Branislav Nusic - Gospodja Mini Stark A

8/14/2019 Branislav Nusic - Gospodja Mini Stark A

1/149

Branislav Nui

Gospoa ministarka

ala u etiri ina

Prvi put prikazano u beogradskom Narodnom pozoritu1923.

Predgovor

Ako ste kadgod pa ljivije posmatrali sve to biva oko vas,ako ste se pogdekad upustili i udubili u odnose koji

reguliu ivot jednoga drutva i pokrete koje izaziva tajregulatorvi ste morali zapaziti da se, kroz ivotsvakoga drutva, jasno bele i jedna jaka i ravna linija. Tuliniju ispisali su obziri, tradicije, malodunost, duhovnanemo i sve one druge negativne osobine ovekove podkojima se pojedinci gue, a drutvo nemono predajeumalosti.

Tu liniju socijalni matematiari nazivali bi mo danormalnom,a socijalni fiziari poetnim gradom toploteili hladnoe, jer ona odista lii onome stepenu natermometru iznad kojega, pri hlaenju, silazi.

Tom ravnom linijom kree se ivot skoro celokupnoganaega drutva. Iznad te linije penju se samo pojedinci,koji imaju duevne snage i hrabrosti da se uznesu iznad

obzira, iznad tradicija i iznad malodunosti. Iznad te linijepenju se samo pojedinci koji ne ekaju da ivu udrutvenome termometru zagreje spoljna temperatura, veto zagrevanje nalaze sami u sebi, u svojim duevnimmoima. I ispod te linije silaze samo oni pojedinci kojitakoe imaju duevne snage da pregaze obzire i tradicije iotresu se malodunosti. I ovi, koji u drutvu silaze ispodlinije normale, sve do dna drutvenog, nose sami u sebidispozicije hlaenja due i hlaenja oseaja sve do take


2/149

smrzavanja.

Da se neko digne ili spusti iznad ili ispod linije normale u

ivotu, da se neko uzvisi iznad gomile ili spusti ispod

gomile, treba da je podjednako hrabar. Hrabrost je bitiestiti, plemenit, uzvien, isto tako kao to je hrabrost bitipodao i nevaljao. Treba imati mnogo moralne snage u sebi

pa se uzneti iznad normalne linije, biti iznad ostalih, iznad

gomile; kao to treba vrlo mnogo duevne snage pa siiispod linije, biti ispod ostalih, ispod gomile: biti hulja,

provalnik, klevetnik, razbojnik i ubica. Podjednaka je

hrabrost uzneti se u zrak na nepouzdanoj Ikarovoj spravi,

koju je na vek usavrio, kao i spustiti se, u gnjurakomeoklopu, u mulje morskog dna.

Ti ljudi, koji se uznose iznad ili se sputaju ispod ravnelinije ivota, imaju i velikih zamaha, velikih pokreta due,velikih uzbuenja i velikih emocija. Dr avnik sastrepnjom stoji pred sudom istorije, jer je poveo dr avu inarod sudbonosnim putem; veliki finansijer sa

grozniavimuzbuenjem stoji pred berzom na kojoj e setoga asa triplirati ili propasti njegova milionita imovina;vojskovoi igra svaki damar od uzbuenja kad povedearmije u sudbonosnu borbu; pesnika uzbuuje inspiracija,umetnika as stvaranja, naunika ono nepoznato do egaotkriem treba doi. Sve su to velika uzbuenja, velikeemocije, veliki pokreti due.

A tih i takvih velikih uzbuenja, velikih emocija, velikihpokreta due ima i kod onih koji silaze ispod normalnelinije. Razbojnik pre ivljuje najveu meruuzbuenja kadzariva krvav no u grudi svoje rtve; provalnik dre istrepi pred sudijom; bludnica pati pod igom prezrenja, aodmetnik pod vealima pre ivljuje celu gradaciju od bolai gri e pa do samoodricanja i apatije.

U te oblasti, u oblasti velikih uzbuenja, velikih emocija,

velikih pokreta due pa bilo iznad ili ispod linijedramatiar rado zalazi, jer e tu uvek nai duboke izvore


3/149

iz kojih mo e zahvatiti bogat i obilan materijal! Otuda senajvei broj drama i kree u toj oblasti.

Mnogo je te e, meutim, tra iti i nai materijal u maloj

sredini, u onome drutvu, meu onim ljudima, kojinemaju ni snage ni hrabrosti da se odvoje od ravne linije

ivotne, pa bilo navie ili nani e; meu onim ljudima kojinemaju snage da budu dobri, ali ih tako isto nemaju ni

hrabrosti da budu meu onim ljudima koji su vezani isputani sitnim obzirima, koji robuju zastarelim tradicijama

i ije je sve bie sazdano iz malodunosti. ivot te sredinetee jednolino i odmereno, kao etalica na zidnome satu;

pokreti te sredine su mali, tihi, bez uzbuenja, bez velikihbrazda, bez jaih tragova, kao oni blagi talasii koji kru epo ustajaloj vodi kad na povrinu njenu padne tije perce.

U toj maloj sredini nema bura, nema nepogoda, nema

zemljotresa, ni po ara; ta sredina jeograena debelimzidom od oluja i vihora koji vitlaju kroz drutvo. Ona iviu svojim sobama, ulica je za nju strani svet, inostranstvo,

za nju su dogaaji koji uzbuuju kontinente samonovinarska lektira.

U tim malim sredinama, koje se ne odvajaju od one ravne

linije ivota, nema dogaaja, nema emocija, nemasenzacija, Danas je tetka-Savkin dan! eto, to je za tusredinu dogaaj i svi se u urbaju, svi se kreu, svi oblae,nabavljaju bukete, piu estitke, prave posete... dogaaj,itav dogaaj'! Milaika-Stevina napustila mu a! Ju, ju, ju, gruva se cela familija u grudita e svetkazati! I eto, to je emocija koja uzbuuje celu jednuporodicu, no toj uzbuenosti ne le i toliko razlog u tometo je Mila napustila mu a, koliko u onome ta e svetkazati. A znate li ta je senzacija u takvim malimsredinama? Snaja Zorka rodila blizance! I ta senzacijaide iz kue u kuu, samo se o njoj govori, raspravlja se,tumai, i ta tema ispunjava interes itave jedne porodice i

itave sredine.


4/149

Pera dobio klasu, oka se razboleo, Steva polo io ispite,Jova premeten, gospa Mica kupila novu spavau sobu,gospa Savka oiala ko su, gospa Julka pravi novu haljinuod krep-de-ina, prija-Maci izgoreo kuglov, a prija Anka

izljubila na frie-fire sto sedamdeset dinara. Eto, to susenzacije, to emocije, to dogaaji male -sredine.

I, eto, iz te i takve sredine ja sam uzeo za fuku jednu

dobru enu i dobru domaicu gospou ivku Popovii izneo je naglo, neoekivano i iznenadno, iznad njenenormalne linije ivota. Takav jedan poremeaj naterazijama ivota kadar je uiniti, kod ljudi iz male

sredine, da izgube ravnote u te da ne umeju da se dr e nanogama. I eto, u tome je sadr ina utome sva jednostavnost problema koji taj komad sadr i.

Nui

LICA

SIMA POPOVI IVKA, njegova ena DARA, ki RAKA, sini EDA UROEVI, zet Dr NINKOVI. sekretar Min. spoljnih poslova UJKA VASA TETKA SAVKA TETKA DACA JOVA POP-ARSIN TEA PANTA Rodbina gospa-ivkina: MILE, njegov sin SOJA,

rasputenica, TEA JAKOV, SAVA MII, G-a NATA STEFANOVI uiteljica engleskog

jezika,

policijski pisar, ANKA, slu avka, tamparski egrt RISTA TODOROVI,


5/149

ko arski trgovac PERA, KALENI PERA, pisar iz administrativnog

odeljenja

Prvi andar Drugi andar Prvi poslu itelj iz ministarstva Drugi poslu itelj iz ministarstva Devojica krojaica Prvi graanin Drugi graanin

doba veka.

Obina graanska soba.

Staro kanabe, dve fotelje i nekoliko prostih, trpezarijskih

stolica. Troja vrata: u dnu, desno i levo i jedan prozor

desno. U sredini sobe veliki, zastrt sto, po njemu prostrte

edne stare oeve pantalone, koje e gospa ivkaprekrojiti za sina.

I

SAVKA (sedi kraj stola): ta si se zamislila?

IVKA (stoj i iza stola, o vratu joj visi santimetar , a u rucivelike makaze. Naslonila makaze na usne i zamislila se

Gledam, zna, kako da izbegnem ovo mesto to seizlizalo.

SAVKA: Ne mo e ga izbei, nego podmetni pare.

IVKA: Gotovo, a i onako e mu trajati od petka do

subote.


6/149

SAVKA: A cepa, a? Pa zna kako je, neka je samo iv izdrav, pa neka cepa.

IVKA: Ju, nije da cepa, tetka, nego dere kao vuk

agnjeu ko u. I kupuj mu, i prekrajaj mu, i nikad nita nanjemu celo ni dvadeset i etiri sata.

SAVKA: Nestaan, mnogo nestaan!

IVKA (za vreme ove scene ona mer i i kroj i ): Ne mo eda se stigne, boga mi! Ne preliva nam se, zaboga, veedva vezujemo kraj s krajem.

SAVKA: A lepa plata.

IVKA: Pa i nije. Dok odbije porezu, plati kiriju, kupidrva, tek vidi ostanu ti iste ake. Teko je danas o plati iveti, ali ovaj moj ne ume. Ne gleda svoja posla i svojukuu, nego se zaneo za politiku.

SAVKA: Pa jest!

IVKA: Ono, i drugi se baku, i to ka u, lome sapolitikom, ali opet nekako, gledaju i sebe. Te komisije, te

procene, te sednice, pa se spomognu nekako. Ali ovaj moj

ne ume. Sve ovo ne ide, nakodie ugledu partije, ono neide, povikae opozicija. I sve tako. A devojku, eto, nismoplatili ve tri meseca, pa kiriju nismo platili za prolimesec, a gde su jo one sitne podu ice: te mleko, tebakalin i... ve zna!

SAVKA: Teko je, bome, danas...

IVKA: Ti jo ne dobi kafu? E to je bezobrazno, po triputa ovek da joj ka e. (odlazi zadnjim vratima) Jel'Anka, ta je s kafom?

ANKIN GLAS (spolja.): Evo!

IVKA: Eto, i to se zove mlae. Bar da je kao to treba


7/149

kad ga ovek plaa.

I I

ANKA Izvol'te!

IVKA: Moram triput da molim za jednu kafu.

ANKA (bezobrazno): Pa nisam sedela na kanabetu, imalasam posla. (odlazi.)

I I I

IVKA Eto, vidi li je! Doe mi,boga mi, da potegnem ovim makazama pa da joj razbijem

glavu. Ali ta u, moram da trpim. Du na sam joj trimeseca, pa moram da trpim.

SAVKA: Eh, takvo ti je danas mlae.

IVKA: Pa to sam te ba zvala, tetka-Savka, da te umolimda nam da jedno dvesta dinara na zajam.

SAVKA (trgne se): Ju, sinko, a otkud meni?

IVKA: Pa ono to ima na knji icu.

SAVKA: Eh, to... na to nemoj ni da rauna, gde bio ja todirala! Jedva sam skupila da mi se nae, ne daj, bo e!..

IVKA: Boe, tetka-Savka, ti pa kao da ti mi to neemovratiti. Platiemo ti poteno i interes, a za tri meseca imasvoje pare. Sluaj, ne bila ja ivka ako ga ne nateram dase uvue u kakvu komisiju. ta tu partija! oka kuma-Dragin nazida kuu sa partijom, a ovaj moj rasturi kuu.

SAVKA: Da l' si ba sigurna?


8/149

IVKA: ta?

SAVKA: Pa to, da e ui u komisiju?

IVKA: Ti sumnja da emo ti vratiti?

SAVKA: Nije to, nego zna, ne volim u taj novac dadiram pa, velim, ako ne ue u komisiju...

IVKA: Pa ne mora da bude ba komisija, mo e on idruke. Ako ne mo e nikako drukije, a ti da zna,uzajmiemo makar na drugo mesto, pa tebi vratiti. Tebitvoje ne gine.

SAVKA: Ako je samo za tri meseca...

IVKA:Ni jedan dan vie!..

IV

RAKA (gimnazista, ulazi bez knjiga i bez kape, sav

podrpan).

ANKA (ulazi za nji m i nosi knjige i kapu.)

IVKA: Iju, crni sinko, ti se opet tukao?

RAKA: Nisam!

ANKA: Jeste, jeste, tukao se!

IVKA (tetki): Pogledaj ga, tako ti boga, kakav je, kao dae s veala pao.

ANKA (ostavi knjige na sto): Eto je i ruku raskrvavio.

IVKA: Iju!..Nesrenie jedan, bitango! (Anki) Donesi vodu da seispere. (Anka odlazi)Jo ka e nije se tuko!


9/149

RAKA (uporno): Nisam!

IVKA: Nego ta si?

