Branka Pavlovic - Istorija i Tradicija Filantropije u Srbiji u XIX i XX Veku

7/22/2019 Branka Pavlovic - Istorija i Tradicija Filantropije u Srbiji u XIX i XX Veku

1/64

Poruke vremena prolihIstorija i tradicija filantropije u Srbiji

u XIX i XX veku

1750 1800 1850 1900 1950

Sava Popovi Tekelija

Ilija M. Kolarac

Marija Trandafil

N ikola upi

Radovan Lazi

N ikola Spasi

StanaMilanovi


2/64

Poruke vremena prolihIstorija i tradicija filantropije u Srbiji u XIX i XX veku

Izdava:Balkanski fond za lokalne incijativeGospodar Jevremova 45/III-811000 Beograd, Srbija

Autorka:Branka Pavlovi

Urednici:

Aleksandra VesiSinia uri

Lektura i korektura:Branislav i Mirjana Karanovi

Dizajn i grafika obrada:Tatjana Negi Paunovi

tampa:Repro Print, Novi Sad

Tira:1000

ISBN 978-86-907353-4-1

Fotografija na naslovnoj strani:oka Vlajkovi

Izdavanje ove publikacije omoguio je Institut za odrive zajednice (ISC), uz podrkuamerikog naroda kroz donaciju USAID-a br. 169-A-0006-00104-00.

Miljenja izneta u ovoj publikaciji su izneta od strane autora i nuno ne odslikavaju

miljenje ISC-a, USAID-a ili Amerike vlade.


3/64

Balkanski fond za lokalne inicijative

Poruke vremena prolihIstorija i tradicija filantropije u Srbiji u XIX i XX veku


4/64

2

Istraivanje pripremila Branka PavloviBeograd, april 2007.

U prikupljanju podataka za izradu ove publikacije strunu pomo i sugestije

su pruili sledee institucije i pojedinci:

- Istorijski arhiv grada Novog Sada- Biblioteka abaka- g. Neboja Andri, NDI trener iz Beograda- g. Zdravko Rankovi, novinar iz Valjeva- ga Ruica Dotli, naelnica Centra za informacije i dokumentaciju

Istorijskog arhiva grada Novog Sada- ga Sonja Bokun-ini, direktorka Biblioteke abake- g. Vladan Jovanovi, programski savetnik Fonda za socijalne inovacijeiz Beograda- ga Sneana Stojanovi, savetnica BCIF-a iz Beograda.

Na ovaj nain im se zahvaljujemo na saradnji i podrci.


5/64

3

Sadraj:

1. U........................................................................................ 42. U ................................................................................................................. 63. DLSXIXLXXL.............................................................................................. 9

3.1. D..... 93.2. Z .............................................................................. 11

4. RLS.......................................................................... 135. OLGL S....................................................................... 156.ZLSXIXLXX 20

6.1. Z SN? ........................................................ 20

6.2. PN......................... 276.3. P............................................ 306.4. K............................................................................. 326.5. Z............................................................................ 366.6. T E.......................................... 40

7. ZL .................................................................................... 448. MG L

LGL ............................................... 469. S.......................................................................................................... 4810. E SY.......................................................................................5111. R ................................................................................................... 5312. PL......................................................................................................... 55


6/64

4

1. Uvodna re izdavaa

Ne mora sve potroiti to danas zaradi!Nikola Spasi

Rei Nikole Spasia, veletrgovca i nesudjenog srpskog Nobela, i danas kao i tadaglasno odzvanjaju i zato sa njima poinjemo. Prosto je nemogue sa manje reipogoditi sutinu neega to je ve vekovima deo nae kulture, istorije i ivljenja,poruke vrlo bliske i poznate, a tek od skora pomalo zaboravljene u savremenoj Srbiji,na koje bismo eleli ovom prilikom da podsetimo.

Otkud jedna neprofitna organizacija, i to domai fond koji mnogi prepoznaju popodrci malim, nerazvijenim zajednicama i njihovim akcijama u prii o istoriji

filantropije? Gde je ta veza sa onim to mi svakodnevno radimo?

Za nas je ona jasna i sveprisutna, a nadamo se da e uskoro biti i svima onima kojiuzmu u ruke ovo vredno i zanimljivo tivo koje sa zadovoljstvom predstavljamo.

Za Balkanski fond za lokalne incijative ono to nazivamo lokalnom filantropijomje vaan deo slagalice odrivosti naih krajnjih korisnika, i to ne samo u smislu

isto finansijske podrke, ve i njihovog prepoznavanja kao vanog i neodvojivogdela drutvenog tkiva onih kojima je do tog drutva stalo. akoe, oivljavanjemi promovisanjem ideje davanja za opte dobro unutar naeg drutva, to u oimaprivrede, ali i svih gradjana, oekujemo da e na sopstveni doprinos razvojnimprojektima i inicijativama poeti da zamenjuje dominantu stranu pomo kojapolako ali sigurno naputa ove krajeve. a briga za zajednicu bi i trebalo da budeodgovornost svih nas, jer kako ree jedan engleski autorfilantropija poinje u kui.

Od poetka 2004 godine, Fond je poeo da radi na razvoju lokalne filantropije,smatrajui da je to pitanje jedno od kljunih za dalji rad na poboljanju kvalitetaivota u naim zajednicama. Prvi korak u tom razvoju je bilo istraivanje o stavovima


7/64

5

graana o filantropiji u junu 2004, praeno organizovanjem konferencije o drutvenojodgovornosti preduzea. Rad na ovom polju smo nastavili tokom sledee godinekada smo usvojili sopstvenu strategiju razvoja filantropije, a tokom 2006. smoorganizovali prvi seminar takve vrste za korporacije o filantropiji kao ulaganju, kao i

tampanje broure o korporativnim davanjima u zajednici. Ove godine uputamo seu veliku avanturu, kampanju za povratak filantropskim vrednostima, a poetna takatog dugakog puta jeste pogled unazad, zatim akcija u sadanjosti.

Sve to nas dovodi do putokaza, Poruke vremena prolih, publikacije koja nasvraa na primere prolosti, na ono najbolje to smo imali poetkom prolog veka, aistovremeno daje smernice ta nam je initi na poetku ovog, dvadesetprvog.

VaBalkanski fond za lokalne inicijative


8/64

6

2. Uvod

Pojamfilantropijavodi poreklo od grkih reiphilos(prijatelj) iliphileo (volim, teimza neim) i anthropos(ovek), tako da se kod nas najee prevodi kao ljubav premaljudima, ovekoljublje, dobroinstvo, volja da se pomogne drugima. Srodan ovom pojmugrkog porekla je latinski pojam caritas, to znai ljubav prema drugim ljudima.Caritasje koren engleskog pojma charity, kojim se oznaava vrlo iroko i raznovrsnopolje dobrotvornih aktivnosti. U osnovi filantropije je elja da se pomogne drugimljudima bez oekivanja line koristi. a elja je rezultat razliitih socijalnih motiva

koji pokreu ovekovo ponaanje i njeno ispoljavanje je vezano za prapoetkedrutvene zajednice. Od postanka civilizacije, porodica je bila ta koja je brinula osvojim najmlaim, bolesnim, starim ili lanovima/icama porodice koji su osobe sainvaliditetom. Zato se esto pominje izreka Filantropija poinje u kui (Hudson,1995). Razvoj prvih gradova, poveana mobilnost ljudi i naputanje primarneporodice raali su potrebe za novim formama filantropije. ako Hadson (Hudson,1995) navodi da je rana egipatska civilizacija period 5.000 godina pre nove ere

razvila snaan moralni kodeks zasnovan na socijalnoj pravdi. aj nepisani kodeks jepodsticao ljude da pomau drugima kojima je potrebna pomo. Faraon je pruao liniprimer obezbeujui siromanima besplatan smetaj, hranu i odeu. U Staroj Indijibudistiki imperator Aoka (274232. god. pre nove ere) obezbeivao je besplatnoleenje za siromane i vodu za pie tako to je naredio da se kopaju bunari, a podsticaoje i zatitu sredine jer je naredio da se sadi drvee. U staroj Grkoj putnici namernicisu dobijali hranu i prenoite u kuama bogataa ili su uivali gostoprimstvo seoskih

domainstava. Hadson (Hudson, 1995) naglaava da je kroz istoriju filantropija bilablisko povezana sa razvojem religijskih organizacija. Jevrejsko uenje je promovisalogledite da siromani imaju prava, a bogati dunosti. Rano hrianstvo je uspostavilofondove za podrku udovicama, siroiima, bolesnima, nemonima, siromanima,osobama sa invaliditetom i zatvorenicima. Prve zadubine je uspostavio imperatorKonstantin I 321. godine nove ere i omoguio da se filantropija ili dobroinstvozasnivaju na zaostavtini. U islamskom svetu filantropija je doprinela tome da seosnuju brojne velike bolnice.

Uspostavljanjem sistema pisanih normi i jaanjem moderne drave filantropijadobija rganizovanije forme i zakonsku regulativu. S jedne strane, formiraju se


9/64

7

razliite fondacije i zadubine iji su osnivai grupe ili istaknuti pojedinci, vlasnici/ce velikih privatnih poseda. Savremenom terminologijom, tu pojavu bismo moglinazvati korporativnom filantropijom.S druge strane, podstiu se i neguju individualnafilantropijai razliite vrste dobrotvornih davanja od strane obinih ljudi, kao drutvena

vrednost i moralna obaveza svakog pojedinca. Jedno od vanih naela je da niko nijetoliko siromaan da ne bi mogao da pomogne onima koji su ugroeniji od njega.Filantropija kao vrednost podstie se kroz porodino, kolsko i religijsko vaspitanje.Drutvo se brine o tome da postoje prihvatljivi i poeljni modeli filantropskogponaanja. ako, na primer, sve carske i kraljevske porodice, naroito supruge vladarai istaknutih dravnika, javno se bave nekim oblicima dobrotvornog rada.

Pojam zadubinerazliito se odreuje u zavisnosti od konteksta u kome se koristi.ako Klajn i ipka (2006) izjednaavaju pojam zadubinasa pojmomfondacija(fr.fondation, prema lat.fundatio, odfundare osnovati) i definiu ga kao ustanovu kojase osniva radi dugoronih ciljeva kao javno dobro1. Prema Zakonu o zadubinama,fondacijama i fondovima2, zadubina ima sledee karakteristike: svojstvo pravnog licakoje stie upisom u registar; mogu je osnovati fizika lica sopstvenim sredstvima;osniva se radi pomaganja stvaralatva i drugih drutveno korisnih ciljeva; nainupravljanja se odreuje voljom osnivaa; ima svoj statut; moe da stie prihode uskladu sa zakonom (zakup, kamate, dividende, plodovi sa poljoprivrednog zemljita,prihodi po osnovu autorskih prava i patenata i dr.). Pavi-Rogoi i Kunovi (2004)navode da je, prema hrvatskom Zakonu o zakladama i fundacijama3, zaklada ilizadubina imovina namenjena da sama, odnosno prihodima koje stie, trajno sluiostvarenju neke optekorisne ili dobrotvorne svrhe. Sa pojmom zadubine povezanje pojam fond. Klajn i ipka (2006) pod fondom (fr.fond od lat.fundus temelj,osnova) podrazumevaju: ukupni potencijal materijalnih dobara; deo materijalnih

ili novanih sredstava koji je namenjen za posebne svrhe; dravnu ustanovu kojanamenski rasporeuje novana sredstva kojima raspolae4. Prema ve pomenutomZakonu o zadubinama, fondacijama i fondovima, za fond je karakteristino da: imastatus pravnog lica; mogu da ga osnuju i fizika i pravna lica; osniva se radi istihciljeva kao i zadubina; umesto statuta ima pravila rada; moe da stie prihode na isti

1 Klajn, I. i ipka, M. (2006): eliki renik stranih rei i izraza. Novi Sad: Prometej. Str. 1339.2 Zakon o zadubinama, fondacijama i fondovima, lubeni glasnik , br. 59/89.3 Pavi-Rogoi, L. i Kunovi, K. (2004):ogunosti razvoja zaklada lokalnih zajednica u

rvatskoj. Zagreb: Odraz. Str. 6.4 Klajn, I. i ipka, M. (2006): eliki renik stranih rei i izraza. Novi Sad: Prometej. Str.

1338.


10/64

8

nain kao i zadubina. Oigledno je da se ne pravi otra razlika izmeu zadubine ifonda, ni u pojmovnom ni u zakonskom smislu.

