Branislav Nusic - Pokojnik

8/13/2019 Branislav Nusic - Pokojnik

1/126

Branislav Nui

Pokojnik

Komedija sa predigrom u tri ina

LICA

PAVLE MARIMILAN NOVAKOVISPASOJE BLAGOJEVI.GOSPODIN URI.LjUBOMIR PROTIANTAMLADEN AKOVIMILE

ALjOAADOLF VARCRINA

VUKICA

AGNIJAPRVI policijski agent

DRUGI policijski agent

MARIJA

ANA i SOFIJA sobariceTri ina se deavaju tri godine posle predigre.

PREDIGRA

(Ukusno nametena soba kod Maria.)

IPAVLE, MARIJ A

MARIJA (sobarica, starica, dolazi spolja.): Gospodine,edan gospodin, ka e pozvan je.

PAVLE (za stoiemzariven ujednu knjigu):A da, neka


2/126

ue!

MARIJA (ode navrata iproputaagenta).

PAVLE (Mariji):Idite, javite gospoi!

MARIJA (ode levo).

I IPAVLE, I AGENT

PAVLE: Ako se ne varam, vi ste iz Uprave grada?

PRVI AGENT: Da, na va poziv...

PAVLE (nemarno):Stvar, dodue, nije tako tragina, alimoja ena, u prvome uzbuenju, odmah je pozvalapoliciju. (spazi Rinu na vratima) Uostalom, evo moje ene, ona e vam objasniti.

I I IRINA, PAVLE, I AGENT

RINA (uelegantnoj jutarnjoj haljini):Gospodin je odpolicije?

PRVI AGENT: Da, gospoo!

RINA: Ne bih imala ta da vam objasnim: kod nas senoas desila kraa.

PRVI AGENT: Mo ete li mi rei to bli e?

PAVLE: Rei u vam ja. Moja ena i ja bili smo sino upozoritu. Kada smo se posle jedanaest vratili, proli smokroz ovu sobuovde je odmah naa soba za spavanje i, koliko sam ja video, sve je bilo u redu. Jutros, meutim,zatekao sam ovaj stoi, koji je inae zakljuan, otvoren iu njemu sve ispremetano, kao to vidite.

PRVI AGENT (prilazi enskom stoiu za pisanje,na


3/126

kome je jednafioka izvuena i predmeti u njojispreturani):Inae, nita drugo samo to?

RINA: Da, samo to!

PRVI AGENT: Dozvolite, ko je prvi opazio?

PAVLE: Ja se najranije budim u kui, posao mi je takav,izlazim rano na graevinu dakle, proao sam ovuda isluajno mi je palo u oi. Probudio sam odmah enu i onae telefonirala policiji.

PRVI AGENT (razgleda stoi):Fioka je oigledno

nasilno otvorena. Znate li mi rei ta je ukradeno?

PAVLE: To je stoi moje ene, ona e to znati.

RINA: Ja ovde dr im moj mali nakit i skitnice, obinetoaletne sitnice. Imam uvek tu i po dve-tri stotine dinara

mojega runog novca, i sve je tu, ak i novac je tu.Razbijena je samo ova mala kaseta, koja je inae

zakljuana i u kojoj dr im svoja pisma. Iz nje je, vidi se,ukraden jedan deo pisma.

PRVI AGENT: Znai, dakle, da nije koristoljubljeposredi. Utoliko pre ne bih mogao rei da je provalnikdoao spolja. Imate li mlae u kui?

RINA: Imamo devojku, ali u nju ne sumnjam, to je jednaestita starica ve toliko godina kod nas.

PRVI AGENT (domilja se):Mo ete li mi rei jesu lisamo izvesna i naroita pisma ukradena, ili je... ?

RINA (zbunjena):Bo e moj... ja ne znam... za mene susva podjednako va na ima meu njima devojakih,intimnih...

PRVI AGENT (poto je malo razmislio posmatrajui iedno i drugo):Ako je po volji, ja mogu povesti zvaninu


4/126

istragu, ali, ako dozvolite, mislim da je bolje ne davatistvari iri znaaj no to je ima.

PAVLE i RINA (ute).

PRVI AGENT: Sve to se mo e konstatovati to je da ovoobijanje nije iz koristoljublja i da provalnik nije doaospolja on je u kui. Ja mislim da u dalje konstatacije netreba ni ulaziti. Ja vas molim da me oslobodite. Gospoo,gospodine! (ode)

IVPAVLE, RINA

PAVLE (zadubljen ponovo u knjigu).

RINA (poto je bacila jedan prezriv pogled na Pavla,polaziu svoju sobu na vratima se zadrava, okree,naglaavajui):Policijski agent je konstatovao da jekradljivac u kui.

PAVLE: Da, uo sam!RINA (ode u svoju sobu).

VPAVLE, MARIJ A

PAVLE (digne glavui pogledaza njomkad vidi da je onazatvorila vrata, odlazitelefonu, uzima telefonsku knjigu i

trai izvestan broj).

MARIJA (dolazi):Nadzornik graevine.

PAVLE: Aljoa? Neka ue.

MARIJA (proputa Aljou, a sama ode)

VI

ALjOA, PAVLE


5/126

PAVLE: ta je Aljoa? Je li tamo sve u redu?

ALjOA: Da, gospodin in enjer!

PAVLE: Je li povean broj na zemljanim radovima?

ALjOA: Da. Uzeo sam est radnika vie.

PAVLE: Cement se prevozi?

ALjOA: Da, gospodin in enjer.

PAVLE: A to si napustio posao?

ALjOA: Ja ekao vas tamo, mislim doi ete kao obino,kao svako jutro, pa kad niste doli...

PAVLE: A jesam li vam potreban?

ALjOA (zbunjeno):Ja mislio vi doete, pa kad nistedoli...

PAVLE: Govorite dakle ta je zato ste me ekali?ALjOA: Gospodin in enjer! Ja vama mnogo blagodaran,beskonjeno blagodaran. Vi bili moj otac, dobri,velikoduan otac. Pre tri godine vi mene primili u slu bu...

PAVLE: Ali nato toliko blagodarnosti! Vi ste dobarradenik zadovoljan sam sa vama pa svrena stvar.

ALjOA: I zato mene al, neizmerno je ti i ja se bojim davas ne uvredim. To ne bih hteo, ne bih hteo da vasuvredim.

PAVLE: udno mi izgledate, Aljoa. Vi kao da bi htelineto da mi ka ete, pa ne smete? Da piste nezadovoljniplatom?

ALjOA: Ah, ne, gospodine!


6/126

PAVLE: Da nam nije te ak posao?

ALjOA: Ne, ne, ne!

PAVLE: Dakle, ta je?

ALjOA: Doao sam da vam blagodarim za sve to ste zamene uinili i da vas zamolim da primite moj otkaz.

PAVLE: Otkaz? Nali ste bolje mesto?

ALjOA: Ne to. Ni za bolje mesto, nju za bolju platu neostavim, ali, ali...

PAVLE: Onda ste bolesni?

ALjOA (vrti glavom ne podiui oi):Njet!

PAVLE: No, pa recite ta je?

ALjOA: Ja moram, ja moram da vam ka em, ja ne moguda od vas krijem. (pauza, lomi se i najzad die glavu)Vi

znate moju Lidoku?

PAVLE: Vau gospou?

ALjOA: Da!

PAVLE: ini mi se da sam je video jedanput kad jedolazila k vama na graevinu. Koliko se seam, lepa iprijatna enica.

ALjOA: Ona mene ostavila.

PAVLE: Napustila vas?

ALjOA: Da. Bio je tu peva, operski peva, Piserkovski.

PAVLE: Rus?

ALjOA: Ne Rus, Poljak. On je gostovao ovde...


7/126

PAVLE: On vam je odveo enu?

ALjOA: Ona meni kazala mnogo voli njega, ne mo ebez njega. Kazala mi zbogom, ja plakao, ona otila.

PAVLE: To je skoro bilo?

ALjOA: Pre tri meseca!

PAVLE: Jo pre tri meseca? No pa to je dovoljnovremena vi ste se izvesno dosad izmirili sa takvimstanjem?

ALjOA: Ne, gospodin in enjer, ja ljubim Lidoku, jamnogo ljubim Lidoku.

PAVLE: Ali kad ona vas ne voli?

ALjOA (uzdie).

PAVLE: Ne razumem zato toga radi otkazujete hoete lida otputujete za njom?

ALjOA: Ne to. Ja ne hou da joj kvarim sreu ona takosrena tamo sa njim. Zato da joj kvarim sreu?

PAVLE: A mislite da je srena?

ALjOA: Da, ona meni pie, pie da je srena, al' opet jamoram da pomognem.

PAVLE: Novano.

ALjOA: A ne ima, ima ona. Ali, jel' dozvolite da vamproitam pismo koje sam jue od nje dobio?

PAVLE: A odakle pie?

ALjOA: Iz Berlina. On tam ima anga man

PAVLE: A ta vam pie?


8/126

ALjOA (razvije pismo):Pie ruski.

PAVLE: Razumeu toliko.

ALjOA (eta):Miljenki moj... (zastidi se)Oprostite,to ne nost...

PAVLE: itajte samo!

ALjOA (ita):Mnje zdjes oenj harao, ja savsemsastljiva. (govori)Sastljiva, to je srena. (ita)Dorogoj moj Andrjua, ka dim dnjem bolje menjaljubit. (govori)On je svaki dan sve vie voli. (ita)On

oenj laskovij ko mne smotrit na menja kak na obraz.(govori) uva je kao ikonu. (ita)Ja sastljiva, jasastljivejaja enina na svjetje. (govori)Onanajsrenija ena na svetu. (ita)Mojo sastije odnoobstojateljstvo trevo it.

PAVLE: To ne mogu da razumem.

ALjOA: Ka e, njenoj srei samo jedno smeta. (ita)Jaznaju to ti svjo vremja dumaje oko mne. (govori)Znada ja stalno mislim na nju.(ita)Jesli bi i ti ne dumal obomnje, mojo sastije bilo bi v dvojne bolje.

PAVLE: Kad vi ne bi mislili na nju, ona bi bila dvaputsrenija.

ALjOA: Da! (ita)3delaj odol enije, prestanj dumat

obo mnje, etim zdelaje menja sastljivejej eninoj nasvjete.

PAVLE: Ako prestanete misliti na nju, uiniete da budenajsrenija ena na svetu.

ALjOA (ita):Do groba ljubaaja tebja Lidoka.

PAVLE: Dakle, ta u stvari hoe ta ena koja vas do


9/126

groba voli?

ALjOA: Hoe da ja ne mislim na nju.

PAVLE: No, pa to joj mo ete uiniti. Piite joj da vieneete misliti na nju.

ALjOA: Ne mogu, ne mogu! Ja ne mogu da ne mislimna nju ja hou da je nainim najsrenijom enom na svetu.Zato da ne bude srena? Ne mo emo ni ja ni ona dabudemo sreni, pa neka barona bude, neka ona bude.

PAVLE: Pa kako vi to mislite uiniti je srenom?

ALjOA: Ja tek moram misliti na nju. Ja nju ljublju. Jamoram misliti na nju... mrtav neu misliti.

PAVLE: Kako mrtav?

ALjOA: Ja napisal njoj.

PAVLE: ta ste joj napisali?

ALjOA: Ja napisal kad ovo pismo primi, mene epokrivat talasi Dunava i tada neu vie misliti na tebe.

PAVLE ta govorite, ovee kakvi talasi, kakav Dunav?

ALjOA: Ja tak napisal.

PAVLE: Jeste li vi takvo pismo napisali?

ALjOA: Da, i zato sam doao da se vamaizvinim, da seoprostim, da vam blagodarim.

PAVLE: ta vi to govorite, Aljoa?

ALjOA (vadi iz depa papire):Ovo su naplaeni rauniza pesak sa prevozom, ovo je nov ugovor sa cigljarem,potpmean je, ovo su priznanice za plaene uredske takse,ovo je vaa graevinska legitimacija !Ja koju ste mi dali


10/126

zbog licitacije...

PAVLE (prekida ga):Zadr ite si, Aljoa, sve te papire,kod vas, ne ide se tako u smrt kako vi to zamiljate. Zar se

za ljubav ene koja vas je izneverila ide u smrt? Naprotiv,ba u tom sluaju valja iveti, valja postojati. Ako jojuspavate savest, smejae se vaoj smrti ne moj Aljo la, neide se u smrt za ljubav neverne ene.

ALjOA: Ne mogu!

PAVLE: Ne smete biti tako slabi.

ALjOA (hteo bidaoponira).

PAVLE (prekida ga):Nee biti to samo to pismo. Aljoa,kod vas se sabralo i mnogo drugih mutnih oseanja, aetiri meseca napornog rada na graevini izmorili u vam ivce. Ima tu i malo nostalgije za zaviajem. Dok je bilakraj nas Lidoka, ispunjavali ste duu oseajima premanjoj ostali ste sada usamljeni, prazne due i naila je opet

nostalgija i ispunila je. Sve je to vrlo razumljivo i, verujte,sve se to da preboleti.

ALjOA (vrtiglavom poriui):Njet!

PAVLE: Sluajte vi mene, Aljoa, ovek se podaje enskim udima bivato i bie. Svi smo mi slabi, ali nedotle da tim ljudima rtvujemo i svoju sudbinu. To samomalodunici ine, a mi to ne smemo biti. Zar se u sluajubure brodolomnik mirno predaje talasima? Ne, on grabi

pojas za spasavanje i hita obali da stane nogom na vrstotle! Verujte, to je kod vas, kao to vam rekoh, umor ivaca, razoaranje i nostalgija. Sluajte, Aljoa,oslobaam vas danas rada, pa i sutra odmorite se!

