Borislav Pekic

7/22/2019 Borislav Pekic

1/25

UDC 821.163.41-31-09 Peki B.821.163.41-95

ROMAN BESNILO: INICIJACIJA U APOKALIPTINUSADAWOST

Neboja Lazi

SAETAK: Pekiev roman Besnilo posmatra se kao dio

antiutopijske trilogije i kao parodija Otkrovewa Jovanovog.

Apokalipsa u ovom romanu jeste sadawost.KQUNE REI: mit, ritual, anr, hrianstvo, onoma-

tologija, parodija, apokaliptika.

Prvi roman antiutopijske trilogije Besnilo nosi podnaslov anr--roman, odrednicu koja bi bez tekoa mogla da stoji kao podnaslov

ostalih dvaju romana. Ve iz ove kwievne iwenice vidimo da autorantiutopijske trilogije nije odustao od svoje anrovske specifikacije,i da se bar po tome roman Besnilo nimalo ne razlikuje od Pekievihromana koji mu hronoloki prethode.

Iako nas podnaslovom upozorava da je re o odreenom iskoraku izdotadaweg kwievnog opusa, autor nas ve na poetku uverava da, tose kompozicije tie, izmeu ovog i drugih romana nema bitnijih razli-ka. Ono to prvo pada u oi u romanu Besnilo jeste to da on sadrisrazmerno najvie okvirnih delova koji imaju funkciju da uvedu itao-ca u sami prostor teksta.

Boris Uspenski, sovjetski semiotiar, izuzetan je znaaj pridavaoupravo tim pripremnim" delovima teksta pri kompoziciji dela. Us-penski se ovim pitawem bavio u kwizi Poetika kompozicije, gde je is-traivao pitawa kompozicije kwievnog teksta u zavisnosti od togakoja taka gledita je dominantna u tekstu.

Na znaaj take gledita (point of view) za kompoziciju i naracijuu romanu prvi je ukazao engleski romanopisac Henri Xejms u svome de-luUmetnost proze (The Art of Fiction). O ovom znaajnom poetikom pi-tawu pisali su i Mihail Bahtin i J. M. Lotman, ali je sva ova saznawao ulozi take gledita sintetizovao Boris Uspenski u kwizi Poetikakompozicije.1

1 Pitawem take gledita bavio se i Franc tancl u svom kratkom ali vrlo uti-

cajnom delu Tipine forme romana. Za razliku od Uspenskog, koji se prevashodno baviokompozicijom, tancl je dao kratak istorijat istraivawa take gledita koji mu je po-


2/25

On je ispitivao ukupno pet taki gledita, i to taku gledita 1)na ideolokom planu; 2) na frazeolokom; 3) na planu prostorno-vre-menske karakteristike; 4) na psiholokom planu i 5) sloenu takugledita. U odeqku kwige Okviri umetnikoga teksta Uspenski se ba-vi problemom okvira" u kompoziciji dela.

Zbog prirode antiutopijske kwievnosti, za nas je naroito zani-mqiva ideoloka taka gledita. Uspenski primeuje kako je ideolo-ki nivo itawa teksta najmawe dostupan formalizovanome prouava-wu" i da se pri wegovoj analizi neminovno moramo u veoj ili mawojmeri da sluimo intuicijom (podvukao N. A.)".2 Ovaj stav Borisa Us-penskog iskoristiemo u daqoj interpretaciji romana antiutopijsketrilogije kao kwievnoteorijski alibi u onim sluajevima kada se tu-maewe s ideolokog aspekta u trilogiji ne moe izbei.

No vratimo se okvirnim" delovima teksta, kojima je srazmernovie od ostalih delova trilogije zasien tekst romana Besnilo. Okvir-ni deo teksta, wegov poetak i kraj za mnoge autore najvaniji su ele-menti kompozicije dela. Uspenski je o ovome napisao sledee: Pritome izvanredno veliku vanost dobija proces p r e l a s k a od realno-ga sveta na prikazani svet, to jest, problem naroite organizacije'okvira' umetnikoga prikazivawa. Taj se problem pred nama pojavqujekao isto kompozicioni problem; ve i na osnovu izloenoga moe dabude jasno kako je on neposredno povezan sa smewivawem opisa 'spoqa'i opisa 'iznutra'; drugaije reeno, sa prelaskom od 'spoqwe' na 'unu-

tarwu' taku gledita i obrnuto."3Mnogobrojnim okvirnim" tekstovima pomou kojih itaoca pola-

ko uvodi u opis epidemije besnila na londonskom aerodromu Hitrouautor eli postii da u svojoj svesti izazove napetost (suspense) i daproces inicijacije u samo tkivo romana potraje to due kako bi i na-petost bila vea.

Vratimo se okvirnim" tekstovima. Nakon frontispisa nalazi sestranica s kraim nepotpisanim tekstom: Dogaaji u kwizi su fik-tivni. Realna je samo wihova mogunost.

Izbor londonskog aerodroma Heathrow je sluajan. Da je avion smajkom Terezom, nastojnicom manastira 'Isusovo srce' u Lagosu u Ni-

geriji, sleteo na ikaki O'Hare IA, John F. Kennedy uNew Yorku, IaCharles de Gaulle kraj Pariza, moskovsko eremetjevo ili beogradskiSurin, pria bi se odvijala tamo.

Linosti su, takoe, fiktivne. Nametenici aerodroma su funk-cije, ne odreeni qudi. Eventualna slinost sa stvarnim slubenici-ma British Airports Authority je nenamerna.

Izvesna fakta prilagoena su zahtevima Prie, a Pria, opet,tradicionalnim 'Pravilima igre' ovog paraliterarnog anra."4

134

sluio u izradi tipologije romana zasnovane na tipovima pripovedake situacije. V. uFranc tancl, Tipine forme romana, Novi Sad 1987.

2 B. A. Uspenski, Poetika kompozicije. Semiotika ikone, Beograd 1979, 15.3

Isto, 194.4 Borislav Peki, Besnilo, Beograd 1987, 5.


3/25

Iako je tekst bez potpisa, oigledno je da je wegov autor onaj kojidobro poznaje priu", odnosno sie romana od poetka do kraja. Ovajprvi uvodni tekst oito slui da se mistifikuje autorstvo teksta, po-znatim postupkom kome je autor antiutopijske trilogije esto pribega-vao i u ranijim romanima.

Pisac nas upozorava da su deavawa u romanu fiktivna, ali da sumogunosti sasvim realne; istiui da je mesta dogaaja izabrao slu-aj, upozorava da se slian dogaaj mogao desiti na bilo kojoj adresi usvetu.

U ovom trenutku moemo se vratiti na ono to je ve reeno o ka-rakteristici anti(utopijske) literature, o tome da se radwa odigrava ustrogo omeenom prostoru. Ovoga puta to se desilo na aerodromu Hi-trou, ali je ostavqena mogunost da se moglo dogoditi bilo gde. Na tajnain mogunost zaraze besnilom prenesena je na celokupan prostor nakome obitavaju qudi, na sve kontinente i sve drave, u krajwem sluajuna itavu planetu. Mutna zloslutnost besnila koja se moe nazreti iznaslova ovime se, reeno medicinskim jezikom, od epidemije pretvarau moguu pandemiju.

Moemo proitati jo da su linosti, takoe, fiktivne", name-tenici su funkcije" i da je slinost s londonskim aerodromom ne-namerna. U posledwem pasusu se kae da su izvesna fakta prilagoenazahtevima Prie" a pomiwu se i pravila igre ovog paraliterarnoganra".

Pekiu je, dakle, jasno da paraliterarni anr" zahteva izvesneustupke u odnosu na klasino" pisawe u prethodnim romanima. Sve-stan tih konvencija i shema, pisac nastoji da ih dosledno potuje utekstovima romana antiutopijske trilogije.

Sledea okvirna" narativna jedinica sastoji se od dva kraa ci-tata, data prvo u originalu na francuskom i engleskom, a zatim i uprevodu na srpski. Radi utede prostora naveemo samo prevode:

Velika zaraza doi e s velikim metkom,Pomo je blizu, ali lek vrlo daleko."

NOSTRADAMUSOVA PROROANSTVA

Gospoa Andrea MillinerizStrouda, Gloucestershire, umrla je dva mesecapoto ju je za vreme letovawa u Indiji, ugrizao pas Od 1945. godine umrlo

je u Britaniji petnaest qudi od besnila. Smrt gospoeMillinerje prva u trigodine.

THE GUARDIAN, 9. OKTOBAR 1981."5

Iza ovoga nalazi se vei tekst naslovqen PROLOG RHABDO-VIRUS", a u potpisu je ime profesora dr Fredericka Liebermana". Ovaj nasprolog upuuje na to da negde na kraju romana moramo oekivati i neki

135

5 Besnilo, 7.


4/25

epilog. U ovom okvirnom tekstu italac je upozoren da je virus najsavr-enije stvorewe u kosmosu, da je wegova bioloka organizacija mai-na za proizvodwu ivota u wegovom najistijem vidu i da je on, na kra-ju, vrhunac stvaralake evolucije.

Potpisnik ovoga teksta je profesor Liberman, negativni junak ro-mana Besnilo, koji na ovaj nain izlazi" iz korpusa samog teksta i bi-va predstavqen kao medicinski autoritet na koga se poziva autor, od-nosno prireiva romana. Ovakav piev postupak moe se tumaitikao jedan taktiki potez u strategiji kretawa po uskoj ivici izmeu re-alnosti i fikcije.

