Bosna je činjenica

Bosna je ĉinjenica

Bosanski pokret nacionalnog ponosa 0

Kratka zbirka tekstova i

spomena Bosne i

Bošnjaka kroz historiju u

djelima i rijeĉima domaćih

i stranih historiĉara,

vojskovoĊa, književnika i

drugih.

Bosna je ĉinjenica


Sadržaj : Književni i historijski tekstovi Povelja Kulina bana...................................................................................................2 Pjesma Zahvalnosti Kulinu banu..............................................................................3 Sarajevske priĉe.........................................................................................................4 Tako ti je mala moja...................................................................................................5 Mala velika moja.........................................................................................................8 Ja sam Bošnjak..........................................................................................................9 Bosna žubori ; Znaš Bošnjaĉe................................................................................10 Ostajte ovdje.............................................................................................................11 Zmaj od Bosne..........................................................................................................12 Pisma najposlidnja od slavne Bosne.....................................................................13 Martin Nedić..............................................................................................................15 Dragoljub...................................................................................................................16

Citati i spomeni

fra Antun Knežević...................................................................................................17

Safet Isović ; Muhamed Filipović ; Miroslav Krleža ; fra Ivan Franjo Jukić........18

Meša Selimović ; Evlija Ĉelebija ; Pero Tunguz ; Kinam ; fra Jako Baltić ; Stjepan Tomašević ; Ivan Martinĉić........................................................................19

Universal Geography ; Darko Tanasković ; Husein Kapetan Gradašĉević ; Matica Srpska...........................................................................................................20

Danica ; Zapis sa stećka ; Emir Spahić..................................................................21

Bosna je ĉinjenica


Književni i historijski tekstovi

Povelja Kulina bana

Na starobosanskom jeziku :

Ja, ban bosanski Kulin prisezaju Tebi, kneţe Krvašu i všim građam Dubrovčam, pravi prijatelj biti Vam, od sele i do vijeka, i prav goj drţati s vami i pravu vjeru do kole sam ţiv.

Vsi Dubrovčane kire hode po moemu vladaniju, trgujuće, gdje si kto hoće kretati, gdje si kto mine, pravov vjerov i pravim srcem drţati je, bez vsake zledi, razvje što mi kto da po svojov voljov poklon, i da im ne bude od mojih častnikov sile, i do kole u mene budu, dati im svijet i pomoć kakore i sebi, kolikore moţe, bez vsega zloga primisla. Tako mi Bog pomagaj i sije sveto evanđelje.

Na modernom bosanskom jeziku :

Ja, ban bosanski Kulin zaklinjem se tebi, kneţe Krvašu, i svima graĊanima Dubrovĉanima da ću biti iskreni prijatelj Vama od sada i dovijeka, i pravi mir drţati sa Vama i pravu vjernost dokle god sam ţiv.

Sve Dubrovĉane koji putuju po mojoj drţavi, trgujući, ma gdje ko hoće odsjesti ili gdje ko prolazi, pravom vjerom i pravim srcem drţat ću ih bez ikakve štete (po njih), sem ako mi neko po svojoj volji uĉini poklon; i da im ne bude od mojih ĉasnika nasilja; i dok god će biti kod mene, pruţit ću im savjet i pomoć kao što i samome sebi koliko god budem mogao, bez ikakve zle namjere. Tako mi Bog pomogao i ovo sveto evanĊelje.

Napisana 29. augusta 1189. godine i kao takva predstavlja najstariji pisani

dokument Bosne, a ujedno je i najstariji takav dokument na juţnoslavenskom

govornom području. Original se danas nalazi u Rusiji.

Bosna je ĉinjenica


Pjesma zahvalnosti Kulinu banu

Prije osam stotina ljeta,

kao na poĉetku svijeta,

osvanuo divan dan.

Poranio Kulin ban,

kao da je Sudnji dan.

"Dobro jutro Kulin bane!"

viĉe narod na sve strane.

"Dobro jutro! Dobar dan!"

odgovara Kulin ban,


Reci nama Kulin bane,

kakve Bosna ĉeka dane?

Zamisli se Kulin ban,

zamisli se Kulin ban,


"Kada doĊu teški dani –

nikom teţe biti neće,

a kad doĊu dani sreće –

nikom bolje biti neće",

reĉe mudri Kulin ban.

Od Kulina bana,

do današnjih dana.