ALjOA (odbijajui):Ah!

PAVLE: Sluajte vi mene provedite se malo, razvedrite sei sve e to proi. Znam, nemate izlinih para. (vadi iz


11/126

buelara)Evo vam 500 dinara.

ALjOA (buni se):Ali,gospodin in enjer.

PAVLE: Smatrajte to kao honorar za prekovremeni radmorate to primiti! (trpa mu u dep) Pa idite, idite uRusku liru, u Kazbek ili... taja znam kako se svezovu ti vai lokali. Idite tamo, nai ete svoje drugove,sluaete balalajke i uete pesmu vaeg zaviaja i...zaplakaete mo da, ali te suze lee duu, verujte, lee je.Tako uinite i videete kako e sve to proi.

ALjOA: Njet, gospodine.

PAVLE: Vi otuda sa severa, iako vas ne greje dovoljno

sunce, nekako ste mekani, toplije ste due, sanjalice ste.Mi nismo, mi smo trezveniji i, ako hoete, otporniji smo.Zato posluajte moj savet videete kasnije da je bioumean.

ALjOA: (branei se sam od sebe):Ne mogu, ne mogu!

PAVLE: Posluajte me ipak, Aljoa!

ALjOA: Ja njoj pisal.

PAVLE: No, pa? Budite mrtvi za nju.

ALjOA (odriui):Ah!

PAVLE: Bar me danas posluajte, pa ako vas ne proe toraspolo enje, ako i sutra ostanete pri toj odluci, onda vaasudbina bie jaa od vas, ja vas ne mogu zaustaviti.Hoete li da me posluate bar danas? (prui mu ruku)

ALjOA (pogleda ga u oi i bezvoljno mu daje ruku).

PAVLE: Tako, tako! Idite malo u drutvo, razvedrite se!(pogleda ga)ekajte, ne mo ete takav. Vi nemate malo

bolji kaput? Taj je iscepan i prljav, ne mo ete takav ii.


12/126

(hoe da poe u sobu)

ALjOA: Ne, gospodin in enjer, ne, ne, ne! Ve adesramota sve na meni je od vas, i kaput, i koulja, i cipele,

ne, vie ne!

PAVLE: Ta ostavite molim vas! (ode u sobu i vraa senosei jedan bolji kaput)Tako, skinite to!

ALjOA: Ne tak, boga radi!

PAVLE: Ta skinite to, kad vam ka em!

ALjOA (skine).

PAVLE (pomae muda obue novi):Tako! Tako!Prebacite te papire, prebacite ih! A svoj kaput? Pa, mo emo da jo poslu iti tamo na graevini. No, sad veizgledate kao ovek koji mo e pristati u svako drutvo.'Ajde sad, tako kako sam vam rekao. Sutra kad se

sretnemo, videete kako ete ve drugaije gledati na

ivot.ALjOA (uvijajui svoj starikaput, iz kojegaje preneopapire umotane u novine):Samo znate, ja sam pisal...(odlazi)

VIIPAVLE, RINA

PAVLE (vraa se i zaviruje najpre navrata gdeje Rina,pa kao daje opazio neto ili uo pokret, odlazi brzo mestugde je u poetkuitao knjigu, sedai prividno sezadubljuje u knjigu).

RINA (dolazi iz svoje sobe obuenaza izlaz,upuuje seizlaznim vratima, i ne osvre se ni jednim pogledom naPavla).

PAVLE (kad ona iezne, digne glavu, posle izvesne


13/126

pauze die se i zvoni).

VIIIMARIJ A, PAVLE

PAVLE: Gospoa je otila?

MARIJA: Da!

PAVLE: Sluajte, ma ko da me tra i, nisam kod kue.Razumete li?

MARIJA: Razumem!

IXLjUBOMIR, ISTI

LjUBOMIR (u tom trenutku pojavljuje se na vratimanosei jednu veliku knjigu):Je li slobodno?

PAVLE (malo zbunjeno i oteui):Da, da, izvolite! Uite!

LjUBOMIR (oseajui nelagodnost koju je izazvaoposetom):Ja nisam imao nameru da vas uznemiravam;hteo sam samo da predam ovu pozajmljenu knjigu

devojci, ali je nisam naao. Izvinite molim vas, izgleda danisam u podesan as doao. (ostavi knjigu na sto)

PAVLE: Ne ka em da ste u najsreniji as doli, ali to nemenja nita za svoga mladog prijatelja ja imam uvek

vremena i raspolo enja. (Mariji)Idite!MARIJA (ode).

HLjUBOMIR, PAVLE

LjUBOMIR: Tako mi je neprijatno. (hoe da poe)Akodozvoljavate.

PAVLE:Ta ostanite kad vam ka em. Zatekli ste me u


14/126

ednom trenutku uzbuenja... Uostalom, mo da je to badobro to ste doli ja... meni je potreban u ovom trenutkuprijatelj ja imam potrebe u ovome trenutku da s kimprogovorim. Sedite, molim vas!

LjUBOMIR (sedajui):Radovao bih se kad bih vammogao biti od koristi.

PAVLE: Za onoga koji pati i iskreno sauee je odkoristi.

LjUBOMIR (iznenaeno):Kako... Vi patite?

PAVLE (trgne se):Ne, ne patim... Pa ipak, zato sezavaravati, ipak patnja je to! (potreseno)Mladiu, moja ena me vara! (trgne se, jer mu se uini nepromiljeno toe poverio to jednom mladom oveku, uuti i hodauzbueno.)

LjUBOMIR (sa iznenaenjem pratigapogledom).

PAVLE (najzad oseti potrebu da se opravda i stane predLjubomirom):Ja ne znam zato sam vama to maloaspoverio, ali... tako, naili ste, prek ste naili, a ja sam imaopotrebu da glasno ka em ono to me gui od jutros.

LjUBOMIR: Ne alite to ste mi se poverili, prijatelju stepoverili. Moje obaveze prema vama nisu tako obine viznate koliko vas cenim i potujem. Bio bih srean kadabih vas mogao uteiti bar.

PAVLE: U svakom sluaju svaka je uteha iluzorna lii naizjavu sauea koje se porodici umrlog ukazuje.

LjUBOMIR: Pa... ipak. Mo da sve to nije tako, mo da suvam samo zli ljudi doapnuli ru ne stvari!

PAVLE: Da, doapnuli su, to je istina, i ja sam preko tih

aputanja prelazio, ali... (vadi iz depa hrpu pisama)Ovosu pisma njenog ljubavnika izvrio sam razbojniku


15/126

provalu i pokrao sam ih. aputanjasu samo nagovetavalaneverstvo, ali mi nisu kazala i ime zavodnika, a ono je tu,

tu je u mojim rukama, tu je njegovo ime! (grevito guvau pesnici pisma)Tu je!

LjUBOMIR (oseajui se nelagodno, sleeramenima).

PAVLE (uvek uzbuen):Tu je, ali ja ne smem, nemamhrabrosti da zavirim! Bojim se, potvrdie se moje slutnje,a to bi bilo u asno. To bi bilo porazno. Bojim se, bojim seistine nije li zar bolje pobei od istine? Dovoljno je vete ak udarac to znam da me vara? (bori se)Pa ipak, mui

me, muie me, muilo bi me kroz ivot. Zato ne bihispio do dna au gorine koja mi je namenjena? (otvarapismo izagledapotpis novnastup uzbuenja) Jeste, on Je!Slutio sam, slutio sam...

LjUBOMIR (prilazi mu):Umirite se! Stiajte se! Sve testvari u prvome trenutku izgledaju stranije.

PAVLE: Moj drugo iz detinjstva, moj kolski drug, moj

ortak u preduzeu, moj nerazdvojni prijatelj....

LjUBOMIR: Gospodin Mozakovi!

PAVLE: Da, on, on! Ah, kako je to podlo, kako je toodvratno!

LjUBOMIR (pauza,neodvano):I ta mislite sad initi?

PAVLE: ta? To se i sam pitam. Pitam se, a ne umem dase odluim.

LjUBOMIR: Svakako ne mislite... ?

PAVLE: Oterati enu osvetiti se zavodniku? Ah, to ne!Ali ta? Da bih doneo odluku, valja mi najpre preboleti,er, ipak, ja sam voleo tu enu, valja mi preboleti to!

LjUBOMIR: Ja vas potpuno razumem, ali nisam kadar i


16/126

ne pripada mi savetovati vas.

PAVLE: Bojim se da u ovom trenutku uzbuenja nedonesem prenagljenu odluku. Da mi je da se osamim, da

se povuem, da razmislim.

LjUBOMIR: Kad biste otputovali gde na dan-dva?

PAVLE: Kad bih otputovao? To bi mo da najbolje bilo.(kratko razmiljanje)Tako u uiniti, otputovau.

LjUBOMIR: Na dva-tri dana.

PAVLE: Ne znam na koliko, ne znam ni kuda unepoznatom pravcu, na neodreeno vreme. Nemam zasadasne namere, ali oseam potrebu da se uklonim, da se

udaljim, da se osamim, da prebolim. Da ne bih doneo

prenagljenu odluku, jedinijenain da pobegnem sam odsebe. Hvala vam, prijatelju, vi ste mi dali dobar savet.

LjUBOMIR: Ako vam je potrebna kakva moja usluga?

PAVLE (seti se):Da, dobro pomenuste, mogli biste miuiniti jednu uslugu.

LjUBOMIR: Molim!

PAVLE (vadi iz portfelja paso):Da poete iz ovih stopai da mi vizirate paso za inostranstvo. (prelistavajuipaso)Gle, kakva srena okolnost! Paso je viziran pre

est nedelja, kada sam pomiljao ii na sajam. Ta viza jova i. To je dobro, to je vrlo dobro! (vraapaso uportfe.)

LjUBOMIR (hoeda poe):Ja u vas ostaviti.

PAVLE (pruajui mu ruku):Raunam na vaudiskreciju. (seti se i trgne ruku)ekajte, setio sam seovoga asa jedne velike usluge, koju biste mi mogliuiniti.


17/126

LjUBOMIR: Molim!

PAVLE (ode u drugu sobupa se otudvraa sa jednimvoluminoznim svenjem rukopisavezanihizmeukartona,

poobliku fascikula).Ovo je, mladi prijatelju, mojanajvea dragocenost. Sedam punih godina ja radim ovonauno delo iz oblasti hidrografije, radim ga sa verom dae uiniti naroiti utisak u naunom svetu.

LjUBOMIR: Zar se i tom granom tehnike bavite?

PAVLE: Da, arhitekta, graevinski in enjer... ali, mene jeoduvek vrlo zanimala hidrografija i u slobodnim asovimabavio sam se njome. Hidrografski problem to jeopteoveanski problem tri etvrtine globusanajizrazitijeg zemljita pokriveno je movarama, plitkimvodama i vodenim talozima, a prenaseljenost izaziva tekekrize i poremeaje u ivotu naroda! Ja sam pokuao akda postavim u hidrografiji i nove metode. Ja vam sve to

kazujem da vam uka em na znaaj ovoga dela i ta ono zamene predstavlja. Taj rukopis mirno poiva u fioci mogastola, pod kljuem ali... ovoga asa me obuze jedna slutnjanee li se moja ena, u mome odsustvu, poslu iti istimmetodom kojim sam se ja poslu io prema njoj provalitifioku na mome stolu i pretra ivati ga. Ona nee nai nitato bi elela, ali mo da ba zbog toga neuspeha, u besu, usrd bi, u pakosti, a znajui koliko ja cenim ovaj rukopis,mo e doi na paklenu misao da iz osvete izvue Jedan,dva, tri lista.

LjUBOMIR: Ah!

PAVLE: O, u pakosnome besu ene su kadre da uinenajnerazmrenija dela. Ja bih hteo da obezbedim ovajrukopis poveravam ga vama.

LjUBOMIR (iznenaen poverenjem):O, gospodine!

PAVLE (daje mu ga):Poveravam ga vama znate mu


18/126

vrednost pa ete ga umeti uvati.

LjUBOMIR: Budite uvereni, uvau ga kao oi u glavi.

PAVLE: Tako, a sad zbogom!

LjUBOMIR: Zbogom! (ode)

XI

PAVLE (sam, zove telefonom):Alo... Alo! Radi iTodorovi? Ko je na telefonu? To ste vi, gospodine Petre?Ovde in enjer Mari. Hteo sam da vas obavestim da

izvesno vreme neu biti ovde meutim, kroz dva dana jerok vaem potra ivanju. Obratite se dakle mome ortakugospodinu Novakoviu on ovlaeno potpisuje firmu kao ia, a tekui je raun na firmi... da, da, obratite se njemu.

XIIMARIJ A, PAVLE

MARIJA (dolazi):Gospodin Novakovi.

PAVLE (trgnese i uzruja): On?

MARIJA: Ja sam rekla da vi...

PAVLE: Ne, ne, neka ue, pustite ga!

MARIJA (povlai se).

XIIINOVAKOVI. PAVLE

NOVAKOVI (nailazi vrlo ljubazno):Dobar dan, biosam na graevini, pa vidim nema te. Rekoh da nisi toslab, te dooh...