U sledeem okvirnom tekstu saznajemo da je jo Homer u Ilijadi

opisao Trojanca Hektora kaoKion lisitir (xywn lysshthr), odnosno be-snog psa". Pored toga, opisuje se virus koji ima oblik metka, to upu-uje na jedan prethodni moto, i tek tada shvatimo s kolikom pawom jeBorislav Peki birao epigrafe za ovo i druga svoja dela: odmah nam sevraa u svest Nostradamusov stih Velika zaraza doi e s velikimmetkom", koji smo naveli kao drugi okvirni tekst.

Nakon ovoga nailazimo na uvodni tekst naslovqen sa stadijumprvi inkubacija". Ispod tog naslova je citat iz Otkrovewa Jovano-vog u kome se opisuje sudbina zveri. Ovde je pravi trenutak da kaemoneto vie o kwievnom postupku citatnosti, koji tako esto sreemou delima autora antiutopijske trilogije. Borislav Peki je pisac kojise moda u itavoj srpskoj kwievnosti najvie koristio navodima izdrugih tekstova kao ilustracijom onoga to nas oekuje u delu ili u ne-kom wegovom poglavqu.

ini nam se da se Peki citatima koristi u smislu kakvom ga od-reuje etimologija te rei; naime, latinski citatus izvorno znai 'po-zvan za svedoka'.

Peki veoma esto, i po pravilu na poetku dela, kao okvirne ci-tira tue tekstove. Oni su, opet, veoma esto iz Biblije i najeeupravo iz zavrnog spisa Novog Zaveta, iz Otkrovewa Jovanovog sv. Jo-vana Bogoslova. U romanuBesnilo, prvom tomu trilogije u kojoj se govo-ri o eshatolokim pitawima oveanstva, Peki upotrebqava stihoveiz Biblije kao rubne" tekstove koji svojim patetinim i sveanim to-

nom upuuju itaoca u tematiku romana.Poseban problem postupka citatnosti u trilogiji Borislava Pe-

kia kada se radi o navodima iz Biblije predstavqa odgovor napitawe da li je re o intrasemiotikim tekstovima (tekstovima kojidolaze iz iste vrste umetnosti) ili intersemiotikim (tekstovima kojise uzimaju iz drugih oblasti kulture). Da bismo dali zadovoqavajuiodgovor na ovo pitawe, morali bismo znati pravu prirodu biblijskihtekstova. Jesu li oni kwievni tekstovi ili nisu?

Jednoznaan odgovor u ovom sluaju teko je dati poto se biblij-ski tekstovi ponaaju nesumwivo kao kwievni, ali su u isto vremepismo religije, ono to je Nortrop Fraj oznaio kao veliki kod(eks)".

Fraj posmatra sadraj i znaaj tekstova Biblije u kontekstu wene te-we da sveobuhvatno opie vidqivi i nevidqivi svet: Ona [Biblija]

136


5/25

poiwe tamo gde poiwe vreme, sa stvarawem sveta; okonava se tamogde se vreme okonava, a apokalipsom, a izmeu poetka i kraja dajepregled qudske istorije, ili onog vida istorije koji je zanima."6

Kada je re konkretno o tekstu Otkrovewa, Pekia je bez sumweovim stihovima privukla wihova uzviena retorika, patos u najboqemsmislu te rei i, kao posebno vano, eshatoloki opis borbe princi-pa dobra i zla. Tu uzvienu borbu Hrista i Antihrista, poraz zveri iizgradwu novog Jerusalima moemo nai na fonu dvaju od tri romanaantiutopijske trilogije: u Besnilu i Atlantidi.

Citat iz Otkrovewa, upotrebqen zajedno s virusom besnila i po-vezan sa simbolom Zveri iz ovog novozavetnog spisa, ima ulogu da epi-

demiju besnila opisanu u romanu transponuje s medicinske na mitskuravan veitog sukoba dobra i zla.Pre pravog" poetka romana postoji ak osam okvirnih tekstova,

iji je ciq podizawe itaoeve tenzije i wegova postepena inicijacijau strane dogaaje iji e opis uslediti.

Taman kada pomislimo da konano poiwe roman, shvatimo da jeovo tek poetak jo jednog, pretposledweg, teksta koji pripada okvi-ru" romana, i to wegovom poetku. Mesto deavawa je biblijska svetazemqa, tanije savremeni Izrael. Izbor mesta iz koga polazi virus nasvoj put do aerodroma Hitrou nije nimalo sluajan. Ovaj tekst nas oba-vetava da je to mesto u Ezdraelonskoj ravnici, ova u biblijskoj Sa-mariji, a ona u danaewem Izraelu. Senilo ga je brdo Har Carmel,mimoilazila rekaQuishron. Zvalo se Tell el-Metusalim, na jeziku domo-rodaca Harmagedon, ali su ga svi znali pod drevnim imenom Meg-gido".7

Identifikovawe mesta (toposa) s koga kree virus besnila u svojpohod, u biblijski Armagedon, onaj Armagedon na kome e po Apokalip-si doi do konanog dvoboja Hrista i Antihrista, pokazuje da je sieromana Besnilo sagraen na hrianskoj mitskoj osnovi.

U prethodnom pasusu upotrebili smo za konstrukciju siea glagol(iz)graditi. Uopte, esta je pojava u kulturi i umetnosti da se jednagrana umetnosti opisuje jezikom druge. Tako je, na primer, uobiajenoda se poezija esto opisuje pojmovima iz muzike i sl.

Nama je posebno blisko opisivawe strukture kwievnog dela upo-reivawem s umetnou prostora, s arhitekturom. Jedna od najuspeli-jih poreewa, ini nam se, jeste ono koje je Danteovu Boanstvenu ko-medijuopisalo kao velianstvenu renesansnu katedralu. Zato pomiwe-mo ovaj dobro poznati odnos ba na ovom mestu? Zbog toga to bismoznaaj okvira" za kompoziciju umetnikog kwievnog teksta, na koji jeukazao Uspenski, moda boqe shvatili ukoliko taj ulaz" u tekst upore-dimo s ulaznim vratima katedrale ili nekog drugog sakralnog objekta. Uepistemologiji je dobro poznat postupak kada se za objawavawe jednevrste pojava upotrebqava model ija nam je struktura dobro poznata, a

137

6

Nortrop Fraj, Veliki kod(eks), Beograd 1985, 9.7 Besnilo, 15.


6/25

iji se elementi mogu porediti, po nekom osnovu, s elementima onepojave koja se eli objasniti.

Ponekad ta ulazna vrata mogu zaseniti svojom lepotom i samo zda-we u koje nas uvode, a ponekad, ee u tradiciji vizantijskog i naegsrpskog graditeqstva, ti ulazi mogu biti vie nego skromni. Ve namje poznat i razlog takvog naina gradwe: nia vrata od prosene visineoveka primoravala su svakog ko ulazi u crkvu da se pokloni; drugi jemnogo profaniji: niska vrata su onemoguavala inovernicima da ko-wima bahato ulaze u hrianska svetilita.

U slobodnim zemqama Evrope nije bilo razloga za to, pa su i vrataesto velianstvena i velikih dimenzija. Jedna od najlepih su rajska

vrata na baptisteriju (krstionici) u kompleksu katedrale u Firencikoja je izradio Lorenco Gibreti. Reqef tih vrata toliko je umetnikiuspeo da je Mikelanelo kazao kako wihova lepota zasluuje da uistinubudu vrata raja.8

Kao to smo mogli zakquiti, ulaz u neko zdawe se moe shvatitikao okvir" nekog teksta kroz koji se ulazi u odreeno delo. On moebiti raskoan ili skroman, obiman ili kratak, ali bez wega nema nipripreme za prelazak iz stvarnosti svakodnevnog ivota u stvarnostkwievnog dela. Naravno da postoji i druga vrsta pisaca, onih kojimalu ili nikakvu vanost ne pridaju tim pripremnim" delovima kwi-evnog teksta. Jedan od najpoznatijih predstavnika te struje jeste Franc

Kafka; dovoqno je pogledati poetke wegovih romana i pripovedaka iuveriti se da je tako.

Pri kraju citiranog kraeg teksta koji pripada okviru romana Be-snilo nalazi se opis dotad apstrakne pretwe. Po prvi put bolest je do-bila odreenu formu i, kako se navodi u tekstu, senka je, uzimajuioblik vuka ili psa, s ije se equsti cedi pena, pola prema wemu[kibucu]".9 Ovo malo kolebawe u opisu ivotiwe moe se na prvi po-gled uiniti nevanim, ali videemo na kraju dela da nije tako. Iakoje razlika izmeu vuka i wegovog pripitomqenog roaka naizgled vrlomala, ona je od presudne vanosti za onu ulogu koju e ta ivotiwa za-dobiti kao jedan od kqunih likova u romanu. Na to emo se vratiti

kasnije kada budemo govorili o ponavqawu rituala odsudne borbe opi-sane u Otkrovewu s wenim parodijskim odrazom u Besnilu.

Posledwi, osmi uvodni tekst ima naslov stadijum drugi pro-droma", a za wegovu uverqivost jemi upozoravajui tekst plakata kojije, navodno, objavilo Ministarstvo poqoprivrede, ribarstva i ishra-ne" Velike Britanije. Ukoliko je ovde re o autentinom dokumentu ko-ji je zaista objavilo navedeno ministarstvo, onda imamo klasian pri-mer transsemiotikog citata, odnosno upotrebe nekwievnog teksta uokviru kwievnog dela ili pojavu koju je Boris Uspenski u kwizi Poe-tika kompozicijeopisao reima ekspanzija ivota u kwievnost". Uz-

138

8

V. u ina Piskel, Opta istorija umetnosti (2), Beograd 1970, 135.9 Besnilo, 16.


7/25

gred, Uspenski je dopustio mogunost i ak naveo nekoliko primeraobrnutog smera sline ekspanzije, ovoga puta iz umetnosti u ivot.