RAKA: Pravili smo demonstracije.

IVKA: Kakve demonstracije, bog s tobom?

RAKA: Protiv vlade.

SAVKA: A ta ti ima sa vladom, pobogu, sinko?

RAKA: Nemam nita, ali sam i ja viko: dole vlada!

IVKA: Eto ti, eto ti, pa ne crkni sad od muke! Ama, tasi ti imao da se mea u demonstracije?...

RAKA: Pa nije samo ja, ceo svet. Eno jo se tuku naTerazijama, a vlada je morala da da ostavku, jer je ubijen

edan radnik i trojica su ranjeni.

IVKA: Ju ju, ju! Eto kako e i glavu da izgubi jednoga

dana!

ANKA (dolazi s lavorom i bokalom): 'Ajde ovamo ukujnu da te umijem.

RAKA: ta e mi da se umijem?

IVKA: Vuci se tamo, operi tu ruku. Zar nevidi daizgleda kao interski egrt? (gur ne Raku te ovaj ode saAnkom)

V

IVKA (tetki): Eto, pa sad izii ti tu nakraj, kad ti svakidan doe ovako pocepan.

SAVKA: 'Ajde i ja da idem, za poslom sam. A vidim i


10/149

tebe ometam. (ustaje.)

IVKA: Pa kako si reila za ono?

SAVKA: Koje ono?

IVKA: Pa de, to se prisea, za zajam?

SAVKA: A, za to? Pa kako da ti ka em; volela bih da nediram u te pare, ali ako je nu da...

IVKA: Ju, ba ti hvala, slatka tetka, nikad ti to neuzaboraviti.

SAVKA: Je l' da donesem predvee?...

IVKA: Jest, molim te, jo danas! Pa doi.. tetka-Savka,nemoj da ne doe. Ja, boga mi, ne mogu; da mogu, dolabih ti. Nemoj ti na to da gleda, nego doi kad god mo e.I onako si sama, pa svrati koji put i da ruamo; svrati kaokod svoje kue.

SAVKA Ja u ono predvee. Zbogom.(odlazi)

IVKA Zbogom, tetka

VI

RAKA

vratima).

IVKA: Ehe, gde si nagao?

RAKA: Tamo!

IVKA: Ama, zar ti je malo bilo, okaenjae jedan? A

latinskidvojka, a nauka hrianska dvojka, amatematikadvojka! Ne gleda to, nego demonstracije,


11/149

a to e da ponavlja razred to nita.

RAKA: I otac je ponavljao etiri razreda, pa...

IVKA: Ama, ne gledaj ti na oca!

RAKA: Nije, nego u valjda na tebe da gledam.

IVKA: O, gospode bo e, i kad ga rodih takognesrenika! Vuci mi se ispred oiju!

RAKA

VII

EDA: -posete: Eto

savete. Te idi te kod ove mini star ke, pravite vizi tu, te idi tekod one ministarke, pravite vizitu.

a

kuma-


12/149

gospa-

ela otkako se udala, a ovamo zatvara

gospa-

videli smo je posle na fijakeru.

su napol ju i neke demonstracije, pa ko zna da ni su

mini star ke da se zbunjuju?

zbunil a se kao niko moj; te tr iput sol im jelo, te sipam

apu, i sve tako.

jednu ministarsku krizu.

levo u sobu)Majka, je li donosila najderka haljinu?

IVKA: Nije jo.

DARA: Poslala bih Raku da je opet zove. (ode)

VIII

EDA (pripaljuje cigaretu): Badava, ovako vie ne ide!

IVKA: Pa ne ide, ali, pravo da ti ka em, ne bi ti ni taedna klasa mnogo pomogla. Ne mo e jedna klasa da ti


13/149

isplati dugove.

EDA: ta vi meni jednako te dugove natiete na nos?Nisam ih napravio od besa, nego kad ovek uzme enu

bez miraza pa pone kuu kuiti...

IVKA: Nismo te mi terali da je uzme. Ti si uvekgovorio da je voli.

EDA: A vi ste govorili da ima 12000 dinara miraza.

IVKA: Pa ima.

EDA: Ama gde su? Voleo bih da vidim tih 12000dinara.

IVKA: Primie ih od osiguravajueg drutva.

EDA: Primiu, al' kad umrete i vi i otac..

IVKA: Pa mo e valjda dotle priekati.

EDA: Mogu dotle i umreti.

IVKA: Ne bi ba bila velika teta.

EDA: Pa ne bi za vas, mogli bi jo ai da nasledite i mojeosiguranje.

IX

PERA Izvinite,. ja sam dva

puta kucao.

IVKA: Molim. Izvolite!

PERA: Gospodin nije kod kue?

IVKA: Ne!


14/149

PERA: A nije ni u kancelariji.

EDA: Vi ste inovnik?

PERA: Da, pisar kod gospodina Popovia. Pa hteo sam daavim da je kabinet dao ostavku. Hteo sam, znate, ja prvida mu javim.

EDA:Je li to izvesno?

PERA: Izvesno! A bie da gospodin Popovi to ve iznaim nije doao u kancelariju.

IVKA: Ama, zar nikako nije dolazio?

PERA: Upravo, dolazio je od jutros, ali je nekako odmah

otiao, im je uo da je vlada dala ostavku.

EDA: Pa onda znai da on zna!

PERA: Zna izvesno! Ali, ipak, ja sam hteo prvi to da mu

avim. Al' mo da ne zna, a svi ka u da su nai pozvani dasastave novu vladu.

IVKA: Nai?

PERA: Da, nai, a ja bih hteo to da mu javim.

EDA: A vi u nae raunate... ?

PERA: Pa nai! ... Gospodin Stevanovi je ve otiao udvor.

IVKA: Stevanovi?

PERA: Ja sam ga svojim oima video.

IVKA: O, bo e moj, kako bi to bilo dobro! Vi ste linovideli Stevanovia kad je otio?

PERA: Video sam ga!


15/149

IVKA: Otiao je ba u dvor?

PERA: Da!

IVKA: Hvala vam, gospodine, velika vam hvala to stenas izvestili.

PERA: Ja sad idem na Terazije; etau tamo podkestenovima, pa ako jo to opazim, ja u vam javiti.Samo vas molim, kad doe gospodin Popovi, ka ite muda sam ja prvi doao i doneo vest da e nai obrazovatikabinet.

EDA: Rei emo!

PERA

Molim vas, gospoo, recite samo: Pera pisar izadministrativnog odeljenja.

IVKA: Hou, gospodine!

PERA Ako bi bilo to vrlo interesantno,vi ete dopustiti...

EDA:O, molim...

PERA: Vi ete mi dopustiti... (ode)

X

IVKA: Zete nisam te zagrlila od dana venanja. (grliga..)

EDA: Ali emu se vi to radujete?..

IVKA: Gle sad! Mesto i ti da se raduje, a ti jo pita.Rako! Rako!

EDA: emu da se radujem?...


16/149

IVKA: Nai! Jesi li uo ta ka e ovek: nai!

EDA: Ama koj' ovek?

IVKA: Pa ovaj...

EDA: Pera pisar iz administrativnog odeljenja. Za njegasu nai svi koji obrazuju kabinet. On to, izvesno.svakome javlja.

IVKA: Ali ka e ovek: Stevanovi otiao U dvor.

EDA: Pa?

IVKA: Pa to! Ti mo e da avanzuje, a mo e i on...

EDA: Ko?

IVKA: Kako ko? Sima!

EDA: Pa otac je ve naelnik ministarstva, ta mo evie?

IVKA: A Dr avni savet, a upravnik Monopola, apredsednik optine? Oho, moj brajko, samo kad se hoe,ima vazdan. (na vratima) Rako? Rako!

EDA: ta e vam?

IVKA: Da kupi novine. Crkoh od radoznalosti! Rako!Rako!

XI

MOMAK: Dobar dan, gospoo!

IVKA (pretrne): Iju! Dobar dan!

MOMAK: Molim lepo, poslao me je gospodin da mu date

njegov cilinder.


17/149

IVKA: Cilinder? ...

MOMAK: Jeste, cilinder.

IVKA Ama, cilinder?

MOMAK: Jeste!

IVKA: Ju, tako su mi se na jedanput oduzele noge! Je l'vam to gospodin kazao da mu odnesete cilinder?

MOMAK: Jeste, on.

EDA (i on se zainteresovao): A gde je gospodin?

IVKA: Odista. gde je on?

MOMAK: Eno ga u ministarstvu.

IVKA: A je li vam kazao ta e mu cilinder?

EDA: Eto ti sad! Otkud e momku rei ta e mu

cilinder?

IVKA:Oh, bo e, tako sam se zbunila. Pa gde je sad taDara? Rako! Rako!

EDA: (na levim vratima) Daro! Daro!...

XI I

RAKA (na srednji m vratima):ta me zove?

IVKA: Jesi li kupio novine? A jest, boga mi, nisam ti nidala. Ama, gde je ta Dara?

DARA (na levim vr atima): Bila sam u kujni.

IVKA: Cilinder, otac tra i cilinder!


18/149

DARA: Pa gde je?

IVKA: Poslednji put, kad je bio prijem o kraljevomdanu, metla sam ga tamo u sobi, na orman.

RAKA: A, nije, ja sam ga video u sali iza furune.

IVKA: Pa, zaboga, idite, naite ta! Ali brzo, odmah!

DARA i EDA (odl aze u sobu).

IVKA (momku): Aje li gospodin bio raspolo en kad jetra io cilinder:

MOMAK: Nije!

IVKA:A ljut?

MOMAK: Nije bio ni ljut!

DARA

EDA (za njom): Nigde ga nema!IVKA: Ama, kako da ga nema? (odjuri zadnjimvratima). Anka! Anka! (svima..)Ta tra ite ga, zaboga!

EDA: Ama. ta ste se zbunili?

IVKA: Pa tako je to, dabome, kad ovek jedanput ugodini nosi cilinder. I ko e sad da mu se seti gde je!

XIII

ANKA (dolazi): Izvol'te!

IVKA: Znate li vi, Anka, gde je cilinder gospodinov?

ANKA: Bio je na ormanu, ali ga je ovaj skinuo (pokazuje

na Raku) kad se igrao s njim.


19/149

IVKA: Bog te ubio, da te ne ubije, opet ti!

RAKA: Nije istina! Ja sam uzeo samo kutiju danapravim aeroplan, a cilinder sam ostavio.

IVKA: Pa gde si ga ostavio?

RAKA Ne znam!

IVKA: 'Ajde, tra ite ga, tra ite ga, zaboga, mora se nai!

XI V

EDA (momku, s kojim je ostao sam): A vi ste davno uministarstvu?

MOMAK: Vrlo davno, gospodine...

EDA: I vama je to sasvim obina stvar kad se menjaministarstvo. Promenili ste ih mnogo?

MOMAK: Mnogo! Kolikima sam i kolikima ja vesagledao lea ...

EDA: I vi, mora biti, imate dobar nos, :znate veunapred da omiriete situaciju?

MOMAK { laska mu to): Pa... razume se!... Znao sam jao pre tri dana da e ova pasti.

EDA: E?

MOMAK: Ama, znam ja to iako ne itam novine. imvidim da ministar svaki as zivka blagajnika, i im vidimmnogo zgu vanih hartija u korpi kraj ministrovog stola, jaodmah ka em u sebi: ovaj se sprema.

EDA: A ta kod vas znai kad vas polju za cilinder ?


20/149

MOMAK: Znai da je gospodin pozvan u Dvor i taj posaotreba brzo svriti, jer bivalo je da ja po kome donesemcilinder, a on ga pogleda ko krava mrtvo tele i veli:

Dockan, nosi ga natrag!

EDA (usplahiren): Dakle, bivalo je i to?! (odjurivrati ma i pr odera se na njima..)Ama, ta se vazdanmajete, dajte taj cilinder!

XV

IVKA (nosi cil inder i gladi ga rukavom od bluze).

DARA i RAKA (dolaze za njom).

IVKA: Kad ga, nesrenik, metnuo pod mipderluk inapunio ga orasima! Ko bi se setio da ga tra i podminerlukom?

EDA

gura ga): Idite, idite, u vaim je rukama sudbina ovezemlje. (izgura ga)urite, molim vas, urite!

XVI

IVKA Ti zna neto?

EDA: Ne znam, ali... dabome! Kriza... cilinder...

IVKA: I ti mo e jo da eka; to ne tri tamo?

EDA: Kuda?

IVKA: Na Terazije!

EDA: Pa tamo je ve gospodin Pera iz administrativnogodeljenja.

IVKA: Ama, kako mo e da izdr i i da eka da ti


21/149

drugi donosi novosti? Dajte mi eir, idem sama!...

EDA: Kuda?

IVKA: Na Terazije!

DARA: Bo e, mama, otkud to ide!

RAKA: I ja u! (dune na vrata)

EDA: Dobro, dobro, evo idem ja!

IVKA Ali nemoj da se zabije u kafanu. Proi

svuda, promuvaj se, pa kad uje to, a ti doi odmah.Zna kako smo mi ovde, kao na eravici.

