


od u~iteqa, ali uz wegovu superviziju. Organizuju se i susretisa roditeqima, razgovori na istu temu.

3. U vi{im razredima O[ i sredwim {kolama nastavqajuse preventivne aktivnosti, sa bogatijim sadràjima. Sapravom se moè o~ekivati da {kole koje su pro{le ove eduka-tivne programe i same osmisle, unaprede i prijave kao modelprimarne prevencije BZ. I tako se stru~no oja~a ova mreàprevencije BZ.

Zadaci zdravstvenih radnika u prevenciji bolesti zavisnosti

„Preventiva }e biti medicina XXI veka“ SZO. Ulogavanzdravstvenih institucija mora se re}i, imaju presudnizna~aj za o~uvawe zdravqa, kvaliteta ìvota, kvaliteta vode,vazduha, hrane... pa i u prevenciji BZ.

Zdravstvena slu`ba i zdravstveni radnici imaju kruci-jalnu, odlu~nu ulogu u sva tri nivoa prevencije BZ-i,naro~ito slu`be primarne zdravstvene za{tite (op{tamedicina, de~ja slu`ba, {kolski dispanzer, medicina rada...).Ugledna i cewena profesija omogu}ava zdravstvenom radniku:da poznaje ve}inu gra|ana svoje sredine; da poznaje mnogeporodice, wihove odnose i mnoge wihove sociomedicinskeprobleme; da uìva ugled me|u sugra|anima; da se wihovizdravstveni saveti u visokom procentu uvaàvaju i da wihovopona{awe sluì kao uzor mnogima, osobito mladima kaoobrazac za formirawe li~nog ìvotnog stila, pona{awa.Empati~ni odnos, strpqewe i pravi saveti svakogzdravstvenog radnika mogu vi{e u~initi na poqu rane, pre-ventivne borbe protiv alkoholizma, pu{ewa i narkomanijanego ~itavi stru~ni timovi u le~ewu ovih bolesti, uostalomjedan od prvih ~lanova Ustava SZO kaè „medicina nije samole~ewe ve} i ve{tina spre~avawa nastajawa bolesti“.


Zato, svaki zdravstveni radnik treba da prevenira BZ-i:na poslu, u porodici, u kom{iluku, u sredini gde ìve, odnos-no, „svuda i na svakom mestu“, treba i moè:

— ako zna, voli i uìva u svom poslu,— ako li~nim primerom doprinosi prevenciji, ne pu{i, ne

pije (ili izuzetno i kontrolisano), ne koristi drogu,— ako savetuje pacijente, poznanike, prijateqe, ne pu{iti,

ne piti, ne drogirati se,— ako informi{e pacijenta, porodicu i wihove ro|ake o

BZ-i.— ako se potrudi da rano dijagnostikuje BZ-i,— ako poznaje osnovne principe razvoja, promena i proble-

ma perioda odrastawa, tinejxerskog doba,— ako neguje, usavr{ava i implementira zdravstveno-

vaspitni rad u porodici, {koli, omladinskoj organi -zaciji, mesnoj zajednici i dr,

— ako koristi lokalna sredstva informisawa ({tampa,radio, TV), za razvoj zdravstvene kulture i za upu}ivawepozitivnih poruka, za prvenciju BZ-i,

— ako sara|uje sa dru{tvenim organizacijama koje rade naprevenciji BZ-i,

— ako se aktivno ukqu~i u Op{tinski savez borbe protivalkoholizma, narkomanija i nikotinizma (ako postoji)ili pokrene osnivawe OKO-a,

— ako inicira ili u~estvuje u istraìvawu, „snimawu“stawa BZ-i u svojoj op{tini, {to je osnov za energi~nu,organizovanu i kontinuiranu prevenciju BZ-i.


SVEOBUHVATNI PROGRAM PRIMARNEPREVENCIJE BOLESTI ZAVISNOSTI

— Programska orijentacija —

Bolesti zavisnosti (BZ) sve vi{e ugroàvaju narodesveta, wihovo telesno, du{evno i socijalno zdravqe. Le~ewepojedinaca (zavisnika) ublaùje samo i simp tome bolesnogstawa dru{tva. Kultura, ideje, koncep cije i verovawa su osnovza zdrav dru{tveni i indivi dualni ìvot. „kultura je bolesnai potrebno ju je le~iti...“ (Frank T. D. 1936), i zaista dru{tva— tradicionalnu kulturu, verovawa... treba mewati, i kada suBZ-i u pitawu. Alkoholizam i narkomanija postaju „direktnapretwa nacionalnoj bezbednosti... U Rusiji od trovawa izloupotrebe alkohola godi{we umre oko 30.000 qudi.Registrovano je dva miliona narkomana. Broj stanovnika je u2002. godini smawen za 75.000 (iznosi 144 miliona). U Sibirui na dalekom istoku smrtnost je dva i po puta ve}a od ra|awa, aumiru najvi{e mladi qudi, pre svega zbog prekomernog konzu-mirawa alkoholnih pi}a i narkotika“ (R. Gewatulin).

Uspesi se mogu o~ekivati samo ako se istovremeno, koor-dinirano, planirano, dugoro~no i organizovano sprovode sveaktivnosti, sve tri pomenute mere me|u decom, mladima ime|u odraslima i u svim sredinama u svim op{tinama na{ezemqe. Svaka separacija primarne prevencije alkoholizma,narkomanije, pu{ewa je vi{e medijska ujdurma nosioca negode facto za{tita zdravqa dece, naroda od bilo koje droge —nikotina, alkohola, marihuane, heroina… U protivnom nemauspeha, broj bolesnika — zavisnika }e rasti, a pojedinci,porodice i dru{tvo }e pla}ati ceh neznawu, nemaru i neodgov-ornih za zdravqe naroda.

Nova strategija primarne preventivne BZ treba koor-diniranu, trajnu i kontinuiranu aktivnost organa vlasti,dràvnih slu`bi (obrazovawe, zdravstvo, socijalna za{tita)


i humanitarnih organizacija. To je savremeni ekosistemskiput za zaustavqawe plime BZ. Osnovni stubovi za uspe{nuprevenciju i kontrolu bolesti su: porodica, {kola, masmedi-ji, zdravstvo. (slika 9.) Oni sinhronizovani, sa drugim~lanovima OKO-a su inicijatori zakonske regulative idru{tvene brige o uslovima za optimalni rast i razvoj dece.

Mnoge zemqe sveta, suo~ene sa stalno rastu}im, nere{ivimproblemima zloupotrebe nikotina, alkohola i droga, okre}u seprevenciji. Administrativno-ekonomskim merama reguli{uproizvodwu, promet, po tro{wu i brojnim zabranama podsti~uprevenciju. Prevencija bolesti zavisnosti je jedina prava meraprotiv po{asti, zla savremene civilizacije — pu{ewa, alko-holizma i narkomanije. Nau~no je dokazano da „jedan dinaruloèn u preventivu u{tedi 10.000 dinara utro{enih zale~ewe“. Samo dràva moè da re{i enigmu suprotnih intere-sa dela dru{tva koje profitno-interesno podsti~e proizvod-wu i potro{wu legalizovanih droga (duvan, alkohol) iaktivista na poqu antizavisnosti, ekologista koji traèsmawenu proizvodwu i potro{wu ovih droga.

Secesija, raspad biv{e Jugoslavije, ratni sukobi,izbeglice, rawenici, stradawa naroda, pretwe svetskihmo}nika, sankcije, NATO, rat ekonomsko-dru{tvene te{ko}eu celini ubrzano generi{u u nas nove bolesnike — pa i zavis-nike i oteàvaju svaku organizo vanu i sveobuhvatnu preven-tivnu delatnost. Me|utim, imaju}i u vidu na{u alarmantnustvarnost: druga zemqa u Evropi po ra{irenosti pu{ewa sapreko 2.400 popu{enih cigareta po stanovniku; oko 300.000alko holi~ara i toliko na putu da to postanu; 100.000—130.000narkomana; enormnu zloupotrebu legalnih, oporezova nih ikontrolisanih droga (duvan, alkohol) pa i raznovrsnih ile-galnih droga; rastu}i trend zloupo trebe PAS-i me|umladima i u sve mla|im godinama; da na{a zemqa postajezemqa zavisnika od legalnih i ile galnih droga, a shodnonau~nim saznawima, na{im i svetskim iskustvima i pre-porukama SZO, mi{qewa smo da je posledwi trenutak da se


u ovo kompjutersko vreme, vreme satelitske komunikacijemisli globalno o BZ-i a deluje lokalno i da se zapo~nu{iroke ofanzivne aktivnosti protiv duvana, alkohola idroga. „Gulivera treba vezati i opkoliti liliputancima“.

Za{tita i unapre|ewe zdravqa, promocija zdravqa iprimarna prevencija bolesti zavisnosti oslawa se, bazira nanekoliko bitnih pretpostavki:

— aktivan rad sa qudima jer je svako li~no odgovoran zasvoje zdravqe,

— preventivne aktivnosti po~iwu i zavr{avaju se u zajed-nici,

— sveukupna preventivna aktivnost je usmerena ka pojedin-cu i okruèwu,

— preventivna aktivnost isti~e dobre, pozitivne stranezdravqa, uz isticawe „budi aktivan, zdrav dafunkcioni{e{ na najboqi na~in... budi zadovoqan“,

— preventivna aktivnost angaùje sve sektore dru{tva uokruèwu.

Zdravqe je fizi~ko, psihi~ko i socijalno blago stawe inije samo stvar lekarske profesije (zdravstva) koja, uglavnom,~eka bolesnika za le~ewe, ve} je zdravqe sastavni krucijal-ni deo jednog dru{tva, odnosno politike jedne dru{tvenezajednice. Aktuelni, u svetu, ekolo{ki koncept okre}e seli~no svakom gra|aninu, svakom kolektivu da brinu o zdravquputem samoza{tite, samopomo}i — uzajamne za{tite i uza-jamne pomo}i i upra`wava osnovnu meru vaspitawe(edukacija) SZO za o~uvawe i unapre|ewe zdravqa. Deca iomladina su ciqna grupa na{e preventivne aktivnosti,Saveza Srbije za primarnu prevenciju pu{ewa, alkoholizma,narkomanije. U~ini}emo sve da mobili{emo socijalnu snagunaroda i negujemo sve faktore koji deluju preventivno,za{titni~ki a to su:

— dobri i sna`ni porodi~ni odnosi,— primeran roditeqski nadzor,— uspeh u {koli,


— dru{tvena aktivnost u {koli, sportu, kulturi, religiji,— dobru informisanost i prihvatawe zdravog razvoja,

razvoja bez duvana, alkohola, droga.Svetska zdravstvena organizacija u svom Programu

zdravqe za sve... predlaè preventivne mere za smawewerizika o{te}ewa zdravqa odnosno obolevawa i to:

— obezbe|ivawe uslova za normalan rast i razvoj dece iomladine,

— borbu za zdravu okolinu i zdrave uslove ìvota,— suzbijawe {tetnih i razvoj zdravih stilova ìvota,— pomo} stanovni{tvu u stresnim i kriznim situacijama.Svetska zdravstvena organizacija je istakla moto za

XXI vek „medicina XXI veka }e biti preventivna medici-na“, potvr|uju zna~aj prevencije, spre~avawa i {irewabolesti. Svetski hirurg i broj jedan, koji je prvi presa|ivaobolesnicima srce dr Kristijan Bernar, ponovimo, kaè: „utoku svog radnog veka spasio sam operacijama 150 qudi a da samse bavio prevencijom, spasio bi 150 miliona qudi“.

Sve je ovo osnov Programa za{tite i unapre|ewazdravqa, telesnog, du{evnog i socijalnog, a program za{titeBZ-i je integralni deo, od koga moè i da se po~ne, da se preven-tivnim merama {titi zdravqe stanovni{tva svake op{tine.

U skladu sa preporukama SZO „da svaka dràva preven-tivnim aktivnostima spre~ava {irewe i kontroli{e rizikeoboqevawa od pu{ewa, alkoholizma i narkomanije (1974) iciqem 12 i 4 „Zdravqe za sve u XXI veku“... (1998) svakadràva treba (i mora) da usvoji: politiku, strategiju iprogram protiv ovih sociopatolo{kih pojava. Mere zarealizaciju programa su trojake — zakonske, edukativne imotivacione.

Neophodno je i urgentno da se i kod nas priredi, usvoji ikontinuirano implementira:

• Nacionalni sveobuhvatni program primarne prevenci-je BZ-i,


• Zdravstveno vaspitawe inkorporira u {kolske pro -grame, i,

• Op{tinski interventni program primarne prevencijeBZ-i da zaìvi.

Generalni ciqevi nacionalne strategije za kontrolu droga

Podaci ukazuju na korelaciju izme|u pu{ewa, uzimawaalkohola i droge jer svaka od ovih navika pojedina~no nosipove}an rizik uìvawa ostalih. Zato je prioritetnacionalne strategije — prevencija kori{}ewa svih PASsupstanci. Mada nacionalna strategija za borbu protiv drogeu fokus stavqa omladinu, to nije dovoqno jer ne treba zane-mariti ni odraslu populaciju: naru{eno zdravqe, nestabilniporodi~ni odnosi, zapostavqawe i zlostavqawe dece, neke suod negativnih posledica upotrebe droge kod odraslih.Dokazano je da deca roditeqa zavisnika imaju najve}e {anseda po|u istim putem. Tre}ina ukupnog broja krivi~nih delau~iwena je pod dejstvom droge.Ciq 1 — Edukacija omladine u ciqu prevencije kori{}ewa

droge, duvana i alkohola.Ciq 2 — Ve}a bezbednost gra|ana i wihova za{tita od krimi-

nala i nasiqa prouzrokovanog upotrebom droge.Ciq 3 — Smawewe zdravstvenih i socijalnih tro{kova usled

ilegalnog kori{}ewa droge.Ciq 4 — Razbijawe lanca snabdevawa i izvora putem {to

boqe kontrole i za{tite dràvnih granica.Ciq 5 - Me|unarodna saradwa u ciqu spre~avawa proizvodwe

i trgovine narkoticima.Ciq 6 — Razvoj i unapre|ewe nau~nih istraìvawa u oblasti

droga.


Sveobuhvatni dràvni program primarne prevencije

Za{tita od BZ zahteva da se svi, dakle stru~waci za BZ,kao i pravosudni organi, prosvetni radnici, roditeqi, polici-ja... udru e u borbi protiv ove bolesti. Sa edukacijom bitrebalo po~eti ~im dete napuni ~etiri-pet godina, ali bitrebalo i sami roditeqi, bez obzira {to pripadaju sve mla|imi mla|im generacijama, mnogo vi{e da saznaju o BZ, jer nemamesta improvizaciji i odlagawu. Ako svojim radom spasemo barjedno dete, to je mnogo, a ako svojim nedovoqnim anga`manomsamo jedno dete postane pu{a~, alkoholi~ar, narkoman, onda nanama leì velika odgovornost {to kao pojedinci, ili kaodru{tvo u celini, nismo u~inili dovoqno. Vremena za odla-gawe vi{e nema jer je heroin u{ao i u osnovne {kole.

Sveobuhvatni dràvni program primarne prevencije BZje savremeni model primarne prevencije i kontrole pu{ewa,alkoholizma, narkomanije. U funkciji je najvi{ih dràvnihorgana, odgovaraju}ih resornih ministarstava (zdravstvo,zakonodavstvo, prosveta, ekologija, informacije...) idru{tveno-humanitarnih organizacija. Za specifi~nu iveoma zna~ajnu preventivnu delatnost neophodno je da:

• dràva usvoji integralno politiku, strategiju i pro-gram protiv bolesti zavisnosti sa zakonskim, edukativn-im i motivacionim merama, kao za svaku drugu socipato-lo{ku pojavu,

• odgovaraju}a dru{tveno-humanitarna organizacijabude kako to predlaè SZO, finansirana iz procentadela poreza, koji se ostvaruje u prometu legalnih droga(duvana i alkohola), organizacija koja }e funkcionalnoobjediniti sve subjekte za realizaciju programa pri-marne prevencije bolesti zavisnosti.

Predsednik Rusije Vladimir Putin se li~no interesujeza borbu protiv trgovine narkoticima, „naàlost, oni tamoni{ta ne rade kako bi se makar malo smawila ta pretwa...“


(09.04). A {ta radi na{a nova demokratska vlast? @alos-no i pogubno za zdravqe na{eg naroda. Odgovaraju}a znawa,vaspitna sredstva i li~no pona{awe sudionika programa(nepu{a~i, nealkoholi~ari, nenarkomani) su Conditio sine qua

non (uslov bez koga se ne moè) za ovu uzvi{enu i visokohumanu delatnost. Ovo bi skupa utemeqilo „kulturnu pro-hibiciju“ koja moè najboqe i sa najmawe sredstava da {titii unapredi zdravqe naroda i da ovo bude na vi{em nivou.

Savremeno dru{tvo, generi{e brojne te{ko}e dru{tvu ucelini a deci i omladini posebne riziko faktore za probawe,zloupotrebu PAS-i i kona~no za nastanak bolesti zavisnosti.Rizici uvek „mame“ mlade u porodici i van we.

„Kulturna prohibicija“ se ne razvija ako je:— nezdrava porodica, gde roditeqi pu{e, neumereno piju,

bolesno se sva|aju...— vaspitna uloga zapostavqena, roditeqi nezaintereso-

vani za mentalni razvoj deteta. — porodica je nemo}na — dete genetski nezdravo, razu-

lareno. Visoko rizi~ni faktori za razvoj BZ su i van porodice

— u dru{tvu na „}o{ku“, u {koli, u {iroj dru{tvenoj zajedni-ci. Takva deca su uo~qiva:

— neadekvatno se pona{aju u {koli,— neuspe{na su u {koli,— nezainteresovana su za zdrave drugarske komunikacije,— „traè“ devijantno i delinkventno dru{tvo,— rano, bez „zazora“ probaju ponu|enu cigaretu, ~a{u,

drogu.Uspesi se mogu o~ekivati samo ako se istovremeno, koor-

dinirano, planirano, dugoro~no i organizovano sprovode sveaktivnosti, sve tri pomenute mere me|u decom, mladima ime|u odraslima i u svim sredinama, u svim op{tinama na{ezemqe. Ponovimo, svaka separacija primarne prevencijealkoholizma, narkomanije, pu{ewa je vi{e medijska ujdurmanosioca nego defakto za{tita zdravqa dece, naroda od bilo


koje droge — nikotina, alkohola, marihuane, heroina.... U pro-tivnom nema uspeha, broj bolesnika — zavisnika }e rasti, apojedinci, porodice i dru{tvo }e pla}ati ceh neznawu,nemaru i neodgovornosti odgovornih za zdravqe naroda.

Nova strategija primarne preventive BZ trebasveobuhvatnu, koordiniranu, trajnu... kontinuiranuaktivnost organa vlasti, dràvnih slu`bi (obrazovawe,zdravstvo, socijalna za{tita...) i humanitarnih organizaci-ja. To je savremeni ekosistemski put za zaustavqawe plimeBZ. Osnovni stubovi za uspe{nu prevenciju i kontrolubolesti zavisnosti su: porodica, {kola, masmediji, zdravst-vo. Oni sinhronizovani, sa drugim ~lanovima OKO-a su ini-cijatori zakonske regulative i dru{tvene brige o uslovima zaoptimalni rast i razvoj dece i omladine, kroz razne aktivnos-ti — sport, rad, stvarala{tvo, razne akcije... i tako ispuwava-ju svoje slobodno vreme, zadovoqe potrebe odrastawa, potrebevremena u kome ìve i u kome sazrevaju kao li~nosti.

Program prevencije BZ-i ima svoje faze od pripre mne,anketno istraìvawe o veli~ini problema BZ preko „eduka-tivne dijagnoze“, izrade programa realizacije do evaluacije,ali stvara realne pretpostavke:

• da primarna prevencija zaìvi i na na{im prostorima,u sredinama gde se ìvi i radi, i gde se gra|ani okup qaju:u porodici, {koli, zdravstvenoj ustanovi, radnoj organi-zaciji, sportskim dru{tvima, verskim zajednicama;

• da svaka op{tina ima svoj lokalni program pre -vencije protiv BZ-i, oko koga treba da se ujedine svesnage, sve stru~ne i upravne ustanove i humanitarne or -ganizacije i da tako organizovano reduciraju ukupnupotro{wu PAS-i i zaustave {irewe pu{ewa, alkoho -lizma i narkomanija;

• da omladina na vreme, od malih nogu, stekne znawe,ve{tine i usvoji zdrave stilove ìvqewa i PAS-ikaè NE;

• da roditeqi budu posebno edukovani za prevenciju BZ;


• da se formira Savetovali{te za porodice gde }e~lanovi OKO-a (psiholozi, pedagozi, lekari, sve{tenalica, policija...) pruàti konkretna i prakti~nare{ewa za sve mogu}e probleme iz oblasti BZ, razvojnepsihologije...

Sistematsko i organizo vano suzbijawe upotrebe PAS-ikod omladine stvara i uslove za zdravu razonodu, kulturniìvot, sport i druge aktivnosti u domenu pozitivnih okupi-raju}ih interesovawa. Ovakvom zdravom pona{awu doprinosevaspita~i (op{ti i zdravstveni), profesionalci {kola,zdravstva, masmediji i u prvom redu roditeqi. Vaspitawezahteva najve}u marqivost koja }e dati najve}u korist. Takoutemeqena „kulturna prohibicija“, moè da {titi i unapre-di zdravqe naroda i da ovo bude na vi{em nivou.

Zdravstveno vaspitawe i prevencija BZ-i

Zdravstveno vaspitawe je osnovni, najekonomi~niji inajefikasniji metod rada u za{titi i unapre|ewu zdravqanaroda. Globalne ciqeve zravstveno-vaspitnog rada jedefinisala Svetska zdravstvena organizacija a to su:

• osposobiti svaku osobu da se odnosi prema zdravqu kaonajvi{oj vrednosti,

• osposobiti svaku osobu da samostalno vodi brigu o svomzdravqu, da preduzme deo odgovornosti za svoje zdravqe ida prioritetno sprovodi one mere kojima se dostièvisok kvalitet ìvqewa,

• osposobiti svaku osobu da pravovremeno koristizdravstvene usluge.

