Božićni zvončić traži sreću

LICA: ZVONČIĆ, MAČKA, PAS, PJETLIĆ, SREĆA I DJEDA MRAZ 

Slika 

( dolazi zvončić, zvoni i pjeva…) 

ZVONČIĆ: CIN, CAN, CIN! CIN, CAN, CIN! JA SAM ZVONČIĆ, MALEN FIN! 

HEJ, NIKO ME NE SLUŠA! UZALUD ZVONIM! TEŠKA JE MOJA SUDBINA! TAKO SAM MALEN, SLABAŠAN I SAM. DA MI JE SAMO ZNATI KO LI ME JE JUTROS IZGUBIO? 

(uzdiše…)  (dolazi mačka…) 

MAČKA: MJAO! ZVONČIĆ: DOBRO JUTRO! KO SI TI? MAČKA: JA SAM MAČKA. ZVONČIĆ: A JA SAM ZVONČIĆ. DRAGO MI JE! ( upoznaju se, pruže ruke…) KAKO SI SAMO LIJEPA! MAČKA: DA, NAJLJEPŠA MAČKA U CIJELOJ ULICI! MJAO! ZVONČIĆ: A JESI LI ME, JUTROS, MOŽDA TI IZGUBILA? MAČKA: NISAM! ZVONČIĆ: A BI LI ME MOŽDA TI HTJELA UZETI, DA BUDEM TVOJE ZVONO? MAČKA: A ŠTA ĆU S TOBOM? ZVONČIĆ: STAVI ME NA REP! MAČKA: NI SLUČAJNO! KAKO BI S TOBOM NA REPU LOVILA MIŠEVE? MIŠEVI BI TE ČULI I POBJEGLI! ZVONČIĆ: ALI JA LIJEPO ZNAM ZVONITI! POSLUŠAJ! CIN, CAN, CIN! CIN, CAN, CIN! MAČKA: MA, PRESTANI! PRESTANI! OTPASĆE MI UŠI OD TE TVOJE ZVONJAVE! ZVONČIĆ: MACO, UZMI ME! MAČKA: ZNAŠ ŠTO? BRIŠI, MALI, DOK SE NA TEBE NISAM RAZLJUTILA! CRTA IZ MOG DVORIŠTA! ZVONČIĆ: (odlazi pokunjeno, mačka ode…) ŠMRK! NI ONA ME NEĆE! NEMA NIGDJE ZA ME SREĆE. IDEM DALJE! SAMO HRABRO, MALI ZVONČIĆU! TRAŽI DALJE SVOJU SREĆU! KO ZNA IZA KOG UGLA I NA ME SREĆA ČEKA? 

(dođe pas, laje, hoće pojesti zvončić…) 

PAS: VAU! VAU! 

ZVONČIĆ: JOJ! JOJ! JOJ! CIN, CAN, CIN! NEMOJ ME POJESTI! PAS: KO SI TI? ZVONČIĆ: JA SAM ZVONČIĆ! TRAŽIM SREĆU! PAS: A JA SAM PAS KOJI LAJE NA SAV GLAS! I UJEDA, KAD ZATREBA! ZVONČIĆ: A JESI LI ME, MOŽDA, JUTROS, TI IZGUBIO? PAS: NISAM! JA SAM OZBILJAN PAS KOJI NE GUBI STVARI! ZVONČIĆ: A BI LI ME TI MOGAO UZETI, DA BUDEM TVOJE ZVONO? PAS: A ŠTO ĆU S TOBOM? ZVONČIĆ: STAVI ME NA OGRLICU! PAS: NI SLUČAJNO! S TOBOM NA VRATU NE BI MOGAO GANJATI LOPOVE! LOPOVI BI TE ČULI I POBJEGLI! 

ZVONČIĆ: ALI JA LIJEPO ZNAM ZVONITI! CIN, CAN, CIN! CIN, CAN, CIN! 