Koncept zadubine je vrlo star. U poetku su zadubine osnivane u cilju ostvarivanja

potreba i razvoja lokalnih zajednica. Razvojem industrije i trgovine osnivaju sezadubine koje deluju na nivou nacionalnih zajednica. U novije vreme sve je veibroj zadubina koje deluju izvan granica zemlje u kojoj su osnovane i imaju svojemeunarodne programe (Pavi-Rogoi i Kunovi, 2004). U XX veku u razvijenimzemljama zadubine imaju vanu ulogu u modernizaciji drutva. Zahvaljujuiporeskim podsticajima, pojedinci i preduzea osnivaju zadubine sa ciljem dadoprinesu kvalitetu ivota i razvoju ljudskih potencijala. Po pravilu, poreski podsticaji

za davanje neprofitnim organizacijama, uz poreski priznate rashode, posebno seprimenjuju u sluaju davanja donacija zadubinama. U razvijenim zemljama, kaoto su SAD, zadubine redovno dodeljuju sredstva putem javnih konkursa. Mnogezadubine imaju i meunarodne programe davanja podrke. Na evropskom nivouosnovano je vie zadubina koje podravaju projekte u oblastima znaajnim zarazvoj Evrope, a naroito u oblasti obrazovanja eksperimentalni programi, reformeobrazovnih sistema, meunarodna saradnja, stipendiranje uenika, studenata,gostujuih profesora itd. U Evropi postoje etiri razliite kategorije zadubina(Pavi-Rogoi i Kunovi, 2004): nezavisne zadubine, zadubine trgovakihdrutava, zadubine koje podrava vlada i zadubine koje prikupljaju sredstva. Deoposlednjih predstavljaju zadubine lokalnih zajednica koje se bave mobilizacijomlokalnih resursa i prikupljanjem sredstava za podsticanje razvoja civilnog drutva ulokalnoj zajednici. Vano je napomenuti da u novije vreme sve znaajniju ulogu urazvoju zadubinarstva imaju velike korporacije ili kompanije, tako da se za njihovuulogu u podravanju doborotvornih, humanitarnih, kulturnih, prosvetnih i slinih

ciljeva koristi pojam korporativna filantropija. Ovaj oblik filantropije bio je poznat iranije, odnosno on nije nastao u modernom sloenom drutvu XX veka, ali je upravou poslednjih tri-etiri decenije doiveo svoj novi drutveni procvat.I individualna i korporativna filantropija imaju irok drutveni znaaj. Pored direktnoguticaja na poboljanje kvaliteta ivota odreene zajednice ili odreene ciljne grupe,one imaju uticaja na razvoj sistema moralnih vrednosti kod svih pripadnika/ca drutva,jer podstiu svest o povezanosti pojedinca/ke ili organizacije i drutvene zajednice,

utiu na razvijanje svesti o pripadnitvu zajednici i povezanosti sa okruenjem, nanegovanje odgovornosti prema zajednici, kao i na razvoj osetljivosti za potrebe iprobleme zajednice i njenih pojedinih lanova/ica.


11/64

9

3. Drutvene prilike u Srbiji u XIX iu prvoj polovini XX veka kao okvir za

razvoj filantropije

3.1. Drutvenopolitike i ekonomske karakteristike srpskog drutva

Poeci moderne srpske drave vezani su za priznavanje potpune autonomije Srbiji,sultanovim Hatierifom iz 1830. god. i preciziranjem i dopunjavanjem odredbi oautonomiji novim Hatierifom iz 1833. god. eritorija Srbije obuhvatala je Beogradskipaaluk i est nahija osloboenih jo u toku Prvog srpskog ustanka (18041813),tako da se prostirala od Beograda do Rake (sever-jug) i od Zajeara do Bajine Bate(istok-zapad). Posle Berlinskog kongresa 1878. god. Srbiji je pridruen i juni deo

od Aleksinca do Vranja. Prema Peroviu i Smiljeviu (2001), narednih 70 godinaunutranje prilike u Srbiji karakterisali su vladarski apsolutizam i nestabilni odnosidvora i Skuptine, naroito u periodu vladavine dinastije Obrenovi (18301842;18581903) i pokuaji ograniavanja apsolutizma vladara u periodu vladavineKaraorevia i ustavobranitelja (18421858). Od majskog prevrata 1903. god.i dolaska kralja Petra I Karaorevia na presto u Srbiji je poelo uspostavljanjeparlamentarizma.

I pored burnih dogaanja u vezi sa vladavinom i dinastijama, od polovine XIX vekaprivredni razvoj Srbije postajao je raznovrsniji u odnosu na prethodno doba, to jebilo posledica prelaska sa naturalne na robnonovanu privredu. Gaea i saradnici(2001) navode karakteristine podatke o ekonomskom razvoju Srbije u drugojpolovini XIX i na poetku XX veka: do 1862. god. nije bilo organizovanog novanogzavoda, iako je porez u novcu uveden jo 1835; novac je poeo da se kuje 1868.godine; prva srpska banka osnovana je 1869. u Beogradu, ali je ubrzo propala; 1870.

osnovan je Kreditni zavod; 1873. dinar je ozakonjen kao novana jedinica; 1883.formirana je Narodna banka Srbije; 1912. godine u Srbiji je bilo ve 187 novanihzavoda sa 51 milionom dinara kapitala, 65 miliona dinara uloga na tednju i 96

Graanska nonja

Deja nonja


12/64

10

miliona dinara zajmova. Od polovine XIX veka propadaju porodine zadruge, takoda je u Srbiji bio uspostavljen samo individualni oblik seoske proizvodnje. Do krajaXIX veka sitni i srednji posed sainjavao je 96% svih seoskih poljoprivrednih poseda.Osim stoarstvom, stanovnitvo se sve vie bavilo ratarstvom i voarstvom. okom

sedamdesetih i osamdesetih godina gradovi naglo menjaju izgled, nain stanovanjai odevanja doivljava velike promene. Iezavaju turski i pojavljuju se novi zanati, ameu zanatlijama sve je vie Srba.

Najdalekosenije promene u Srbiji izazvane su naglim usponom industrije. Gaea isaradnici (2001) to ilustruju podacima da je 1898. u Srbiji postojalo 28 industrijskihpreduzea sa 1702 radnika i vrednou proizvodnje od 3,8 miliona dinara; 1906. god.

broj industrijskih preduzea se poveao na 110, broj radnika na 5.624, a vrednostproizvodnje na 15 miliona dinara; 1910. god. ve je bilo 428 industrijskih preduzeasa 16.000 radnika i vrednou proizvodnje od 74 miliona dinara. Poetkom XXveka u Srbiji su se razvijale sve industrijske grane zastupljene i u privredi naprednihkapitalistikih drava tog doba. Godine 1881. vrednost izvoza iz Srbije iznosila je40 miliona dinara, a 1907. vrednost izvoza iznosi dvostruko vie 82 miliona dinara.Dravni budet se poveao od 20 miliona dinara 1880. god. na 95 milona dinara1908. godine.

U razdoblju od 1903. do 1914. godine Srbija jedoivela svoj najplodniji period u novovekovnomrazvoju kulture. Nosioci kulturnog napretka bilisu Srpska kraljevska akademija, osnovana 1892. iUniverzitet u Beogradu, osnovan 1905. Akademijase razvila iz Srpskog uenog drutva, a Univerzitet

iz Velike kole. Akademija je objavljivala Glasniksa studijama, raspravama i graom iz srpskeistorije, jezika i dr. Nastava na univerzitetu bilaje na visokom naunom nivou. U naunom svetudominirala su imena kao to su: Jovan Cviji,Mihailo Petrovi Alas, Milutin Milankovi,Stojan Novakovi, ivojin Peri, oma ivanovi,

Ljubomir Stojanovi, Aleksandar Beli, BranislavPetronijevi i dr. Meu knjievnim asopisimaistie se Srpski knjievni glasnik, osnovan 1901.

Izgled Terazija

posle rekonstrukcije 1911.godine


13/64

11

irenju i popularisanju probrane literature mnogo je doprinela Srpska knjievnazadruga, formirana 1892. godine. Najistaknutiji srpski pisci poetkom XXveka bili su pesnici Jovan Dui, Aleksa anti i Milan Raki i satiriar RadojeDomanovi. Pozorite doivljava svoj procvat, naroito pojavom glumaca kao to

su Petar Dobrinovi i Dobrica Milutinovi. Peat muzikoj umetnosti Srbije dajeStevan Mokranjac. Batakovi (2004) istie da je kolovanje velikog broja studenatana stranim univerzitetima u drugoj polovini XIX veka, odnosno, kako to autornaziva,planiranje elitekoje je direktno finansirala drava, za neto vie od pola vekadoprinelo da Srbija na poetku XX veka bude prestino kulturno i nauno sreditena slovenskom jugu parlamentarna monarhija s najviim stepenom politikihsloboda i demokratskih ustanova meu Junim Slovenima. Vrativi se u otadbinu

po zavretku studija, plejada naunih, kulturnih, politikih poslenika, lekara,inenjera i svetenika pomogla je da Srbija od nekadanje zaostale, pogranineprovincije Osmanske carevine postane evropska drava koja postepeno napredujena politikom i ekonomskom planu.

3.2. Zakonodavni okvir

Srbija je 1896. godine donela Zakon o zadubinama, koji je za to vreme bio vrlonapredan (rei sektor u Srbiji stanje i perspektive u: Neprofitni sektor u Srbijii Crnoj Gori). Ovaj Zakon je zamenjen novim, usvojenim 14. januara 1912. Godine1925. doneta je Uredba o upravi imovinom zadubina i vrenju prava nadzora nadzadubinskim upravama (Slubene novine, br. 232/1925). Darodavac je testamentomili Osnovnim pismom izraavao ta je motiv formiranja zadubine. Obino je motivustanovljenja zadubine bio bri razvoj prosvete, moralno vaspitanje naroda iliprosveivanje najirih slojeva (Batakovi, 2004). Svaka zadubina imala je jasan

motiv, odnosno svrhu ili cilj svog postojanja. Sredstva iz fondova zadubina imala suosnovnu sumu iliglavnicu koja se, bez obzira u kom obliku je bila u nepokretnostima,novcu, zlatu, akcijama ili obveznicama nije smela krnjiti, nego je uvana u bancii dodatno oploavana kako bi se iz tog kapitala finansirao njen rad i pomagaliprihvaeni projekti. Zadubine i fondovi radili su po posebnim pravilima koja suustanovljavali ili sami darodavci ili institucije koje njima upravljaju. Uobiajenapraksa bila je da je prvih nekoliko godina (ponekad i prvih 10 godina) samo jedan

deo sredstava steenih davanjem glavnice pod interes korien za osnovne ciljevezadubine, a ostatak je sluio za uveavanje osnovnog kapitala zadubine. Isto to jevailo i za sredstva koja su se prikupljala iznajmljivanjem nekretnina kua, stanova

Tri mlade ene


14/64

12

i/ili zemljita zadubine.

Zadubinom, odnosno formiranim zadubinskim fondom upravljao je odbor ijuje strukturu odreivao darodavac svojim osnovnim pismom, ili je to preputao

odreenoj ustanovi, najee onoj kojoj je zadubina ostavljena. U XIX veku i dopoetka Drugog svetskog rata u upravnim odborima zadubina bili su prvi ljudinae nauke i kulture, linosti besprekornih moralnih kvaliteta i neosporne naunereputacije (Batakovi, 2004). Pravilima ili kodeksom rada bilo je predvieno dazadubina ne deli dobit meu lanovima uprave. Uee u upravnim odborimazadubina smatrano je izuzetnom poau, a pravina raspodela sredstava iz fondovaobezbeivana je optom saglasnou lanova odbora. U razdoblju aktivnog rada

zadubina i fondova, sve do Drugog svetskog rata, nije u javnosti zabeleeno da jeneka linost iz odbora uinila proneveru ili zloupotrebu.


15/64

13

4. Razvoj filantropije u Srbiji

Prve forme filantropije u Srbiji vezane su za tradicionalne oblike solidarnosti, posebno

u seoskim zajednicama. Jedna od najpoznatijih je moba, dobrovoljni rad kojim sepomae jednom lanu seoske zajednice, najee u sakupljanju letine ili izgradnjikue. Vana forma filantropije bile su zadubine. Religijske zadubine crkve imanastiri javile su se poetkom srednjeg veka i njih su ostavljali vladari. Prveprivatne zadubine pojavile su se sredinom XIX veka. Batakovi (2004) govorio zadubinarstvu kao tradiciji u srpskom narodu koja, uz slavljenje porodinogsvetitelja, ima najdui kontinuitet. Jo poetkom srednjeg veka srpski vladari,

vlastela i verski velikodostojnici, ugledavi se delom na vizantijske obiaje, podizalisu zadubine, manastirima poklanjali velike posede za njihovo odravanje, osnivalibolnice, novano pomagali prepisivanje i ukraavanje rukopisa. U modernoj Srbiji,kneevini i kraljevini, zadubinarska tradicija dobila je svee podsticaje i savremenuprosvetiteljsku motivaciju.

