1

• PORODIČNOPRAVNI ODNOSI SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI

• Tipovi savremenih porodica

• 9 tipova porodičnih zajednica (Siehr):– Tradicionalni brak lica različitog pola– “covenant marriage” ‘ sporazumni brak’ u nekim državama SAD (Luizijana)– Istopolni brakovi

– Registrovano partnerstvo istopolnih lica

– Registrovano partnerstvo lica različitog pola– Sporazumno partnerstvo istopolnih lica (Francuska - PACS)

– Sporazumno partnerstvo lica različitog pola (Francuska - PACS)

– Faktičko partnerstvo lica različitog pola– Faktičko partnerstvo lica istog pola

• Izvori normi o porodičnopravnim odnosima sa elementom inostranosti

• Bilateralne konvencije o uzajamnoj pravnoj pomoći, o uzajamnom pravnom saobraćaju ugrađanskim, porodičnim i krivičnim stvarima, posebno:

- Konvencija o nadležnosti i o zakonu koji se primenjuje u oblasti ličnog i porodičnog pravasa Francuskom iz 1972. godine,

- Sporazum između Norveške i Jugoslavije o recipročnom priznavanju diplomatsko-konzularne forme braka iz 1957.,

- Sporazum između Indije i Jugoslavije o recipročnom priznavanju diplomatsko-konzularneforme braka iz 1957.;

- Sporazum između SFRJ i Republike Austrije o uzajamnom priznavanju i izršenju odluka oizdržavanju iz 1961.;

- Sporazum između SFRJ i Kraljevine Belgije o priznavanju i izvršenju stranih sudskihodluka o izdržavanju iz 1973.g.;

• Izvori normi o porodičnopravnim odnosima sa elementom inostranosti

• Multilateralne konvencije:

2

- Njujorška konvencija o ostvarivanju alimentacionih zahteva u inostranstvu iz1956(ratifikacija 1960.);

- Haška konvencija o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece iz 1980 (ratif.1991);

- Evropska konvencija o priznanju i izvršenju odluka o staranju o deci i ponovnomuspostavljanju odnosa staranja iz 1980 (ratif. 2001)

- Haški protokol o merodavnom pravu za obaveze izdržavanja iz 2007 (ratif. 2013)

- Haška konvencija o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja iz 1993 (ratif.2013)

• Izvori normi o porodičnopravnim odnosima sa elementom inostranosti

• ZRSZ (kolizione norme, norme o međunarodnoj nadležnosti, norme o priznanju i izvršenjustranih sudskih odluka)

• Prava stranaca:

– Ustav Srbije (2006), posebno čl. 62 (pravo na zaključenje braka i ravnopravnostsupružnika), čl. 64 (prava deteta), čl. 65 (prava i dužnosti roditelja)

– Porodični zakon Srbije (2005) – pravo stranog državljanina da usvoji dete

• BRAK SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI

• Zaključenje braka sa elementom inostranosti

• Merodavno pravo za materijalne uslove zaključenja braka

• Komparativno zakonodavstvo:

- lex fori

- kumulativna primena lex personalis: lex domicilii, lex nationalis

- uloga lex fori, ustanova javnog poretka

- puna primena ustanove ranvoa

- merodavno vreme

3

• Kumulativna primena lex personalis

• Obična kumulacija

- i verenica i verenik moraju da ispune uslove predviđene u pravu sopstvenog državljanstva iu pravu državljanstva drugog budućeg bračnog partnera

- obična kumulacija otežava nastanak pravnog odnosa – načelo strožeg (jačeg) prava

• Distributivna kumulacija

- verenica mora da ispuni uslove propisane u pravu svog državljanstva, a verenik usloveprava sopstvenog državljanstva

- olakšava nastanak pravnog odnosa

- može da dovede do neprihvatljivih rezultata – matrimonia claudicans

• Distributivna kumulacija

• Jednostrane smetnje – nisu smetnja braku ako se nalaze na strani onog budućegbračnog partnera čiji zakon ih ne određuje kao prepreku: uzrast – pravo verenika:muškarac je bračno sposoban ako ima najmanje 18 g (ima 20), a žena najmanje 16(ima 17); pravo verenice: muškarac najmanje 21 (ima 20), a žena najmanje 15 (ima17)

2)Dvostrane smetnje – sprečavaju brak ako se nalaze makar samo na strani onog budućegbračnog partnera čiji zakon ih ne određuje kao prepreku: duševna bolest, bračnost: pravoverenika: muškarac može da ima najviše 4 žene (ima već jednu); pravo verenice:postojanje ranijeg braka je smetnja i za muškarca i za ženu – žena nije u braku

• Distributivna kumulacija3) Lažno dvostrane smetnje – jednostrane, ali se po svojoj prirodi nalaze na obe strane -- cene se

u relaciji između budućih bračnih partnera: srodstvo – brak strica i sinovice (III stepen),pravo verenika: isključen je II stepen; pravo verenice: isključen je IV stepen

• Distributivna kumulacija

• Koji su kriterijumi razlikovanja smetnji na jednostrane, dvostrane ili lažno dvostrane?- pronalaze se u duhu i cilju koji se propisivanjem takve smetnje želi postići: monogamni

brak, zabrana brakova između mlađih maloletnika, zaštita zdravlja populacije

• Koje pravo je merodavno za ocenu karaktera smetnji?

4

- drugostepena kvalifikacija: konkretno merodavno supstancijalno pravo određuje da li jesmetnja jednostrana ili dvostrana

• Primena dela lex fori

• lex personalis + lex fori

- zaštita domaćeg javnog poretka:- permisivni javni poredak (ako nema smetnji po lex fori)- prohibitivni javni poredak (ako postoji smetnja po lex fori)

• ZRSZ, čl. 32“U pogledu uslova za zaključenje braka, merodavno je, za svako lice, pravo države čiji je ono

državljanin u vreme stupanja u brak.I kad postoje uslovi za zaključenje braka po pravu države čiji je državljanin lice koje želi da

zaključi brak pred nadležnim organom SRJ, neće se dozvoliti zaključenje braka ako, upogledu tog lica, postoje po pravu SRJ smetnje koje se odnose na postojanje ranijegbraka, srodstvo i nesposobnost za rasuđivanje.”

• Porodični zakon SrbijeКрвно сродство, Члан 19.

• Брак не могу склопити крвни сродници у правој линији, а од сродника у побочнојлинији брак не могу склопити: рођени брат и сестра, брат и сестра по оцу или мајци,стриц и синовица, ујак и сестричина, тетка и братанац, тетка и сестрић, деца рођенебраће и сестара, те деца браће и сестара по оцу или мајци.

Адоптивно сродство, Члан 20.

• Сродство засновано усвојењем (адоптивно сродство) представља сметњу за склапањебрака на исти начин као и крвно сродство.

• Porodični zakon SrbijeТазбинско сродство, Члан 21.(1) Брак не могу склопити тазбински сродници у првом степену праве линије: свекар и

снаха, зет и ташта, очух и пасторка те маћеха и пасторак.(2) Суд може, из оправданих разлога, дозволити склапање брака између тазбинских

сродника из става 1. овог члана.Старатељство, Члан 22.

• Брак не могу склопити старатељ и штићеник.

• Porodični zakon Srbije

5

Малолетство, Члан 23.(1) Брак не може склопити лице које није навршило 18. годину живота.(2) Суд може, из оправданих разлога, дозволити склапање брака малолетном лицу које је

навршило 16. годину живота, а достигло је телесну и душевну зрелост потребну завршење права и дужности у браку.

Слобода воље, Члан 24.Брак не може склопити лице чија воља није слободна.