Bosna je ĉinjenica


Sarajevske priĉe Abdulah Sidran

Padale su granate bombe su padale

jedna nam je u i sobu ušla a on mene zagrlio nije

rat je veliko zlo, koje hoda u kuće doĊe, u dušu uĊe

i kuću i dušu uzme a meni je trebalo

samo da me zagrli krila sam kad plaĉem krila sam kad mrzim krila sam od djece da mi treba ljubav

samo jednom da me zagrlio meni bi prošao rat prošao bi za me

uţas koji hoda, uzima zemlju uzima grad, otima kuću

rastura dušu tristo dana rata

a on me ni pogledao nije tristo dana i tristo noćiju rat nema duše ni oĉiju predugo smo zajedno

i znam da se ljubav troši kao novci, kao uspomene

ali su okolo padale granate i meni je trebalo

samo da me zagrli

Bosna je ĉinjenica


Tako ti je mala moja Abdulah Sidran

Bolje da je nema nego da je ima ovakve kakva danas jeste Naša Srebrenica ni mrtvo ni ţivo u njoj boraviti ne moţe Pod olovnim nebom od olova zrak niko još nikada nije nauĉio u pluća udisati Iz nje bjeţi sve što ima noga su kojima moţe i ima iĊe pobjeći Iz nje bjeţi sve i ono što niĊe nego pod zemlju crnu nema pobjeći Pravoslavci bjeţe pridošli i domaći Muslimani bjeţe domaći i pridošli I koji je bio ţiv nekako ostao otišao pa se vratio ni jedne zime sa ljetom nije sastavio niti jednu jesen sa proljećem nego je gledo da što prije opet iz Srebrenice ode Šta je bilo komšija nam katolika a njima je Srebrenica stotinama godina bila milo i prelijepo stono mjesto njihove dobre plemenite udruge

Otišli su odavno kano da su u svojoj mudrosti znali da će doći vrijeme u kom više neće biti dobre Srebrenice Govore nam deset nam godina govore kako je u Bosni prestao rat Uĉe nas i pisane nam upute o tome šalju kako je u našoj drţavi Bosni i Hercegovini prestao rat i kako više niko ne smije gledati u prošlost Zar oni uistinu vjeruju da smo ţivi mi koji ovdje stojimo i sa ovog mjesta govorimo tako Kako da stvarno jesmo ţivi zar misle da se zove zdravlje zar misle da se zove razum ono što je u nama preostalo od negdašnjeg našeg zdravlja i razuma? Zar ne vide, zar ne ĉuju zar ne znaju, da smo mi, šta nas je preostalo, mrtviji od svih naših mrtvih, i da ovdje danas, njihovim glasom, glasom naših mrtvih, iz njihovih grla, vrištimo, i njihovim vriskom - govorimo?

Bosna je ĉinjenica


Ne date nam da u prošlost gledamo! A mi u nju ne gledamo, nego ona u nas gleda!

Vi kaţete: U budućnost gledajte! A mi nju nikakvu i nigdje i nikako ne vidimo nit vidimo da ona ikakvijem okom u nas gleda a kamo li da nas vidi i o nama brine Mi imamo sadašnjost u koju se ljudskim okom pogledati ne moţe Mi isti od olova zrak u našoj Srebrenici koje više nema dišemo sa onima ĉije su oĉi ĉije su ruke, ĉije su duše u našoj krvi ogrezle i samo se oni mogu radovati vašoj komandi da u prošlost ne gledamo A šta mi to drugo osim nje imamo? U šta mi to drugo nego u nju imamo gledati? Zar moţete materi kazati da ne gleda sina? Zar sestri moţete komandu slati da ne gleda brata? Uzmite nam oĉi - al ne uĉite nas više, ne šaljite nam više takve savjete, upute i komande! Moţda i jeste, kako vi velite, prestao rat! ali je nama, u našoj Srebrenici,

rat prestao malĉice, dok se i same, preko dana, varakamo da je tako, i da jeste prestao! Ali su u nas, i ljeti i zimi i već je sedamnaest godina tako prekratki dani, a duge i preduge noći. Ĉim se sumrak prvi javne, mi svoje kapije gvoţĊem mandalimo, da ne doĊe i ne uĊe onaj što je onomad ušao i došao, pa nam sve naše, milo i drago – od ţivota rastavio! On nam, danas, mir u Srebrenici ĉuva! Kako da spava srebreniĉka majka? Ĉim sklopi oĉi, eto rata na vrata, eto one sekunde u kojoj je vidjela kako se, pod ĉetniĉkim noţem, rastavila, od vlastitog tijela, glava njenog sina! Samo joj se ponekad, od hiljadu, u nesanici, prouĉenih Jasina, smiluje Dragi Bog! A san kad joj na oĉi spusti, ona, u snu, sve sastavlja glavu sa tijelom nesahranjenog sina! Kako da ţivimo sadašnjost? Kako da u prošlost ne gledamo? Naša sestra jedna ima, meĊu nama ovdje nije, a jest ţiva!