EDA Ne brinite, javiu ve! (odlazi)

XVII

IVKA (seda umorna na kanabe): Oh, bo e, ne smem

isto ni da kaem: a zna li ti ta to znai kad se tra icilinder?

DARA: Ne znam!

IVKA: Zovu ga u Dvor.

DARA: Oca? A zato ga zovu?

IVKA: Zato? E jesi prava glupaa! O bo e, kako se tonijedno dete nije izmetlo na mene. Svi su glupi na oca!

(Imiti ra je.)3ato ga zovu? Pa ne zovu ga, valjda, da imnasauje kvoke; nego, ula si, pala vlada i sad ima novada se sastavi.

DARA: Pa da vi ne mislite... ?

IVKA: ta mislim? 'Ajd, ba da ujem, ta mislim ja?


22/149

DARA: Ne mislite valjda da otac bude ministar?

IVKA: Strah me je da mislim, a mislim. Pa eto, tra io jecilinder. Zar ne vidi da ja dr im oba palca stegnuta?

Stegla sam ih krvniki, bojim se iaie se, ali ako, tolikomogu za moga mu a da uinim.

DARA: Oh, bo e, kad bi se to desilo... mogao bi onda ieda...

IVKA: Taman, kao da je eda prva briga. Kamo sreeda si ti mene posluala...

DARA: ta da sam te posluala?

IVKA: Pa eto, to... ako bi se desilo da otac postaneministar, da nisi pola za toga, kako bi se lepo udala kaoministarska erka.

DARA (uv Bo e, majka, kakav je to razgovor!

IVKA: Pa ne, al' ka em.

DARA: Meni ni ovako nita ne fali.

IVKA: Tebi ne fali, nego njemu.

DARA: Njemu?

IVKA: Pa dabome... nema kole, ne zna jezike, ne mo eda pravi karijeru i onako nekako ne pristaje...

DARA: Meni je dobar, a vama se i ne mora dopadati. Kad

sam ja zadovoljna, ta vi imate tu?

IVKA: Pa ve ti, znam ja tebe. Ko dirne njega, kao da tee u oko dirnuo.

DARA: Pa jeste!

XVIII


23/149

PERA (na zadnja vrata): Izvinite, ja...

IVKA (sko ta je, zaboga, ima li eganovog?

PERA: Ima.

IVKA: Govorite!

PERA: Video sam ga.

IVKA: Koga?

PERA: Njega, gospodina. Video sam ga, otiao u Dvor,ima cilinder na glavi.

IVKA Da se niste prevarili?

PERA: Ta kako bih se prevario! Video sam ga ko to vassad vidim. Javio sam mu se.

IVKA: A on?

PERA: I on se meni javio.

IVKA: A ne znate zato je otiao u Dvor?

PERA: Kako ne znam: svi su nai pozvani.

IVKA: I mislite da bi se to moglo jo danas svriti?PERA: Kako jo danas, jo sad. Ko zna, mo da je ipotpisano.

IVKA (Dari): Ste i palac, Daro! (glasio) Da li je tomogue da je ve potpisano?

PERA: Idem da ih saekam kad izlaze; proitau im sa

lica ukaz. Ali vas molim da ka ete gospodinu da sam japrvi koji sam doao da mu javim da je otiao u Dvor. A ja


24/149

u...

IVKA: Da, doite odmah, im ujete to.

PERA: Pera pisar iz administrativnog odeljenja.

XI X

IVKA : Daro, dete moje, meni jeisto dolo da plaem. A ti... ti nita?

DARA: Kako nita, zaboga, jo kako sam uzbuena; samopravo da vam ka em, ja isto ne verujem u toliku sreu.

IVKA: Sluaj, obuci se pa da idemo na Terazije, daekamo.

DARA: Ali, zaboga, majko, to ne ide!

IVKA:Pa jeste da ne ide, pravo ka e; jer ako je on ve

ministar, onda nema smisla da ja idem peke.

DARA: Ama nije to, nego zbog sveta.

IVKA: A grize me nestrpljenje, ne mogu prosto daizdr im. I gde je, molim te, sad ovaj tvoj, to ne dolazi?(odlazi na prozor)Zabio se izvesno u kafanu, a to miovde gorimo na eravici, to se njega ne tie. (nervozno

Uh, da li ja da se sad pretvorim u muvupa da uletim u Dvor da svojim uima ujem kako kraljka e Simi: Pozvao sam vas, gospodine Simo, da vamponudim jedan portfelj u kabinetu!;

A onaj moj mokljan, mesto da ka e: Hvala, VaeVelianstvo!, sigurno e poeti da muca. Ubio ga bog sasuklatom, sigurna sam da e mucati.

DARA Ali, zaboga, mama!


25/149

IVKA: Uh, keri, sve drugo ne marim, ali samo da mi jeda gospa-Daru svuem sa dr avnog fijakera, pa makar zadvadeset i etiri sata. Prilepila se za fijaker kao taksenamarka, pa misli niko je ne mo e odlepiti. E, odlepie se,

sinko. Jo posle podne emo se voziti na ministarskomfijakeru.

DARA: Ali ekaj, zaboga, majka, treba najpre skoiti...

IVKA: Naposletku i ne marim za gospa-Dragu. Bar je ena vaspitana, otac Joj je bio inovnik Glavne kontrole.Ali gospa Nata! No, teko zemlji kad je do ivela da ona

bude ministarka! Majka joj izdavala kvartire za samce, aopa nametala krevete tim samcima...

DARA: Nemoj tako, majka, pa evo i ti mo e postatiministarka.

IVKA: Pa ta, ima valjda neke razlike izmeu mene iNate. Moja majka je ila u vojnoj ivari, ali je zato menelepo vaspitala. Ja sam svrila tri razreda osnovne kole i,

da sam htela, mogla sam jo da svrim. Da ja nisam bilatakva, ne bi mene tvoj otac uzeo. On je ve bio inovnikkad me je uzeo.

DARA: Pa jest, samo ka u morao je da te uzme.

IVKA: To tebi valjda tvoj mu ka e. Bolje bi bilo kad bion po urio da nam javi ta je novo. Ali, dabome, on se

zavukao negde u kafanu. (seti se) ekaj... gde sukarte?... Ti si ih sino razmetala.

DARA: Eto ih u fioci.

IVKA Ba da vidim kako u kartamastoji. Kad je poslednji put Sima avanzovao,

pogodile su mi, ne mo e isto da veruje kako su mi svepogodile. ta se utrpala izmeu mene i Sime ova udovica!

(broji)Jedan, dva, tri, etiri, pet, est, sedam... Glas (broji


26/149

u sebi)kua... brzo... novac s veeri... (govori) Znam, toe tetka Savka da mi donese... Cela istina... krevet! (skupi

DARA: A to pokriva sebe?

IVKA: Pa da vidim to, hou li biti ministarka?

DARA: Bo e, mama, pa pokrij oca, jer glavno je pitanjehoe li on biti ministar...

IVKA: Pravo ka e! Desetka herc... velika radost. Bogami, erko... ako je po kartama.

XX

ANKA

Krojaica poslala haljinu...

IVKA: Nosi natrag, nemam kad da je probam.

DARA: Ah, zaboga, majka, to ne proba?

IVKA: Tako... Donesi posle podne...

DARA: Pa to je askom.

IVKA: Nek donese posle podne, jer... ne znam kakav uaufpuc. Ako bude ono, onda u svileni aufpuc, a ako nebude ono,onda u satinski ... eto ti!...

DEVOJICA: ta da ka em gospoici?

IVKA: Reci joj: ako bude ono, onda u svileni aufpuc.

DARA (prekida je): Nemoj nita da ka e gospoici, negodonesi posle podne haljinu.

DEVOJICA (ode).


27/149


28/149

DARA: Pa ka i, zaboga!

IVKA: Da ili ne?

EDA: Da!

IVKA: ta?

EDA: Ministar.

IVKA: Ama ko, ubio te bog, da te ubije, ko ministar?

DARA: Je l' otac?

EDA: Jeste!

DARA Slatki moj edo!

IVKA: Deco, deco, pridr ite me! (klone, umorna od

EDA: Dakle, ka em, to sam smislio: da otac meni izradi

iz Klasne lutrije jedan zajam od 12000 dinara na privredneciljeve, i to da mi bude kao miraz. S tim u lepo daotplatim dugove i tada, kao pride, da mi da tri klase.

IVKA Kako to ti: otac ovo, otac ono? Pita li setu valjda jo kogod?

EDA: Pa da, pitajuse i drugi ministri!

IVKA: A ja?

EDA: Pa ta ste vi?

IVKA: Kako ta? Jo pita. Ja sam gospoa ministarka!(Udar i u sladak smeh od zadovoljstva..) Ju, ubio me bog,isto ne verujem svojim roenim uima. Ka i mi, Daro, ti!

DARA: ta da vam ka em?

IVKA: Pa zovi me kao to e odsad ceo sveg da me


29/149

zove.

DARA: Gospoo ministarka!

IVKA 'Ajde, ka i i ti!

EDA: Hou, al' ka ite i vi meni: gospodin-ministrovzete; da ujem, znate, kako to zvui.

IVKA: Pre svega, zet to nije nita, a drugo, pravo dati ka em, ti nekako i ne lii.

EDA: Gle, molim te! A vama ve lii, kao. . .

IVKA (unese mu se u lice): Kao ta?

EDA Ta ve...

IVKA: 'Ajde, 'ajde, lani, ako hoe da ti poee jezikparagraf sedamdeset esti.

EDA: Oho, ho! Pa vi govorite kao da ste vi ministar.

IVKA: Ako nisam ministar, a ja sam ministarka, aupamti: to je, koji put, mnogo vie.

DARA: Ali, zaboga, edo, majka! Nemojte se svaati, nelii to ministarskoj kui!

IVKA: Pa, da, ne lii. Al' tako je to, kad nije vaspitan dabude u ministarskoj kui.

XXIII

RAKA (uleti): Mama, zna li ta je novo? Tata postaoministar.

IVKA (lj ubi ga):E, a ko ti jo kazao, edo?

RAKA: Ka u mi deca i mene su odmah prozvali


30/149

ministarsko prase.

IVKA: Mangupska posla. Vie se nee dru iti sa timmangupima.

RAKA: Nego s kim u?

IVKA: Dru ie se odsad s decom engleskog konzula.

RAKA: A nije to nita to su me nazvali prase, nego su mipozvali i majku.

IVKA: A znaju li oni da je tvoj otac ministar?

RAKA: Znaju, pa ba zato i psuju!

IVKA: Zapisae mi tu bezobraznu decu, pa emo ihpremestiti u unutranjost; i decu i razred i uitelja. U ovojzemlji mora jedanput da bude reda i da se zna kome se

sme psovati mater, a kome ne sme.

RAKA: Jaoj, da zna, mama, to volim to je tata postaoministar!

IVKA: E?! ... A zato?

RAKA: Pa, odsad, kad me tata istue, ja samo skupimdemonstracije, pa se razderemo: dole vlada!

IVKA: Pregrizo jezik ti, dabogda!. .

RAKA: Dole vlada! ...

IVKA: Ku, kad ne ume da govori kao pametno dete!

RAKA: A nisam ti ni kazao! Evo ga ide otac!

IVKA: Ide? Pa to ne govori, marvo jedna, nego brbljakojeta. (zbuni sv.) Deco, deco, nemojte da mi smetate. Vistanite iza mene. Bo e moj, ko bi to reko: otio jutros odkue kao obian ovek, a vraa se ministar? Ama stanite


31/149

ovamo, nemojte mi smetati!

XXIV

POPOVI (pojavljuje se na vratima pod cilindrom).

IVKA (grl i ga}: M inistre moj!

estitamo!

RAKA (r azdera se iz sveg Gl asa): Dole vlada!

IVKA

Ku, prokleto tene! Ubio ga bog,da ga ubije, i kad ga rodih ovako prokleta!

POPOVI:No, no, ivka, uzdr i se, zaboga!

XXV

PERA Izvinite... ja,

ovaj... ja sam doao da vam javim da ste postali ministar.

POPOVI: Znam ja to, gospodine Pero.

PERA: Znam ja da vi to znate, al' opet sam ja hteo prvi da

vam javim.

POPOVI: Hvala, hvala!

IVKA: Hoete li vi, gospodine Pero, sad u ministarstvo?

PERA: Na slu bi, gospoo ministarka.

IVKA: Naredite da odmah posle podne, u etiri sata,doe ovde ministarski fijaker.

POPOVI: ta e ti to?


32/149


33/149

EDA: Dobro, dobro, idi!...

EGRT (ode).

I I

EDA (otvori paket, vadi j ednu vizi tkartu i slatko sesmeje).

DARA (nai lazi iz sobe): ta se ti tako slatko smeje?...

EDA: Ama, kako da se ne smejem? itaj, molim te!

(daje joj vizitkar tu.)

DARA ivana Popovi ministarka. (govori.) Pata?

EDA: Kako pa ta? Otkud se na kartama pie:.ministarka! Kao da je to zanimanje: ministarka.