Zdravstveno vaspitawe je aktivan proces u~ewa ozdravqu, sticawe nau~nih znawa i ve{tina da se svakoponaosob i grupno {titi od raznih opasnosti pa i od BZ.Zdravstvena propaganda, pruàwe informacija su deozdravstvenog prosve}ivawa, odnosno sticawe osnovnog znawa,{to je sve uvod u zdravstveno vaspitawe koje dete i omladinu


obezbedi znawem, ve{tinama da se putem samoza{tite i uza-jamno {tite od raznih opasnosti koje dolaze iz sredine gde seìvi, pa i od BZ-i. Roditeqi postiù mnogo boqe rezultatekada sa decom razgovaraju o posledicama pu{ewa, konzumi-rawa alkohola i droga, nego kada im o istim temama drè pre-davawa, isti~u ameri~ki istraìva~i. Najve}a korist suredovni razgovori izme|u roditeqa i dece, kada obe #strane“otvoreno razgovaraju o stavovima, rizicima i razlozimaupotrebe alkohola — duvana i droge. Tada roditeqi predloèalternative, a to vodi uspehu.

Zdravstveno vaspitawe je multidisciplinarni proces,ukqu~uje mnoge participante za postizawe ciqeva pa real-izacija umnogome zavisi od koordinacije svih vaspita~a kao iod wihovog stru~nog nivoa i „~isto}e“ od PAS-i. Posebnomesto u realizaciji zdravstvenog vaspitawa imaju nastavnici,pedagozi, masmediji i zdravstveni radnici, koji poznaju de~jupsihologiju, pedagogiju i sposobnost da se distanciraju odtzv. simpozijalnog izlagawa o bolestima zavisnosti, poduslovom da ne pu{e, da nisu alkoholi~ari, narkomani.Odabrani, stru~ni i zdravi vaspita~i su i predava~i na semi-narima za ~lanove OKO-a i za op{tinske diskusije, eduka-tivne radionice...

Osnovna pravila, principi, na~ela na kojem se zasnivazdravstveno vaspitawe su:

— zdravstveno vaspitawe je nau~no fundirano,— zdravstveno vaspitna delatnost se planira,— usmerenost prema za{titi zdravqa,— sistemati~nost, postupnost i fleksibilnost,— dobrovoqnost, svesnost prema zdravstvenom vaspitawu,— usmerenost prema kolektivu, grupama (mala deca, {kols-

ka deca, omladina, radnici, trudnice...).Zdravstveno vaspitawe, kao nov {kolski predmet, je

aktivan proces u~ewa o zdravqu, sticawe nau~nih znawa ive{tina da se svako ponaosob i grupno {titi, ovde, od BZ.Zdravstvena propaganda — pruàwe informacija i


zdravstveno prosve}ivawe, sticawe parcijalnog znawaprethode, obi~no, zdravstvenom vaspitawu. Ovo su po~eciu~ewa, sticawa znawa a ne i ve{tina za samoza{titu od BZ —pu{ewa, alkoholizma, narkomanija. Zdravstveno vaspitaweje aktuelni trend u celom svetu, pa se govori „zdrava{kola“, „zdrava hrana“... Zdravstveno vaspitawe ima ciq daosmi{qeno, orga nizovano i koordinirano narodu pruì~iwenice o zdravqu, da mladu populaciju nau~i odre|enimzdravim oblicima pona{awa i da ovo postane navika ne samopojedinca ve} i dru{tva u celini, sredine koja deter mini{ezdravo, odnosno nezdravo pona{awe.

Zdravstveno vaspitawe bi integralno omogu}ilo mladi-ma saznawa i za{titu od brojnih opasnosti koje ugroàvajuwihovo zdravqe (zarazne bolesti, sida, pu{ewe, alkoholizam,narkomanija, oru`je, saobra}aj...) a znawe i emotivno usvajawebi razultiralo u zdravi stil ìvqewa, i tako bi se masovnospre~avale i suzbijale nasilne smrti, i ne samo one. Mladageneracija bi prihvatila, barem u ve}ini, provereni sistemvrednosti: samodisciplinu, odgovornost, odlagawe zadovo-qstva i te`wu istini, osnovne postulate za razvoj zrele,zdrave li~nosti. Bilo bi to i vi{e od „Zdrave {kole“, prava„{kola za ìvot“.

Obrazovni i vaspitni uticaj u {koli treba na decu iomladinu da deluju vi{esmerno, i tako mladima:

• pruè {to vi{e znawa o duvanu, alkoholu, drogama —wihovom {tetnom delovawu i na~inu prevencije,samoza{tite, samopomo}i...

• pomognu da formiraju svoje zdrave stavove,• odneguju ve{tine koje obezbe|uju za{titu od BZ, zdrav

ìvot,• pomognu da se intelektualno, emotivno... psihi~ki razvi-

jaju i postanu zdrave i sna`ne li~nosti koje }e biti ustawu da svesno kontroli{u i usmeravaju svoje pona{awe,postupke uskla|ene sa li~nim stavovima o ìvotu,

• omogu}iti da prihvate i neguju zdrave stilove ìvota,


zdravo pona{awe...• prihvatawe i opona{awe zdravih idola za identi-

fikaciju — roditeqa, nastavnika, sportista... Onih idolakoji svoj uspeh postiù radom, disciplinom... Idola kojine pu{e, ne piju, ne drogiraju se, ne neguju golotiwu,silikone, seksi izazove...

• ako na{oj deci omogu}imo da zdravo odrastaju danas, dalismo im najve}i i neprocewivi poklon za budu}nost.

Stubovi primarne prevencije Bolesti zavisnosti

Osnovni stubovi primarne prevencije BZ su:

1. Porodica je izvori{te svega {to }e se doga|ati detetuu razvoju i rastu. Porodica, u na{e vreme, preìvqavaozbiqnu krizu. Potro{a~ko dru{tvo diktira ubrzani ritamìvota, qudi su uvek u nekoj ùrbi i imaju sve mawe vremenajedni za druge. Supru`nici, zaposleni, me|usobno se udaqava-ju i deca bivaju prepu{tena sama sebi. Razvodi su ~esti, decatrpe... ~iwenice vapiju: svaka tre}a-~etvrta porodica „pucapo {avovima“. Javnost zvoni na uzbunu — 1994. godina jeprogla{ena za me|unarodnu godinu porodice. Roditeqima supotrebna sredstva i ume}a da odgaje svoju decu i brinu o wimau dru{tvenoj sredini. Dobar, zdrav po~etak u ìvotu je onajkoga podràvaju zdravi roditeqi i u svemu „nevina“ deca.Nauka je dokazala da je u~ewe po modelu u porodici primarnoi da se lo{i modeli u porodici kad-tad pojavquju kaoneuskla|eno nasilno pona{awe kod deteta tinejxera.„Mladost je neukrotiva i woj su potrebni mnogi vaspi-ta~i, nadzornici i nastavnici“ govorio je Sveti JovanZlatousti.

Iako je dana{wa porodica u krizi i u mnogim(ne)poèqnim metamorfozama, ova u svim kulturama idru{tvima predstavqa osnovnu, esencijalnu grupu, zajednicukoja je osnov svakog vaspitawa i temeq svake li~nosti, a ova jena ovim prostorima u krizi vi{e od pola veka. Nekada je


crkva dràla monolitnost porodice a porodica moralno iop{te vaspitawe. Detiwstvo, gotovo sigurno, odre|ujekakvi }emo postati — „dete je otac ~oveka“. Nasiqe ra|anasiqe. Iskustveno je dokazano „narod, koji razara porodicu,osu|en je na propast i nestajawe“. Ima dece koja ranoupra`wavaju poreme}eno pona{awe, ne po{tuju dru{tvenenorme, pa se pona{aju — agresivno, destruktivno, obmawuju}eili devijantno. Geni imaju zna~aja, ali i wima se moèpomo}i. Vertikala pro{losti ~ini da svi nismo jednaki,ve} da smo svi razli~iti. Te{ko je saznati osnovne crte ikarakterna svojstva, tajne i dileme svake li~nosti, a posebnonarkomana, alkoholi~ara, samoubice, delinkventne, krimino-gene osobe, ako se li~nost posmatra izolovano, bez upoz-navawa klijentove porodice, wene geneze, wene psihodi-namike i bez sagledavawa porodi~nog vrednosnog sistema.

Roditeqi, od ro|ewa deteta su du`ni da se o wemu brinu— {ta mu treba, kako ìvi, {ta ga brine, ko su mu prijateqi,gde provodi vreme kada roditeqi nisu kod ku}e... Dete morarano da doìvi qubav i interesovawe roditeqa... ravn-odu{nost razara mlado bi}e, wegovu du{u. Briga o deci jeprvi, najteì ali i najzahvalniji posao roditeqa. Detetreba nau~iti da razmi{qa i da donosi ispravne odluke.Razgovor sa detetom u mirnom i prijateqskom tonu je alfa iomega da dete sti~e zdrave navike, da uìva u sportu, muzici,hobijima i radu, da prihvati zdrav stil ìvota i da rano sebitrasira ìvotni ciq. Velika je dobit za dete ako roditeqiumeju da slu{aju svoje dete, li~nost koja ima svoje doìvqaje,dileme, proma{aje... te u hodu ispravqati {to ne garantujedetetu zdravu budu}nost, zdrav ìvot. Isto tako preteranaroditeqska briga ili nebriga onemogu}ava zdrav razvoj dete-ta a pove}ava se verovatno}a da dete krene u ìvotpogre{nim putem pa eto bolesti — pu{ewa, alkohola, narko-manije, side, promiskuiteta... nasiqa. @ivot se zavr{ava,prakti~no pre po~etka. êsto pro|e i neka godina, pre nego{to #bri`ni“ otac i majka primete da im je dete krenulo #u


ìvot sa hemijskim {takama“ — pu{i, pije ili se ve} drogira.Zdravo pona{awe se najpre nau~i u svojoj porodici, u svomdomu. Porodi~no vaspitnu prazninu, u optimalnim i dobroorganizovanim uslovima, nadokna|uju umnogome obdani{te,{kola, masmediji, zdravstveni radnici...

2. [kola je jedan od ~etiri osnovna uticajna stuba zavaspitawe i usvajawe zdravog pona{awa i treba mlade da u~iza ìvot ne samo za {kolu. Od malih nogu u {koli dete u~ikako da se pona{a, vlada, u~i se na red, rad i disciplinu.Porodi~no vaspitawe, vaspitno-obrazovni rad u vrti}ima,obdani{tima pripremaju decu za {kolu. Sna`nu osnovu zauspeh u {koli, a i za kasniji ìvot ima svako dete — lepovaspitano, emocionalno zdravo, kreativno, radosno… êstopro|e i neka godina, pre nego {to „bri`ni“ otac i majkaprimete da im je dete krenulo „u ìvot sa {takama“ — pu{ipije ili se ve} drogira. Zdravo pona{awe se najpre nau~i usvojoj porodici, u svom domu. Porodi~no vaspitnu prazninu, uoptimalnim i dobro organizovanim uslovima, nadokna|ujuumnogome obdani{te, {kola, masmediji, zdravastveni radni-ci... Nu`no je, tako|e, u sve {kole osnovnog i sredweg obrazo-vawa uvesti novi predmet Zdravstveno vaspitawe, papriredititi jedinstveni uxbenik, nau~iti decu i omladinu otelesnom i mentalnom zdravqu, pona{awu, socijalizaciji,me|uqudskim odnosima, bolestima zavisnosti, zaraznim boles-tima, sidi, saobra}ajnom traumatizmu, samoza{titi, uzajamnojza{titi... tako bi se rano, u razvojnom dobu, stekla znawa,oformili odbojni stavovi prema duvanu, alkoholu, drogi, ute-meqila verovawa u samoza{titu i rano usvojilo zdravopona{awe, a {ta bi se, u vrlo visokom procentu, upra`wavalodoìvotno. Naravno, i odrasle treba edukacijom obuhvatiti u{koli (roditeqe), u mesnoj zajednici, u radnoj sredini, jer oninisu nau~eni o zdravqu u {koli wihovog vremena.

Savremena {kola u svom radu veliku pa`wu posve}uje„bubawu“ a nedovoqno svim savremenim problemima sa kojimase danas mladi susre}u, posebno sa BZ, delinkvencijom...


Individualni razgovori, ali i tribine, predavawa angaùjunastavnike, stru~ne slu`be, roditeqe, a tako|e i |ake... sve uciqu suzbijawa zla zvanog droga (duvan, alkohol, droga). U{kolama — u~enici, nastavnici i roditeqi treba da rade salokalnom zajednicom. Podràvani od „zdravih“ zdravstvenihsavetnika, posle analiza zdravstvenog stawa, ovi bi osmis-lili programe za intervencije — na primer, aktivnost „bezpu{ewa“, „bez alkohola u saobra}aju“...

[kola je kod nas zapostavila svoju zna~ajnu op{tu izdravstvenu vaspitnu ulogu. Mladi nara{taji imaju povo-qne uslove da prate savremena dostignu}a iz raznih oblastiod kwièvnosti do kibernetike, ali na{im obrazovnim pro-gramima nedostaje vaspitawe pa i moralno vaspitawe koje }ena{oj deci kona~no razjasniti {ta je dobro a {ta ne. Imamnogo razloga da se uvede „Zdravstveno vaspitawe“, kaoobavezan predmet osnovnih i sredwih {kola, i tako smawitivaspitnu zapu{tenost koja rezultira u epidemijumaloletni~ke delinkvencije, narkomanije, pu{ewa, pijewa...

Adolescentni krizni period (Inventus ventus) {kola,dru{tvo i porodica treba da prihvate kao {ansu da nezrelobi}e odraste u zadovoqnu, prilago|enu i uravnoteènuli~nost. Tokom rasta i razvoja mlada osoba:

— u~i da uskladi svoje èqe sa zahtevima realnosti inormi {ireg i uèg okruèwa;

— u~i o radu (radne obaveze); — u~i da savla|uje prepreke na putu ostvarivawa svojih

èqa; — u~i da odloì zadovo qewe svojih potreba da bi dobio

nagradu u budu}nosti;— u~i kako da se pona{a, od malih nogu vlada; — u~i se na red, rad i disciplinu. Mladi treba i moraju da znaju svu {tetnost PAS-i po

fizi~ko i psihi~ko zdravqe, po li~nu sre}u, radnu i dru{tvenuafirmaciju. Dosada{we ukqu~ivawe zdravstvenog (i soci-jalnog) obrazovawa u razne predmete nastavnog pro grama nije


dalo rezultate kakve su o~ekivali wegovi zagovornici. Nama treba „{kola za ìvot“, zabavna, informativna, sa

mawim brojem ~asova i nastavnih jedinica sa sna`nom sarad-wom roditeqa, |aka i u~iteqa, kako bi na kraju godine,u~enici i wihovi roditeqi mogli da ocene rad u~iteqa, nas-tavnika, profesora. Nova reformisana, osavremewena{kola, moderni obrazovni sistem treba da su dràvni inacionalni interes svih gra|ana. Ponovimo, nu`no je uvestiposeban predmet zdravstveno vaspitawe koje }e biti inkor -porirano u sve nastavne planove i programe, koreli rane adek-vatno uzrastu izme|u pred{kolskog, osnovnog, sredweg, vi{egi visokog obrazovawa i da koristi zdravstveno-vaspitnetehnike kao oru|a u borbi protiv BZ-i.

Uslov za prevenciju, u pred{kolskim ustanovama i {koli, jepoverewe izme|u u~enika i u~iteqa. Razgovor o BZ mora dabude primeren uzrastu i saznati wihova ose}awa kada se sus-retnu sa pu{a~em, pijanom osobom, narkomanom: dopada —bezbri`nost, izgled, fantazija, sloboda... ne dopada — ne moguda re{avaju nijedan problem bez droge, sve prodaju za drogu,upropa{}uju sve oko sebe, roditeqe, nemaju svoju li~nost,postaju sebi~ni... Deca imaju sna`nu potrebu da „razgovara-ju“, ~uju i budu slu{ana. Ovo bi generisalo zrele, zdraveli~nosti, li~nosti uskla|enih emocija, nagona, intelekta ipozi tivnog karaktera, odnosno pona{awe po „principu real-nosti“, odbacuje {tetna, trenutna zadovoqstva a neguje ~oveko-qubqe. Ovo bi kona~no bila promo cija zdravqa, negovawekorena ìvota pojedinca, za{tita i unapre|ewe zdravqa nasvim nivoima duha, tela i okoline... novi kvalitet zdravstveneza{tite. Moderno zdravstveno vaspitawe je brana BZ.

3. Masmediji {tampani, posebno elektronski, su mo}nainformativno-edukativna sredstva za sve oblasti qudskoginteresovawa, za sve uzraste, pa i za zdravstveno vaspitawe.Jedan su od ~etiri fundamentalna stuba u prevenciji bolestizavisnosti. Stoga je nu`no da masmediji (TV, radio, {tampa,izlo`be...):


— planirano, kontinuirano i dosledno podràvaju primar-nu prevenciju,

— BZ (spotovi, stru~ni ~lanci, okrugli stolovi...), kon-tinuirano promovi{u zdrave na~ine ìvota, bez ~a{e icigarete na TV ekranu,

— ne reklamiraju direktno i/ili indirektno legalne droge— cigarete, alkoholna pi}a,

— dosledno sprovode zakonske zabrane pu{ewa u zatvoren-im prostorijama (konferencije za {tampu, gosti u TVstudijama),

— da se novinari i zdravstveni radnici, kao posebnostresne profesije, koje najvi{e ugroàva duvan i alko-hol, javno distanciraju od BZ.

Masmediji su, mo`da, najdelotvornija delatnost uzdravstvenom i op{tem vaspitawu naroda, u podizawu masovnekulture, pa i u prevenciji svih sociopatolo{kih pojava — akose ova delatnost stru~no, kontinuirano i sveobuhvatnoobavqa prema specifi~nim programima, srpskim narodnimjezikom i sa za to predisponiranim stru~wacima, bez brojnihi suvi{nih detaqisawa i senzacionalizma o raritetnimdoga|ajima i tehni~ko-tehnolo{kim uspesima posebno u medi-cini. Sve ovo generi{e kod dece neèqenu ~vrstu osnovu zaasocijalna i/ili antisocijalna pa i autodestruktivnapona{awa u kasnijem ìvotnom dobu.

Zdravstvena kultura naroda treba prakti~ne, kon-tinuirane poruke za za{titu i unapre|ewe svoga zdravqa, a nesenzacionalizam koji moè pogubno, zarazno delovati kada suu pitawu BZ, kriminogene radwe... Mora se, tako|e, ista}i dasu savremena „kompjuterska deca“ najra|e „okupirana“ igri-cama, u kojima dominira agresija — tu~e, borila~ke ve{tine,ratovi, razne vrste oru`ja... i koje ponekad kod „igra~a“ bri{ugranicu izme|u virtualne i stvarne ìvotne realnosti.Elektronski i printovani mediji mora da imaju „reflekse idu{u“ sve potkrepqeno ìvotnim pri~ama vaspitno-obra-zovnog karaktera za zdrav ìvot, samoza{titu, uzajamnu


za{titu... U ovo turbulentno vreme! Sredstva masovnog informisawa su u mnogome odgovorna

za formirawe savremenog ideala sre}e — kult bogatstva,mo}i, novca, brzih zadovoqstava... na TV ekranima mnogi fil-movi veli~aju na~in ìvota „opasnih qudi“ kojima je svedozvoqeno i koji sebi ni{ta ne uskra}uju. Posebno i mon-struozno uti~e rok-muzika na mlade koja poput masovne hip-noze uspavquje savest i razum i usmerava da se neodgovorno,neobuzdano prepuste niskim strastima.

Realnost je, na àlost, druga~ija. Na{e neke TV stanicesvakodnevno reklamiraju pivo, kao da pivo ne sadrì alko-hol. Angaòvani su, kao reklameri, neki vrhunski sportisti,idoli dece i omladine. Mladi te reklamne poruke primajupotpuno nekriti~ki, piju sve vi{e pivo, ne smatraju da im ovougroàva zdravqe — „pivsko srce, pivski trbuh...“ i uvekumawuje wihove psihofizi~ke sposobnosti. Dràva zdu{nopomaè industriju piva, puni svoj buxet, organizuju}i masovneskupove gde se pivo tro{i na hektolitre — sabor u Gu~i(pokroviteq Vlada Srbije), Birfest — festival piva uBeogradu, Egzit u Novom Sadu...

4. Zdravstvo ima velike mogu}nosti na poqu zdravstvenogvaspitawa, ali zdravstveni radnici ipak, u mnogome, zane-maruju ovu obavezu i neslu}ene mogu}nosti za podizawesveukupne zdravstvene kulture naroda, pa i zdravqa naroda.Iako, jedan od prvih ~lanova ustava Svetske zdravstvene orga-nizacije glasi: „Medicina nije samo le~ewe ve} i ve{tinaspre~avawa bolesti“. Na{i zdravstveni radnici nisu pro-gramom {kolovawa dovoqno osposobqeni za rad sa zdravompopulacijom, za preventivnu delatnost, pa i za preventivnudelatnost na poqu bolesti zavisnosti.

Osavremeweni nastavni programi }e svakako ispravitiove propuste, za sve nivoe obrazovawa zdravstvenih radnika iselekciju kandidata za zdravstvo uz kori{}ewe trodimen-zionalnog testa dubinske psihologije. Mora se re}i, za{to ne,mnogi su zalutali u zdravstvo — politikanti, „tatina deca“,


neradnici, srebroqupci... bolesnici. Sve to, u interesuzdravqa naroda, zahteva od vlasti radikalne reformezdravstva, zdravstvenog osigurawa i lekarsku komoru. Uzto porodi~ni lekar i privatna lekarska delatnost, poreddru{tva bi osigurali primenu Hipokratovih pravilalekarske etike, u korist bolesnika, a danas Hipokratovu zak-letvu ne po{tuju mnogi lekari. Neznawe, bahatost, neodgov-ornost... lekara pokriva zemqa, grobna mesta.

Za{to je {kola temeqni stub prevencije BZ-i?

Sa ~uvawem svoga zdravqa treba po~eti rano u porodici,de~jem vrti}u, obdani{tu... Najve}i uspeh za postizawe gor-weg ciqa je podu~avawe, igrawe uloga i diskusija...

predavawe 5%~itawe 10%

audiovizuelno predstavqawe 20%demonstracije 30%

diskusija 50%igrawe uloga 70%

podu~avawe 90%

Slika 11. Uspeh prevencija BZ zavisi od vaspitnih metoda rada.

