1. B ranko M iljkovi Izabrane pesme R ukopis priloen Projektu R astko ljubaznou gospodina Danka ipke (Univerzitet u Poznanju, Poljska). Original u FTP arhivi Serbo- Croatian Text Corpus, Adam Mickiewicz University Poznan, Poland. K onvertovanje iprireivanje ove verzije uradiliaprila 2000.Z oran S tefanovi,vebm astering M ilan S toji (P rojekatR astko) Sadraj: Jovan D ereti:O B ranku M iljkoviu Za one koje volimo 1. Uzalud je budim 2. Prvo pevanje Sedam mrtvih pesnika 3. Branko 4. G rob na L ovenu 5. L aza K osti 6. Dis 7. Tin 8. M om ilo N astasijevi 9. Goran N o s one strane m eseca 10. Sonet 11. Triptihon za Euridiku 12. Orfej u podzemlju 13. Slepi pesnik 14. G raenje pesm e 15. R aspored rei 16. Rondel 17. Sonet o ptici

2. 18. S oneto neporonojljubavi 19. Usnih je od kamena T raginisoneti 20. P oetak sna 21. Kula lobanja 22. Odbacivanje sumnje 23. P oetak putovanja 24. P oetak traganja za biem 25. P oistoveivanje bia irei 26. Ispatanje 27. S eanje na pokojnika 28. P oetak zaborava 29. Izm iljanje sveta 30. Z aaravanje 31. Propovedanje vatre 32. Kraj putovanja 33. Propovedanje ljubavi 34. Magistrale 35. Posveta elegija etiripesm e o snu 36. Crni jamb sna 37. Daktil sna 38. Sonet 39. Sunce Sm ru protiv sm rti 40. Hronika 41. Odbrana zemlje 42. Requiem 43. Jugoslavija Svest o pesmi 44. * 3. 45. ** 46. *** A riljskianeo 47. A riljskianeo Utva zlatokrila 48. Frula 49. Gojkovica 50. Zova 51. B olaniD ojin 52. Sluga Milutin 53. Utva 54. Tamni vilajet 55. Ravijojla 56. Kolo 57. Dodole 58. Raskovnik Pohvale 59. Pohvala bilju 60. Pohvala svetu 61. Paralelna pesma 62. Pohvala vatri Patetika vatre 63. Dva prelida 64. Feniks 65. Bol i sunce 66. N o jaa od sveta 67. Svest o zaboravu 68. Feniks(1) Lauda 69. Lauda 4. 70. Balada 71. More pre nego usnim O seanje sveta 72. P rolostvatre 73. B udunostvatre 74. Zemlja i vatra 75. O seanje sveta Kritika poezije 76. Radni cvet 77. O rfika pesm a 78. Pesnik 79. Beda poezije 80. More za radnike 81. Moravska elegija 82. Nizvodno 83. Ljubav poezije 84. Kap mastila 85. Kritika metafore 86. Pripremanje pesme 87. Provetravanje pesme 88. Zamorena pesma 89. S unce iskorieno kao epitaf 90. Crna vatra 91. Sudbina pesnika 92. P oeziju e svipisati Smeli cvet 93. Agon 94. Rudari 95. More bez pesnika 96. Epitaf 97. Cveta 98. Pesma 5. 99. S pavai O B ranku M iljkoviu [Iz knjige:Jovan D ereti,K ratka istorija srpske knjievnosti,BIGZ, Beograd 1983.] N ov naratajpesnika,kojise afirm ie u drugojpolovini50-ih godina, doao je na priprem ljen teren ivec na sam om pocetku pokazao niz prednostito su im om ogucile brz prodor u knjievnost:znatnu knjievnu kulturu,poznavanje stranih jezika i svetske poezije, negovanost izraza, ovladanost raznim pesnickim tehnikama, preuranjenu zrelost.U tom narataju javlja se nekoliko orijentacija. Najizrazitija je neosimbolicka. Njoj pripada glavni pesnik ovog pokolenja Branko Miljkovic (1934-1961).O n je prekratio ivotu dvadesetsedm ojgodiniitim cinom snano obeleio svoju poeziju, koja je od pocetka bila zaokupljena motivom smrti. Ostavio je iza sebe zbirke U zalud je budim (1957),P oreklo nade iV atra inita (obe 1960), i knjigu rodoljubivih pesama Smrcu protiv smrti (1959), koju je napisao zajedno s crnogorskim pesnikom B laom cepanovicem (1934-1966). Pisao je takode eseje i kritike, prevodio poeziju s ruskog ifrancuskog.U celom tom opsenom radu pokazao je neum ornosti urbu aliium etnicku disciplinu isam osvest.M iljkovic je pesnik intelektualac, uveren da je pesma izraz patetike uma, a ne srca, da se ona dostie um om " ida izraava "stanja um a",a ne duevna raspoloenja.P o obrazovanju filosof,on je verovao da se m ogu prepevati filosofski sistemi. Zato se vracao prvim grckim filosofima, narocito Heraklitu, dovodeci u vezu njihovo ucenje o praelementima s m odernom filosofijom bica.U pesnickom izrazu teio je da spoji m oderna istraivanja s klasicnim zahtevim a,zalagao se za savrenstvo kao najveciidealpesm e,sm atrao