DARA: Pa kad ona nee nikog da zapita, no sve samaradi.

EDA: Pa onda est stotina vizit karata! Koliko godinamisli ona da e biti ministarka? Ili misli mo da da svojevizit karte rastura po narodu kao proklamacije?

DARA: A, vidi, napisala ivana.

EDA: Pa da, gospa ivka joj prosto, nije ministarskoime. A gde je ona, boga ti, od jutros?

DARA: Kod zubnog lekara.

EDA: ta e tamo?

DARA: ta znam ja, opravlja zube. Ve etiri dana idesvaki dan.

EDA: Tra io je neki sekretar Ministarstva spoljnih


34/149

poslova na telefonu.

DARA: Jesi li ti razgovarao sa ocem?...

EDA: Jesam, ali s njim ne vredi razgovarati. Njega jetamo neki ludi vetar ubacio u ministre, a nije za to roen.Za ministra se mora, brate, roditi. Zamisli, molim te, on

hoe i da bude ministar i da ostane ist. Nije nego, joneto! Ja mu lepo ka em: Vi ne mo ete pa ne moete dami date obeani miraz, e pa evo vam sad prilika: izraditemi jedan privredni zajam kod Klasne lutrije Ti privredni

zajmovi niti se upotrebljavaju na privredu niti se vraaju

dr avi.DARA: A ta on ka e?

EDA: Veli: nee on da se prlja, hoe da ostane potenovek.

DARA: Pa to je lepo! to mu zamera?

EDA: Ama, to je lepo u teoriji, ali u praksi nije.DARA: Zar ne ume to drugo da smisli?

EDA: Pa ve docnije, ako bude trebalo, smisliu ja jotogod, ali najpre treba ovo ostvariti.

DARA: Ne ostaje ti nita drugo nego opet s majkom darazgovara.

EDA: Samo kad bi se s njom moglo estito razgovarati,

I I I-

IVKA (dolazi

Metni ovde!


35/149

EGRT (ostavi hal j inu preko stol ice).

IVKA: Tako, sad mo ete ii!

EGRT (ode).

DARA: Gde si, boga ti, nosila tu novu haljinu?

IVKA: Fotografisala sam se; dvanaest kabinet i jednavelika za izlog. A bila sam i kod zubnog lekara. Je li me

tra io ko?

EDA: Donete su vizitkarte.

DARA: Zaboga, majka, ta e ti est stotina?

IVKA: Kako ta e mi? Tolika familija, pa moramsvakom da dam za uspomenu i inae, potroie se to za trigodine. Je l' te, deco, a primeujete li vi togod na meni?

EDA: Nita?...

IVKA: A kad se nasmejem? (smeje se)

EDA: Zlatani zub.

DARA: Zaboga, mama, pa tebi je taj zub bio potpuno

zdrav.

IVKA: Pa bio je zdrav, dabome.

DARA: Pa to si navukla zlato na njega?

IVKA: Nego! Kakvo je to pitanje? Zar gospa Draga imazlatan zub, zar gospa Nata ima dva zlatna zuba, pa ak igospa Rosa protinica ima zlatan zub, a ja da ga nemam!

EDA: Pa da, otkud ima smisla to: ministarka, a da nemazlatan zub!...

IVKA: Pa dabome! Kad doe tako neko otmeniji u


36/149

posetu, pa se u razgovoru nasmejem, a mene istosramota.

EDA: Sasvim!

IVKA: Ne znam samo, da l' bi lepo stajalo da i s desnestrane napravim jedan zub?

EDA: To bi lepo bilo zbog simetrije.

IVKA: Niko me na telefonu nije tra io?

EDA: Jeste. Neki dr Ninkovi.

IVKA: Je l' reko da e doi?

EDA: Jeste.

IVKA: Ba dobro!

DARA: Ko ti je to opet?

IVKA: Sekretar Ministarstva spoljnih poslova. Daro,dete, odnesi, boga ti, tu haljinu, metni je u orman. ekaj,ponesi i eir. (skida)I onako imam sa tvojim mu em daprogovorim re-dve.

EDA: Vrlo dobro, i ja imam s vama da razgovorim re-dve.

DARA (uzm

IV

EDA (kad su ostal i sami): Ja sam se reio, majka, dadefinitivno uredim stvar.

IVKA: Vrlo dobro, a i ja sam se ba reila da definitivnouredim stvar.


37/149

EDA: Ja sam, dakle, reio da vi jo danas razgovarate saocem...

IVKA: ekaj, ekaj da ja prvo tebi ka em ta sam ja

reila. Ja sam, vidi, dragi moj zete, reila da uzmem mojuerku natrag.

EDA: Kako da je uzmete natrag?

IVKA: Tako, da se ti lepo p ljucki izvue iz ove kue ida ostavi enu.

EDA: Kako, molim vas?

IVKA: Pa tako de, to se iuava? Da napusti enu iona tebe da napusti.

EDA: Tako. A zato to, moliu?

IVKA: Tako! Nije opa za tebe. Ona je sada sasvimdrugo neto nego to je bila kada si je uzeo za enu.

EDA: Je l' ts? Gle, molim vas, ko bi to reko?!

IVKA: I ona sad mo e da nae mnogo bolju priliku negoto si ti!

EDA: Kako, molim?... Recite to jo jedanput.

IVKA: Ama, ta se ti tu vazdan iuava? Mogu danaem za nju bolju priliku, pa eto ti.

EDA: Tako! E, sad razumem!

IVKA: Pa nema tu, brate, ta da se buni. Evo, razmislisam, ta si ti i ko si ti: jedna obina vucibatina...

EDA Gospoo ministarka!...

IVKA: Ama de, mi ovo razgovaramo prijateljski ifamilijarno, i ja tebi to sasvim familijarno ka em da si


38/149

vucibatina. Jer, eto, ta si ti svrio nita. Niti imakole, niti zna jezike; triput si dosad otputan iz slu be.Zar nije?

EDA: Dozvolite...

IVKA: Hoe da ka e: kad si takav, to smo dali deteza tebe? E pa tako, vidi, zakaio si se za nju, a mi tadanismo bili bogzna ta, a devojka zamakla u godine azaorila, pa eto tako sludovasmo. Bilo to je bilo, ta emu, aliako se stvar mo e popraviti, treba je popraviti.

EDA: Ama, koga da popravite?

IVKA: Tebe ne, ne boj se! ... Nego stvar... Zato sam ja ismislila da mi tebe najurimo.

EDA: Tako! A to ste vi smislili?

IVKA: Ja, dabome! Tebe da najurimo, a Daru da udamokao to joj prilii.

EDA: Divan plan. Istina, raun je napravljen bezkrmara, ali svejedno. A ta bi vi, gospoo ministarka,rekli kad bi vam ja rekao da ne pristajem na sve to?

IVKA: Pa ti, ako si pametan ovek, i ako zrelo razmisli,uvidee i sam da je ovako za tebe bolje. Mogao bi ak dadobije klasu, ako se lepo i familijarno sporazumemo.

EDA: Ja ne prodajem enu za jednu klasu.

IVKA: Pa dobro de, kad si ba zapeo, neka bude dveklase.

EDA: Ama, kako vi to, kao da smo na vaaru? Molimvas, recite vi meni, mislite li vi ozbiljno sve ovo togovorite?...

IVKA: Pa ozbiljno, dabome! Ovaj zubni lekar, kod koga


39/149

sam nametala zub, primio se za provodad iju i ve jerazgovarao sa ovekom.

EDA: Ima, kako to, kod mene ivog, pa ve razgovarate

s ovekom?

IVKA: Boga mi, pravo da ti ka em, neu ja za tvojuljubav da ispustim ovako lepu priliku.

EDA: Gle' te, molim vas! A sme li se bar znati ko je tajbudui zet?

IVKA: Poasni konzul.

EDA: Kako?

IVKA: Tako, poasni konzul Ni... ekaj, molim te. (vadiPoasni konzul Nikarague.

EDA: Gospode bo e, ko vam je to opet?

IVKA: ovek iz diplomacije i onako od reda, kao to i

prilii jednoj ministarskoj erki.

EDA: E, to mi je milo! A ta je inae taj Nikaragua?

IVKA: Koj' Nikaragua?

EDA: Pa taj va budui poasni zet?!

IVKA: Kako ta je, pa konzul!

EDA: Ama, poasni konzul. Ne mo e se tek od toga iveti. Ko je jo od poasti iveo? On mora imati nekozanimanje? ...

IVKA: Pa inae je ko arski trgovac.

EDA: Uf, ala to neto smrdi!

IVKA: Nego kao ti, to niti smrdi niti mirie. Kamo


40/149

sree da si ti ko arski trgovac!

EDA: Ono, kako vaem Raki trebaju svake nedelje novapend eta, bilo bi dosta dobro.

IVKA: Gledaj ti svoja pendeta!

EDA: A je l' te, -molim vas, smem li znati kako je imeNikaragui?

IVKA: Ama, kakav Nikaragau, ubio te bog!

EDA: Pa taj va zet.

IVKA: A, za njega pita. Ime mu je Rista Todorovi.

EDA: Dakle, Rista? E, to je lepo, to je odista lepo. A,velite, zubni lekar provodad ija?

IVKA: Pa jeste, on!

EDA: Sluajte, pa poruite provodad iji da doe k meni

da progovorimo. Recite mu vrlo emo se lako sporazumetier smo od istog zanata, i ja znam da vadim zube.

IVKA:Ti?

EDA: O, te jo kako! Prednjake vadim po nekolikoodjedanput, a kutnjake po jedan, ali kad jedan izvadim,

sve ostale zaljuljam. Pa zato ba i ka em, recite vaemzubnom lekaru nek doe k meni.

IVKA: Nije potrebno, jer stvar je ve potpuno ureena.Danas e ve doi mlado enja na vienje sa devojkom.

EDA: Ama, kojom devojkom?

IVKA: Pa sa tvojom enom.

EDA: I doi e ovamo Nikaragua da je gleda?


41/149

IVKA: Razume se!

EDA: E, to je lepo! Sluajte, pa treba kazati devojci dase obue. A, ta mislite, treba li i ja da se obuem?

IVKA: Ama, ta e mi to? Udaj se ti za tvoj raun, akoti treba, a nas ostavi na miru.

EDA: Sasvim, pravo ka ete, ja u se udati za svoj raun!Ja u vas zvati u svatove! (ode naglo)

V

IVKAkojoj j e z Je l' tocentrala?... Dajte mi, molim vas (gleda u cedulj u) 5872....alo... Je l' to fotograf Pei?... Vi ste?... Ovde je gospaivka ministarka. Je l' te molim vas, nisam vas ni pitala,kad e biti gotove slike? ... Tako.... a ne mo e ranije?... Al'gledajte, molim vas, ako potra i koji strani list, moju

fotografiju, pa da bude lepo. Znate kako je to zainostranstvo!...

VI

UITELjICA (matora devojka u sako-

RAKA

UITELjICA: Pfuj! Pfuj! oking?! ...

IVKA: ta je, zaboga?! ...

UITELjICA: Nemogue, nemogue, gospoo, raditi saovim ovekom. To je nevaspitano i bezobrazno derite, daa prosto ne mogu vie da podnesem.


42/149

IVKA: Ali ta je, zaboga?

UITELjICA: Izvolite, pitajte ga. Meni je odvratno i davam ka em ta je taj ovek kadar da ka e!

IVKA (Raki): Govori! ta si joj kazao?

RAKA

nogavicama te mu se vide gola kolena): Ba nita!...

UITELjICA: No! E to ve prelazi sve granice. Ne bihnikad inae, al' moram rei, zamislite, opsovao mi mater.

IVKA: Nesreni sine, zar uiteljici engleskog jezika dapsuje mater?

RAKA: Nisam!

IVKA: Jesi, nesrenie; jesi ubio te bog da te ne ubije! Izato da joj psuje mater? Zar ona tebe ui i vaspitava, a tida joj psuje mater? Zato, 'ajde ka i mi zato?

RAKA: Pa kad ona mene tera da izgovorim deset putare: reons lajzejn!

IVKA: Pa izgovori? ...

RAKA: Jes', izgovori. Misli ti lako je to. 'Ajd neka onaka e deset puta: Ture bure valja. bula Ture gura; nitiTure bure valja, niti bula Ture gura! 'Ajd' neka izgovori

to deset puta, pa evo ja pristajem keka mi opsuje i oca IImajku.

UITELjICA: Pfuj!

IVKA: Mar, stoko jedna! Zar je za tebe vaspitanje! I jao sirota hou da paui engleski da bi se mogao igrati sa

decom engleskog konzula, a on, kakav je, mogao bi

opsovati oca II samome engleskome konzulu. Napolje,

bitango, vuci mi se ispred oiju!...


43/149


44/149

IVKA: Zato to se javila jedna vrlo lepa prilika za tebe.

DARA: Kakva prilika, pobogu, majka?!...

IVKA: Odlina. ovek od reda, kao to i prilii. Poasnikonzul! Ni... ne mogu da se setim iji je konzul; ali zatebe je svejedno. Inae, Rista Todorovi, trgovac.