• Nacrt ZMPPНадлежност за склапање брака• Члан 67Орган Републике Србије надлежан је за склапање брака ако је један од будућих

супружника држављанин Републике Србије или ако будући супружници странциимају боравиште у Републици Србији у смислу прописа који уређује боравиштестранаца.

Меродавно право за склапање брака• Члан 69У погледу материјалних услова за склапање брака, меродавно је, за сваког будућег

супружника, право државе чији је држављанин у тренутку склапања брака.За форму брака, укључујући и могућност склапања брака преко пуномоћника, меродавно

је право државе склапања брака.За материјалну и формалну пуноважност пуномоћја из става 2 овог члана меродавно је

право државе склапања брака.

• Merodavno pravo za formu braka sa elementom inostranosti

• Domaći brakovi

- brakovi pred domaćim organima: inostrani element u subjektu – koje je merodavno pravoza formu?

- ekstrateritorijalni brakovi: konzularni brakovi, brakovi pred kapetanom broda, brakovi predovlašćenim licem pri vojnim jedinicama

• Inostrani brakovi

- brakovi pred inostranim organima: inostrani element u pravima i obavezama – koje jemerodavno pravo za priznanje brakova zaključenih u inostranstvu?

- priznanje ekstrateritorijalnih brakova

• Merodavno pravo za formu braka koji se zaključuje pred domaćim organima

6

• lex loci celebrationis kao imperativno pravilo:- formu opredeljuje ovlašćeni organ pred kojim se brak zaključuje: građanski i verski brak- formalnosti (radnje) koje prethode zaključivanju braka i koje slede posle zaključenjabraka: sertifikat o bračnoj sposobnosti (certificat nulla ostae), na pr. Porodični zakon čl.292-304.

• alternativno rešenje: lex nationalis za brakove koje zaključuju stranci na domaćoj teritoriji

• ZRSZ, čl. 33“Za formu braka merodavno je pravo mesta gde se brak zaključuje.”

- brakovi koji se zaključuju pred domaćim organom u Srbiji: građanska forma, bez obzira nadržavljanstvo subjekata

- ne postoji alternativno pravilo koje bi važilo za strane državljane

• Konzularni brakovi

• domaći brakovi

• ekstrateritorijalni brakovi

• Konzularni brakovi: domaći brakovi, eksteritorijalni brakovi

• Ovlašćenje za zaključivanje brakova

- ovlašćenje nadležnog domaćeg organa

- saglasnost države prijema: prećutna ili na osnovu međunarodnog ugovora

- Punovažnost brakova: Srbija i država u kojoj se nalazi predstavništvo

- Čl. 102 ZRSZ

• Državljanstvo verenika i verenice

- oboje državljani države (država imenovanja) čije je predstavništvo (čl. 102 ZRSZ)

- državljanin države imenovanja + državljanin neke druge države, osim države prijema – naosnovu međunarodnog ugovora (Srbija: Norveška, Indija, Šri Lanka)

- državljanin države imenovanja + državljanin države prijema - isključeno

7

• Konzularni brakovi, čl. 102 ZRSZ“Srpski državljani mogu u inostranstvu zaključiti brak pred ovlašćenim konzularnim

predstavništvom ili diplomatskim predstavništvom Srbije koje vrši konzularne poslove akose tome ne protivi država u kojoj se nalazi predstavništvo Srbije ili ako je to predviđenomeđunarodnim ugovorom.”

• Merodavno pravo za priznanje brakova koji su zaključeni u inostranstvu

• Merodavno pravo za formu braka koji se zaključuje u inostranstvu: lex loci celebrationis

• Punovažnost brakova koji su zaključeni u inostranstvu: a) u državi personalnog pravaverenika; b) u ostalim državama – merodavno pravo za priznanje inostranih brakova

• Merodavno pravo za priznanje brakova koji su zaključeni u inostranstvu

• “Brak punovažan u mestu zaključenja, punovažan je svuda.” (maksima)

• Merodavno pravo: pravo koje je bilo merodavno za zaključenje braka u inostranstvu – lexloci celebrationis

• Alternativna pravila (iz razloga favor matrimonii i favor validatis): lex nationalis, lexdomicilii

• Merodavno pravo za priznanje brakova koji su zaključeni u inostranstvu, ZRSZ, čl. 33.• Lex loci celebrationis za priznanje brakova koji su zaključeni u inostranstvu

• Zabrana fraus legis (OZB: brak jugoslovenskih državljana sa domicilom u Jugoslaviji, azaključen u inostranstvu u formi koja je odgovarala lex loci celebrationis nije mogao dabude priznat)

• Priznanje brakova koji su zaključeni u inostranstvu: registracija u domaćim matičnimknjigama – izvod iz strane matične knjige venčanih: priznanje dokazne snage strane javneisprave (oborive pretpostavke o: 1. autentičnosti, 2. istinitosti sadržaja, i 3. osnovanostistava o sadržaju strane isprave)

• Ustanova javnog poretka: ako bi konkretna forma bila suprotna domaćem javnom poretku• Bilateralna konvencija sa Poljskom: državljani jedne strane ugovornice koji imaju i

prebivalište na teritoriji dotične strane ugovornice – lex nationalis u pogledu formeNACRT ZMPP - Признање бракова склопљених у иностранствуЧлан 71

8

• Брак који је пуноважно склопљен у иностранству признаје се у Републици Србијиако није у очигледној супротности са јавним поретком Републике Србије.

• Priznanje brakova u SrbijiPriznanje jugoslovenskog organa

• Prema pravilima međunarodnog prava, brak zaključen u inostranstvu prednadležnim inostranim organom između jugoslovenskih državljana ili između jednogjugoslovenskog državljana i jednog stranca, sve do njegovog priznanja od stranenadležnog jugoslovenskog organa predstavlja samo faktički, a ne i pravni odnos, padomaći sud ne može odlučivati o poništenju ili razvodu tog braka.

• (Vrhovni sud Srbije, Gž. 29/82)

• Dokazna snaga stranih javnih isprava - ZPP3. ИсправеЧлан 238.Исправа коју је у прописаном облику издао надлежни државни и други орган у границама

својих овлашћења, као и исправа коју је у таквом облику издала, у вршењу јавниховлашћења, друга организација или лице (јавна исправа), доказује истинитост оногашто се у њој потврђује или одређује.

Доказну снагу из става 1. овог члана има и друга исправа која је посебним прописима упогледу доказне снаге изједначена са јавним исправама.

Дозвољено је да се доказује да су у јавној исправи неистинито утврђене чињенице илида је исправа неправилно састављена.

Ако суд посумња у аутентичност исправе, може да затражи да се о томе изјасни орган којитакву исправу издаје.

Члан 239.Ако међународним уговором није другачије предвиђено, страна јавна исправа која је

прописно оверена има, под условом узајамности, исту доказну снагу као идомаћа јавна исправа.

• ZAKONO MATIČNIM KNJIGAMA("Sl. glasnik SRS", br. 20/2009

• VII UPIS U MATIČNE KNJIGE NA OSNOVU ISPRAVA INOSTRANIH ORGANA• Član 76• Ako činjenice rođenja, zaključenja braka i smrti državljana Republike Srbije nastale van

njene teritorije nisu upisane u matične knjige koje se vode u diplomatsko-konzularnimpredstavništvima, upisuju se u matične knjige koje se vode po ovom zakonu.

9

• Prijava za upis činjenice iz stava 1. ovog člana podnosi se preko diplomatsko-konzularnogpredstavništva na čijem području je ta činjenica nastala ili neposredno nadležnom organu izčlana 6. st. 2. i 4. ovog zakona.

• Upis činjenice iz stava 1. ovog člana vrši se na osnovu izvoda iz matične knjige inostranogorgana, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.