Bosna je ĉinjenica


Grob je sebi napravila, od jednoga, ovdje, u Sarajevu, stana. Prozora ne otvara, kroz njih pogledati ne smije, a kamo li na ulicu izić! Ĉetvero je djece izgubila! Ako bi na ulici ikakvo momĉe il djevojĉe srela, pa joj koje od njih na koje od njenih zaliĉilo - srce bi joj prslo, u ĉetiri stotine komada! Je li to Mir? Da li tako prestaje Rat? Kad zašuti ţeljezno oruţje a do neba vrišti materino srce? Kad zlikovac promijeni košulju pa u njoj pod našim kućama i našim pendţerima u našoj Srebrenici ĉuva naš mir? Vama jeste vaša a nama nikako nije naša prošlost prošla! Nit će proći, niti moţe proći Dok olovno nebo od srebra Srebrenicu našu prekriva dok pod njenim od olova nebom olovni zrak i olovne od zraka zalogaje dišemo i gutamo s onima što jesu promijenili košulju al srce pod košuljom i u srcu mrţnju niti su mijenjali niti misle mijenjat.

Vama vaša jeste, nama nije naša prošlost prošla Nemojte nas vraćati nemojte nas vraćati u tu i takvu od olova Srebrenicu nego barem na tren jedan pogledajte gdje vam se u dušama po knjigama zagubilo zrno Istine i Pravde Ako u svom srcu barem jedno od Pravde i Istine zrno pronaĊete od dobra i srebra srebrenu i dobru ljepoticu Srebrenicu - Srebrenici vratite! Mrvu Pravde i zrno Istine pronaĊite! Srebrenicu - Srebrenici vratite! A mi ćemo se uz Boţiju pomoć što ţive što mrtve odmah u nju vratiti. Neka se uz Boţiju pomoć sastave i smire sve od svijeh vremena srebreniĉke duše i duše ove naše ţalosne i mrtve sa ţivim dušama svih naših mrtvih.

Bosna je ĉinjenica


Mala velika moja Izet Sarajlić

Veĉeras ćemo za njih voljeti Bilo ih je 28. Bilo ih je pet hiljada i 28. Bilo ih je više nego što je ikad u jednoj pjesmi bilo ljubavi. Sada bi bili oĉevi. Sada ih više nema. Mi, koji smo po peronima jednog vijeka odbolovali samoće svih svjetskih Robinzona, mi, koji smo nadţivjeli tenkove a nikog nismo ubili mala velika moja, veĉeras ćemo za njih voljeti. I ne pitaj jesu li se mogli vratiti. I ne pitaj je li se moglo natrag dok je posljednji put, crven kao komunizam, gorio horizont njihovih ţelja. Preko njihovih neljubljenih godina, izbodena i uspravna, prešla je budućnost ljubavi. Nije bilo tajni u polegnuloj travi. Nije bilo tajni o raskopĉanom prvom dugmetu Tamo gdje se svršava vrat Nije bilo tajni u klonuloj ruci s ispuštenim ljiljanom. Bile su noći, bile su ţice,

bilo je nebo koje se gleda posljednji put, bili su vozovi koji se vraćaju prazni i pusti, bili su vozovi i makovi, i s njima, s tuţnim makovima jednog vojniĉkog ljeta, s divnim smislom podraţavanja, takmiĉila se njihova krv. A na Kalemegdanima i Nevskim Prospektima, na Juţnim Bulevarima i kejovima rastanka, na Cvjetnim Trgovima i Mostovima Mirabo, divne i kad ne ljube, ĉekale su Ane, Zoje, Ţanet. Ĉekale su da se vrate vojnici. Ako se ne vrate, svoja bijela negrljena ramena daće djeĉacima. Nisu se vratili. Preko njihovih streljanih oĉiju prešli su tenkovi. Preko njihovih streljanih oĉiju. Preko njihovih nedopjevanih marseljeza. Preko njihovih izrešetanih iluzija. Sada bi bili oĉevi. Sada ih više nema. Na zbornom mjestu ljubavi ĉekaju kao grobovi. Mala velika moja, većeras ćemo za njih voljeti.

Bosna je ĉinjenica


Ja sam Bošnjak Musa Ćazim Ćatić

Ja sam Bošnjak – diĉan junak : Vjeran svetom domu svome, Vjeran slavi svojih djeda I narodu bosanskome! Njegov ponos na mom srcu Ko amanet sveti stoji; Ponos koji nigdje ne da, da se Bošnjak lava boji! Majka me je Bošnjakinja Zaklinjala svojim mlijekom, Za ĉast ove ĉasne grude, Da proljevam krvcu r`jekom; Da joj sluţim, ko što sluţi Rob svojega gospodara, Da je branim od dušmanskih Bojnih koplja i handţara! Na tvoj poziv, evo s`maĉem na mejdan ti stupam smjelo: U poganoj Tvojoj krvi, Da trijumfa veţem djelo. S`Tvojom krvi da sapirem Crnu ljagu s`roda svoga, Crnu ljagu - što j`rodio Izdajicu prokletoga!