Koliki je znaaj autor romana Besnilo i celokupne antiutopijsketrilogije pridavao okvirnom delu teksta, moe posvedoiti jedan kra-i zapis iz wegovih dnevnikih zabeleki: Zavrio anr-roman 'Be-snilo' (Rabies). Danas pronaao glavni moto i napisao prolog. Kakoobe stvari imaju za mene vei znaaj od profesionalnog, zasluuju dauu u Dnevnik."10

Za Borislava Pekia kao pisca, upamtimo to, izbor mota ima ve-i znaaj od profesionalnog", pa nam u svetlu ovog saznawa moe po-stati jasnije wegovo insistirawe na ovom aspektu stvarawa kwievnogteksta.

U okvirni deo teksta ne ulazi samo wegov poetak mada nam on,istina, prvi upada u oi drugi deo okvira dela wegov je kraj. estokraj moe biti znaajniji od poetka, koji slui da itaoca uvede" udelo, dok kraj teksta, analogno tome, ima funkciju da razrei nastalizaplet, ukoliko je do wega dolo. U nekim romanima zapleta u klasi-nom smislu i nema (u antiromanima Semjuela Beketa, na primer), alisu zato oni srediwi deo kompozicije trivijalne i woj srodnih obli-ka literature. Peki se ve u podnaslovu izjasnio kakve su mu (anrov-ske) pretenzije, i tu wegovu autorsku voqu moramo potovati. A kolikoje kraj vaan u detektivskom (kriminalistikom) romanu, poznato jesvakome ko je itao dela Agate Kristi, sera Konana Dojla ili nekog

slinog autora; tamo se tek na posledwim stranama dela otkriva odgo-vor na uveno pitawe: ko je to uinio (whodoneit).Autor romana Besnilo je, na osnovu svih dostupnih podataka, poda-

taka koji se mogu nai kao implicitni stavovi u teorijskim tekstovi-ma, zajedno s podacima koji su deo wegove eksplicitne poetike u delu,svesno eleo da trivijalizuje" svoj kwievni postupak. Iz toga za-kquujemo kako i uBesnilu kraj romana, tanije okvirni tekst epiloga,mora imati srazmerno veliki znaaj za pronalaewe nekih odgovora napitawa koja su postavqena u srediwem delu teksta.

A u epilogu, prigodno naslovqenom inkubacija",11 moemo proi-tati krai tekst u kome neimenovani pisac romana objawava kako jedoao u posed grae o dogaajima koji su se desili: Kwiga koju ita-

lac ima u rukama nije dokumentarna rekonstrukcija besnila na aero-dromuHeathrow, premda se na faktima zasniva. Ona je osobnom vizijomproireni dnevnik oevica i rtve tragedije, mog prijateqa DanielaLeverquina, pisca."12

Na kraju teksta epiloga, to je ujedno i sam kraj romana Besnilo,ispisano je samo: London, 1981. Time to nije potpisan autor eleo sepostii dobro poznati efekat kwievne mistifikacije. Ovaj kwiev-

139

10 Borislav Peki, Tamo gde loze plau, u Odabrana dela Borislava Pekia, knj. 12, Beo-grad 1984, 622.

11 itav roman Besnilo podeqen je u osam celina, a svaka od wih nazvana je po od-reenom stadijumu do koga je napredovala epidemija besnila. O ovome emo govoriti vi-

e kada se budemo bavili kompozicijom romana.12 Nav. d., 603.


8/25

ni postupak takoe se moe nai u romanima koji prethode antiutopij-skoj trilogiji, to nas jo jednom uverava kako meu wima, osim te-matskih, drugih razlika gotovo da i nema.

Kwievnu mistifikaciju oko autorstva Peki je prilino dosled-no primewivao. Tako u novelama" Uspewe i sunovrat Ikara Gubelkijanai Odbrana i posledwi dani on se prikriva iza neimenovanog prireiva-a koji je do rukopisa doao sasvim sluajno. UUspewure je, navodno,o nenaslovqenoj ispovesti Ikara A. Gubelkijana, biveg ampiona uumetnikom klizawu na ledu", koja je diktirana u pero asnoj Valeri-ji, sestri nadzornici Bolnice S. Vid Slovenija". A u Odbraniprireiva" je doao do izjave i kratke biografije Andrije A. Ga-vrilovia iz Novog Slankamena, zakletog spasioca davqenika itd". Ustvari, ono to je najbitnije, ovakav nain mistifikacije i kwievnemanipulacije rukopisima omoguio je Pekiu da eksperimentie sformom romana ili novele, kako stoji u podnaslovu, i da ova dva delastilizuje i oblikuje u vidu skaza. Na slian nain je uveden prirei-va i u roman (sotiju") Kako upokojiti vampira, ime se prikrio dru-gi, vaniji podatak u vezi s ovim romanom i wegovom formom: da jeponovo u pitawu eksperiment s formom jer je re o epistolarnom roma-nu. U romanu Hodoae Arsenija Wegovana autor sebe naziva takoeprireivaem", ali i samozvanim hroniarem klana Wegovan Tur-jaki", a potpisuje se kao Borislav V. Peki.

Sve nam ovo govori da je prvi roman antiutopijske trilogije na

kompozicinom i stilskom planu u potpunom formalnom skladu s pret-hodnim delima iz pieve klasine" faze.Koliku pawu je pisac Besnila posveivao okviru svoje paralite-

rarne prie", svedoi i skica aerodroma sa svim terminalima, tune-lima, kontrolnim torwem, autobuskom i metro stanicom, toplanom,ukratko sa svim delovima koji jedan aerodrom mora imati. Na skici,koja je pripisana prireivaevom" prijatequ i jednom od glavnih li-kova romana Danijelu Leverkinu obeleen je, sasvim umesno, i poloajkapele Sv. Xorx. Ta skica je integralni deo konstrukcije romana, awen znaaj i korist koju italac ima od we shvata se kasnije kada nawoj moe videti koji su delovi aerodroma zahvaeni besnilom, a kojijo nisu.

Na samom poetku romana Besnilo italac biva osloboen" znae-wa mnogobrojnih uvodnih tekstova i biva uveden direktno u deavawana aerodromu Hitrou, dakle mesto poznato, vreme sadawe. Ovu reeni-cu smo namerno tako formulisali da se paralelno nau dve bitne kate-gorije za nastanak svakog, pa i ovog kwievnog dela. Te kategorije suvreme i prostor, a wihov presek u kwievnom tekstu ima za rezultatformirawe hronotopa.

Termin hronotopje u kwievnoteorijsku leksiku uveo Mihail Bah-tin, a pod wim je podrazumevao sledee: Sutinsku uzajmnu vezu vre-menskih i prostornih odnosa, umetniki osvojenih u kwievnosti, na-zivaemo hronotop (to u bukvalnom prevodu znai 'vremeprostor')."13

140

13 Mihail Bahtin, O romanu, Beograd 1989, 193.


9/25

Bahtin se za zasnivawe hronotopa u kwievnoj teoriji poziva naAjntajna i wegovu teoriju relativiteta kao na uporite shvatawa ovremensko-prostornom kontinuumu. Moda je potrebno napomenuti daje Anri Bergson vrlo otro kritikovao Ajntajnovo shvatawe o pome-nutom kontinuumu, jer se, prema wemu, vreme i prostor nalaze u razli-itim ravnima postojawa. Ve smo neto kazali o tome da je Bergsonsmatrao da je vreme kategorija duhovnih nauka, dok je prostor i pro-stornost osobina materijalnog sveta, ime se bave tzv. egzaktne nauke.Svejedno, Bahtin nije morao ni znati za ovu Bergsonovu kritiku, jer onAjntajnov princip prihvata gotovo kao metaforu", a vremensko-pro-storne odnose posmatra kao kwievnu iwenicu, tj. umetniki osvoje-nih u kwievnosti".

Za nas Bahtinovo opisivawe hronotopa ima jo jedno specifinoznaewe: wime se, misli on, moe odrediti i anr dela: Hronotop ukwievnosti ima sutinsko anrovsko znaewe. Sa sigurnou se mo-e rei da se anr i anrovski oblici obrauju upravo hronotopom,pri tome je u kwievnosti vodee naelo u hronotopu vreme."14

Moemo, dakle, zakquiti da vremensko-prostorna organizacijateksta ne predstavqa samo uslov wegovog postojawa, ve, prema Mihai-lu Bahtinu, utie i na wegovo anrovsko odreewe.

Ono to je posebno interesantno u vezi s romanom Besnilo jeste dase sklop wegovog siea moe porediti s filmskom montaom, s nai-nom organizovawa kadrova i scena. Pekievo prikazivawe dogaaja u

romanu kao da dosta toga duguje originalnom principu montae uvenogsovjetskog rediteqa Sergeja Ejzentajna, koji je on nazvao montaaatrakcija".

Prvi lik s kojim se sreemo uBesnilujeste Danijel Leverkin, ijidnevnik ini veoma bitan segment kompozicione celine romana. Iden-titet ovoga lika e nekoliko puta biti dovoen u pitawe, tanije po-nekad emo biti u nedoumici oko wegovog pravog identiteta. I nije tosamo sluaj s Leverkinom, videemo kasnije da je najvei broj likova uromanu u prilici da bude u nekoliko uloga i da se pojavi pod nekolikorazliitih imena.

Pievo pozivawe na mit i mitsko miqewe i ovoga puta je na-

glaeno iwenicom da je Danijel Leverkin voa tajanstvene organiza-cije koja eli da na aerodromu sprovede teroristiku akciju pod i-from Operacija Dioskuri". Leverkinovo konspirativno ime u toj or-ganizaciji jeste Poluks, dok je ime wenog drugog lana Kastor; imenaostalih su Paris, Menelaj, Helena, Leda i Klitemnestra. Imena ovihlikova pozajmqena su iz grke mitologije, po emu se vidi da je voaterorista" Danijel Leverkin neko ko poseduje klasino obrazovawe ipoznaje svet klasine starine.