U preventivnom radu na poqu primarne prevencijebolesti zavisnosti najuspe{niji je grupni rad: mala grupa(pitawa i odgovori, diskusija...), velika grupa (predavawa,panel diskusija, dramski program... a sve u ciqu formirawazdrave, zrele li~nosti ~ije }e èqe i navike biti usmereneli~nom ciqu — biti, raditi, imati — to be, to do, to have).Naravno èqe, navike, ose}awa se moraju pozitivno oja~atisticawem znawa i ve{tina. U tom ciqu po~eti rano eduka-tivnu aktivnost a intenzivirati je u osnovnoj {koli, V, VI

razred, uz odabir u~enika asistenta za primarnu prevenciju


BZ a koje treba posebno osposobiti da:• samostalno drè predavawa;• pruàju informaciju o psihoaktivnim supstancama i BZ;• pruàju informacije preko TELEAPEL slu`be i tele-

fona;• uspostavqaju dobre komunikacije sa mladima i uti~u da

isti odaberu zdravo pona~awe i PAS-ma kaù NE;

U radu }e koristiti: predavawa, kreativno-edukativneradionice, audio-vizuelna sredstva, priru~nike...

Koje zablude „gaje“ roditeqi u za{titi dece od BZ-i

Roditeqi su najva`nija karika, stub prevencije svakebolesti zavisnosti. Pu{ewe i pijewe alkoholnih pi}a,toleri{u pogotovo ako su i oni pu{a~i ili „qubiteqi~a{ice“ pa i wihova deca krenu istim putem — skoro po prav-ilu u bolest zavisnosti.

U narkomaniju retko posumwaju, ~ak i u doba puberteta, iadolescencije mnogi roditeqi veruju da }e wihovi sinovi ik}eri bez uplitawa i usmeravawa odabrati zdravo pona{awe.Takve zablude generi{u i devet kobnih gre{aka:1. roditeqi veruju da su wihova deca dovoqno odrasla, zrela i

samostalna ~im napune 14, 15 ili 16 godina,2. ne razgovaraju sa decom, samim tim i ne znaju {ta je wima

va`no, {ta ih raduje a {ta ~ini nesre}nim i malodu{nim,3. ne zapo~iwu prvi razgovor o drogama, tu temu ~ak izbegava-

ju, misle}i da }e sve {to o drogama treba da znaju — saznatiu {koli,

4. zauzeti su poslom i malo vremena odvajaju za druèwe sadecom,

5. izbegavaju suo~avawa sa svakim problemom koji iskrsne uwihovom odnosu sa decom,

6. u konfliktnim situacijama nisu spremni da saslu{aju decui prihvate wihove argumente ako su u pravu ve} insistiraju


samo na onome {to sami misle,7. stide se da pred decom priznaju sopstvene probleme, jo{

mawe da kaù da ne umeju da ih razre{e,8. zameraju okolini ako im dobronamerno skrene pa`wu na

neobi~no pona{awe ili postupke wihove dece,9. ne traè pomo} stru~waka kada im je potrebna da bi na

pravi na~in prebrodili te{ko}e u me|usobnoj komunikaci-ji, predupredili mogu}e probleme ili po~eli da ihre{avaju ako se pojave.

Uloga religije u prevenciji bolesti zavisnosti

Svaki ~ovek je religiozno bi}e #Homo religiosus“, veruje une{to — Boga, idola, svoja kola… Vera aktivira sve ~ovekovesposobnosti, poziva na neprekidno i neumorno angaòvawe,podsti~e na podvig i istrajnost, kona~no otkriva neuni{tivismisao ìvota i nerazorivost ~ovekovog dostojanstva. Veradoprinosi ~oveku da ozdravi ali i da ostvari svoju prirodu.

Svaka religija pretpostavqa duhovnu povezanost zajed-nice qudi sa zami{qenim natprirodnim bi}em — Bog, Alah,Mojsije... svemo}nim nevidqivim bi}em. Verovawa i ritualikrase sve monoteisti~ke i politeisti~ke religije.#Religija re{ava i konkretna pitawa koja imaju sudbinskuulogu za opstanak naroda“.

ôvek je duhovno, du{evno i telesno bi}e. Duh je u ~ovekunajfiniji i najspiritualniji deo celokupnog du{evnogìvota... predodre|en za doìvotno usavr{avawe. Na{ duh,deo na{e li~nosti je i najosetqiviji na sve vrste spoqa{wihi unutra{wih o{te}ewa. Sve vrste {tetnih supstanci, uprvom redu — duvan, alkohol, droga neminovno remeteduhovni ìvot ~oveka, kona~no zdravqe i kvalitet ìvota.Biblija potpuno zabrawuje alkohol, duvan se ne pomiwe.


Apostol Pavle kaè: #Telo je hram bo`ji u kome obitavasveti duh“, sve {to taj #hram“ uni{tava (duvan, alkohol,droga) uni{ti}e i duh, odnosno ~oveka i duh.

„ôvek je gre{no bi}e“, setimo se samo Adama, Eve iEdenskog vrta. A koliko je tek ~ovek dana{wice gre{an, ipakda ne nabrajamo. Religiozan ~ovek zna i ose}a {ta Bog od wegatraì: ~isto srce i bistar um. Da bismo u toku celog jednogqudskog ìvota sa~uvali ili postigli ~isto srce i bistar um,potrebno je bri`qivo i svesno izbegavati sve ono {to moèda nam ugrozi ~isto srce i da nam pomuti bistar um. Takopostajemo bolesni i tu`ni {to se i ina~e de{ava na ovimna{im balkanskim prostorima i pod uticajem raznih drugihnegativnih i neizbe`nih r|avih uticaja spoqa“ (Akademik V.Jeroti}). Religija pomaè vernicima da se oslobode#unutra{we presije“ svoje gre{nosti.

Bolesti zavisnosti (pu{ewe duvana, alkoholizam, narko-manija) su #planetarni greh“, pojava koja po~iwe svoju #igru“ umladosti. Preventivna delatnost vere je i ovde nemerqiva —crkve, xamije, sinagoge i ne samo preventivna, pogotovu tamogde su izostali zdravi vaspitni procesi — u porodici,obdani{tu {koli... #Vera ne doprinosi samo ozdravqewuonoga {to nam je na{kodilo u detiwstvu i uop{te upro{losti, {to nas je ugrozilo u pro{losti, {to nas jeugrozilo iznutra i spoqa u toku ìvota, nego nam dajemogu}nost blagodatnog preobraàvawa i ostvarewa smislasamo na{e prirode“ (Episkop jegarski Porfirije).

Srpska pravoslavna crkva, Sveti Sinod a posebno patri-jarh Pavle bi ostali zapam}eni kao apostoli, ako bi pozvalivernike, narod na{ u celini — da ne pu{i, da previ{e ne pijeomladina i narod u celini sa naglaskom da omladina nikada netreba da proba droge. U Vaskr{woj poslanici Srpskepravoslavne crkve (2005) pi{e: #Znamo da je mladost najlep{eali i najburnije doba ~ovekovog ìvota, i upravo se nikadatako sna`no kao u mladosti ne oku{a sloboda ~ovekova. Zatopozivamo na{e mlade da svoju slobodu ne `rtvuju — #ubila~kim


autoritetima“ kakvi su droga i alkohol, kao i raspusni ìvotkojim se ugroàva zdrava priprema za svetiwu braka... @ivotnije zabava... ve} stalna borba #za slobodu od greha, a ne slobodaza greh“, koja se danas naziva #emancipacija“ ili nekakvitobo`wi napredak. Slu~ajno ili namerno se izostavqa najve}igreh svih religija pu{ewe duvana. Da li se time {tite duvanxi-je u svojim redovima i me|u hri{}anima ili pak... Nedavno pre-minuli Papa Jovan Pavle II osta}e upam}en u istoriji i poredostalog {to je pozvao vernike, katolike re~ima: #Nemojtepu{iti — to je bo`ji greh i ovozemaqska bolest“.

Na{a omladina, u dana{we vreme haosa i nesigurnosti,kre}e nezaustavqivo u tragi~nu budu}nost — u svetpijan~ewa, pu{ewa, droga, bluda, nasiqa, kriminala... U ciquzaustavqawa ovog negativnog trenda potrebni su nam zdravivaspita~i — roditeqi, vaspita~i, u~iteqi, nastavnici...sve{tenici, hoxe, rabini... Ove nemamo uvek po #meri“, trebai wih #odnegovati“. Ali kako?

Uradimo prvo na Bogoslovskom fakultetu ono {to suKinezi ve} osmislili i u~inili na Medicinskom fakultetu:Napravili su ugovor sa svakim primqenim studentom nafakultet #da nikada ne}e pu{iti, piti (neumereno), nitiupotrebqavati drogu u toku studija i kasnije u tokuslu`bovawa u zdravstvu... Ukoliko student, lekar u tokuradnog veka prekr{i ugovor — gubi pravo na daqe {kolovaweili rad u zdravstvu“. Bogoslovnski fakultet bi mogao bitiprvi i primer za sve druge {kole i fakultete koje spremaju— u~iteqe, vaspita~e, medicinske sestre, lekare, psihologe,sociologe, pedagoge…

Ukoliko bi na{ Patrijarh Pavle pozvao narod poredwegove ustaqene sintagme: #Budimo qudi — oprostimo a ne zab-oravimo“ i istu dopunio humanim pozivom narodu na{em:#Spasavajmo decu i omladinu od bolesti zavisnosti“.Ugledajmo se i na Pravila Adventisti~ke crkve, odnosno nawihove stavove u odnosu na duvan, alkohol, drogu — #svaka sup-stanca koja razara telo, koji je Hram Duha bo`jeg, strogo je


zabrawena“. Wihovi vernici su idejni apstinenti — zna~i nepu{e, ne piju, ne uzimaju drogu. U komlementarnim studijamautvr|eno je da su adventisti telesno i du{evno zdraviji uodnosu na pripadnike drugih religija, ateiste i agnostike.

Op{tinski program prevencije BZ-i

Op{tinski program prevencije BZ-i OKO je interventni pro-gram, ogledalo stawa patologije u ovoj oblasti na nivou op{tine, teje razli~it u raznim op{tinama. Op{tinski program obezbe|uje:unapre|ewe du{evnog zdravqa; primarnu prevenciju; op{te izdravstveno vaspitawe (odgoj); lokalnu zakonsku regulativu; le~ewei rehabilitaciju zavisnika-bolesnika; edukaciju edu katora (profe-sionalni i paraprofesionalni) za slo enu i mukotrpnu preven-tivnu delatnost. Ciqano istraìvawe epidemiolo{ke veli~ine(pu{ewa, pijewa AP-a, drogirawa) u op{tini je osnov za prior-itetne pravce preventivnog delovawa. Sinhronizovano Programpovezuje na lokalnom nivou, u organizaciji Op{tinskog — koordina-cionog odbora (OKO) sve stru~ne i dru{tvene organizacije, koje usvojim programima rada imaju i aktivnosti u ovoj oblastidru{tveno-zdravstvene patologije (zdravstvo, {kola, masmediji,porodica, socijalna slu`ba...) a sa ciqem da se re ducira potro{waPAS-i i zaustavi {irewe BZ-i u op{tini (slika 8). Decidiranizadaci ovog programa su:

• osposobqavawe svakog gra|anina op{tine: — zdravo pona{awe, — neprihvatawe rizokofaktora (pu{ewa, pijewa AP-a,

drogirawa); — samoza{tita i uzajamna za{tita,— sprovo|ewe specifi~ne prevencije rizi~nih grupa

(voza~i, ugostiteqi, gra|evinski radnici...),— rano dijagnostikovawe, le~ewe i rehabilitaciju

obolelih sugra|ana: alkoholi~ara, narkomana i pu{a~a.


Dobra organizacija i qudi koji èle da rade u OKO-u supoluge koje mogu da mewaju stawe na boqe i da omogu}e ost-varivawe ciqeva programa. Podr{ka je nu`na svake rele-vantne dru{tvene institucije. Nema uspeha kod bilo kojeizolovane aktivnosti na poqu BZ-i. Pomo} traè pojedinci-bolesni zavisnici, a le~ewe pojedinaca ublaùje simptomestawa u dru{tvu pa le~ewe samo gasi „poàr” zavisnosti.

Primarna pre vencija se tu i tamo upra`wava od stranenekih zdravstvenih ustanova, ali usputno uz veliki anga`manentuzijasta, ali ova nije kontinuirana, nije {iroko zastupqe-na, nije dugoro~no programirana, nije u fokusu stru~ne idru{tvene javnosti, nije medijski podràvana, nema puno pravogra|anstva i nema uspeha. Sama tematika koja je do sadaprezentirana gra|anstvu pa i u~enicima na tribinama i pre-davawima iz oblasti prevencije BZ-i bila je veoma raznolika,kako po sadràju tako i po kvalitetu i bila je pre svega infor -mativnog karaktera a {to predstavqa prvu stepenicu u pri-marnoj prvenciji BZ-i. OKO svojim programom prevencije BZobezbe|uje znawa, ve{tine i emo tivno usvajawe i ugra|ivawe upona{awe svake mlade osobe zdravi stil ìvqewa, ìvot bezduvana, alko hola i droga. Institucija „porodi~ni lekar“ unas nije doskora postojala na vidiku, wena pomo} je dragocenai u vaspitno-preventivnom radu BZ-i, ako su isti zdrave,stru~ne i odgovorne osobe.

Priprema programa primarne prevencije BZ-i u op{tini — OKO

Narkomanija zaokupqa, sa razlogom, sve ve}u pa`wu na{ejavnosti, ali se potcewuju velike opasnosti od „legalnihdroga“ — duvana i alkohola. To su skupe bolesti zavisnosti(BZ) a pu{a~i, alkoholi~ari i narkomani su bolesnici (F-10— F-19, MKBH SZO) koji su svesno ili „nesvesno“ odabrali


bolesno pona{awe, neslobodu i robovawe, odnosno, „hroni~nosamoubistvo“. Pojavni oblici BZ su razli~iti a tragi~neposledice su, pre ili kasnije, neizbe`ne i poga|aju zavisnika(pu{a~a, alkohli~ara, narkomana), wegovu porodicu idru{tvo u celini. Le~ewe ovih bolesnika je skupo (iz zajed-ni~ke kase), dugotrajno i uglavnom neuspe{no. Prevremenasmrtnost ovih bolesnika je enormna, tim pre {to ove„droge“ generi{u i smrtonosne „moderne bolesti“ (rak,infarkt srca, {log... sidu), {to sve uporedo sa „belom kugom“prore|uje na{ narod do nestajawa.

Jedina i prava za{tita, od BZ je osmi{qena, organizo-vana, koordinirana i kontinuirana primarna prevencija —sveobuhvatna aktivnost gde svako ~uva svoje zdravqe kaoli~nu, porodi~nu i dru{tvenu sre}u. Dràva je u obavezi dausvoji politiku, strategiju i program portiv BZ, a mere suzakonske, edukativne i motivacione.

Polaze}i od gorwih principa Jugoslovenski savez za pre-venciju alkoholizma, narkomanije i pu{ewa (JUSPANP)priredio je program prevencije BZ „Zdravqe, sloboda i per-spektiva“ (za celu zemqu) i interventni op{tinski program,gde su decidirani zadaci svih u~esnika.

Nova demokratska vlast, od predsednika dràve,predsednika vlade Srbije do resornih ministara (i inodona-tori) upoznati su sa ovim programom, te udruènim snagama,prevashodno humanitarno-volonterskim radom èlimo daplimu BZ smawujemo, da mladi od malih nogu sti~u znawa ive{tine i „drogama“ kaù NE.

Qudi od akcije, humanisti, neoptere}eni nacionalno,rasno, verski, partijski... svako ko ose}a, misli i pona{a se ukomunikaciji sa drugima ~ovekoqubivo, nesebi~no po`rtvo-vano, qudi privrèni radu, poslu su qudi za prevenciju BZ.Treba se posebno ~uvati obrazovanih qudi bez obraza...

Inicijativni odbor svoje op{tine {aqe peticijuizvr{nom odboru zahtev, molbu da se formira OKO uz nezao-bilazno lobirawe. Posle re{ewa IO SO o formirawu OKO-


a ~lanovi zdruèno pripremaju Program primarne prevenic-je BZ (alkoholizam, narkomanija, pu{ewe), za tu op{tinu.

Priprema programa, realizacija, koordinacija je ufunkciji OKO-a. Odvija se fazno:

1. Formulacija problema— osmi{qa se na osnovu validnih stru~nih saznawa o

sveprisutnim problemima BZ u svetu i u na{oj zemqi.

2. Pripremna faza— formira se ekspertska grupa za pripremu programa i

upoznavawe gra|ana op{tine i relevantnih rukovode}ihstruktura,

— sprovode se ciqano op{tinsko istraìvawe ora{irenosti BZ i stavovima gra|ana premaalkoholi~arima, pu{a~ima i narkomanima. Posebno suzna~ajni stavovi |aka,

— testiraju se u~enici osnovne {kole prema onima kojiuzimaju drogu a oni imaju jaka i razli~ita ose}awa koja sekre}u od saàqewa preko razumevawa do zgraàvawa.\aci ne ostaju ravnodu{ni prema narkomanima {to jedobra osnova za formirawe sopstvenog stava premanarkomaniji,

— sagledavaju se svi raspoloìvi resursi, kadrovi —zdravstveni, pedago{ki, socijalni, pravno-policijski...volonteri, pojedina~no i grupno,

— sagledavaju se tehni~ko-tehnolo{ki resursi — finansir-awe programa.

3. Definsiawe uslova.

4. Analiza limitiraju}ih faktora.

5. Detaqan plan sprovo|ewa programa.

6. Evaluacija programa.

Celokupan rad od pripremne faze se evidentira, sta-tisti~ki obra|uje, vrednuje... popravqa za daqe aktivnosti.Ukratko svaki Op{tinski Program primarne prevencije BZ


se, po osnivawu OKO-a odvija u pet faza: lokalnoistraìvawe, edukativna dijagnoza, izrada programa, real-izacija programa, evaluacija — ocena uspeha/neuspeha.

Mora se ista}i da verske zajednice, odnosno sve{tenik,pastor, rabin, hoxa, mogu mnogo da u~ine da vernici ne pu{e,ne piju, ne uzimaju drogu. Muhamedanska vera zabrawuje svojimvernicima da piju alkoholna pi}a, gospodin Papa Jovan PavleII je u 2004. godini pozvao vernike da ne pu{e.

Preventivna savetovali{ta za BZ treba oformiti usvakoj op{tini (saveti, dijagnostika, uput za tretman...) uzdravstvenoj slu`bi, jer }e i tako ste~ena znawa smawiti{tete (harm reduction). Za rad u savetovali{tu odabrati stu~ne,

odgovorne i radne stru~wake, uz dodatnu i wihovu edukaciju.Naravno da ti stru~waci ne mogu biti pu{a~i, alkoholi~ari!

Slika 12. Op{tinski koordinacioni odbori

Koliko nova vlast {titi narod od BZ-i?

Zdravqe ne{eg naroda ugroèno je vi{e nego ikada, iakosmo zemqa sa najvi{e lekara na broj stanovnika. Pet, odnosno{est medicinskih fakulteta #liferuje“ nove doktore,uglavnom za Biroe za zapo{qavawe ili za rad u inostranstvu.Organizacija zdravstvene slu`be, Sistem zdravstvenogosigurawa su u haosu, pa ne ~udi da mito i korupcija #cvetaju


u zdravstvu“. Mnogi lekari su izgubili obraz, iako su obrazo-vani da se drè Hipokratove zakletve. Lekarsko Dru{tvonema Lekarsku komoru koja }e da {titi bolesnika a lekaru~ak i zabrani rad u zdravstvu. Lekarska komora Amerike#prestupnike“ rigorozno ka`wava.

Na{a nova demokratska vlsat nema dovoqno sluha zaPREVENCIJU BZ. Resorna ministarstva, vrve od vi{kazaposlenih a ne i od mnogo stru~waka. Zdravstvo, prosveta,finansije... ostaju #gluvi“, na predloènu na{u strategiju idugoro~ni, sveobuhvatni projekat prevencije BZ, na{e human-itarno-volonterske organizacije, misle}i da se to moèbirokratski re{iti iz kabineta, prihvataju KonvencijeEvropske Unije, ali to je samo za svet a kod nas je sve drugou praksi — deci, maloletnima prodaju cigarete, reklamirawe,preko TV kanala, piva... #zavodi i omamquje“ mlade. Za{to to~ini na{a vlast — nije to slu~ajno. Izuzetno se mora pohval-iti ministar prosvete Slobodan Vuksanovi} koji ~ini sveda osavremeni {kolu i reformi{e nastavu i ostvari idejuEdgara Fora — #[kola za ìvot“. âk je Partizan #promenioime“ - #Partizan pivara MB“. Ne ~udi?

Lekari, specijalisti za BZ nisu pedago{ki osposobqeni zasve metode Primarne prevencije BZ. Oni su #majstori“ zale~ewe alkoholi~ara, narkomana, pa i pu{a~a, tim pre {to uzdravstvu ve}ina pu{i a ima tamo i #nevidqivih alkoholi~ara“.Uvek su dobro do{le za tribine o BZ, ali daqe kontinuiranepreventivne aktivnosti treba da prepuste #znalcima“.

Kontakti na{eg SAVEZA sa pedesetogodi{wimiskustvom na poqu prevencije BZ su usmeno podràli min-istri, premijer Srbije, a g. \eli} nam je pismeno obe}aopodr{ku. Na tome je i ostalo, iako smo mi na{ program prezen-tirali i svetu i dobili uveravawe da }e na{u volontersko-humanitarnu organizaciju podràti i finansijski. @ivimo unadi da }e se neko i od na{ih qudi pridruìti na{em sloganu:#spasavajmo decu i omladinu“. #Nada, vera i qubav drè ovajsvet — zbog vere, nade i qubavi Hristos je razapet“.


Savez organizacija za prevenciju alkoholizma, narkomanija i nikotinizma

u Jugoslaviji — JUSPANP —

Broj: 8/1-2002 tel: 011 754-688; 48-93-76411. 03. 2002 e-mail: [email protected]

Beograd [email protected]

\u{ina 34 www.juspanp.org.yu

Prof. dr Tomica Milosavqevi}ministar zdravqa

Predmet: — Petogodi{wi Program primarne prevencije PP.bolesti zavisnosti — BZ (pu{ewe, alkoholizam inarkomanija), #Zdravqe, sloboda i perspektiva“,OKO — Interventni Op{inski Program PP,Finansirawe programa ZDRAVSTVENOVASPITAWE — novi {kolski predmet.