PAVLE (jedvase savlauje):Nisi ti bio na graevini niti

si pomislio da sam ja slab, ve te je moja ena poslalaovamo. Dola ti je maloas hitno i saoptila ti da sam ja


19/126

izvrio provalu i da je vaa zajednika tajna otkrivena.Poslala te, izvesno, da ispita situaciju.

NOVAKOVI: O kakvim ti to tajnama govori! Ja to ne

razumem.

PAVLE (priblii mu se i unese u lice):Nevaljale!

NOVAKOVI (uvreeno):ta to znai?

PAVLE: Znai da si ti nevaljalac i nitkov!

NOVAKOVI: Ja ne dozvoljavam da tako sa mnom

govori!

PAVLE: Ima pravo, i ja uviam da bi s tobom trebalodrugae govoriti, ali... uzdr avam se i progovoriemo ve!Dajem ti re da emo progovoriti!

NOVAKOVI (potose malo pribliio): Pa dobro, Pavle,govorimo otvoreno o stvari.

PAVLE: Ako ti misli da je to otvoren razgovor to e miuiniti priznanje, onda se vara. Meni tvoje priznanje nijepotrebno.

NOVAKOVI: Ne priznanje, ali mo da opravdanje.

PAVLE: Zar nevaljalstvo ima opravdanja?

NOVAKOVI: Ti si nesumnjivo u pravu, uvreen si,ugro eno ti je samoljublje.

PAVLE: ast!

NOVAKOVI: Samoljublje!

PAVLE: Neka je dakle i samoljublje, ali otkud ti, otkudtebi pravo da mi ga razara?

NOVAKOVI: Bo e moj, Pavle, zar ti nisi kadar


20/126

trezvenije da gleda na ivot? To je ivot, takav je ivot!Tako je to otkako je sveta i veka. Ti si zauzet poslovima,odlazi u ranu zoru na graevinu, rua s nogu, vraa se sveeri umoran, pa i takav sav se posveuje knjizi i

nekakvim paunim radovima. Nisi kadar da posveti enini nekoliko ljubaznih rei. ena meutim mlada, koli ivot, zahteva pa nju, usrdnost.

PAVLE: I to e sve postii razarajui brak, i to e svepostii sramnom saradnjom moga druga,prijatelja uposlu.

NOVAKOVI: Ja ili ko drugi, to ne menja stvar. Ja samsluajno imao dovoljno vremena; imao sam mo da inaina da joj uka em pa nju...

PAVLE: I dovoljno podlosti da zaboravi na sve obzire.

NOVAKOVI: Ne vidim zato tebe to sve tolikouzbuuje? Ima sluajeva sa kojima se ovek mora miriti u ivotu. Uporstvo u ovakvom sluaju je pravo divljatvo...

PAVLE (plane gnevom na ovaj cinizam, odjuri iotvaravrata, dohvati stolicu i zamahne njome):Napolje!Napolje!

NOVAKOVI (polazei):Divljatvo, zar ne?

PAVLE: Napolje!

NOVAKOVI (udaljava se).

XIVPAVLE, MARIJ A

PAVLE (poto se stia od uzbuenja, zvoni).

MARIJA (ulazi).

PAVLE: Marija, spremite rublje, odvojite ono plavo odelo


21/126

i sve drugo to je potrebno.

MARIJA: Hoe gospodin na put?

PAVLE: Da!

MARIJA: Na du i put?

PAVLE (nervozno):Otkuda ja to znam?

MARIJA: Pitam zbog kofera, 'ou li onaj vei ili... ?

PAVLE: Nemojte nijedan, ne treba li! Neu nijednu

maramicu da iznesem iz ove kue... Ne treba mi!MARIJA: Kako gospodin eli.

PAVLE: Ne treba mi nita. Idite, zvau vas!

MARIJA (odlazi).

XV

PAVLE, RINA

PAVLE (jedan trenutak razmilja, zatim izvadiiz depasvapokradena pisma,zguva ih i baci saodvratnounapod).

RINA (dolazi i upuuje se pravo njemu staje pred njim, alibez hrabrosti i onoga ponosa koji je ranije imala): Ja bihhtela, Pavle, da se objasnim s tobom.

PAVLE: alim, ali ja nemam za to dovoljno vremena jaovoga asa putujem.,

RINA: Kuda?

PAVLE: U neodreenom pravcu.

RINA: Na du e vreme?

PAVLE: To ne znam, ali bolje raunati na du e, na vrlo


22/126

dugo vreme.

RINA (prestravljeno): Znai li to...?

PAVLE (polazei): To znai da ja putujem. {ode naglo,zalupnuvi vrata za sobom i ne osvrui se)

RINA (sagledav sad tek svu istinu cikne za njim): Pavle!

(klone u stolicu kraj izlaznih vrata i zajeca..)

Zavesa

Prvi in

(Ukusno nametena soba Milana Novakovia)

INOVAKOVI, RINA

NOVAKOVI (po svrenom jutarnjem asu sedi zastolom malo smueno, dreijednu srebrnukaiicu uruci i posmatrajui je).

RINA (sedi prema njemu u raskonoj jutarnjoj haljini):Opet si neto sumoran, opet neki oblaak. (ustaje, zaemuza lea i zagrli ga)Nikakav oblaak, hou da mi jesve vedro.

NOVAKOVI: U srenom braku uvek je vedro.

RINA: No, a zar na brak nije srean? Ima li da miprebaci to?

NOVAKOVI (brani se odluno):Ali ne!

RINA (ljubi ga):No, pa onda razvedri se.

NOVAKOVI: To nije nita, sitnica, ne vredi ni govora.

RINA: Dakle, ipak neto?


23/126

NOVAKOVI: Da, ali beznaajna sitnica.

RINA: Da ujem, hou da ujem ta je?

NOVAKOVI (pokazuje na kaiicu):Vidi ovajmonogram. Tvoje prezime iz prvog braka. Ve dve i pogodine kako smo se uzeli, i ti se tragovi jo vuku.

RINA:Ali zaboga, Milane!

NOVAKOVI: Pa da, priznajem i sam da je to sitnica, aliipak, neprijatno je to svakoga jutra podmetati mi pod nos

ovaj monogram, svakog jutra podseati me na prvog

mua.

RINA (grlei ga, slatkose smeje):Bo e moj! Bo e moj!Nikad mi nije ni na kraj pameti palo, a nita lake....(zvoni)Zbilja, nikad mi nije ni na pamet palo.

I IANA, PREANJ I

ANA (mladalepukastadevojka, ue).

RINA (pokazujena sto):Skupite ovo. Sluajte, Ana,ubudue neete stavljati vie ove srebrne kaiice. Daeteposrebrene iz malog kredenca.

ANA: Da, znam.

RINA (uzme jednu kaiicu): A posle, kad ode gospodin ukancelariju, uzeete ovu kaiicu i otii ete... vi znateonu malu juvelirsku radnju preko puta Kasine, taj jeuvelir radio za mene. Otii ete dakle i zapitaete ga

mo e li ovih dvanaest kaiica pretopiti i izraditi mi nove.

ANA: Molim! (dotlebisve skupilana sluavnik iode)

I I I

PREANJ I, BEZ ANE


24/126

RINA: Eto, je l' tako?

NOVAKOVI (ljubi je):Kako si ti pa ljiva i odluna!

RINA: Nego! Zar da dozvolim jedna sitnica da mi mutisreu?

NOVAKOVI (ustajui grli je):Hvala ti, ta me prostopretrpava dokazima o tvojoj ljubavi.

RINA: Ja to ne inim to hou da te ubedim u svojuljubav, ve tako oseam, oseam da tako moram da inim.

NOVAKOVI (ljubi joj ruku):Zbogom, zlato moje!

RINA: Bo e moj, kako sam detinjasta! Ovoga asa pademi na pamet kako bi to divno bilo da se nisi primio

dr avne slu be pa po ceo dan da sedi kod kue, pripadasamo meni i ja samo tebi (smeje se)Detinjasto, zar ne?

NOVAKOVI: Pa ipak, godi mi ta tvoja detinjarija.Zbogom, duice!

RINA (grlei ga prati dovrata):Jo neto. Odavde idi ukancelariju kako hoe, putuj ako hoe po sata donde, alina podne, daj mi re da e na podne brzo, doi kui.

NOVAKOVI: Razume se! Razume se! (na vratima sepoljube i on ode)

RINA (jo uvek na vratimagovori napolje):Ana, ispratitegospodina!

IVRINA, ANA

RINA (ostaje na vratima jo neko vreme pozdravljajuirukom, zatim ulazi).

ANA (dolazi).


25/126

RINA: Otiao gospodin?

RINA: Otiao.

RINA: Ana, ja odoh da se obuem, a vi se spremite zaizlaz. Da, dobro se setih! Kad poete dojuvelira, svratite iu Poenkareovu ulicu do gospoe Slucki, pitajte je: dokleu ekati taj negli e. Nedelju dana obeava, recite joj,ljutim se!

ANA: Molim!

RINA (ode u levu sobu).

VANTA, ANA

ANTA (sredovean,mrav,elav onupada usplahiren,osvruiseza sobom kao da ganeko goni seda na stolicui neponuen):Ana, au vou vode!

ANA: Molim! (ode i malo zatimse vrati saaom vode)ANTA (ispija naiskap):Hvala! Gde je gospoa?

ANA: Ona se oblai.

ANTA: Oblai? Zar je njoj u ovakvim trenucima dooblaenja?

ANA: Bie brzo gotova!

ANTA: Brzo! Brzo! enske se nikad ne oblae brzo. (setise)Uostalom recite mi, Ana, je li gospoa od jutrosuzbuena?

ANA: Kako uzbuena?

ANTA: Pa znate valjda ta znai to uzbuena ena, bili ste

valjda i vi koji put u ivotu uzbueni?


26/126

ANA: Gospoa je sasvim kao obino raspolo ena.

ANTA: Nije onako nita ula to bi je uznemirilo?

ANA: Ne, koliko ja znam, nita.

ANTA: Idite, zovite je, recite joj stvar je vrlo va na, nemora baci sva dugmeta zakopati. Idite?

ANA (ode).

VIANTA, ZATIM EVINA I ANA

ANTA (nervozno se kreeu stolici i velikom depnommaramombrie znoj sa ela i oko vrata).

RINA (obuena, iznenaena, uznemirena): ta je zaboga,da se nije desilo ur?

ANTA (Ani, koja je dopratila Rinu): Ana jo jednu auvode!

ANA (izae).

ANTA: Nije, nije nita!

RINA: Ali vi ste tako uzbueni?

ANTA: Razume se da sam uzbuen, biete i vi uzbuenikad ujete.

RINA: Dakle, ipak se desilo neto,govorite, zaboga!

ANA (donosi au vode).

RINA (Ani): Udaljite se!

RINA: Govorite, govorite, da nije ko teko bolestan?

ANTA: Ta idite, molim vas, kome je u ovakvim prilikama


27/126

do toga da bude bolestan.

RINA (prestravljena): Ili... ne daj bo e, mrtav mo da?

ANTA: Mrtav? Hm, mrtav! Dobro bi bilo, ali u tome ieste stvar to nije mrtav.

RINA: Ali ko, zaboga, o kome govorite vi? Nemojte memuiti?

ANTA: Patite li vi od srca?

RINA: Da!

ANTA: E, pa eto vidite, zato i moram stvar da vamsaoptim pa ljivo i izdaleka.

RINA: Dobro! Samo govorite ve jednom.

ANTA: Hou, ali ka em vam, samo pa ljivo. Sedite,molim vas.

RINA {sedne).

ANTA (kad ona sedne): aa vode sve je ovde

RINA (nestrpljivo, uznemireno): Govorite, govorite!

ANTA: Recite mi, dakle, seate li se vi svoga devojatva?

RINA: Kakvo je to pitanje?

ANTA: Rekao sam vam, moramo izdaleka poi, dakle,seate li se vi svoga devojatva?

RINA: Pa da, zaboga!

ANTA: Vi ste, razume se, pre no to ste postali ena, bilidevojka?

RINA: Ali, gospodine.


28/126

ANTA: Znam, hoete da ka ete da se to samo po sebirazume, ali ja hou samo da konstatujem. Dakle, vi steudajom prestali biti devojka?

RINA (uvreeno): Ali, gospodine, ako je ala, vrlo jeneukusna. I ja...

ANTA: Budite strpljivi, ve prelazimo na samu stvar. Viste se udali, lepo, a ta je zatim bilo ?

RINA: Ostala sam udovica.

ANTA: E, tu sam vas, vidite, ekao. Taj va podatak nije

taan.

RINA: Kako nije taan?

ANTA: ujte, samo dozvolite, ja moram biti obazriv.

RINA: Ali ta je vama, gospodine Anto, od jutros kakvesu sve to zagonetke, kakvi su to razgovori?

ANTA: Strpite se malo, molim vas. Odmah emo celustvar izvesti na isto. Da vidimo najpre na osnovu ega vitvrdite da ste udovica? Va mu jednog dana naljutio sena vas, napustio je kuu, rekao da ide ne zna gde i ne znakad e se vratiti. Takav ste iskaz dali pred istra nimorganom.

RINA: Da, tako je!

ANTA: I on je otiao, upravo nestao je. Sutradan naenoe kraj Dunava njegovo odelo, u kaputu su naeni njegovi

dokumenti, ak i lina legitimacija i stvar je bila jasna.Le je tek posle est nedelja naen daleko niz Dunav,razume se deformisan, ali je utvreno da je est nedelja uvodi, tano toliko koliko je prolo od nestanka vaegmu a, zatim inicijali na koulji bili suinicijali vaeg mu a

i mi smo ga sveano sahranili. Vi ste ili za sandukom, a i


29/126

a sam bio na pogrebu.