Osnivai fondova i zadubina, formiranih najee pri glavnim ustanovama srpske

kulture Akademiji nauka (Srpska kraljevska akademija) i Univerzitetu (Velikojkoli) bili su ljudi iz svih drutvenih slojeva Srbije i drugih srpskih krajeva uspeni veletrgovci i industrijalci, ministri, profesori, oficiri, vladike, politiari,ali i skromni srbijanski zemljoradnici ili vojvoanski paori. Zajedniko im je biloto to su finansijsku potporu kulturnim drutvima, kolskim zavodima i naunimustanovama smatrali svojom rodoljubivom obavezom. ako, prema podacima kojenavodi Sofronijevi (1995), na spisku darodavaca Beogradskog univerziteta do 1939.god. nalazi se 76 osoba i grupa, poev od kraljevske porodice do obinih graana. UArhivu Srbije postoji dokumentacija o 490 zadubina i fondova, a prema Pravilnikuo utvrivanju stanova koji se izuzimaju od otkupa u zgradama zadubina koje bi mogleobnoviti rad5ima 166 takvih zadubina u razliitim optinama Srbije. Sofronijevi(1995) istie da dobroinstvo u vidu zadubinarstva dostie kod Srba svoj procvat uperiodu razvijenog graanskog drutva, krajem XIX i poetkom XX veka. Osnivanjezadubina, prema ovoj autorki, predstavlja ulaganje linog kapitala za opte dobroradi ovekoveavanja sopstvenog imena, u nadi da e zadubina ili fond nastaviti

nedovreno kulturno preduzetnitvo darodavca. Obim i delatnost rada zadubinai fondova zavisili su najee od line inicijative dobrotvora, ali je esto namenu

5 lubeni glasnik , br. 29/94, str. 809-813.

Zadubina oke Vlajkovia,

Vlajkovieva 5, Beograd


16/64

14

sredstava birala ustanova kojoj je povereno upravljanje nad zavetanim sredstvima.Darodavci su zavetavali otaestvu svoja imanja, gotov novac, kao i razliite kolekcijeknjiga, slika ili rukopisa.

Danas je teko tumaiti motivaciju darodavaca iz XIX i prve polovine XX veka.Neki od njih nisu imali potomstvo, pa bi se moglo pretpostaviti da su steeno i/ilinasleeno bogatstvo ostavili za opte dobro, radije nego bliim i daljim roacima.Meutim, to moe da bude i neopravdano pojednostavljivanje sloene linemotivacije svakog od njih. Bilo je darodavaca koji su imali direktne naslednike, alisu, ipak, deo svog vlasnitva i za ivota i posle smrti ostavljali za optedrutvenudobrobit. U razliitim testamentima izraena je elja ne samo da se sauva od

zaborava sospstveno ime, ve da se ono spominje u kontekstu dobrobiti i razvojazajednice u kojoj je darodavac proveo svoj ivotni vek. Dakle, pored elje za linomafirmacijom i ouvanjem od zaborava posle smrti, veoma vaan motiv za darovanjeoteestvu bili su i svest o pripadnosti odreenoj zajednici, kao i potreba da se netovrati u korist i za napredak te zajednice u kojoj je pojedinac iveo i sticao. o bi semoglo nazvati drutveno odgovornim ponaanjem. U veini testamenata jasno jeiskazano i patriotsko oseanje kao pokreta filantropskog ponaanja. Ne smemozaboraviti ni religiozna ubeenja i oseanja darodavaca. ak i ako nisu direktnoostavljali sredstva religijskim institucijama, iz veine testamenata se jasno vidi da suto inili sa dubokim oseanjem vere da tako ine dobro i pravedno delo.

Nakon 1945. god. konfiskovana je imovina svih privatnih organizacija, zadubina,zavetanja i fondova. Zakon o nacionalizaciji gradskog graevinskog zemljita donet1958. godine doveo je do nacionalizacije, odnosno oduzimanja svih zgrada i drugihobjekata koje su ove filantropske organizacije posedovale. Naalost, ta imovinska

pitanja nisu ni do danas reena. U periodu od 1945. do kraja 80-tih godina prologveka privatne inicijative se nisu uklapale u vladajuu ideologiju. Ipak, i u tom periodusu pokretane organizacije koje je karakterisao dobrotovorni i dobrovoljni rad, alione nisu bile autonomne, ve su kontrolisane od strane drave. Od 80-tih godina uzakonodavnom okviru dolazi do promena koje omoguavaju formiranje udruenjagraana i zadubina, fondacija i fondova.


17/64

15

5. Opte karakteristike zlatnog dobasrpske filantropije i najznaajnije

zadubine i zadubinari u Srbiji

U Srbiji je zadubinarstvo dobijalo zamah uporedo sa ukupnim razvojem iosnaivanjem drutva i drave. Ono je, s jedne strane, bilo zamajac kulturnoprosvetnognapretka, a s druge strane i samo je jaalo zahvaljujui ukupnom prosperitetu drutva,a izmeu ostalog i prosperitetu u oblasti kulture i prosvete. U osnovi svega bio jeekonomski razvoj Srbije, a zatim i Kraljevine Jugoslavije i povezivanje sa evropskimprivrednim i kulturnim tokovima. Prema podacima koje su prikupili neki od autoralanaka i publikacija o zadubinama, zadubinarstvo je u Srbiji dobilo naroitizamah izmeu dva svetska rata (Batakovi, 2004; Sofronijevi, 1995). ako je od 65zadubina koliko ih je krajem tridesetih godina bilo pri Srpskoj akademiji nauka ak46 osnovano u periodu izmeu dva rata. Iz zadubina i namenskih fondova tampanesu knjige iz nauke i kulture i finansirana nauna istraivanja, pomagani si siromanipisci, a ponekad su iz fondova dodeljivane stipendije uenicima i studentima. estosu, takoe, otkupljivane knjige za biblioteke u unutranjosti i izdravane mnogesrpske kole, ne samo u Srbiji nego i u zemljama pod osmanskom vlau u Bosni,

Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, u Makedoniji.

Meu darodavcima koji su do Prvog svetskog rata osnovali svoje zadubine znaajnoje pomenuti: slikarku Katarinu Ivanovi, politiara Lazara Arsenijevia Batalaku,hercegovakog arhimandrita Niifora Duia, politiara i pravnika dr NikoluKrstia, mitropolita bosanskog Hadi Savu Kosanovia, naunike Mihajla Pupina iJovana Cvijia i dr.Obe karaljevske porodice i Obrenovii i Karaorevii bili

su veliki donatori i zadubinari. Poznata dobrotvorka Beogradskog univerziteta bilaje kraljica Natalija Obrenovi. Ona je Univerzitetu ostavila znaajnu sumu novca, au znak zahvalnosti njena pozlaena bista je stajala u Rektoratu.

Trgovaka kola u BeograduHilandarska 1

Zadubina Evgenije Kiki


18/64

16

Vano je naglasiti da bez podrke zadubina i fondova ne bi bila objavljena ni mnogaod klasinih dela nae nauke, kao to su: radovi lingvista i filologa Aleksandra Belia,Ljubomira Stojanovia i Milana Reetara, istoriara Stojana Novakovia, Mihaila

Gavrilovia, Dragoljuba Pavlovia, Slobodana Jovanovia, Alekse Ivia i JovanaN. omia, dela etnologa Sime rojanovia i Jovana Erdeljanovia, vojne studijegenerala ivka Pavlovia, dela arheologa Miloja Vasia i spisi filozofa BranislavaPetronijevia. Sauvani podaci govore da je meu knjigama tampanim o trokufondova i zadubina esto bilo i pounih dela koja su besplatno, po elji donatora,deljena kolama.

eko je naparaviti reprezentativan prikaz najznaajnijh zadubina i zadubinara uSrbiji, jer sam pojam najznaajniji moe biti procenjen na osnovu nekoliko razliitihkriterijuma. Ovde emo pokuati da pomenemo neke od zadubina i zadubinaraiz XIX i prve polovine XX veka koji se izdvajaju po sledeim kriterijumima:ukupna vrednost zadubine; namena zadubine ili istovremeno vrednost i namenazadubine.

Jedan od najveih zadubinara bio je Kapetan Mia Anastasijevi (18031885),

srpski Rotild, odnosno najbogatiji Srbin svog vremena. Godine 1863. svojezdanje u Beogradu poklonio je svome oteestvu, za prosvetne potrebe. U toj zgradisu bile: Velika kola, Gimnazija, Ministarstvo prosvete, Narodna biblioteka i Muzej.Kapetan Mia je Beogradskom univerzitetu ostavio sredstva koja su taj univerzitetuinila treim na listi najbogatijih univerziteta u Evropi (rei sektor u Srbiji stanje i perspektive u:Neprofitni sektor u Srbiji i Crnoj Gori).

Ilija Milosavljevi-Kolarac(18001878) ostavio je svu svoju imovinu kao zadubinuza prosvetne ciljeve. Njegovu zadubinu ine dva fonda: Fond za srpski univerzitet Univerzitet Ilije M. Kolarca, osnovan sopstvenim trudom na korist svoga narodaiKnjievni fond Ilije M. Kolarca, za koji je od ukupne imovine odluio da se odvoji10.000 dukata cesarskih. Vrednost Kolareve knjievne nagrade 1940. god. bila jepo iznosu jednaka vrednosti Nobelove nagrade za knjievnost (rei sektor u Srbiji stanje i perspektive u: Neprofitni sektor u Srbiji i Crnoj Gori). Znaajno je da je

Zadubini Ilije M. Kolarca 1. aprila 1992. god. vraen status zadubine.

Ilija Milosavljevi

Kolarac


19/64

17

oka Vlajkovi(18311883), peadijski pukovnik srpske i ruske vojske, zavetao jesve to je imao za prosvetne svrhe, Beogradskom univerzitetu i Srpskoj akademijinauka. Prema raspoloivim podacima (Sofronijevi, 1995), 1925. god. ukupnikapital Zadubine oke Vlajkovia obuhvatao je 53.000 din. u novcu i sve njegove

nekretnine, veinom u istoimenoj ulici u Beogradu.Jovan Jovanovi (18451909), lekar iz Vlasotinca, zavetao je Srpskoj akademijinauka svu svoju imovinu. estamentom je odluio da se njegova zadubina zoveJovanijanum i da se koristi za podrku nauci i umetnosti u Srbiji. Glavnicazadubine iznosila je 465.000 din. u zlatu i hartijama od vrednosti. Prema voljiJovana Jovanovia, zadubinska sredstva su se ulagala i 1933. god. su narasla na3.000.000 din. Srpska akademija nauka i umetnosti je tek tada poela da troi tasredstva, a u meuvremenu je korien samo deo zadubinskih fondova.

Luka elovi-Trebinjac(18541929), samouki i polupismeni trgovac koji je uspenoupravljao Beogradskom zadrugom, jednim od najsolidnijih novanih zavoda u zemlji,bio je veliki dobrotvor Beogradskog univerziteta. estamentom iz 1911. god. svusvoju imovinu zavetao je Univerzitetu. Prema Batakoviu (2004), vrednost njegoveimovine iznosila je preko 50.000.000 din. i sastojala se, uz gotov novac i hartije od

vrednosti, od lanca zgrada na prostoru izmeu ulica Kraljevia Marka i Kamenike,ukljuujui i luksuzne viesparatnice palate u dananjoj Zagrebakoj ulici uBeogradu. Prosean meseni prihod Zadubine Luke elovia-rebinjca iznosio je1930. god. 260.000 din. i sav taj prihod je pripadao upravo Univerzitetu. Poreenjaradi, tadanja mesena plata redovnog univerzitetskog profesora, ministra ili generalaiznosila je 5.000 dinara. Iz godinjih izvetaja ove zadubine vidi se da su se sredstvatroila na tampanje naunih studija, stipendije, meunarodne susrete, simpozijume

i kongrese i naunoistraivaki rad. Prema raspoloivim podacima, samo 1934. god.za izdavaku delatnost je izdvojeno oko 268.000 din. Sofronijevi (1995) navodida je Beogradski univerzitet 1970. i 1971. god. zamenio deo zadubinske glavnice obe palate u Zgrebakoj ulici u Beogradu za nekoliko useljivih stanova i timepogazio darodavevu poslednju volju.