Po{tovani Ministre,Na{ narod, Evropska unija i Svetska zdravstvena organi-

zacija o~ekuju REFORME u zdravstvu (Sistem zdravstveneza{tite, Zdravstvenog osigurawa, Lekarska komora...), jerpostoje}e stawe, najblaè re~eno, nikoga ne zadovoqava ikorisnike i davaoce zdravstvenih usluga. I u ovom te{komkrizno-ekonomskom periodu ono moè i treba biti boqe.Racionalizacija prostora, kadrova, studenata, nastavnika...

1. Na{ Savez... priredio je Nacionalni programdugoro~no PP BZ i Op{tinski interventni program(OKO)... Nedavno smo upoznali sa Programom sve predsednikeop{tina i sve direktore zdravstvenih ustanova u Jugoslaviji.Op{tinski program (OKO) se ve} realizuje u nekim op{tina-ma Srbije, a uspeh PP protiv BZ. bi bio zagarantovan ako bi


aktivno OKO bilo u 50 — 60% op{tina Srbije.O~ekujemo da budete utemeqiva~ PRAVE BORBE protiv

BZ. Ne dozvolite da, kao #U periodu pre“, Va{e aktivnostidoìve sudbinu #efermne organizacije FONAS“.

2. Na{ Savez... je volonterska neprofitna organizacijasa ciqem da {titi ZDRAVQE naroda a posebno omladine odsvih BZ. Za teku}e materijalne tro{kove treba stalni izvorprihoda — PREDLA@EMO da se 0,5 do 1% ubranog poreza odlegalnih droga (duvan, alkohol) usmeri prema PREVENCIJIBZ i tako sa malim sredstvima za{titi zdravqe naroda i fon-dove zdravstvenog osigurawa od najve}ih potro{a~a — pu{a~a,alkoholi~ara, narkomana...

3. ZDRAVSTVENO VASPITAWE uvesti kao redovanpredmet u {kole, shodno preporukama SZO. #Vaspitawe jeosnovna mera za{tite zdravqa naroda“.

Na{a ideja je Vama dostavqena u dopisu: reforma zdravst-va; reforma obrazovawa i podr{ka programu PP BZ, febru-ara 2001. godine.

Ostajemo u nadi da }ete u~initi sve da Program PP — BZ#zaìvi“ u na{oj zemqi a danas smo i svedoci da Programzdu{no podràvaju (a neka i svojata) politi~ke stranke DOS-a, {to nam je jo{ jedna potvrda da je Program dobar i daaktuelna vlast treba da nam pomogne u wegovoj realizaciji.

S po{tovawem, Predsednik:Prim. dr sci. Dragoslav Nikoli}

neuropsihijatarP. S. Molimo za prijem radi dopunske elaboracije na{ih

predloga.

Prilog: 1. Program (izvod)2. Pismo predsednicima op{tina Jugoslavije3. Pismo direktortima zdravstvenih ustanova4. OKO5. Mesta za edukaciju edukatora

Dostavqeno: Premijeru, ministru zdravstva, finansija,


prosvete, za brigu o porodici, direktoru RZ zazdravstveno osigurawe Srbije

[ta obezbe|uje uspeh prevencije bolesti zavisnosti?

Bolesti zavisnosti (pu{ewe, alkoholizam, narkomanija)su planetarna po{ast, zlo {irokih razmera savremene civi-lizacije, stalno u ekspanziji. Inicijalna „kapisla“ pu{ewa,pijewa alkohola pa i uzimawa droga je usvojeni modelpona{awa identifikacione osobe — roditeqi, nastavnici,vr{waci, reklame... Pu{a~a duvana, alkoholi~ara i narko-mana sve je vi{e i vi{e i to onemogu}ava i najbogatije zemqeda obezbede dovoqno sredstava za wihovo le~ewe. Svetskazdravstvena organizacija je istakla slogan „Medicina XXIveka }e biti preventivna medicina“. u svom programu„Zdravqe za sve u XXI veku“ — istakla je dva ciqa (ciq 4 i 12)o va`nosti BZ i merama za wihovo suzbijawe. Ukupno u nave-denom Programu ima 21 ciq.

U nastanku bolesti zavisnosti zna~ajni su mnogobrojnifaktori — bitna je li~nost, pored sredine i psihoaktivnesupstance. Prevencija moè da u najve}oj mogu}oj meriza{titi narod od BZ, moè biti uspe{na ako je sveobuhvat-na, kontinuirana, organizovana, koordinirana od dru{tveno-humanitarne organizacije, kojoj nije prevashodni ciq profit— zarada u~esnika programa. Shodno preporukama SZO, svakou programu ima svoju ulogu:

— Dràva treba:• da usvoji politi~ku, strategiju i sveobuhvatni program

primarne prevencije;• da osnuje u svakoj op{tini OKO (op{tinski koordina-

cioni odbor protiv BZ);• da omogu}i primenu osnovnih mera primarne prevencije

a one su zakononske, edukativne, i motivacione.

— Porodica, {kola, masmediji, zdravstvo su osnovni nosio-


ci prevencije BZ. Zdravstvo je prevashodno „zaduèno“ zasekundarnu prevenciju (rana dijagnostika i le~ewe zavis-nika — bolesnika). Drugi u~esnici prevencije su navedeni ugrafikonu OKO-a. Bolesti zavisnosti se jo{ nazivajudefakto bolesti pona{awa.

— Pona{awe svake osobe je rezultanta vaspitawa ili {ireedukacije, procesa koji traje od ro|ewa do sudweg dana.Edukacija inkorporira u sebi — informaciju, znawa i soci-jalne ve{tine u sveukupnom pona{awu pa i u odnosu na BZ.

— Borba protiv BZ po~iwe u prenatalnom periodu,obdani{tu, de~ijem vrti}u, osnovnoj i sredwoj {koli... pashodno uzrastu primewuju se odgovaraju}e metodezdravstveno vaspitnog rada, odgovaraju}a vaspitna sred-stva, i zdravstveno vaspitni ambijent. [kola je idealnomesto za realizaciju programa PP protiv BZ iz vi{erazloga.

— Adolescentno doba je najkriti~nije za svako aberantnopona{awe pa i za za{titu od BZ. Boqe informisani ado-lescenti i sa vi{e znawa i ve{tina o rizicima iposledicama upotrebe duvana, alkohola, marihuane, ekstazi-ja re|e postaju zavisnici — pu{a~i, alkoholi~ari, narko-mani. Brojni istraìva~i su ukazali a praksa dokazuje daadolescente treba sistematski obu~avati ve{tinamakoje }e im pomo}i:— da grade kvalitetne emotivne veze u porodici, {koli, i

grupi vr{waka,— da savla|uju razumno stresne doga|aje,— da razvijaju samopouzdawe i samokontrolu, — da re{avaju realno probleme shodno zdravom pona{awu,— da odbijaju ponu|ene PAS i napu{taju takvo dru{tvo,— da relaksacionim tehnikama savla|uju stresne doga|aje,— da oboga}uju ìvot pozitivnim iskustvima i tako

za{tite sebe od rizika opasnih situacija,— da odgovorno donose odluke, re{avaju probleme i ve{to


komuniciraju u kriznim socijalnim sredinama.

Metode i sredstva zdravstveno-vaspitnog rada

A. Metodi rada su osmi{qeni i planirani prakti~nipostupci sa ciqem da se stanovni{tvu, nau~no, pedago{kiukaù problemi BZ i na~in samoza{tite, uzajamne za{tite...Ukratko navodimo najpoznatije. Zdravstveno-vaspitni rad uprimarnoj prevenciji BZ moè biti:

1. Individualni rad planirani razgovor, intervju... saciqem da se problem BZ re{ava — pojedinci, porodica...

2. Grupni rad — obra|uje odre|ene probleme BZ: — rad u maloj grupi (predavawe, pitawe i odgovori...),— panel diskusija — organizovana javna diskusija uz aktivno

sudelovawe auditorijuma,— igrawe tu|e uloge — npr. alkoho~ara — hod, pona{awe na

ulici, ku}i...— dramske predstave za decu, omladinu,— tematske izlo`be — slike, plakati, agitke...— multimedijalni kompjuter — omogu}ava kombinovawe

metoda i sredstava. „Slide show“ omogu}ava zvukvaspita~a, slike za u~enike.

V. Zdravstveno vaspitna sredstva su instrumenti uovom radu, pomaù predava~u da realizuje svoj program ikorisnicima da lak{e shvate i prihvate poruke. Mogu biti:

1. O~igledna sredstva koja animiraju ~ula vida, sluha...mogu biti o~igledna — kwige, bro{ure, slikovnice,plakate, letke, agitke, parole, stripovi, izvodi ~lanaka,pri~e.

2. Zdravstvene izlo`be — u zdravstvenoj ustanovi, {koli,radnoj organizaciji... eksponati izlo`be, skladni iprivla~ni treba da pruàju zdravu poruku, koja mora dakrasi sliku, plakat, pano, razne makete...


3. Nepokretne slike — dijafilmovi, grafofolije, slike icrteì…

4. Pokretne slike — film, flanelograf, magnetna tabla,plastigraf, video sistem...

5. @iva re~ — gramofon, magnetofon, kompakt disk...6. Sredstva masovnih komunikacija — radio stanice, raz-

glasne stanice, specijalizovane novine, ~lanci, tele-fonske informacije, televizija, bioskop…

Savez organizacija za prevenciju alkoholizma, narkomanija i nikotinizma

u Jugoslaviji — JUSPANP —

Savez organizacija protiv alkoholizma, narkomanije inikotinizma je dru{tveno-humanitarna, multidiscipli-narna, volonterska organizacija sa zdravstveno-vaspitno-obrazovnim karakterom, ~ija je osnovna delatnost primarnaprevencija (spre~avawe i suzbijawe) bolesti zavisnosti (BZ).

Savez je osnovan 1953. godine sa ciqem da kontinuiranoizgra|uje antitoksikomanske stavove prema ovim bolestimakod celokupne populacije, posebno kod omladine. Do pre desetgodina aktivno je delovalo 458 op{tinskih saveza (od 621op{tine u biv{oj Jugoslaviji) i vi{e od 5.000 dru{tava i sek-cija a preko 150.000 volonterskih ~lanova, osoba koje nisupu{a~i, alkoholi~ari ili narkomani.

Od osnivawa Savez je:— Organizovao i tri Jugoslovenske konferencije (Bawa

Koviqa~a, Sarajevo, Zagreb), preko 300 tematskih skupo-va: seminara, simpozijuma, okruglih stolova o BZ i meto-dama wihovog suzbijawa u raznim sredinama:

— Priredio okvirne programe prevencije BZ u op{tinama,{kolama, mesnim zajednicama, radnim organizacijama.

— [tampao i distribuirao na desetine hiqada propa-


gandnih letaka, agitki, plakata, bro{ura, bexeva i sl., atako|e i Zbornike sa navedenih Konferencija iSimpozijuma.

— Inicirao je zakonsku regulativu o BZ (Zakon o zabranipu{ewa u zatvorenim prostorijama, Zakon o zabranireklamirawa duvanskih prera|evina, alkoholnih pi}a imala pakovawa alkohola, tzv. „unu~i}e”).

— Organizovao je posebno omladinske {kole za budu}eaktiviste protiv BZ i prigodna pionirska nagradnatakmi~ewa (kviz, likovno i literalno stvarala{tvo) natemu BZ.

— Odràvao me|unarodne veze sa odgovaraju}im institu-cijama.

Jugoslovenski savez protiv alkoholizma, narkoma nije inikotinizma, (JUSPANP), dru{tvena interdisci -plinarna organizacija zdravstvenih radnika i pred stavnika humanitarno-volonterska vanzdravstvenihstruka i organizacija, nudi i traì saradwu u ostvarivawucelokupnog programa primarne prevencije BZ-i u op{tinama,okruzima, re publici i Srbiji.

Savez Srbije ostaje u nadi da }e odgovaraju}i organi(vlasti) {irokih vidika, o{trog duha i pravilnog suda pokre -nuti i kontinuirano sprovoditi nove specifi~ne preven-tivne mere, najdelotvornije i najjeftinije mere za{titezdravqa naroda. „Nada, vera i qubav drè ovaj svet... zbogvere, nade i qubavi Hristos je razapet“, i nama ostaje da senadamo, da verujemo u ~ovekoqubqe i da }e 21. vek bitipo~etak kraja svetskih kriza, sukoba, neznawa, bede i siro-ma{tva, duhovnog i materijalnog i vek uspe{ne borbe protivBZ-i. Mo`da se u laboratorijama nau~nika izgnezdi i „bi -olo{ka vakcina“ protiv ove kobne po{asti, zla svet skihrazmera.

U novoj demokratskoj dràvi nastavqamo na{ volonter-ski rad kako bismo realizovali programski ciq: za{titizdravqa pojedinaca, porodice i dru{tva od stalno rastu}e


po{asti, planetarnog zla alkoholizma, narkomanije i pu{ewaduvana, jer je, uglavnom, samo prevencija uspe{na, jeftina isveobuhvatna, a le~ewe individualno, preskupo i uglavnombezuspe{no (izuzev odvikavawa od pu{ewa). U tom smisluSavez je usvojio petogodi{wi program aktivnosti na planuprimarne prevencije bolesti zavisnosti.

Petogodi{wi projekat primarne prevencije Bolesti zavisnosti JUSPANP

(dràvni i op{tinski)

Naziv projekta: „ZDRAVQE, SLOBODA I PERSPEK-TIVA“.

Primarna prevencija bolesti zavisnosti (alkoholizma,narkomanija, nikotinizma).

Podnosilac projekta: Savez organizacija protivbolesti zavisnosti (alkoholizma, narkomanija, nikotiniz-ma), Jugoslavije-Srbije i Crne Gore — JUSPANP.

Ciq projekta: Ako znamo da je MEDICINABUDU]NOSTI PREVENTIVNA MEDICINA, na{iciqevi su slede}i:

— Osposobiti znawem i ve{tinama svaku osobu da ~uva,neguje svoje zdravqe i duvanu, drogi i alkoholu kaè NE,

— Spre~avawe pojave i {irewa pu{ewa duvana, alkoholiz-ma i narkomanija,

— Formirawe odbojnih stavova prema pu{ewu duvana,pijewu alkohola i kori{}ewu droge, posebno kod dece,adolescenata i mladih u mla|em odraslom dobu,

— Podizawe nivoa op{te i zdravstvene kulture naroda iafirmacije zdravih stilova ìvota (rad, sport, stvar-ala{tvo...),

— Nau~no-istraìva~ki rad pojave i {irewa zavisnostiu svim sredinama, odnosno u svakoj na{oj op{tini.


Kratak opis projekta (opis svih aktivnosti, metod rada,ciqna grpa, broj u~esnika-korisnika, dinamika i mesto real-izacije projekta):

— Osnivawe op{tinskih organizacija Saveza u svimna{im op{tinama (odràvawe skup{tina, izborOrganizaciono-koordinacionog odbora — OKO-a, usva-jawe statuta, Poslovnika o radu i OP[TINSKOG PRO-GRAMA PREVENCIJE BOLESTI ZAVISNOSTI).

1. Metod rada }e biti grupni i individualni odnosnosocijalno-ekolo{ki model uz kontinuiranu edukaciju eduka-tora savetovawa, predavawa, debate, tribine, edukativni sem-inari, simpozijumi, omladinski tematski kampovi, nagradnikonkursi za u~enike, izlo`be, plakate, letke, bexevi,bro{ure, kwige.

2. Ciqna grupa programa su: deca (pred{kolska-vrti}i),omladina, (osnovna, sredwa i studentska) porodice,zaposleni...

— broj u~esnika — korisnika oko 3.000.000.— dinamika — mese~na, godi{wa, a program je

petogodi{wi.

3. Mesto realizacije: sva naseqena mesta, {kole, mesnezajednice, radne organizacije sportska i druga dru{tva.

Predvi|eno je uvo|ewe jedinstvenog informacionog sis-tema za sve ove aktivnosti sa centrom u Jugoslovenskom savezu.

Preduslovi uspe{ne primarne prevencije bolesti zavis-nosti je edukacija edukatora, stru~waka razli~itih profi-la — psihologa, socijalnih radnika, nastavnika, pedagoga,zdravstvenih radnika... u ciqu sticawa aktuelnih znawa izoblasti BZ, posebno o prakti~nom radu u svojoj sredini. Onisu ti koji }e znawe proslediti roditeqima, nastavnicima,{kolama... svima koji imaju krucijalnu ulogu u formirawuzdrave dece, omladine... Seminari su po~etna osnova zaedukaciju edukatora.


Plan primarne prevencije Bolesti zavisnosti Saveza Srbije

Zadaci:

1. Obnavqawe i osnivawe op{tinskih i drugih organi-zacija — cele strukture Saveza. Sa~initi okvirni programprevencije na nivou Op{tine, kao polaznu osnovu za plani-rawe rada osnovih i op{tinskih organizacija Saveza(op{tinske organizacije }e taj program prilagoditi uslovi-ma i mogu}nostima svoje sredine).

Organizovati osniva~ke skup{tine u op{tinama gde zato postoje trenutni uslovi, odnosno zainteresovanost, a uostalim op{tinama formirati inicijativne odbore koji }edo kraja godine pripremiti i zakazati osniva~ke skup{tine.

2. Prou~avawe epidemiolo{kih pokazateqa o kretawubolesti zavisnosti. Prou~iti i analizirati dostupnu medi-cinsku dokumentaciju Republi~kog zavoda za zdravstvenuza{titu, Instituta za mentalno zdravqe u Beogradu i Zavodaza bolesti zavisnosti u Beogradu o u~estalosti pojedinihpojavnih oblika nikotinizma, alkoholizma i narkomanije uSrbiji za posledwih deset godina (epidemiolo{ka studija),Prou~iti i analizovati sva dostupna i aktuelna dosada{waistraìvawa, nau~ne i stru~ne radove u na{oj zemqi koji seodnose na pojavne oblike bolesti zavisnosti i wihovura{irenost.

Sa~initi odgovaraju}e informacije pristupa~ne zajavnost o kretawu bolesti zavisnosti, i informisati celupopulaciju putem sredstava javnog informisawa, a isto takoinformisati i nadle`ne upravne organe o tome, radi preduz-imawa i koordinacije odgovaraju}ih preventivnih mera.

3. Stvoriti — Model edukacije aktivista Saveza.Organizovati seminare — edukaciju edukatora — za op{tinske


aktiviste sa ciqem da se boqe informi{u o savremenim tren-dovima u prevenciji bolesti zavisnosti, na~inu rada kao i dauspostave boqu me|usobnu saradwu — socijalnu mreù svih pre-ventivnih ~inilaca radi {to uspe{nijeg delovawa na terenu.

U drugoj polovini godine organizovati — seminare za{kolske pedagoge, psihologe i socijalne radnike u svim ve}imgradovima Srbije, kao i nastavnike i druga zainteresovanalica za rad na prevenciju bolesti zavisnosti.

4. Prevencija bolesti zavisnosti u preduze}ima, mesnimzajednicama. Sa~initi koncept pisma o potrebi zna~ajnijegrada i angaòvawa svih subjekata u preduze}ima na prevenci-ju bolesti zavisnosti uputiti ga Privrednoj komori Srbije,sa kojom prethodno uspostaviti kontakt i saradwu.

Neophodna je pomo} Privredne komore Srbije, koja bi svo-jim pismom direktorima svih preduze}a u zemqi, ukazala nazna~aj prevencije bolesti zavisnosti u tim kolektivima, kaoi potrebu ozbiqnijeg rada i angaòvawa — radi boqe produk-tivnosti, kvaliteta rada i ìvota i bezbednosti na radu.Ovde se podrazumeva i angaòvawe sindikata i klubova alko-holi~ara le~enih.

5. Prevencija bolesti zavisnosti u {kolama.Pripremiti odgovaraju}i program za prevenciju bolesti zav-isnosti prilago|en {kolskom programu — osmogodi{wih{kola, sredwih {kola i fakulteta, i upoznatiMinistarstvo za prosvetu Srbije, pa izloìti neophodne imogu}e mere — stvarawe omladinskih dru{tva, nagradnikonkursi, tribine, sportske i druge kulturne manifestacije.Organizovati jednodnevna savetovawa sa direktorima{kola u ve}im gradovima Republike, i ukazati na neophodnostozbiqnije borbe protiv bolesti zavisnosti kod mladih.

Sve ove mere koje se odnose na prevenciju bolesti zavis-nosti u {kolama realizovati u dogovoru sa Ministarstvomza prosvetu Srbije, kao i razmotriti mogu}nosti uvo|ewanovog predmeta „Zdravstveno vaspitawe“ u {kolama, saodgovaraju}im programom o~uvawa zdravqa.


6. Prevencija bolesti zavisnosti u saobra}aju. Sa~initiprogram za{tite dece i starih u saobra}aju, koriste}i ranijapozitivna iskustva. Putem odgovaraju}ih sredstava (agitki,nalepnica...) informisati i upozoravati u~esnike usaobra}aju o {tetnim uticajima alkohola, droga i nikotina nabezbednost qudi u saobra}aju, a posebno voza~a. Ovaj zadatakrealizovati u saradwi sa Auto-moto savezom Srbije.

7. Informisawe javnosti. Neophono je permanentno i kon-tinuirano informisawe javnosti o uzrocima i posledicamabolesti zavisnosti, kao i mogu}nostima le~ewa i prevencije —preko svih sredstava javnog informisawa. Informacije mora-ju biti kratke, efektne, adekvatne i razumqive.

Pripremiti kratka saop{tewa o nepo{tovawu zakon-skih propisa o proizvodwi i prometu alkoholnih pi}a,reklamirawu tih proizvoda, zatim pu{ewu javnih li~nosti uemisijama TV i drugo.

8. [tampati posebne agitke, letke, plakate i popularnebro{ure, koje bi se preko organizacije Saveza i Crvenog krstapovremeno plasirale u javnosti. Ispitati mogu}nost da seobnovi izdavawe nau~no-popularne revije „Tribina“, koja je uranijem periodu odigrala zna~ajnu ulogu u informisawu javnos-ti i podsticawu motivacije za angaòvawe svih ~inilaca urealizaciji programa prevencije i le~ewa bolesti zavisnosti.