Izdajicu uspomeni Svojih djela slave stare, što se drţn`o blatnom rukom, Da svetine njime tare! Al ` što rekoh o mejdanu?... Ne, nikada s`hrgjom takom: Bošnjak junak bojni mejdan D`jeli samo sa junakom! A Ti sakrij mrsko lice Ispred sv`jeta cijeloga: U podzemlje mraĉno bjeţi, Izdajico roda svoga! Jer nad tobom rodnog neba Zlatnog sunca plaĉu zrake, Plaĉe jasna mjeseĉina I treptanje zvijezde svake, Plaĉe svaki zemni atom, Na kog tvoja noga stane; Svaka travka tebi kliĉe: Izdajica, nak propadne! Sakrij lice izdajico, Nek ne pljuju ljudi na te, A znaj da izdajicu I pod zemljom klevete prate!

Bosna je ĉinjenica


Bosna žubori Musa Ćazim Ćatić

Bosna ţubori; nad pitomim krajem AnĊeo mira širi laka krila

I lahor pirka, ko da sitnom cvijeću Mistiĉne priĉe šapće veĉer mila.

Bosna ţubori i ko rujne usne

Cvijetne tiho obalice ljubi, Pa tamo negdje, poput moje misli, Kraj tvog se dvora u daljini gubi.

Bosna ţubori, a s barĉicom mojom

Nestašno sitni igraju se vali; Ah, ĉini mi se, moj anĊele, tako Da ljubav tvoja srcem mi se šali.

Znaš Bošnjaĉe Safvet-beg Bašagić

Znaš Bošnjaĉe,nije davno bilo Sveg' mi sv'jeta nema petnaest ljeta

Kad u našoj Bosni ponositoj i junaĉkoj zemlji Hercegovoj

Od Trebinja do Brodskijeh vrata Nije bilo Srba ni Hrvata

A danas se kroz svoje hire

Oba stranca ko u svome šire Oba su nas gosta saletila

Da nam otmu najsvetije blago Naše ime ponosno i drago

Bosna je ĉinjenica


Ostajte ovdje

Aleksa Šantić

Ostajte ovdje! Sunce tuĊeg neba, Neće vas grijat kô što ovo grije

Grki su tamo zalogaji hljeba Gdje svoga nema i gdje brata nije.

Od svoje majke ko će naći bolju?! A majka vaša zemlja vam je ova;

Bacite pogled po kršu i polju, Svuda su groblja vaših pradjedova.

Za ovu zemlju oni bjehu divi,

Uzori svijetli što je branit znaše, U ovoj zemlji ostanite i vi,

I za nju dajte vrelo krvi vaše.

Kô pusta grana, kad jesenja krila Trgnu joj lisje i pokose ledom,

Bez vas bi majka domovina bila; A majka plaĉe za svojijem ĉedom.

Ne dajte suzi da joj s oka leti,

Vrat'te se njojzi u naruĉju sveta; Ţivite zato da moţete mrijeti

Na njenom polju gdje vas slava sreta!

Ovdje vas svako poznaje i voli, A tamo niko poznati vas neće;

Bolji su svoji i krševi goli No cvijetna polja kud se tuĊin kreće.

Ovdje vam svako bratsku ruku steţe - U tuĊem svijetu za vas pelen cvjeta; Za ove krše sve vas, sve vas veţe:

Ime i jezik, bratstvo, i krv sveta,

Ostajte ovdje! Sunce tuĊeg neba Neće vas grijat kô što ovo grije

Grki su tamo zalogaji hljeba Gdje svoga nema i gdje brata nije.

Bosna je ĉinjenica


Zmaj od Bosne

U kuli kamenoj majka plakala

Svog sina najdraţeg kroz suze molila:

"Ĉuješ li, sine moj, car te poziva,

ţivot ti poklanja? Ĉuješ li, sine moj,

sine jedini, Bosnu zaboravi, al' ţiv mi ostani!“ K'o jecaj, k'o krik,

k'o kletva Te duše ponosne Zauv'jek ostaše r'jeĉi

Zmaja od Bosne: "Nikad neću, majko, bez Bosne ţivjeti, Bosnu ću sluţiti,

za Bosnu umr'jeti. Zaludu, majko,

blaga sultana, careva, Bosna je alem sjaj,

Bosna je jedina. Neću nikad k'o vazal

nikom sluţiti, Ja sam bosanski sin

i njen ću ostati!"