Milan Kujundi-Aberdar (18421893), filozof i pesnik, svu svoju imovinu

zavetao je Srpskoj kraljevskoj akademiji za formiranje Fonda Zadubine MilanaKujundia-Aberdara, koji je sluio za izadavanje knjiga. Ukupna imovina tog fondaje na kraju 1928. god. iznosila 548.603,29 din. (Sofronijevi, 1995).

oka Vlajkovi

Jovan Jovanovi

Luka elovi Trebinjac

Milan KujuniAberdar


20/64

18

Velimir Mihailo Teodorovi (18491898), nepriznati sin kneza Mihaila, darovaoje svoje celokupno imanje za zadubinu Velimirijanum, ija je osnovna svrha bilaprosveivanje i razvoj kulture i umetnosti u Srbiji. Njegova imovina je vredela oko

1.700.000 din. u zlatu. Zadubina je formirana tek 10 godina posle njegove smrtizbog sudskih sprova sa srodnicima. Sve je zavetao srpskoj dravi, a rukovanjezadubinskim fondom prepustio je Dravnom savetu. On je jedini Obrenovi kojije svoju imovinu ostavio dravi Srbiji. Sredstva Zadubine deljena su na osnovujavnog konkursa. Neki od najpoznatijih korisnika su Beogradski univerzitet iSrpska akademija nauka. Zanimljivo je da se ova zadubina poslednji put pominje udokumentaciji 1971. god. (Sofronijevi, 1995).

Ljubomir M. Mihailovi (18741957), diplomata, osnovao je 1922. god. priSrpskoj akademiji nauka Fond za nagraivanje dela lepe knjievnosti. GlavnicaFonda iznosila je 86.000 din, a interes se svake godine koristio za davanje Nagradeza lepu knjievnost. Iz ovog Fonda, nagraena su, izmeu ostalih, sledea knjievnadela: PripovetkeIve Andria,SeobeMiloa Crnjanskog,Crvene magleDragie Vasia,Trajan Anelka Krstia, kao i dela Veljka Petrovia, Grigorija Boovia, MilanaKaanina i Vladimira Velmar-Jankovia (Batakovi, 2004). Lista nagraenih dela

govori da je odbor koji je upravljao Fondom umeo da proceni prave umetnikevrednosti.

Najvei fond posle Prvog svetskog rata bio je Kraljev fond Fond kralja AleksandraI Karaorevia, osnovan na dan njegovog venanja sa kraljicom Marijom, 8. juna1922. god. (Batakovi, 2004). Fond je osnovan sa ciljem da se nagrade linosti kojesu se svojim radom naroito isticale na polju moralnog i zdravstvenog podizanja

i prosveivanja naroda. U pismu o osnivanju Fonda, upuenom Nikoli Paiu,predsedniku Ministarskog saveta, kralj Aleksandar je kao ciljeve Fonda oznaiotrojaku akciju: na moralnom, optekulturalnom planu i graansko-vaspitnomnapretku narodnom, a pod tim bih podrazumevao: pomaganje prosvete na svimpoljima nauke, knjievnosti, umetnosti, kolstva, a ponajpre praktino prosveivanjeirokih slojeva, osnivanje internata na prvom mestu za ensku decu itd., zatimsticanje vrline, porodinog morala, estitosti, samopregorevanja, trezvenosti, tednje,

savesnog vrenja dunosti, ljubavi prema blinjima, sloge i trpeljivosti i, razume se,stalna briga za narodno zdravlje (Batakovi, 2004). Kralj Aleksandar je za navedeneciljeve odmah priloio milion dinara i obavezao se da svake godine daje po 300.000

Velimir Mihailo Todorovi

Ljubomir M. Mihailovi


21/64

19

din. Organizaciju posla preneo je na Kraljevsku kancelariju. Uprava Kraljevskogfonda uspostavljena je 2. novembra 1922. god. Meu prvim akcijama bilo je osnivanjedomaikih kola i podizanje Studentskog doma na obodu parka kod Vukovogspomenika, koji je dobio ime Kraljica Marija6. Kraljev fond je u sledeoj deceniji

bio najvei pojedinani fond u dravi koji je redovno pomagao istaknute prosvetnei kulturne pregaoce, udovice i ratnu siroad, zaslune u zdravstvenom prosveivanjui humanitarnom radu, kao i primerne uenike i studente izabrane po vrlo strogimkriterijumima.

6 Ovaj studentski dom danas jo uvek nosi imevo ola ibar.


22/64

20

6.Znaajni primeri filantropije u Srbiji uXIX i u prvoj polovini XX veka

6.1. Zato Srbija nema svog Nobela?

Ne mora sve potroiti,to danas zaradi!

(Nikola Spasi)

N ikola Spasi(18381916), veletrgovac iz Beograda, vodi poreklo iz june Srbije, aprema nekim izvorima i iz okoline Uroevca ili timlja. Kao najstarije dete otac gaje upisao u tek osnovani Licej, ali izmenjene porodine prilike prisilile su Nikolu daodmah po zavretku prvog razreda napusti Licej i pone da ui voskarski i licitarskizanat. Budui da ti zanati nisu pruali vee mogunosti inteligentnom i sposobnommladiu kakav je bio Nikola, preao je kod strica u bakalnicu na Savi, a zatim ukoarsku radnju Radovana Barlovca, gde je izuio i opanarski zanat. Godine 1864,

sa poetnim kapitalom od 200 dukata, Nikola Spasi je poeleo da se osamostali.a uteevina nije bila dovoljna, pa mu je pozajmicom od 500 dukata pomogaobrat njegove prve ene Leposave oka Jovanovi, trgovac, nekadanji poverenikKapetana Mie Anastasijevia. o je bila jedina pozajmica u ivotu Nikole Spasia.oki Jovanoviu je ostao doivotno zahvalan i kada je ovaj posle mnogo godinausled steaja ostao bez igde iega pomagao ga je do smrti. U Vasinoj ulici pojavilase 1865. godine nova koarska radnja pod firmom Nikola S. Spasi. U toj radnji seza opanke ekalo na red, posao se razgranavao i ostvarivala se dobra zarada. Prvasupruga mu je umrla nakon est godina braka i Nikola se jo vie posvetio radu. Uzopanarski zanat poeo je da se bavi trgovinom platnom i preraenom koom.

Sa drugom suprugom, Stankom-Cajom Spasi, proveo je najdui period svoga ivota.U kui se ivelo uvek skromno, bez luksuza koji je sve vie ulazio u kue imunihsrpskih trgovaca. Spasi je u ariji uivao ugled ne samo bogatog ve i estitogi mudrog oveka, ije se miljenje o mnogim stvarima trailo, a saveti prihvatali.

Uz pomo druge supruge stekao je ogromno bogatstvo i jo vie razvio uroenismisao za lepe stvari. Sagradio je porodinu kuu u Knez-Mihailovoj ulici br. 33. agraevina je i danas jedna od najlepih u Beogradu.

N ikola Spasi1838-1916


23/64

21

U Prvom srpsko-turskom ratu 1876. godine uestvovao je kao redov-konjanik. UDrugom srpsko-turskom ratu nije uestvovao, jer ga je drava oslobodila kao vojnogliferanta. ada je prvi i jedini put radio sa dravom. Napravio je i izliferovao vojscioko 25.000 pari opanaka. Devedesetih godina prolog veka, kada se srpska vlada,

poto nije mogla da dobije zajam od inostranih banaka, okrenula izvorima domaegkapitala, Nikola Spasi otkupljuje deo srpskog inostranog duga. Sofronijevi (1995)smatra da je to jedna od prvih donacija za privredni razvoj Srbije. Nikola Spasi jeza ivota bio predsednik Berze, predsednik Prometne banke i lan Upravnog odboraNarodne banke. Uporno je negovao svoj poslovni credo: robu je dugo prodavao samoza gotovinu; kasnije je, pomaui pojedincima, davao robu i na veresiju, ali uvek umanjim koliinama; nikada se ni sa kim nije sudio; za gubitak pri pozajmici nijekrivio one kojima pozajmljuje, ve sebe to je to inio; esto je radije novac drao natednji u bankama nego da se uputa u nesigurne poslove; povremeno je pomagaoi druge trgovce pri kupovini akcija iz kojih je proizilazila velika dobit, kako zapojedince tako i za celu zemlju.

Jedna od prvih dobrotvornih aktivnosti Nikole Spasiavezana je za Drutvo dejihsklonita.Poetkom ovog veka u Beogradu je bilo puno siromane dece iji su roditeljinadniarili od izlaska do zalaska sunca. Da ta deca ne bi lutala, bez nadzora i bez

hrane, osnovano je Drutvo deijih sklonita, iji su osnivai bili bogati, humaniljudi. u je meu prvima bio i Nikola Spasi. On je u dvoritu palilulske osnovnekole podigao kuu za ako sklonite, a dodelio je i odreenu godinju novanupomo, koja se redovno isplaivala, kao i nagrade najboljim acima. Prema nekimpodacima, ve oko 1899. godine, kada je napustio rad u svojoj radnji, poeo je darazmilja o trajnoj zaostavtini svoje imovine.

Prvi balkanski rat mu je ulio nadu da e Juna Srbija biti osloboena za njegovogivota. Pod uticajem svoje tree supruge Anastasije-Nake Spasi, kojom se oenio1907, poto je godinama bio ponovo udovac, u Beogradu 1912. godine u zgradiUprave monopola, koju je za tu svrhu zakupio, organizuje pomonu bolnicu koju jesnabdeo svim potrebnim inventarom, lekovima i hranom. Kako je sve obezbeivaovlastitim sredstvima, angaovao je i poznatog lekara dr Kacenelenbogena iz Nemake,a u bolnici je radila i dr Draga Ljoi, prva ena lekar u Srbiji. Hrana za bolnicu

spremala se iskljuivo u njegovoj kui, a njegova supruga Naka bila je glavna bolniarkakojoj su u radu dobrovoljno pomagale supruge i keri nekih uglednih Beograana.Nikola Spasi je svakodnevno obilazio ranjenike u svojoj bolnici i nijedan ranjenik

Ukaz kralja Petra Io osnivanju zadubine

pod imenom Domsrpskog narodnog

invalidskog fonda Svetiore - zadubina

N ikole Spasia


24/64

22

nije otputen a da nije oinski ispraen i finansijski potpomognut. Zahvalnost tihranjenika i njihovih roditelja primao je sa velikom nelagodnou, jer je to to ini zanjih smatrao svojom dunou. Kada su zakratko zamukli topovi i puani plotuni,Spasi je sav bolniki inventar sa preostalim medicinskim materijalom poklonio

Srpskom crvenom krstu. Javno mnjenje je htelo da ga za ovaj plemeniti postupakodlikuje. On je to odluno odbio, ali je dopustio da njegova supruga Naka Spasi zasva svoja zalaganja pri osnivanju bolnice i za rad u njoj primi Krst milosra.

Anastasija-Naka Spasi, ki trgovca i poasnog srpskog konzula u Oravi, retkoplemenita i obrazovana ena, ne samo to je kod supruga Nikole uspela da razvijesklonost prema udobnijem ivotu, ve je svim svojim snagama uticala na njega dapostane jedan od najveih srpskih dobrotvora (Sofronijevi, 1995). U tekim danimana poetku Prvog svetskog rata Naka mu je predloila da pomogne unesreenimsrpskim vojnicima. ako je Nikola Spasi osnovao svoju prvu zadubinu predaoje svoje imanje na uglu Knez-Mihailove i Vuka Karadia kao svoj prilog Srpskomnarodnom invalidskom fondu Sveti ore.

Neraskidivo vezujui svoju sudbinu sa sudbinom srpskog naroda, Spasi je krajem1915. godine napustio otadbinu i kao ve veoma star i oboleo povlaio se preko

Nia i Soluna za Atinu i dalje na Krf. Na Krfu je i umro, 28. novembra 1916. godine.im su to prilike dozvolile, 1923. god. supruga ga je prenela u Srbiju i sahranila ucrkvi na opiderskom groblju, koju je kao svoju zadubinu podigao jo mnogo prepoetka balkanskih ratova. Za ivota, Nikola Spasi je odlikovan akovskim krstomIV stepena i ordenom Svetog Save III stepena. Pre osnivanja Zadubine narodnoginvalidskog fonda Sveti ore, Spasi je 9. februara 1912. godine napisao testamenti predao ga na uvanje Narodnoj banci.