• Ako se ne može pribaviti izvod iz matične knjige inostranog organa, upis činjenica iz stava1. ovog člana vrši se na osnovu odluke nadležnog suda.

• Merodavno pravo za nevažnost braka

• Ocena punovažnosti pravnih odnosa: na osnovu propisa i uslova koji su odredili njihovnastanak

• Brak sa elementom inostranosti: punovažnost treba ceniti po pravu/pravima koja su bilamerodavna za zaključenje braka- materijalni uslovi punovažnosti: lex causae, i to:

- lex fori u vreme zaključenja braka, ili- lex personalis u vreme zaključenja braka:

- svaki uslov po pravu prema kojem je cenjen prilikom zaključenjabraka (distributivna kumulacija, obična kumulacija,deo lex fori)- forma: lex loci celebrationis- dejstva nevažećih brakova: lex causae (pravo koje je merodavno za uzroke nevažnosti)

• Merodavno pravo za nevažnost braka - ZRSZ, čl. 34“Za nevažnost braka (nepostojanje i ništavost) merodavno je bilo koje pravo po kome je brak

zaključen u smislu člana 32 ovog zakona.”Tumačenje norme:

• Sud Srbije ceni svaki uzrok nevažnosti po pravu koje je bilo merodavno za zaključenjebraka, tj.: - lex nationalis verenice- lex nationalis verenika- lex fori u pogledu bračnosti, srodstva i nesposobnosti za rasuđivanje;

• Merodavno pravo za nevažnost braka - ZRSZ, čl. 342) formalna punovažnost braka: ZRSZ ne određuje merodavno pravo, ali ceni se po lex loci

celebrationis3) čl. 34 određuje merodavno pravo za nevažnost braka koji je “zaključen (po pravu

merodavnom) u smislu člana 32 ovog zakona” – to su brakovi koji su zaključeni preddomaćim organom – organom Srbije

10

4) Koje je pravo merodavno za nevažnost braka koji nije zaključen po pravu merodavnom usmislu čl. 32? Argumentum a contrario: merodavno je pravo koje je bilo merodavno zazaključenje dotičnog braka

• NACRT ZMPP: Меродавно право за ништавост бракаЧлан 89

• За формалне и материјалне узроке ништавости брака меродавно је право које јепримењено приликом његовог склапања.

• Merodavno pravo za nevažnost braka - ZRSZ, čl. 345) vremenski sukob zakona:

a) nevažnost se ceni po zakonu koji je bio merodavan u vreme zaključenja braka – nemamobilnog sukoba zakona;b) promena normi merodavnog prava od momenta zaključenja braka do momenta ocenepunovažnosti: (i) iz prirode punovažnosti/nevažnosti sledi da važi ranija norma, (ii) akokasnije norme uklanjaju razlog nevažnosti – u interesu favor matrimonii bi se mogloodstupiti, (iii) važi lex causae (tranzitorne odredbe nove norme)

• Merodavno pravo za razvod braka

• Obim primene merodavnog prava (lex causae):- da li brak može da prestane razvodom- koji su uzroci razvoda braka

• Komparativno pravo:1) lex fori (fraus legis, priznanje inostranih razvoda)2) lex personalis – u formi lex domicilii ili lex nationalis

• Merodavno pravo za razvod braka

• Lex nationalis kao rešenje:

• dobro rešenje ako bračni partneri imaju zajedničko državljanstvo

• ako nemaju zajedničko državljanstvo: supsidijarna rešenja- obična kumulacija prava državljanstava svakog bračnog partnera – otežava razvod,- poslednje zajedničko državljanstvo,- lex nationalis muža,- lex nationalis tužioca,- lex nationalis onog bračnog partnera koji je povoljniji za razvod,- lex fori, ako je jedan od njih državljanin- zajednički domicil ili uobičajeno boravište- pravo države sa kojom su bračni partneri u najbližoj vezi

• ZRSZ, čl. 35

11

Stav 1: “Za razvod braka merodavno je pravo države čiji su državljani oba bračna druga uvreme podnošenja tužbe.”

Stav 2: “Ako su bračni drugovi državljani različitih država u vreme podnošenja tužbe, za razvodbraka merodavna su kumulativno prava obe države čiji su oni državljani.”

- obična kumulacija koja onemogućuje ili otežava razvod

• ZRSZ, čl. 35 – olakšavanje razvoda sa stranim elementomStav 3: “Ako se brak ne bi mogao razvesti po pravu određenom u stavu 2 ovog člana, za razvod

braka merodavno je pravo SRJ, ako je jedan od bračnih drugova imao u vreme podnošenjatužbe prebivalište u SRJ.”

Stav 4: “Ako je jedan od bračnih drugova državljanin SRJ koji nema prebivalište u SRJ, a brakse ne bi mogao razvesti po pravu određenom u stavu 2 ovog člana, za razvod brakamerodavno je pravo SRJ.”

• Tumačenje st. 3 i 4 člana 35

• primenjuje se u slučaju kada bračni partneri nemaju zajedničko državljanstvo, te sukumulativno merodavna prava obe države čiji su državljani

• Šta znači “ako se brak ne bi mogao razvesti”?a) uže tumačenje: slučajevi u kojima se brak ne bi mogao razvesti zbog principanerazrešivosti braka razvodomb) šire tumačenje: slučajevi u kojima se brak ne bi mogao razvesti u konkretnimokolnostima zbog obične kumulacije

3) čl. 63: “U sporovima za razvod braka nadležnost suda SRJ postoji i ako je tužilacjugoslovenski državljanin, a pravo države čiji bi sud bio nadležan ne predviđaustanovu razvoda braka.”

• Međunarodna nadležnost u bračnim sporovima – čl. 61-63

• Član 61Nadležnost suda SRJ postoji u sporovima radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja braka,

poništaja braka ili razvoda braka (bračni sporovi) i kad tuženi nema prebivalište u SRJ:

• Ako su oba bračna druga jugoslovenski državljani, bez obzira na to gde imajuprebivalište (domaći državljani koji žive u inotranstvu, ili jedan od njih živi uinostranstvu)

• Ako je tužilac jugoslovenski državljanin i ima prebivalište u SRJ (mešoviti brak)

• Ako su bračni drugovi imali svoje poslednje prebivalište u SRJ, a tužilac u vremepodnošenja tužbe ima prebivalište ili boravište u SRJ (jedan bračni partner državljaninSrbije, drugi strani državljanin –mešoviti brak)

Ako je tuženi bračni drug jugoslovenski državljanin i ima prebivalište u SRJ, nadležnost sudaSRJ je isključiva.

12

• Međunarodna nadležnost u bračnim sporovima, čl. 61-63

• Član 62 – nadležnost u bračnim sporovima stranih državljana:

• Poslednje zajedničko prebivalište u Srbiji, ili

• Prebivalište tužioca u Srbiji

• Ako su ispunjena dva kumulativno postavljena uslova:

• Pristanak tuženog da sudi sud u Srbiji• Dopuštena nadležnost suda u Srbiji po propisima čiji su državljani bračni partneri

“Nadležnost suda SRJ u sporovima iz člana 61 ovog zakona postoji i kad su bračni drugovistrani državljani koji su imali poslednje zajedničko prebivalište u SRJ, ili kad tužilacima prebivalište u SRJ, ali samo ako u tim slučajevima tuženi pristaje da sudi sud SRJ iako je po propisima države čiji su državljani bračni drugovi dopuštena ta nadležnost.”

• Međunarodna nadležnost u bračnim sporovima, čl. 61-63

• Član 63U sporovima za razvod braka nadležnost suda SRJ postoji i ako je tužilac jugoslovenski

državljanin, a pravo države čiji bi sud bio nadležan ne predviđa ustanovu razvoda braka.