Bosna je ĉinjenica


Pisma najposlidnja od slavne Bosne

Andrija Kaĉić Miošić

Probudi se, Bosno, zemljo slavna,

kojano si zaspala odavna, ter mi kaţi bosanske junake,

na oruţju vitezove jake.

Neka mogu i njih zapjevati, ĉast i diku slavnoj Bosni dati!

Ali Bosna lipo odgovara, Milovana ter ţestoko kara:

“Jer si,

briţan starĉe, poludio, putujući pamet izgubio?

Kad si pjevâ pjesme od junakâ

najveće si pjevâ od Bošnjakâ.

Ko je bio Marko Kraljeviću, ko li vitez Miloš Kobiliću?

Ko bijaše Relja Bošnjanine, Omućević junak od starine?

Ko je bio Brankoviću Vuĉe,

ko l' starinom Kastriotić Jure, ko li junak Zrinoviću bane,

ko l' delija Kosarić Stjepane

nego mladi starinom Bošnjaci,

ol Bošnjaci oli Hercegovci, koji bihu bosanska gospoda od slavnoga mojega naroda?

Otklem biše Senjanin Ivane

i delija Makar kapetane, otklem li je Novak i Radivoji

delija Tomiću Mijate

već od Bosne i Hercegovine,

Kosarića stare banovine? I ostali uskoci junaci

svi su, starĉe, starinom Bošnjaci.

Ko bijaše Janko Mitroviću i Ilija serdar Smiljaniću,

ko li biše Surić don Stipane i kavalir Janković Stojane

već uskoci

starinom Bošnjaci, ol Bošnjaci oli Hercegovci, -

i ostali kotarski serdari, kapetani, alaj-barjaktari?

Otklem biše starina Nakića, Sinobada i mlada Radnića,

već od Bosne i Hercegovine! Viruj meni, starĉe, doistine.

Otkolem je Vuĉkoviću Zeĉe i kavalir Grĉić dom Ivane, otklem li su ostali serdari i na glasu cetinski glavari

neg od Bosne i Hercegovine,

vitezovi zvani od starine? Ko je bio Marko Sinovĉiću,

silni vitez Petre Kulišiću

neg Bošnjaci, starinom junaci,

Hercegovci ol mladi Ungarci?

Bosna je ĉinjenica


Otkolem je Deli-Markoviću, silni junak Rade Miletiću

neg uskoci mladi Hercegovci,

a starinom svi jesu Bošnjaci!

Ko bijaše Nikoliću Bajo, ko li vitez Ivanović Marko

nego mladi starinom Bošnjaci,

ol Bošnjaci oli Hercegovci!

Što li pjevaš Posavce junake,

to ti pjevaš starinom Bošnjake.

Otkuda su Domazetovići, ljute zmije kano Jankovići,

već starinom od Bosne knezovina oruţju

silni vitezovi,

kojino su svuda vojevali, još i turske glave odsicali od Kandije rata ţestokoga

pod barjakom cesara beĉkoga?

A kamo ti paše Atlagići

Atlagići i Kulinovići? Di su tebi Duratbegovići,

Duagići i Sokolovići?

Kamo tebi sile Bakotići, Kosarići i Filipovići?

Di su tebi Kopĉići junaci,

Ljubovići di su Hercegovci, Sulagići i Mesiovići, Lopuţići i Vazlinovići

i ostali poizbor junaci Hercegovci ol silni Bošnjaci,

Dalmaciju koji porobiše, na stotine glava odsicaše?

Kamo tebi Kuna Asan-aga,

koji mnogo odnese mejdana?

Di je junak Poprţenoviću,

na oruţju Marko Kraljeviću? Kamo li ti Babiću Asane,

di li ti je Lopuţić Ćemane? Kamo tebi Cukarinovići, Noţinović i Nadţakovići?

Di je tebi Firdusović beţe, Topalović di ti je viteţe?

Kamo li ti Zlojić Omer-aga, di li ti je Šarić dizdar-aga?

Di su sile Tataranovići, Duratović i Tabakovići,

koji svuda ĉete ĉetovaše, na stotine glava odsicaše?

Svi su ovo

starinom Bošnjaci, ol Bošnjaci oli Hercegovci,

kojino se tada isturĉiše, kada Bosnu Turci osvojiše, -

i ostali bez broja junaci,

vitezovi starinom Bošnjaci, koji vlaške odsicaše glave

veće neg je u Primorju trave.

I da si mi zdravo, Milovane! Boga moli, ostavi mejdane; sve je ništa, sve će u prah

poći, grihe plaĉi, valja k Bogu doći.