da "nem a velike poezije bez stroge i odredene forme", bio vrstan versifikator i jedan od obnovitelja soneta u naojposleratnojpoeziji.O dbojan prem a tradicionalnoj subjektivnoj lirici, on je na drugoj strani pokazao otvorenost prema nekim drugim tradicionalnim vrednostima: negovao je socijalnu i rodoljubivu poeziju, nadahnjivao se motivima i sim bolim a iz nae narodne pesm e. 6. Za one koje volimo 1. Uzalud je budim B udim je zbog sunca koje objanjava sebe biljkama zbog neba razapetog izm eu prstiju budim je zbog reikoje peku grlo volim je uim a treba iido kraja sveta inairosu na travi budim je zbog dalekih stvarikoje lie na ove ovde zbog ljudikojibez ela iim ena prolaze ulicom zbog anonim nih reitrgova budim je zbog m anufakturnih pejzaa javnih parkova budim je zbog ove nae planete koja e m oda biti mina u raskrvavljenom nebu zbog osm eha u kam enu drugova zaspalih izm eu dve bitke kada nebo nije bilo vie velikikavez za ptice nego aerodrom moja ljubav puna drugih je deo zore budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu sigurno je rekla:neka m e traiividida m e nema ta ena sa rukam a deteta koju volim to dete zaspalo ne obrisavisuze koje budim uzalud uzalud uzalud uzalud je budim jer e se probuditidrukija inova uzalud je budim jer njena usta nee m oida jojkau 7. uzalud je budim tizna da voda protie aline kae nita uzalud je budim treba obeatiizgubljenom im enu neije lice u pesku 2. Prvo pevanje O breh se u nekojm ranojum i DANTE T o je bila um a koja je pojela nebo um a iz koje kad izaoh videh da nisam izaao da su m e zveripojele iznah da e bitigorko da priam o tom e ta sam video inisam video kad uoh u njen m rak ine izaoh iz te um e to je zelenim eljustim a pojela svoje staze i izgubila se u sebi postoji jedna topla obala breg zelenila i jedna B eatria alisu trieljustitrim akaze itrinoa da voleo bih povratak iao sam ispred sebe po isplakanom putu i pesak je ujedao za stopala ko staklo i videh pse koji su grizli zemlju videh grenike kako ih vitla zlivetar nebo to laje ikiu prokletstva teku iveitu videh slepe vode Stiksa i blato m rnje videh grad u plam enu iene ije su ruke zm ije videh zid plaa bez zvezda iuh reibola u vrtlogu onih koji su postali drvo ili kamen i ne mogu se smrti nadati onih jadnih koji se nikada nisu rodili videh videh videh iuh izaplakah 8. svirala od zem lje od um e od krvi dozivala drugu obalu na kobnom alu stajo narod iplako o jao jao vam a due uklete s balsamovanim rukama i usnama od krvi videh videh videh uh ipadoh m rtav o Aheronte Aheronte sve strane sveta stiu se na tvojim obalama. Sedam mrtvih pesnika 3. Branko N o ispod zem lje razveselim Izraste vetar u nenu biljku iz tog podzemlja gde svetiljku i pticu nikad da doselim N epronaene proplanke krvi ipeano podne sam odbolovo altoplihleb tvog im ena jo m rtvim ptico m eu predelim a,S trailovo zemljo preko moga zaspalog uma dok listpo listum ire um a Dete sakriveno u jednom poljupcu pati sutra roeno.O nek se vetar s biljkam a izm otava N eka se kam enje pred nevidljivim raskrem uspava S am o da le na skeletu osmeh moj prepoznati? 4. G rob na L ovenu A line,to jo uvek nije vrem e To je jedno mesto 9. koje prepoznajem u prostoru M rtve su gore odakle ta re doe S vingo s pticom laljivom um esto lica koje Svlada tajna iza slepe m aske.R oenje je jedina nada. Vidim smele mostove preko kojih nema ko da proe. Spavaj ti i tvoja sudbina pretvorena u brdo, kruta gde provejava smrt i ljubav ne spasava. D an ino sipom irio u svojojsm rtito nas obasjava. T ajsan je u noiproduetak dana iputa. ta siptica ili glas koji luga pod divljim nebom gde te pesma ostavila samog na vrhu L ovena s elom punim sunca,tam o gde ne postojivrem e,gde jedna svetlostuta negde u visiniuva otisak tvoga lica. ovee tajno feniks je jedina istinska ptica. 