Isto tako u~estvovati sa aktuelnim ~lancima u dnevnoji revijalnoj {tampi — Vivi, Eliksiru, i drugim zdravstveno-vaspitnim ~asopisima koji izlaze u na{oj zemqi, sa temama izoblasti prevencije i le~ewa bolesti zavisnosti.

9. Koordinacija rada Saveza i drugih dru{tvenih subjeka-ta. Savez je u pro{losti (pored Instituta za alkoholizam inarkomanije u Beogradu — kao stru~no metodolo{kog centra)imao ulogu koordinatora svih dru{tvenih ~inilaca na poquprevencije bolesti zavisnosti, {to se pokazalo i mogu}im iispravnim. Smatramo da bi takvu ulogu Savez ponovo trebaloda razradi i preuzme, svakako u dogovoru i saradwi sa svimdrugim zainteresovanim dru{tvenim subjektima. U vezi sa


tim potrebno je sa — svim zainteresovanim dru{tvenim sub-jektima — u direktnim kontaktima posti}i na~elni dogovor, ozajedni~kom radu i angaòvawu na ovom zna~ajnom podru~juza{tite zdravqa.

Potrebno je i formirati tri posebna Koordinacionaodbora za prevenciju alkoholizma, narkomanije i niko-tinizma, kao visoko stru~nog i savetodavnog tela, koji bi sepovremeno sastajao ali ne bi preuzimao ulogu organa Saveza.

10. Saradwa sa srodnim organizacijama i institucijama.Potrebno je {to pre uspostaviti neposredan kontakt saslede}im subjektima: Republi~kim zavodom za zdravstvenuza{titu, zavodima za zdravstvenu za{titu u Republici,Domovima zdravqa, bolnicama, Crvenim krstom Srbije, Auto-moto savezom Srbije, Privrednom komorom Srbije, Udruèwemsocijalnih radnika Srbije, Udruèwem psihologa Srbije,Institutom za mentalno zdravqe u Beogradu, Zavodom za bolestizavisnosti u Beogradu, psihijatrijskim klinikama u zemqi,fakultetom politi~kih nauka u Beogradu, defektolo{kimfakultetom, Sekcijom za bolesti zavisnosti SLD, Udruèwemterapeuta za bolesti zavisnosti, Zavodom za zdravstvenuza{titu studenata svih Univerziteta, MUP-om Srbije, organimaza pravosu|e i drugim zainteresovanim subjektima.

Formirati Predsedni{tvo saveza Srbije. I poredizvr{enih izbora 26.01.1998. godine, Predsedni{tvo savezanije u celini konstituisano. Neophodno je da svi izabrani~lanovi, ili predstavnici organizacija, daju svoje ~lanove,kako bi se omogu}io kontinuiran i plodonosan rad.

11. Obilasci Ministarstva Republike. Potrebno je dadelegacije Saveza, u sastavu 2—3 ~lana Predsedni{tva, dogov-ore sa nadle`nim ministarstvima Srbije i drugim subjekti-ma, sastanke, na kojima bi nadle`ne organe upoznali sa usvo-jenom Programskom orijentacijom, Planom rada i drugimaktivnostima Saveza. Posebno treba obi}i: ministarstvaSrbije za zdravstveno, socijalna i bora~ka pitawa, pravosu|e,prosvetu, unutra{we poslove, lokalnu samoupravu, inform-


sawe, porodicu i druga.

12. Finansijska sredstva Saveza. S obzirom na to da jeSavez dobrovoqna dru{tvena organizacija, koja od 1991. godinenije radila, zbog mnogih razloga, ona se sada aktivira uSrbiji, i èli da svojim radom i entuzijazmom doprineseo~uvawu i unapre|ewu zdravqa zajedno sa svim drugim dru{tven-im subjektima a posebno na podru~ju bolesti zavisnosti.

Savez nema za sada ni svojih prostorija, ni svojih finansi-jskih sredstava, ve} sami ~lanovi finansiraju svoje aktivnos-ti iz li~nih sredstava, pa je neophodno pitawe finansija {tohitnije re{iti u saradwi sa nadle`nim dru{tvenim subjekti-ma, donatorima i sponzorima.


Svetska zdravstvena organizacija (SZO, eng. WHO, fr.OMS). Na me|unarodnoj konferenciji UN jula 1946. godine uWujorku, na predlog delegacije Brazila i Kine iz 1945.godine, konstituisana je jedinstvena univerzalnazdravstvena organizacija kao rezultat skoro vekovnih idejai mnogogodi{wih èqa i napora za uspostavqawem {tote{we me|unarodne saradwe i zajedni~kog delovawa na poquunapre|ewa i o~uvawa zdravqa stanovni{tva ~itavog sveta.

Aprila 1948. godine Svetska zdravstvena organizacijadonela je svoj Ustav. Ovaj zna~ajni istorijski dokumentpostavio je „dostizawe najvi{eg zdravstvenog standarda kaojedno od osnovnih prava svakog qudskog bi}a bez obzira na raz-like u rasi, religiji, politi~kom uverewu, ekonomskim isocijalnim uslovima. Zdravqe je — kaè se daqe u Ustavu SZO— stawe potpunog fizi~kog, psihi~kog i socijalnogblagostawa a ne samo odsustvo bolesti i nesposobnosti, itakvo zdravqe svih qudi osnov je za mir i sigurnost u svetu“.

Svoju prvu skup{tinu SZO odràla je 24. juna 1948.


godine uz prisustvo 53 delegacije iz ukupno 55 zemaqa-~lani-ca. Predsednik ovog prvog zna~ajnog zasedawa bio je profesordr Andrija [tampar, profesor socijalne medicine, ~ija jedelatnost na poqu u za{titi zdravqa prevazi{la granicena{e zemqe.

Aktivnosti SZO: brojne su i ve}e nego bilo koje ranijeme|unarodne zdravstvene organizacije. Wena angaòvanost ipomo} ogleda se u ja~awu zdravstvene slu`be u pojedinimzemqama, u oblicima tehni~ke pomo}i za razvoj slu`be, uunapre|ewu epidemiolo{kih i statisti~kih slu`bi u raznimzemqama, u pomo}i oko organizovawa programa za eradikaci-ju pojedinih oboqewa, za sanirawe epidemiolo{kih i endem-skih àri{ta, u podsticawu mera za unapre|ewe prevencijepovreda i nesre}a, mera za poboq{awe ishrane, stanovawa,sanitacije i higijene okoline, mera za obezbe|ewe boqih rad-nih uslova kao i rekreacije.

Wenom aktivno{}u obezbe|uje se kooperacija izme|unau~nih i profesionih grupa {irom sveta koje rade narazli~itim zadacima unapre|ewa i o~uvawa zdravqa kao ile~ewa, ona podsti~e istraìvawa iz oblasti zdravqa biloda ih sprovode weni saradnici bilo da daje podr{kuistraìvawima u pojedinim zemqama. Sem toga SZO pred-laè me|unarodne konvencije i regulative iz oblastizdravqa, ustanovqava me|unarodne nomenklature i stan-darde, dijagnosti~ke procedure, unapre|uje me|unarodnestandarde u hrani, biolo{kim i farmaceutskim proizvodima,zatim organizuje specifi~ne programe za za{titu majke ideteta, mentalnog zdravqa i {iroko informi{e javnost oproblemima zdravqa u svetu.

Sve ove aktivnosti odvijaju se uz u~e{}e velikog brojastru~waka, multinacionalnog istraìva~kog tima pri SZO,povremenim timovima za posebne ve{tine, formirawemgrupa eksperata iz raznih zemaqa, studijskih grupa, saveto-davnog komiteta za medicinska istraìvawa i... Nekolikostotina instituta, laboratorija, odeqewa univerzitetskih


bolnica u vi{e od 50 centara sara|uje sa SZO u istraìvaw-ima i sli~nim aktivnostima. Veliki broj stru~waka izmnogih zemaqa koristi tako|e stipendije SZO za nau~naistraìvawa iz oblasti za{tite zdravqa.

Organizacija i struktura. Svetska zdravstvena organi-zacija je specijalizovana organizacija koja je povezana i tesnosara|uje s drugim me|unarodnim organizacijama, ali je pot-puno nezavisna od UN. Izme|u SZO i UN kao i izme|u SZO iPan-ameri~ke zdravstvene organizacije, Me|unarodnog biroarada, Organizacije za hranu i privredu UN (FAO), organizaci-je za obrazovawe, nauku i kulturu UN (UNESKO) i Me|unaro-dne agencije za atomsku energiju postoje formalni sporazumio razmeni informacija i saradwi.

Svetska zdravstvena organizacija ima svoja sopstvenaupravna tela, svoje ~lanove i svoj buxet. Obezbe|uje i buxet zarad ove organizacije prema svojim mogu}nostima. Me|utimbez obzira na visinu upla}enih sredstava svaka zemqa ~lani-ca u glasawu i dono{ewu odluka ima samo jedan glas.Organizacija ima tri glavna upravna tela: skup{tinu,izvr{ni komitet i sekretarijat.

Skup{tina se odràva obi~no jednom godi{we i to u majumesecu u @enevi. Svaka zamqa ~lanica moè biti pred-stavqena najvi{e sa tri ~lana delegacije. Skup{tina odobra-va program i predlog buxeta za narednu godinu i donosi odlukeo najva`nijim pitawima politike SZO.

Izvr{ni komitet sastoji se od zdravstvenih eksperatakoji nisu delegati svojih vlada — ve} rade u interesu svih nar-oda. Komitet se sastaje obi~no dva puta godi{we i to jednom ujanuaru i odmah posle sastanka Skup{tine. SedniceSkup{tine i izvr{nog komiteta otvorene su za javnost.

Sekretarijat predstavqa zapravo tim, osobqe zaposlenou SZO. Na ~elu je generalni direktor, koji je administra-tivno i tehni~ki odgovoran za rad organizacije. Pored gener-alnog direktora postoje i regionalni direktori koji senalaze na ~elu 6 regionalnih komiteta ~ija su sedi{ta u


Aleksandriji (za zemqe isto~nog Sredozemqa), Brazilu(afri~ke zemqe), u Kopenhagenu (Evropa), Manili (zapadniPacifik), u Wu Delhiju (jugoisto~na Azija) i u Va{ingtonu(ameri~ki kontinenti). Ovim regionalnim kancelarijamapostiè se regionalna organizacija SZO {to dovodi do boqesaradwe i kooperacije me|u ~lanicama.

Svetska zdravstvena organizacija ~ini sve, od svog osni-vawa, da za{titi zdravqe naroda i smawi brojne rizike kojidovode do oboqevawa naroda. Predlaè da se:

— obezbede uslovi za normalan rast i razvoj dece,— obezbe|uje zdrava ìvotna sredina,— obezbe|uju zdravi uslovi ìvota,— razvijaju zdravi stilovi ìvota,— suzbijaju {tetni oblici pona{awa,— SZO oruà pomo} stanovni{tvu u stresno-kriznim

situacijama.

Svetska zdravstvena organizacija i Bolesti zavisnosti u 21. veku

Bolesti zavisnosti (pu{ewe duvana, alkoholizam, narko-manija — BZ) su hroni~ne masovne bolesti, nazvane jo{ ibolesti pona{awa. Sastavni deo pona{awa su navike,stavovi, tradicija, obi~aji, verovawa, ve{tine...„ugra|ivane“ u toku vaspitawa, sloènog procesa kojipo~iwe u porodici (primarna socijalizacija), formalno ineformalno, svuda i na svakom mestu od obdani{ta, vr{wa~kegrupe, preko {kole do zdravstva, masmedija, dru{tvenih isportskih organizacija, verskih zajednica... Pona{awe~oveka je rezultanta op{teg i zdravstvenog vaspitawa a moèbiti zdravo ili nezdravo u zavisnosti od koli~ine ugra|enihpozitivnih ili negativnih zdravstvenih poruka.

Svetska zdravstvena organizacija, u okviru strategije


„zdravqe za sve u 21. veku“: od ukupno 21 ciqa, dva suposve}ena BZ — ciq 4 i ciq 12.

WHO: ciq 4 — zdravqe mladih

Do 2020. mladi u regionu treba da budu zdraviji i sposob-niji za ispuwavawe svojih uloga u dru{tvu. Naro~ito:

4.1 Deca i adolescenti trebaju da raspolaù boqimìvotnim ve{tinama (da se boqe snalaze u ìvotu) ida vi{e budu u stawu da prave zdrave izbore.

4.2 Mortalitet i invalidnost usled nasiqa inesre}nih slu~ajeva me|u mladim qudima treba smaw-iti najmawe za 50%.

4.3 Treba znatno smawiti broj mladih qudi sa {tetnimoblicima pona{awa kao {to je pu{ewe, uzimawe drogaili alkohola.

4.4 Incidenciju trudno}a me|u tinejxerkama treba smaw-iti najmawe za jednu tre}inu.

WHO: ciq 4 — „zdravqe mlade populacije“. Politika, presvega, treba da omogu}i i stvori podr{ku u porodici zaèqenom decom i dobrom sposobno{}u roditeqa. Roditeqimasu potrebna sredstva i ume}a da odgaje svoju decu i brinu owima u dru{tvenoj sredini koja {titi prava deteta, a lokalnezajednice treba da podrè porodicu u osigurawu bezbednogokruèwa i ustanova za brigu o deci i wihovu promocijuzdravqa. Potrebno je obu~iti osobqe zdravstvenih i soci-jalnih ustanova da prepoznaju i tretiraju slu~ajevezloupotrebe dece. Ako èlimo da smawimo broj nesre}nihslu~ajeva, zloupotrebu PAS-a, droga, neèqenu trudno}u, aop{ta za{tita i programi pomo}i deci i mladim qudimatreba da naprave zdrav izbor, lakim izborom. [tavi{e sveglavne dràvne i politi~ke odluke treba razmotriti da bise izbegao svaki negativan udar na zdravqe dece i adolescena-ta, wihove porodice i starateqe. Politika zapo{qavawa iedukacije treba da omogu}i mladim qudima da dobiju najboqemogu}e obrazovawe i najproduktivniji posao.


Obezbe|ivawe seksualnog obrazovawa i podr{ke mladima,plus lak pristup kondomima, smawi}e rizik od neplaniranihtrudno}a i polno prenosnih bolesti, ukqu~uju}i HIV infekciju.

WHO: ciq 12. — Smawivawe zla kao posledice pu{ewa,uzimawa alkohola i droga — odnosi se na prevenciju bolestizavisnosti u op{toj populaciji.

Do 2015. u svim zemqama — ~lanicama treba u znatnoj merida budu smawena {tetna dejstva adiktivnih materija nazdravqe, kao {to su duvan, alkohol i psihoaktivne droge.

U svim zemqama treba naro~ito da se postigne slede}e:

12.1 Da broj nepu{a~a iznosi najmawe 80% kod osobastarijih od 15 godina ìvota i oko 100% kod mla|ihod tog uzrasta.

12.2 Da potro{wa alkoholnih pi}a per capitam neporaste ili ne bude ve}a od 6 litara godi{we, a da kodosoba mla|ih od 15 godina ìvota bude blizu nule.

12.3 Da prevencija nezakonite upotrebe psihoaktivnih drogaopadne najmawe za 25%, a mortalitet najmawe za 50%.

WHO: ciq 12 — smawivawe zla od posledica pu{ewa,upotrebe alkohola i droga. Najve}i problem za zdravqe uevropskom regionu je pu{ewe. Implementacija Madridskepoveqe protiv pu{ewa iz 1988. godine, kao i Planaktivnosti oslobo|ewu od duvana, vodi}e ka ekonomskoj izdravstvenoj dobiti. Pove}awe takse na duvanske proizvodepodi}i }e dràvna primawa i sa~uvati ìvote. O{trija regu-lativa u odnosu na duvanske proizvode i ve}a dostupnost save-tovali{ta za prestanak pu{ewa i terapijskih sredstava, spo-jeno sa pove}anim okruèwem oslobo|enim od pu{ewa izabrana reklamirawa i sponzorisawa proizvoda, smawi}egodi{wi gubitak od dva miliona smrtnih slu~ajeva koji seo~ekuje u toku slede}ih 20 godina. Efikasni zakoni smawujupotro{wu duvana. Pet godina posle uvo|ewa Evin zakona uFrancuskoj koji je zabranio reklamirawe cigareta, stvara-


ju}i javna mesta bez pu{ewa i pove}avaju}i cene, potro{wacigareta je opala za 16%.

[tetnost od alkohola ukqu~uju}i akcidente, pred-stavqa ogroman evropski zdravstveni problem. Postoji dokazda }e se zna~ajne zdravstvene i ekonomske dobiti ostvaritikroz preuzimawe akcija o alkoholu. Evropska poveqa o alko-holu (Pariz 1995) i Evropski plan akcija o alkoholu zacr-tavaju glavne strategije prevencija i le~ewa. One ukqu~ujuoporezivawe alkoholnih pi}a, kontrolu direktnih i indirek-tnih reklamirawa i le~ewe usled opasnog i {tetnog pijewaalkohola. Sve dràve ~lanice treba da obezbede da wihovapolitika i programi budu u potpunosti na liniji sa strategi-jom Evropske poveqe.

Proceweno je da bi broj korisnika te{kih droga u evrop-skom regionu mogao biti izme|u 1,5 i 2 miliona. Uz direktneposledice po zdravqe, narkomanija doprinosi masovnom{irewu HIV infekcije i hepatitisa, naro~ito u ju`nim iisto~nim delovima regiona.

Tokom godina su se razvili napori za prevenciju i le~ewe,uz {ire prihvatawe supstitucione terapije za zavisnike odopijata. Potvr|eno je da dru{tva koja mogu da mobili{usveobuhvatne i nove pristupe slu`bi za zavisnike od droga,mogu biti veoma uspe{na u smawewu rizi~nog pona{awa, kaoi u ograni~avawu asocijalnog pona{awa i kriminalneaktivnosti me|u narkomanima.

Narod za prevenciju (NZP)— alkohola, duvana i drugih droga —

101 ideja {ta ~initi i kako se suo~iti sa problemima— duvana, alkohola, droga —

Roditeqi, nastavnici i mnogi gra|anski lideri traèda budu na~isto kako spre~avati pojavu i {irewe DAD. Mnogi


traè neki nau~ni ili magi~ni odgovor iako je sve {to trebaza spre~avawe problema DAD prakti~no prosta svakodnevnazajedni~ka aktivnost.

Ako u navedenom 101 na~inu Vi, Va{a grupa za prevencijuili zajednica uspe{no sprovedete samo jednu ideju, napretka}e biti. Ali za{to stati tu? Za{to ne nastaviti razneaktivnosti sa entuzijazmom i predano{}u, a drugi }e ondasvakako prihvatiti ideju. Ovo }e uve}ati u~e{}e zajednicebez koje nema uspe{ne primarne prevencije. [iroka upotrebaalkohola, droga, pu{ewe duvana u svetu uzrokuje bolesti,patwe, tragedije vi{e nego {to se procewuju. Na{i napori semoraju uve}ati u ponudi ne~eg boqeg, pozitivnog i vrednog saokretawem svakog pojedinca prema samokrontroli.

@elimo Vam uspeha u Va{em izboru, podu~avawu ikretawu prema zdravom dru{tvu, bez duvana, alkohola, idrugih droga.

1. Podstaknite i ohrabrite qude kroz pojedina~ne razgov-ore da odaberu na~in ìvota bez duvana, alkohola i droga ida postanu ~lan grupe „Narod za prevenciju“.

2. Podelite bro{ure sa podacima o posledicama upotrebeduvana, alkohola i drugih droga i ostavite prostora nalistu papira da svako napi{e svoje vi|ewe o na~inu ìvotabez DAD.

3. Odlu~ite u grupi da razgovarate o prevenciji, posle nekogfilma o {tetnim supstancama (DAD) ili posle neke ù~nesednice.

4. Pozovite kom{ije, prijateqe na „sok“-partiju. Iznesiteletak sa podacima o posledicama upotrebe DAD, istakniteva`nost individualnog izbora.

5. Naglasite alternativni ìvotni stil. Sa~inite slogani pustite u javnost npr. „pravi ìvot — ìvot bez DAD“.

6. Organizujte burne sednice sa lokalnom omladinom u ter-minu „ve~e u porodici“. [ta ~ovek moè da ~ini na zabaviako je odabrao ìvot bez ADD?


7. Obezbedite saradwu nastavnika u veli~awu zdravogna~ina ìvota. Oni mogu zna~ajno pomo}i u zajedni~kimnaporima spre~avawa pu{ewa, alkoholizma i narkomanije.

8. [tampajte letke, bro{ure, agitke, magazine za mlade,trezvewa~ke novine i sli~ne publikacije van {kole.

9. Odràvajte porodi~na okupqawa — jednodnevne izleteizvan ku}e, muzicirawe, kratke razgovore o prevenciji izna~aju zajedni{tva u porodici i opasnostima od DAD.Koristite letke sa podacima. Govorite o zdravim stilovi-ma ìvqewa i potrebi duhovne snage za sre}u i razvojporodice.

10. Organizujte lokalnu grupu „Narod za prevenciju“pu{ewa, alkoholizma i narkomanije. zatraìte informa-ciju od JUSPANP-a radi pomo}i u ja~awu Va{e jedinice.

11. Zatraìte od Va{e crkve, xamije ili sinagoge podr{ku daorganizujete okupqawa i ve~erwe zabave gde }e se izloìtipreventivne poruke i podsta}i novi na~in ìvota, ìvotslobodan — bez duvana, alkohola i drugih droga.

12. Planirajte godi{wu paradu ili festival za isticaweideje „pravi ìvot je ìvot bez duvana, alkohola i droga“.

13. Traìte odobrewe za izlo`bu prevencije na va{oj teri-toriji kada postoji neki skup, kongres politi~ara, prosvet-nih radnika ili na konferenciji privrede trgovine...

14. Podelite „od vrata do vrata“ uputstva, bro{ure ilimagazine koji }e iznositi preventivne koncepte.

15. Govorite qudima o BZ kad putujete u vozu, autobusu,avionu i dajte im letak ili nedeqnik koji prikazuje pre-ventivne koncepte.

16. Istaknite zastave sa izlo`bom postera i letaka.17. Osmislite javni oglas, plakat, osmislite kako moète sa

grupom, paradom, balom doìveti zadovoqstva i bez alkohola.18, Obavestite lokalna sredstva informisawa o Va{im

preventivnim aktivnostima. Obezbedite listu podataka ifotokopije Va{ih publikacija.