Bosna je ĉinjenica


Fra Martin Nedić

Sad se, tuţna Bosno, teb' okrećem, Tuge svoje prid oĉi ti mećem: Gdi su, Bosno, tvoji vitezovi, Vedri kralji, bani i knezovi? Kam gospoda i gospodiĉići, Gdi s' toliki priglasni plemići? Gdi gradovi, sivi sokolovi, Gdi l' varoši, bili labudovi? Uţivanja gdi su, gdi je dika Koj' imade prija ĉetir' vika? Kad će sreća, Bosno, teb' osvanit, Kad ćeš turski jaram s vrata jamit? Ĉudit ću se, ajme! i umrit ću ĉesto misleć tvoju ja nesriću... To da znadu i starci i dica Da pedeset i sto godinica Ungarija pod Turĉinom biše, Slavonija štogod malo više; Tad s pomoću svemogućeg Boga, A kripostju cara Leopolda Odatle se Turci istjeraše, Domoroci rado propivaše. To se isto s Dalmacijom zgodi, Ista sreća Horvatsku pogodi. Sve to biše u stara vrimena Od kojiju sad je uspomena. A sad evo našiju godina Po hotjenju Boga Gospodina, Nastojanju kralja i cesara I ostalih dobriju glavara

Kraljevine mnoge progledaše, Ispod jarma glavu podigoše: Grĉka zemlja sad zadobi kralja, Krasna Srbska steĉe gospodara; Al ti, Bosno, kako jednoĉ pade Pod Turĉina, tako i ostade! I zar ostat ćeš navik vika? Ej! Ţalosti moja privelika, Jao, meni vili tuţnoj, jao! Uvike će meni biti ţao. - Otkad tebe sinci izgubiše, A neĉisti Turci naseliše, Nije vidit u tebi junaka, Nijednoga snaţnog vilenjaka. Nije vidit u teb' dobrog mira, Otkad turska zapovida vira... Gdi su tvoje crkve uzorite, Gdi l' gospodske kuće plemenite? Nije vidit u tebi zvonika Od Mostara tija do Zvornika, Od Zvornika gori do Ţupanjca, Od Ţupanjca doli do Gradaĉca. Ne ĉuju se kucajući sati, Tko će dakle vrime uprav znati? Ne ĉuju se jasnovita zvona, Jer su davno potavnila ona; Nije vidit kriţa pokraj puta, Nije vidit kamenitog stupa I na njemu svetiju prilika, Što bi bilo pravovirnim dika...

Bosna je ĉinjenica


Gdi su bile negda mudre skule

Ond' se sada bile turske kule;

Malo dakle imaš uĉnih ljudi. Porad toga svatko tebe kudi. Nejma u teb' nauĉnih likara

I rad toga mnogo imaš kvara.

Jer kada se kojigod razboli, Brzo š njime smrt udari doli.- Ah! ah! gdi si ti, Kuline bane,

Gdi l' privedri herceţe Stipane, Svitle krune Tvrtko i Dabiša,

Vas spominjuć tuga mi je viša; Sjajni misec Krištiću Ostoja, Gorka mi je uspomena tvoja;

Ţarko sunce Jablanović Stipo, Vi bijaste narešenje lipo

Cile Bosne i Hercegovine, Plemenite vaše didovine;

Da bi od vas koji sad ustao, Porušenu Bosnu razgledao;

Znadem da bi odmah proplakao, Iz sveg grla podviknuo: jao!

Ta to li je Bosne slavne stanje, Tako li je u njoj pribivanje.

„Dragoljub“ , 1867

Ĉekaj malo, ĉekaj rode! Dok i tebi zgoda dojde.

Bit će i tvom robstvu svrha, Dok se turska sila skrha.

Više nikad Turska sila Biti neće ko što j bila

Bošnjak jednom ustat mora Tomu pako sad je hora!

Bosna je ĉinjenica


Citati i spomeni

fra Antun Knežević

„Neka naše komšije vrlo se ljute što se dičimo i ponosimo našim starim imenom, jezikom i običajima i što pod ţivu glavu nećemo da prigrlimo njihovo ime za oznaku narodnosti i jezika. Al' ovako, kako

stvari stoje, zapitaćemo naše prijatelje koji se bave perom i štampom : zašto se tako svađate za nas, kad dobro znadete da je

Bošnjak od starine privikao dičiti se jezikom i zvati se imenom svojim, da se vjerno drţi tradicije i uspomena svojih djedova.