Nakon smrti Nikole Spasia sva njegova imovina u Beogradu, koja je u to vremevredela gotovo kao Nobelova fondacija, ostala je bez ovlaenog staraoca. Posleskoro godinu i po dana dr Mihailo-Mika Popovi, bivi ministar finansija, pokrenuoje kod okupacionih vlasti pitanje postavljanja staraoca koji e upravljati Spasievimimanjima. Kao staraoci za svu Spasievu imovinu postavljeni su Dobra S. Petkovi,advokat iz Beograda i dr Milorad Popovi, u to vreme docent, a kasnije profesor

Univerziteta. Oni su od 17. maja 1917. pa sve do 27. aprila 1920. savesno obavljalisvoju dunost staratelja. Prvu sednicu Zadubinski odbor je odrao 30. aprila 1920.god. i taj datum oznaava poetak rada Zadubine. Sam Ukaz o odobrenju rada

Pismo zahvalnostiministra prosvete Pavla

Marinkovia Anastasiji- Naki Spasi povodomdarovanog imanjanamenjenog Invalidskom

fondu Sveti ore

Zahtev Ministarstvasocijalne politike odobijanju prava naupravu nad Srpskimnarodnim invalidskim

fondom Sveti ore

- zadubinaN ikole Spasia


25/64

23

Zadubine potpisan je 4. decembra 1922. i tako je Zadubina otpoela svoj pravniivot.

Prema Sofronijevi (1995), imovina Zadubine u tom momentu sastojala se od:

a) Pokretne imovine, koju su pored kancelarijskog nametaja i raznih graevinskihalatki inile i hartije od vrednosti: 290 akcija Narodne banke, po 500 din. nominalnevrednosti, sa kamatnim kuponom br. 6 i dividendnim kuponom br. 2; 30 akcijaBeogradske zadruge po 250 din. nominalne vrednosti, sa kuponom br. 13; 247 akcijaBeogradske trgovake banke po 100 din. nominalne vrednosti, sa kuponom br. 19;682 akcije Prometne banke po 100 din. nominalne vrednosti, sa kuponom br. 18; 100akcija Zadruge za podizanje zgrada po 100 din. nominalne vrednosti, sa kuponombr. 5; 30 akcija Crnogorske banke po 200 kruna nominalne vrednosti, sa kuponombr. 8; 50 akcija Osiguravajueg drutva Srbija po 200 din. nominalne vrednosti;7 akcija Leskovake udeonike tedionice po 100 din. nominalne vrednosti, sakuponom br. 10 i 20 komada duvanskih lozova (tano oznaenih serija i brojeva) po10 din. nominalne vrednosti; b)Nepokretne imovine, koji su sainjavale tri velike tzv.Spasieve kueu najvanijem trgovakom centru Beograda, u Knez-Mihailovoj ulicibr. 19, 33 i 47. U tim kuama se za izdavanje nalazilo 36 duana, 46 velikih i manjihstanova i 2 kancelarije. Prva briga i posao zadubinskog Upravnog odbora bili su

sreivanje i popravka nepokretnih imanja, koja su iz rata izala znatno oteena.ist prihod od zadubinskih imanja tek je kasnije mogao da se koristi za privrednirazvoj Srbije.

Prema elji Nikole Spasia izgraena su:

Bolnica u Beogradu Gradska ili Optinska bolnica jedno vreme u narodu poznatija

kao Spasieva bolnica, koja je sveano osveena i predata Beogradskoj optini 15.septembra 1935, a prve pacijente primila je 11. decembra te godine. Zadubina je zanjenu izgradnju obezbedila sumu od 5.284.177 dinara;

Bolnica u Kumanovu, sveano osveena 16. juna 1935, a potpuno opremljena zaprijem prvih pacijenata 11. jula 1935. godine. Zadubina je za njenu izgradnjuobezbedila 1.382.022 dinara;

Bolnica u Krupnju, graena identino kao bolnica u Kumanovu. Njena izgradnjazapoeta je jula 1934. godine, odnosno samo nekoliko meseci nakon poetka gradnje

Bolnica u Kumanovu

zadubinaN ikole Spasia

Gradska bolnica uBeogradu

(danas Kliniko bolniki

centar Zvezdara)

Dom Srpskog narodnoginvalidskog fonda

Sveti ore,Knez Mihailova br. 37


26/64

24

bolnice u Kumanovu. Zbog birokratskog rada Drinske banovine, kojoj je Zadubinastalno odobravala nove i nove kredite, za njenu izgradnju utroeno je 1.490.550 din.,a zavrena je 1936. godine;

Dom za iznemogle i sirote graane u Knjaevcu, sazidan i osveen krajem maja 1935.a u julu primio prve tienike. Brigu o njegovom daljem izdravanju preuzela je nasebe Moravska banovina. Za izgradnju ovog doma Zadubina je izdvojila 810.000din.;

Zgrada u Knez-Mihailovoj ulici br. 47, pored Gradske bolnice, koja je imalaprioritetni karakter u graevinskoj delatnosti Zadubine. Ve 1928. god. Upravniodbor zadubine prihvatio je nacrt za njenu izgradnju. Zadubina je za izgradnjuove velelepne kue utroila 19.695.621,58 din.

Sve odluke Zadubine u pogledu njenog rada na unapreenju privrede obuhvatalesu 10 glavnih oblasti delovanja, a to su: 1. Osnivanje pokretnih (ambulantnih)domaikih kola 2. Prireivanje jedne stalne pokretne poljoprivredne izlobe svakegodine 3. Zasnivanje sortimentnih vonjaka 4. Saenje vinograda stonim sortnimgroem 5.Mere za poboljanje izrade raznih vrsta sireva i kajmaka6. Graenje silo-

jama za ukiseljavanje stone hranei ubrita za valjano negovanje stajskog ubreta 7.Prireivanje teajeva za razumno i napredno pelarstvo 8. Prireivanje teajeva zaproizvodnju ranog i poznog povra i voa 9. Pomaganje srpskog privrednog drutvaPrivredniki 10.Izdavanje Privrednog letopisa Zadubine Nikole Spasia.Iako to ne spada u posebne zasluge Upravnog odbora Zadubine Nikole Spasia,treba naglasiti da je Sud optine grada Beograda na sednici od 1. decembra 1929.god. odluio da se, u znak zahvalnosti velikom dobrotvoru, dotadanja rgovaka

ulica u Beogradu nazove Ulica Nikole Spasia.7

Krajem 1932. god. tako je postupioi Sud optine kumanovske. Na sveanoj odborskoj sednici povodom objavljivanjavesti o zidanju bolnice u Kumanovu doneta je odluka da se jednoj od glavnih ulicau Kumanovu da ime Nikole Spasia.Zadubina Nikole Spasia je 1939. god. imala za 3% vei kapital od Nobelove (reisektor u Srbiji stanje i perspektive u:Neprofitni sektor u Srbiji i Crnoj Gori). Posledvadeset godina uspenog rada doekala je Drugi svetski rat i nastavila svoj rad, koliko

je to bilo mogue. Ministarstvo prosvete 17. aprila 1942. godine smenjuje dotadanjiUpravni odbor Zadubine i postavlja Komesarsku upravu. Iz Drugog svetskog rata

7 Ulica paralelna sa ulicom Kralja Petra I, a povezuje ulice Knez-Mihailovu i Cara Lazara.

Dom za stare i iznemoglegraane u Knjaevcu

Bolnica u Kumanovu(glavni ulaz)

Nova kua Zadubine

N ikole Spasia u uliciKnez Mihaila br. 47


27/64

25

Zadubina izlazi gotovo neoteena. Nijedno bombardovanje Beograda nije naneloznatnija oteenja nepokretnoj imovini, tako da je bilo mogue nastaviti rad. Postojizabeleen podatak da je Keramiko odeljenje Akademije primenjenih umetnosti uBeogradu otvoreno tek 1950. godine, zahvaljujui pomoi koju je pruila Zadubina

Nikole Spasia.Sofronijevi (1995) postavlja pitanje o tome kako se danas izvrava testament velikogsrpskog dobrotvora Nikole Spasia. Zadubina Nikole Spasia podelila je sudbinuostalih zadubina, odnosno privatnog vlasnitva i potpala pod Zakon o agrarnojreformi i unutranjoj kolonizaciji(1945) i pod Zakon o nacionalizaciji najamnih zgradai graevinskog zemljita (1960). Kada je sainjavao svoj testament, Nikola Spasinije poznavao instituciju nacionalizacije, tako da od nje nije ni mogao da zatitisvoju imovinu zavetanu srpskom narodu. Dogodilo se da neko u ime narodanacionalizuje imanja koja su vlasnitvo naroda, odnosno da razvlasti ZadubinuNikole Spasia.

Zadubina N ikole Spasia

Knez Mihailova 33,Beograd


28/64

26

Zadubina, ili bolje reeno zadubine Nikole Spasia pravi su primer korporativnefilantropije na nivou drave Srbije kao celovite drutvene zajednice. Spasi je odluioda svoj celokupni kapital steen kroz veletrgovinu, gotovo iskljuivo realizovanu uSrbiji, zaveta za optu korist i razvoj vanih oblasti drutvenog ivota: socijalne

politike, kroz humanitarni i dobrotvorni rad i podrku marginalizovanim grupama,kao to su osobe sa invaliditetom ratni vojni invalidi i stare osobe, zatim obrazovanjei prosveivanje enske omladine na selu, kao i uspostavljanje kompletne zadravstveneinfrastrukture u nekoliko gradova;privrede kroz sistematsko podsticanje razvojapoljoprivrede, naroito voarstva i vinogradarstva u Srbiji. Zadubina Nikole Spasiaje po svom obimu i znaaju jedno od najuspenijih neprofitnih preduzetnikihpostignua8 svog perioda, jer je imala razgranate delatnosti, dobro ustrojen sistemoplodnje osnovnog kapitala i njegovog ulaganja u prioritetne razvojne potrebetadanje Srbije. Ova zadubina moe da bude model za uspostavljenje aktuelnogkoncepta zadubine u Srbiji kao tranzicionoj dravi sa tendencijom napretka kaevropskim i svetskim integracijama.

8 eprofitno preduzetniko postignueje kovanica upotrebljena u ovom kontekstu da bi seoznailo poslovanje zadubine koja brine o uveanju svog osnovnog kapitala, briljivo uvaglavnicu, stvara viak vrednosti i ulae ga u prioritetne drutveno korisne svrhe.


29/64

27

6.2. Plemenitost i emancipovanost jedne Novosatkinje

Ja sam u itavom svom vekusamo jedan dan bila siromana

Kad se setim tog danaonda osetim ta je glad i sirotinja- i zato ja inim i pomaem sirotinju.

(Marija randafil)

Marija Trandafil (1811/18161883) roena je u uglednoj urijskoj porodiciPopovi. Postoji nedoumica oko toga koje je godine dola na svet. Prema razliitimizvorima navodi se da je roena od 1811. do 1816. Zna se da je bila pismena i saosobitim razumevanjem itala knjige na nemakom jeziku. Kao vrlo mlada ostalaje bez roditelja i postala tienica roaka porodice bogatog trgovca Hadi KirijaNikolia iz Osijeka, tadanjeg Oseka. Prema trgovakoj filozofiji brak je dobar posao,pa su roaci Mariju ve sa 16 godina udali za svog delovou Jovana randafila,starijeg vie od 20 godina od nje. randafili su bili posrbljena porodica grkogporekla. Zahvaljujui mirazu koji je Marija donela u brak poeli uspeni trgovakiposlovi randafilovih (Vidanovi, 2004). Pored znaajnog kapitala za razvijanje

trgovine krznom, Jovan randafil je ovom enidbom stekao pravo za naseljavanje uNovom Sadu i status slobodnog graanina varoi. ada je kupio kuu u Glavnoj uliciu koju se uselio sa suprugom. Veoma brzo je uspenom trgovinom udvostruio svojkapital. Zaraeni novac brani par je pametno ulagao, pre svega u kupovinu kua, alisu i obilato poklanjali novac sirotinji i kulturnim ustanovama. Meutim, brani parrandafil je iskusio da bogatstvo nije nuno i garancija sree. Jedno za drugim su imumrla deca, Sofija i Kosta, kao i Marijina braa. Marija je postala naslednica itave

imovine porodice Popovi. Porodina nesrea nije joj oduzela energiju, ve ju jepodstakla da se jo vie posveti zbrinjavanju siromanih i da tako nae smisao ivotai posle velike tragedije koja ju je zadesila. Ubrzo joj je umro i suprug, ali ona ni tadanije posustala. okom dve decenije sama je radila i uveavala bogatstvo.

estamentom iz 1860. brani par randafil je veliki deo imovine ostavio udobrotvorne svrhe. Nakon smrti Jovana randafila, Marija se vratila u svoju rodnu

kuu Kod ikone, gde je ostala do kraja ivota. ela randafilovih pokopana su ukripti Nikolajevske crkve u Novom Sadu. a crkva je tokom bombardovanja 1849.potpuno unitena i Marija ju je iz temelja podigla. akoe je podigla i jermensku

Marija Trandafil1811/1816-1883


30/64

28

crkvu koja se nalazila na dananjem Bulevaru Mihajla Pupina. Nakon smrti Marijerandafil, u lokalu kue Kod ikone dananja Zmaj Jovina ulica broj 16 otvorenaje uvena apoteka Kod spasitelja, a od 1913. godine tu je radila Popovieva apotekakoja je nacionalizovana polovinom 20. veka.