Meutim, pojavom besnila na aerodromu ova intelektualna igratoboweg Danijela Leverkina prekida se jer je jednostavno izgubilasvaki smisao u situaciji kada se virus nezadrivo iri. Istovremeno

141

14 Nav. d., 194.


10/25

s kolebawem oko pravog identiteta lika koji vodi dnevnik i koji ekasnije prireiva" iskoristiti za pisawe romana Besnilo nadolaze-e besnilo je uporeeno s mitom: Poluks, alias Daniel Leverquin, ali-as Patrick Cornell, imao je danas vanije brige. Imao je sastanak s jed-nim mitom."15

Pored ve uobiajenog oslawawa na mitski sadraj, u romanu Be-snilo zapazili smo jo jednu zanimqivost: veina glavnih likova imapo nekoliko imena i sva su ona birana veoma paqivo. Jedna poznatalatinska izreka glasi:nomen est omen, to bi na srpski jezik moglo dase prevede kao 'ime je predskazawe (znak)'. Ona ciqa na to da nijednoime nije dato sluajno, ve da su svaki ovek i svaka pojava na neki na-

in bili predodreeni (predestinirani) da dobiju ime koje ih najboqekarakterie.16

Iako ima vie vanih likova u romanu, moda je ipak kquni likGabrijel; interesantno je kako on dobija ovo ime. Kaemo dobija, jer ioko wegovog pravog identiteta postoji nedoumica, koja se razreava tekna kraju romana. On je opisan sledeim reima: Oronuli ovek, neod-reenih godina, retke sive kose, neizbrijana posivela lica u mijesu-rom jumble-sale tweedu."17

Taj ovek sive kose" susree jednu devojicu i zapoiwe s wompomalo udan dijalog:

'Zdravo!', rekla je devojica, 'Ja sam Sue'.'Budi pozdravqena!' Odgovorio je starinskom frazom, smeei se. ()'Susan' je sveto ime iz Svete kwige.''Meni je odvratno', rekla je devojica, mrtei se.'Zbiqa? A zato to?''Samo u mom razredu ima etiri Susan.' ()'Zna ta, Sue', rekao je zamiqeno, nije to ba tako nemogue po-

praviti.'Pogledala ga je s nepoverewem. 'Kako se tako neto moe popraviti?''Prosto se promeni ime.' (podvukao N. L.)'Ime se ne moe mewati', rekla je nabusito."18

U toku wihovog razgovora devojica bira ime Arijadna, a Gabrijelu do-

dequje ime Tezej, tako da se u jednom momentu prelazi iz hrianskemitologije i onomatologije na antiku. Rei devojice kojima se obra-a Gabrijelu, priajui mu o junaku Tezeju, koji je ubio bika i spasaograd u tom trenutku, deluju proroki.

Prva asocijacija na pomen imena Gabrijel jeste aneo Gabrijel(Gavrilo).

142

15 Nav. d., 33.16 Postoji i nauna disciplina, onomatologija, iji su predmet izuavawa vlasti-

ta imena. Interesantno je napomenuti da se i poznati ruski duhovnik i naunik Pavel(Pavle) Florenski bavio ovim pitawem. V. u Pavle Florenski, Imena, Beograd, 1999;takoe i Aleksej Losev, Filosofija imena, Beograd 1996.

17

Nav. d., 34.18 Besnilo, 42.


11/25

26. A u esti mjesec poslan bi od Boga aneo Gavrilo u grad Galilej-ski po imenu Nazaret

(Jv. po Luki, 1).

Gabrijela iz romana Besnilo u dijametralno suprotan poloaj u od-nosu na onog anela Gavrila koji devici Mariji donosi blagu vest"stavqa to to ni sm nije svestan uloge koja mu je namewena, niti je,uostalom, donosilac bilo koje dobre vesti. Zbog negativnih aluzija na bi-blijske teme, kojih ima u itavoj antiutopijskoj trilogiji, Petar Pija-novi je ova tri romana umesno nazvao apokaliptikim jevaneqima".19

Gabrijela na aerodrom Hitrou dovodi nejasni san o crnoj senki ipsu ili vuku, pa se on moe tumaiti kao mistino pozvawe, kao poziv

na izvrewe herojskog dela koji je pomenula i devojica Suzan. A kadasmo pomenuli kolebawe oko Gabrijelovog identiteta jedinog prei-velog s aerodroma Hitrou dodatnu nesigurnost u wegov pravi iden-titet unosi obavetewe u epilogu da se on ranije zvao Gudwin i biopitomac jednog londonskog doma za umobolne".20 Naravno da taj novipodatak unosi jo veu konfuziju u pravi identitet likova u Besnilu,poto se i negativni junak prof. Frederik Liberman javqa jo poddva imena. Tako imamo jednu sasvim zanimqivu pripovedaku situacijuda se tri najvanija lika u delu pojavquju pod tri razliita imena.

Danijel Leverkin je i Poluks i Patrik Kornel, Gabrijel je u jed-nom trenutku Tezej, da bi se konano ispostavilo da je re o nekom Gu-

dvinu; i, na kraju, prof. Liberman je poznat i kao Zigfrid Stadler iFrederik Lohman. Ova prividna nesigurnost i kolebawe oko imenova-wa moe sadravati i jednu preciznu pievu nameru: da, relativizu-jui imena i identitete, porui kako svako moe biti jedan od tih ju-naka.21 Pored Gabrijela, oito je da i pisac dnevnika Danijel Leverkinnosi biblijsko ime, i to ime uvenog proroka Danijela (Danila).

Ne samo da su imena uzeta iz Svetog pisma ve je iz wega preuzet iobiaj da jedan ovek moe dobiti drugo ime i odbaciti staro. Dobro jepoznato da je sv. Pavle pre mistinog preobraewa nosio ime Savle;kada je postao hrianin, on se odrekao itavog svog prethodnog ivo-ta, a da bi raskid s prolou bio jo vidqiviji, odbacio je i staroime i vie ga nije upotrebqavao ni u jednoj prilici. Na isti nain jeHrist, pozvavi svoje budue apostole da ga slede, dao nova imena timqudima, jer su zapoiwali novi ivot:

16. I nadjenu Simonu ime Petar;17. I Jakova Zevedejeva i Jovana brata Jakovqeva, i nadjenu im ime

Voanerges, to znai sinovi groma(Jv. po Marku, 4).

143

19 V. u Petar Pijanovi, Poetika romana Borislava Pekia, Beograd Titograd Gorwi Milanovac 1991.

20 Besnilo, 604.21 Slinom postupku je pribegao Xems Xojs u svom testamentarnom romanuFinega-

novo bdewe (Finnegans Wake) kada je imenu glavnog lika u delu Xonu Irvikeru dodao na-stavak hce", to se tumailo kao ovde dolazi svako" (here comes everybody).


12/25

Postoji u hrianskoj tradiciji jo jedan obred kojim se, u stva-ri, ponavqa ovaj ritual koji je Isus Hrist obavio sa svojim uenicimanadenuvi im nova imena. Kada neko eli da prekine sa svetovnim izapone monaki (duhovni) ivot, on se odrie dotadaweg imena idobija novo, po pravilu, ime nekog svetiteqa. Jedino je doputeno dase zadri poetno slovo prethodnog imena. Zbog toga je, na primer, ve-liki upan Stefan Nemawa u monatvu uzeo duhovno ime Simeon.

Kada neko tako studiozno planira kompoziciju svojih romana ada je Borislav Peki to ba tako inio, moemo se uveriti iz wegovihdnevnikih zabeleki onda je mala verovatnoa, gotovo nikakva, dalik Danijela Leverkina takoe ne duguje svoje ime biblijskom nasleu.Ovo tim pre to je prilino oito da je i prezime ovog kwievnog ju-

naka preuzeto intertekstualnim putem iz romana Doktor Faustus To-masa Mana.

To je autor Besnila verovatno uinio iz najmawe dva razloga: prvije isto kwievne prirode, a upotreba prezimena Manovog junaka Adri-jana Leverkina trebalo bi da naglasi manihejski rascep u jednom i dru-gom liku. Drugi razlog je u neto mawoj meri takoe kwievne prirodei mogao bi se shvatiti kao posveta nemakom piscu poto nije tajna daje Borislav Peki izuzetno cenio delo Tomasa Mana, o emu je i pisao.

I tobowi terorista Danijel Leverkin nosi ime iz svete kwigehrianstva. Jedno od etrnaest starozavetnih proroanstava jeste iKwiga proroka Danijela (Danila). Budui prorok Danijel je u ovomspisu prikazan kao neko ko ima mo da tumai snove cara VavilonaNabuhodonozora22 (Nabukadonosora). I, kao i u navedenim sluajevima,Danijel dobija novo ime, to wegovo drugo ime je Baltasar (Valtazar).

7. A starjeina nad dvorjanima predje im imena, i Danijelu nae imeBaltasar, a Ananiji Sidrah, a Mizaelu Mizah, a Azariji Abdenago

(Kwiga pr. Danijela, 1).

U glavi osam opisana je utvara koja se javqa Danijelu, ali on nemoe da razume wen alegorijski znaaj. Zbog toga mu glas Boga aqe an-ela Gabrijela (Gavrila) koji e mu razjasniti ono to nije mogao od-gonetnuti.