Slavna historija naše mile domovine sjeća nas onih vremena kad se je naša domaća vlastela u svakoj prigodi jasno i otvoreno izrazila o

svojoj narodnosti, nazivajući se ponosnim i junačkim imenom Bošnjak. Gledamo na mnoge dokumente domaćih spasitelja iz

prošlih vijekova, u kojima se uvijek spominje naše pravo narodno ime Bošnjak, a to su oni razlozi zbog kojih se i mi, kao njihovi

zahvalni i vjerni potomci zovemo slavnim imenom Bošnjak. Od toga nećemo niti smijemo odstupiti, toga ćemo se imena drţati vjerno i

stalno. Mi se ponosimo time, da je upravo naš jezik, a iz naše otadţbine uzet za osnovu knjiţevnog jezika naših komšija Srba i

Hrvata. Glasoviti jezikoslovci Vuk Karadţić, Dančić, pa Ljudevit Gaj prenijeli su naš lijepi jezik u knjiţevnost obaju rečenih naroda, te ga prozvaše kako su oni hotjeli jedni srpskim, a drugim hrvatskim, a o nama nigdje ni spomena. Mi sigurno imamo prava dičiti se, što se

našim jezikom sluţe danas u knjiţevnosti naši prijatelji Jovo i Ivo, a to će nam bar svak priznati. Ali mi nikako ne razumijemo, zašto

naziv, što su ga oni našem jeziku po svojoj volji, a bez našeg pitanja dali, sada nama po što po to hoće da nametnu, pa nam čak brane, da mi u našoj vlastitoj kući svoj jezik označujemo imenom našeg

naroda. To je slično, kad bi našem djetetu neko drugi po svojoj volji ime nadio. Tako postupanje i taj zahtjev mi ne odobravamo i nijesmo

nikako kail. Ali čast i poštenje obodvojici naših prijatelja, Srbu i Hrvatu. Mi njihovu narodnost ne preziremo, mi na njiha krivim okom

ne gledamo, mi nikad nećemo zanijekati, da nijesmo od jugoslovenskog plemena, već baš hoćemo, da svakome jasno

dokaţemo, da smo mi Bošnjaci na prvom stepenu toga slavnoga roda. Ali uvijek ostajemo Bošnjaci kao što su nam bili i pradjedovi i ništa drugo. Dakle nek se dobro ogledaju po zemlji naša braća, koji toliko stoljeća u Bosni i Hercegovini stanuju i ţivu, a hoće da su Srbi

ili Hrvati.“

Bosna je ĉinjenica


fra Ivan Franjo Jukić

„Mi Bošnjaci njekad slavni narod sad jedva da smo ţivi, nas samo kao očenutu glavu stabla slavljanskoga gledaju priatelji i ţale nas. Vrime je da se probudimo od dugovične nemarnosti, dajte pehar te

cerpite iz studenca pomnje mudrost i nauk, fatajmo za knjige i časopise, vidimo šta su drugi uradili te i mi ista sredstva poprimimo,

da naš narod prosti iz tminah neznanstva na svitlost istine izvedemo“

Safet Isović

„Bosna je Bosna, ona se diţe iz pepela, vrlo brzo, zahvaljujući

njenom narodu koji je radan, koji je, kako prof. akademik Muhamed Filipović kaţe, naučio da stvara. I brzo stvara, brzo obnavlja, brzo

dolazi na staro. Bosnu je nemoguće poharati tako da bi ostala poharana i uništena, ona će se uvijek vratiti na svoj nivo pa i dati

više“

Muhamed Filipović

„Prije našeg prihvatanja islama mi smo bili Bošnjani. Osmanlije su nas nazivale Bošnjak, pa smo mi vremenom preuzeli taj naziv, što je isto što i Bošnjanin. Mi imamo naslijeđe i u staroj bosanskoj drţavi i

nosioci smo njene drţavnosti od najranijih vremena. Mi nismo mijenjali svoju domovinu, to je oduvijek bila Bosna, ali smo promijenili vjeru i naši su preci odabrali vjeru koja im je više

odgovarala“

Miroslav Krleža

„Neka oprosti gospođa Europa, ona nema spomenike kulture. Pleme Inka u Americi ima spomenike, Egipat ima prave spomenike kulture.

Neka oprosti gospođa Europa, samo Bosna ima spomenike. Stećke. Šta je stećak? Oličenje gorštaka Bosanca! Šta radi Bosanac na stećku? Stoji

uspravno! Digao glavu, digao ruku! Ali nigdje, nigdje, nikad, niko nije pronašao stećak na kome Bosanac kleči i moli. Na kom je prikazan kao

suţanj“

Bosna je ĉinjenica


Meša Selimović

„Nikad Bosna nije imala sreću da je moćni susjedi ostave na miru“

Evlija Ĉelebija

O Bošnjacima : „... kako im je jezik, tako su i oni čisti, dobri i razumljivi ljudi“

Kinam, 1150.