• Priznanje inostranih razvoda

• Razvod kao odluka koja se tiče ličnog stanja (statusa) fizičkih lica

• Posebna pravila koja se odnose na priznanje statusnih odluka:

– Status državljanina Srbije, čl. 93 ZRSZ

– Status državljanina države čija je odluka u pitanju, čl. 94 ZRSZ

– Status stranaca koji nisu državljani države koja je donela odluku, čl. 95 ZRSZ

• Koje su statusne odluke?

• Pravna i poslovna sposobnost

• Specijalne sposobnosti

• Ime (lično ime)

• Brak – razvod i poništaj, postojanje/nepostojanje braka, lična dejstva braka

• Poreklo deteta (bračno/vanbračno)

13

• Očinstvo/materinstvo

• Povera deteta na čuvanje i vaspitanje (roditeljsko pravo, pravo na staranje))

• Usvojenje

• Starateljstvo

• Jedan primerVIŠI SUD U SUBOTICIPosl. Br. R. 108/83, Subotica, 29. 03.1983.Viši sud u Subotici po sudiji dr Vaš Adamu u pravnoj stvari moliteljice Fatime LINKE 4520

Melle 5 Spmembrink 16, Morkndort SR Nemačka, radi priznavanja inostrane presude orazvodu braka doneo je sledeće:

R E Š E N J EPriznaje se presuda Opštinskog suda Osnabrück, posl. Br. 12 F 27/78 od 13. 07. 1978. godine

kojom je razveden brak predlagača Joachim Linke, Wiaehengebirgs-str. 69 4520 Melle 5 iprotiv predlagačice Fatima Linke razvedena Apro rođena Tostić (nepoznatog boravišta)sklopljen dana 2.07. 1973. godine prd matičarem Melle, zaveden pod brojem 10/1973.

O b r a z l o ž e n j eMoliteljica je podnela molbu u kojoj je navela da je njen brak sa Joachimom Linke razveden i

presuda je postala pravosnažna 5. 09. 1978. godine. Stoga je molila da ovaj sud priznaprsudu o razvodu braka, da obavesti o tome matični ured SO Senta gde je upisana umatičnu knjigu rođenih te da se obavesti o troškovima i načinu plaćanja troškova.

• Jedan primerUz molbu je priložila overeni prevod presude na srpskohrvatski jezik.Molba je osnovana.Uvidom u overeni prevod presude ovaj sud je ustanovio da je brak moliteljice bio razveden od

strane suda SR Nemačke, da je presuda postala pravosnažna 5.09. 1978. godine. To značida presuda udovoljava odredbi člana 87. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisimadrugih zemalja u određenim odnosima (Sl. List SFRJ 43/82) koji je stupio na snagu 1.jaunara 1983. godine.

Između SFR Jugoslavije i SR Nmačke nije zaključen ugovor o međusobnom pravnom saobraćajuodnosno postoji samo de facto uzajamnost. Prema čl. 92 st. 2 citiranog Zakonanepostojanje uzajamnosti nije smetnja za priznanje strane sudske odluke donesene ubračnom sporu .... ako priznanje ili izvršenje strane sudske odluke traži državljanin SFRJugoslavije.

Ovaj sud nije našao neke razloge iz čl. 89 do 91. citiranog zakona zbog kojih bi molbumoliteljice trebalo odbiti.

Na osnovu izloženog valjalo je odlučiti kao u izreci.Sudija,Dr V.A., s.r.

• Strane odluke koje se odnose na status državljana Srbije, čl. 93

14

“Ako je pri odlučivanju o ličnom stanju (statusu) jugoslovenskog državljanina trebalo po ovomzakonu primeniti pravo Savezne Republike Jugoslavije, strana sudska odluka priznaće se ikad je primenjeno strano pravo ako ta odluka bitno ne odstupa od prava Savezne RepublikeJugoslavije koje se primenjuje na takav odnos.”

• “Stroža” kontrola stranih odluka o statusu domaćih državljana

• Domašaj člana 93 – kada se sprovodi stroža kontrola?

• “Ako je pri odlučivanju o ličnom stanju (statusu) jugoslovenskog državljanina trebalo poovom zakonu primeniti pravo Savezne Republike Jugoslavije...”

• Princip ekvivalencije

• “strana sudska odluka priznaće se i kad je primenjeno strano pravo ako ta odluka bitno neodstupa od prava Savezne Republike Jugoslavije koje se primenjuje na takav odnos.”

• Stroža kontrola stranih odluka o statusu domaćih državljana – pretpostavke za priznanje

• Pretpostavke iz članova 87-91

• Uzajamnost, stav 2 člana 92: “Nepostojanje uzajamnosti nije smetnja za priznanje stranesudske odluke donesene u bračnom sporu i u sporu radi utvrđivanja i osporavanja očinstvaili materinstva, kao i ako priznanje ili izvršenje strane sudske odluke traži jugoslovenskidržavljanin.”

• Test ekvivalencije iz člana 93: ako je po odredbama ZRSZ trebalo primeniti pravo Srbije

• Da li je primenjeno strano pravo dovelo do odluke koja bitno ne odstupa od prava Srbijekoje bi se po odredbama ZRSZ primenilo na takav odnos

• Blaža kontrola – odluke koje se odnose na status državljanina države čiji je sud doneoodluku, čl. 94

• U postupku priznanja se ne ispituje:

• Nadležnost suda koji je doneo odluku, čl. 89

• Usklađenost sa javnim poretkom Srbije, čl. 91

• Postojanje uzajamnosti sa državom porekla odluke, čl. 92

• U postupku priznanja se ispituje:

15

• Pravnosnažnost

• Poštovanje prava odbrane

• Res iudicata i ranije pokrenuta parnica pred domaćim sudom

• Uobičajena kontrola – odluke koje se odnose na status državljanina države čiji je sud doneoodluku, stav 2 člana 94

• Stav 2 člana 94: “Ako nadležni organ Savezne Republike Jugoslavije smatra da se stranasudska odluka odnosi na lično stanje (status) jugoslovenskog državljanina, takva odluka,da bi bila priznata, podleže preispitivanju po odredbama čl. 87 do 92 ovog zakona.”

• Kontrola inostranih sudskih odluka koje se odnose na lično stanje stranaca koji nisudržavljani države koja je donela odluku, čl. 95

“Ako se strana sudska odluka odnosi na lično stanje (status) stranaca koji nisu državljani državekoja je donela tu odluku, odluka će se priznati samo ako ispunjava uslove za priznanje udržavi čiji su državljani odnosna lica.

• Kontrola inostranih sudskih odluka koje se odnose na lično stanje stranaca koji nisudržavljani države koja je donela odluku, čl. 95

• Kumulacija pretpostavki

• Pretpostavke iz ZRSZ

• Pretpostavke propisane u pravu državljanstva

• Samo po pretpostavkama propisanim u državi čiji je državljanin dotično lice

• Merodavno pravo za dejstva braka

• Lična dejstva braka

• Imovinska dejstva braka- zakonski imovinski režim- ugovorni imovinski režim

• Dejstva za vreme trajanja i po prestanku braka

• Mobilni sukob zakona

16

• Porodični zakonII. ДЕЈСТВА БРАКАЗаједница живота, поштовање и помагањеЧлан 25.Супружници су дужни да воде заједнички живот те да се узајамно поштују и помажу.Избор рада и занимањаЧлан 26.Супружници су независни у избору рада и занимања.