RINA (nestrpljiva): Ali, zaboga, to mi priate te stvarive hiljadu puta priane i prepriavane? Dovde mi je

dolo ne elim ni da mislim na sve to.

ANTA: Dobro, preimo dakle preko toga! Ali ima jednastvar preko koje ne mo emo prei, a to je ta ste vi uradilikada ste ostali udovica?

RINA: Udala sam se.

ANTA: Eh, to je ono, vidite, to ste pogreili, niste setrebali udavati.

RINA: To je moja stvar, gospodine, i ne dozvoljavamnikome da ulazi u ocenu...

ANTA: Pa ipak, pogreili ste. Eto ba znam jedan sluajsa nekom Savetom Tomi. To je jedna estita, ali sirota ena. Radi tako po kuama i izdr ava se.

RINA: Ali, gospodine, ostavite se vi Savete Tomi; kakvavam je Saveta pala na pamet? Upadnete u kuu kaosmuen, govorite tajanstveno i u zagonetkama, nervirateme, uzbudite i sadnekakva Saveta.

ANTA: Nije to zaboga nikakva Saveta, ve je toautentino Saveta i, kad budete sasluali, vi ete se u touveriti.

RINA (sedne rezignirana): Dakle, govorite!

ANTA: Ta Saveta Tomi izgubila je mu a u ratu. Poginuoe i sahranili ga tamo na frontu. Ona je dobila i zvanino

izvee da je poginuo i prema tome bila je udovica. Kaotakva, dakle kao autentina udovica, ona se preuda zanekog konduktera. Dok je bila sama, muila se pa htela

ena da zbrine sebe. I lepo je ivela i sa ovim drugimmu em i ivela bi verovatno jo i dalje, ali jednog dana,


30/126

posle tri godine, vrati se njen mu iz ropstva.

RINA (pretrne, skoi i gleda ga pravo u oi).

ANTA: I razume se, drugi brak je odmah pao, jer Savetanije bila udovica kada se udala za drugog mu a. I onamorala da se vrati prvom mu u.

RINA (uzbuena, gleda): Gospodine, da li vas jarazumem?

ANTA: Uzmite malo vode, uzmite, uzmite!

RINA (pokoravajui se nesvesno srkne vodu).

ANTA: Sedite!

RINA (bacajui se u fotelju, oajno kri ruke): Govorite,tako vam jedinoga boga, govorite?

ANTA: Video sam ga!

RINA (cikne prestraeno): Koga?

ANTA: Njega!

RINA (oajno): Koga, zaboga?

ANTA: Vaeg prvog mu a.

RINA: Ovo je u asno, ovo je muenje na koje me

stavljate! Zato, zato ste doli da me muite, ko vas jeposlao? ta je to to vi govorite, ko vam je takvu ludostulio u glavu, ta hoete vi, govorite, ta hoete?

ANTA: Ja sam ga video.

RINA: Poznajete li vi njega?

ANTA: Kako da ga ne poznajem; ostao sam mu du an10000 dinara, bog da ga prosti!


31/126

RINA (u najveem uzbuenju): To je... toje nemogue...to va bolestan mozak... to je... Gospode bo e, ja u dapoludim!

ANTA: Nemojte! to ne smete ovoga asa.

RINA: Ne, to nije istina, recite da nije istina, recite, recite!Il' ako bi bilo istina, ja ne znam, ne umem da mislim.

ANTA: A ta bi tek bilo da vam nisam ovako pa ljivo iizdaleka saoptio?

RINA (doepa nervozno telefon): Alo, alo? Gospodin

Novakovi? Kako, jo nije doao u kancelariju? Vidite,molim vas, to je nemogue. Nije! (ostavi slualicu) Oh,bo e!

ANTA: to njega uznemiravate?

RINA: Da s kim u se savetovati ako ne s mu em? ;

ANTA: Pa jeste, pravo imate!

RINA (opet prilazi telefonu, ali ne markira jo brojeve):Sluajte, nemojte mi dozvoliti da pravim uzbunu, ako je toala ili ako ste prevideli...

ANTA: Ali ko bi se time alio!Mislite valjda meni jeprijatno to sam ga video. A video sam ga, nisam gaprevideo. Risti trgovac stajao ba pred svojom radnjom i

u asno se iznenadio kad ga je video. ovek je prostoprebledeo. Pokojnik mu je priao, rukovali se i dugo surazgovarali na vratima radnje. Kad su se rastali, ja sam

priao gazda-Ristiu i pitao sam ga: Jel' te, molim vas,koji je to gospodin koji je sada sa vama razgovarao? Toe ovek, veli mi gazda Risti, kome sam bio na

pogrebu, to je in enjer Mari* i sad mi objanjava kako sesve to moglo desiti. Eto, tako mi je kazao gazda Risti

koji je lino s njim razgovarao.


32/126

RINA: Alo! Alo! Gospodin Novakovi? Kako, jo nijedoao u kancelariju? (nervozno ostavlja slualicu) To jeu asno! To je nemogue! Ja u vas lepo moliti, roae, daodete lino, to nije daleko, Ministarstvo graevina, da

odete, znate on ve mora biti tamo, zadr ao se mo da ukojoj drugoj kancelariji, ali je bez sumnje tamo. Naite gapoto-poto i recite mu neka sve ostavi, sve, i neka urikui.

ANTA: Ta doi e on u kancelariju, doi e za koji as...Budite strpljivi.

RINA: Ne, ne, ne mogu biti strpljiva, ja ne mogu daizdr im ovo, ne mogu da izdr im, idite, idite, molim vas!

ANTA (ustaje): Dobro! Da poem!

RINA: Doite vi sa njim.

ANTA: Da, da, to se razume. (ode)

VIIANA, RINA

RINA (zvoni).

ANA: Molim!

RINA (rasejano):Ovaj... ta sam ono htela, ne znam...zaboravila sam... Kad se setim, zvau vas.

ANA: Molim! (ode)

VIIIMILE, RINA

MILE (dendi, napudrovan i nalickan, prilazijoj, grli je iljubi):ta mi radi moja Bubika?

RINA (padne mu glavom na rame):Ah, Mile, ja sam tako


33/126

nesrena, tako nesrena.

MILE: Ali zato, grlice moja?

RINA: Nee verovati kad ti ka em... I ja jo ne verujem,neu da verujem, ne mogu da verujem! To bi bilou asno!...

MILE: Ali ta je, zaboga? Ti si tako uzbuena.

RINA: Stvar je tako neobina, tako fantastina, da ja neumem da se snaem, ne umem da se priberem, ne umemda mislim.

MILE (miluje joj ruku):Dakle, reci mi, ta je?

RINA: Zamisli, moj prvi mu , koji je izvrio samoubistvodavljenjem, pojavio se, iv je.

MILE (iznenaeno):Kako, kako? iv? Kojeta, to jenemogue ti, draga moja, ima malu groznicu eto, ima itemperaturu, to se tebi priinjava u mati, u groznici.

RINA: Znala sam da nee verovati. Da, da, nije zaverovanje, pa ipak... mo e zamisliti koliko je to meneuzbudilo.

MILE: Umiri se, Bubi to ne mo e biti istina.

RINA: Istina je, o istina je neto mi kazuje da je istina, ne

znam ta, ali neto mi kazuje.MILE: Ali zaboga, njegov je le naen, utvren jeidentitet...

RINA: Bilo ih je tada koji su sumnjali i tvrdili da sve toe naeno nije jo dovoljan dokaz, ali tri godine nije seavljao, to je bio najvei dokaz.

MILE: Ti bi odista bila u tekom polo aju, kada bi sve to


34/126

bilo istina.

RINA: Morala bih mu se vratiti zamisli, morala bih mu se

vratiti. Ja sam sad tek u ovome novom ivotu poznala ta

znai to srea u brak i sad zar da se vratim u branoropstvo? Izgubila bih i tebe, Mile! (padne mu u zagrljaj ieca)

MILE: Budi hrabra, Bubi. Nai e se valjda izlaz iz svegatoga, treba se posavetovati s kim!

RINA: Posavetovati? S kim u se vraga posavetovati kadevo pola sata zvonim i tra im svoga mu a, a njega nema ukancelariji otiao je bog te pita kada, a jo nije stigao.

MILE (gleda u sat na ruci):Pre deset nee ni stii ukancelariju.

RINA: Tvrdi, kao da pouzdano zna?

MILE: Znam kao i ti to zna. On u ovo doba, pred

odlazak u kancelariju, uvek svrati kod Lidoke na kafu.To tako biva svakoga dana sve otkako se Lidoka vratalaiz Berlina.

RINA (ravnoduno):Bavi li se tamo dugo?

MILE: Dok ne posre kafu, do deset otprilike.

RINA: Ko e to da saeka, ja moram to pre s njim

govoriti.

MILE: Madam Salev, susetka Lidokina, na istom jespratu, ima telefon ako eli?

RINA: Ah, to ne, ne bih elela uznemiravati ga. Ne smeon ni slutiti da ja znam. U tome i le i harmonija naegabraka, to jedno drugo ne uznemiravamo.

MILE: Onda ti ne ostaje nita drugo do strpljenje.


35/126

RINA: Strpljenje! Kao da je to tako lako biti strpljiv.

MILE: Najbolje nemoj misliti na to. Evo ja u ti skrenutimisli na druge stvari. Draga moja golubice, ostao sam

sasvim bez troka, mrav sam kao zimski komarac. Krozdva-tri dana imam neka primanja, ali dotle bi li mi mogla

pozajmiti tako oko 200 dinara.

RINA (vadi iz kesice i daje mu):Ti si tako esto unovanim neprilikama.

MILE: ta u, ta mogu, otimam se koliko mogu, ali ivote tako komplikovan!

IXANTA, PREANJ I

ANTA (ulazi):Nema ga, eto ti, nema ga!

RINA (Milu):Dakle, kao to vam rekoh, gospodine, mojmu , i ako bi doao, ne bi vas mogao primiti ima izvesnih

briga. Uostalom, najbolje e biti da ga po vaem poslupotra ite u kancelariji, on nerado prima kod kue.

MILE (ljubi joj ruku):Tako u uiniti, gospoo. Izvinite!Zbogom! (ode)

HRINA, ANTA

RINA (poto mu je kriom dobacila. poljubac, obraa seAnti,kada Mile ode):Ja ne znam zato postoje kancelarijekad molioci i kod kue uznemiravaju inovnike. Dakle,nema ga?

ANTA: Nije tamo.

RINA: Pa ipak on je tamo!

ANTA: Sad idem otud.


36/126

RINA (uzima slualicu i trai broj):Alo, alo! Ti si,Milane, je li, ti si? (Anti)Eto!

ANTA (iuavase).

RINA: Jesi li uo to? Nisi nita uo? Pohitaj odmah kui!Molim te! Nisi jo ni seo? Nemoj ni sedati, molim te.Pohitaj, stvar je vrlo hitna i vrlo ozbiljna; ja u izludetioekujui te... Po uri, molim te! {ostavlja slualicu)Evoga ide!

XISPASOJ E, ISTI

SPASOJE (novopeeni bogata):Dobar dan elim! (ljubiruku Rini)Izvinite, kucao sam dva puta. Ne elim da vasuznemiravam, svratio sam samo da vas umolim moja bierka htela da pogleda po radnjama tofove za venanuhaljinu, jer, znate ve, venani dan se pribli ava. A ona tone bi htela bez vas, ona tako veruje u va ukus da ne bihtela bez vas.

RINA (nestrpljivo):Da, samo sada ne, danas ne; imampreih briga, zajednikih briga koje se tiu i vas.

SPASOJE: Mene?

RINA: Vi niste nita uli? 1

SPASOJE: Ne znam ta bih imao uti?

RINA (Anti): Kako to, gospodin-Anto, niko sem vas nije

uo?

ANTA: Ja nisam uo, ja sam video.

SPASOJE: ta si kog avola video?

ANTA: Rei u ti. Pati li od srca?


37/126

SPASOJE: Da, neto malo.

ANTA (zvoni):Razume se, to ti i pripada u tim godinama.

XIIANA, PREANJ I

ANA (dolazi): Molim.

ANTA: Ana, donesite au sve e vode.

ANA: Molim.(ode)

HIII

ANTA (Spasoju):Sedi, molim te, jer stvar moram da tisaoptim pa ljivo i izdaleka. , ,

RINA: Ta ostavite se, molim vas, te vae pa ljivosti.(Spasoju)Gospodin je beskrajan. Rei u vam ja ovek okome svi znamo da je umro, da je pokojnik, ovek kojegsmo sahranili, iv je.

SPASOJE (posrne i drekne):Ko to, ako boga znate?

ANTA: Onaj iju si kuu na Terazijama i sve ostaloimanje ti nasledio.

SPASOJE: Ta idite, molim vas ludost, kao da smo deca...kojeta... otkud to mo e biti?

RINA: I ja ne mogu da verujem.

SPASOJE: Ko bi jo tako to verovao i ko je, molim vas,takvu glupost mogao izmisliti?

RINA: Meni je na roak, gospodin Anta, doneo vest.

SPASOJE: Ti?

ANTA: Ja.


38/126

SPASOJE: ta ti pije ovako izjutra?

ANTA: Ne pijem nita, ali bih mogao sad ispiti ceo motorbenzina, i ne bi mi nita bilo.