Bogata udovica Marija randafil zavetala je za ivota, 1878. godine svoju imovinu,kue i zemlju. Kada je umrla, naslednici njenih dobara postali su Matica srpskai Crkvena optina. Danas malo ljudi zna da su i kue u Zmaj Jovinoj 8, 16 i 17,Paievoj 1, Dunavskoj 16 i Miletievoj 17 bile njeno vlasnitvo. Na tim zgradamanema obeleja s imenom Marije randafil. Vrednost zavetanja Marije randafilprocenjena je na 700.000 forinti (Videnovi, 2004). Najvee zavetanje Marijerandafil je Fond Zavodi Marije Trandafil za srpsku pravoslavnu siroad u NovomSadu, kojima prema testamentu rukovodi Matica srpska. U toj zgradi se danas nalaziMatica srpska. Uz pomo ovog Fonda mnogi aci novosadske Srpske gimnazijedobili su stipendiju. Prema testamentu, gradnja dobrotvorkine zadubine trebalo jeda pone im kapital naraste na 300.000 forinti (Lazovi, 2006). Meutim, tek 1908.izabran je projekat novosadskog graditelja Momila apavice (18721949), kojeg jesvojim potpisom overio tadanji predsednik Matice srpske Antonije-ona Hadi.Graevinski odbor je dozvolu izdao godinu dana kasnije, kada je arhitekta doradio

svoje planove. ada je dolo i do promene ukupnih trokova prema prvobitnompredraunu iznosili su 397.000 kruna, ali su narasli na gotovo pola miliona. Nalicitaciju za izvoenje graevinskih radova stiglo je 35 ponuda, a posao je poverenFerencu Rajhlu za 420.600 kruna (Lazovi, 2006). Palata u pseudoklasicistikomstilu, na uglu starog itnog trga i Han ulice u potpunosti je zavrena 1912. god. Njenareprezentativnost esto je zbunjivala graane, jer su neskrivenu rasko teko moglida poveu sa uvreenim predstavama o izgledu sirotita. Meutim, mada je zaista

bila namenjena siromanoj deci i deci bez roditelja, ustanova je bila organizovana poprincipu koleda, kakvi su tada postojali irom Evrope (Lazovi, 2006). O potovanjustrogih pravila reda, rada i dicipline starao se pre svega direktor, iji je prostran iluksuzan stan bio pored samog glavnog ulaza. U prizemlju i na spratu nalazile suse dve sale za gimnastiku i prigodne sveanosti, te vie velikih kolektivnih spavaihsoba s kupatilima i garderobama. Na spratu su bili stanovi vaspitaa i sveani salon.Postojala je i soba koja je sluila kao karantin za bolesne maliane. Nakon otvaranja

Siroadskog domaupisan je mali broj pitomaca, ubrzo je izbio Prvi svetski rat, pa je

zgrada vie godina sluila za smetaj vojnika razliitih armija.

Prva strana osnivakogpisma zadubine suprunikaJovana i Marije Trandafil,roenje Popovi

Molba Matice SrpskeMagistratu za dodeluHanskog placa za

gradnju doma za Srpskupravoslavnu siroadiz zadubine Marije

Trandafil(1906. godina)

K d j 1864 M i k i P lj N i S d i i j j l


31/64

29

Kad je 1864. Matica srpska iz Pete preseljena u Novi Sad, etiri puta je menjalaadresu, a najpoznatije sedite bila je spratna kua na glavnom gradskom trgu. a kuaje kasnije sruena da bi bila probijena ulica koja izlazi na Bulevar kraljice Marije.Na sednici Skuptine Matice srpske 1928. god. odlueno je da se najstarija srpska

kulturna institucija trajno useli u Trandafilkin zavod, iji je enterijer morao da budeznatno izmenjen za potrebe novog korisnika. Radi proirenja biblioteke zgrada je sdvorine strane dograivana posle Drugog svetskog rata. Novo krilo je projektantskoreenje novosadskog arhitekte Milana Maria. Ipak, nije zaboravljena plemenitazamisao Marije randafil, pa je Matica od gradskih vlasti ubrzo dobila dozvolu dana Sajlovu, na zadubinskom placu od 30 jutara, podigne novo utoite za siromanudecu i decu bez roditeljskog staranja. Projekat njihovog doma, ekonomske zgradei stana za upravitelja potpisao je inenjer Milivoj Mati, a prvih 12 maliana bez

roditelja uselilo se ve 1930.

Neki autori Mariju randafil smatraju najveom srpskom dobrotvorkom. Kakonavodi Videnovi (2004), u knjizi Znameniti Srbi 19. vekaAndre Gavrilovia onaje ovako objanjavala razloge svoje plemenitosti, nesebinosti i irokogrudosti: Jasam u itavom svom veku samo jedan dan bila siromana, a to je bilo kad smo 1849.pri poaru novosadskom beali, te smo u Varadinu gradu pri zatvorenim kapijama

morali gladovati, jer ni za koje novce ne mogasmo nita od jela nabaviti. Kad sesetim tog dana, onda osetim ta je glad i sirotinja i zato ja inim i pomaemsirotinju. Ime poznate, umene i uspene ene, Novosatkinje, njen ivot i delo,nali su mesto u drami Marija Trandafil, najvea dobrotvorka u Srba. Ova dramaautorke Ljiljane Madar-Stojkovi (2004) oivljava sliku koju je Marija randafilostavila za sobom. U vreme kad pojam enske emancipacije nije ni postojao, ovaneobina ena je samostalno radila i stvarala, uveavala porodino bogatstvo i

iskazala veliku plemenitost zavetavajui sve to je imala za kolovanje i prosveivanjeonih prema kojima ivot nije bio milosrdan. Da je Marija randafil kojim sluajemnaa savremenica, smatrali bismo je uspenom poslovnom enom koja ima svest ovanosti drutveno odgovornog poslovanja i kroz korporativnu filantropiju iskazujesvoju drutvenu angaovanost.

Obavetenje DrutvaMatice Srpske Magistratu

da ono raspolaesamozadubinom Marije

Trandafil za srpskupravoslavnu siroad

(1912. godina)

6 3 P tit lj ki d h lj k t


32/64

30

6.3. Prosvetiteljski duh valjevskog trgovca

elja je pak moja da ostavim spomenposle sebe i da uinim zadubinu.

(Radovan Lazi)Radovan Lazi (18341884), trgovac iz Valjeva, potie iz vrlo siromane porodicekoja nije bila u mogunosti da ga koluje, tako da je ve sa trinaest godina otiaou Beograd da ui terzijski zanat. Posle tri godine postao je kalfa i ostao da radi uBeogradu. Nakon godinu dana uvideo je da su mu tu mogunosti za zaradu skromnei vratio se u Valjevo. Stupio je u ortakluk sa jednim imunim trgovcem, a posle trigodine zajednikog rada uspeo je da zapone samostalnu trgovinu. Budui da je

naporno i poteno radio stekao je ugled u Valjevu, ali i mnoge neprijatelje meudrugim trgovcima koji su vie negovali zavist nego preduzetniki duh. Zavidljivipojedinci pokuavali su da mu neosnovano pripiu finansijske i politike pekulacije.Ipak, veina Valjevaca je prepoznala njegovo potenje i preduzetnitvo i ukazali sumu poverenje terzijski esnaf ga je izabrao za svog stareinu; 1859. godine biran jeza stareinu Valjevske crkve, a 1865. za odbornika Valjevske optine. Za predsednikaOptine biran je dva puta 1867. i 1868. godine. Kada je 1868. god. odrana Velika

narodna skuptina u opideru, bio je na njoj poslanik iz Valjeva.

Ve kao odbornik Radovan Lazi se isticao velikim brojem konstruktivnih idejao mogunostima za poboljanje kvaliteta ivota u lokalnoj zajednici, kao to suureenje optinskog zemljita, poumljavanje i nabavka prvog mrka za gaenjepoara. Kad je postao predsednik Valjevske optine, uveo je ono to bi se modernimrenikom moglo oznaiti kao medijacija u sporovima oko dugovanja i preputao je

lanovima Optine da to vode, a on se starao da se dogovoreno to pre izvri. Poredtoga, doneo je razne odluke znaajne za ivot lokalne zajednice, kao to su: zabranabesposliarenja i pijanenja tokom radnih dana; organizovanje optinskih javnihradova koje su obavljali prekrioci prethodne zabrane; podsticanje graana da samivode rauna o javnom redu i miru; sadnja drvea u svim gradskim ulicama; izgradnjakolske zgrade o troku Optine Valjevo u kojoj je otvorena nia gimnazija i drugeaktivnosti. Neke od njegovih ideja, kao to je osnivanje Sirotinjskog fonda OptineValjevo, koji bi na osnovu dobrovoljnih priloga graana podravao kolovanje decebez roditelja, nisu realizovane jer njegovi imuni sugraani nisu iskazali praktinuspremnost da ulau u takav fond.

Radovan Lazi

1834-1884


33/64

31

Najznaajnije to je uinio za Valjevo bilo je osnivanje Valjevske tedionice. Zahvaljujuiestim trgovakim putovanjima, Radovan Lazi se sa institucijom tedionice sreoprvi put u Panevu, 1868. god. Po povratku u Valjevo sazvao je Zbor i obavestiograane o ideji osnivanja tedionice. Ideja je dobro prihvaena, ali, s obzirom na toda je bilo predvieno da osnovni kapital od 5.000 dukata bude formiran iz esnafskihkasa, veina lanova esnafa nije pristala da se njihov novac uloi u tedionicu.Zahvaljujui velikoj upornosti Radovana Lazia, tedionica je ipak formirana 1875.godine. Dodue, njena pravila su neto izmenjena i njen osnovni kapital je iznosio1.000 dukata, a sakupljen je prodajom akcija i deonica. Lazi je bio predsedniktedionice od njenog osnivanja pa sve do svoje smrti.

Kada je uvideo da mnogi njegovi korisni predlozi ne mogu da se ostvare zbog veposlovine nesloge u njegovoj lokalnoj zajednici, Radovan Lazi je 1883. godinesamostalno osnovao svojKnjievni fond.

Navedeni podaci ilustruju kako je Lazi ne samo odluio da formira Fond, ve ido detalja osmislio pravila njegovog funkcionisanja. I pored toga, od svih delovaLazievog testamenta upravo je Knjievni fond najdue ekao na izvrenje.

