1

DONATO BRAMANTE (DONATO D΄ ANGELO LAZZARI /DA URBINO/- BRAMANTE)

1444.-1514. Potiče iz siromašne porodice, ali je naučio da čita, piše i računa još u mladosti. Učio je slikarstvo kod Pjetra dela Frančeske (upoznao se sa perspektivom i zakonitostima tela), a posredstvom slikarstva postaje saradnik graditelja Lučana Laurane na rekonstrukciji vojvodske palate u Urbinu. Prvi radovi su mu adaptacije postojećih građevina - osavremenjavanje pročelja ili enterijera. Nakon što su Francuzi razorili Milano prelazi u Rim u službu pape Aleksandra VI Bordžije. Ubrzo je smatran prvim arhitektom Rima zbog izuzetne sposobnosti da veoma brzo nađe rešenje i kompleksnim projektnim zadacima. Papa Julije II poverio mu je veoma značajne projekte: Njegovi najmonumentalniji projekti su: crkva svetog Petra, velelepna građevina u obliku grčkog krsta, nadogradnja Vatikanske palate i projekat velelepnog dvorišta Cortile San Damaso. Zanimljivo je da ni jedan njegov projekat nije izveden do kraja prema izvornoj ideji koju bi dao. Cortile del Belvedere je bio Bramanteovo najvažnije ostvarenje ne uzimajući u obzir papsku palatu. Izgradnja produžetka severnog dela zapoceta je 1505. god., kao i veza sa vilom Belvedere, pape Inoćentija VIII. Bramanteov plan je sačinjavalo izduženo, zatvoreno dvorište između palate i vile. Sasvim je moguće da je ova ideja uzeta od starih vila (kao sto je Domus Aurea) i od delova carskog Rima. U unutrašnjosti je dvorište bilo podeljeno na tri terase. Najniža među njima je služila kao hipodrom ili teatar na otvorenom; srednja je imala terasu za sedenje, nimfeum i stepenice; a najviša je bila uređena kao vrt sa parterima i drvećem. Svojim dužim stranama, terase su bile bočno povezane preko koridora galerijama. U Bramanteovom planu, ovo poslednje je bilo sačinjeno od položenog niza stubova (dorski, jonski i korintski) u najnižem dvoristu, i jednog jedinog reda u gornjem dvorištu. Posle 1505.god. izgradnja cortile je bila dodeljena drugim arhitektama medju kojima su bili Antonio da Sangallo i Baldassare Peruzzi. Pod Julijem III (1550-55), exedra u zadnjem zidu je bila podignuta za jedan sprat, kao i delovi istočne galerije. U isto vreme, krak stepeništa koji je konstruisao Bramante bio je zamenjen pravim stepenicama. Pod papom Pijem IV (1559-65), Pirro Ligorio je preobratio exedru u nišu koja je bila krunisana polukružnom lođom. Celokupna veličina originalnog Cortile del Belvedere bila je otprilike 100 x 300 m