• Porodični zakonМесто становања и заједничко домаћинствоЧлан 27.Супружници споразумно одређују место становања и одлучују о вођењу заједничког

домаћинства.ИздржавањеЧлан 28.Супружници су дужни да се узајамно издржавају под условима одређеним овим законом.Имовински односиЧлан 29.(1) Имовина супружника може бити заједничка и посебна имовина.(2) Супружници могу, под условима одређеним овим законом, своје имовинске односе

уредити брачним уговором.

• Porodični zakonИМОВИНСКИ ОДНОСИI. ИМОВИНСКИ ОДНОСИ СУПРУЖНИКА1. Посебна имовинаСтицањеЧлан 168.(1) Имовина коју је супружник стекао пре склапања брака представља његову посебну

имовину.(2) Имовина коју је супружник стекао у току трајања брака деобом заједничке имовине

односно наслеђем, поклоном или другим правним послом којим се прибављајуискључивa права представља његову посебну имовину.

Управљање и располагањеЧлан 169.Сваки супружник самостално управља и располаже својом посебном имовином.

• Porodični zakonУвећање вредностиЧлан 170.(1) Ако је током трајања заједничког живота у браку дошло до незнатног увећања

вредности посебне имовине једног супружника, други супружник има право напотраживање у новцу сразмерно свом доприносу.

17

(2) Ако је током трајања заједничког живота у браку дошло до знатног увећања вредностипосебне имовине једног супружника, други супружник има право на удео у тојимовини сразмерно свом доприносу.

• Porodični zakon2. Заједничка имовинаПојам заједничке имовинеСтицањеЧлан 171.(1) Имовина коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку

представља њихову заједничку имовину.(2) Супружници могу брачним уговором другачије уредити своје имовинске односе.Игра на срећуЧлан 172.Имовина стечена игром на срећу у току трајања заједнице живота у браку представља

заједничку имовину, осим ако супружник који је остварио добитак не докаже да је уигру уложио посебну имовину.

Право интелектуалне својинеЧлан 173.Имовина стечена коришћењем права интелектуалне својине у току трајања заједнице

живота у браку представља заједничку имовину.

• Porodični zakonУправљање и располагањеЧлан 174.(1) Заједничком имовином супружници управљају и располажу заједнички и споразумно.(2) Сматра се да послове редовног управљања супружник увек предузима уз сагласност

другог супружника.(3) Супружник не може располагати својим уделом у заједничкој имовини нити га може

оптеретити правним послом међу живима.Увећање вредностиЧлан 175.Ако је после престанка заједничког живота у браку дошло до увећања вредности

заједничке имовине, сваки супружник има право на потраживање у новцу односноправо на удео у увећаној вредности сразмерно свом доприносу.

• Porodični zakon3. Уговори супружникаБрачни уговорЧлан 188.(1) Супружници односно будући супружници могу своје имовинске односе на постојећој

или будућој имовини уредити уговором (брачни уговор).(2) Брачни уговор мора бити закључен у писменом облику и мора бити оверен од стране

судије, који је дужан да пре овере супружницима прочита уговор и упозори их да сењиме искључује законски режим заједничке имовине.

18

(3) Брачни уговор који се односи на непокретности уписује се у јавни регистар права нанепокретностима.

Уговор о управљању и располагању заједничком имовиномЧлан 189.(1) Супружници могу закључити уговор на основу кога ће један од њих управљати и

располагати целокупном заједничком имовином или неким њеним деловима.(2) Уговор из става 1. овог члана може се односити: само на управљање или само на

располагање или само на поједине послове управљања и располагања.(3) Управљање обухвата и располагање у оквиру редовног пословања, осим ако није

другачије уговорено.(4) Уговор о управљању и располагању заједничком имовином који се односи на

непокретности уписује се у јавни регистар права на непокретностима.

• Porodični zakonУговор о поклонуЧлан 190.(1) Ако брак престане разводом или поништењем, уобичајени поклони које су

супружници учинили један другоме у току трајања заједничког живота у браку невраћају се.

(2) Враћају се поклони чија је вредност несразмерно велика у односу на вредностзаједничке имовине супружника, а које су супружници учинили један другом у токутрајања заједничког живота у браку.

(3) Право на повраћај поклона нема супружник ако би прихватање његовог захтева заповраћај поклона представљало очигледну неправду за другог супружника.

(4) Поклони се враћају према стању у коме су се налазили у тренутку престанказаједничког живота у браку.

• Porodični zakonИЗДРЖАВАЊЕI. ИЗДРЖАВАЊЕ СУПРУЖНИКАКо има право на издржавањеЧлан 151.(1) Супружник који нема довољно средстава за издржавање, а неспособан је за рад или је

незапослен, има право на издржавање од другог супружника сразмерно његовиммогућностима.

(2) Нема право на издржавање супружник који је у време склапања ништавог илирушљивог брака знао за узрок ништавости односно рушљивости.

(3) Нема право на издржавање супружник ако би прихватање његовог захтева заиздржавање представљало очигледну неправду за другог супружника.

• Porodični zakonII. ИЗДРЖАВАЊЕ ВАНБРАЧНОГ ПАРТНЕРАКо има право на издржавањеЧлан 152.

19

(1) Ванбрачни партнер који нема довољно средстава за издржавање, а неспособан је за радили је незапослен, има право на издржавање од другог ванбрачног партнерасразмерно његовим могућностима.

(2) На издржавање ванбрачног партнера сходно се примењују одредбе овог закона оиздржавању супружника.

• Koja su lična (opšta) dejstva braka?

• Negativna definicija: prava i dužnosti koja imaju svoj osnov u braku, a ne spadaju ubračno-imovinske odnose, u razvod, odnose roditelja i dece, u opšta pitanja statusa

• Lista sastavljena na osnovu uporedno-pravnih istraživanja: poslovna sposobnost žene,profesionalna aktivnost žene, izdržavanje, predujam troškova sudskih postupaka,isključenje međusobne odgovornosti za protivpravne radnje, zakonska hipoteka, zabranazaplene radi izvršenja, porodično ime, određivanje mesta stanovanja, pravo odvojenogživota, pravo uspostavljanja zajednice života, bračne dužnosti, bračna vernost, uzajamnapomoć i podrška, zaključivanje ugovora, pokloni

• problem i sukob kvalifikacije

• Koja su imovinska dejstva braka?

• Bračno-imovinski režim (zakonski – zajednica dobara, univerzalna zajednica dobara,zajednička tekovina, odložena zajednička tekovina i prirast imovine - i ugovorni)

• Pravo bračnih partnera u upravljanju imovinom (raspolaganje imovinom, odgovornost zadugove, razlučivanje imovine)

• Koliziono regulisanje dejstava braka

• Iste ili različite kolizione norme za lična i za imovinska dejstva braka

• Sukob kvalifikacije

• Kolizioni tretman za vreme trajanja braka i posle njegovog prestanka

• Mobilni sukob zakona: tačka vezivanja u vreme zaključenja braka ili u vreme podnošenjatužbe; lična dejstva – promenljiva t.v., ali činjenice ne deluju retroaktivno; zakonskaimovinska dejstva – promenljiva, nepromenljiva t.v., retroaktivno (ex tunc),neretroaktivno dejstvo (ex nunc)

• Kumulativna primena više merodavnih prava?