16. I uh glas ovjeji nasred Ulaja, koji povika i ree: Gabrijele,kai ovome utvaru.

18. A dok mi on govorae, ja bijah izvan sebe leei niice na ze-mqi; a on me se dotae, i ispravi me, te stadoh.

19. I ree: evo, ja u kazati ta e biti na kraju gweva; jer e u odre-eno vrijeme biti kraj

(Kwiga pr. Danijela, 8).

144

22 Svi navodi i imena su iz hrvatskog izdawa Svetog pisma, kako bi se izbeglatranskripcija, poto je Peki ve upotrebio oblike Gabrijel i Danijel, koji se pokla-

paju s hrvatskom ortografijom tih imena. Odgovarajui oblici ovih imena u srpskom je-ziku dati su u zagradama.


13/25

Kao to vidimo iz ovog kratkog odlomka obimnog proroanstvaDanijela, wemu je mo prorotva doneo aneo Gabrijel. To mistinostawe kada se Danijelu otvaraju do tada zatvorena vrata percepcije ikada mu se prua neposredan uvid u boije tajne jedan je od oblika sa-znavawa blizak epifaniji ili intuiciji.

Romaneskni odraz tog dalekog susreta nalazimo i u romanu Bori-slava Pekia Besnilo, gde se susreu pisac Dnevnika Danijel Leverkini Gabrijel, jedini lik koji e na kraju preiveti katastrofu epidemijena aerodromu Hitrou: Rekao sam kako se zovem, ta ovde radim i pitaomogu li da ga zovem po imenu.

'Neka Ti bude po voqi', odgovorio je spokojno, 'sve dok se budem

zvao Gabrijel. Jer imena se mewaju s nama. Imena su potrebna qudima.Gospodu nita ne znae.' "23 I u ovom dijalogu pisca Danijela i mi-stinog Gabrijela ponavqa se misao o relativnosti imena i o tome dase ona mogu mewati. Gabrijel tokom itavog romana govori podraava-jui arhaini i sveani ton biblijskih spisa, to je postignuto arha-inim" glagolskim oblicima aorista, imperfekta i pluskvamperfekta.Pisac nam sugerie na jednom mestu da se Gabrijel koristi biblij-skim ti"; naa ortografija ne pravi razliku u obliku za ovo lice, dokje u engleskom jeziku to jasno vidqivo: u savremenom egleskom upotre-bqava se oblik you, a u starom engleskom i Bibliji thou. Naravno, obaova oblika odgovaraju znaewu line zamenice ti u srpskom jeziku.

Konano, i naunik koji je najvie doprineo stvarawu smrtono-snog mutanta virusa besnila prof. Liberman se, kako smo ve pomenu-li, javqa pod jo dva razliita imena. Autor je wegov lik koncipiraokao ukrtawe ve izgraenih predstava klasinog negativnog junaka istereotipa suludog naunika koji dugujemo trivijalnoj i popularnoj li-teraturi. O ovom liku u Dnevniku Danijela Leverkina napisano je sle-dee: Za nas je pojava profesora Liebermana ili Lohmana kako se tre-nutno zove Drugi dolazak. On je na Spasiteq, na Mesija. Uosta-lom tako su ga i zvali dok je u apostolskoj pratwi JOHNA Hamiltona,LUKEA Komarowskog, MARK Coro Deveroux i MATHEW Lavericka pro-povedao jevaneqe genetike vere i prorokovao wenog Natoveka.

Mesija i wegovi 'jevanelisti' opet su zajedno."24

Iz prethodnog citata moe se razumeti Pekiev odnos prema mit-skom nasleu, ovoga puta prema hrianskom. Petar Pijanovi, Niko-la Miloevi i neki drugi istraivai Pekievog dela uglavnom suse koristili terminima koji ne odraavaju u potpunosti piev stvar-ni odnos prema mitovima. Oni obino govore o demitologizaciji"ili dekanonizaciji", to jeste tano u nekim primerima, dok je udrugim, kao u navedenom citatu, nedovoqno tano.

Najkrae reeno, Peki razara mitove i onda se rezultatima te de-strukcije pojedine elemente razorenog mita koristi kao kwiev-nom graom. Jedino tako se moe objasniti da se jevanelisti poisto-

145

23

Besnilo, 280.24 Besnilo, 392.


14/25

vete s apostolima, kao to je uiweno u navedenom odlomku iz romana,kao i neke druge nedoslednosti u potovawu izvornog oblika mita.Tim razarawem osnovnog tkiva mitova moe se tumaiti i proizvoqanizbor delova iz velikog koda" Otkrovewa i wihovo ukquivawe ustrukturu sopstvenog romana.

Posebno je pitawe i ini nam se posebno znaajnim moe lise uopte potovati strukturni poredak neega to je mnogo vremenabilo samo amorfna" masa koju su generacije komponovale i prekompo-novale dugotrajnim usmenim prenoewem pre nego to su wegovo zna-ewe i poruka fiksirane pismom. Da bismo na ovo pitawe dali koli-ko-toliko zadovoqavajui odgovor, iznova se moramo vratiti teoriji i

poetici mita.U jednom mitu od presudne vanosti nije wegova forma koja je,inae, tokom vremena mnogo puta bila mewana. Sutina mita je u wego-voj poruci, arhetipskom obrascu za delawe u istim ili slinim situa-cijama, u krajwem sluaju, to je wegov ritual, bez ijeg doslednog pona-vqawa nije ni mogao nastati sam mit. Taj ritual je nosei stub mita,bez koga bi se itava wegova konstrukcija raspala.

Videli smo da Peki razara mit, o tome je i sm pisao u esejuMitkwievnosti i mit stvarnosti, i on pri tom taj rasklopqeni sadrajmita i wegove elemente upotrebqava s takvim stepenom slobode da senovodobijena mitska struktura ne moe vie porediti s polaznom.

Peki nije hrianski pisac u onom smislu kakvim se obino

smatraju Fransoa Morijak, ilijen Grin, T. S. Eliot ili na Mom-ilo Nastasijevi ne zbog toga to se lino nije izjawavao o tomeve po tome to on hriansko predawe (mitove) razara, a prilikomstrukturisawa i komponovawa svojih dela ne potuje izvorni, arhetip-ski obrazac koji tim mitovima nalae dogma.

Peki kao pisac koristi se privilegovanim poloajem da se pre-ma vanim religijskim pitawima ne opredequje kao vernik, zato je itoliko slobode u wegovom iitavawu hrianskih spisa, poevi odromana Vreme uda pa sve do romana antiutopijske trilogije.

Uopte uzev, biblijski tekstovi se mogu itati i prihvatati nadva naina; jedan je da se shvataju kao sakralni spisi s religijskom mi-

sijom, a drugi da se uzimaju kao bilo koji drugi kwievni tekstovi re-ligijske sadrine. Ukoliko sledimo logiku ovog drugog pristupa ko-joj se oito priklonio i Borislav Peki onda jevaneqa nisu nitadrugo do ivotopisi (biografije) Isusa iz Nazareta, koji je iveo uJudeji za vreme vladavine rimskog cara Oktavijana Avgusta. S drugestrane, poslanice apostola mogle bi se posmatrati kao prepiska i raz-mena poruka i uputstava izmeu pojedinih lanova nove religije, dokbi Otkrovewe bilo jedna duga poema s opisom mistine borbe princi-pa dobra i zla. Na taj bismo nain tim spisima oduzeli religioznu za vernike sutinsku funkciju i sveli bismo ih na nivo bilo kojegdrugog teksta. Nema sumwe da ih je Peki tako i posmatrao, a ovo pita-

we ne bi ni bilo tako vano da nije u tolikoj meri citirao sadrajesvetih kwiga hrianstva.

146


15/25

No vratimo se glavnom negativnom junaku romana Besnilo profeso-ru Libermanu. Na jednom mestu saznajemo da je on, iako Jevrejin, podimenom Zigfrid Stadler, asistirao Jozefu Mengeleu u wegovim pio-nirskim genetikim eksperimentima. Ovim podatkom autor romana su-gerie da je zlo genetskog mutirawa zapoeto mnogo ranije i da su opi-sani dogaaji u romanu logian rezultat tih dugotrajnih tewi.

U novoj realnosti negativne utopije mogue je da onaj ko donosismrt i razarawa bude nazvan mesijom, a wegovo pojavqivawe se poredisa simbolikom sudweg dana. U liku Frederika Libermana, koji se poja-vquje i kao Zigfrid Stadler i Frederik Lohman, sintetisani su mnogielementi raznih uewa i shvatawa. Pored (pseudo)hrianske osnove,

tu je i pokuaj ostvarewa natoveka, proklamovanog ciqa nove rase qu-di od strane samoproglaenog antihrista" Fridriha Niea.Pekiev tekst nas upuuje i na tumaewe wegovog romana u ideolo-

kom kquu poto on na mnogo mesta daje kratke opaske o aktuelnimpolitikim dogaajima. Na te kratke diskurzivne segmente teksta vra-tiemo se kasnije kada budemo govorili o kompoziciji romana, a zasadrecimo samo to da su uvrteni u roman kao izraz pieve tewe daprikae totalitet odnosa u (antiutopijskom) svetu.

Na jednom mestu saznajemo da je Liberman (Stadler, Lohman) stvo-rio mutirani virus besnila radei za Arape, u blizini esto pomiwa-nog Armagedona. Peki jo na nekoliko mesta aludira na vekovni sukobJevreja i Arapa, zatim na sukob Zapada i Istoka, na meurasne i meu-

konfesionalne sukobe u Britaniji i, na kraju, na duboke unutrawe su-kobe pojedinih romanesknih likova.

Svi ti sukobi sugeriu na to da u svetu negativne utopije ne moebiti mira, ni izmeu pojedinaca ni u samom pojedincu. Sve to su auto-rove poruke ideoloke prirode, a poto su one realnost u romanu, mo-raju nai svoj odgovor i u wegovom itawu.