DARA: Bo e, majka, pa zar ja nisam udata!?

IVKA: Jesi, al' to emo da izbriemo. Zar ne vidi i samada on nije prilika za tebe? Niko i nita, ovek kome jeedino zanimanje: zet.

DARA: On je inovnik, majka!

IVKA: Mors, kakav inovnik! as u slu bi, a asnapolje. Jesmo li triput dosad trali za njega da gaspasavamo? Nego tako, zaorila si se, a mi popustili, pasad trljamo glavu od brige. Dobro, to smo dosad trpeli,pije nam se moglo drukije pa smo trpeli. Ali sad, boga

mi, mo e nam se, pa ne moramo vie da trpimo.DARA: Mama, zaboga, mama, ta ti govori! A pita li ti,boga ti, mene: pristajem li ja?

IVKA: Pa ne pitam te. ekam da vidi najpremlado enju, pa u onda da te pitam.

DARA: Ama, ostavite se vi mladoenje. Pitajte vi najpre

pristajem li ja da napustim mu a.

IVKA: Pa kad nije za tebe prilika...

DARA: A bio je, je li, prilika kad nisam bila ministarska

erka?

IVKA: Nije ni onda.

DARA: Za -mene jeste.


45/149

IVKA: A ti ga uvij u pamuk pa ga metni pod jastuk iuvaj ga. Meni ne treba, i da zna, od danas nije vie mojzet.

DARA: Al' je moj mu !

IVKA: Tako ti boga, zar ti odista ne bi napustila tuvucibatinu?...

DARA: Samo u sluaju kad bi znala da me vara.

IVKA: Pa varate!

DARA: Ko to ka e?

IVKA: Pa, muko je, mora da vara enu. Tako je to odboga.

DARA: Kad bih to znala!

IVKA: E, pa nek smo ivi i zdravi, pa e znati i to!

DARA: Do god se ne uverim, ne verujem, pa eto ti!

IVKA: E pa uverie se!

DARA To nije istina, to vi samo tako

ka ete!

IVKA: Gle sad, a to plae?

DARA: Nije nego da se smejem posle ovakvog razgovora.Plaem, dabome da plaem.

VIII

ANKA (na vratima): Moli vas Pera pisar da ga progonite.

IVKA: Neka ue?...


46/149

ANKA

IVKA: Izvolite!

PERA PISAR (na vratima): Dozvoljavate li?

PERA: Svratio sam samo ako bi gospoa ministarkatrebala kakve usluge?

IVKA: Hvala. Zasad ba nita.

PERA: I hteo sam da zamolim gospou ministarku da mene zaboravi. Ja nita vie ne tra im nego to da me gospoa

ministarka ne zaboravi.

IVKA: Nego, vidi, sad mi ba pade na pamet! Vi znatemoga zeta?

PERA: Kako ga ne bih znao, poznajem ga vrlo dobro.

IVKA: Pa lepo, da li znate togod onako bli e o njemu?Na primer: da li ima kakvu ensku s kojom je onako....

kako da ka em... pa de, onako?...

PERA: To ne znam, gospoo!

IVKA: Ama, kako da ne znate, to muki meu sobommoraju znati.

PERA: Izvinite, ali ja ne spadam u te muke tomeusobno znaju te stvari.

IVKA: Pa ipak, morali bi bar uti togod?

PERA: Verujte mi, gospoo ministarka, nisam ni uo, apravo da vam ka em, ja i ne verujem da je on takav.

IVKA: Ama, nemojte vi ne verujem da je takav. Akakav e da bude nego takav! Zar nikad niste uli ma ta

tako o njemu?


47/149

PERA: Nisam, boga mi!

IVKA: Ne mogu prosto da verujem!

PERA: Pa pravo da vam ka em, gospoo: on je dosad biosamo siromani inovnik, mala plata, a znate kako je, enske kotaju, pa kud bi tu siromaan inovnik sa malomplatom, ba i kad bi hteo?

IVKA: Pa to vi kao da hoete da ka ete, kad inovnikima malu platu, mora da bude veran mu . E, to nije istina!

PERA: Pa ne ka em mora, ima ih dabome II sa malomplatom pa se opet nekako spomognu.

IVKA: Kako se spomognu?

PERA: Bo e moj, ta znam ja, nisam nikad bio takav, al'znam za druge.... tako spomognu se.

IVKA: Ama, kako se spomognu?

PERA: Pa tako eto.... Izvinite me, nezgodno mi je dagovorim takve stvari pred vama.

IVKA: Ama, govorite, de!

PERA Pa tako... na primer, ako u kuiima mlade slu avke, ili tako neto... jer sa malomplatom...

IVKA Pa razume se! Vidi,nikad se na to ne bih setila! Pa, razume se! E ba vamhvala, dali ste mn dobru ideju.

PERA: Ja sam srean, samo ako sam vam uinio uslugu,ma kakvu uslugu. Vi me, je l' te, neete zaboraviti?

IVKA: Ne brinite!

PERA: Vi ste upamtili moje ime: Pera pisar iz


48/149

administrativnog odeljenja.

IX

IVKA (zvoni)

ANKA (dolazi): Molim.

IVKA: Odite ovamo, malo bli e!glave do pete)

ANKA: to me to, gospoo, tako posmatrate?

IVKA: Rei u vam. Ka ite vi meni, Anka, kako vionako stojite prema mukarcima?

ANKA: Bo e moj, otkud ja znam kako stojim!

IVKA: Htela sam da vas pitam, da li vas onako lakonatre muki?

ANKA: Pa, kako da vam ka em, gospoo, muki sumuki, oni natravaju uopte lako.

IVKA: Pa jeste. I zato ba neto mislim:

vi bi, Anka, mogli da mi uinite jednu veliku uslugu zakoju bih vas ja bogato nagradila.

ANKA: Zato me, gospoo! A kakvu uslugu?

IVKA: Pa to... da natri moj zet na vas.

ANKA: Iju! ...

IVKA: Ama, ostavite vi iju,isto recite mi mo e li toda bude?

ANKA: Ali, zaboga, gospoo, otkud ja, nisam ja takva.

Ju, kako bi runo miljenje imate o meni!


49/149

IVKA: E, ako mi to svrite, onda, da znate,imau lepomiljenje o vama.

ANKA: Ju, kako bih ja to, va je zet enjen ovek!

IVKA: Pa enjen, dabome, da nije enjen, ne bih vam jato ni govorila.

ANKA: Ja ne znam, gospoo, da li vi to mene kuate ?

IVKA: Ama, ta imam da vas kuam? Potrebno mi je to,pa eto ti. I da znate, Anka, ako mi to svrite, dobiete dveklase.

ANKA: Ju, kakve klase?

IVKA: Ama nije, pomela sam se. Dobiete poviicuplate i naterau mog mu a da vam iz Klasne lutrije dahiljadu dinara na privredne ciljeve.

ANKA: Ala bi to lepo bilo!

IVKA: A ta mislite, hoe li on da natri?

ANKA: Pa ne znam, ali znate kako se ka e: svi su mukiednaki.

IVKA: Pa dabome!

ANKA: Samo, molim vas lepo, ka ite vi meni da znamta vi zahtevate od mene, ta ja treba da radim, doklesmem ii?

IVKA: Idite dokle hoete, to se mene tie. Za mene jeglavno da vi namamite moga zeta u vau sobu i da ga jakod vas zateem.

ANKA: Da ga zateete? Ju, gospoo, al' ja tu mnogoreskiram.


50/149

IVKA: ta reskirate kog avola?

ANKA: Kako da ne, zaboga. Izai e posle da sam jakriva i sve e se na mene sruiti.

IVKA: To ne brinite vi, to je moja briga.

ANKA: A nita vie ne tra ite, samo da doe u mojusobu?

IVKA: Ono, dobro bi bilo ako bi mogli da udesite daskine kaput, da ga zateem bez kaputa.

ANKA: Samo kaput?

IVKA: Pa nego ta jo?

ANKA: Pa to je bar lako, naloiu pe.

IVKA: Zar sad, aprila meseca?

ANKA: Ba zato! Dakle, nita ne tra ite nego da doe u

moju sobu i da svue kaput?

IVKA: To je dovoljno za mene.

ANKA: Al' jo jedanput da vas zamolim,gospoo, da neispadne posle kao da sam ja preotimala mu a mladojgospoi, pa na meni daseskrhaju kola.

IVKA: Ama, kazala sam vam, ne brinite.

ANKA: Ako se mlada gospoa naljuti na mene?

IVKA: U ovoj kui jedino ja imam prava da se ljutim iniko drugi.

ANKA: Pa dobro, najzad, ako je vaa volja...

IVKA: A nadateli se da ete uspeti?

ANKA: Bo e moj, ne bih vam to mogla unapred rei.


51/149

Nadam se, jer, znate kako je, ljudi lake poputaju noenske.

IVKA: Samo, razume se, sve to morate tako uiniti da se

ne primeti da je namerno. I jo neto: potrebno je to pre,toje mogue pre.

ANKA: Raunajte na mene, gospoo, to god moguuiniu.

IVKA: E. 'ajde, boga vam, pa mi javite.

ANKA: Hou, gospoo! (odlazi)

IVKA, VASA

IVKA (zadovoljno seda u fotelju).

UJKA VASA (dolazi spol ja): Dobar dan, ivka.

IVKA: O, to si ti, Vaso, otkud ti?

VASA: Kako otkud ja? Pa ko e da ti doe ako neu ja?Ba sad uz put sretnem gospa Vidu, prija-Draginusvekrvu, pa mi veli: A to ste se vi tako poneli,gospodine Vaso, zato valjda to ste ministarska familija!

IVKA:A ta ima ti da se ponese?

VASA: E, pa kako ta imam! Ujak sam ti, najbli i sam ti,pa dabome i mene zbog tebe estvuju. Zna li, ivka,sedimo tako u kafani, pa ja ustanem pa ka em: Odoh jamalo do moje sestriine, ministarke, na jednu kafu! Aoni oko stola svi skidaju kapu. 3bogom, gospodin-Vaso! Prijatno, gospodin-Vaso! Hoemo li sevideti sutra, gospodin-Vaso? A meni, pravo da ti ka em,milo i onako prijatno mi kao da me neko golica po trbuhu.

IVKA: Pa jest, mo e da bude prijatno! VASA: Ama,

otkad ja ekam da neko iz nae familije onako... kako da


52/149

ka em... da odskoi, brate, da se uje, da se vidi i da seproslavi. Zar tolika familija pa niko, gde bi to bilo! Mislio

sam pre da e odskoiti Jova pop-Arsin. Bio je bistro detei imao je onako neeg gospodskog na sebi. I seam se ba,

uvek sam govorio: Ovaj e na Jova daleko da dotera!Ali on, sto, ode na robiju.Pa onda polagali smo velikepade i na Hristinu, tetka-Dacinu. Bila je lepa i nekako

roena za veliku gospou. I lepo je uila kole, alipomete se nekako. Deveti joj mesec pao ba u vreme kad

e trebala da pola e maturu. I posle toga gotovo da dignemruke, kad jednog dana ti odskoi i uskoi u ministarke.Alal joj vera, ivki, reko sam mojoj Kati. Ka em ja da

neko iz nae familije mora da ode visoko.

IVKA: Pa jeste, samo ne vidim ta ima od toga familijato sam ja ministarka?

VASA: Bo e, ivka, kako to govori; pa zar ti ne mislimalo da pogleda i na svoju familiju?

IVKA: Kako da pogledam?

VASA: Tako, da je zbrine! Pa zato si postala ministarka,ako nee svoju familiju da zbrine? Nije da ka em da jeto neka velika briga i da se ne mo e. Nikoga nema koji bimogao biti dr avni savetnik, ili vladika, ili tako neto;nego sve tako neto, sitne elje, sitni zahtevi, pa je pravo,ivka, da ih zbrine.

IVKA: Taman, gde u ja toliko njih zbrinuti!

VASA: Nemoj tako, ivka, sluaj ti mene to ti ka em.Jer upamti ovo: niko te na svetu ko mo e tako ocrniti kaofamilija; niko te na svetu ne mo e nagrditi i olajati kao tomo e familija. Ka u: opasno je kad koga doepajunovine;more kakve novine, nisu one ni izdaleka tako

opasne kao familija. Zato, zna, bolje je dobro sa

familijom. Pa, naposletku, i red je. Svaki ministar zbrinenajpre svoju familiju, pa tek onda dr avu. Pa, naposletku,


53/149

i prea mu je familija od dr ave.

IVKA: Ama, zar ti misli, boga ti, da ja celu naufamiliju uzmem na vrat?

VASA (vadi j ednu cedulj u): Pa i nema nas ba takomnogo. Evo, ja sam napravio i spisak, pa nema nas vieod devetnaest.

IVKA: Kakvih devetnaest, pobogu, Vaso, pa to itavavojska! Koga si, boga ti, sve upisao?

VASA: : Tetka Savka.

IVKA: E, ve ta tetka Savka, pozajmila mi dvesta dinarapa mi se ovde popela. Vratiu joj tih dvesta dinara, pa eto,to je dosta za nju uinjeno.

