7/25/2019 Bolje Spreciti Nego Leciti
1/2
BOLJE SPREITI NEGO LEITI
Spreiti pojavu neke bolesti uvek je bolje i jeftinije nego je
kasnije leiti. Engleska re screening(skrining) podrazumeva
preventivne medicinske preglede kojima se ispituje populacija
naizgled zdravihljudi kako bi se pronale one osobe koje pokazuju
rane znake neke bolesti ili predispoziciju za nastanaknekog
oboljenja. Sistematski pregledi poinju kada se dete rodi i
predstavljaju redovnu kontrolu zdravlja.
Obavezni sistematski pregledi prestaju sa zavretkom
kolovanja.
bog irokog spektra bolesti koji se mo!e spreiti redovnim
godinjim pregledima" treba ih nastavititokom celog !ivota.
Zato je prevencija vana?# Srbiji svake godine oboli i umre od
karcinoma" kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa veliki broj
ljudi.$edini nain borbe sa ovim opakim bolestima je rana
dijagnostika. #koliko se bolest na vreme otkrije izapone leenje"
bolest se uspori a u mnogim sluajevima se izlei.
Sistematsi preventivni pre!"e#i
%o preporuci Svetske zdravstvene organizacije sistematski
pregledi obuhvataju pregled interniste"
kompletnu laboratoriju" ultrazvuni pregled abdomena a za !ene
ginekoloki pregled i ultrazvuni pregleddojke. Ovi pregledi se ako
postoji potreba mogu proiriti.
$ednom godinje neophodno je uraditi laboratorijsku analizu krvi
koja je bitan pokazatelj zdravstvenogstanja. #koliko u organizmu
postoji neki poreme&aj" disbalans zdravstvenog stanja" analiza
krvi &e nasusmeriti u pravcu dalje dijagnostike.
'ardiovaskularne bolesti su veoma rasprostranjene u Srbiji.
eregulisan visok pritisak" smanjena fizikaaktivnost" stres" puenje"
neadekvatna ishrana u kombinaciji sa nesledjem zajedno mogu dovesti
doangine pectoris" infarkta srca i mozga sa komplikacijama. %regled
interniste sa E'*om" saveti iadekvatna terapija mogu u znatnoj meri
spreiti pobljati ishod ovih bolesti i !ivot uiniti
konformnijim.#ltrazvuk abdomena je dijagnostika metoda koja za cilj
ima da se evaluiu trbuni parenhimatozniorgani (jetra" !una kesa"
!uni putevi" pankreas" slezina" bubrezi" mokra&ni putevi" beika
i prostata).
bog uestale pojave karcinoma" ultrazvuni pregledi su postali
neizostavni u sklopu sistematskihpregleda.'arcinom dojke je uz
karcinom grli&a materice naje&e maligno oboljenje !ena.
Smatra se da svakadeseta !ena oboli od raka dojke. odinje se u
Srbiji registruje oko +,-- novih sluajeva. %oredsamopregleda i
manuelnog pregleda ginekologa" neophodno je jednom godinje uraditi
i ultrazvuni
pregled dojki.
enska populacija pored karcinoma dojke naje&e oboleva i od
karcinoma grli&a materice. ovijasaznanja upu&uju da je
jedan od najva!nijih uzroka karcinoma grli&a materice humani
papiloma virus(/%0). 1olest se uglavnom razvija tokom nekoliko
godina" ne daje nikakve simptome sve dok bolest neuznapreduje.
Screening za rak grli&a materice obavlja se %apanikolau testom.
Sve !ene 2-*34 godinastarosti treba jednom godinje obuhvatiti
screening pregledima.Ovi pregledi su jedini nain da se
promene nadju u ranom stadijumu kada mogu lako da se odstrane"
pre nego to se rak uopte pojavi.
'ako se zatititi5'ondom nije potpuna zatita od /%0 jer se virus
mo!e preneti i preko ko!e koja nije prekrivenakondomom. 0akcinacija
protiv /%0" dva naje&a tipa 63 i 67" koji su odgovorni za 28+
sluajeva rakagrli&a materice i mnogo abnormalnih rezultata
%apanikolau testa zajedno sa screening testom jenajefikasnija
zatita.
# naoj sredini" svest o va!nosti redovnih ginekolokih pregleda
nije dovoljno razvijena koliko u svetu izbog toga smo prvi po broju
otkrivenih karcinoma grli&a materice.
'olposkopija je detaljan pregled grli&a materice specijalnim
mikroskpom*kolposkopom.9ko lekar vidi bilo ta sumnjivo u toku
kolposkopije uze&e sa promenjenog mesta mali uzorak
(biopsija).:aj uzorak se potom alje u laboratoriju na histopatoloku
analizu. %romene nadjene na biopsijisvrstavaju se u nekoliko
kategorija to poma!e lekaru da odlui da li je potreban dalji
tretman.
$acinacija