SPASOJE: Reci mi, molim te, kako si mogao na takvuglupu misao doi?

ANTA: Video sam ga, video sam ga svojim roenimoima.

SPASOJE: Koga?

ANTA: Pokojnog Pavla Maria.

SPASOJE: Ama, kojeg Pavla Maria?

ANTA: Onog iji si ti naslednik.

SPASOJE: Ama, ostavi se ti toga nasledstva, ve reci timeni... Uostalom, nema ta da mi ka e, nemam ta da tepitam. Rei e mi glupost koja je nemogua. Razumem i

o kad bi rekao: uo sam, premda bih te ja i za tokaznio za pronoenje la nih glasova, ali rei: videosam, rei video sam, to je prosto zloin.

ANTA (uporno):Video sam ga!

SPASOJE (nervozno):Opet on!

RINA: Mo ete misliti kako je tek meni bilo kad mi jegospodin saoptio.

SPASOJE: U, 'ajde da si kazao na primer ugasilo se

sunce, lepo, primam to svetli mora se jednog danaugasiti. Primam! Da si kazao na primer tutor te i te crkve

progutao je toranj crkveni lepo, i to primam. Ima tutorakoji gutaju crkvene prihode, a kad im se proiri stomak,oni su kadri, razume se, da progutaju i toranj i svih pet

zvona. Lepo, primam i to! Primam da je Dunav promenio


39/126

tok i sad tee uzvodno primam da je vlada reila da izvrislobodne izbore, sva uda na svetu primam, razume li,sva uda, ali da si video oveka koga smo mi pre trigodine sahranili, e to ne mogu da primim! I date pita

ovek zato si potrao to gospoi da saopti? (Rini)Mogu ve misliti kako vam je bilo kad ste uli.

ANTA: A mo e misliti kako je tek meni; bilo kad sam gavideo.

SPASOJE: ujete li ga, on to, pa to.

ANTA: Verujte, kad sam ga video, a meni se presekoenoge pa ne umem skoro da koraam. I odjedanput mesvega obli znoj, pa onda, kao da mi je neko tako

oznojenom spustio kriku leda u koulju, poduhvati meeza u leima i ponem da drem.

SPASOJE: Ne znam ta ima ti kog avola? da dre?

ANTA: Kako ta, a onih 10000 dinara?

SPASOJE: Pa ti si se na sudu zakleo da si mu vratio tusumu.

ANTA: Zakleo sam se, ne ka em da se nisam zakleo, alion tada nije bio iv, a sad je iv.

SPASOJE: Dakle, to tebe ulji?

ANTA: Pa to, dabome!

SPASOJE: ekaj, molim te, sad u ti rei. (vadi iz depaednu knjiicu i prelistava je) Ovo je krivini zakonik, ja

tu knjigu uvek nosim sa sobom kao runu knjigu. Vrlo jekorisna, ovek se mnogo emu naui iz nje. To su takorei uputstva za ivot. (naao jestranu) A evo 144krivokletstvo. (ita u sebi)Dakle, godina dana robije i

godina dana gubitka graanske asti. Mo e i vie, ali na


40/126

ednu godinu mo e onako sigurno da rauna.

ANTA: Ko to?

SPASOJE: Pati!

ANTA: Zato ja?

SPASOJE: Pa za krivokletstvo.

ANTA: Ama, kako ti to meni robija? I to odmerava kaokilu ljiva ili luka. Robija, tamanposla!

SPASOJE: I gubitak graanske asti.

ANTA: To ve i ne marim, mo e se lepo iveti i bezgraanske asti. Ali robija, gospodine, to je ve netodrugo. I ono to me buni to je otkud ti, zato ti to meniodmerava?

SPASOJE: Uostalom, ja bih ak i trebao da budem taj kojite tu i, jer ti si u stvari meni zajeo tih 10000 dinara.

ANTA: Gle sad!

SPASOJE: Meni, da! Kad je kreditor izvrio samoubistvo,obrazovana je masa i ti si dugovao masi, a ta masa pripala

e meni u nasledstvo kao najbli em srodniku.

ANTA: A, sad razumem to si se ti tako obradovao kad siuo malopre da je Pavle Mari iv. Pa da, ko bi seobradovao ako ne bi ti kao najbli i roak?

RINA (nervira. se njihovim razgovorom):Ali, :zaboga, vigovorite o svemu, samo ne o onome to je u ovomtrenutku najva nije.

ANTA: Pa da, gospodin meni robija. Tako tek robija, kao

da drugog zanimanja u ivotu nema, nego robija. I zato

ne bi gospodin zavirio malo u ta svoja uputstva za ivot da


41/126

i sebi odmeri koju godinu?

SPASOJE: Ja nisam nikome zajeo 10000 dinara.

ANTA: Pa nisi, dabome! To je sitnica za tebe, neevaljda da se prlja za takve triarije. Ali trospratna kua naTerazijama, veliki plac kod eleznike stanice i dvaduana u Kralja Petra ulici, to je ve neto,

SPASOJE: Pa ta hoe tim da ka e?

ANTA: Tri krivokletstva, sedam la nih uverenja, etiriadvokata i nasledstvo. Pogledaj ti u ta tvoja uputstva, pa

vidi ta tamo pie za takve sluajeve?

SPASOJE (cepti od uzbuenjaisunenanjega sastegnutim pesnicamakao da bi togaasa daga smrvi,uzdri se i prilazi mu):To si sad rekao i nikad vie!

XIVNOVAKOVI, ISTI

NOVAKOVI (ulaziuzbuen):Zaboga, zaboga, je li tomogue?

RINA (pohita mu u susret):Ti zna?

NOVAKOVI: Sad na putu, sreo sam se sa gospodinomTadiem i on mi ka e video ga je, razgovarao je s njim.Nisam dotle ni sanjao zato me zove.

ANTA: I ja sam ga video!

NOVAKOVI: Ba video?

ANTA: Ovako kao to vas gledam.

SPASOJE: Pa to znai, gospodo, ne mo e ovek ni u smrtverovati? I smrt se prolagala. (vadi izdepa)Molim vas,

e li ovo posmrtna lista ili nije?


42/126

ANTA (izviruje):Jesi li i ti potpisan na njoj?

SPASOJE: Nije, nego ti! Je li ovo posmrtna lista, pitam ja

vas jesmo li oveka sahranili .

ANTA: Parcela 17, grob 39.

SPASOJE: Je l' lepo i poteno sedeo tamo tri godine, je li? Pa otkud sad najedanput iv? I zar to mo e tako da bude?Zar to mo e kako ko hoe? Ja mislim da u ureenimzapadnim dr avama mora postojati o tome kakav zakon ipo tom zakonu ko je mrtav taj je mrtav. Kod nas,meutim...

ANTA: Ne mo e dr ava nikoga naterati da bude mrtav.

SPASOJE: Pa to znai, ja nisam siguran da se jednogadana ne pojavi i moja pokojna ena, koja je umrla preedanaest godina. I doe lepo, je l', pa: Dobar dan, a ja

njoj: Dobar dan, izvolite!

NOVAKOVI: Nije ovde pitanje ta mo e da bude a tane mo e, nego on je tu!

SPASOJE: Ali kako? Odakle? Je li ustao iz groba! Je li

vaskrsao? Je li pobegao s ega je pao, s drveta, s mesecaili sa Marsa?

NOVAKOVI: Ka u da je doputovao.

SPASOJE: ta ima da doputuje od groblja dovde i kojimto vozom? Gospode bo e, ja ne umem da mislim; to mi seprvi put u ivotu deava da ne umem da mislim. (sedne)

RINA (Milanu):Zar nita bli e nisi saznao?

NOVAKOVI: Da, saznao sam, vele nije bio mrtav.

SPASOJE: Pa da, on e sad to da porie.


43/126

NOVAKOVI: Odseo je u Ekscelzioru.

SPASOJE: Koja to parcela?

NOVAKOVI: U hotelu Ekscelzioru. Eto, to je sve tosam saznao. (seti se)Ah, da, jo neto. Raspitivao se kodRadia i o tome gde ja stanujem, veli posetie me.

ANTA: Vas?

NOVAKOVI: Mene, ili... moju enu, mo da.

RINA (prestraena):Mene? Zato mene?

ANTA: Pa vi ste mu ponajprei.

RINA: Ja?

ANTA: Pa da, jer vi ste u stvari sad njegova ena.

RINA (pritri izgrabi vrsto mua):Milane, je l' to istinato taj gospodin govori?

NOVAKOVI (zbunise):Ja ne znam! (Anti)Na osnovuega vi to tako govorite?

ANTA: Na osnovu Savete Tomi.

SPASOJE: Eto ti ga sad, kakva ti je sad ta Saveta Tomi?

ANTA: To je ona to se udala mislei da je udovica. a kad

se vratio prvi mu , nju sud, po potrebi slu be, bez putnih iselidbenih trokova premesti iz drugoga u prvi brak.

RINA (uznemirena, Milanu):Je li to mogue?

ANTA: Ka u, tako je po zakonu.

NOVAKOVI (hteo bi dautei Rinu):Ja ne verujem dabi jedan zakon mogao slu iti nasilju, jer to bi bilo nasilje.


44/126

RINA (grdei Milana):Ja neu da se rastanemo!

NOVAKOVI: Budi mirna, Rina! Ne postoji zakon kojirui srene brakove.

SPASOJE (razmiljao je i sluajui njihov razgovor):Sveto vi govorite, sve je to sporedno, sasvim sporedno. Ovdee glavno i osnovno pitanje kako mo e jedan ovek koga

smo mi pre tri godine poteno i srdano sahranili, kakomo e taj i na osnovu ega...

XVLjUBOMIR PROTI, PREANJ I

LjUBOMIR (donosi nekoliko brojeva raznih novina onjebled i vrlo zbunjen):ta je ovo ta je ovo, zaboga?! (setise)Pardon, gospoo? (prilazi Rinii ljubi joj ruku obraaseostalima)ta je ovo?

RINA: Vama je ravo?

ANTA (zvoni):Patite li od srca?

ANA (ulazi).

ANTA (Ani):au vode!

ANA (odlazi).

LjUBOMIR (umoran i klonuo seda u fotelju):Nita, nita,

bolje mi je, nita. ta je ovo, ta je ovo, zaboga?NOVAKOVI: Ko vam je rekao?

LjUBOMIR: Ko? (prua mu listove)Eto pune su novine.

SVI (dreknu):Novine? (razgrabeda ui svakootvara poedan broj)

ANTA: Au, ala su krupni naslovi.


45/126

SPASOJE (ita jedan naslov);ujte samo molim vas:Mrtvi se di u.

ANTA (ita):A kad doe sueni data smrti, mrtvi e se

dii iz grobova.

NOVAKOVI (ita):U parceli 17, grobnica 39 otvorilase i mrtvac se digao.

LjUBOMIR (ita):Mrtvi ustaju, mrtvi go:vore. .

ANA (donelaje auvode).

LjUBOMIR (ispio je vodu).

SPASOJE: Ne nalazim da je stvar tako interesantna da bi

oj novine morale toliku pa nju ukazati.

LjUBOMIR: Mo ete misliti kako mi je bilo kad sam naulici saznao pora avajuu vest. Do tog asanisam nipojma imao. itajui na tramvajskoj stanici, otvorio samnovine i privukao mi je pa nju upadljivi naslov: Mrtviustaju, mrtvi govore! Proitah prve redove i na jedanmah me obli znoj!

RINA: Isto tako i mene.

LjUBOMIR: Obli me znoj po elu, a ruke poee da sehlade, zamagli mi se pred oima i ja se naslonih na zid.

SPASOJE (uzima ga pod ruku i odvodi na stranupoverljivo):Ne razumem ja, zete, to tebe ta stvar tolikouzbuuje? Razumem sve ostale, ali tebe...? ta si ti mogaoimati sa pokojnim Mariem?

LjUBOMIR (nervozan, uzbuen jouvek).:Ne mo emosada o tome govoriti.

SPASOJE: To mora da je neka pozamana suma?


46/126

LjUBOMIR: Da, tako neto!

NOVAKOVI (uvek zadubljen u novine):E, pa evo itanog spisa kako se sve to desilo. itav intervju.

SVI (pribiraju se oko Novakovia):itajte, itajte ....

LjUBOMIR (odvojio se,sada potiteno, ali ipak prati tokitanja).

NOVAKOVI (ita) Na pitanje naeg saradnika, je l' tosve bilo prethodno smiljeno i do izvesnom planuizvedeno, gospodin Mari jeodluno odbio da je tu bilo

ma kakve namere. On ovako objanjava dogaaj: Desiomi se sudbonosni dogaaj, ena mi je uinila grubunepravdu i to mi je nanelo te ak bol. Jer, ma i razoaran,a sam tu enu i u trenutku kada sam zbog nje patio...

RINA: Molim te, prei preko tih banalnosti.

NOVAKOVI: Bio sam neobino uzbuen, nisam znao

ta u da radim toga trenutka.ANTA(\Rini):Pati li on od srca?

SPASOJE: Ama, ne prekidajte! itajte, molim vas

NOVAKOVI (ita):Kada sam hteo da donesemodluku, uplaio sam se od sebe. Uvideo sam da bih mogaodoneti prenagljenu odluku, zbog koje bih se docnije kajao.