Pored pomenutih, u romanu Besnilo nalazi se prilian broj liko-va, maweg i veeg znaaja za ukupnu sliku o delu. Mnogi od wih pred-stavqaju samo tipine junake u netipinoj situaciji, jer je upadqivo dasu raznih nacija, boje koe, religija ili socijalnog statusa, ali nisudubqe psiholoki portretisani.

Iz tog mnotva izdvaja se lik narednika Eliasa Elmera, emigran-ta s Jamajke, kome drugi likovi upuuju odreene polurasistike aluzi-je. Usred epidemije koja polako zahvata itav aerodrom, on se temeqno istrpqivo bavi svojim poslom: traewem ubice dr Juliusa Upenkamp-fa, direktora banke iz Kelna". Wegova upornost se na kraju isplatila,ali ga je virus besnila onemoguio da zavri zapoeti posao.

Takoe je interesantan par likova, pijuna iz protivnikih tabo-ra, jednog iz MI 5 i jednog iz KGB. To su pukovnici Donovan i Rasi-mov, izmeu kojih se vremenom javilo neto nalik profesionalnomprijateqstvu koje se jedino moe objasniti kao rezultat gaewa nad po-slom kojim se bave.

Na aerodromu, tom ogranienom prostoru gde vlada antiutopijski(karantinski poredak), dolazi do zbliavawa dvoje mladih. Nevoqa le-

147


16/25

i u tome to nijedno od wih ne zna nita o onom drugom osim imena.A Abner je Jevrejin a Miriam Arapkiwa. Usred epidemije izmeu dvegrupe Arapa i Jevreja poiwe borba, iju e besmislenost pod naletomvirusa osetiti i jedni i drugi.

Lik profesora Libermana, sazdan od lanog mesijanstva i pravognieanstva, eli da uputi svetu svrhu i ciq svog prorotva: 'Ali jau vas oteti od prirode i spasiti poniavajueg razuma! Ja u vas ce-piti svetim besnilom veliine!' ()

'Ja vam nudim svetlost! Ja vam nosim nadu! Ja vam dajem mo!', pro-povedao je mrak. ()

'Napraviu od vas Titane za Titanis, zemqu na kojoj e se sve mo-

i i sve smeti!"'25

Ovo lano prorokovawe dopire iz mraka, a u isto vreme nudisvetlost"; autor romana kao da ovim ekstatinim, a u svetlu antiuto-pijske realnosti nuno izokrenutim i stoga lanim proricawem, e-li pokazati do kakvih konsekvenci dovodi stav da je ovek mera svihstvari". Pisac ne nudi utehu ni u religiji, a kao rezultat te bezizla-znosti u kojoj se nalazi civilizacija on smatra dovoqnim da evidenti-ra (antiutopijsko) stawe u kome se svet nalazi.

U prethodnim reenicama koje je izgovorio lik prof. Libermana uPekievom romanu moemo prepoznati nekoliko prikrivenih inter-tekstualnih polemika s nekim poznatim etikim stavovima koji su sejavili tokom civilizacije. Prvih nekoliko reenica oito je niean-

ski krik" protiv slabosti" hrianstva; posledwe rei o zemqi nakojoj e se sve moi i sve smeti" zasluuju ire objawewe.

Kada jedan od trojice brae Karamazovih Ivan kae u jednom mo-mentu sve mi je dozvoqeno", on u stvari iznosi stav iji je koren uradikalnom racionalizmu, u ubeewu da qudski um moe dopreti dosvih tajni i moe pronai odgovore na sva pitawa. esto se, sasvimpogreno, ovom vjeruju" Ivana Karamazova suprotstavqa navod aposto-la Pavla iz wegove Prve poslanice Korinanima: Sve mi je dozvoqe-no, ali sve mi ne koristi; sve mi je dozvoqeno, ali ne dam da itaovlada mnome."

Ove rei se ne mogu uputiti iz prolosti u daleku budunost po-

to ne moe postojati neka vrsta reverzibilne moralne polemike. Ne,ove rei sv. Pavla upuene su antikim filozofima, od kojih se naje-e citira Protagorin stav da je ovek mera svih stvari". Tako daDostojevski kroz usta svog lika samo ponavqa dobro poznat nihili-stiki stav, koji se javqa paralelno s religioznim kroz itavu qudskuistoriju.

Poto smo ve toliko puta pomenuli Bibliju i citirali neke we-ne delove, moda je pravi trenutak da se prisetimo Pekievog prvogsusreta s biblijskom tematikom u romanu Vreme uda. On se itav tievelikog kod(eksa)", kako biblijske tekstove i uopte biblijsko pismonaziva Nortrop Fraj. Pronicawe u sutinu odnosa autora antiutopij-

148

25 Besnilo, 541.


17/25

ske trilogije prema Svetom pismu moe nam pomoi da razumemo veli-ki broj intertekstualnih pozivawa na biblijske motive i u romanu Be-snilo.

Peki je u roman Vreme uda na slobodan neko bi kazao jeretikinain preneo jevaneqe o Isusu Hristu. Crkvena dogmatika nije mo-rala dugo da eka na izazove svojoj brizi za pravovernost spisa o Spa-sitequ. U isto vreme kada su pisana kanonska, nastajala su i mnoga ne-kanonska jevaneqa, koje je crkva odbacila i proglasila apokrifnim. Ureligijskoj literaturi ta odbaena jevaneqa javqaju se najee kaognostika.26

Najsvetija dogma hrianstva prekrena je mnogo puta u kwiev-

nosti; setimo se koliko je samo otrih rei razmeweno povodom roma-na Nikosa Kazancakisa Posledwe Hristovo iskuewe. I kratka pria H.L. Borhesa Tri tumaewa Judepo izrazito nedogmatskom shvatawu ulogeapostola Jude u ispuwewu Hristove misije umnogome podsea na kwi-evni lik Jude u Pekievom delu Vreme uda.27

U najveem broju sluajeva nedogmatski crkveni tekstovi nastajalisu tako to je sadraj osnovnog kanonskog teksta iz Biblije bivao iz-mean s ezoterijskim, jeretikim ili s tekstovima tipino antihri-anskog sadraja. U prozi Borislava Pekia pak hrianski spisiuzimaju se samo kao polazni okvir za razvijawe i sklapawe jednog no-vog siea. Sada, u tom kvalitativno izmewenom tekstu, moemo kao napalimpsestu nazreti obrise izvornog ili, boqe reeno, pravovernog,hrianskog teksta koji je zatim natpisan" osobenim autorovim ruko-pisom. Taj poetni tekst vie nije ni hrianski ni antihrian-ski, on je jednostavno postao jo jedan kwievni tekst za koji je pita-we religioznosti u tom momentu nevano.

U Pekievim delima, pa i u antiutopijskoj trilogiji, izvornohrianski tekstovi gube sakralni znaaj i postaju tek kwievna graas mnotvom novih kwievnih iwenica. Pisac ne ispituje wihovu re-ligijsku pravovernost, ve ih jednostavno shvata kao mitove religioznesadrine koji se mogu posmatrati i s drugih aspekata osim religijskog.

U tom svetlu roman Besnilo je osavremewena apokaliptika, u kojojse na slobodan nain, na nain koji nije optereen sholastikim ili

religioznim tumaewem, obrauje tema posledwih vremena, tj. krajwa,eshatoloka pitawa oveka i wegovog postojawa. Terminom osavremewe-na apokaliptika nazvali smo prvi roman, mada se wegovo znaewe moeproiriti na itavu trilogiju. Kada se ve koristimo terminom apo-kaliptika, potrebno je i da znamo ta se pod wim podrazumeva. U Re-niku kwievnih termina stoji da je sam termin nastao od grke reiapokalyfij, to se kod nas prevodi reju otkrovewe; zatim se dodaje:Skupni naziv za apokalipse, hrianske spise koji proroanski go-vore o sudbini i smaku sveta i o stvarawu novog sveta. () Preovladavaodreeno deterministiko gledawe na istoriju: svet se razvija po utvr-

149

26

Gnostiki tekstovi, [aak], 1992.27 Horhe Luis Borhes, Matarije, Beograd 1963.


18/25

enom boanskom planu. Svet e biti uniten u uasnoj katastrofi iumesto wega nastae nov svet, u kome vie nema zla."28

Skoro potpuno preklapawe onoga to je reeno o apokaliptikamau prethodnom citatu i osnovnih poetikih postulata na osnovu kojih suostvarena i konceptualnom vezom spojena tri antiutopijska romana na-velo nas je da romane Borislava Pekia Besnilo, 1999 i Atlantidaoznaimo terminom za dela nastala u davnoj prolosti.