5. L aza K osti Oprosti, majko sveta, oprosti, to naih gora poalih bor. D a liem o je naiu povratku noi u povratku cveta u povratku sna i gora na zbunjenom horizontu u gorkom kristalu nem oi od nae eiim rtvog anela gde se skam enila mora Lice svih doba u oekivanju vatre da le m oi da sauva uspom enu na nju od zaborava iprostora N eka V eliko S azvee u sm rtitvojojzanoi 10. O pustialiialosna m ora Koji su predeli u tvome srcu sada? M rtva je a negde jo traje dan,o laste Svi mrtvi su zajedno bio sipun m ranih nada U pustinjisito u praznojsvetlostiraste dok u dvostrukojtiinislepe je oislute Santa Maria della Salute 6. Dis O m oje sunano poreklo ta potonula krv N eka se zaboraviprijateljstvo drvea iptica N eka se zem lja razvena sa suncem ica od vode prodenuta kroz uibolja je nego crv O tiao Izaao na vrata kojih nem a U svim vodam a zelenipsim e trae Ovde niko ne dolazi odavde niko ne odlazi, tople lai poljubaca zakopa u pesak ova pustinja gde se sprema krvoedna tiina koju svojom ljubavlju hraniti treba u ovom izoblienom prostoru ija sm o polomljena rebra iz ijeg kam ena udovine ptice vire R uko ispruena prem a drugojobalikloni Ako smo pali bili smo padu skloni O vde je no to se ivotu opire 7. Tin S druge strane groba iva zvezda kuca I zapaljenivetar na poetku dana sniva N o u m om e glasu vie ne doziva 11. prostore izgubljene koje poseduju sunca Krv moja zaspala pod kamenom ne bunca zbog pakla iz zem lje iskopanog ko iva Ovde kamenje peva i ptica se skameni siva Ovde su svi prvi put mrtvi iza poslednjeg sunca O zato sm o tako sam iislabiikrti D ok se zem lja okree oko svoje sm rti negde ispod zem lje zritiina zla N ajzad sam dovoljno m rtav nita m e ne boli Drvo se naginje nad zaboravom nem a ta da se voli N eka nie cvee iz prokletog tla 8. M om ilo N astasijevi Umesto zvezde slavuj iz nekog zida to se od nje razlikuje tek oblikom im atom . P redeo kom e sam se privoleo,platom uva svoju providnostza one kojivide. Neka m uzika udna neujna iznad gorja razm eta predm ete u prostoru istaje kad zapljusne tajna mramorja sred morja: dozivano nedozvano ta je? O nena m aglo koja m e izdvaja, evo vraam se istna svoje prvobitno m esto. T iino u svetojsencito snove m oje vaja hoe liprim itito telo ukleto, koje nastanjujem poslednji i prvi zatoenik odbegle tajne isvoje krvi. 9. Goran 12. N o suvie velika za m oje zvezdano elo u nekim um am a crnim nepoznatim I drvo je reklo nemoj. Jutro moje belo ime ti svoje ostavljam kad ne mogu da se vratim P ele sleu na le koga nem a Z vona odlaze u prostor crnim stepenitem M ojje zavren dan.A lse na poinak ne sprem a san m ojiza brda gde m rtav sebe item . Ovde dole svako svoju tamu ima Moj mrak je senka ptice. O ne ima puta kojim bido m ene m oglidoi K o prolee koje zaboravida cveta sad leim m rtav na severu sveta S m rtiljubom orna najvea m oja noi! N o s one strane m eseca 10. Sonet T iprostorim e uasavaju PASKAL P rostor kojiniim ne podsea na sebe, pticam a pom eran,vetrovim a slian, sam u sebi,sam za sebe,niem u vian veitipoetak uasan,bez potrebe. P rostor jezikom trajanja preprian ipretvoren u venostkoja nikom ne treba, venostza prokletstvo,koje budno treba pod sveom hum kom plen svojnepom ian. Z aboravim o m rano poverenje sebe sa sobom ,u strano podozrenje prostorise rue icrna nailaziplim a. 13. U krtostitiine bez sebe iim etka m ism o poslednjizatonicipoetka pod kam enom to im e im a. 11. Triptihon za Euridiku I N a ukletojobaliod dana duoj,gde su slavuji svim rtvi,gde je pre m ene crvenielik bio, gorki sam ukus tvoga odsustva osetio u ustim a.Jo m ism rtu uim a zuji N o s ove strane m eseca esto ogrezne u nepotrebne istine ioduevljena klanja. O, ispod koe m laz krvim oje ezne no s one strane m eseca,no vianja. Al sva su zatvorena vrata. Svi su odjeci mrtvi. Nikad tako voleli nisu. D a liu iznenadititajnu sm rti,ja rtva. G orka suza u srcu.N a kunom vetru sam . N ikad da se zavritajkam eni san Probuditi te moram Euridiko mrtva. II Na dno slepog predela gde me nema, jezoviti gde su prizori,s one strane krvigde voe otrovno raste,sioh,tam o gde uskoro no e pokrastisazvee