• Zajednička tačka vezivanja – supsidijarne tačke vezivanja

• Merodavno pravo za dejstva braka – ZRSZ, čl. 36 - 38

• Karakteristike:

20

• ista koliziona norma za lična i imovinska dejstva braka, za vreme trajanja braka i poprestanku braka

• ista koliziona norma za zakonska imovinska dejstva braka i za ugovorna imovinskadejstva, kao i za mogućnost izbora merodavnog prava za ugovorni imovinski režim

• ista koliziona norma bez obzira na vrstu imovine

• mobilni sukob zakona: tačka vezivanja u trenutku podnošenja tužbe, osim kodugovornog bračno-imovinskog režima

• zajedničke i supsidijarne tačke vezivanja

• ZRSZ, čl. 36“Za lične i zakonske imovinske odnose bračnih drugova merodavno je pravo države čiji su oni

državljani.Ako su bračni drugovi državljani različitih država, merodavno je pravo države u kojoj imaju

prebivalište.Ako bračni drugovi nemaji ni zajedničko državljanstvo ni prebivalište u istoj državi, merodavno

je pravo države u kojoj su imali poslednje zajedničko prebivalište.Ako se merodavno pravo ne može odrediti prema st. 1 do 3 ovog člana, merodavno je pravo

SRJ.”

• ZRSZ, čl. 37“Za ugovorne imovinske odnose bračnih drugova merodavno je pravo koje je u vreme

zaključenja ugovora bilo merodavno za lične i zakonske imovinske odnose.Ako pravo određeno u stavu 1 ovog člana predviđa da bračni drugovi mogu izabrati pravo koje

je merodavno za bračno-imovinski ugovor, merodavno je pravo koje su oni izabrali.”Karakteristike čl. 37: nema mobilnog sukoba zakona; izvedena autonomija volje – dopuštenost

izbora ceni se po pravu koje je merodavno za lične i zakonske imovinske odnose.

• Mobilni sukob zakona kod određivanja merodavnog prava za dejstva braka

• lična dejstva i zakonska imovinska dejstva: državljanstvo ili domicil u vreme kada seproblem postavlja – promenljivi statut, ali deluje samo za budućnost (ex nunc)

• sistem vagona za zakonske imovinske odnose

• Ugovorni bračno-imovinski režim: u vreme zaključenja bračno-imovinskog ugovora –nepromenljivi statut

• Međunarodna nadležnost za imovinska dejstva braka, čl. 59-60

• Član 59

21

U sporovima o imovinskim odnosima bračnih drugova u pogledu imovine u SRJ nadležnost sudaSRJ postoji i kad tuženi nema prebivalište u SRJ, a tužilac u vreme podnošenja tužbe imaprebivalište ili boravište u SRJ.

Ako se pretežni deo imovine nalazi u SRJ, a drugi deo u inostranstvu, sud SRJ može odlučivati oimovini koja se nalazi u inostranstvu samo u sporu u kome se odlučuje i o imovini u SRJ, ito samo ako tuženi pristaje da sudi sud SRJ.

• Međunarodna nadležnost za imovinska dejstva braka, čl. 59-60

• Član 60.Odredbama člana 59 ovog zakona ne dira se u odredbe o isključivoj nadležnosti sudova SRJ u

imovinskopravnim sporovima.Nadležnost suda SRJ u sporovima o imovinskim odnosima bračnih drugova po odredbama ovog

zakona postoji bez obzira na to da li brak traje ili je prestao, ili je utvrđeno da brak nepostoji.

• Merodavno pravo za imovinske odnose u vanbračnoj zajednici

• Koliziono regulisanje vanbračne zajednice života sa stranim elementom:- teorija analogije – isti principi kao i za brak: personalno pravo partnera- konstruktivna teorija – faktička situacija: pravo mesta zajednice života

• Član 39 ZRSZ“Za imovinske odnose lica koja žive u vanbračnoj zajednici merodavno je pravo države čiji su

oni državljani.Ako lica iz stava 1. ovog člana nemaju isto državljanstvo, merodavno je pravo države u kojoj

imaju zajedničko prebivalište.Za ugovorne imovinske odnose lica koja žive u vanbračnoj zajednici merodavno je pravo koje je

u vreme zaključenja ugovora bilo merodavno za njihove imovinske odnose.”

• Merodavno pravo za imovinske odnose u vanbračnoj zajednici – ZRSZ, čl. 39

• Imovinski odnosi u vanbračnoj zajednici

- zajednički lex nationalis

- zajedničko prebivalište

- koje rešenje za slučaj da se pitanje postavi posle prestanka zajednice?

• Ugovorni imovinski odnosi u vanbračnoj zajednici- pravo koje je u vreme zaključenja ugovora bilo merodavno za njihove imovinske odnose, tj.

Zajednički lex nationalis ili zajednički lex domicilii

22

• Merodavno pravo za poreklo deteta

• Bračno poreklo, pravna praznina

• Vanbračno poreklo, član 41

• Merodavno pravo za bračno poreklo

• Bračno dete – dete koje je rođeno za vreme trajanja braka njegovih roditelja ili uodređenom roku po prestanku braka (280-300 dana)

• Bračno poreklo kao lično dejstvo braka roditelja deteta- punovažan brak: koliziona norma za punovažnost braka (čl. 34 ZRSZ) – prethodnopitanje- nepunovažan brak: merodavno pravo za dejstva nepunovažnog braka – prethodno pitanje

• Koliziona norma za ustanovljenje bračnog porekla – pravna praznina u ZRSZ

• Koliziona norma za lična dejstva braka, čl. 36 ZRSZ

• Koliziona norma za odnose između roditelja i dece (posebno pitanje u odnosu na opštepitanje odnosa roditelja i dece), čl. 40 ZRSZ

• Koliziona norma za priznanje, utvrđivanje ili osporavanje očinstva ili materinstva(prezumpcija bračnosti i osporavanje očinstva ili materinstva), čl. 41 ZRSZ

• Bilateralna konvencija sa Francuskom (1972), čl. 10 – pravo merodavno za dejstvabraka

• Merodavno pravo za vanbračno poreklo

• “Opšta načela o nediskriminaciji lica koja su rođena izvan braka” – potkomisija Komisijeza ljudska prava UN, 1967: “sva lica će, po ustanovljenju porekla, imati isti pravni položajkao lica koja su rođena u braku”

• Vanbračno poreklo:- dete koje rodi žena koja nije u braku- dete u pogledu koga se ne može primeniti pretpostavka bračnosti- dete koje rodi udata žena, ali je očinstvo muža majke uspešno osporeno

• Merodavno pravo za vanbračno poreklo, čl. 41 ZRSZ“Za priznanje, utvrđivanje ili osporavanje očinstva, odnosno materinstva merodavno je pravo

države čiji je državljanin u vreme rođenja deteta bilo lice čije se očinstvo, odnosnomaterinstvo priznaje, utvrđuje ili osporava.”

23

• Međunarodna nadležnost u sporovima koji se odnose na poreklo deteta, čl. 64U sporovima za utvrđivanje ili osporavanje očinstva ili materinstva nadležnost suda Savezne

Republike Jugoslavije postoji i kad tuženi nema prebivalište u Saveznoj RepubliciJugoslaviji, i to:

1) ako su tužilac i tuženi jugoslovenski državljani, bez obzira na to gde imaju prebivalište, ili2) ako je tužilac jugoslovenski državljanin i ima prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji.Ako je tužba podnesena protiv deteta koje je jugoslovenski državljanin i ima prebivalište,

odnosno boravište u Saveznoj Republici Jugoslaviji, nadležnost suda Savezne RepublikeJugoslavije je isključiva.