Zato to izrazito formalno poklapawe drevnih spisa i romanatrilogije ne prati i potpuno poklapawe wihove semantike i poruke,inilo nam se umesnim da Pekievim romanima dodamo jo jednu retako da smo dobili sintagmu koja, ini se, na zadovoqavajui nain

opisuje (anrovsku) prirodu antiutopijskih romana Borislava Pekia.Pratei opis apokaliptika, od kojih je svakako najuvenija ona sv.Jovana Bogoslova29 na grkom ostrvu Patmosu i kojom se zavrava Novizavet, zapaamo da je opte mesto u wima nestanak ovog grenog i ra-awe novog, idealnog sveta. Da je Peki do kraja dosledno pratio an-rovske konvencije apokaliptika, onda bi se nakon katastrofa u roma-nima trilogije pojavila nova civilizacija boqa od one koja je nepo-vratno nestala. Kao to znamo, to se ne deava, ve se iroko otvarajuantiutopijski horizonti za potpuno unitewe ovekovo, kako duhovnotako i fiziko. Jer da nije tako, onda romani Pekieve trilogije ne bini bili antiutopijski poto bi se na kraju pojavio trag (utopijske)nade. Pisac, istina, pomiwe esto topos novog Jerusalima, i u epigra-

fima i unutar samog teksta, ali uvek ironijski ili parodijski.Da je Peki napisao uistinu apokaliptike na tragu onih iz bi-

blijskih, ali i apokrifnih spisa, onda bismo morali da mewamo za-kquak o smeru kretawa utopijske kwievnosti: od utopija k antiuto-pijama. Peki dosledno prati nit naracije apokaliptika sve do kqu-nog momenta, do onog mesta kada se fiziko preobraava u duhovno, ka-meni grad Jerusalim u grad u duhu": novi Jerusalim. A poto do togpreobraaja ne dolazi, namee se zakquak da pobeuju sile koje se moguopisati kao sile haosa (nereda), u krajwem izvodu, antiutopijske u od-nosu na sile kosmosa (reda), koji je ujedno i neostvareni ciq svih uto-pijskih projekata.

Sve ovo to smo kazali moglo bi se rei i mnogo savremenijim je-zikom, na primer jezikom teorije informacija i komunikacija: entro-pija tei da postigne stawe to vee neureenosti sistema (sveta ilivaseqene), dok joj se u tome suprotstavqa ektropija (neg-entropija) kojatei da uspostavi stawe ureenosti u okviru tog istog sistema.

Izgleda da je u nauci o kwievnosti Nortrop Fraj najvie trudauloio kako bi pronikao u pismo Biblije ili, kako ga on naziva, veli-

150

28 Renik knjievnih termina, Beograd 1992, 4445.29 Apokalipsa ili Otkrovewe Jovanovo najpoznatija je apokaliptika, a tome je mo-

da razlog u iwenici to je ona jedina od mnogobrojnih drugih uvrtena u Sveto pismokao kanonski tekst, i to ne na bilo kojem ve na vrlo povlatenom mestu. Naime, tim se

tekstom zavrava sveta kwiga. Pored we, poznate su jo i Jovanova apokalipsa, Petrovaapokalipsa, Apokalipsa po Adamu, Tomina apokalipsa i druge.


19/25


20/25

vajue slike pa do potpunog unitewa ivota na aerodromu Hitrou pi-sac je opisao veliki broj dogaaja, prikazao veliki broj likova raznihnacija, boje koe ili religije. No tome emo se vratiti neto kasnije.Sada se ponovo prebacujemo na kraj romana, u okvirni deo teksta wego-vog kraja, na mesto gde je opisana odsudna bitka anela i zveri. U anti-utopijskoj stvarnosti romana akteri su Gabrijel i pas aron: Neko-liko minuta kasnije, poeli su u podzemquHeathrowa Sharon i Gabrijelsvoju posledwu bitku.

Velika zver je besno rikala. Plameni vetar je brisao lavirintomqudskog izmeta, upajui kamewe iz zidova i muqajui svetlost s mra-kom. ()

Na severu,Heathrow

je goreo.Sharon je bila iznurena od borbe, ali puna pobednike snage.Prvi put, otkako je odneta s mesta roewa, ispod Maggida iliHar-

magedona, bila je zaista srena.Vratio joj se drevni lovaki nagon.Uspravila se, protegla, i prskajui oko sebe retku penu, zavijawem

pozdravila zvezdu Luonou Lucipheros, koja se gubila iznad Heathro-wa u plamenu. ()

Veliki lov je mogao da pone.Za lov je Sharon spremala majka priroda, a od wega odvikao ovek,

nakazno stvorewe koga je mrzela iznad svega na svetu.Svetu koji je sada bio wen."31

Iz teorije mita poznato je da se nijedan mit ne moe ponoviti uistom obliku u kojem je nastao. Drevne mitove nije mogue modernizo-vati a da oni zadre smisao koji su imali pri izvoewu prvobitnogrituala duboko u prolosti. Generalno uzev, savremeni pisci uglav-nom pristupaju mitovima na ironijski ili parodijski nain. Sasvimdobar primer za prethodno izreenu tvrdwu jeste ono to je ostalo odHomerovog Odiseja u wegovoj osavremewenoj verziji Leopoldu Blumu uXojsovom Uliksu.

Zbog toga i ne treba da nas udi to je Peki izabrao kanalizacijukao mesto gde e se ponoviti arhetipska borba dobra i zla. Taj sukob jepredstavqen parodijski jer su u savremenom svetu pojmovi dobra i zla

toliko relativizovani i profanisani da je teko utvrditi gde poiwedobro, a zavrava se zlo, i obrnuto.

Hibridizacija (ukrtawe, kreolizacija) u kwievnom delu ne od-vija se samo na anrovskom nivou, nisko" i visoko" meaju se i namikroplanu, ak u jednom pasusu ili reenici. Nigde se tako jasno neogleda u romanuBesnilo parodijski odnos Borislava Pekia prema po-laznim mitovima kao u prethodnom sluaju. Parodijski efekat u opisuborbe Gabrijela i besnog psa aron postignut je tako to je weno po-prite smeteno ispod zemqe, to je ve degradacija u odnosu na Ot-krovewe, gde ete anela predvoene Mihailom dolaze s neba. Zatim sa-mo mesto je nedostojno tako uzvienog ina, a pri tom on je ipak pri-

152

31 Besnilo, 597.


21/25

kazan s podraavawem uzvienog stila biblijske retorike. Iz tog ne-sklada predmeta i sredstava prikazivawa proistie i sam parodijskiefekat.

Primedba J. M. Lotmana da je parodija destruktivni i laborato-rijski anr" nije dovoqno jasna u intertekstualnim relacijama jer onne precizira vai li ta destruktivnost samo za parodijski ili, mo-da, i za tekst predmeta parodije.

O promeni estetike paradigme na poetku prologa veka pisao jei Novica Petkovi: Desio se neki nevidqiv, teko odredqiv prelomna prelazu vekova; nova, mona 'struja miqewa' u umetnikoj teorijiHH stolea uporno izdie 'dowe' (materijalne, telesne, neoduhovqene,

praktino-zanatske) momente na raun 'gorwih' (duhovnih, duevnih,teorijsko-meditativnih) momenata. Nova 'struja miqewa' izvre tra-dicionalnu vrednosnu lestvicu i sa te strane izgledaprimitivnom."32

Ta permutacija estetskih kanona uticala je i na promenu recepcijemitova koji su dugo bili obrazac pozitivnog delovawa kolektiva i po-jedinca. Odjednom se na primere klasino lepog u umetnosti i uzvie-nog u mitu i religiji poelo gledati iz doweg rakursa", da upotrebi-mo termin iz fotografije i filma. Prenoeni negativnom perspekti-vom, poruke i arhetipski rituali mitova dospeli su do savremenog o-veka u iskrivqenom obliku, tanije on ih je tako primao.

To su neki razlozi zato to se odsudna bitka iz Apokalipse, u Pe-kievoj antiutopijskoj verziji, odvija u kanalizaciji.

Neobian je i wen ishod; pisac nas obavetava da je aron sprem-na da krene na omraeni svet, ali nas u epilogu, kao svojevrsnom anti-klimaksu tih pesimistikih vizija iz prethodnog poglavqa, upuuje uto da je i drugi uesniku Gabrijelu preiveo. U stvarnosti negativneutopije nema pobednika i nema pobeenih itamo skrivenu pievuporuku.

Uloga Gabrijela u graewu siea romana neobino je vana potose on u poetku opisuje kao astralno bie koje govori arhainim bi-blijskim jezikom, da bismo na kraju saznali da je u stvari re o paci-jentu duevne bolnice. Tom se relativizacijom i neutemeqenou iden-titeta ovoga kqunog lika u romanu elela dovesti u sumwu i uverqi-

vost toka naracije. Nakon svega moda se moe postaviti pitawe da lise dogaaj stvarno zbio ili se radi o snu jednog ludaka. Sumwu u (kwi-evnu) realnost opisanih dogaaja podgreva i kolebawe oko pisca Dnev-nika, prireivaevog" prijateqa. Jer ta moe oseati italac kadaproita sledee redove, osim blage zbuwenosti, i pitati se ne prikri-vaju li ovako eksplicitne sugestije neko suprotno znaewe: to seGabrijela tie, postepeno, poput otkrovewa koje se oveku ne daruje od-jednom, ve ga unutrawom spoznajom prosvetqava u etapama razdvoje-nim mrtvim zonama neizvesnosti, te mu svet izgleda kao polumraan,tek mestimino iluminiran predeo, poeo je on i z a stvarnog Gabrije-la po svoj prilici bezopasnog, od kune nege odbeglog ludaka sa

153

32 Novica Petkovi, Od formalizma ka semiotici, Beograd Pritina 1984, 50.


22/25

simptomimadementiae precox, koja mu jede i seawe staro jedva dan, na-zirati m o g u e g Gabrijela , w e g o v o g Gabrijela, Arhanela Gabri-jela, od Hrista imenovanog uvara oveanstva, koji je ovde da Velikuzver vrati u prapoetni ambis."33

U romanu Besnilo posebno je dobro pogoen ambijent izolovanogprostora na kome se odvija negativna evolucija: qudi postaju ivoti-we, figurativno i doslovno. Pisac veoma opirno opisuje taj procesod poetne neverice pa do uasnog pomora hiqada qudi na kraju. Aula-ma i terminalima aerodroma prolama se zavijawe qudi pasa i kricinovih rtava zaraze. U tom zatvorenom antiutopijskom prostoru, kojise materijalizuje u vidu karantina to se sve jae stee oko zaraenih

na aerodromu Hitrou, poiwe da se mewa percepcija stvarnosti: U to-ku je formirawe nove filozofije, karantinskog 'pogleda na svet'. Onaj'napoqu' imao je Boga, Duh, Materiju da oko wih obrazuju svoje vie na-zore. Mi samo besnilo. Oko wega smo se okretali kao oko sunca. ()Besnilo je ontoloka sutina naeg sveta, wegov smisao, ak i wegovciq. Wemu je sve podreivano. Besnilo je postalo naim Bogom."34

Posebno upeatqiv jeste nain kako je Peki prikazao ovekov ci-vilizacijski pad na rang ivotiwe. On ne kae: qudi kao da su posta-li ivotiwe, ve sasvim direktno: qudi su postali besne ivotiwe! Aopis teskobe i paranoje u Pekievom Besnilu mnogo je snanije nagla-en nego, recimo, u Kamijevoj Kugi, delu s kojim ima neposrednih in-tertekstualnih dodira, to emo i videti na kraju.