suza koje e u oku m izriti. O ,u slepoonice se svoje nastaniti. E vo m e bez odbrane ispred strane sam oe. N e okrenutise m a koliko da se to hoe. L ice bez oiju na pustom e zidu biti. Crvene ptice pevaju u mome mesu. 14. C rne ptice obleu oko m oje glave. N eka m ielo bude naeto u lesu gubom i kamenom ispod letnje trave, ako izgubim tvoje divno lice na ovoj gorkoj obali od mraka i groznice. III N o to su zvezde.Iz m oje zaspale glave izlee ptica. Izm eu dve gorke dubine jedna ptica:I rt dobre nade.O m rtav da sam .A lne pom au kletve. Smrt svoju u glavi nosim ja putnik bez prtljaga i lica. Izgubio sam te noipodzem nojdaleku ja divljilovac zvezda krivotvorno suoen sa neistinom ,nepom irljivispava uoen od sudbine,ja ije suze sada niz tue lice teku. Gde si osim u mojoj pesmi divna Euridiko? Prezrela si svaki oblik pojavljivanja o sliko moga crnoga grada i izgubljenog cilja. S vuda u svetu uasna ljubav vlada. Na horizontu se ukazuju kao poslednja nada O blacipuniptica ibudueg bilja. 12. Orfej u podzemlju M. P. N e osvrise.V elika se tajna iza tebe odigrava. Ptice gnjiju visoko nad tvojom glavom dok beskrajna patnja zriu pogledu iotrovne kie liju. Z vezdam a ranjen u snu luta.S jajna 15. ona ide tvojim tragom, al od sviju jedinije ne sm e videti.O sjaj na tebe njen dok pada nek je i sakriju tie naiulaz dva m utna psa gde stoje. Spavaj, u zlu je vreme. Zauvek si proklet. Zlo je u srcu. Mrtvi ako postoje proglasie te ivim .E to to je tajiza ijih lea nasta svet ko veita zavera ituan zaokret. 13. Slepi pesnik Filipu V injiu O elo m oje od sna ivetra m apo udnih otkria vidu ispod koe u izm iljenojsencicvete ilam po um esto reikoja se ponovitine m oe. O elo m oje od sna ivetra m apo! Odajem se mrtav suncu posle mene jer nesrea iposle sm rtitraje. Slepijasno vide sudbinu pred kojom ene predeli nebesni satvoreni od izdaje. Odajem se mrtav suncu posle mene. T o je sve to je ostalo od m oga glasa, tajodjek u kom e su zatoenisvidani. Je li spomenik grob? Izdvojen zvezdama stasa predeo kojiu zauvek da nastanim. I to je sve to je ostalo od m oga glasa. U tihom se cvetu neke vatre pale. Izgubljene u svetu varke mi oko snuju. O tune noipreko sna m og pale! Nek nebo usni oganj i oluju! 16. U tihom se cvetu neke vatre pale. O elo m oje od sna ivetra m apo udnih otkria vidu ispod koe, u izm iljenojsencicvete ilam po um esto reikoja se ponovitine m oe. O elo m oje o m oja slepa m apo! 14. G raenje pesm e Stanislavu Vinaveru Zimska muzika svira Osobino praha i kremena Oprotajsna iza tem ena Kada me pokojem dirala To vreme uzme i ostavi T u gorku um u da se plavi U sred venostina dom aku Nestvarnosti ptici i oblaku P rahptico sunevog uroka Skok od pepela i let Nek budu jedini putokaz Za napor smisla i rast S utine u vrlet Kada joj osvanu glas 15. R aspored rei Plod neumoljen vidom slep Dozivanje zdravca pokoj i san V ek njie se peskom isen P adom iharfom probuen slap Isceljen zabludom pretvoren u kip 17. Javu kad zbuni pesnik i mag K rije poetak tajnu im ig Od jezera dublja stoji kap Poverene boli dostojan stih Marljivim zaboravom izmenjen lik Veni u gromu kasna za lek P rognane um e gde nogom stah 16. Rondel M. D. Slepi hod da te od prostora skloni, posustalog, od noiosvetljene pozajm ljenim zvezdam a,itu da zaboravi,zaboravi svakog dana po m alo, ako je ime uzrok tome snu. N e viajljude sa opasnim rukam a u dnu gde je pepeo svedok krvi i sve pospalo. Zaboravi, zaboravi svakog dana po malo. Jedno je ime uzrok tome snu. Ruke koje upotrebljavaju kamen i vreme stalo na pom erljivojlinijiizm eu dva vrem ena, gde mru dva glasna kamena i otvoren je put, neka uzmu pustinju za svedoka il sunce palo, da je jedno ime uzrok tome snu. 17. Sonet o ptici Ispilise iz baenog kam ena i bude zenica neba oslepelog, m alo ivota zbilja poletelog s naih beskrilnih pognutih ram ena. O udna ptica ija nam ena 18. da bude let zemlje i pesma opustelog neba,koja se uje alne shvata.O ,belo udvaranje vetra toj ptici od plamena. Ptico uzidana u mozak i zid koju nikad nije upoznao vid koju je sluh nao u prostorim a um nim , u naem uhu tvoja se sm rtzae. O kam ena ptico nek te no oplae zvezdama vrelim zvezdama nerazumnim. 