• Međunarodna nadležnost u sporovima koji se odnose na poreklo deteta, čl. 65Nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije u sporovima iz člana 64. ovog zakona postoji i

kad su stranke strani državljani ako tužilac ili jedan od tužilaca ima prebivalište u SaveznojRepublici Jugoslaviji, ali samo ako tuženi pristaje da sudi sud Savezne RepublikeJugoslavije i ako je po propisima države čiji je on državljanin dopuštena tanadležnost.(slično kao u članu 62 za bračne sporove stranih državljana)

• Merodavno pravo za pozakonjenje

• Dejstvo naknadno zaključenog braka roditelja deteta: status bračnog deteta

• Odluka nadležnog organa: status bračnog deteta

• In favorem legitimatio

• Porodični zakon, 2005 nema odredbe o pozakonjenju

• Merodavno pravo za pozakonjenje, čl. 43 ZRSZ“Za pozakonjenje merodavno je pravo države čiji su državljani roditelji, a ako roditelji nisu

državljani iste države – pravo države onog roditelja, po kome je pozakonjenje punovažno.Ako po pravu određenom u stavu 1 ovog člana nema uslova za pozakonjenje, a roditelji i dete

imaju prebivalište u SRJ, merodavno je pravo SRJ.Za pristanak deteta, drugog lica ili državnog organa za pozakonjenje, merodavno je pravo države

čiji je državljanin dete.”

• Merodavno pravo za odnose roditelja i deteta

• Roditeljsko pravo: skup prava i dužnosti koje roditelji imaju prema ličnosti i imovini deteta- određivanje ličnog imena deteta- čuvanje i podizanje deteta (staranje o životu i zdravlju, omogućavanje fizičkog i

psihičkog razvoja, određivanje mesta u kome će dete živeti, vaspitanje i obrazovanje,

24

izdržavanje, zastupanje deteta; ovlašćenje roditelja da upravljaju imovinom deteta,korišćenje imovine deteta u određene svrhe, raspolaganje imovinom deteta)

• Roditeljsko pravo pripada i jednom i drugom roditelju

• Ostvarivanje (vršenje) roditeljskog prava: zajedničko i u najboljem interesu deteta

• Merodavno pravo za odnose roditelja i deteta

• Ostvarivanje roditeljskog prava:

• Povera deteta na čuvanje i vaspitanje – jednom roditelju

• Pravo na viđanje deteta

• Međunarodna otmica dece: Haška konvencija o građanskopravnim aspektima međunarodneotmice dece, 1980

• Merodavno pravo za odnose roditelja i deteta, član 40 ZRSZ“Za odnose između roditelja i dece merodavno je pravo države čiji su oni državljani.Ako su roditelji i deca državljani različitih država, merodavno je pravo države u kojoj svi oni

imaju prebivalište.Ako su roditelji i deca državljani različitih država, a nemaju prebivalište u istoj državi,

merodavno je pravo SRJ ako je dete ili koji od roditelja jugoslovenski državljanin.Za odnose između roditelja i dece koji nisu predviđeni u st. 1. do 3. ovog člana merodavno je

pravo države čiji je državljanin dete.”

• Međunarodna nadležnost u sporovima iz roditeljskog prava, čl. 66 ZRSZNadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije postoji u sporovima o čuvanju, podizanju i

vaspitanju dece koja su pod roditeljskim staranjem i kad tuženi nema prebivalište uSaveznoj Republici Jugoslaviji, ako su oba roditelja jugoslovenski državljani.

Ako su tuženi i dete jugoslovenski državljani i ako oboje imaju prebivalište u Saveznoj RepubliciJugoslaviji, nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije je isključiva.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana, kao i odredbe člana 46. ovog zakona, shodno se primenjuju i naodređivanje nadležnosti drugih organa Savezne Republike Jugoslavije kad odlučuju očuvanju, podizanju i vaspitanju dece pod roditeljskim staranjem.

• Zakonsko izdržavanje sa stranim elementom

• Proističe iz bračnog i porodičnog odnosa (braka, roditeljstva, srodstva)

• Postojanje osnova

25

• Obaveza izdržavanja (uslovi postojanja obaveze, krug lica obuhvaćenih obavezom,utvrđivanje obima izdržavanja, elementi za utvrđivanje potreba poverioca i mogućnostidužnika, prestanak obaveze, trajanje izdržavanja)

• Ostvarivanje obaveze

• Zakonsko izdržavanje sa stranim elementom

• Bračni partneri/vanbračni partneri

• Roditelji i deca

• Usvojilac i usvojenik

• Ostali srodnici (pobočni)

• Zakonsko izdržavanje sa stranim elementom, odredbe ZRSZ

• Bračni partneri (za vreme trajanja braka i posle prestanka braka): koliziona norma zadejstva braka, čl. 36 ZRSZ

• Vanbračni partneri, čl. 39

• Roditelji i deca, čl. 40.

• Ostali srodnici, čl. 42 – “Za obavezu izdržavanja između srodnika, osim roditelja i dece, iliza obavezu izdržavanja srodnika po tazbini merodavno je pravo države čiji je državljaninsrodnik od kog se zahteva izdržavanje.”

• Usvojilac i usvojenik, čl. 45 (dejstva usvojenja)

• Međunarodna nadležnost u stvarima zakonskog izdržavanjaČlan 67Nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije u sporovima o zakonskom izdržavanju dece

postoji i kad tuženi nema prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji:1) ako dete podnosi tužbu i ima prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji, ili2) ako su tužilac i tuženi jugoslovenski državljani, bez obzira na to gde imaju prebivalište, ili3) ako je tužilac maloletno dete i jugoslovenski je državljanin.Nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije u sporovima o zakonskom izdržavanju koji nisu

navedeni u stavu 1. ovog člana postoji i kad tuženi nema prebivalište u Saveznoj RepubliciJugoslaviji ako je tužilac jugoslovenski državljanin i ima prebivalište u Saveznoj RepubliciJugoslaviji.

26

Nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije u sporovima o zakonskom izdržavanju izmeđubračnih drugova i između bivših bračnih drugova postoji i ako su bračni drugovi imalisvoje poslednje zajedničko prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a tužilac u vremesuđenja i dalje ima prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

• Međunarodna nadležnost u stvarima zakonskog izdržavanjaČlan 68Nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije u sporovima o zakonskom izdržavanju postoji i

ako tuženi ima imovinu u Saveznoj Republici Jugoslaviji iz koje se može naplatitiizdržavanje.

• Merodavno pravo za usvojenje sa stranim elementom

• Pravna priroda usvojenja (ugovor ili akt državnog organa), forma usvojenja

• Uslovi na strani usvojioca i usvojenika (aktivna i pasivna adoptivna sposobnost), saglasnostbioloških roditelja, deteta ili drugih lica

• Prestanak usvojenja (mogućnost i uslovi poništaja i raskida)

• Dejstva usvojenja (potpuno/nepotpuno usvojenje, odnos usvojenika sa biološkomporodicom, odnos usvojenika sa usvojiocem i njegovom porodicom, uspostavljanje odnosaroditelj-dete, posledice usvojenja u naslednom i bračnom pravu)

• Pravo stranaca da budu usvojitelji ili usvojenici

• Pravo stranaca da budu usvojitelji – Porodični zakon

• Држављанство усвојитељаЧлан 103.(1) Страни држављанин може усвојити дете под условом:1. да се не могу наћи усвојитељи међу домаћим држављанима;2. да се министар надлежан за породичну заштиту сагласио са усвојењем.(2) Сматраће се да се усвојитељи не могу наћи међу домаћим држављанима ако је прошло

више од годину дана од дана уношења података о будућем усвојенику у Јединственилични регистар усвојења.

(3) Изузетно, министар надлежан за породичну заштиту може дозволити усвојење страномдржављанину и пре истека рока из става 2. овог члана ако је то у најбољем интересудетета.

• Merodavno pravo u pogledu zasnivanja i prestanka usvojenja, za formu usvojenja, čl. 44ZRSZ

“Za uslove zasnivanja usvojenja i prestanka usvojenja merodavno je pravo države čiji sudržavljani usvojilac i usvojenik.

Ako su usvojilac i usvojenik državljani različitih država, za uslove zasnivanja usvojenja iprestanka usvojenja merodavna su kumulativno prava obe države čiji su oni državljani.