19. Obezbedite predstavnika kod Va{ih politi~kih prvaka.Tri ili ~etiri osobe mogu govoriti o Va{em programu iponuditi pomo} zajednici. Isti predstavnici treba daposete predsednika op{tine, na~elnika policije, direk-tore {kola, verske lidere, sudije i glavne privrednike.

20. Obavestite putem radija ili TV za 30 sekundi Va{egra|ane o Va{oj aktivnosti i zatraìte pomo} zastvarawe slobodnog dru{tva bez DAD. Ponudite ovo prekoradija ili TV u vreme predvi|eno za javne slu`be.

21. Obezbedite sredstva od lokalnih biznismena ili organi-zacija za pla}awe radio, TV reklama, oglasa za Va{eporuke. oglasite podr{ku sponzora.

22. Organizujte telefon slu`bu „milo mi je da Vas upoznam“.23. Obezbedite radio informacije, pregled o procentima

stanovni{tva koje ne upotrebqava alkohol, duvan i drugedroge.

24. Planirajte lokalnu godi{wu nagradu za „pravi ìvot“ zaosobu u javnom ìvotu koja je najsna`nije uticala na razvojzdravog na~ina ìvota bez DAD.

25. Odrìte jednodnevni preventivni seminar. Dve ili trizna~ajne osobe iz vrha mogu dati ideje i predloge kakoprimewivati preventivne principe NZP.

26. Inicirajte godi{wi preventivni banket, visoko-kul-turni doga|aj sa vegetarijanskom zakuskom, prvoklasnimaran`manom i voditeqem. U~e{}e samo po pozivu.

27. Objavite konkurs za preventivnu pesmu.28. Organizujte porodi~ne grupe za podr{ku nacionalnim

naporima za suzbijawe alkoholizma, pu{ewa i upotrebudrugih droga.

29. Razgovarajte sa advokatima, privolite ih za wihovupodr{ku preventivnom programu, protiv alkohola, duvanai drugih droga.

30. Ostavite preventivne letke u supermarketima, mesar-nicama, robnim ku}ama.

31. Osnujte „vru}u telefonsku liniju“ za svakodnevno save-


tovawe.32. Posetite policiju i sudije, upoznajte ih sa Va{im pre-

ventivnim principima i lokalnim preventivnim pro-gramom. Ponudite im saradwu.

33. Stimuli{ite rehabilitacione grupe (KLA) da govore oprevenciji.

34. Razgovarajte sa direktorima fabrika ili robnih ku}a iponudite im film (skining — rano otkrivawe alkoholizma)i razgovor sa radnicima posle filma.

35. Zamolite verske predstavnike da oforme specijalnugrupu u slu`bi ugroènih porodica, a porodice obavestiteda se molite za wihovu pobedu i da ste verske poglavareubedili da neguju preventivne principe.

36. Podsetite da postoji kratak upitnik (4 pitawa CAGE)za rano samootkrivawe alkoholizma, a {to zna~i preven-ciju i rano le~ewe.

37. Otvore Va{ dom za omladinu. Razgovarajte sa wima,traìte wihovu pomo} u upoznavawu wihovih vr{waka: opu{ewu, alkoholizumu i kori{}ewu drugih droga, o pre-ventivnim principima, o programima koji traè wihovoukqu~ivawe.

38. U~estvujte u koktel partiji, kada je mogu}e, pokaìteVa{u preventivnu kartu ili letak gde je Va{e pi}e sok.

39. Razgovarajte sa konobarima i dajte im preventivniletak.

40. Obavestite humanitarne dobrovoqne organizacije iponudite im pomo} u suo~avwu sa problemima alkohola,duvana i drugih droga.

41. Ponudite pomo} odgovaraju}im zakonodavnim organimaradi {to uspe{nije zakonodavne regulative.

42. Obezbedite kvalifikovane spikere i filmove za potrebeno}nog kluba, a od kluba potraìte finansijsku podr{ku.

43. Pomozite qudima kako da koriste slobodno vreme. Onimakoji imaju problem sa DAD ponudite pozitivne alternative.

44. Iskoristite stru~ni plan i pokaìte ~iwenice o alko-


holu, duvanu i drugim drogama.45. Po~nite kao omladinski preventivni klub (trezvewa~ko

dru{tvo).46. „Skinite“ nove ~lanke o duvanu, alkoholu, drogi i iste

iskoristite za poster o potrebi prevencije.47. Zahtevajte od vlasti op{tine i sela da podrè nedequ

borbe protiv alkoholizma i da neguju prevenciju.48. Postavite veliku zastavu preko ulice i tako ohrabrite

qude u preventivnom delovawu.49. Postavite neke postere i znake i mar{irajte okolo gde

su problemi pijewa veliki.50. Zapo~nite „projekt voda“ — svetski apstinenti da

uìvaju prava, nagla{avajte prava nealkoholi~ara.51. Traìte od aviokompanija da uvedu nepu{a~ke zone i

naglasite da je ~isti vazduh, bez duvanskog dima, pravosvakoga.

52. Pazite na povredu nepu{a~ke zone i pozovite ovla{}eneorgane.

53. Predloìte godi{wi dan bez pu{ewa ili nedequ bezpu{ewa ili podrìte ovakve doga|aje ako ih organizujeneka druga organizacija.

54. Urgirajte za vidnu deklaraciju svakog alkoholnog pi}a oprocentu alkohola.

55. Traìte od nadle`nih dràvno-ustavnih organa da seobeleè upozorewa o zdravstveno-{tetnim posledicamana fla{ama pi}a i kutijama cigareta.

56. Podràvajte zakonodavne mere, a osmatrajte „glavnedilere“ droga.

57. Pozovite lokalne zdravstvene radnike da otvoreno gov-ore protiv alkohola, duvana i drugih droga.

58. Traìte da lekari prepisuju mawe opasne lekove ikoriste vi{e prirodne lekove.

59. Protestujte protiv kompanija za majice koje koriste}islogane pospe{uju potro{wu duvana i alkohola.

60. Predloìte istim kompanijama alterantivne pozi-


tivne slogane koji upu}uju na nepu{ewe i nepijewe alko-holnih pi}a.

61. Podstaknite sportske organizacije da organizuju isponzori{u bezalkoholne priredbe.

62. Dajte medaqu ili trofej sportskim zvezdama koje su topostigle bez duvana, alkohola i drugih droga.

63. Ube|ujte TV ku}e da elimini{u indirektnu promocijuduvana, alkohola ili drugih droga u svojim programima.

64. Ubedite glumce da protestuju protiv duvana, alkohola ilinarkomanskih scena.

65. Osnujte studijsku grupu roditeq-nastavnik kao „qudi zaprevenciju (NZP)“.

66. Pi{ite automobilskim udruèwima (AMSS) ipodrìte wihov otvoren govor protiv pripitih voza~a.

67. Dajte omladini nalepnice da realizuju obiman projekat„sigurna vo`wa — trezan voza~“.

68. Obezbedite saradwu policije u gorwem projektu i u kam-pawi „kad pije{ — ne vozi“.

69. Odrìte protestni skup protiv dràvne pomo}i proiz-vo|a~ima duvana i predloìte alternativne kulture, kaona primer soju, krompir, kukuruz...

70. Za boì}ne praznike obezbedite nealkoholna pi}a iwihovo sluèwe u preduze}ima, upravama i {kolskimustanovama.

71. Traìte da prodavnice zdrave hrane u blizini {koleistaknu postere protiv duvana, alkohola i drugih droga iizloè bezalkoholna pi}a.

72. Postavite postere na oglasnim tablama u {koli, mesnimzajednicama i javnim ustanovama.

73. Organizujte trke „narod za prevenciju“ sa nagradama zapobednike. Zatraìte javnu obavezu za omladinski preven-tivni program.

74. Ispi{ite Va{e poruke na balone i podelite iste deciizvan {kole.

75. Vodite govorni~ko nadmetawe u {koli uz poster i


dobo{arewe za prevenciju.76. Poku{ajte „dan belih traka“ i toga dana sve pokrovite-

qe na svim mestima simboli~no vezati, obmotati belimtrakama sa svim preventivnim porukama.

77. Organizujte sa op{tinskim zvanicama gradsku izlo`bu„NZP“ u foajeu Skup{tine op{tine, koju bi otvoriopredsednik op{tine.

78. Planirajte sa direktorima preduze}a prikazivaweedukativnih filmova o posledicama upotrebe alkohola iobezbedite kratak razgovor sa radnicima.

79. Iznajmite avion za promociju slogana NZP iz vazduha zaposmatra~e sa zemqe.

80. Pridruìte se voditeqima „èqe slu{alaca“ i uputitesvoje poruke prevencije DAD.

81. Napravite NZP majice.82. Napravite kartonske lepeze sa NZP porukama za letwe

konferencije.83. I{tampajte kalendar za pove}awe fonda koji }e

ozna~avati NZP program.84. Ogla{avajte Va{u adresu NZP grupe u telefonskom

imeniku.85. Unesite svoje preventivne poruke u nedeqne turisti~ke

bro{ure.86. Prona|ite prave i totalne apstinente (nepu{a~a,

trezvewaka) u Va{em gradu i zatraìte wihovu pomo} uVa{em programu.

87. Organizujte na univerzitetu NZPO grupu.88. Privolite i lobirajte narodne poslanike da podrè

zakonske mere primarne prevencije DAD.89. Animirajte i okupite javnost za slu{awe o prevenciji

DAD (pisma, {tampa...).90. Posetite lokalne zatvore i podelite literaturu i fil-

move o prevenciji DAD.91. Organizujte omladinske kampove za prevenciju DAD.92. U~estvujte na seminarima za obuku qudi da vode


kreativni ìvot.93. Obezbedite savetovali{te za odvikavawe od pu{ewa i

aktivnosti KLA.94. U~estvujte na stru~nim skupovima kod nas i u svetu o

primarnoj prevenciji ADD.95. Sara|ujte sa OKO i JUSPANP-om.96. Urgirajte kod verskih lidera da organizuju razgovore i

seminare za vernike o duhovnim vrednostima koje trebasuprotstaviti pusto{i koju ostavqa u du{i i telu upotre-ba DAD.

97. Urgirajte da verske publikacije inkorporiraju ~lanke saprakti~nim sugestijama kako kontrirati DAD.

98. Pi{ite sve{tenim licima i zamolite ih da u svojimpropovedima govore vi{e o {tetnosti i zlu DAD.

99. Predloìte Va{j mesnoj zajednici da postane Centar zaBoqi @ivot.

100. Savetujte vernike da u svojim molitvama, uz bo`jupomo}, razvijaju u svom ìvotu samokontrolu, umerenosti saznawe o patwama koje donosi gubitak samokontrole ukori{}ewu DAD.

101. Izbegavati osude ali smelo svakome predstaviti preven-tivne principe i programe.

Ovaj tekst je rezultat moje vi{egodi{we stru~ne saradwei li~nog prijateqstva sa g. Ernest H. J. Stid-om, izvr{nimdirektorom ICPA (International Commission for the Prevention of

Alkoholism an Drug Dependency). i idejnog tvorca ovog vidamobilizacije naroda u prevenciji bolesti zavisnosti.


LITERATURA

1. Adamovi}, V.: Emocije i telesne bolesti, Nolit, Beograd,1984.

2. Akcioni program borbe protiv alkoholizma, nikotinizmai narkomanije, KS/3.

3. Al~az, S.: Narkomanija — vrste droga i wihova dejstva,P/2.

4. Al~az, S.: Narkomanija — faktori rizika, rano otkrivawei le~ewe, P/2.

5. Al~az, S.: Pu{ewe kao bolest zavisnosti — supstancijal-na teorija. Zbornik radova ECPD/1.

6. Alcoholics Anonymus World Services. INC, New York, 1989.

7. Anthenelli, M., Schuckit, A: Affective and anxiety disorders andalcohol and drug dependence: diagnosis and trea-ment. Journal of Addictive Diseases12(3) 1993.


LEGENDA:

ECPD/1. — Zbornik radova — Prva me|unarodna {kola za prevencijubolesti zavisnosti — ECPD — Evropski centar za mir irazvoj — Univerzitet za mir Ujediwenih nacija, Beograd,2003.

P/2. — Praktikum za OKO, JUSPANP, Beograd, 2003.

KS/3. — II jugoslovenska konferencija o nikotinizmu, alkoholizmu inarkomaniji — zbornik radova, Republi~ki savez BH, Sarajevo,1977.

KB/4. — Jugoslovenski kongres psihijatara — zbornik radova, Beograd,1995.

8. Arif, G., Westermeyer, J.: Manual of drug and Alcohol abuse.

Plenum medical book company, New York and London,

1988.

9. Backovi}, A.: Narkomanija. Crveni krst, Beograd, 2001.10. Baasher T.: Preventing Drug Problems. WHO, VIII-IX, 1985.

11. Ball, K.: Smoking spells Health of Milions. World Health forum,

7, 1986.

12. Batten, L.: Allen. S.: Towards a Smoke-free Environment, LocalAuthority Policies and Practice, HEA. Southampton.

1991.

13. Berger, J.: Teorija krize i model bazi~nih oslonacali~nosti (BOL). Avalske sveske, Ni{, Institutza dokumentaciju za{tite na radu, 1881.

14. Begoli, I.: Zdravstveno vaspitawe. Sopstveno izdawe,pomo} Atholic Relief Services, Pri{tina, 1997.

15. Bern, E.: Koju igru igra{? Nolit, Beograd, 198016. Bjegovi}, V. i saradnici.: Zdravstveno vaspitawe u

osnovnim {kolama. Katedra soc. medicine,Beograd, 1998.

17. Blagojevi}, Q.: Kroz izazove narkomanije — Vodi~ zaroditeqe. Rad, Beograd, 2003.

18. Bojanin, S: Uloga {kole u primarnoj prevenciji bolestizavisnosti i delinkvencije mladih. ECPD/1.

19. Bojanin, S.: Tajna {kole. Izdawe autora, Beograd 2002.20. Botvimn, G. J., Wills, T. A.: Personal and social skils training

Congnitive-behavioral appraches to substanceabuse prevention. Prevention resarch: Deterring drug

ahuse among children and adolescents, national institute

of drug aubse, Rockville, 1985.

21. Borovi}, P.: Pu{ewe i kardiovaskularne bolesti. Kardi -ologija, Univerzitet u Beogradu, 1994.

22. Bo{kovi}, D.: Alkoholizam èna. Zadu`bina Andrejevi},Beograd, 1990.

23. Burov, J. Vedernikova, N.: Neurohemija i farmakologijaalkoholizma. Medicina, Moskva, 1985.

Bolesti zavisnosti • 419


24. Bukeli}, J.: Droga u {kolskoj klupi, „Velartra“, Beograd,1995.

25. Bukeli}, J.: Toksikomanije — duvan, alkohol, droge. „Obe -lisk“, Beograd, 1987.

26. Bukeli}, J.: Farmakodinamski aspekti i posledicezloupotrebe psihoaktivnih supstanci, ECPD/1.

27. Bukeli}, J.: Vrste droga, osobine i dejstva. ECPD/1.

28. Bukeli}, J.: Droga u {kolskoj klupi. Velarta, 2002.29. Bukeli}, J.: Ispovest narkomana - zapisi psihijatra. 30. Visloveki, M.: Stavovi sredwo{kolske omladine prema

razli~itim aspektima alkoholizma. Diplomskirad, Filozofski fakultet, Beograd, 1986.

31. Vlajkovi}. J.: Teorija i praksa mentalne higijene. Savezdru{tava psihologa Srbije, Beograd, 1989.

32. Vlajkovi}, J.: @ivotne krize i wihovo prevazilaèwe.Nolit, Beograd, 1992.

33. Voji}, Z.: Primarna prevencija alkoholizma, narkomanijei nikotinizma. JUSPANP, 1998.

34. Voji}, Z.: Edukacija edukatora kao vid primarne preven-cije. ECPD/1.

35. Voji}, Z.: Psihoaktivne supstance i mladi. ECPD/1.

36. Vujovi}, M.: Bolesti zavisnosti kod dece i omladine.„Zmaj“, Novi Sad, 1999.

37. Vukov, M.: Ose}ajni ìvot savremenog ~oveka i droga.Prosveta, Ni{, 1995.

38. Vukovi}. V.: Alkoholizam sredwo{kolske omladine.Diplomski rad, Filozofski fakultet, Beograd,1978.

39. Vuleti}, Z.: Deca alkoholi~ara, De~je novine, G. Milano -vac, 1998.

40. Vu~eti}, B.: Kad pi}e pije qude. Zavod za organizacijuposlovawa, Beograd, 1995.

41. Vu~kovi}, N.: Alkoholizam i Narkomanija. Crveni krst,Novi Sad, 1997.


42. Vu~kovi}, N.: Rano prepoznavawe narkomanije. Zbornikradova ECPD/1.

43. Gams, A.: Nagon i norma. „Filip Vi{wi}“, 1995.44. Ga~i}, B.: Alkoholizam — Bolest pojedinca i dru{tva,

„Filip Vi{wi}“, Beograd, 1995.45. Glautt, M.: Alcoholism, Teach Yourself Books. Hodder and

Stroughton,London, 1982.46. Grant, M., Hodgson, R.: Responding to Drug and Alcohol Prob -

lems in the Community. WHO. Geneva, 1991.47. Gudeq, M.: [kolska omladina — Alkohol, duhan, droge.

Stvarnost, Zagreb, 1983.48. Despotovi}, A., Igwatovi}, M.: Zavisnost od droga i

lekova — narkomanije. Institut za dokumentacijuza{tite na radu, Ni{, 1980.

49. Despotovi}, A.: Alkoholizam-etiologija, klinika, le~ewei prevencija, Institut za dokumentaciju za{titena radu, Ni{, 1980.

50. Despotovi}, A.; Stojiqkovi}, S.: ôvek i droge, Institutza alkoholizam i narkomanije, Beograd, 1971.

51. Despotovi}, A.: Alkoholna bolest, Medicinska kwiga,Beograd, 1987.

52. Diagnosticand Statistical monnal of mental Disorders– IDSM

IV. American psychiatric assotiation, Washington, D.C.

1994.

53. Dimitrijevi}, I.: Alkoholizam mladih. Nina pres,Beograd, 1992.

54. Dimitrijevi}, V.: Zlostavqawa uma / porobqavawe i sred-stva za{tite. Svetigora, Cetiwe 1998.

55. Dimitrijevi}, Z., Vu~ini}, Z., Ojdani}, M., Mastelica, Z.:Sveobuhvatni pristup u prevenciji,Jugoslovenski simpozijum o bolestima zavisnos-ti, Zavod za bolesti zavisnosti, beograd, 1998.

56. Disorders, Fourth Edition, Revised, Washington, D.C.: American

Psychiatric Association, 1993.


57. Drug Misuse � A Basic Briefing, Institut for the Study of Drug

Dependence, London, 1982.58. \oki}, D.: Za{titite svoje dete od droga. Medicinski

fakultet, Kragujevac, 2000.59. \orlijevski, L.: Droga na na{em trì{tu, kriminogeni

aspekti zloupotrebe PAS-i i prikaz uzoraka P/2.60. \ukanovi}, B.: Alkoholizam i porodica. Privredna

{tampa, Beograd, 1979.61. \uki}, D.: Alkoholizam èna: nastanak, posledice i

le~ewe. Doktorska disertacija, Medicinskifakultet, beograd, 1995.

62. \ur|evi}, R.: Zdrava psihologija. Ihtis, Beograd, 2000.63. Erèbet, N.: Zdravqe je najve}e bogatstvo. Crveni krst,

Novi Sad, 1988.64. Erikson, E.: Identity, youth, crisis. New York, Faber and Faber,

1968.65. Europe and the USA, European Bureau for Action on Smoking

Prevention, Brussels. 1996.66. Ili}, V.: Zdravstveni odgoj. Zavod za za{titu zdravqa

SRH, Zagreb, 1983.67. Ili}, D.: Narkomanija i Sida. Zbornik radova ECPD/1.

68. International Statistical clasification of diseases and Related health

problems. World health Organization, Geneva, 1992.69. Jak{i}, @. i saradnici.: Socijalna medicina, praktikum

I, II. [kola narodnog zdravqa „Andrija {tampar“,Zagreb, 1983.

70. Jankovi}, A., Jovanovi}, B., Jankovi}-Gaji}.: Prevencijaupotrebe supstanci u saobra}aju — integra-tivni model. Rukopis, Beograd, 2000.

71. Janovski, N., Nikoli}, D., Pe{i}, I.: Strategija suzbi-jawa pu{ewa u Srbiji, ECPD/1.

72. Ga{i}, M., Vukovi}, O.: Bolesti zavisnosti i psihija-trijski poreme}aji. ECPD/1.


73. Jelinek, E. M.: The Disease Concept of Alcoholism. College

and Univ. Press, New Haven, 1968.74. Jelinek, E. M.: The phases of alcohol addiction. WHO, Techn.

rep. ser. 48.

75. Jeroti}, V.: Hri{}anstvo i psiholo{ki problemi ~oveka,Bogoslovski fakultet SPC, Beograd, 1974.

76. Jeroti} V.: Li~nost mladog narkomana, Institut za alko-holizam i narkomanije, Beograd, 1974.

77. Jeroti}, V.: Uloga vere u prevenciji bolesti zavisnosti.ECPD/1.

78. Jovanovi}, D.: Pu{ewe — plu}ne bolesti i malignitet.ECPD/1.

79. Jovanovi}, R.: Programska orijentacija i metodologijaprimarne prevencije bolesti zavisnosti.Institut za alkoholizam i narkomanije, 1977.

80. Jovanovi}, R.: Pu{ewe. Zavod za bolesti zavisnost,Beograd, 1975.

81. Jovanovi}, R.: Stawe i problemi alkoholizma u SFRJugoslaviji. Savezni zavod za zdravstvenuza{titu, 1976.

82. Jovanovi}, R.: Stawe i problemi narkomanije u SFR Jugo -slaviji. Savezni zavod za zdravstvenu za{titu,1976.

83. Jovanovi}, R.: Narkomanija, Socijalna misao, Beograd 84. Jovi} S.: Promocija zdravqa u zajednici, Zna~aj motiva-

cionog postupka i ve{tina komunikacije,Kongres socijalne medicine Srbije i Crne Gore(I), Zbornik radova, 2002.