18. S oneto neporonojljubavi N em a je ovde,sve je vie gubim U asnom krugu kog zaborav rubi. O h,gipka sliko varke,varko iva, kad kamen vida njeno lice biva. D ajm isnage da neporono ljubim dane zapoeo tuno.T u se skriva bolbez odjeka ire bez odziva. O, daj mi snage nad silama grubim. V ratim islinostda usnim ,dok strava titim ielo inie na stolu. O na je deo predela to spava. P om eana s vetrom dok utiu sjaju iscrpem budunostu svirepom bolu to sanja krv leta ipakao u raju. 19. Usnih je od kamena Neka tvoji beli labudi kristalna jezera sanjaju, ali ne veruj moru koje nas vreba i mam. Prostore nevidljiva snaga sanja kojoj se suncokreti klanjaju vidi liokrenuta zaboravljenim danim a u 19. tami? T ebe trisveta vole trite vatre pre.A m i idem o ispred nade koju lutajue pustinje proganjaju. O nism o to su sve izm islili i ostali sami, eno od svetog m erm era bela uteho kojojse priklanjaju. N a zvunim obalam a gde drevno zavrava m ore kam enim srcem sluti:vazduh je veliko udo. Nek traje lepota sunca do poslednjeg sna, gore prem a vrhovim a kojizagubie nam trag.A lludo ne veruj tome moru koje nas vreba i i mami. Kristalna jezera sanjaj u tami. T raginisoneti 20. P oetak sna Neka me nedostojnog vetar obavije K ulo s vrhom van vrem ena na koju diem T esno je nebu u pticipticijo vie Moje izdvojeno oko van glave bdije. Oduzimam svetu ime da ga u predstvarnost skrijem K ad nita ne poinje jer nem a m esta vie K ad no od uspavanih sila ism rtonosne kie Z verium om uklete im ene snom ubije. istom vatrom gonjen o ta u sa onim to sam video iuo kada nenaen ronim U prostor pre reigde trune m oja glava K ada letim ine m iem se ko ovek kojispava R uo bez sraha,suzo,odbeglidrale, albo crnih ptica itune pohvale? 20. 21. Kula lobanja albo crnih ptica itune pohvale Prazno ime iza smrti i obijen vid To nije ljubav to je patnja i stid Kad odjeci pomeraju mesta i obale. Podzemni vetar uspava zaspale U laz uvaju dve tiine ihrid To nije ljubav to je patnja i zid Od lobanja gde trunu zvezde to su sjale. Nestajem bdijem postajem glas i vreme C vetveiod noipraznitalas bez uspom ene Zvezde koje se nad glavom mojom pale Kojima zamenih vid i ime svoga pravca L ao puna zaborava ivetra bez pram ca N ekoga sveta teke sene pale. 22. Odbacivanje sumnje N ekoga sveta teke sene pale Robe napornog brega i zlih vesti D ockan je da posum njam o u ono to je u naoj svesti C eloga ivota reisu nas krale. Neuspela ljubavi oka i varke uzdrhtale U jedan kraj mnogo prisniji me smesti G de re ima vrednost sudbine i podsvesti G de su velianstvene senke a stvarim ale. Kad oslepim sve pojave vode kuda vode? D eca duna da porastu neka se rode Za smisao tajne koja u Prividu snije. Frulo nespokojna u svome vazduhu 21. K ad sunce izm iljene vatre poklanjam zloduhu ta je to to se u dnu pesm e krije? 23. P oetak putovanja to je to to se u dnu pesm e krije K ad istidar negde je jutro a negde no m ira? O daljino sna gde jug vlaie svira Skrij me od slepog kamena koji u nebu bdije. To pitome doline postae provalije U ovoj pesmi u kojoj nemam mira. S rce puno m raka anela svoga bira Da bdi nad gorkim morem i nameru mi krije. Crno jedro mog vetra plovidbo oslepljena Mojoj oholosti more do kolena Nad mojom glavom opasnost simetrije S vetova poreanih umom u privid. S im e da te zdruim kad tiizgubih vid L epim ojdane s duom elegije! 24. P oetak traganja za biem L epim ojdane s duom elegije K ad od B ia senka biva predelim a Lutam u suzama strah me obuzima Zvezdani uticaj nada mnom - ko da ih suzbije (!) N eizdvojen pojavom jo niko nije otkrio sebe,svete,u tvojim prizorima V ratim idan ako ga negde jo im a Zemljo ponovo nepoznata kad u lobanji legu se zmije. P oreane glave u zaboravljenom vrem enu S a uzaludnim m islim a iposlednjim reim a 22. Slute svoj lik u mutnome kamenu. T raim te u vetru ako te jo im a Izgovorena reiza svetove pale T raim poetak sjajisate stale. 