VASA : Prija Soja.

IVKA: Nju brii. Ona je rekla za mene da sam alapaa.

VASA: Pa nemoj tako, ivka; to je rekla pre, dok nisi bilaministarka, a sad, evo ja te uveravam, ne bi tako neto za iva boga kazala. A posle i nemoj tako da meri rei ufamiliji. Eto i ti si za mene pre rekla da sam kafanski

klupoder i lopua, al' vidi ja to nisam primio k srcu.Nisam ti, istina, zbog toga dolazio u kuu, ali im sipostala ministarka, ja sam prvi dojurio da ti estitam.

IVKA: A koga si jo zapisao?

VASA: Tetka Daca i njena erka Hristina.

IVKA: Je l' ona to je polo ila maturu?

VASA: Jeste.

IVKA: Pa ta ona hoe? Polo ila je ispit, pa neka joj je

na zdravlje.


54/149

VASA : Jova Pop Arsin.

IVKA: To je onaj s robije?

VASA: Jeste. Pera Kaleni.

IVKA: Ko ti je to opet?

VASA: Ja ga ne poznajem, ali on ka e da nam je rod...

IVKA (ponavlja u sebi): Pera Kaleni? Pravo da tika em, nikad nisam ula da nam je neki Pera Kaleni rod.

VASA: Ni ja ivka, ali on veli: Ujka-Vaso, mi smo rod.

IVKA: Ama,je l' to rod otkako sam ministarka, ili je iranije bio?

VASA: Nikad ga ranije nisam ni uo ni video.

IVKA: Pa dobro, ujka-Vaso, ta ti hoe sad sa timspiskom?

VASA: Pa da ih primi, ivka.

IVKA: Koga?

VASA: Pa familiju. Da ih primi da ti svaki ka e svoju elju i da vidimo ta mo e da se uini. Svi se ale kako suti dolazili pa nee da ih primi.

IVKA: Ama, zar ceo taj spisak da primim? Pa to mitreba deset dana samo na to, a imam toliko posla da

nemam kad ni estito da ruam.

VASA: A trebalo bi daih primi. Ako ne mo e druke, aa, ako hoe, da ih skupim, pa sve najedanput da ih

primi. Eto to ako hoe?

IVKA: Pa to bi jo i moglo. Samo da se oni ne nau


55/149

uvreeni to u tako u gomili da ih primim?

VASA: Ama, rei u ja njima: zasad ne mo e drukije. Ati e docnije, dok odujmi navala, da ih prizove koj' put.

IVKA: Pa eto, nek dou sutra po podne.

VASA: Dobro, sutra! E ba ti hvala, ivka. Ne mogu pamiru da proem od njih. Zna, ja sam ti kao najbli i, paoni sve mene: ta je, ujka-Vaso, zar se ivki ne mo e niprii? Okupili me kao da sam ja ministarka. Odoh, evo izovih stopa, da ih sve obiem p da im ureem sastanak.Dakle, tako neka bude, za sutra?

IVKA: Jeste! ...

VASA: To je najbolje. Iskupiu ih ja sve, celu familiju, pati uini sve to mo e, a ako ne mo e, a ti obeaj: znakako je, i obeanje je koj put dosta. E, 'ajde pozdravi Darui zeta. Do vienja! (ode)

XI

ANKA

IVKA A, gospodin Ninkovi? Neka izvoli.

ANKA

NINKOVI (ispeglan, izbr i jan, napudrovan; na nogama

cvet): Ljubim ruke, milostiva! (ljubi j oj r uku) Bio samslobodan, na va poziv...

IVKA: Ba vam hvala! Izvolite sedite!Ja sam vasuznemirila...

NINKOVI: Velika ast za mene!


56/149

IVKA: Htela sam da vas zamolim za jednu uslugu.

NINKOVI: Na mene mo ete, gospoo,. sa pouzdanjemraunati. e svi tu ta fe a votr dispozision!

IVKA: Ka u da vi znate sva pravila... kako da ka em...

NINKOVI: Pravila otmenog drutva; l bon ton di granmond. O gospoo, otmenost, to je gotovo atmosfera bezkoje ja nisam kadar da diem; otmenost je moja priroda.

IVKA: Pa, znate, ja sam obavezna da primam. Mislim,znate, da stupim u veze i sa ovdanjim stranim

poslanicima, pa bih elela da uvedem u moju kuuotmenost.

NINKOVI: To je lepo od vas i, verujte, dobro ste uinilito ste se meni obratili.

IVKA: Pa, kazali su mi.

NINKOVI: Gospoa Draga, dok je bila ministarka, nijehtela ni najobiniji korak da uini dok se sa mnom neposavetuje. Ja sam joj pravio jelovnik za veere, meni dedine, po mojem je ukusu namestila svoj budoar, ja sam joj

ureivao ureve, ja joj birao toalete. Ja imam, znate, jedannaroito prefinjen ukus. Ep gu parfe.

IVKA: Gle'te,molim vas, a ja ba sad mislim da pravimednu veernju haljinu.

NINKOVI Gris nale, belo grao,koje preliva u plavilo vedroga neba, krep de in, sa netomalo ru iastoga mo da samo operva eni rukav i rever ilimo da d epovi u tonu... Ne znam, videemo... Tekpotrebno je neto radi nijansiranja...

IVKA: Ii emo zajedno kod moje krojaice.


57/149

NINKOVI: Vrlo rado!

IVKA: A ta mi jo preporuujete kao otmenost.

NINKOVI: Oh, da... to je glavno se la oz prensipal.

IVKA: Ba sam danas namestila zlatan zub.

NINKOVI: To ste dobro uinili, to je ik i daje armosmehu.

IVKA: Izvolite vi meni samo rei to je otmeno i ta bitrebalo jo uiniti. Sve u ja to uiniti.

NINKOVI: Znate li koju igru na kartama?

IVKA: Znam andara.

NINKOVI: Ah! ... Vi morate nauiti brid .

IVKA: ta da nauim?

NINKOVI: Brid . Bez brid a se ne da zamisliti otmenadama. Naroito vi imate nameru da prizivate i diplomatskikor, a diplomatski kor bez brid a, to nije diplomatski kor.

IVKA: Pa, da!

NINKOVI: Gospoa, razume se, pui?

IVKA: Taman! Ne mogu ak ni dim da trpim.

NINKOVI: I to, gospoo, morate nauiti, jer bezcigarete se ne da ni zamisliti otmena dama.

IVKA: Juh, bojim se uguiu se od kalja.

NINKOVI: Znate kako je: otmenosti radi ovek morapogdeta i da podnese. Nobles obli . I jo neto, gospoo,ako mi dozvolite samo da vas pitam?


58/149

IVKA: Je l' to opet zbog otmenosti?

NINKOVI: Da, gospoo, samo, pitanje je... kako daka em... vi mi, je l' ts, neete zameriti, pitanje je vrlo

delikatno. In kestion tu ta fe diskret?

IVKA: Molim!

NINKOVI: Ima li gospoa ljubavnika?

IVKA Kako? Ja, pa za kakvuvi mene dr ite?

NINKOVI: Ja sam vam unapred rekao da je pitanje vrlodelikatno, ali, ako elite da budete otmena dama, in fam dimond, vi morate imati ljubavnika.

IVKA: Ali ja sam potena ena, gospodine!

NINKOVI: Ekselan! Pa to je ba ono to je interesantno,er kad nepotena ena ima ljubavnika, to nije vie

interesantno.

IVKA: No, samo mi jo to treba.

NINKOVI: Ja vas uveravam, gospoo, da samo takomo ete biti otmena dama, dama od polo aja, in fam dimond, ako igrate brid , ako puite, i ako imateljubavnika...

IVKA: Ju, teko meni! 'Ajde za taj brid i za to puenjekako-tako, ali za toga ljubavnika...

NINKOVI: Pitali ste me i ja sam smatrao za du nost dabudem iskren i da vam ka em. Razume se, vaa je stvarkako ete postupiti. Mo ete vi biti ministarka i bez brid ai bez cigarete i bez ljubavnika i uopte bez otmenosti.

IVKA: Pa dobro, a gospoa Draga je l' ona igrala brid ?


59/149

NINKOVI: Razume se! Nauila je!

IVKA: I puila je?

NINKOVI: Razume se.

IVKA: I... ono?...

NINKOVI: Da, gospoo, da, imala je ljubavnika.

IVKA A ko je to bio?

NINKOVI: Ja.

IVKA: Vi? A je l' gospa Nata bila otmena?

NINKOVI: Jo kako!

IVKA: A ko je bio njen?

NINKOVI: Opet ja.

IVKA: Pa, kako to.... vi onako redom?

NINKOVI: im kabinet da ostavku i ja dam ostavku.

IVKA: A vi ste samo dok je osoba na vladi?

NINKOVI: Pa da, gospoo! Dok je gospoa ministarkana vladi, ona mora biti otmena; im nije vie na vladi, nemora biti otmena.

IVKA: Pravo da vam ka em, to mi nikako ne ide uglavu.

NINKOVI:Meutim, nita lake od toga. Od svega tosam vam kazao, brid je najte i. Jer ta je puenje iskaljete se malo pa gotova stvar, a ta je ljubavnik iskompromitujete se malo pa gotova stvar, ali brid je,verujte, vrlo teka i komplikovana igra. En e kompliks,me tre distange.


60/149

IVKA: Ali ja bih, gospodine, elela da ostanem potenaena.

NINKOVI: Pa ostanite, ko vam to brani!

IVKA: Kako to pa ostanite, a ovamo brid? Zar daigram brid , pa da ostanem potena?

NINKOVI: Zato ne?

IVKA Ama, nije brid . Nisam to htela da ka em, negomi se, pravo da vam ka em, uzmutalo u glavi pa ve neznam ta govorim! Ne ide to meni u glavu to vi ka ete,pa eto ti!

NINKOVI: Vidite, gospoo, tu nije glavno imatiljubavnika radi sebe, ve radi sveta. Potrebno je da sekompromitujete, ako hoete da budete otmena dama.Voala, sa se l prensip fopdamental!

IVKA: Ali, kako vi to mislite da se kompromitujem?

NINKOVI: Potrebno je ve na prvome, najskorijem uru, bilo kod ove ili one dame, da postanete predmetrazgovora. Da jedna dama, recimo, diskretno apne onojdo sebe: Ko bi to rekao za gospou ivku? tazaboga? da zapita druga dama. Neverovatno daodgovori ona prvaali sam pouzdano ula... zamislitegospoa ivka preotela je gospodinaNinkovia odgospoe Natalije!

IVKA: Pa jes', tako e da se apue.

NINKOVI: Ali, vrlo je verovatno, gospoo, da e biti itakvih koji e vas braniti. Oh, ja to ne verujem, to nijemogue, ja poznajem gospa-ivku, nije ona takva! Evidite, tima to brane valja zapuiti usta.

IVKA: Kako? Zapuiti onima koji me brane?


61/149

NINKOVI: Razume se! Njima treba zapuiti usta. Reiete: kako? Vrlo prosto i jednostavno. D'in manner bjeisempl! Vi morate ulo iti sav svoj trud kod moga ministrada mi da klasu, da mi to pre da klasu. Istina, moj ministar

e vam kazati: pa on je dobio klasu pre dva meseca, ali vimu recite: to je bilo pod starom vladom, a potrebno je i

pod ovom da dobije klasu. Rei ete: a zato? Zato,gospoo, to bi to najbolje zapuilo usta onima koji bipokuali da vas brane, a kad njima jedanput zapuite usta,onda e se aputati na sve strane.

IVKA: Pa je l' to samo da se apue i nita vie?

NINKOVI: Se sa! To je sasvim dovoljno! Se sifizan!

IVKA Ako je samo da se apue!... A jel' te, molim vas, to je onako, samo za svet da budem

nepotena a za sebe da budem potena?

NINKOVI: Zato ne? Mo e i tako? Sava osi.

IVKA: udnovata ta otmenost! Biva da su ene za svetpotene a za sebe nepotene, a ovo sasvim naopako! Padobro je l' vi i moj ljubavnik da budete?

NINKOVI: To je, gospoo, stvar vaeg ukusa, stvarvaih... kako da se izrazim, in kestion d vo santimanentim!... Samo, ako me pitate za savet, bolje vam je uzeti

nekoga koji je isprakticiran.

IVKA: Ama, kako isprakticiran?

NINKOVI: Pa, recimo, ja znam ve sve naine da vasvrlo brzo kompromitujem; pa onda ja znam toliko stvar da

razvijem i da joj dam jednu naroitu formu, in formspesial, da na kraju krajeva i vi sami ponete o sebi ravoda mislite i najzade sa se la oz prensipal imkabinet da ostavku, ja umem da pojmim da mi je du nost

da i ja dam ostavku. Uostalom, moete se raspitati o meni,


62/149

pa ete, u to sam uveren, dobiti samo najpovoljnijeinformacije.

IVKA: O, ljudi, ta me snae! Da sam jue umrla, to ne

bi' danas do ivela.