85. Jovi}, S.: Metode zdravstvenog vaspitawa u primarnojprevenciji bolesti zavisnosti. ECPD/1.

86. Jovi}evi}-Beki}, A.: Film i moda bez duvana — pazi snimase. Dru{tvo Srbije za borbu protiv raka, 2003.

87. Jovi~evi}, M.: Za{tita mentalnog zdravqa dece i om ladine. Medicinska kwiga, 1995.


88. Jovi~evi}, M.: Prevencija alkoholizma i narkomanije saaspekta koncepcije op{tenarodne odbrane.KS/3.

89. Jovi~i}, B.: Bez cigarete jo{ danas. Litopapir,â~ak,1988.

90. Jovi~i}, B.: Uloga psiholo{kih faktora u prevencijibolesti zavisnosti. ECPD/1

91. Joseph, A.: Psihijatrija. Langeov klini~ki priru~nik.Savremena administracija, Beograd, 1991.

92. Jugoslovenska konferencija (III) o bolestima zavisnosti.Zbornik saètaka i referata, Zagreb 1984.

93. Jugoslovenska konferencija (II) o alkoholizmu, nikotiniz-mu i narkomanije. Zbornik radova, Sarajevo, 1997.

94. Jugoslovenski simpozijum (III) o bolestima zavisnosti.Zbornik saètaka, Zavod za bolesti zavisnosti,Beograd, 1998.

95. Jugoslovenski Kongres o alkoholizmu i narkomaniji. Kwigarezimea, Zavod za bolesti zavisnosti, Beograd, 1995.

96. Jugoslovenski simpozijum Socijalno-medicinski aspektipu{ewa duvan, Zbornik radova, Beograd, 1988.

97. Jung. G. K.: Duh i ìvot, Odbrana dela K. G. Junga, kwigatre}a, Matica srpska, Novi Sad, 1997.

98. Kapamaxija, B.: Alkoholizam. Crveni krst, Novi Sad, 1973.99. Kapetanovi}-Bunar, E.: Alkoholizam — ìvotna dva

koloseka. Globus, Zagreb, 1985.100. Caplan, G.: An approach to community mental health.

Tavistock Publication, London, 1961.101. Caplan, G.: Principles of preventive psychiatry. Tavistock

Publications, London, 1964.102. Carpman, C.: Smoking Prevention. An. A-Z of useful ideas.

HEA, Bristol, 1992.103. Kecmanovi}, D.: Socijalna psihijatrija sa psihijatri-

jskom sociologijom, Svetlost, Sarajevo, 1978.


104. Kecmanovi}, D., Loga, S., Ceri}, I., Markovi}, A.:Psihijatrija. Medicinska kwiga, Beograd-Zagreb, 1980.

105. Killoran, A.: The Smoking Epidemic. Counting the cost in

England. HEA., London, 1991.106. Kjerkegor, S.: Ili ili. Grafos, 1989.107. Kova~evi}, M.: Li~nost — razvoj, isku{ewa, stran-

putice i BZ. P/2.108. Kova~evi}, M.: Nastanak, razvoj i posledice narkomani-

je. P/2.109. Kova~evi}-ôlovi}, J.: Protiv zloupotrebe droga.

Narodne novine, Zagreb, 1996.110. Koji}, T.: Alkoholizam i nasle|e. Zavod za izdavawe

uxbenika i nastavna sredstva, Beograd, 1982.111. Kongres lekara Srbije (VIII). Zbornik saètaka. Srpsko

lekarsko dru{tvo. 1996.112. Kongres preventivne medicine (VII). Zbornik rezimea.

Srpsko lekarsko dru{tvo, 1995.113. Kondi}, K.: Psihologija Ja. Nolit, Beograd, 1987.114. Kosovi}, D.: Stres, îgoja, Beograd, 2004.115. Kohx, K.: The end � tobacco and concer� century. J. Natl can-

cer inst. 91, 1999.116. Kristijana, F.: Mi deca sa stanice zoo, Kairos, Sremski

Karlovci, 1995.117. Ku{evi}, V.: Zloupotreba droga. Grafi~ki zavod Hrvat -

ske, 1987.118. Lang, V.: Psihoterapija i terapijska zajednica alkoho -

li~ara. Jumena, Zagreb, 1982.119. Leavell, H. Clark, G.: Preventivna medicina za lekare u

wegovoj komuni, „Vuk Karaxi}“, Beograd, 1971.120. Legeti}, B.: Priru~nik za sprovo|ewe programa promo-

cijezdravqa u {koli. Institut za za{tituzdravqa, Novi Sad, 2005.

121. Lukovi}, Z.: Verske sekte. Dragani}, Beograd, 2000.122. Mali{i}, V.: ôvek od straha. Partizanska kwiga, 1986.


123. Malu{i}, S.: Metodi vaspitnog rada sa decom kao branau prevenciji BZ. P/2.

124. Mari}, J.: Klini~ka psihijatrija. „Silmir“, Beograd,1995.

125. Marinkovi}, R., Lukovi}, J., Simovi} M.: Pu{ewe imladi.

126. Markovi}, P.: Adolescentna kriza. „Velatra“, Beograd,1996.

127. Maslov, A.: Motivacija i li~nost. Nolit, Beograd, 1982.128. Me|unarodna klasifikacija bolesti MKB-10 (ICD-10),

Savremena administracija, Beograd, 1995.129. Mileki}, P.: Zdravqe mladih i alkoholizam, Beograd,

1970.130. Milenkovi}, S.: Psihoterapija i duhovnost, îgoja,

Beograd, 2001.131. Mili}, B.: Hemija halucinogenih jediwewa. Univerzitet

tehnolo{ki fakultet, u Novom Sadu.132. Mili~ec, Z.: Piti ili ne piti. Nik stvarnost, Zagreb,

1968.133. Milovanovi}, D.: Du{evni poreme}aji — uzrok i posledi-

ca zloupotrebe psihoaktivnih supstancibolesti zavisnosti, ECPD/1.

134. Milovanovi}, D.: Li~nost narkomana i porodica.ECPD/1.

135. Milosavqevi}, M.: Uloga centra za socijalni rad u pre-venciji bolesti zavisnosti. ECPD/1.

136. Ministri zdravqa protiv duvana. Evropska {kola zarak (CEE), Vivre, Pariz. 1993.

137. Na|, E.: Zdravqe je najve}e bogatstvo. Crveni Krst,Novi Sad, 1998.

137. Nani}, M.: Presveta — spasi nas od droge. Srpskapravoslavna zajednica, [id 2002.

138. Nastasi}, P.: Mesto i zna~ewe sistemskog pristupa uprevenciji alkoholizma. KB/4.


139. Nastasi}, P., Stankovi}, Z., Voji}, Z.: Mogu}nosti zapretvarawe teorijskih koncepata uprakti~ne preventivne programe. KB/4.

140. Nastasi}, P.: Sindrom zavisnosti/zloupotrebe vi{epsihoaktivnih supstanci kod adolescenata imladih. ECPD/1.

141. Nastovi}, I.: Dubinsko — psiholo{ki dijagnosti~kipraktikum, De~je novine. Gorwi Milanovac,1985.

142. Neslund,Th.: Speaking Out on Tobacco Issues. ICPA., USA,

1996.

143. Niki}, S., Vujo{evi}, K., Markovi}, M., Miqanovi}, B.:Ekonomske posledice hroni~ne zloupotrebealkohola, Alkoholizam 3-4 Beograd, 1980.

144. Nikoli}, D.: Bolesti zavisnosti u Jugoslaviji i svetu.Zdravstvena za{tita, 6, 1998.

145. Nikoli}, D.: Bolesti zavisnosti — aktuelni trenutaki perspektiva. P/2.

146. Nikoli} D.: Du{evno zdravqe, du{evni poreme}aji i psi-hijatrijska za{tita u Jugoslaviji. Engrami.vol. 19. br. 4, Beograd 1997.

147. Nikolic, D.: Mental Health and Mental Disorders. Yugoslav

Survey, Quarterly I, 1997.

148. Nikoli}, D., Nikoli}, Z.: Kako suzbijati narkomaniju ialkoholizam u zajednici? Prevod — Savezni zavodza za{titu i unapre|ewe zdravqa, Beograd, 1995.

149. Nikoli}, D.: Svetska zdravstvena organizacija —antipu{a~ki pokret u svetu. ECPD/1.

150. Nikoli}, D.: Pu{ewe ili zdravqe. Savezni zavod zaza{titu i unapre|ewe zdravqa, 1997.

151. Nikoli}, D., Dimitrijevi}, D: Nasilna smrt uJugoslaviji, 1951.-2000. — Samoubistva, ubistva,zadesi, studija ARS Libri, Beograd, 2003.

152. Nikoli}, D.: Sveobuhvatni program prevencije bolestizavisnosti — op{tinski interventni program


(OKO) ECPD/1.153. Nikoli}, D.: Stawe i problemi alkoholizma u SFR

Jugoslaviji. Savezni zavod za zdravstvenuza{titu, materijal za Savezni Komitet za rad,zdravstvo i socijalnu politiku i SaveznuSkup{tinu. Beograd, 1986.

154. Nikoli}, D.: Pu{ewe duvana — po{ast savremenog sveta.Savezni zavod za zdravstvenu za{titu, Beograd,1977.

155. Nikoli}, D.: Possibilities for the Prevention of DependDiseases. World Congress for the Prevention of

Alcoholism and Drug Dependency, Nice, 1986.

156. Nikoli}, D.: Rad sa lokalnim vlastima, masmedijima iudruèwima gra|ana u primarnoj prevenciji BZ.P/2.

157. Nikoli}, Z.: Metodi vaspitnog rada i program preven-cije BZ. P/2.

158. Nikoli}, Z.: Pu{ewe — najrasprostrawenija BZ-i iposledice. P/2.

159. Nikoli}, Z.: Pu{ewe — definicija, rasprostrawenost,mogu}e mere prevencije i odvikavawa. P/2.

160. Niki}, S.: Alkohol kao otrov. ECPD/1.

161. Nicovi}, M.: Nacionalna strategija za kontrolu droga.Unija bezbednosti, Beograd, 2003.

162. Novkovi}, M.: Porodi~ni bukvar. Kub, Beograd, 2000.163. Nutbean, D.: Smoking and Scoolchildren in Wales-a– New

Pro gramme. Education and Health, 6, 1988.

164. O'Neill, P.: Health Crisis 2000. WHO, Cophenhagen, 1983.

165. Opali}, P.: Stavovi stanovni{tva prema alkoholizmu,narkomaniji i pu{ewu kao aspekt prevencijebolesti zavisnosti. ECPD/1.

166. Orlova, E.: Narkomanija — greh ili bolest. Svetigora,Cetiwe, 2001.

167. Office of National Drug control Policy – National Drug control

strategy. Washington, White House, 1996.



168. Pavlovi}, M.: Bolesti zavisnosti i radna sposobnost.ECPD/1.

169. Papovi}, [., Kulenovi}, F., Papovi}, M.: Modernozdravstveno vaspitawe — brana bolestima zav-isnosti. Svjetlost, Sarajevo 1988.

170. Para~ki, H.: Borba u suzbijawu i spre~avawu alkoholizmai pu{ewa. KC/3.

171. Patrijarh Pavle: Pravoslavqe i bolesti zavisnosti.Zbornik radova, Religija i du{evni ìvot,Beograd, 1994.

172. Petrovi}, D.: Depresije mladih i droga. „Astra“, Kragu -jevac, 1997.

173. Perkins, W. M., A. McMurtie: Perkins Nancy Raising Drug–

Free Kids in Drugs– Filled Word, Hazeland. USA,

1986.

174. Petrovi}, S.: Droga i qudsko pona{awe. De~je novine,Beograd, 1998.

175. Petrovi}, S.: Droga i qudsko pona{awe, Partenon,Beograd, 2001.

176. Petrovi}, S.: Psihoterapija i duhovnost, îgoja,Beograd, 2001.

177. Pe{i}, D.: Pasivno pu{ewe i pomo} pu{a~ima. P/2.

178. Plav{i}, Z.: Mogu}nosti sekundarne prevencije pu{ewa— odvikavawe, savetovali{te. P/2.

179. Popadi}, G.: Pona{awe — stil ìvota kao rizik zarazvoj BZ. P/2.

180. Popadi}, G.: Rad sa roditeqima, vaspita~ima, pedagozi-ma, psiholozima u prevenciji BZ. P/2.

181. Popovi}, D. : Alkoholizam — bauk ili re{iv problem.Savremena administracija, 1998.

182. Popovi}, [.; i sar.: Moderno zdravstveno vaspitawe —brana bolestima zavisnosti, Sarajevo, 1988.

183. Porter, L., and oth.: The law and the treatment of drug and al cohol

dependent person. WHO. Geneva, 1986.

184. Potrebi}, J.: Klubovi le~enih alkoholi~ara i wihova


mogu}a uloga u prevenciji BZ. P/2.

185. Potrebi}, J.: Priru~nik o alkoholizmu. „Socijalnamisao“, 1995.

186. Prevention and controling drug obuse. WHO, Geneva, 1990.187. Prostran, M.: Mehanizam stvarawa zavisnosti. ECPD/1.

188. Prostran, M.: Pu{ewe i zdravqe. Simpozijum, Zbornikradova, Soko bawa, 1983.

189. Prostran, M.: Pu{ewe i odvikavawe od pu{ewa. Zbornikradova, Savetovawe (HLV) pulmologa, Beograd,2002.

190. Radmilovi}, V.: Osnovne smernice prevencije pu{ewaduvana. ECPD/1.

191. Radmilovi}, V.: Pu{ewe, ìvotna sredina i zdravqe.Velarta, Beograd, 1996.

192. Radmilovi}, V.: Reanimacija programa „Pu{ewe ilizdravqe“. Velarta, Beograd, 1998.

193. Radmilovi}, V.: [tetni sastojci duvanskog dima nazdravqe naroda. ECPD/1.

194. Radmilovi}, D.: Upotreba droga u postkomunisti~kimdru{tvima — nacrt strategije politi~ke kon-trole. Beograd, 1991.

195. Radojkovi}, M.: Uloga mas-medija u prevenciji bolestizavisnosti. ECPD/1.

196. Radmilovi}, V.: Kancerogenost duvanskog dima i preven-cija pu{ewa. II Jugosavetovawe o proizvodwi ipreradi duvana, Ni{, 1995.

197. Radojkovi}, M.: Uloga masmedija u prevenciji bolesti zav-isnosti. ECPD/1.

198. Radulovi}, D.: „Drug use in Post-communist Societies”. White

house: The National Drug Control Strategy, Washington,

2002.

198. Radulovi}, D.: Sociolo{ki aspekti zloupotrebe psi-hoaktivnih supstanci. ECPD/1.

199. Raki}, D.: Pu{ewe, alkohol i fizi~ke aktivnosti. Dok -torska disertacija, Novi Sad, 1995.



200. Religija i du{evni ìvot. Zbornik radova, Zavod zabolesti zavisnosti, 1994.

201. Report of the Seventh Norld Congres for the Prevention of Alco

holismus and Drug Dependency.. ICPA, Brislane,

Australia, 1988.

202. Ringl, E.: Da odbaci{ ìvot. Oko tri ujutro, Zagreb,1983.

203. Richardson, A., Goldschmidt, L.: Prenatal alcohol, Marijuana and

Tobacco use: infant mental and motor development. neu-

rotoxicol and Teratol, 17, 1995.

204. Savi}, D.: Droge i mladi. Crveni krst, Novi Sad, 1987.205. Savi}, M.: Doma}i lekar, Politika, 1992.206. Sedmak, T.: Umereno pijewe. ECPD/1.207. Sedmak, T.: Prikriveni alkoholi~ar. ECPD/1.

208. Shapiro, S.: Alkohol i ostale droge, Soros fond,Jugoslavija, 1994.

209. Simpozijum domova zdravqa (I) SRJ: Zbornik radova, Domzdravqa Novi Sad, 1995.

210. Skot, P.: Svet koji ~eka da se rodi. Narodna kwiga, 1994.211. Skupwak, B.: Pu{ewe ili zdravqe — Zdravi grad. Zavod za

organizaciju i ekonomiku zdravstva, Zagreb,1988.

212. Smajki}, A.: Alkoholizam — uzroci i posledice. Sarajevo,1968.

213. Smajki}, A.: Socijalna medicina. Institut za Socijalnumedicinu, Sarajevo, 1988.

214. Smajki}, A., @arkovi}, G., \umhur, M., Jela~a, P.:Prevencija alkoholizma i drugih toksikomani-ja. KS/3.

215. Smoke still gets in her eyes. ASH. Group on women and smok ing,

Scotland, Stanley Press, Dewsbury, 1990.

216. Smoking among Secundary School Children in England in 1986.

HMSO., London, 1987.

217. Smoking and Health. Public Health Servis, US. Department of

Health Education and Welfare, 52, 1972.


218. Smoking the Facts. Health Education Authority, London, 1991.

219. Smoking, drinking and drug abuses in European region. WHO,

Geneva, 1997.

220. Staki}, M., Milenkovi}, G., @egarac, M.: Program pri-marne prevencije za pred{kolski uzrast. Zavod zaBZ. Beograd, 1993.

221. Stanimirovi}, D.: Formirawe OKO-a za prevenciju BZ, rad iproblemi u lokalnoj zajednici, Primer iz prakse. P/2.

222. Stankovi}, Z.: Alkoholizam od prve do posledwe ~a{e.Kreativni centar, Beograd, 1995.

223. Stankovi}, Z.: Alkoholizam i porodica. ECPD/1.

224. Stankovi}, Z.: Alkoholizam mladih. Crveni krst,Beograd, 2001.

225. Stankovi}, Z.: Piti ili ne piti? Glupog li pitawa.Ministarstvo prosvete i sporta, Srbije, 2003.

226. Statisti~ki godi{wak o narodnom zdravqu i zdravstve -noj za{titi u SR Jugoslaviji. Savezni zavod zaza{titu i unapre|ewe zdravqa, 1971-1998.

227. Statisti~ki godi{wak Jugoslavije, Savezni zavod za sta-tistiku, 1998.— 2001.

228. Stoiqkovi}, S.: Psihijatrija sa medicinskom psi-hologijom. Medicinska kwiga, Beograd-Zagreb,1973.

229. Stojiqkovi}, S.: Alkohol i du{evno zdravqe, Dispanzerza le~ewe alkoholi~ara, Beograd, 1964.

230. Stojovi}, R.: Alkoholizam i narkomanija — dru{tveniproblem.

231. Stojovi}, R., Pepi}, N.: Narkomanija — sociomedicinskiproblem.

232. Sumrak, D.: Doma}i lekar, Politika, 2004.233. Timoti}. B., Jawi} M., Ba}i} S., Jov~i} S. i Mili},

Socijalna medicina, Velarta Beograd, 2000.234. Tobaco Developing World. International Tobacco Growers Asotia

tion, England, 1990.



235. Tomi}, B.: Zdravstveno vaspitawe. Institut zazdravstveno vaspitawe, Beograd, 1976.

236. Trbi}, V.: Alkohol droga broj jedan. Faze razvoja alko-holizma. P/2.

237. Trbi}, V.: Rana dijagnostika i skrining alkoholizmakroz rad savetovali{ta. P/2.

238. Tsahalidis, J.: Istraìvawe stavova prema du{evnimbolesnicima, alkoholi~arima i narkomanima ugr~koj populaciji. Diplomski rad, Filozofskifakultet, Beograd, 1991.

239. The Health Consequences of Smoking: Nikotin Addiction. A

Re port of the Surgeon General, Office on Smoking and

Health U.S., 1988.

240. The Smoking epidemic. Health Education Authority, London,1991.

241. UN.: Global illici drug trends. Unitite nation office for Drug

Control and Crime prevention. Geneva, 1999.

242. UN INCB.: Annual Report of the international narcotic control

Board for 2000. Vienna, 2001.

243. UNDCP: Drug and development. New York, 1966.

244. UNDCP: Economic and Social consequences of drug abuse and

Trafficking. New York, 2000.

245. UNDCP: The social impact of drug abuse. New York, 1966.

246. UHINCB: Annual report of the international Narcotic contol Board

for 2001., New York, 2002.

247. Farrell, M., Howes, S., Belington, P., Brugha, T., jenkins, R.,

Lewis, G., Marsden, J. Taylor, C., Meltzer, H.: Nicotine,

alcohol and drug depedence and psychiatric comorbidity.

Br. j. Psychiatry, 17, 2001.

248. Farren, C.: Smoking Prevention. An. A-Z of useful ideas. HEA.,

Bristol, 1992.

249. Fenihel, O.: Psihoanaliti~ka teorija neuroza.Medicinska kwiga, Beograd-Zagreb, 1961.

250. Florenzano, R.: Preventing Alcohol Problems. WHO, VIII-IX,

1985.

251. Fourth Report of the Independent Scientific Committee on

Smoking and Health. London, HMSO; 1988.

252. Frojd, S.: Odabrana dela I-VIII. Matica Srpska, 1979.253. From, E.: ôvjek za sebe, Naprijed, Zagreb, 1996.254. Hartman: Psihologija Ja i prilago|avawe, Kondi}, K;. —

Psihologija Ja, Nolit, 1987.255. Hrwica, S.: Op{ta psihologija sa psihologijom

li~nosti. Nau~na kwiga, Beograd, 1990.256. Hudolin, V.: Alkoholizam. Stvarnost, Zagreb, 19„. 257. Hudolin, V.: Alkoholizam i druge ovisnosti. Medicin ska

naklada, Zagreb, 1977.258. Hudolin, V.: Alkoholizam — priru~nik za vi{e razrede

osnovnih {kola. Medicin ska naklada, Zagreb,1977

259. Savez protiv alkoholizma SR Hrvatske, Zagreb, 1968.260. Hudolin, V.: Alkoholizam. Jumena, Zagreb, 1979. 261. Hudolin, V.: Istina o drogama. Jumena, Zagreb, 1982.262. Hudolin, V.: Mala enciklopedija alkoholizma. „Pano

rama“, Zagreb, 1965263. Hudolin, V.: Ovisnost o alkoholu i drugi alkoholom iza-

zvani poreme}aji. Psihijatrija tom II.Medicinska kwiga, 1989.

264. Hudolin, V.: Psihijatrija. Jumena, Zagreb, 1981.265. Health or Smoking? Royal, College of Physicians, Pitman, Lon -

don, 1983.