25. P oistoveivanje bia irei T raim poetak sjajisate stale D a ive m ojivotida ga vaskrsnu Iz ostatka zbilje preruene u snu K ad uav u pustinju natajipospale. P onavljam reikoje su m idale T ajcvettajkam en pticu to iskrsnu Iz niega,sunce koje se rasprsnu Nad svetom koji su same odabrale. O slukujem pun nade strane sveta. Zalazi mesec vreme. Nepokretna R e je nad svetom za reiostale. Dan slepe ljubavi minu polustvaran. N e proe pam teisvetbalzam om zaaran K ad su tidve tune ptice venostdale. 26. Ispatanje K ad su tidve tune ptice venostdale Strpljivost prostora i svoj lik po kazni, Glavo niz crne stube u neprolazni Dan patnje, kakve se vatre rasplamsale? U dnu je sunce ivrem e je vatra. drale, Gde mu je odjek u snu il smrti? Porazni Svedoci mora i promena ispraznih U snue m ir iskam enie vale. 23. Svet pretvoren u vreme otet zlome zmaju Mirovanjem vatre i bolne nejasnosti. Grade N em a osuenih noas svisanjaju U vrtovima gde raste nepovrat i paprat, i nade Nema, ali nema ni straha od zmije Pred vratima iza kojih prostor gnjije. 27. S eanje na pokojnika Pred vratima iza kojih prostor gnjije On je zbunjeni zlatnik i dvosmisleni rast M utne reisve dublje koja eka na nas D a nam sr klijanjem kroz koru probije. U raspevanom plamenu ko da ga otkrije Trava raste iz njegovog imena i spas Jedini je budan a samo je glas ulisu ga alga niko vido nije. P rostor ivrem e izm eu svega to biva B ezgrenim govorom prevazie u svetlosti Kad gore gradovi u samoodbrani. On je zvezda nad prazninom govor koji otkriva Z drobljeno sunce podzem lja kao ivu u kosti. Tu izgubljeno seanje pustinju hrani. 28. P oetak zaborava T u izgubljeno seanje pustinju hrani P red m alim bunom vatre ticom ubijenom u letu T u je ivo to ivia nem a ga u svetu to traje poetak u kraju a prolisu davno dani. T u je sve im e ilire.U vrem enu porani 24. Sunca i drugih zvezda i suncokreta. N o e izaiiz m ora iprobudie se u srcu. Kometu P roree m raku snu rosu lek rani. Z anetokretanjem neba to m elje nae kosti D ok m udraciproturaju laio budunosti V idi liono ega nem a to da brani? A nema ljubavi, dokaz je ova obala i ova voda. Trunu ostaci ukletoga broda Kraj vatre kojom ne hrane se dani. 29. Izm iljanje sveta Kraj vatre kojom ne hrane se dani Izoblieniobliciod estokog rastvora Sna i praznine. Istino govora Sve je zamenjeno reju na nejasan pojm am i. Svet sa vetrom ispod svakog lista u tami K ojise zavrava zvezdam a iznad naznaenih gora I nakazom u poljupcu koja se roditi mora Svojim dolaskom izmislili smo sami. Al vrebaju nas visine gde stvari smisao gube, G de je sutina okrugla ioblik sebislian, I od cele jave ostale su tek rei.A boje? A zvukovi i miris? Mogu i da se ljube A lne postojiljubav.D ogaajpreprian, Z akopanilelek inenaeno blago stoje. 30. Z aaravanje Z akopanilelek inenaeno blago stoje O zvonka roso tu gde smo mi pali 25. U arolije kasne koje nism o znali K ad vode ne teku,jer nita ne postoji Ako prestalo nije. Predele razdvoji O djek te rei. asovisu stali I valiukroeninad ponorom .D a li S tvarnostse privia ilum progonjen doji Odbegla svest mutnim izlazom u nigde? O pustinjo najslinija suncu im a liigde Finijeg peska uspavanog srcem i beskrajem! I koja strana sveta poklon biva K ad bdi jedina zvezdo nad izm iljenim krajem , L jubavim oja m rtva a ipak iva? 31. Propovedanje vatre L jubavim oja m rtva a ipak iva N ek u svom danu nedoreen gori Nek igra se pesnika dok pesmu ne stvori P ticom osvetljenipeva kojiu m eniprebiva. O zlatni talog vremena prostori Puni sunca! Senko, gde se ta zemlja skriva Gde materija sva od zaborava otkriva Vatru u sebi i dan bez jutra u gori. Kako se zove pre nego se rodimo S prem niu tuojnadiibezbolnom ognju sve to? Z dravo,o m ogua zvezdo koju ine slutim o, Ilm e zaboravipesm o,jer elja je m oja kriva. Pod