NINKOVI: Da, ali da ste jue umrli, vi ne bi danas biligospoa ministarka.

IVKA: I to je istina! Pa dobro, kakovi to mislite?

NINKOVI: Bo e moj, stvar je vrlo prosta. Se sempl kom

tu! to se tie brida, tu se morate ve bati; to se tiepuenja, i tu se morate ve bati, a to se tie ljubavnika, tunemate ta da se ve bate.

IVKA: Ama, kako vi meni nemam ta da se ve bam?Meni to izgleda kao da vi neto ru no mislite.

NINKOVI: Najbolje bi videli, gospoo, kako ja mislim

sve to da izvedem ako odmah preemo na stvar.IVKA Na koju stvar?

NINKOVI: Evo kako mislim: brid , na primer, mo eteod sutra poeti da uite. to se tie puenja, mo ete se sadve odmah poslu iti. (vadi tabakeru i nudi joj) A to setie ljubavnika, i tu...

IVKA: I tu se mogu odmah poslu iti. Ama, vi menineto mnogo uvijate, pa e na kraju krajeva da ispadnekao da sam ja nepotena ena.

NINKOVI: Pardon, mil foa pardon! Ja ne prelazimgranicu saveta koje sam du an dati vam, ako vi jo uvekna njih pola ete. Ako u tim savetima ima ega neugodnogza vas, ja sam gotov da reteriram. Vi ste eleli da vas

upoznam sa pravilima otmenosti...


63/149

IVKA: Pa jeste... vidim i sama, niste vi krivi; samo znatekako Je...

NINKOVI Mogu li smatrati, gospoo, da su

dalji moji saveti izlini?

IVKA: Ama, ekajte, de! Vidim ja da to mora da bude,nije da ne vidim, ali znate kako je... nije to lako baciti

obraz pod noge.

NINKOVI: Kako god vi elite?

IVKA: Dobro. 'Ajde od sutra, recimo, da ponemo brid

da uimo. A za cigaretu, eto, dajte mi. (uzme je i stavl jana sto)

NINKOVI (odmah nudi) ; Molim!

IVKA: A za ono... je l' ne mo e to malko poeka.?

NINKOVI: Ako nemate hrabrosti, najbolje je i ne mislitina to.

IVKA: O, brate!... Naposletku ta u mu, kad mora dabude, neka bude! Eto, smatrajte da ste od danas uvedeni u

du nost.

NINKOVI: Kakvu du nost?

IVKA: Pa... to.... kao ljubavnik.

NINKOVI: Molim. Uveravam vasda ete bita zadovoljni.

IVKA: Pa sad ve kako mu bog da. Kad je otmeno, neke otmeno!

NINKOVI: Jo jedno pitanje. elite li da vam piemljubavna pisma ili ne?


64/149

IVKA: Kakva ljubavna pisma?

NINKOVI: Pa tako. Ima gospoa kojima to ini naroitozadovoljstvo da svaki dan dobiju malo, ru iasto pisamce

puno ljupkih rei.

IVKA: Eto ti sad! Nikad ja to u ivotu nisam dobila.

NINKOVI: Se kom vu vule. Kako elite, ja stojim naraspolo enju.

IVKA: Napiite mi ba jedno da vidim kako je to, pa akomi se dopadne, ja u vam naruiti jo nekoliko.

NINKOVI: Molim. im stignem u kancelariju. Za desetminuta imate ljubavno pismo. A sad, vauruicu, draga prijateljice! (polj ubi j oj ruku)Ma aer ami!(polazi i sa vrata baca joj pol jubac) Pa-pa! Pa-pa!...

XI IVKA, ANKA

IVKA

ANKA

haljinu): Gospoa je sama?

IVKA: Pa jeste sama...

ANKA: Vi, gospoo, izgledate tako neto zbunjeni...preplaeni, ta li?

IVKA: Jeste, preplaila sam se... avo e me znati .tami je. Nije to laka stvar, Anka, biti ministarka! Nisam ni

a znala da je to tako teko. Idem da prilegnem, da seodmorim, jer mi se zavrtela glava. A vi banita?


65/149

ANKA: Evo vidite, obukla sam ak i drugu haljinu.

IVKA (okrene se ka sobnim vratima): Pa-pa! Pa-pa!

XIII

ANKA

frizuru).

EDA (dolazi spolja): E, a ta vi tu na ogledalu radite?

ANKA (koketno): Pa, doterujem se, gospodine!

EDA: E ako, ako!

ANKA: Pa, zaboga, mlada sam, treba valjda i ja da se

kome dopadnem?

EDA: Razume se!

ANKA: Gospodin, na primer, nije nikad ni obratio pa njuna mene.

EDA: Ama, ta ja imam da obratim! pa nju na vas?

ANKA: Bo e moj, pa muko ste!

EDA: Znam ja da sam muko, samo...

ANKA: A znate ve kako se ka e: muki su svi jednaki.

EDA: Tako je, Anka, samo vi morate znati da sam jaestit ovek.

ANKA: Pa meni su ti estiti ljudi najvie i dosadili uivotu.

EDA: To vam verujem. Al' ja, znate, nisam ba potpuno

estit.


66/149

ANKA (vrl o koketno): To bi' i ja rekla.

EDA: Hm! Hm! (pomiluje je) Vi ste, Anka, danas netoneobino raspolo eni prema meni.

ANKA: Sanjala sam vas, jaoj, da znate kako sam vas lepo

sanjala!

EDA: Znate ta, Anka, vi ete mi taj san docnijeispriati, sad sam momentalno u takvim prilikama da mie java prea od snova. Nego, deder vi, duo moja, viditee li tu gdegod moja ena. Hteo bih da razgovaram s njom.

ANKA: Hou, samo, je l' te, pristaete da vam ispriamsan?

EDA: Razume se!

ANKA Verujte, vrlo je interesantan san. (ode)

XI V

EDA (gleda za njom): Hm!

DARA (dolazi): Gde si, boga ti?

EDA: Ja? Kod advokata.

DARA: ta e kod advokata?

EDA: Iao sam da ga pitam: postoji li kakav zakon pokome se udate ene mogu udavati!

DARA: To nisi morao da pita.

EDA: Kako nisam morao? Zar tebi nita nije saoptilatvoja majka?

DARA: Jeste, pa ta?


67/149

EDA: I je l' ti kazala da treba da postane gospoaNnkaraguovica?

DARA: Zar ti, boga ti, uzima tu stvar tako ozbiljno?

EDA: Pa kako da je ne uzimam ozbiljno kad e tajNikaragua doi sutra da te gleda?

DARA: Mo e on mene gledati koliko hoe, pitanje jehou li ja njega gledati.

EDA: Pa dobro, ta si ti kazala majci kad ti je govorila oudaji?

DARA: Rekla sam joj da sam udata, da imam mu a, i daga ne mislim naputati.

EDA: A ta e da ka e njemu?

DARA: Kome njemu?

EDA: Pa Nikaragui?

DARA: Rei u mu isto.

EDA: Sasvim! Ona to misli tako, ako je ministarka, pada izdaje naredbe: da se moj zet razrei od dosadanjedu nosti zeta i uputa na rad. avo bi je znao gde bi me narad uputila. Ona misli to mo e tako: da smenjuje zetove ipostavlja. E pa, brate, ne ide to tako!

DARA: Ja nikako jo ne mogu da verujem da ona toozbiljno misli.

EDA: Ama, ozbiljno, kad ti ka em. Provodad ija je vesvrio sa mlado enjom, sve je ureeno! A zna li, molimte, ko jojje provodd ija?

DARA: Ne znam!

EDA: Zubni lekar, onaj to joj je nametao zlatan zub. I


68/149

to tako ona ode kod zubnoga lekara, sedne u onu

gvozdenu fotelju: Molim lepo, ja sam dola da mipromenite zub p da mi promenite zeta! Hvala lepo! I akoona pone tako, mo e jo doi zubnome lekaru i rei: ja

sam znate dola da mi plombirate zeta.

DARA: Bo e, edo, ta govori kojeta!

EDA: Ama, mo e, brate, sve je ona kadra! Vidi da jesasvim izgubila pamet otkako je ministarka.

DARA: Ne mo e ona nita kad ja neu.

EDA: A ti si sigurna za sebe, je li?

DARA: Sve dotle dok se ne bih uverila da me vara.

EDA: Ja? Otkud ti sad to?

DARA: Majka mi je kazala da e me uveriti.

EDA: Eto, eto, ka em ja da e opa mene jo da

plombira. Ka em ja tebi, a ti mn ne veruje.

XVM

MOMAK: Jedno pismo za gospou Popoviku,ministarku.

EDA (nemarno): Dajte ovamo.

MOMAK: Nareeno mi je da pismo predam gospoi uruke.

DARA: Onda idem da poljem majku.

EDA: A ja u se radije skloniti da se ne sretnemo vie.

DARA (ode levo).


69/149

EDA (ode desno).

XVI

IVKA (posle vr lo kratke pauze): Za mene pismo?

MOMAK: Da, gospoo, od sekretara gospodinaNinkovia.

IVKA Ah! (uzima malo

Hvala!

MOMAK (pokloni se i odlazi).

XVII

IVKA (Najpre se slatko i detinjasto smeje, otvor i pismo,

do stola te uzima onu cigaretu koju j e ostavil a kad ju je

se strahovito, tako da

aliva

pakost i zadovoljstvo).

Zavesa


70/149

Ista osoba kao i u prethodnom inu.

IPERA, ANKA

PERA

prijavi).

ANKA (dolazi posle izvesne pauze): Gospoa ministarkae jako zauzeta ps glo e da vas primi.

PERA: Hvala lepo, ljubim ruke gospoi ministarki.Uostalom, nije ni potrebno da gubi svoje dragoceno vremezbog mene. Budite samo dobri pa recite gospoiministarki da sam ja hteo umoliti samo to da me ne

zaboravi.

ANKA: Rei u, gospodine.

PERA: Vi znate moje ime?

ANKA: Da: gospodin Pera, pisar.

PERA: Ne samo Pera pisar, ve recite: Pera pisar izadministrativnog odeljenja.

ANKA: Rei u tako.

PERA: Molim vas, tako recite. Zbogom! (Odlazi)

I IANKA, UJKA VASA

ANKA (odlazi odmah na ogledalo).

UJKA VASA: Dobar dan. Je li gospoa kod kue?

ANKA: Jeste.

VASA: Uostalom, za mene je va nije da li je zet eda


71/149

kod kue. Imam s njim da svrim jedan posao, po naredbigospoinoj.

ANKA: Gle, a i ja imam s njim da svrim jedan posao po

naredbi gospoinoj.

VASA: Pa valjda nije i tebi i meni poverila jedno isto?

ANKA: Je l' treba da svue kaput?

VASA: Ko?

ANKA: Gospodin zet.

VASA: Kakav kaput, brate?

ANKA: Onda je to druga stvar koju vi imate.

VASA: A je li on kod kue?

ANKA: Jeste!

VASA: Zovni ga, molim te!

ANKA: Odmah! (ode)

I I I

VASA (vidi na stolu kutiju sa cigaretama, vadi i trpa usvoju tabakeru).

EDA: Dobar dan, ujae! Zvali ste me?

VASA: Da, imam s tobom va an razgovor.

EDA: Je l' to vi kao izaslanik gospoe ministarke?

VASA: Nije kao izaslanik, nego kao ujak. Zar joj nisam

ujak?


72/149

EDA: Jeste!

VASA: E pa?

EDA: ta je to, dakle, va no to, u ime vae sestriine,imate da razgovarate sa mnom?

VASA: Tebi je poznato ve ta namerava ivka saDarom. Mora i sam priznati majkaje, a ima to jedno ensko dete, pa mora misliti na to kako e da je zbrine.

EDA: Kako da je zbrine?

VASA: Pa tako, da je zbrine. Ti vidi i sam, pametan siovek. Dara nije vie dete, prela je, otkada, dvadesetugodinu pa vreme je da se misli na njenu udaju.

EDA: Ama, kakva udaja, pobogu, ovee! Pa zar nijeona ve dve godine udata za mene?

VASA: Jeste, ne ka em da nije. Vidi, ja sam takavkarakter da nikad neu rei da nije ono to jeste. Samo...

EDA: ta samo?

VASA: Mi tu udaju ne raunamo.

EDA: Kako ne raunate?

VASA: Pa tako, brate. Igramo, recimo i ja i ti tablaneta, je

li? Odigramo jednu partiju, a ja ti ka em: zna ta, edo,'ajd ovu partiju da ne raunamo, nego da ponemo izpoetka.

EDA A, tako?!...

VASA: Pa tako, dabome!

EDA: I ova partija tablaneta to je igram ja ve dve

godine ne vredi nita?


73/149

VASA: Uzmi suner, ukvasi ga i izbrii tablu, eto ti!Razume li me sad?

EDA: Razumem, kako da ne razumem!

VASA: Pa eto, to sam, vidi, hteo s tobom da razgovaram.Ti si. brate, pametan i onako razborit ovek, pa emo selako sporazumeti.

EDA: Ja se nadam.