Tada mi pade na pamet da se udaljim da pobegnem, da seuklonim iz sredine koja mi je sva izgledala odvratni

sauesnik da se usamim i priberem i tad tek donesemodluku ta u i kako u. Reio sam se da otputujem nekazujui nikome kuda. Uostalom, ja i, sam tada nisamznao, poao sam na put ma gde, Kada mi je konduktertra io kartu, ja je nisam imao kad me je pitao, ja nisamznao dokle u putovati. Najzad se odluim za Be, tamo

e mi biti najprijatnije, jer poznajem Be.


47/126

ANTA: Sasvim. I. da se posle dva-tri dana vratio, sve bi

bilo. u redu.

SPASOJE:. Ali, ne prekidajte, zaboga!...

(Novakoviu):Molim vas, itajte dalje!

NOVAKOVI (ita):U Beu sam odseo u jednomhotelu u blizini univerziteta i dva-tri dana sam sedeo

usamljen, obuzet svojom brigom. etvrtog dana siao samu Kertner ne bih li u onim kafanama gde uvraaju naimogao da se vidim s kim. Nisam nikoga naao, ali su ozidu visili beogradski dnevni listovi. Uzmem najnoviji

broj jednog lista, otvorim i iznenadim se kad opazimsvoju sliku. Ve iz samih naslova saznam da sam izvriosamoubistvo davljenjem u Dunavu i proitam puno detaljao svome samoubistvu. Najpre sam se smejao, a zatim mipade na pamet gle, pa ovo bi mogao biti najsreniji izlaziz situacije. Va iti kao mrtav, a biti iv.

SPASOJE: On to smatra kao najsreniji izlaz iz situacije.Hvala mu lepo!

ANTA: Pa on to sa svoga gledita.

SPASOJE: Sa svoga, dabome! ali imamo i mi svojegledite. (Novakoviu)itajte, molim vas, dalje!

NOVAKOVI (ita dalje):Odluih se dakle na to, ikako je Be nezgodno mesto, jer svakoga trenutka mo e

ovek sresti poznanika, prvim vozom krenem u Nemaku,u Hamburg i u okolini Hamburga, u jednoj fabrici, srenonaem zaposlenje, gde provedem pune tri godineneopa en, jer se nigde van toga predgraa nisam kretao.

SPASOJE: I da ga pita ovek to je naputao tako srenozaposlenje, to nije ostao tamo pa mir bog.

ANTA: Mo da je ovek hteo da obie svoje imanje ?

SPASOJE: Mo da! A moda i da naplati svoja


48/126

potra ivanja koja nisu naplaena.

RINA (nervozno):Ja ne mogu, ja ne mogu nikako da sepriberem ni da se umirim.

SPASOJE: Pa dobro, koga smo mi sahranili?

NOVAKOVI: Odgovara on i na to pitanje.

SPASOJE: ta ka e, boga vam?

NOVAKOVI (ita):Na pitanje naeg saradnika ko jeonda mogao biti davljenik na kome je bilo njegovo odelo,

pri kome su bili njegovi dokumenti, gospodin Mari veli:Mislim da e to biti moj bivi nadzornik na graevini,ruski emigrant Aljoa

SPASOJE: Aljoa!?

NOVAKOVI (nastavlja itanje);Toga dana kad u japoi na put, Aljoa mi je izjavio da ima samoubilakenamere, rekao mi je ak izrekom da e se u Dunav baciti.On je na sebi imao moje iznoeno odelo,on je pri sebiimao moja dokumenta. Samo je on mogao biti taj

samoubica.

SPASOJE: Aljoa!?

ANTA: I ti si Aljoi polo io venac na grob?

LjUBOMIR (oajan):Sad dakle znamo sve Kao tovidite, situacija je oajna.

SPASOJE: Dabome da je oajna!

LjUBOMIR: Mi ovoga trenutka, u ovoj uzbuenosti,nismo ni kadri dogledati sve posledice.

ANTA: Nismo, dabome! (Novakoviu)Eto, na primer, vi

bi ostali bez braka.


49/126

RINA (zagrli vrstoMilana):Ah, to ne, samo to ne!

ANTA(Spasoju):Pa zatim, ti bi ostao bez imanja.

SPASOJE: A zatim ti bi otiao na godinu dana robije.

ANTA: Opet! Kazao sam ti da sam na tu re osetljiv.

SPASOJE: Hteo sam, zna, samo da izlo im sveposledice. Ali ima jedna koja je te a od svih. To jegospodin uri. ta e tek rei na sve to gospodin uri?

NOVAKOVI: No!

SPASOJE: ovek koji je ulo io sve svoje iskustvo, savsvoj ugled i veze u ogromno preduzee u koje smo miulo ili kapital i znanje, ta e tek rei? Jer, ako bi seprimilo takvo stanje, celo bi se nae preduzee iz temeljasruilo.

ANTA: Toje jo najmanje!

SPASOJE: Najmanje? Kako najmanje? Jesi li ti uo kojiput za veliku finansijsko-tehniku grupu Ilirija ad?

ANTA: Da, uo sam, znam!

SPASOJE: To je, gospodine, grupa koja tra i od dr avekoncesiju za isuivanje svih movara, podvodnih terena,ezera i uopte svih vodenih taloga u naoj kraljevini. To

e jedan ogroman dvanaestogodinji posao koji predvia iogromne tehnike objekte najmanje deset velikihgvozdenih mostova, oko stotinu betonskih mostova iveliki broj tunela i propusta. Ogromno neto, razume li!

ANTA: Ne vidim samo kakve to veze ima?

SPASOJE: Kakve veze? Svi smo tu uneli to smo imali.Gospodin Novakovi je, na razne takse i prethodne

trokove, na izradu planova i druge stvari, uneo oko pola


50/126

miliona dinara gotovog novca. Gospodin Proti, odnosnomoj budui zet i sada verenik moje keri, izabran je zatehnikoga direktora celoga preduzea. Da, gospodine, ato nije izabran zato to je moj zet, ve kao strunjak. Moj

zet je pre dve godine tampao svoje veliko nauno deloMelioracija tarizacije. To je delo napravilo ogromnusenzaciju. Na osnovu toga dela izabran je i za vanrednog

profesora univerziteta, jer, gospodine, to nije delo samo

obine naune vrednosti, ve je to jedna nauna revolucijau oblasti hidrotehnike po novim metodama rada koje su u

njemu iznesene.

ANTA (zadivljen):Kako ti to nauno govori?

SPASOJE, Uio sam, gospodine, sve sam ja to nauionapamet da bih mogao o toj stvari govoriti.

PROTI (Spasoju):Ja vas, molim, oe, ne govorite vie otome govorite o em drugom.

SPASOJE: Hteo sam da mu objasnim.

ANTA: A kakve veze sve to ima sa tobom?

SPASOJE: Pre svega, ta velika tehniko-finansijskakonzorcija nema osnovnog kapitala. Sav kapital na komee zasnovana konzorcija, to je to joj je generalni direktor

gospodin uri, brat ministrov.

ANTA: A varc i Rozendolf?

SPASOJE: varc i Rozendolf, to su obini trgovakiagenti jedan je agent neke fabrike automobilskih guma, a

drugi fabrike eljeva i drugih celuloidnih proizvoda. Reie: zato smo i njih uvukli u konzorciju kad su obiniagenti? Zato, gospodine, to naoj dr avi, naim.novanim zavodima i naoj ariji, ne imponuje preduzeeu kome nije po jedan varc ili Rozendolf. I najzad, mi njih

i ne smatramo kao obine agente. Mi smo ih proglasili za


51/126

predstavnike velikih inostranih kapitala. varc va i kaopredstavnik belgijskih, a Rozendolf kao predstavnik

anglosaksonskih kapitala. Uostalom, nama i ne treba

kapital, jer mi emo koncesiju, kad je dobijemo,

verovatno i prodati, ali ono to nam treba to su prethodnitrokovi i kaucija. Prethodne trokove podneo je gospodinNovakovi, akao kauciju ja sam dao moju trospratnukuu na, Terazijama.

ANTA: Pa tu kuu dao si kao miraz uz ker.

SPASOJE: Da, ali privremeno je zala em za, kauciju. Eto,

razume li sada situaciju?I zamisli sad, na sve to, pojavise jedan mrtvac, proguta tu kauciju i proguta celopreduzee Iliriju. Mo e li se to dozvoliti, recite, mo e lise to dozvoliti?

NOVAKOVI (nervozno):Pa zato, zaboga, govorimo otome, a ne o Iliriji.

SPASOJE: O emu?

RINA: O njemu, o pokojniku. On mo e svakoga asanaii svakoga trenutka kad se otvore vrata, ja zastrepim.

SPASOJE (zbunjen,ali kao pribira se):Pa... neka doe...

NOVAKOVI? Da, ali pitanje je kako emo se ponaatiprema njemu?

SPASOJE: Kako? To je tako prosta stvar. Mi ne mo emopriznati da je on iv to bi bilo protiv naih interesa, kadabi mu priznali da je on iv. Ponaaemo se, dakle, kaoprema pokojniku.

ANTA: Kako to misli: je l' da se prekrstimo kad gavidimo?

SPASOJE: Ti mo e i da se prekrsti, ali to se mene tie,a u smatrati da on ne postoji. Ako doe, smatrau kao da


52/126

nije doao ako me pozdravi, neu ga ni otpozdraviti nemogu se ja zdraviti sa mrtvacima. No, hvala lepo!

ANTA: A ako progovori?

SPASOJE: Neu mu odgovoriti.

RINA: Ja u okrenuti glavu, ja ne elim da ta vidim.

SPASOJE: A mislite valjda da ja elim.

NOVAKOVI: Vi mislite, dakle, da je najbolje ignorisatiga, potpuno ignorisati.

SPASOJE: Kao da ne postoji.

SVI (odobravaju).

XVIANA, PREANJ I

ANA (donosi vizitkartu i predaje Novakovi;u).

SVI (prestravljeni):On?

NOVAKOVI: On!

SVI (uznemireni su i gledaju se tupo meu sobom).

NOVAKOVI (prevrekartu uruci i razmilja najzadodlui):Neka ue.

ANA (ode).

SPASOJE (jedva se odvai):Za mene ne postoji.

SVI: Ni za nas. (zauzimaju raznolikestavoveSpasojeprekrsti ruke na trbuh izagleda se u tavanicu;Rina sesakrijeizalea Novakovievih; Proti seo u jednu dubokufotelju, utonuo u njoji zakloniooi;Anta uzeo maramu

korsemdaobrie nos, pakakoga zabo u maramu, ne die


53/126

ga.)

XVIIPAVLE, PREANJ I

PAVLE (ulazi ipogleda po svima):Dobar dan!

SVI (niko mu ne odgovara, niko ne okree glavu ostaju ustavu u kome su bili).

PAVLE (dua pauza, onih posmatra inajzadponavlja):Dobar dan, elim!

SPASOJE (ne osvrui se, gledajui idaljeu tavanicu,savladan prgavou):uli smo!

PAVLE: Mislio sam... oekivao sam...

SPASOJE (zaboravlja se).ta ste kog avola oekivali,niste valjda mislili da emo pasti u nesvest kad sepojavite?

PAVLE: To ne, dragi naslednie, ali sam misliopredusreete me radou kojom se u porodici predusreeu takvim izuzetnim i neobinim sluajevima. Vratio samse, zaboga, iz mrtvih.

SPASOJE: To je vaa stvar!

PAVLE: Ne samo moja ve i moje porodice. Zar se ena,

supruga, nee obradovati povratku mu a za kojega jemislila da je mrtav?

RINA (buni se i krije iza Milana).

PAVLE (Spasoju):Ili vi, na primer, kao najbli i roak?Ka u, vi ste na sudu dokazali da ste moj najbli i roak, avidim (vadi iz depa svoju posmrtnu listu)i na posmrtnojlisti prilikom moga pogreba potpisali ste se kao ucveljeni

roak. Tako blizak roak kao vi morao bi se obradovati.


54/126

SPASOJE (zbunjeno):Morao bi, ne ka em da ne bimorao, ali ne mogu ja dozvoliti da se vi igrate sa mojimoseanjima.as vam padne na pamet da umrete i ja trebada plaem, zatim vam padne na pamet da o ivite i ja treba

da se radujem. Pa vi to tako mo ete terati doveka i ondane treba, je l' te, ja nita drugo da radim nego as daplaem a as da se smejem!

PAVLE (pogleda oko sebe):Pa onda, i ova drugagospoda. Moj drug i ortak, na primer...?

NOVAKOVI: Mi smo se, gospodine, rastali jo za

vaega ivota!PAVLE: Da, da, ali gospodin Anta, roak moje ene!Najzad, preskoimo njega.

ANTA: Sasvim, preskoimo mene!

PAVLE: Ali moj mladi prijatelj, gospodin Proti, premakome sam ja imao toliko ljubavi i poverenja i kome sam

a...

PROTI (slomljen,prilazi mu):Ja vas molim, gospodine,dozvolite mi da o tome nasamo govorimo.

PAVLE: Molim! Velite li i vi, gospodine Anto, da nasamogovorimo?

ANTA: Rekli smo, mene ete preskoiti.

PAVLE: A moja supruga mo da?

RINA (trgne sekao podubodom, preivljava teakmomenat, i najzad promuklo ape): Izvolite se obratitimome suprugu!

NOVAKOVI: Gospodine, vaa biva ena preudala selegalno za mene i mi danas ivimo u jednom srenombraku. Ne vidim na osnovu ega vi toliko apostrofirate


55/126

moju enu i na osnovu ega joj se obraate?

PAVLE: Na osnovu toga to sam iv.