zemljom e se nastavititrajanje zapoeto. O sve to proe venostjedna biva. 32. Kraj putovanja O sve to proe venostjedna biva. S en koja bee drvo koje traje.B udan Ispod svoga imena koje budi 26. R uka sa cvetovim a krv to sebe okiva. Z avrie se putovanje ostae tiha brda, Siva praznina vetar koji bludi, M esto koje nem a m esta u eljialnudi Zlo da nas spase i istinu otkriva. T o em u se m olite je alosniS lavuj. L jubav nikada nije zavrena. ega im a ljudskog u patnji? O uj Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje. Prazne ruke prazno srce pusta sena I nema mene al ima ljubavi moje. 33. Propovedanje ljubavi Nema mene al ima ljubavi moje; Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti. D ovrava se an u njenojzahvalnosti S lino m uzicislino praznini,spokojem. O na e sauvatinam ere m oje itvoje I vaskrsnue m rtve roendane po m ilosti. U podnoju vetra nem erljiva sen oholosti N estae u pepelu onih to vie ne postoje. U pusto srce u mrtvo vreme me zovi, M inula enjo,da se svetponovi. Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um, P a m ije prazan dan kojijo doao nij, K o granu koja se izduuje u uzaludan um Neka me nedostojnog vetar obavije. 34. Magistrale Neka me nedostojnog vetar obavije albo crnih ptica itune pohvale 27. N ekoga sveta teke sene pale ta je to to se u dnu pesm e krije? L epim ojdane s duom elegije T raim poetak sjajisate stale K ad su tidve tune ptice venostdale Pred vratima iza kojih prostor gnjije. T u izgubljeno seanje pustinju hrani. I kraj vatre kojom ne hrane se dani Z akopanilelek inenaeno blago stoje. L jubavim oja m rtva a ipak iva O sve to proe venostjedna biva I nema mene al ima ljubavi moje. 35. Posveta elegija Glasnice predgorja kakvu pticu pod srcem nosi? S vetzam enjen okom nad rekom zlo zaspala sanja igorkiplod podneblja zagonetke nad svojim krvotokom kad minulo vreme i jaz postaje svod gorkih nam dana zabludelih tokom zvezda pod kojim sam u zanosu pao. P ae sunce tam o gde sam ja kleao. Progovorite seni slutim li prevaru mutnoga potiljka.O tuniseveru tela nebo od etirivetra pretvori u paru nad irom otvorenom vodom koja je raznela tam u oka po celom e telu. aru neveselikada pesm e u m enipronau m rano obilje to m e m origlau. S ve to im am to su nae rei nad vodam a to slute tajni splet tokova kad otkrije vrh bolu m enigde klei 28. pred m ojom srito sanja bezbolnicvet. T o to reku iz zem lje izgonineka nas lei kad hleb nam u kamen pretvori svet kad ogledalo biva njeno mrtvo lice za ptice krilatice iznad zle litice. Glasnice predgorja kakvu pticu pod srcem nosi? S vetzam enjen okom nad rekom zlo zaspala sanja igorkiplod podneblja zagonetke nad svojim krvotokom kad minulo vreme i jaz postaje svod gorkih nam dana zabludelih tokom zvezda pod kojim sam u zanosu pao. P ae sunce tam o gde sam ja kleao. etiripesm e o snu 36. Crni jamb sna Ja posle velikog sna poduzeh puttuan MALARME U uhu zvezda za sna tamni zvuk: zrizvunicvete tunim predelim a u toploj kori mozga gde me ima taj san moj izvijen u zvezdani luk. Taj san je smeli silazak pod tle gde slepe ptice pevaju u tami. U svakojim a jedna um a.G le to vie govorim o sve sm o vie sam i. O vetar sa crnom kim om tam niroj i pakao raznosi svetom, menja tok onesveenojreci.O nda m oj zaluta m eu zvezde krvotok. U uhu zvezda za sna tamni zvuk: 29. zrizvunicvete tunim predelim a u toploj kori mozga gde me ima taj san moj nezavijen u zvezdan luk. II U snu to stojim ispod zapaljenog drvea pred udnim znacim a ivie nem am ruke u prostor prognan iu vrem e.V ea sve biva senka moja daleko od huke gde uteidok ostalisu m rtviusnuh. Joj vazduh vene umiru svi oblici! O m ilostiza ono to sam bio u snu. To paklena mi ljubav u nedoumici. N o slepih iljkova m e prikova za tlo. Pod zem ljom m ranipredelise m eaju. P om eraju se m ora uasise prem etaju sa jednog mesta na drugo mesto zlo. O stranipreobraajm oju srcu sna gde vasiona poinje m ipticam a, s dva oka varnica da le da zna