Naslednici, braa Lazi, 1907. god. su sumom od 1.200 din. upotpunili glavnicuFonda do predvienih 10.000 din. u srebru. Prve knjige su nagraene 1908. god.:ivot i rad pok. Radovana Laziaprofesora Milana P. Zaria i Poeci slovenske istorijeprofesora M. omanovia. Po jedan primerak tih knjiga, u skladu sa tadanjimpravilima, poslat je Ministarstvu prosvete. Hronoloki sledei podaci o Knjievnomfondu Radovana Lazia nalaze se tek 1924. god. u pismu kojim poglavar srezaValjevskog izvetava Ministarstvo prosvete Zadubinsko odeljenje da u Valjevskoj

gimnaziji postoji Knjievni fond Radovana Lazia, trgovca iz Valjeva koji raspolaeimovinom od 26953 din., da je ta suma na priplodu kod Valjevske tedionice ida Fondom rukuje direktor Valjevske gimnazije sa profesorskim savetom. Iz istegodine je i dokument Prve realne gimnazije u Valjevu, kojim se potvruje postojanjeKnjievnog fonda Radovana Lazia, trgovca iz Valjeva. Dokument se uva u ArhivuSrbije u Beogradu. Braa Lazi, naslednici pok. Radovana, 1931. god. obavetavajuNastavniki savet Valjevske gimnazije o izmeni pravila Knjievnog fonda RadovanaLazia, prema kojima Fond od tada moe da nagrauje i potpomae izdavanjeknjiga na celoj teritoriji Kraljevine Jugoslavije, jer se naa otadbina proirila uveliku Jugoslaviju. Potvruju da se nagrada isplauje u iznosu od 300 zlatnih dinara

ili po kursu vajcarskog franka (1 vajcarski franak = 11 dinara) Poslednji dokument


34/64

32

ili po kursu vajcarskog franka (1 vajcarski franak = 11 dinara). Poslednji dokumento Knjievnom fondu je obavetenje koje je direktor Prve realne gimnazije u Valjevudostavio Ministarstvu prosvete Zadubinskom odseku, 7. jula 1941. god. da od1923. god. nije dodeljivana nagrada iz ovog Fonda, kao i da je 31. decembra 1940.godine, prema podacima iz tedne knjiice kod Valjevske tedionice, budet Fondaiznosio 75.696,50 din. Dalja sudbina ovog Fonda, kao i mnogih drugih, potpuno jenepoznata.

Izvesno je da suma od 10.000 dinara u srebru, koja je predstavljala poetni kapitalFonda, nije mogla znaajno da unapredi razvoj srpske knjievnosti, ali zasluujeposebnu panju i potovanje, jer je Lazi kao ovek skromnog obrazovanja, aliobdaren inteligencijom i odlinim razumevanjem tadanjih drutvenih prilika i

razvojnih potreba Srbije, prepoznao vanost ulaganja u kulturu i prosveivanje. Onje shvatio da ukupni napredak drave i svakog pojedinca ne poiva samo na sticanjumaterijalnog ve i duhovnog bogatstva. Iako Lazi nije znao za pojam socijalnikapital, praktino je uspostavio osnovu za investiranje upravo u tu oblast.

6.4. Knjiga umesto maa

Sve moje imanje neka se upotrebiza izdavanje naunih i moralnih knjiga.

(Nikola upi)

N ikola upi (18361870) rodio se u apcu, u porodici Kurtovi, ali je tokomkolovanja uzeo prezime majine porodice, poto mu je majka Vasilija bila ki

Stojana upia, uvenog Zmaja od Noaja. ako je ostao zapamen pod dedinimprezimenom. Verovao je da jedino kroz vojniku karijeru moe da bude dostojannaslednik svoga dede i 1851. god. se upisao u Artiljerijsku kolu. Bio je vrlo uspean,naroito se isticao u matematici i nacrtnoj geometriji i kolovanje je zavrio kao treiu generaciji. Brzo je napredovao u karijeri 1863. god. je unapreen u kapetana Iklase. Pored vojnikog imao je iroko opte obrazovanje, a posebno se interesovaoza literaturu o spiritualizmu i materijalizmu. Kao ugledni graanin, bogat i uvenogporekla, enidbom je uao u vladarsku porodicu Obrenovi. Oenio se Herminomili ermilom, kako su je svi zvali, erkom gospodar Jovana. Meutim, Nikola nijeimao politikih ambicija, u potpunosti je bio posveen vojnikom pozivu. Naalost,

N ikola upi1836-1870

ve u vreme enidbe imao je poetne probleme sa grudoboljom ili tuberkulozom


35/64

33

ve u vreme enidbe imao je poetne probleme sa grudoboljom ili tuberkulozom.Brak mu je doneo veliko razoarenje, tako da se uz dozvolu crkve razveo od supruge.Po savetu lekara, koji su u to vreme verovali da samo suv i izuzetno topao vazduhlei tuberkulozu, otiao je preko Francuske u Alir i nastanio se u mediteranskojluci Oranu. Klima mu nije prijala, njegovo zdarvstveno stanje se ubrzo pogoralo iumro je 31. januara 1870. u svojoj trideset etvrtoj godini. Srbija je njegovom smruizgubila darovitog i kolovanog oficira, ali je dobila Zadubinu Nikole upiakoja je,kao to je njen osniva predvideo, doprinela razvoju i opstanku srpskog knjievnogjezika mnogo vie nego bojni maevi (Sofronijevi, 1995). U Oranu, pred samusmrt, Nikola upi je 8. januara 1870. godine napisao svoj testament iz koga jenajvanija reenica: Sve moje imanje neka se upotrebi na izdavanje moralnih inaunih knjiga (Sofronijevi, 1995).

im je dobio obavetenje iz Orana o upievom testamentu, ministar prosvetei crkvenih dela Kneevine Srbije Dimitrije Mati odredio je 21. oktobra 1871.dvanaest lanova komisije ija je dunost bila da utvrde stanje upieve zaostavtinei postupe prema odredbama testamenta. a komisija je kasnije prerasla u Odborupieve zadubine. U taj prvi odbor pozvani su dr Josif Pani, edomilj Mijatovi,Stojan Bokovi, Sava Sretenovi, Kosta Proti, ore Maleti, Jovan Anelkovi,

Stojan Novakovi, Milivoje Prajzovi, Mata Karamarkovi, Jovan Pavlovi i KostaMarinkovi. Prema podacima koje navodi Sofronijevi (1995), presudom br.9719 Okrunog suda u apcu od 15. jula 1874. godine presueno je da se iz masepokojnikove zaostavtine izmire razni dugovi i zavetani legati. upieva zaostavtinasastojala se ne samo od gotovog novca ve i od nepokretnosti. Odbor je stoga najprenaloio da Sava Sretenovi i Kosta Proti utvrde tano stanje imovine kojom seraspolae, pa da se tek onda izradi statut Zadubine. Kako zadubinski novac ne bi

leao i ekao reenje sporova, Odbor je reio da ga do donoenja statuta izda podinteres sa 10% kamate i to na etiri godine. Legate i ostale prijavljene poverioceOdbor je odmah izmirio, ali je sa Stefanom Radovanoviem, zakupcem abakemehane, koja je bila upievo vlasnitvo, voena duga parnica koja se zavrila natetu Zadubinskog fonda.

Prema raspoloivim podacima, Fond Zadubine upieve 31. januara 1875.godine imao je kapital od 6.000 dukata cesarskih koji je predat Upravi fondova narukovanje. Na kraju prvog sastanka Odbora odlueno je takoe da se objavljivanjezapisnika smatra javnim oglasom i pozivom knjievnicima koji ele da im se dela

izdaju o troku zadubine. aj prvi Odbor doneo je 22. decembra 1874. godine


36/64

34

izdaju o troku zadubine. aj prvi Odbor doneo je 22. decembra 1874. godineUredbu Odbora Zadubine upieve. ako je Zadubina Nikole upia zapoela svojdugotrajni, plodonosni rad. Odbor je meu svojim lanovima birao predsednika,delovou, odnosno sekretara i blagajnika Odbora. Za 65 godina rada ZadubineNikole upia predsedniku dunost su obavljali: Milan . Milievi sa prekidima35 godina, Stojan Novakovi 4 godine, Ljubomir Kovaevi 2 godine, DobrosavRui 8 godina i ihomir P. orevi 20 godina. Sekretari ove znaajne ustanovebili su takoe istaknuti pojedinci: Svetislav Vulovi, Stojan Novakovi, Mita Raki,ivojin P. Simi i Uro Doni. Blagajnom su rukovali za sve vreme rada Zadubinebez ijednog propusta ili primedaba Sava Sretenovi, Kosta S. Proti, ivojin P. Simii Uro Doni. Najdue u radu Odbora zadubine proveo je eda Mijatovi i tood njegovog osnivanja pa do svoje smrti punih 58 godina. Rad u Odboru bio

dobrovoljan i bez ikakve nadoknade.

Iz zapisnika sa sastanka Odbora poetkom 1877. vidi se da je odlueno da se izdajeposeban asopis o radu Zadubine, pod nazivom Godinjica upieve zadubinei dabude zadubinsko izdanje. Predvieno je da se tu prvenstveno tampaju godinjiizvetaji o radu Odbora i raznovrsni obrazovni tekstovi koji e biti pristupaniirokom krugu italaca. Odlueno je da tekstove za prvu svesku Godinjicenapiu

lanovi Odbora. Uspostavljena su odreena pravila za pisanje i objavljivanje tekstova,kao to su: obavezno recenziranje, autorski honorar po tabaku, maksimalni obimteksta, karakter tekstova koji e se objavljivati itd. Odlueno je i da se Godinjicaizdaje svake godine do dana smrti Nikole upia u januaru, po starom kalendaru,odnosno u februaru po novom. Prema podacima iz razliitih izvora, prva knjigaGodinjiceprodavana je u knjiarama u Beogradu, Novom Sadu i Panevu po ceni od2 dinara za Srbiju i 1 forinte za Austro-Ugarsku. Uenicima i studentima Godinjica

je prodavana za 50% jeftinije do kraja njenog izlaenja. Primerci Godinjiceposlati susrpskim i stranim redakcijama radi oglaavanja. ira prve knjige Godinjiceiznosioje 600 primeraka.

Odbor upieve zadubine odluio je 1880. godine da se svakog 31. januara na dansmrti Nikole upia odri sveana javna sednica i parastos osnivau Zadubine,a da se od rektora Velike kole za taj dan zatrai sveana sala. e sveane sedniceodravane su, prema podacima do kojih je dola Sofronijevi (1995), sve do izbijanjaDrugog svetskog rata, tj. do 1941. godine. Preko Ministarstva inostranih dela Odborje tokom 1907. godine pokuao da u Oranu pronae posmrtne ostatke Nikole

upia i da ih prenese u otadbinu. Naalost, to nije bilo mogue, jer su groblje na


37/64

35

p p , j g , j g jkojem je bio sahranjen, kao i znatan deo Orana, razoreni u velikim zemljotresima1890. i 1891. godine.

Knjievna dela koja je prvih godina svoga rada izdavala Zadubina Nikole upiabila su uglavnom patriotsko-pouna i nauno-popularna, dok se kasnije pretenoposveivala panja knjievno-naunom sadraju. Godinjicapostaje vaan knjievnialmanah. Recenzenti dela i lanaka koje je objavljivala Zadubina upieva biranisu meu najeminentnijim strunjacima toga vremena. o su bili: Laza K. Lazarevi,Milutin Garaanin, dr Vladan orevi, Milan Kujundi-Aberdar, dr Laza Doki imnogi drugi. Prva knjiga Godinjicetampana je kao VIII knjiga izdanja Zadubine.Godinjicapostaje najvanije zadubinsko izdanje. S obzirom na to da je izlazila iz

tampe jednom godinje, tampano je svega pedeset knjiga. Postoje podaci da jeGodinjicaporuivana iz svih vanijih svetskih centara, kao to su Petrograd, Pariz,Njujork, zatim Zagreb, Split, Skoplje i mnogi drugi gradovi. U Godinjicibr. XLIXobjavljen je podatak da je do tada tampano 435 priloga i to po strukama iz: istorije187, istorije knjievnosti 84, folklora 57, prava 26, pedagokih nauka 9, geografije57, filozofije, filologije i drugih oblasti 15. Godinjicase pominje u mnogim naunimknjigama, asopisima i raspravama, to dokazuje da se nametnula kao neophodan i

najbolji almanah svoga vremena. Zadubina upieva nije imala predviena sredstvaza smetaj arhive, ni magacinski prostor za svoja izdanja, pa je za tu svrhu korienprostor Srpske kraljevske akademije, Srpske knjievne zadruge i Univerzitetskebiblioteke. Za sve vreme rada Zadubina upieva izdala je 33 knjige posebnihizdanja i 50 Godinjica.

Sofronijevi (1995) navodi da je posle Drugog svetskog rata Reenjem Saveta za

prosvetu, nauku i kulturu Vlade NR Srbije od 11. juna 1958. god. Zadubina Nikoleupia stavljena pod upravu Zadubinskog odeljenja tog Saveta i da njenu imovinusainjavaju: 1) 11.010 dinara kod Narodne Banke FNRJ Centrala za NR Srbiju i 2)Sva izdanja Godinjice. U tom reenju stoji i da Zadubinu treba uvesti u Registarzadubina NR Srbije koji se vodi kod Zadubinskog odseka.