SPASOJE: To treba, gospodine, dokazati! Ne mo e totako doe ma ko ika e ja sam iv! Istragom je utvrenoda ste vi izvrili samoubistvo i prema tome vi ste mrtvi viste pred zakonom mrtvi i vi ste za sve nas mrtvi. Sahranili

smo vas, i to sveano. Ja sam sa gospoom iao zasandukom, moj zet je dr ao govor, moja erka jeestnedelja nosila crninu, a ja sam vam polo io venac nagrobu, pa ta hoete vie i ta bi vi mogli tra iti vie?

.PAVLE: Ja sam vam vrlo blagodaran na tolikoj pa nji!

SPASOJE: Davali smo vam etrdesetodnevni i godinjipomen.

PAVLE: Vrlo sam vam zahvalan.

SPASOJE: E, pa ta bi dakle jo? Mi smo sa svoje strane

uinili sve to smo samo mogli. ta hoete jo?PAVLE: Nita ja neu, doao sam da vam blagodarim zasve pa nje koje ste mi ukazali.

SPASOJE: Toga radi niste morali dolaziti.

PAVLE: Mislite, dakle, da mi nemamo o emu vie darazgovaramo?

SPASOJE: Ja ne vidim o emu bi mogli razgovarati?

PAVLE: Zar vi ne vidite da se mojim dolaskom menja

situacija? Da se upravo menja iz osnova ceo red stvari? Otome bi imali ta da progovorimo.

SPASOJE: Ja ne vidim da se menja situacija, a, najzad,

ako vi nalazite da je izmenjena, ja u vam dati prijateljski

savet kako da se iz te izmenjene situacije izvuete.


56/126

PAVLE: Molim, rado u vas uti.

SPASOJE: Ako va dolazak ima da znai pretnju svimanama, onda vam moram rei da ste u zabludi. Mislite li vi

da je to lako poruiti sve to je izgraeno posle vaesmrti? Varate se! Za vas bi jedini izlaz iz situacije bio

kada bi se vratili tamo odakle ste i doli i pomirili se s timda ste mrtvi.

PAVLE: Da, to bi bio jedan izlaz iz situacije, ali ima joedan, i ja sam se za ovaj drugi odluio.

SPASOJE: Ataj je?

PAVLE: Da ostanem ovde, meu vama!

(opti pokret negodovanja)

NOVAKOVI: To nije meu nama, nego protiv nas!

PAVLE: Ako vi tako hoete.

SPASOJE: To znai, gospodine... razmislite, razmisliteo jedanput.

PAVLE: Tri godine sam ja razmiljao.

SPASOJE: O takvim stvarima nije dosta ni trideset godinarazmiljati.

PAVLE: Oprostite, gospodo, to sam vas uznemirio. Menie potreban bio ovaj susret pre no to poem dalje. Mislio

sam da svakome posebno nainim posetu.

ANTA: Mene preskoite!

PAVLE: Ali utoliko bolje kada sam vas naao na okupu.Pratam se, gospodo. (hoe da poe)

SPASOJE: ekajte! Je li to vaa poslednja re?


57/126

PAVLE (zastane):Moja poslednja re; ja sam iv i jahou da ivim! (ode)

SPASOJE I SVI (zapanjeni pogledaju se meu sobom).

SPASOJE (prvi se pribere i vikneza njim, iako je veotiao Pavle):Ali i mi hoemo da ivimo! Anto, potri zanjim i dovikni mu i mi hoemo da ivimo i mi hoemo daivimo!

Zavesa

Drugi in

(Lepo nametena soba u Spasojevoj kui.)

IVUKICA, SPASOJ E

VUKICA (ukusno obuena, svetlihmanikiranihnoktiju,poupanih obrva i raskono obojenih usana, sedizavaljena na kanabetu, raskalano prebaene noge prekonoge i puei cigaretu):Ne razumem zato se od menekrije razlog?

SPASOJE: Ne krije se, duo, ali je taj razlog takveprirode...

VUKICA: Mora da je to vrlo udan razlog. Zakazati danvenanja, objaviti to tako rei celom svetu, tampati i

pozivnice, pa ujedanput obustaviti sve to... Pa to je itavskandal! I, zato, zato?

SPASOJE: Naile su iznenadno velike brige.

VUKICA: Brige, brige, pa tiih ima uvek.

SPASOJE: Da, imam ih, al' ovo su, kako da ka em,izuzetne brige. Tiu se ove nae konzorcije. Naili smo na

ednu vrlo veliku smetnju, kojoj se nismo nadali, i svi smo


58/126

zabrinuti, i tvoj verenik tako isto.

VUKICA: Da, i taj gospodin verenik. Do pre neki dan je

po dva i tri puta dnevno dolazio piljio mi u oi kao mae

govorio mi ljubavne rei i opisivao mi najlepim bojamana budui brani ivot. A od prekjue, jedva svrati pokojiput i to neto zbunjen, rasejan, ne ume ni da govori.

SPASOJE: Pa, pa em ti, sve nas je pritislabriga, zato nami nije do venanja sad. Ja hou da mi venanje mojeedinice bude naj veseliji dan u ivotu... (miluje je po kosi)

Strpi se samo, videe, sve e dobro, sve e biti lepo.

VUKICA: Jo na sve to ti mi dovodi tetka-Agniju.

SPASOJE: Ali ne dovodim je ja, zaboga! Srela me je juepa veli: Doi u sutra da obiem Vukicu! Nisam jojmogao rei nemoj dolaziti, ne trpi te Vukica.

VUKICA: Ne trpim je, pa to ti je!

SPASOJE: Ali, duo moja, moramo je trpeti. To je najpremoja sestra, od tetke dodue, ali tek sestra, a zatim je toedna vrlo bogata usedelica.

VUKICA: Pa? Jesam li joj ja kriva. to se nije udala kade trebala?

SPASOJE: Ne znam, ali ona je bogata. Dodue, ona senosi milju da sve svoje imanje ostavi nekoj humanoj

ustanovi sve matore devojke, zna, boluju od humanizma,ali ja mislim da e ona voditi rauna i o tebi.

VUKICA (odlunoikapriciozno):Ne trpim je!

SPASOJE: Ne razumem, zato je ba toliko ne trpi? ta tie na ao uinila?

VUKICA: Nesnosna mi je. Hoe li mi verovati, tata, dani o emu drugom ne razgovara, kad joj odem, do o prvoj


59/126

branoj noi. Samo o tome, samo o tome, a uz to se joprenema e i uzdie.

SPASOJE: Ne treba joj zameriti svako uzdie za svojim

idealima.

VUKICA: Pa zar brana no ideal?

SPASOJE: Ideal je, sine, sve ono to ovek ne mo e dapostigne.

VUKICA: I sad ja da ispatam zato to ona nije postiglasvoj ideal!

I IANTA, PREANJ I

ANTA: Dobar dan! Dobar dan, gospoice Vukice!

VUKICA: Dobar dan!

SPASOJE (Vukici):Ostavi nas za asak, imamo razgovor

ba povodom te nae brige.

VUKICA: Molim! (ode)

I I IANTA, SPASOJ E

SPASOJE: Jesi li ga pronaao?

ANTA: Jedva! Nije on, zna, saradnik koga lista ili da imasvoj list, pa da ga mo e lako nai.

SPASOJE: Nego?

ANTA: On je onako, doe mu kao neki letei novinar onveli da je publicista. Pie, zna, onako, ispod ruke.

SPASOJE: Pa takav nam i treba. Zna li mu bar ime?


60/126

ANTA: Da, znam! Mladen akovi. Ka u niko kao on nezna napisati tako otro i strano da se onome koganapadne prevru i dedine kosti u grobu. Niko kao on, ka une ume tako od crnoga da napravi belo, a od beloga crno.

SPASOJE: Hoe li doi?

ANTA: Doi e jo danas pre podne.

SPASOJE: Ali mu nisi govorio radi ega ga zovem?

ANTA: Bo e, sauvaj. Uinio sam toliko da ga pronaem,ali pravo da ti ka em, ne elim da se ja pletem u stvar. Ti

zna dobro da sam ja preskoen, pa zato onda da se sampoturam pod sekiru?

SPASOJE: To to si preskoen nemoj da rauna mnogoako se sruimo, sruiemo se svi, a i tebi tvoja godina negine.

ANTA (trgne se):Opet ti! Pa, majku mu, zar ne mo e

edanput da se otkai od te godine!SPASOJE: Ja to onako uz re.

ANTA: Nemoj ni uz re, brate!

IVAGNIJ A, ISTI

AGNIJA (mladalaki obuena i naminkana, matoradevojka, onadonosi lep buket cvea):Dobar dan elim!(rukuje sesaAntom pa sa Spasojem)Kako, zar ti sam kodkue?

SPASOJE: A, ne, tu je Vukica. (Na njenim vratima.)Vukice, 'odi, 'odi, 'odi ovamo, dola je tetka Agnija!

ANTA (digao se ve ranije):Pa 'ajde ja da idem.


61/126

SPASOJE: Danas e doi, je li?

ANTA: Jo pre podne.

SPASOJE: Dobro, pa uvrati.

ANTA: Hou, zbogom gospoice Agnija!

AGNIJA: Zbogom!

ANTA (ode).

V

SPASOJ E, AGNIJ A

SPASOJE: Ama, ta radi to dete? Vukice!

AGNIJA: Nemoj je zvati, htela bih da progovorim stobom.

SPASOJE: ta ima kog avola da razgovara sa mnom,eto ti Vukice pa razgovaraj sa mnom.

AGNIJA: Htela sam da te pitam, zna, za to odlaganjevenanja. Zna li da ti se to napolje vrlo ravo tumai?

SPASOJE: ta se mene tie kako se napolju tumai!Ostavi taj razgovor, molim te, razgovaraemo drugi put otome. Vukice, Vukice!

VI

VUKICA, PREANJ I

SPASOJE (kad Vukica naie):Gde si, dete, zaboga?

VUKICA: Dobar dan elim, tetka!

AGNIJA: Dobar dan! Slatko moje! (ljubije) Ovo je zatebe. (daje joj buket)

VUKICA: Hvala, tetka!


62/126

AGNIJA: Pa kako je, kako je, jesi li ve sita radosti?

VUKICA: Oh! Da! (razgledabuket)Gle, kako je to lepocvee!

AGNIJA: Sama sam ga birala kod cveara. Htela sam dalii na jedan buket koji je meni tako draga uspomena.

VUKICA: Iz mladosti svakojako?

AGNIJA: Da... da... iz ranijih dana. Dobila sam, tada,takav isti buket sa vizitkartom na kojoj je pisalo: Cveucvee.

VUKICA: To je tako lepo! A ta je pisalo s druge stranevizitkarte?

AGNIJA: Nita! Samo ime Sima Tei, artiljerijskikapetan.

VUKICA: O, mogu misliti kako vam je to draga

uspomena.

AGNIJA: Kako da ne! Drke od cvea iz toga buketa jouvam...

VUKICA: A ime ste vi, tetkice, nagradili darodavcabuketa za tu pa nju?

AGNIJA (kobajagi zbunjeno):ime? Niim, ime bih ga

mogla nagraditi? .

VUKICA: Priznajte, priznajte ipak, morali ste ga tekneim nagraditi.

AGNIJA (zbunjeno):Pa, mo e moj... nagradila sam gaednim ljupkim osmehom, im drugim mo e devojka

nagraditi kavaljera? Ali ostavimo taj razgovor o prijatnoj

prolosti, razgovarajmo bolje o sadanjosti, o budunosti,

o tebi. Jesi li se ve odluila kakvu e venanu haljinu


63/126

praviti?

VUKICA: Nisam, ali na to neu ni da mislim, poto jesvadba odlo ena.

AGNIJA: Pa ako je odlo ena, odlo ena je momentalno,ali e je biti. Je li, Spasoje?

SPASOJE (koji sezario bio u neko pismo, trgnese):Pada, razume se!

AGNIJA: A na venanu haljinu treba za vremena misliti.Danas ima tako mnogo tih modnih urnala da je vrlo teko

odluiti se. Pa onda materijal! Doi kod mene, toliko putasam ti rekla, doi kod mene, ja imam preko tridesetmustara materijala za venane haljine. Doi da razgleda.

SPASOJE: A to e ti, boga ti, tolike mustre?

AGNIJA: Tako, birala sam, volela sam da pravim zbirku.

Pa zato ne? Jedan pravi zbirku potanskih maraka, drugi

zbirku starog novca, lula, starih satova, jelenskih rogova,to ne bih i ja imala svoju pasiju? Pravim zbirku mustaramaterija za venanu haljinu; to je moja pasija.

VUKICA: Pa to zamerate, tata, tetki? Bolje to no dazbira make ko strina Jovanka,

SPASOJE: Ne zameram samo ne razumem kako je nemrzi da ide po radnjama i tra i da joj se seku oni komadiikrpa.

AGNIJA:Nemoj da ka e, Spasoje, ima i to svoje dra i.Uem u radnju i uputim se najstarijem pomonikuGospodine, ja bih elela da mi poka ete materije zavenanu haljinu! Pomonik odmah napravi ljubazno lice islu i me sa zadovoljstvom, mislei da sam ja srenaverenica. I to traje itavih pola sata. Meni dosta i tih pola

sata.


64/126

SPASOJE: Pa dosta!

AGNIJA (Vukici):Slatko dete moje, kako bih volela dami poka e tvoje rublje i preobuke koje si spremila.

VUKICA: Pa pokazala sam vam ve.