PAS: PRESTANI! PRESTANI! OTPAŠĆE MI UŠI OD TE TVOJE ZVONJAVE! 

ZVONČIĆ: PSIĆU, UZMI ME! 

PAS: ZNAŠ ŠTA? BRIŠI, MALI! IDI NEGDJE DRUGDJE SREĆU TRAŽITI! CRTA IZ MOG DVORIŠTA! 

ZVONČIĆ: (pokunjeno ide, pas odlazi…) 

ŠMRK! NI ON ME NEĆE! NEMA NIGDJE ZA ME SREĆE! IDEM DALJE! SAMO HRABRO, MALI ZVONČIĆU! TRAŽI DALJE SVOJU SREĆU! KO ZNA IZA KOG UGLA I NA ME SREĆA ČEKA! 

4. Slika 

( dođe pjetlić, kukuriče…) 

PJETLIĆ: KUKU RIKU! ZVONČIĆ: DOBAR DAN! 

PJETLIĆ: JUTRO! JUTRO! KUKU RIKU! 

ZVONČIĆ: IZVINITE, DOBRO JUTRO VAM ŽELIM! A ŠTA TO RADITE? 

PJETLIĆ: KUKURIČEM! BUDIM LJUDE! JA SAM PJETLIĆ! (upoznaju se…) 

ZVONČIĆ: A JA ZVONČIĆ, TRAŽIM SREĆU! 

PJETLIĆ: I LUTAŠ OKOLO KAO SKITNICA, OD JEDNOG DO DRUGOG DVORIŠTA! 

ZVONČIĆ: JUTROS ME JE NEKO IZGUBIO. JESI LI TO BIO TI? 

PJETLIĆ: NISAM! 

ZVONČIĆ: A BI LI ME TI HTIO UZETI, DA BUDEM TVOJE ZVONO? 

PJETLIĆ: A ŠTA ĆU S TOBOM? 

ZVONČIĆ: STAVI ME NA REP! JA ĆU MJESTO TEBE ZVONITI I BUDITI LJUDE… DA NE MORAŠ KUKURIKATI! 

PJETLIĆ: NI SLUČAJNO! NE ZNAM NIŠTA DRUGO RADITI, OSIM KUKURIKATI! A KAD NE BI KUKURIKAO, ZAVRŠIO BI U LONCU! 

ZVONČIĆ: ALI JA LIJEPO ZNAM ZVONITI! CIN, CAN, CIN! CIN, CAN, CIN! 

PJETLIĆ: PRESTANI, PRESTANI! OTPAŠĆE MI UŠI OD TE TVOJE ZVONJAVE! 

ZVONČIĆ: PJETLIĆU, UZMI ME! 

PJETLIĆ: SLUŠAJ, MALI! ZVONJAVE JE DOSTA! PLAŠIŠ MOJE KOKE PA ĆE OD STRAHA PRESTATI JAJA NOSITI! DAKLE, IZ MOG DVORIŠTA – CRTA! 

ZVONČIĆ: (pokunjeno ode dalje, pjetlić odlazi…) 

ŠMRK! NI ON ME NEĆE! NEMA NIGDJE ZA ME SREĆE! OPET SAM SAM I NIKOGA NEMA! A VEĆ JE NOĆ I VEĆ MI SE DRIJEMA! SAMO ĆU MALO OČI SKLOPITI, 

A ONDA DALJE IDEM SREĆU TRAŽITI! SAMO MALO …OČI SKLOPITI… SAMO MALO….. 

( zvončić zaspi…) 

Slika 

(dođe Sreća, pjeva zvončiću koji spava…) 

SREĆA: KADA NEŠTO ŽARKO ŽELIŠ, MORAŠ IMATI STRPLJENJA! KAD ZA NEČIM JAKO ŽUDIŠ, TI SE TRUDIŠ, TI SE TRUDIŠ! 