VASA: Prvo i prvo, ka i ti meni, brate:ta e tebi ena?Kad zrelo razmisli, videe i sam da ti to nije tako

potrebna stvar. Razumem da ka e: treba mi kua dobro, ili recimo: treba mi zimski kaput. Sve to razumem,

ali:treba mi ena, to, pravo da ti ka em, ne mogu darazumem.

EDA: Pa jest to ka ete... U vaim godinama.

VASA: More, dok sam bio mlai, jo manje mi je trebala.

EDA: I to je istina.

VASA: Pa dabome da je istina i zato, vidi, pitam ja tebekao pametnog oveka: ta e tebi ena?

EDA: Sasvim, sasvim nije mi potrebna.

VASA: Dabome da nije.

EDA: Pravo ka ete. Jedino, pitam ja vas, ujka-Vaso, davi meni objasnite: ta e Nikaragui ena?

VASA: Kakvom Nikaragui?

EDA: Pa onome to treba da uzme moju enu. Vidite, jase to samo pitam: ta e njemu ena?

VASA (malo zbunjen): Njemu? Pa, kako da ti ka em:ima, zna, ljudi koji uzimaju i ono to im ne treba. Ima


74/149

takvih ljudi.

EDA: Ima!

VASA: Ali ti, dabome, ta nisi od tih ljudi. Ti si pametanovek i, ako e da me poslua, najbolje je, brate, daostavi enu. Ne treba ti ena, je li to i sam ka e; e, pakad ti ne treba, ti je ostavi. Eto vidi, to sam imao, u imeivkino, da te pitam: hoe li da je ostaviili nee?

EDA: Dakle to je sve to ste imali, u ime gospa-ivkino,da pitate?

VASA: To i nita vie!

EDA: E, pa recite gospa-ivki da neu da je ostavim.

VASA : Nee? E jesi li uo, tome se nisamnadao od tebe. Ja sam tebe, brate, smatrao za pametna

oveka. A, ekaj, nisam ti jo ni kazao sve. Kazala mi jeivka jo i ovo: ako lepim ostavi enu, ti e, prijatelju,

dobiti kao nagradu klasu. Zamisli, dobie klasu! I eto,vidi, ima da bira ta vie voli: enu ili klasu?

EDA: Ja bih najvie voleo enu s klasom.

VASA: Rotkve tebi strugane, ti hoe lubendinju?

EDA: ekajte, nisam vam sve ni kazao. Jo vie bihvoleo enu sa dve klase.

VASA: Uha! Pa ti, ako tako potera da licitira, mo e mio rei da bi voleo dve ene sa etiri klase. Ne biva to,

prijatelju! to ne biva, ne biva! Nego, sluaj ti mene, palepo razmisli. Vidi: enu mo e uvek da dobije, a klasu,bogme, ne, a svaki pametan ovek gleda da epa najpreono do ega se te e dolazi. Zar ne? Pa onda ti si, brate, ipraktian ovek, ti se nee zanositi teorijama. Jer, kad

zrelo razmisli: ena to je teorija, a klasato je,


75/149

brate, praksa. Je li tako ?

EDA: Sluajte, ujka-Vaso, ja sam vas sluao od poetkado kraja i uo sam sve to ste imali da mi ka ete... Ja vas,

ujae, neobino cenim i potujem, pa zato u prema vamabiti iskren i rei u vam, razume se u poverenju, na tosam se odluio. Ja sam se dakle reio: onome zubnomelekaru, provodad iji, da saspem zube u grlo; Nikaragui daodre em ui, a vama, dragi ujae, da razbijem nos!

VASA: edo, sinko, ti me iznenauje, jer ne uviam damoj nos ima ma kakve veze sa celim tim pitanjem.

EDA: A vi onda nemojte ga gurati u poslove koji vas sene tiu.

VASA: Lepo, lepo, evo ja se, ubudue, neu meati. Samoonda nemoj da po ali ako ti se desi togod to ne eli.

EDA: A i na to ste pomiljali?

VASA: Nismo pomiljali, ali zna kako je, najbli i samivki, pa koga e da zapita za savet ako nee mene? A jaoj, kao ovek koji ima iskustva za te stvari, ka em: h-

Zna ta, ivka, premesti ti tu bitangu u Ivanjicu pa davidi kad vrisne.

EDA: To ste joj dakle vi savetovali?

VASA: E, pa ko bi drugi, ona se toga ne bi setila.

EDA: Pa dobro, ujae, onda kupite vi jo danas flasterza nos, a ja u da spremim kufere da putujem sa enom zaIvanjicu.

VASA: Kad bi Dara bila luda pa da ide: otac joj ministar,

a ona da ide u Ivanjicu.

EDA: Sluajte vi, gospodine. Idite zovite ovamo vausestriinu, gospou ministarku, da preistimo ve jednom


76/149

taj raun.

VASA: E, to ne mo e! Pre svega, naredila mi je ivka dati saoptim da ona od ovoga trenutka tebe ne smatra za

svoga zeta; s tobom ne eli vie ni da razgovara kao sazetom i, ako ima tos njom, mo e doi samo kaostranac, podneti preko mlaih vizitkartu i moliti je da teprimii samo zvanino da razgovara sa njom.

EDA: Tako je poruila? Nije li vam kazala treba li davam metnem u cilinder?

VASA: I cilinder, dabome.

EDA: I rukavice izvesno?

VASA: Razume se, i rukavice.

EDA: Vrlo dobro, onda recite joj da idem da se obuempa u joj se javiti. (Ode.)

IV

VASA

cigaret

IVKA (na vratima): Vaso!

VASA: Odi, 'odi ovamo!

IVKA: Ode li?

VASA: Ode!

IVKA (izlazi); ta ka e, boga ti?

VASA: ta ka e? Nita! E, jesi ula, ivka, ba sam mu

pametno govorio, veruj, da je drugi ovek, prelomio bi se,


77/149

ali ono je, brate arumski tvrdoglavo.

IVKA: Dakle, nee lepim?

VASA: Ni da uje! On ak preti nekim odrezivanjemuiju, sasipanjem zuba u grlo i razbijanjem noseva. Meniak preporuuju da jo danas nabavim flaster, jer ovaposlednja pretnja odnosi se na moj nos.

IVKA: E, pa kad nee lepim, okrenuemo i mi debljikraj.

VASA: I to sam mu kazao.

IVKA: Tra iu jo danas da ga premeste u Ivanjicu.


IVKA: Pa ta veli?

VASA: Ii e on i u Ivanjicu, ali e povesti i enu.

IVKA: Rotkve mu strugane!


IVKA: ta?

VASA: Pa to: rotkve njemu strugane.

IVKA: Misli on da mu ja ne umem i tu doskoiti.

Umesila sam ja njemu kola, samo ekam da Anka nalo ipe pa da mu ispee kola. Okrenue Dara od njega glavui nikad ga vie nee pogledati. Videe ve i ue, akobog da, jo danas.A jesi li mu kazao da ga vie nesmatram za zeta?

VASA: I to, i rekao sam mu da samo zvanino mo e ktebi doi ako ima to.


78/149

IVKA: Dobro si mu kazao.

VASA: Sluaj, ivka, ja sad treba da dovedem familiju.

IVKA: Opet ti sa familijom.

VASA: Pa rekao sam imjue da se u ovaj sat svi skupekod tetka - Savke da ih zajedno dovedem. Nije red da ih

prevarim.

IVKA: Pa dobro de, dovedi ih ve jedanput, i tu brigu daskinem s vrata. Samo, molim te, da mi se ne bave mnogo,

er zna da danas ima novi zet da nam doe na vienje.

VASA: Ne brini ti, kazau im ja ve da budu krai. (ode)

V

IVKA, ANKA

IVKA (kad ostane sama, zvoni ).

ANKA (dolazi): Molim!

IVKA: ta radite vi, zaboga, Anka? Vidi mnogo netoote ete, kao da je to bog te pita kakav te ak posaodomamiti mukog u sobu.

ANKA: Pa nije te ak posao, ne ka em da je te ak, aliznate kako je, treba imati prilike, a puna kua, pa nikakoda uhvatim gospodina nasamo.

IVKA: Sluajte, Anka, meni bi trebalo, ako je mogue,o danas da se to svri.

ANKA: Pa dobro, gospoo,onda da ponem malo sasvimotvoreno. Ja sam, znate, poela onako izdaleka.

IVKA: Ama, kako izdaleka? Ponite vi to izbliza, te se

stvari izbliza bolje svravaju.


79/149

ANKA: Dobro, gospoo!

VI

ANDARM mu seotima): Molim pokorno, gospoo ministarka, gospodinlan je naredio da dovedem ovoga...

IVKA: Nesrenie, ti si opet neto uradio.

ANDARM: Molim pokorno, gospoo ministarka, udarioe pesnicom po nosu sina engleskog konzula i psovao mu

oca, pa gospodin lan...

IVKA: ta ka e?!... Ju, ju lag e me strefiti. Anka,Anka. brzo au vode.

ANKA

IVKA: Razbio mu nos, psovao mu oca... sinu engleskogkonzula. Gospod te ubio da te ne ubije! Razbojnie, ti eme ubiti, ti e me ivu sahraniti!

ANKA

IVKA Da do ivim da mi policijadovodi razbojnika u kuu. Ju, ju, ju, ju. . . Anka, skloni miga ispred oiju.

ANKA

ANDARM: Ja mogu ii?

IVKA: Mo e, vojnie, p ka i gospodinu lanu: ja uve... reci mu, sve u mu kosti porazbijati.

ANDARM: Razumem! (saluti ra i odlazi)

VII


80/149

IVKA (Raki): ta si uradio, crni sine, govori ta siuradio?

RAKA: Nita!

IVKA: Ama, kako nita kad si razbio pos sinu engleskogkonzula! I 'ajde to mu razbi nos, naposletku omaknese pesnica, pa desi se, ali to mu opsova oca?

RAKA: I on je meni!

IVKA: Nije istina, ne ume on to, on je vaspitano dete.

RAKA: Opsovao mi je. Ja mu lepo ka em: Skloni mi ses puta ili u da te haknem, a on meni: Olrajt! aolrajt, to znai na engleskom jeziku da mi psuje oca.

IVKA: Nije istina.

RAKA: Jeste, ja sam to uio u lekciji.

IVKA: Pa kad je on tebi kazao olrajt, to nisi i tinjemu kazao olrajt?

RAKA: E, ne bi me razumeo. A posle, ne bih ja, nego ja

njemu sasvim utivo ka em: Ku, svinjo jedna! A onmeni opet: Olrajt! E, nisam onda mogao vie da seuzdr im, nego ga haknem po nosu i opsujem i ja njemu

oca.

IVKA: Nesrenie jedan, zna li ti da je to engleskiotac? To nije na otac pa da ga opsuje ko stigne, nego jeto engleski otac! Ju, ju, ju, gospode bo e, ta u s njim!Vodi mi ga, Anka, ispred oiju!

ANKA (odvodi Raku).

VIII


81/149

IVKA (na telefonu): Alo... centrala? Molim Ministarstvospoljnih poslova... Je li to Ministarstvo spoljnih poslova?

Da!... Molim vas da se pozove na telefon g. Ninkovi.sekretar... Da!... Recite, zove ga gospoa ivkaministarka. (pauza)To ste vi, gospodine Ninkoviu?(pauza)Tako! Dakle, potpisano je... E, pa estitam vamunapreenje. Vidite, dakle, da sam odr ala re. Ali moramvam rei da nije ilo ba tako glatko. Bunio se vaministar, ka e: dobili ste klasu pre tri meseca. Ali sam janavaljivala i nisam mu nikako dala mira, pa sam ak

naterala i svoga mu a te ga je on okupio. Da, da, i on ga jeokupio. (pauza)Nego, znate ta, drugo sam neto htela davas zamolim. Ovaj moj nesrenik, onaj mali gimnazistaRaka, bio danas na igralitu, sa decom engleskog konzula.Ja sam ga naroito poslala, jer, znate, on sad pripada tomedrutvu... Da! Pa zamislite, razbio nos sinu engleskogkonzula i opsovao mu oca. (pauza)Pa da, uviam i jasama da je to vrlo nezgodno ali, ta u, ne mogu iz ove

ko e. Ta kako kazniti, neu ga kazniti, nego u .gaisprebijati, ali je meni glavno da se nekako zataka stvarkod engleskog konzula, da se on ne ljuti. Pa to sam htela

da vas umolim, da odete vi do njega, u ime moje, i da mu

ka ete: neka ne uzme stvar ozbiljno, deca ko deca!(pauza)E, pa ta drugo mogu da mu ka em. Ja mislim one pametan ovek, nee valjda dozvoliti da se dve dr ave

zavade zbog jednoga nosa; a to mu je psovao oca, recite

da to u naem jeziku ne znai nita ru no, to je kao kad bise engleski kazalo dobar dan. I uopte, recite da je tona narodni obiaj da psujemo oca jedno drugom. Padabome! 'Ajde, molim vas, pa otadite odmah a doitezatim da mi javit

Documents

Branislav Nusic - Gospodja Mini Stark A