Ova Zadubina je upeatljiv primer individualne filantropije u oblasti kulture,prosvete i nauke. Sam darodavac je za vreme svog kratkog ivota razumeo moprosveivanja, a njegova Zadubina je zahvaljujui uspenom upravljanju uradilatoliko na afirmaciji srpske kulture u samoj zemlji i irom sveta da je prevazila okvire

vremena u kome je delovala. Pored dela koje je almanah Godinjicaobjavljivao, od


38/64

36

j j j G j jposebnog znaaja je to to su njena redakcija, recenzenti i saradnici bili najeminentnijejavne linosti doba u kome je izlazila, tako da je okupljala intelektualnu elitu Srbijetog doba.

6.5. Za obrazovanje ena

Hou da to imanje upotrebi sena zidanje jedne Vie enske kole u apcu.

(Stana Milanovi)

Stana Milanovi (18671891) roena je u apcu, u porodici trgovca OstojeFilipovia. Udala se za Mijata Milanovia, trgovca iz apca, vrlo mlada se razbolelai umrla u 25. godini. Imala je jednog brata, Stanka Ostojia, koji je, oigledno, uzeoprezime po oevom imenu i koji je, kao i Stana, umro veoma mlad. Ova obinaena je svoju imovinu zavetala na vie vaspitanje i kolovanje enskog podmlatka

(ai, 1998). Pred kraj ivota, 14. juna 1891. godine, sastavila je testament u kojemnajznaajniji deo glasi:

Znajui da svaki, ko se rodi, mora umreti, i elei da moje imanje posle moje smrtiupotrebi se na dobrotvorne celji, to je i elja mog jedinog brata Stanka Ostojiabiv. trg. bila od kog sam to imanje i nasledila, ja hou da uinim poslednju naredbuo upotrebi tog imanja moga, pa prizvavi potrebne svedoke i pisca testamenta, ovde

izjavljujem i zapisujem da je moja poslednja volja, da posle moje smrti moje imanjeovako upotrebi se kao to u ovde zapisati.

Ja imam kuu i plac u apcu do Stanke Ostojike, Sime rojanovia i ulice, magacinu apcu kraj Save i zemlju u Belotiu, koje je moj brat kupio kao imanje braeGligoria, i dve hiljade dukata, koje je moj brat mome muu dao u radnju, kao ietiri stotine dukata, koje je moj brat dao mome muu za miraz.

Sve to imanje, osim ranije prodatih zemalja Josifoviu, hou da do svoje smrti uivamoj mu Mijat, a im ja i moj mu Mijat umremo, hou da to imanje upotrebi

Stana Milanovi1867-1891

se na zidanje jedne Vie enske kole u apcu, koja e imati natpis: Zadubina


39/64

37

Stanka Ostojia iz apca i njegove sestre Stane, supruge Mijata Milanovia, trgovcaiz apca...9

Ubrzo po sastavljanju testamenta, 19. avgusta 1891. god., Stana je preminula. Premapodacima iz tadanje lokalne tampe, celo imanje koje je Stana zavetala kao zadubinuprocenjeno je na 100000 din. (ai, 1998). Na osnovu testamenta formiran je FondStane Milanovi. Fond je mirovao nekoliko godina, tako da od izgradnje kole nijebilo nita. Zanimljivo je da je u apcu, kao znaajnom privrednom i kulturnomcentru Srbije u XIX veku, 1894. god. uz odobrenje Ministarstva prosvete ostovrenaVia enska kola (omovi, 1997), ali je ona zbog finasijskih potekoa radila samogodinu dana. Meutim, na zahtev mnogobrojnih apana, Ministarstvo prosvete

Kraljevine Srbije odluilo je da od kolske 1904/05. god. u ovom gradu pone saradom Via enska kola. Prema dogovoru sa Ministarstvom, Optina je bila dunada obezbedi odgovarajui prostor, pa je doneta odluka da se Milanovia kua u Ulicikralja Aleksandra preuredi i osposobi za kolske potrebe (ai, 1998). Na godinjicusmrti Stane Milanovi, 19. avgusta 1905, sveano su otvorene nove prostorije, a naeonoj fasadi je otkrivena mermerna ploa sa natpisom:Srpska kraljevska Via enskakola. Zadubina Stanka Ostojia i njegove sestre Stane, supruge Mijata Milanovia

iz apca. Iako su prostorije bile neodgovarajue, kola je tu radila do Prvog svetskograta. U toku rata veliki deo imovine iz Fonda Stane Milanovi je uniten sruenisu magacin na Savi i kua u Ulici kralja Aleksandra u kojoj je bila Via enska kola.Predratna gotovinska sredstva su i dalje uvana u tadanjim gotovinskim zavodima.Brigu o imovini preuzeli su starateljski organi. Zemlju u mavanskom selu BelotiuUprava Fonda je dala pod zakup Stepanu Smiljaniu, po ceni od 45.500 din.godinje zakupnine. Fond je ipak uspeo da uz pomo suda ouva gotovinu koja

je 1923. godine iznosila 86.632 dinara, sa 188.924 din. od bonova ratne odtete(omovi, 1997). Lokalni listabaki glasnik od 18. oktobra 1925. ukazao je na svenepovoljnije stanje Fonda. adanja uprava Fonda i optinska vlast nisu pokazivalenaroitu posveenost ostvarivanju poslednje elje Stane Milanovi, odnosno nisuobnovile inicijativu za zidanje Vie enske kole u apcu. U meuvremenu, u apcuje 1925. poela sa radom Podrinjska uiteljska kola. Za relativno kratko vremebroj uenika se znaajno poveao, a najvie ih je bilo iz ireg abakog podruja.Kada je 1929. donet Zakon o uiteljskim kolama koji je, pored ostalog, predviao

9 omovi, M. (1997): edeset godina konomske kole u apcu. abac: Ekonomsko-trgovinska kola.Str. 12-14.

i obavezu uspostavljanja internata pri svakoj uiteljskoj koli u roku od pet godina,P d k l k k l d F d S M l


40/64

38

uprava Podrinjske uiteljske kole je dopisom upuenim Fondu Stane Milanovi, 22.novembra 1932. godine, pokrenula inicijativu da se za izgradnju internata iskoristesredstva iz Fonda: ... Naa kola nema internata, a vreme zakonom predvienoje na izmaku... to mi je ast zamoliti Upravu Fonda da novcem (kojim raspolae)podigne internat za ovu kolu, poto je za to i namenjen10. Posle tri dana UpraviFonda se obratio i predsednik abake optine: Da bi se uspelo da Uiteljska kolaostane i dalje u apcu... potrebno je nai mogunosti da se ostvari internat uz kolu.Optina bi mogla za tu celj dati potrebno zemljite za gradnju... aj Fond raspolaegotovinom koja je namenjena ostvarenju cilja iz testamenta... koji se... ne razlikujeod gornjeg cilja za podizanje interneta...11

10 ai, N. (1998): nameniti apani i odrinjci. abac: Sport u Podrinju. Str. 204.11 Isto. Str. 205.

Zadubina StaneMilanovi

dananja Ekonomska kola uapcu

lanovi Upravnog odbora Fonda Stane Milanovi 1932. god. bili su: Duan S.K j i di k Gi ij d d ik Odb Mih il Lj Si i i lj


41/64

39

Konjevi, direktor Gimnazije, predsednik Odbora, Mihailo Lj. Simi, upraviteljabake osnovne kole, Janko Jovanovi, predsednik Okrunog suda, Petar Grozdi,predsednik abake optine i Marko Miti, protojerej. Uprava je brzo reagovala iobratila se Zadubinskom odeljenju Ministarstva prosvete, traei saglasnost zapodizanje internata i obavetavajui ga da Fond raspolae gotovinom od 800.000din., ne raunajui nepokretno imanje. Zadubinsko odeljenje Ministarstva prosvetesaglasilo se sa predlogom Upravnog odbora Fonda Stane Milanovi. Plac za gradnjuobezbedila je Optina, na nekadanjem opuzovia imanju, u neposrednoj blizinikole. Gradnja je poela krajem oktobra 1933, a zgrada je zavrena u leto naredne,1934. godine. Meutim, zbog nedostatka sredstava za nabavku opreme i inventara,prvi uenici nisu primljeni u jesen 1934. nego tek u septembru 1935. god. Za zidanje

Internata upotrebljena su gotovinska sredstva Fonda u iznosu od 800.000 dinara,a za nabavku opreme prodato je jo 35 ari zemlje, po ceni od 400.000 din. Novodvospratno zdanje, sa uvuenim centralnim delom, imalo je u suterenu kuhinju,magacin namirnica, perionicu, peglarnicu i prostor za ureaje centralnog grejanja. Uvisokom prizemlju nalazili su se prostrana trpezarija, ambulanta, lekarska ordinacija,kancelarija uprave i magacini. Na prvom spratu bile su muke spavaonice i uionice,a na drugom, po istom rasporedu, devojake (ai, 1998). Na zabatu centralnog

dela zgrade i danas stoji natpis: Zadubina Stane M. Milanovi.

Sveanost povodom otvaranja Internata organizovana je u Podrinjskoj uiteljskojkoli, 25. januara 1936. godine, uz prisustvo izaslanika ministra prosvete MalvineGogi i brojnih gostiju. om prilikom posebno je istaknut plemeniti gest po. StaneMilanovi, koja je, iako je bila nepismena, nekolovana, ipak bila svesna onih idealakojima je teila naa nacija u prolom veku...12 Danas je u ovoj zgradi smetena

Ekonomsko-trgovinska kola. Sama zgrada je renovirana 1997. godine.Po znaaju i nameni Zadubina Stane Milanovi prevazilazi svoju materijalnuvrednost. Stana Milanovi je kratko i povueno ivela, daleko od vanih drutvenihdogaaja. Da li je zbog suoavanja sa ozbiljnom boleu bila zrelija i promiljenija odsvojih sugraana/ki ili je na neki drugi nain shvatila vanost obrazovanja ena ostaevena tajna. Vano je da je iskazala plemenitu nameru da doprinese prosveivanjuenske dece u svom rodnom gradu. Koliko je to bilo vano govori injenica da su seu vreme njenog ivota jo uvek mogle na prste izbrojati ene u Srbiji koje su imale

12 Isto. Str. 206.

Spomenik Stani Milanovina Donjoorskom groblju u

apcu

formalno vie obrazovanje. Ilustracije radi, kad je 1863. god. osnovana Via enskak l t d ji i i t t j di kt k k l t i d t t di j


42/64

40

kola, tadanji ministar prosvete je za direktorku kole postavio devetnaestogodinjuKatarinu orevi, kasnije Milovuk, koja je na Univerzitetu u Odesi stekla diplomunastavnice i tada bila jedina visokoobrazovana ena u Srbiji (Boinovi, 1996). Iakoje tadanja malobrojna srpska inteligencija gotovo u celini insistirala na kolovanjuenske dece, otpori tom kolovanju bili su jaki i razliitog porekla. Preovlaujuemiljenje, ak i u irim gradskim slojevima, bilo je da devojkama kola nije potrebna,jer nee biti ni trgovci, ni popovi. kolovanje enske dece prvi su prihvatili srpskiinovnici i bogati trgovci koji su svoje kerke slali u inostrane institute, dovodili imprivatne uitelje iz Austrougarske ili angaovali profesore gimnazija i Velike kole.

Poslednja volja Stane Milanovi, naalost, nije u potpunosti ispotovana. Ipak, ak

i to delimino ispunjenje namere iskazane u testamentu, ostvareno izgradnjomInternata Podrinjske uiteljske kole, znaajno je za obrazovanje ena u Srbiji, jer sukorisnice Internata veinom bile siromane uenice iz raznih mesta u Podrinju.

6.6. Tekelijanum kao prozor ka Evropi i svetu

Sava Popovi Tekelija (17611842) bio je jedna od linosti koje su u istoriji srpskekulture obeleile XVIII i prvu polovinu XIX veka. Njegov rad na uzdizanju srpskekulture i knjievnosti svrstao ga je u red najznaajnijih srpskih intelektualaca uondanjoj Ugarskoj. Roen je u Aradu, na teritoriji tadanje Austrije, a dananjeRumunije. Arad je staro naselje, u koje su se Srbi poeli doseljavati u XVII veku.Jovan ekelija se, ratujui uz austrijsku vojsku protiv uraka, sa svojim vojnicima1698. doselio u Arad i osnovao veu zajednicu Srba. Neposredno nakon doseljenja

izgradio je crkvu Svetog Nikole, sauvanu do danas. Potomci Jovana ekelije pripadalisu onom sloju srpskog graanskog plemstv

Documents

Branka Pavlovic - Istorija i Tradicija Filantropije u Srbiji u XIX i XX Veku