27

Ako bračni drugovi zajednički usvajaju, pored prava države čiji je državljanin usvojenik,merodavna su za uslove zasnivanja usvojenja i prestanak usvojenja i prava država čiji sudržavljani i jedan i drugi bračni drug.

Za oblik usvojenja merodavno je pravo mesta gde se usvojenje zasniva.”

• Međunarodna nadležnost, čl. 74 ZRSZ“Organ SRJ je isključivo nadležan da odlučuje o usvojenju i prestanku usvojenja lica koje je

jugoslovenski državljanin i ima prebivalište u SRJ.Organ SRJ nadležan je da odlučuje o usvojenju i o prestanku usvojenja ako je lice koje usvaja

jugoslovenski državljanin i ima prebivalište u SRJ.Kad bračni drugovi zajednički usvajaju za nadležnost organa SRJ dovoljno je da je jedan od

bračnih drugova jugoslovenski državljanin i da ima prebivalište u SRJ.”

• Merodavno pravo u pogledu dejstava usvojenja, čl. 45 ZRSZ“Za dejstvo usvojenja merodavno je pravo države čiji su državljani usvojilac i usvojenik u

vreme zasnivanja usvojenja.Ako su usvojilac i usvojenik državljani različitih država, merodavno je pravo države u kojoj

imaju prebivalište.Ako su usvojilac i usvojenik državljani različitih država, a nemaju prebivalište u istoj državi,

merodavno je pravo SRJ ako je jedan od njih jugoslovenski državljanin.Ako u slučaju iz stava 3 ovog člana ni usvojilac ni usvojenik nisu jugoslovenski državljani,

merodavno je pravo države čiji je državljanin usvojenik.”

• Istopolne zajednice u međunarodnom privatnom pravu

• Slika sveta: istopolni bark

• Slika sveta – istopolni brak

• http://en.wikipedia.org/wiki/Template:World_laws_pertaining_to_homosexual_relationships_and_expression#mediaviewer/File:World_laws_pertaining_to_homosexual_relationships_and_expression.svg

• Evropa

• Tamnoplava – istopolni

• Plava – drugi tip partnerstva

28

• Svetlo plava – neregistrovana zajednica života

• Siva – nepriznat institut

• Crvena – ustavna ograničenja braka kao zajednice žene i muškarca

• Zakonodavstvo

• http://en.wikipedia.org/wiki/Recognition_of_same-sex_unions_in_Europe

• Istopolne zajednice - supstancijalno pravo

• 9 tipova porodičnih zajednica (Siehr):– Tradicionalni brak lica različitog pola– “covenant marriage” ‘ sporazumni brak’ u nekim državama SAD (Luizijana)– Istopolni brakovi (Holandija, Belgija, Kanada)

– Registrovano partnerstvo istopolnih lica (nordijske države, Nemačka)– Registrovano partnerstvo lica različitog pola (neke autonomne zajednice Španije)– Sporazumno partnerstvo istopolnih lica (Francuska- Pact Civile de Solidarite)

– Sporazumno partnerstvo lica različitog pola (Francuska- PACS)

– Faktičko partnerstvo lica različitog pola (Slovenija, Hrvatska, Južna Amerika– Faktičko partnerstvo lica istog pola (Francuska – konkubinat, SAD)

• Pravno regulisanje/zaštita

• brak– dejstva braka: Holandija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Island,Luksemburg, Norveška, Portugalija, Španija, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo(Evropa)

• Građanska unija/Registrovano partnerstvo (Andora, Austrija, Belgija, Hrvatska, Češka,Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Gibraltar, Grenland, Mađarska, Island,Irska, Lihtenstajn, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveška, Slovenija, Švedska,Švajcarska, Ujedinjeno Kraljevstvo) – priznaju se sva ili neka dejstva koja ima brak, uzrazlike u pogledu usvojenja uopšte ili usvojenja dece drugog partnera

29

• Priznanje dejstava istopolnih zajednica (faktičke zajednice, Pacs – pact civil desolidarite) slična ili neka dejstva braka (Hrvatska, Francuska, Portugal, Nemačka,Brazil, Kolumbija,Kostarika, Češka, Izrael, Novi Zeland)

• (Pravna) Dejstva istopolnih zajednica

• Porodično pravo: razlučivanje imovine po prestanku/razvodu, izdržavanje, poveravanjedece na staranje, pravo na viđanje, pravo na usvojenje, pravo na sklapanje predbračnihsporazuma, porodično ime, zaštita od porodičnog nasilja, odgovornost za dugove

• Poresko pravo: zajednička prijava prihoda, stope poreza, poreske olakšice, prenosimovine između partnera bez poreza

• Zaštita zdravlja: odlučivanje o medicinski potpomognutom začeću, pristup podacima ozdravlju, saglasnost za donaciju organa, autopsiju, zdravstveno osiguranje

• Nasleđivanje: zakonsko nasleđivanje, nužni deo

• (Pravna) Dejstva istopolnih zajednica5. Vanugovorna odgovornost: pravo na naknadu štete zbog smrti partnera6. Nepokretnosti: saglasnost kod raspolaganja7. Imigracija: zajednički zahtev, povoljniji tretman bračnih partnera i članova porodice8. Krivično pravo: imunitet kod svedočenja, primena propisa o porodičnom nasilju

• Posledice u međunarodnom privatnom pravu, primer: Holandija

• Holandija (2001): lica istog pola koja imaju državljanstvo Holandije ili imaju dozvoluboravka u Holandiji mogu zaključiti brak i usvojiti decu (i lica istog pola i lica različitogpola mogu umesto braka sklopiti registrovano partnerstvo)

• MPP: istopolni brak u Holandiji mogu zaključiti i lica čije personalno pravo ne dozvoljavatakve brakove, ukoliko jedan partner ima holandsko državljanstvo ili dozvolu boravka uHolandiji

• Posledice u međunarodnom privatnom pravu, primer: Belgija

• Belgija (2003): brak istopolnih lica od kojih najmanje jedno lice mora imati belgijskodržavljanstvo ili dozvolu boravka u Belgiji – shvatanje braka kao formalnog statusa izmeđudva lica čiji je cilj stvaranje trajne zajednice u kojoj će moći da ostvare osećanja kojaimaju jedno prema drugom i koja će im omogućiti da ta osećanja otvoreno pokažu ujavnosti

30

• MPP: punovažnost brakova sa stranim elementom zavisi od prava državljanstva bračnihpartnera -

• Posledice u međunarodnom privatnom pravu – priznanje istopolnih brakova zaključenih uinostranstvu

• Problem kvalifikacije – šta je brak: zajednica života muškarca i žene ili zajednica životadva lica

• Prigovor javnog poretka

• Priznanje dejstava istopolnih brakova

• Priznanje dejstava registrovanih partnerstava

• ZMPP Belgije, 2004

• Član 46U pogledu uslova punovažnosti braka merodavno je, uz poštovanje odredbe člana 47, za svakog

supružnika pravo njegovog državljanstva u vreme sklapanja braka.Odredba merodavnog prava iz stava1 kojom se zabranjuje brak između fizičkih lica istog pola,

neće se primeniti, ukoliko jedno od tih lica ima državljanstvo države čije pravo dopuštatakav brak, ili ako jedno od tih lica ima svoje redovno boravište na teritoriji takve države.

• Porodični zakon Srbije

• I. СКЛАПАЊЕ БРАКАРазличитост полова, изјава воље и надлежностЧлан 15.

• Брак склапају два лица различитог пола давањем изјава воље пред матичарем.Заједница животаЧлан 16.

• Брак се склапа ради остваривања заједнице живота супружника.