AGNIJA: Ako, volim opet da vidim. (apui joj)Pravoda ti ka em, ja se ne sla em s tim da obue onu belusvilenu pi amu prve brane noi ja sam za liht plavukoulju.

VUKICA (ocuoajno):Eto, ka em ja!

SPASOJE: ta to?

VUKICA (zbunjeno):Ka em ja da moj verenik nee doi.(pogledasat naruci)Koje je ve doba, a njega nema.

SPASOJE: Doi e! Nemoj biti nestrpljiva.

AGNIJA (zagrli Vukicu i vodi je u sobu): Slatko

nestrpljenje! 'Ajdemo!

VUKICA (prolazei kraj oca):Ka em ja!

AGNIJA I VUKICA (odu u sobu).

VIIAKOVI, SPASOJ E

AKOVI (robustan tip,aljkavoobuen):Dobar dan elim! Mislim da nisam pogreio adresu?

SPASOJE: A s kim imam ast?

AKOVI: Ja sam Mladen akovi.

SPASOJE: Ah, viste taj novinar?

AKOVI: Ne novinar, publicista!


65/126

SPASOJE (ponudi ga rukom da sedne):Mislio sam da jeto svejedno.

AKOVI: Ne, gospodine. Novinar je vezan za list, za

urednika, za izdavaa, ja sam slobodan, piem kad hou ita hou broure, detke, pamflete i uopte takve stvari.

SPASOJE: Da, to je ono to bi u ovom sluaju i trebalo, iradi ega sam hteo sa vama da razgovaram.

AKOVI: Molim!

SPASOJE: Ka u da ste vi u polemici kadri dokazati da jecrno u stvari belo, a belo da je crno.

AKOVI: Sve se mo e osporiti i potvrditi, zavisi odmoi logike. I u emu je uostalom filozofija starihgrkihfilozofa Protagore, Sokrata i Eshila? Sutina je njena utome da svako da sadr i u sebi svoje ne, a svako ne nosi usebi svoje da. Sve zavisi od moi logike.

SPASOJE: Pa vi to imate, ka u.AKOVI: Da, logika, to je moja mo! Bog, vidite,svakom oveku daruje poneto vama je, na primer, daopare, meni je dao logiku. On ne daje jednome sve, a

drugome nita. Ne mo e on vama dati logiku i pare, je l' teto dvoje ne idu zajedno. On je meni dao ovo, a vama ono i

rekao evo vam, pa vi sad se razmenjujte. Ti stavi gazda-

Spasoju u slu bu tvoju logiku, a on e tebi staviti u slu busvoje pare.

SPASOJE: Kako staviti u slu bu svoje pare.

AKOVI: Pa tako, ja u to to vi elite lepo napisati, avi ete to to ja napiem lepo platiti je l' tako?

SPASOJE (usteuise):Pa, da!

AKOVI: Dakle, poto smo se naelno sporazumeli,


66/126

izvolite sad prei na detalje i izlo ite mi stvar. (vadi papiri pisaljkui spremase da pie)

SPASOJE: Stvar je u ovome jedan je ovek umro pre tri

godine i sahranili smo ga. Ja sam lino biona pogrebu.

AKOVI: Bog neka mu duu prosti

SPASOJE: E, ali sad je potrebno i dokazati da je on

mrtav.

AKOVI: Nita lake, izvolite mi samo rei u kom stilu elite da se to napie?

SPASOJE: Kako u kom stilu?

AKOVI: Pa, mislite li visokim stilom, naprimer:Ieznue individuuma iz ivotne zajednice proizlazi izneminovnosti procesa kome se sve pojave u prirodi

potinjavaju, ili elite da ja njemu prosto ka em: Ti si,brate, umro!

SPASOJE: Pa ovo je mnogo jasnije.

AKOVI: Rei u mu, dakle: Ti si, brate, umro, a da siumro, evo ti dokaza, prvo i prvo, ti nisi iv...

SPASOJE (prekine ga):Ali on je iv.

AKOVI: Ko je iv?

SPASOJE: Pa taj to je umro.

AKOVI: Ja vas ne razumem?

SPASOJE: Dakle, on je u stvari umro, kao to sam vamkazao, i sahranili smo ga pre tri godine, ali sad se

najedanput javlja da je iv.

AKOVI (zavrti glavom):Hm! Hm! Hm! To je vemalo neobiniji sluaj! Imao sam prilike da dokazujem da


67/126

e iv ovek koji le i ve godinu dana u grobu. Bilo jepotrebno da i mrtvi glasaju za izbore narodnih poslanika,al' to je drugo. Drugo je to dokazivati da je mrtav ovek iv, a drugo da je iv mrtav.

SPASOJE: Znam, al' kad ima dokaza.

AKOVI: Kojih dokaza?

SPASOJE: Pa posmrtna lista, pogreb, grob.

AKOVI: Grob? Grob nije dokaz kad ovek postoji. Jel' postoji on?

.SPASOJE: Pa on ka e da postoji.

AKOVI: E, to je ono, vidite,a njemu se u ovakvomsluaju mora verovati.

SPASOJE: Pa, dobro, zar vaa mo logike ne mo enekako da doka e da on ne postoji?

AKOVI (razmilja):Hm, zaista te ak problem, semkad bi se neto poslu ili Ajntajnovom teorijom.

SPASOJE: A kakva je to teorija?

AKOVI: Po Ajntajnovoj teoriji sve su pojave u ivoturelativne. Moglo bi se, dakle, uzeti da je taj ovek samorelativno iv.

SPASOJE: Kad bi to moglo nekako na osnovu koje drugeteorije?

AKOVI: Dobro, 'ajde da preemo na drugu teoriju.Ka ite vi meni otvoreno ovo, taj ovek vama smeta ako je iv! Kvari vam raune, ne?

SPASOJE (snebiva se):Pa, kako da ka em!

AKOVI: Kazali ste ve, dosta mi je da vas razumem.


68/126

Dabome, teko je to vraati ono to je ovek ve nasledio.

SPASOJE (teko uzdahne):Teko!

AKOVI: E, lepo! Sad smo naisto i sad ja vidim jasnocelu situaciju. I ako se o svemu ozbiljno razmisli, bieprerano kanda da se o tome pie. Pardon, to je samo mojemiljenje, ali ako vi elite, ja u pisati samo, znate, pisanjee izazvati i odgovor, pa onda ako iznesete stvar na svazvona, to e vas vrlo brzo odvesti pred sud, a meni izgledau ovome sluaju da vi imate sve razloge da izbegnete sud.

SPASOJE: Pa da, ta e mi sud?

AKOVI: E, pa zato, vidite, bolje je da vi tu stvaruredite nekako izbegavajui javnost. Ja, verujte, nemamrauna da vam dajem ovakav savet, jer, kad bih napisao,a bih vam mnogo vie naplatio ovako za savet moram se

zadovoljiti i sa 1000 dinara.

SPASOJE (zgrane se):Kako? 1000 dinara za nepisanje?

AKOVI: I tu jo nije uraunat honorar za utanje.

SPASOJE: Kakao utanje?

AKOVI: Pa, gospodine, recite vi meni, ta meni smetasad, kad sam ve uao u samu tajnu, da bacim jedan letak:Mrtvi su ustali, ivi se spremaju daih ponovo sahrane.

SPASOJE (preneraeno):Neete valjda?!...

AKOVI: Dakle, vidite li ta vredi moje utanje, a javam ne tra im vie od hiljadu dinara za sve to.

SPASOJE: Dobro, dobro, dau!

AKOVI: Lepo, sporazumeli smo se. Savetovao samvam da ne akate i ne stavljate na velika zvona. Dobro!...

Ali vi ne mo ete sedeti skrtenih ruku, vi morate neto


69/126

initi...

SPASOJE: Pada!

AKOVI: E, i u tom pogledu dau vam jedak savet.

SPASOJE: Opet 1000 dinara?

AKOVI: I dve i tri i etiri... ali ja neu da vasucenjujem, zadovoljiu se samo sa 1000 dinara, to saonom prvom hiljadom ini dve hiljade.

SPASOJE (uzdahne):Dve hiljade dinara?!

AKOVI: Dve, dabome, ali sluajte me najpre pa etevideti da vredi. Vi, porodica... ja mislim da ste vi porodica

sa dotinim ivim mrtvacem?

SPASOJE: Da!

AKOVI: Skupite se dakle svi i oglasite za ludaka tuosobu, koja blagodarei slinosti sa pokojnikom... je li

slian?

SPASOJE: Kao pljunut.

AKOVI: Dakle, oglasite ga za luda i uputite ga naposmatranje. Udesite zatim ta treba tome ne treba davas uim i on e biti proglaen za ludaka. Verujte, kodnas je lake proglasiti oveka ludim no pametnim. Dokaz

vam je, gospodine, to sam i ja bio tri meseca u ludnici. SPASOJE: Vi?

AKOVI: Da, pred izbore narodnih poslanika nalo seda sam lud, posle zavrenih izbora nalo se da sampametan.

SPASOJE (zabrinut):O tome se vaem predlogu da

razmiljati.


70/126

AKOVI: Razume se da se da razmiljati i sad uviatevaljda da nisam precenio?

SPASOJE: (seti se):Ah, da! (teka srcavadi izportfelja

dve hiljadarke idaje mu ih)

AKOVI (ustaje):Hvala, gospodine, i kad god vamzatrebam, ja vam stojim na raspolo enju, bilo da tonapiem, bilo da vam kakav koristan savet dam.

SPASOJE: Hvala!

AKOVI: Ne elim vie da vas uznemiravam. Zbogom,gospodine!

SPASOJE:Zbogom!

AKOVI (ode).

VIIIAGNIJ A, VUKICA, SPASOJ E

AGNIJA (izlazi iz Vukiine sobe):Ukus, ukus, ukus!Ukus u svakoj sitnici, to ti se mora priznati.

VUKICA: Sad ne mo ete rei da vamnisam svepokazala?

AGNIJA: Ah, da, sve, sve, sve! Boga mi, dete, ti e bitiretka mladica tako lepo opremljena. I to sve sama; nisi

htela ni mene da zove da ti pomognem.VUKICA: Nisam htela da vam uznemiravam.

AGNIJA: Ali zato, zato, kad zna da je spremanjesvadbene opreme moja najmilija zabava?

SPASOJE: Pa zvaemo te ve, ima jo da se sprema, aima i vremena.


71/126

AGNIJA: Pa ima, dabome, kad je ve odlo eno venanje.

SPASOJE: Ama, to si okupila to pa to!

VUKICA: Nemojte mi, tetka, molim vas ni pominjati tovenanje. (ode levom stoiu i nae tamo sebi nekuzabavu)

SPASOJE: Pa, dabome, najbolje je ne pominjati ga.

AGNIJA (prilazi Spasoju poverljivo):Spasoje, ne mogu,zna, pred detetom da ti ka em, a napolju se neke udnestvari apuu.

SPASOJE: Zna li ti, boga ti, ta se o tebi apue?

AGNIJA: Iju!

SPASOJE: Ako ti ne zna, ja znam i ja nikad nisam doaoda ti ka em to to se apue o tebi, pa nemoj ni ti menikazivati ta se apue o meni.

AGNIJA: Ja to u najboljoj nameri.

SPASOJE: Nemoj ni u najboljoj nameri.

AGNIJA: Dobro, dobro, nikad vie! (prilazi Vukici)Panemoj, duo, zaboraviti kad ti bude gotova ona draphaljina; htela bih da vidim kako izgleda.

VUKICA: Ne, neu zaboraviti.

AGNIJA (poljubi je, zatim prua rukuSpasoju):Pa nezameri, Spasoje! Zbogom! (ode)

IXVUKICA, SPASOJ E

VUKICA (poto je ispratila Agniju, klone ufotelju

umorna):Uh!


72/126

SPASOJE: Pravo ka e; uh!

VUKICA: Ne mogu da izdr im, pa to ti je.

SPASOJE: Ni meni nije lako, ali ta e

VUKICA: I da zna ta ona sve raspituje, ta to je u asno.

SPASOJE: Ja, duo, oekujem posetu brata gospodin-ministrovog. Imamo poverljive razgovore, pa bih temolio, kad naie, da nas ostavi same.

VUKICA: Razume se, ti zna da ti ja nikad ne dosaujem

u takvim prilikama. Uostalom, ja i inae imam danastavim jedno pismo, koje sam jo jue poela da piem.(polazi, ali u tom trenutkuotvaraju sezadnja vrata inailaziLjubomir, Vukica se zaustavlja)

HLjUBOMIR, ISTI

VUKICA: O, kakvo iznenaenje! Kakvo iznenaenje!

SPASOJE: Ba dobro te si naiao; ja ve nemam moi date branim pred tvojom verenicom.

LjUBOMIR (poto je poljubio Vukicu u ruku i saSpasojem se rukovao):Zar sam toliko kriv?

VUKICA (Spasoju):uje li ga, tata, on to naziva

krivicom? (Ljubomiru)To nije krivica, to je zloin.Zanemarivati verenicu kao to vi to inite, navii verenicuna dve i tri posete dnevno pa ujedanput to razrediti, naviiverenicu na tople i ne ne razgovore pa ujedanput prei uprofesorsku rasejanost, dozvoliete da je to te ak zloin.

LjUBOMIR: Pa zaboga, oe, to se vi alite da me nemo ete odbraniti kad znate zato to sve tako biva?

SPASOJE: Ka em joj, to su izvesne brige koje su nae


73/126

zajednike ali k

Documents

Branislav Nusic - Pokojnik