ALI, NEMOJ U GRČU BITI! VJERUJ ČVRSTO TI U SREĆU! SREĆA ĆE NA KRAJU DOĆI! DOBAR DAN ĆE TEBI REĆI! 

HEJ, ZVONČIĆU! PROBUDI SE! 

ZVONČIĆ: KO JE? ŠTA JE? 

SREĆA: JA SAM SREĆA! SVUDA TE PO SVIJETU TRAŽIM! ZVONČIĆ: I JA, SREĆO, TRAŽIM TEBE! 

SREĆA: ONDA SMO SE, SREĆOM, NAŠLI! 

ZVONČIĆ: ZNAČI, TI SI ME JUTROS IZGUBILA? 

SREĆA: NISAM BAŠ JA, ALI ZNAM KO JE! 

ZVONČIĆ: KO JE ON? I KO SAM JA? 

SREĆA: TI SI ZVONČIĆ BOŽIĆNI SA SAONICA DJEDA MRAZA! ON TE JUTROS IZGUBIO DOK JE NEBOM LETIO! 

ZVONČIĆ: JUPI! ZNAO SAM JA DA SAM ROĐEN ZA VELIKE I VAŽNE STVARI U ŽIVOTU! (radosno, zatim sa sumnjom...) 

A JESI LI SIGURNA DA SAM TO BAŠ JA? 

SREĆA: DA ČUJEM KAKO ZVONIŠ? 

ZVONČIĆ: CIN, CAN, CIN! CIN, CAN, CIN! (pjeva…) SREĆA: ZVONČIĆI! ZVONČIĆI! 

(pjeva s njim…) ZVONČIĆ: PA DA! TO JE MOJA PJESMICA! SREĆO, SREĆICE! VODI ME DO DJEDICE! 

SREĆA: MORAMO POŽURITI! ZA VAS DVOJE PUNO POSLA IMA U BOŽIĆNOJ NOĆI! (zajedno odlaze…) 

Slika 

( dolazi Djed Mraz, nešto njuška i traži…) 

DJED: MALENI, GDJE SI? KAMO SI SE DJENUO? SVUDA TE PO SVIJETU TRAŽIM! BEZ TEBE, SANKE SU SE POKVARILE! NEMA SKLADA! DAJ, NE BUDI ZLOĆEST! JAVI SE SVOM DJEDU! 

ZVONČIĆ: CIN, CAN, CIN! CIN, CAN, CIN! (šaljivo, iz prikrajka, skriven…) 

DJED: ILI ČUJEM ILI MI SE SAMO ČINI? MA, SAMO MI SE ČINI… 

ZVONČIĆ: CIN, CAN, CIN! CIN, CAN, CIN! (i dalje skriveno…) DJED: MA, KO ME TO ZAFRKAVA! 

ZVONČIĆ: JA SAM, DJEDICE! 

DJED: A TU SI! SREĆA DA SI SE NA VRIJEME VRATIO! 

ZVONČIĆ: SREĆA ME TEBI I DOVELA! 

DJED: A KAMO JE SREĆA OTIŠLA? 

ZVONČIĆ: TRAŽITI SVOJU SREĆU! SREĆOM, JA SAM SVOJU PRONAŠAO! 

DJED: A JA SAM, SREĆOM, PRONAŠAO TEBE! A SAD, DOSTA BRBLJANJA! NEMAMO VREMENA! IDEMO! 

ZVONČIĆ: A KUDA? 

DJED: PO SVIJETU! DAROVE DIJELITI – DJECU VESELITI! 

ZVONČIĆ: JUPI! 

DJED: A JESI LI ZABORAVIO NAŠU PJESMU ZVONITI? 

ZVONČIĆ: JESAM! MALO, MALČICE! 

DJED: IDEMO! PUTEM ĆU TE NAUČITI… 

(odlaze zajedno, pjevaju…) 

DJED I ZVONČIĆ: ZVONČIĆI! ZVONČIĆI!...