266. Health Update. Health Education Authority 2, Smoking, London,

1991.

267. Healthy People. National Health Promotion and Disease Preven -

tion Objectives. Public Health Service, Washington, 1991.

268. Henderson, M., and oth.: Alcohol and the workingplace. WHO,

67, Copenhagen, 1996.

269. Ceki}, J.: Pu{ewe, navika i odvikavawe. Medicinskakwiga, 1978.

270. Ceri}, I.: Zavisnost od droga, Psihijatrija tom II,Medicinska kwiga Beograd-Zagreb, 1989.


271. Crevar, S.: Metodologija rada sa mladima po tipuradionica i vr{wa~ka edukacija. P/2.

272. ânak, M.N.: Biti, raditi, imati. Tok — pokretEvropske inicijative, Novi Sad 2001.

273. îkari}, S.: Kolumbo je kriv, Rak, Dru{tvo Srbije zaborbu protiv raka, 2004.

274. îkari}, S.: Spre~iti, otkriti, le~iti, Rak. Dru{tvoSrbije za borbu protiv raka, 2006.

275. Xeletovi}, A.: Mladi i duvan, Rak — Dru{tvo Srbije zaborbu protiv raka, 52. 2004.

276. Xeletovi}, A., Vlajkovi}, M.: Zdravstveni radnici ikontrola duvana. Savetovawe, 06.12.02.

277. [ipeti}-Gruju~i}, S.: Istraìvawa u oblasti bolestizavisnosti. Zbornik radova Medicin ska naklada,Zagreb, 1977

278. [padijer-Xini}, J.: Socijalna patologija. Zavod zaizdavawe uxbenika i nastavna sredstva, Beograd,1988. Narkomanije. Socijalna misao, 4, 2001.

279. [tampar, A.: Narodna ~itanka o alkoholu. Hrvatski{tamparski zavod, Zagreb, 1919.

280. [terni}, M.: Pu{ewe danas. Nip „Partizan“, Beograd,1982.

281. WHO: „It Can Be Done“, A Smoke-free Europe., Europen Series,

30, 1988.

282. WHO.: Controlling the Smoking Epidemic., Technical Rep. Ser.,

636, 1979.

283. WHO.: Drug dependance and Alcohol Related problems: Aman ual for Community Health Workers, with gui-lines for Trainers, Geneva, 1986.

284. WHO.: Smoking and its Effects on Health., Technical Rep. Ser.,

568, 1975.

285. WHO.: Smoking Control strategies in Devaloping Countr.,

Technical Rep. Ser., 695, Geneva, 1983.

286. WHO.: Tobacco or Health. Report by Director general, Doc. A-

41/4, 1988.


287. WHO: Prevention and Control of Alcohol and Drug Abuse.

Co penhagen, 1983.

288. WHO: Smoking and Health., Weekly Epidemiological Record,

15, 1987.

289. WHO: Targets for Health for All. Copenhagen, 1985.

290. WHO: A 5 Year Action Plan – Smoke free Europe., Copenhagen,

1988.

291. WHO: Smoking, Drinking and Drug Abusus in Eur. Region. Ge -

neva 1997.

292. WHO: The Physician�s Role. Smoke-free Europe., Copenhagen,

1989.

293. WHO: International Quit and Win Smoking, 1998.

294. WHO: Aging and working capacity. TRS 835, Geneva, 1993.

295. WHO: Osloboditi novo pokoqewe od duvana. Dru{tvoSrbije za borbu protiv raka, prevod, 1987.

296. WHO: The economics of alcohol policy. Regional Publication,

European series N 61, 1995.

297. WHO: Alcohol in Europe, a Health Perspective. Regional Office

for Europe. Copenhagen, 1995.US congres: Alcohol and

Health. New Knowledge, june. 1974.

298. WHO: Regional Publication. Europien Series. N 67 1996.

299. WHO: Management of drinking. Regional Problem Publication.

Europe Series. N 32.

300. WHO: Health 21. Europen Health for All. Series 5, 1998.

301. WHO: World No-Tobacco Day. Special issue Advisory kit. WHO

Regional Office for Europe, Copehhagen. 1987.-2002.

302. WHO: Targets in Support of the European regional Strategy for

Health for all. Copenhagen, 1986.

303. WHO Euro: Tobacco smoking, in Air quality guidelines for

Europe, Kopenhagen, 1987.

304. WHO Euro: Prevention in primary care. CINDI, Kopenhagen,

2000,Yearbook.


S A D R @ A J

PREDGOVOR 5

UVOD 11— Razvojni put BZ-i 15— Li~nost — presudna za razvoj BZ-i 18— Ra{irenost bolesti zavisnosti 21— Mladi, cigarete, alkohol i droga 23— Tinejxeri su ugroèni 26

H ME\UNARODNA KLASIFIKACIJA BOLESTI ZAVISNOSTI 29

SZO defini{e 4 stawa kod upotrebe PAS-i 30

PU[EWE DUVANA

UVOD 35Istorijski osvrt 37Svojstva duvana 38 [ta je pu{ewe? 41— Pu{ewe je „odabrano robovawe“ 43— [ta je pasivno — prinudno pu{ewe? 44


— Pasivno pu{ewe ubija — pu{ewe nije li~nastvar 45

Kakvi su pu{a~i 47 — Li~nost pu{a~a 48— Gde su najtvrdokorniji pu{a~i 50— Pravila o lepom pona{awu pu{a~a 51Rasprostrawenost pu{ewa 52 Uzroci pu{ewa 55 — Za{to qudi pu{e? 56Pu{ewe — bolest zavisnosti 58 Pu{ewe i zdravqe 60 — Pu{ewe i saobra}ajne nesre}e 62Pu{ewe i mladi 62 — [ta mlade goni da pu{e? 64— Kako roditeqi da spre~avaju pu{ewe mladih? 65— Kada mladi postaju zavisni od duvana? 66— Deca, mladi i sport bez duvana? 66— Mladi a pu{ite — za{to? 67Pu{ewe i èna 70 — Pu{ewe i trudno}a 72Pu{ewe i ekonomske {tete 73 — Pu{ewe je preskupa bolest 74— Pu{ewe duvana, zdravqe i dràvni buxet 76Bolesti pu{ewa 77 — Pu{a~ki katar plu}a (du{nica) 79— Hroni~na opstruktivna bolest plu}a 81— Rak plu}a pu{a~a 82— Pu{a~ko srce 83— Pu{a~ka noga 85— Pu{ewe i ~ir èluca 86— Pu{ewe i seks 86


Pu{ewe i umirawe 87 Pu{ewe i zdravstveni radnici 88 Deklaracija zdravstvenih radnika Evrope 91 Ocene i zakqu~ci Simpozijuma o pu{ewu 92Antipu{a~ki pokret 94 — Poveqa protiv pu{ewa duvana 97— Poveqa o politici pu{ewa duvana 98— Antipu{a~ki pokret u Jugoslaviji 99— Pu{ewe ugroàva ìvot 100— Svet se organizovano bori protiv pu{ewa 101— Koliko kaznena politika smawuje pu{ewe? 103— Slogani o pu{ewu i zdravqu 104— Svetski dan borbe protiv pu{ewa 31. maj 105— Reforma kulture pu{ewa 107Kako ostaviti pu{ewe? 108 — Postepeno odvikavawe od pu{ewa 110— Nagao prekid pu{ewa 111— [ta posle prestanka pu{ewa? 112Zakqu~na razmi{qawa o pu{ewu 112 — Pu{ewe duvana — neki pokazateqi 119Ugovor o kontroli duvana Srbije i Svetskezdravstvene organizacije 120

ALKOHOLIZAM

UVOD 125Istorijski osvrt 128Svojstva duvana 130 Alkoholna pi}a 133Za{to pijemo alkoholna pi}a? 135— Zablude o alkoholizmu 138


[ta je alkoholizam? 140— Za{to je alkoholizam bolest zavisnosti? 143— Re~eno o pijewu 144Definicija alkoholizma 145 — Rasprostrawenost alkoholizma 147Uzroci alkoholizma 150— Etiopatogeneza alkoholizma 154Razvoj alkoholizma 155Tipologija alkoholi~ara i alkoholizma 160Ko je alkoholi~ar? 164— Samodijagnostika alkoholizma — testovi 167— Dnevnik pijewa alkoholnih pi}a 169— Alkoholi~arsko pona{awe 170— Li~nost alkoholi~ara 171Pijanstvo 173— Stepen i stadijum pijanstva 175— Mamurluk 177Alkoholizam i zdravqe 177Telesna oboqewa 178— Ciroza jetre 179— Katar `drela i jedwaka 180— Katar èluca 181— Katar creva 181— O{te}ewa srca 181— Pove}ani krvni pritisak 182— Zapaqewe gu{tera~e 182— O{te}ena koà 183— Tumori alkoholi~ara 183Nervna oboqewa 183— Atrofija mozga 184


— Zapaqewe ìvaca 184— Alkoholna padavica 185Du{evna oboqewa 186— Alkoholno ludilo 186— Alkoholna halucinoza 187— Patolo{ka qubomora 188— Korsakovqevo ludilo 188— Alkoholna izlapelost 189— Patolo{ko napito stawe 190Alkoholizam i porodica 191— Brak alkoholi~ara 192— Deca alkoholi~ara 194Alkoholizam i mladi 195— Adolescentno doba i alkohol 198— Mladi, alkohol i brak 200Alkoholizam i èna 201— @ena, alkohol, trudno}a i prostitucija 203Alkoholizam radnika 204Alkoholizam i selo 206 „Nevidqivi“ alkoholi~ari 208Alkoholisanost i saobra}aj 210Alkoholisanost i kriminalitet 213Le~ewe alkoholi~ara 214— Savremeno le~ewe alkoholi~ara 216— Fazno le~ewe alkoholi~ara 221— Recidiv alkoholi~ara 222Klubovi le~enih alkoholi~ara 223— 8 pravila pona{awa le~enih alkoholi~ara 225@ivot bez alkohola 226— „Umereni“ potro{a~i alkohola 227— @ivor bez alkohola — totalna apstinencija 227


Alkohola i duvan 228


— Protiv alkoholizma, zajadno 230

NARKOMANIJA

UVOD 237— Na{a narko scena 239Istorijski osvrt 241[ta je narkomanija? 243 — Definicija narkomanije 245Rasprostrawenost narkomanija 249— Cvetaju kriminal i trgovina drogom 250— Putevi droge 250— Narkomanija je „samoubistvo“ 253— Narkomanija svetsko zlo — u dnevnoj {tampi 254Uzroci narkomanija 259Trofaktorska geneza narkomanije 261 — Za{to roditeqi ne uo~e rano drogirawe

deteta? 264Razvoj narkomanija 265Posledice narkomanija 267— Klasifikacija i fenomenologija narkomanija 268— Klasi~na i adolescentna narkomanija 270Vrste, dejstva i podela droga 271I — Depresori CNS-a 272II — Psihostimulansi 279III — Halucinogeni 284IV — Kanabis 286— Novodizajnirane sinteti~ke droge 291— Politoksikomanija 292


Smrtnost narkomana i znaci trovawa premavrsti droga 293

Li~nost narkomana 295— Da li se narkoman ra|a? 297— Kada na{a omladina proba drogu? 298Psiholo{ki odbrambeni mehanizmi narkomana 299— Profil jugonarkomana 301Rana dijagnostika narkomana 302Le~ewe narkomana 304Savremeno le~ewe narkomana 305

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

616-056.8613.81/.84

NIKOLI], DragoslavBO LE STI ZA VI SNO STI: pu{ewe, alkoholizam i

narkomanija: kwiga za svaku porodicu / priredio dr DragoslavNikoli} - 2. izdawe, dopuweno i osavremeweno. - Beograd :Narodna kwiga - Alfa , 2007. (Beograd : Alfa). - 448 strana : ilustr. ; 20 cm - ( Biblioteka Posebna izdawa / Narodnakwiga - Alfa / : kwiga broj 236)

Tira` 2.000. - Bele{ka o piscu: str. 439.— Bibliografija: 418-436

ISBN 978-86-331-3147-6

a) Bolesti zavisnosti

COBISS.SR-ID 140586508

I izdawe - Socijalna misao, 2000.

— Te{ko}e u le~ewu narkomana 307Osnovi jedinstvene medicinske doktrine za le~ewe

i rehabilitaciju narkomana u Jugoslaviji 309I — Definicija i ciqevi 309II — Osnovni principi organizacije, le~ewa i reha-

bilitacije narkomana 310III — Osnovi metodologije le~ewa narkomana 310Narkomanija i kriminalitet 312Narkoman za volanom 314Dru{tvena reakcija 315— Na{a vlast u borbi protiv narkomanije 318— Nova strategija u radu sa narkomanima 319Kako spre~avati {tete narkomanija? 320Zablude o drogama 322— Kako rano za{tititi decu i omladinu

od droga? 324— Kako prepoznati u ku}i narkomana? 326— Roditeqi i wihov narkoman 326— Roditeqi narkomana prave gre{ke 328Argo jezik narkomana 329Ilustracije vrsta opojnih droga 333

PRIMARNA PREVENCIJABOLESTI ZAVISNOSTI

— Za{to je primarna prevencija BZ-i „IN“? 355— [ta obezbe|uje uspeh primarne prevencije

BZ-i? 356Zadaci zdravstvenih radnikau prevenciji 359Sveobuhvatni program primarne prevencije

bolesti zavisnosti 361Generalni ciqevi nacionalne strategije


zakotroludroga 365—

Sveobuhvatni dràvni program primarneprevencije 366— Zdravstveno vaspitawe i prevencija BZ-i 369— Stubovi primarne prevencije Bolesti

zavisnosti 372— Za{to je {kola temeqni stub prevencije

... Kwiga sublimira dosada{wa saznawa i iskustva autora izoblasti bolesti zavisnosti u svetu i kod nas, pruàju}i ~i -taocu zna~ajne aktu elne ~iwenice, neophodne za ra zumevaweuzroka, razvoja, dijagnostike, le~ewa i metoda prevencije,odnosno spre ~avawe pojave i {irewa pu{ewa duvana, alko-holizma ili narkomanija i to pomo}u – samo za {tite, samopo-mo}i, uzajamne za{tite, porodi~ne i dru{tvene za{tite. Pi -sana stru~no, pa ipak razumqivo i „obi~nom“ ~itaocu, delo-va}e podsticajno na potrebu da se qudi ukqu~e u organizova -ne grupe koje se aktivno bore protiv ove, kako u svetu tako ikod nas, rastu}e socijalne patologije. Za pedagoge, socijalneradnike psihologe, zdravstvene radnike; humanitarne orga-nizacije... bi}e ovo dragocen priru~nik.

Iz recenzije:Prim. dr sci Bo{ko Jovi~i}

... I{~itavao sam ponovo stare autore, poznate humaniste,Dani}a, Popovi}a, Tasi}a, Pavlovi}a, Ili}a, [tampara...Na me tnuo mi se utisak da su ti qudi davne pro{lostirazmi{qali o alkoholnoj zavisnosti (ba{ tako su govorili)na na~in koji bi i danas mogao biti prihvatqiv. Iako suve}ina bili lekari, nigde se ne vidi da su zastupali tezu oalkoholizmu kao iskqu~ivo, ili bar prete`no, zdravstve -nom problemu. Socijalni momenat je bio u prvom planu, a izto ga opredeqewa da zlo treba spre~iti u korenu, a to najbo-qe mogu porodica, {kola i socijalna sredina.Kada sam ponovo i detaqno pro~itao rukopis BOLESTI ZA -VISNOSTI do{ao sam do nesumwivog zakqu~ka da je autordr Nikoli} potpuno na liniji navedenih velikana iz pro -{lo sti. Psihijatar u struci, antipsihijatar u alkohologiji;prevencija u prvom planu, a ona po~iwe i odvija se u porodi-ci, obdani{tu, {koli, socijalnoj sredini... Razmi{qam dabi naj idealnije bilo kada bi ovu kwigu porodica ~italakolektivno (porodi~na tribina).

Iz recenzije:Radul Jovanovi}

Ro|en u selu Samaila, Kraqevo 1928. u porodici seo -skog doma}ina kao jedinac oca Vojimira i majke Grozdane,ro|ene Pe trovi}. Osnovnu {kolu je zavr{io u rodnom selu(od 1945. osmo godi{wa {kola „Petar Nikoli}“), a gimnazi-ju u Kraqe va~koj „realki“ sa odli~nim uspehom, a od drugo-va zvani „Tesla“.

Diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu (9,1sredwa ocena), a tokom studija medicine dobio Ok to barskuna gra du grada Beograda. Specijalizaciju iz neuropsihija-trije za vr {io 1965. a subspecijalizaciju sudska psihijatri-ja 1969. Pri marijat stekao 1975. a doktorirao 1984. – tema„Me dicinski i socijalni aspekti psihoza u Srbiji“.

Radio u Domu zdravqa u Sjenici – planska ras podela:porodi~ni lekar, {ef de~ijeg dispanzera (za vr{io prvu{kolu prof. Vukana ]upi}a – „De~iji dispan zer u za{titizdravqa dece“) i {ef porodili{ta; u Me dicinskom cen-tru u Kraqevu – na~elnik neuropsihijatrijske slu`be i

prakti~no jedan od osniva~a iste; profesor Medicinske {kole u Kraqevu; u Saveznomzavodu za za{titu i unapre|ewe zdravqa – izvr{ni organ Saveznog ministarstva zarad, zdravstvo i socijalnu politiku SFRJ – bio je: Vi{i savetnik za mentalno zdra -vqe; redovni ~lan Savezne komisije za opojne droge; sekretar Savezne komisije zamentalno zdravqe; za menik direktora i rukovodilac slu`be za zdravstvenu stati -stiku Zavoda; ekspert Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO); Direktor i profe-sor Prve me|unarodne postdiplomske {kole – „Primarna prevencija Bolesti zavi -snosti (pu{ewe, alkoholizam, narkomanija) ECPD – Evropski centar za mir i razvojUniverziteta za mir Ujediwenih Nacija; potpredsednik Svetskog kongresa „Re habi -litacija u psihijatriji“ 1997.; Orga nizovao je i rukovodio na dva stru~na seminara„Edukacija edukatora“ za primarnu prevenciju Bolesti zavisnosti, za u~esnike Srbijei Crne Gore, 2003.

Objavio je preko 110 stru~nih radova i kwige: Pu{ewe i zdravqe; Sa mo ubi stva uJugoslaviji (1985–1994); Nasilna smrt u Jugoslaviji – Studija: samo ubistva, ubi stva,za desi (1951–2000), koautor Mr sci D. Dimitrijevi}, sta tisti~ar; Bolesti zavisnosti– Pu{ewe, Alkoholizam, Narkomanija, 2000.; Pu{e we – 66 pitawa, 66 odgovora; Bio jeGla vni redaktor i urednik ICD X SZO (Me|u narodna klasifikacija bolesti i uzrokasmrti – MKB 10; Urednik i ICD–IX/MKB–IX, Alfabetski indeks. Prevodio je: psihija-trijske kwige; strane psihijatrijske ~lanke; recezent je vi{e kwiga iz oblasti psihi-jatrije i statistike; pisao je feqtone za dnevni list „Politika“ i davao intervjue zadruge {tampane i elektronske medije.

Aktuelni je Predsednik Saveza organizacija za prevenciju Pu{ewa, Alko holizmai Narkomanije – JUSPANP (Osnovana 1953.) Redovni je ~lan Nau~nog dru{tva zaistoriju medicine Srbije; ~lan je Odbora SANU (Srpska Akademija Nauka i Umetnosti)za medicinski jezik i terminologiju; Suosniva~ je Sekcije Srpskog lekarskog dru{tva– BOLESTI ZAVISNOSTI – i wen drugi Predsednik, posle prof. dr J. Ceki}a.

Bio je: predsednik [ahovskog kluba Sjenica; predsednik Udruèwa di stro fi~a -ra regiona Kraqevo; odbornik SO Kraqevo; u vi{e navrata Predsednik sa veta u svo-jim ustanovama; predsednik Odbora protiv pu{ewa Jugoslavije...

Srbin, pravoslavne vere – Slava Sv. Nikola. Oèwen je i ima sina Miro slava,snahu Biqanu, unuke Jelenu i Nevenu i unuka Aleksandra.

Nikad nije bio ~lan Saveza komunista Jugoslavije i danas je vanstrana~ka li~nost.

Dr sciDRAGOSLAV

NIKOLI]primarijus

Bolesti zavisnosti? 379— Koje zablude „gaje“ roditeqi u za{titi

dece od BZ-i? 380Uloga religije u prevenciji bolesti zavisnosti 381Op{tinski program prevencije BZ-i 384Koliko nova vlast {titi narod od BZ-i? 388Savez organizacija za prevenciju alkoholizma,

narkomanija i nikotinizma u Jugoslaviji — JUSPANP — 390

— [ta obezbe|uje uspeh prevencije bolesti zavisnosti? 392

— Metode i sredstva zdravstveno-vaspitnograda 394

Savez organizacija za prevenciju alkoholizma,narkomanija i nikotinizma u Jugoslaviji

— JUSPANP — 395Petogodi{wi projekat primarne prevencije

Bolesti zavisnosti JUSPANP (dràvni iop{tinski) 397

Plan primarne prevencije Bolesti zavisnostiSaveza Srbije 399

Svetska zdravstvena organizacija 403Svetska zdravstvena organizacija i Bolesti

zavisnosti u 21. veku 406

Narod za prevenciju (NZP) 409

LITERATURA 418


CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

616-056.8(082)613.81/.84(082)

BO LE STI ZA VI SNO STI: pu{ewe, alkoholizam i narkomanija::kwiga za svaku porodicu / priredio Dragoslav Nikoli} - 2.izdawe, dopuweno i osavremeweno. - Beograd : Narodna kwiga -Alfa , 2007. (Beograd : Alfa). - 248 strana : 20 cm - ( BibliotekaPosebna izdawa / Narodna kwiga - Alfa) : kwiga broj 236

Prema predgovoru, publikacija sadrì radove predava~a izloènena Prvom seminaru Edukacija edukatora, odrànom septembra2003. godine - Tira` 2000, - Str. 13-16 ; Predgovor / DragoslavNikoli}.

ISBN 86-331-2970-11. Nikoli}, Dragoslava) Bolesti zavisnosti - ZborniciCOBISS.SR-ID 133254412


Documents

bolesti-zavisnosti-knjiga