„Kad stiţe blizu Save odatle zaokrenu prema drugoj rijeci po imenu Drina koja izvire negdje odozgo i odvaja Bosnu od Srbije. Bosna nije

potčinjena arhiţupanu Srba nego narod u njoj ima poseban način ţivota i upravljanja.“

Pero Tunguz

VoĊa hercegovaĉkih ustanika imao je obiĉaj reći: „Razumi me čo'eče, bosanski ti govorim!“

Stjepan Tomašević

„Jere, ako Bošnjani budu vidjeli da u ovoj rati neće biti sami i da će im mnogi ini pomoći – hrabrije će u rat iti i vojevati, a tagdi i Turačka

vojska neće bez straha u moje vladanje naprasno ulisti.“

fra Jako Baltić

„Nas je Bošnjake Bog Slavljanim hotijo biti, ne Osmanlijam!“

Ivan Martinĉić

„Zahtijevati, da se n.p. Bugar, Bošnjak, Arbanas itd. naziva Turčinom zato što su im zemlje spojene sa carstvom turskim, već je zato nemoguće, što predjeli ti osobit imaju poloţaj zemljovidni; zato

Bugar tako kao i Bošnjak Tursku nikad neće zvati otadţbinom svojom.“

Bosna je ĉinjenica


Universal Geography, Conrad Malte-Burn, 1828.

„Muslimani Konstantinopolja vele za Bošnjake da su nevjernici; oni vode porijeklo od ratnika sjevernjačke rase“

Darko Tanasković

„...suština je u stavu da u staroj istorijskoj zemlji Bosni, starijoj i od Srbije i od Hrvatske, kao njeno autohtono stanovništvo, s

neprekinutim etničkim, kulturnim, psihičkim, pa i drţavotvornim kontinuitetom od ranog srednjeg vijeka do danas, ţive Bošnjaci i da

je to jedino njima odgovarajuće narodno i nacionalno ime.“

Husein Kapetan Gradašĉević Razgovor sa turskim beglerbegom

„Digao si se protiv carskog dvora Husein-kapetane!“

„Jesam beglerbeţe, jer ste zulum činili po Bosni!“

„A i fes ti smeta, šta imaš protiv fesa na glavi slavnog turskog vojnika, Huseine-kapetane?“

„Nemam ništa, ako je na njegovoj glavi, ali ako ga u Bosni na silu stavljate na našu bošnjačku, imam, beglerbeţe!“

„Šta bošnjačku, i u Bosni ! Nema više Bosne, a neće biti ni Bošnjaka, Huseine, gineš za drţavu koja nikad nije ni postajala, niti će!“

„Ima Bosne beglerbeţe i Bošnjaka u njoj, bili su prije Vas i ako Bog da, biće i poslije Vas!“

Matica Srpska, 1825.

„Bošnjaci ţive između Drine, Verbasa, Save, Dalmacije i Hema, cifrom 450 000; ispovijedaju ili islam, ili rimokatoličkim ili

pravoslavnim.“

Bosna je ĉinjenica


Danica, 1835.

„Bošnjaci ţive između Drine, Vrbasa, Save, Dalmacije i Hema, brojem 450 000 dijeleći se na islamski, to jest turski, i zatim na

rimski i grčki vjerozakon.“

Zapis sa stećka

„Svjedoci bez glasa vide i čuju, mislima svojim Gorcina dozivaju. Ustani ti

što ratnik si bio, što neprijatelju svom krv si lio. Ka vječnom ţivotu

koračaj kroz boj. Ka pobjedi povedi bosanski soj!“

Emir Spahić

„Ţao mi je... ţao mi je što nismo otišli na to ****** evropsko... ţao mi je

što nemamo auto-put, što imamo više od pola miliona nezaposlenih, što

nam na vrhu sjede šupljoglavci, raspiruju nacionalizam, godinama nas

levate. Ţao mi je što su mnogi od nas djetinjstvo proveli u podrumu. Ţao

mi je što nas ne poznaju, pa nas potcjenjuju. Ţao mi je, jer znam da bi

ulice svih gradova u Bosni i Hercegovini sinoć izgledale veličanstveno,

da je bilo drugačije. Ali mi je neizmjerno drago što nisam rođen ni u

Parizu, ni u Danskoj, ni u Portugalu, zemljama gdje imaju stadione, a

hladnu publiku, kojoj moraš uzdurisati premoćan razglas da bi ih

afirmisao da navijaju barem dvije minute. Drago mi je, jer u ovoj našoj

hladnoj, gladnoj i siromašnoj zemlji, kad te strefi nešto na sred ulice, još

uvijek ima onih koji će ti prići i pomoći, bez obzira na sve. Jer te komšija

zovne na pivu, iako je na birou pola godine, nema nikakva primanja i

udara glavom od zid razmišljajući od čega će uplatiti zaostalu ratu

kredita. Ovdje se ne ţivi samo da bi se umrlo, ovdje se i umire da bi se

ţivjelo. Ovo je Bosna!“

Documents

Bosna je činjenica