Retko emo sresti, pa ak i u irim okvirima od srpske kwiev-nosti, pisca s tako sistemskim i organski ukorewenim pesimizmom.Pekieve antiutopijske trilogije ne ostavqaju ni najmawu mogunostnade da bi neto moglo zaustaviti regresivni hod civilizacije.

U romanu je vrlo sugestivno naslikan uas onih koji jo nisu za-raeni virusom. Pekiev opis paninog beawa iz jednog terminala udrugi, i na kraju tesnog prostora u kome su okrueni qudima psima za-ista se ita kao neki uzbudqivi triler. I tek tada itaocu postaje ja-sno zato u podnaslovu stoji da je Besnilo anr-roman".

Virus besnila kao pokretaki motiv katastrofine akcije u roma-nu uslovio je ponegde i sasvim specifian jezik, zasien medicinskom

terminologijom: Virusna morfogeneza, mislio je, oevidno korenspon-dira s endoplazmatinom retikulom elijske membrane. Runa, fi-brilna struktura citoplazme, kakvu vidi, potie od zamene wene pri-rodne, zdrave sadrine virusnim nukleusom. To je Matrix, monstruoznamaterica budueg virusa besnila, sinteza ekscesivnog prisustva vlaka-na virusnih ribonukleoproteinskih kapsula u citoplazmi zaraene e-lije i wenih organela."35

Roman Besnilo ima sloenu kompoziciju koja se temeqi na ideji dasvako poglavqe romana odgovara stepenu napredovawa epidemije bole-

154

33 Besnilo, 483.34

Besnilo, 373.35 Besnilo, 338.


23/25

sti: PROLOG RHABDOVIRUS, STADIJUM PRVI INKUBACIJA,STADIJUM DRUGI PRODROMA, STADIJUM TREI AKUTA, STA-DIJUM ETVRTI FURIOZA, STADIJUM PETI PARALIZA, STADI-JUM ESTI KOMA i, na kraju, EPILOG INKUBACIJA.

Vidimo da je svako poglavqe dobilo odgovarajuu medicinsku od-rednicu, a to je piscu posluilo da uputi itaoca u to o emu e se go-voriti u svakom od wih. Pored toga, u zbivawa pojedinih poglavqa upu-uje nas i odgovarajui moto ispred svakog od wih. Peki je citate bi-rao veoma paqivo i oni su pripremni tekst, tekst koji se intertek-stulno vezuje s onim o emu se govori.

Tako je za moto dela oznaenog sa stadijum trei akuta" uzet u-

veni odlomak iz ekspirovog Magbeta u kome se govori o sutiniivota. Rei kojima se ivot uporeuje s priom ludaka, koju ludakpria, puna buke i besa" (Told by an idiot, full of sound and fury), iskori-stio je i Vilijem Fokner za naslov svog romana Buka i bes.

Moto estog odeqka romana jesu dve kratke reenice iz Heathrowdnevnika" Danijela Leverkina, koje glase: Besni smo mi. Oni su samobolesni" Dakle Peki je iskoristio mali deo teksta koji ujedno, kaoDnevnik, ulazi u celinu romana. Pisac se ovde poigrava s citatnou,kao postupkom kome esto pribegava, jer je navedeni deo Dnevnika ustvari autocitat. Neto slino Peki je uinio u romanu Atlantida,ali je tada moto ipak uzeo iz svog drugog dela (U tragawu za Atlanti-dom).

Leverkinov dnevnik je od ostalog dela teksta izdvojen na dva nai-na: formom pripovedawa i grafiki. Za razliku od veeg dela romanagde pripovedawe tee u treem, u Dnevniku, po prirodi stvari, pripo-veda se u prvom licu. A grafiki je Leverkinov" tekst izdvojen takoto je tampan kurzivom.

Ukquivawem dnevnika jednog lika u integralni tekst romana pi-sac je postigao efekat dokumentarnosti i uverqivosti pripovedawa. Ine samo to, tako je dobio retku privilegiju da posmatra dogaaje s dvaaspekta, tj. s dve suprotne take gledita: spoqne i unutrawe. Spoq-na taka gledita pripada, kao to je i uobiajeno, auktorijalnom pri-povedau, dok je unutrawa u ovom sluaju poverena jednom od likova. U

sluaju lika konaratora Danijela Leverkina Peki kao da je eleo do-slovno primeniti postupak Henrija Xemsa, koji je obino jednog odsvojih likova stavqao u privilegovan poloaj, u poloaj onoga kroz i-ju se svest prelamaju deavawa.

Pripovedawe u treem licu (Er-form), sa svevideim autorom uulozi sveznajueg pripovedaa, ovaj preteni deo romana smeta u auk-torijalni tip,36 dok Dnevnik, kao mawi deo, pripada pripovedakoj si-tuaciji u prvom licu (Ich-form). Dakle, nisu se samo ukrstile spoqa-wa i unutrawa taka gledita ve su se ukrstila i dva tipa pripo-vedakih situacija.

155

36

O tipologiji romana na osnovu pripovedakih situacija v. u Franc tancl, Ti-pine forme romana, Novi Sad 1987.


24/25

Autor romana Besnilo na najboqi mogui nain iskoristio je pri-vilegovani poloaj posmatrawa jednog istog dogaaja iz dva dijametral-no suprotna ugla. Danijel Leverkin kao lik u delu ima neposredan uvidu napredovawe besnila, dok je neimenovani pripoveda u treem licuzadrao izvesnu distancu od tih dogaaja, predstavqajui sebe kao pri-jateqa vlasnika Dnevnika.

Sam tekst Dnevnika tako je uverqivo napisan da se stie utisakkako se ne radi o fiktivnom ve o tekstu s dokumentaristikom poza-dinom. Preplitawem ovih dvaju razliitih planova pripovedawa tokomitavog romana autor je postigao uverqivost, koja inae redovno mawkaautentinim anrovskim ostvarewima u trivijalnoj literaturi na kojese, reklo bi se po podnaslovu, ugledao pisac Besnila.

S formalne strane, razliiti modusi pripovedawa jedna su od naj-znaajnijih osobina prvog romana antiutopijske trilogije.

Autorstvo teksta u Besnilu dodatno se mistifikuje jo ponekimkratkim komentarom pripovedaa, ali sve se jo dodatno komplikujekada Leverkin kao uesnik i svedok" besnila na Hitrou napie sle-dee: Naravno da u se meati u svoju priu o besnilu na Heathrowu,No, voleo bih da ne moram. Stvarnost, na alost, nikad nije literarnosavrena. Nikad preiena. Uvek u woj ima qake. Prirodno be-snilo, na primer, nema ba mnogo izgleda da pomori sve qude na aero-dromu."37

Ovakve intervencije u tekstu romana otkrivaju poneto i o skri-

venim zanatskim problemima spisateqskog posla.Na kraju osvrta na prvi roman antiutopijske trilogije pomenimo

jednu pomalo neobinu intertekstualnu vezu: Pekiev roman Besnilo za-vrava se citatom iz Kamijevog romana Stranac, onim pasusom kojimse okonava i Kamijevo delo. U Besnilu je ulogu doktora Rijea, koji uStrancu izrie upozorewe da se zlo nikad ne moe potpuno savladati,preuzeo Leverkinov prijateq", neimenovani pripoveda.

Neboja Lazi

THE NOVEL BESNILO: INITIATION INTO AN APOCALYPTIC

PRESENT TIME

S u m m a r y

The poetics of the novel Besnilo (Hydrophobia) is in many ways based on themythical heritage of our civilization, mostly on the antique and Christian ones. The no-vel decribes apocalyptic events presented thorough naturalistic sights of the hydropho-bia epidemy at the London Heathrow airport.

In relation to the novels 1999 and Atlantis, with which it makes an anti-utopiantrilogy, Besnilo contains the largest number of the framework" texts, whose influenceon the composition of the novel was pointed out by the Soviet semiotician Boris Us-pensky. In this work, there are even eight of these framework" texts.

156

37 Besnilo, 294.


25/25

A significant number of quotations from The Bible is built into the very fabric ofthe novel. It is well known that the Biblical texts are usually of eschatological characterand often present the eternal conflict between the principles of Good and Evil in an al-legorical way. The writer of Besnilo parodied the conflict from St. John's Revelationsince he chose the sewage to repeat the archetype struggle between Christ's and Anti-christ's followers.

Peki's attitude to myth and mythical thought is also interesting: the writer de-stroys myths and then uses the results of this destruction specific elements of the de-stroyed myth as literary material.

The novel Besnilo is significant, among other things, also on the plane of narrati-on. A narrative technique of doubling the external and internal viewpoint is skillfullyimplemented in it.

157

Documents

Borislav Pekic