da putm inae letom iliklicam a. III Sam u snu svome - ko e da m e spasi! Od svega malo pepela u rukama za buenje m iosta kad ugasi krv m oja im e to ga rekoh m ukam a. Krv moja ima ime jednog cveta; da uzberem to im e u sleenojkrvihou za nju to kroz m oje uase m irno eta, kad zveri bee zle u nae reinou. Te zvezde - s njim a ko ibez njih no. O kulo snage gde je plavi dan stvar svaka kada im a lekovitu m o 30. ikad se raa sm isao um ire m isan u vazduhu kad se puteviprodue za m irise ianele da prou! Pred kapijom sam koju crviglou za zlatno groblje gde se sahranjuju rue. IV N e,vie nije vano ta u rei. V e bee sve to nekad ko zna kad u nekom snu ilnekojudnojrei. Ja posle sna tog ne znam kuda sad. Ti, snu moj, moje tamno podne, sen zar svedok predela nestvarnih ja za svetod tople gline um een! Kuda da odem posle ovog sna. 37. Daktil sna S toje izm iljenibregovi od zlata gde zvezda sjala je. Tu smrti nema. Vetrovi u nebo se vraaju.P ala je lobanja niz crne grebene. U m rane dubine nosili to to sam uo. Ledene obale senkom rosi li jezive vode za zakletve od elje strane sm rznute. Na putu ostale su kletve I zvezde spore omrznute. O nem a um o na obali no gde besvesna poinje da l snaga me slatka obali 31. ilim e san m ojopinje. Zatvoren je taj predeo u sebi. Ta mesta nemaju svoja sunca. Pod zemljom to oblik sna moga spremaju 38. Sonet T o su reiuvek iste koje kasne gorku ljubav isvet.O ne su uspeni prestanak jave, al ne san kad se izjasne sunca za no,ve neto tree,neuteni zbog ega jesm o.Izvod iz udesne basne sna.G orke obale na kojim a neum eni stojim o okrenutisvom e poetku greni zbog gubitka vida kada svetlost zgasne. U snu sm o oniije zaljubljene usne trae reibez cilja,bez izm iljenih predela. O h te reikako m ogu da ublae ako su od sna. Lepoto neuvela reibez senke kada ko au sunce drim o usnu gledajuiu crne vrhunce. 39. Sunce O vo e se neizvesno kretanje zavriti suncem .O seam to pom eranje juga u svom e srcu.M ajuno podne se ruga u kam enu,varnica to e osvetliti zvezdani sistem moga krvotoka. A dotle sve to bude nek je zbog pesm e.D ruga uteha nam ne treba. to trajanje se ruga pretnji crnog i otrovnog nekog soka 32. N e,nee se otrovom to putovanje zavriti. N ekie svem ir ponovo da nas stvori. Makar slepog lica im ranog srca re pravu izgovori. U kam enu spava m alo sunce to e nas osvetliti. uje lizvezdanisistem m oga krvotoka! P onavljam :nekie svem ir ponovo da nas stvori m akar slepog lica im ranog srca dok sunce ne progovori nad pretnjom crnog i otrovnog nekog soka. Sm ru protiv sm rti 40. Hronika P rvoga dana pom ree ptice izm ije nastanie gnezda i vetrove D rugoga dana ribe izaoe iz vode ivoda otee prazna T reega dana um a je pola prem a gradu a grada nigde etvrtoga dana sazidae ele-kulu od lobanja ikrguta P etoga dana um a je skupljala krajreke obezglavljene leeve estoga dana m alo vatre zaljubljeno nalik na sunce S edm oga dana ne zapevae aneli Osmoga dana u ponedeljak prvi put zapeva ptica od pepela i zid progovori 41. Odbrana zemlje U srcu ljubav jaa od sm rti U glavim isao vea od glave 33. I to je odbrana zemlje S tranisu ratnicipod zem ljom ,vojnici odbrane Z aliha snage sprem na ako iviklonu I to je odbrana zemlje V elika re niiz srca ni iz glave V e iz zem lje ko biljka ilicvet Raste, i to je odbrana zemlje N am ueno zrno m islicvet Dan misli sunce I to je odbrana zemlje Koliko je zemlje iza nas Toliko je snage u nama I to je odbrana zemlje 42. Requiem I Moja je krv moj put do tebe preludijum T o je zem lja avajponekad esto ponekad isuvie,batina vetrova ionih to im aju m anje nego nita velika urna sa pepelom jedne izajednike sm rtikoja se ponavlja ali ne pregoreva sa vremenom nikad zem lja na koju ete pastielom vi ija im oje elo m ojobraun sa m nom tajnokatneba ipejza zadnje svetlosti, to su predeli preslikani sa oiju m rtvaca ije rei zalud smo hteli da nikad ne odu sa zemlje 34. sve smo zaboravili osim svoje vlastite sm rtikoju ivim o molitva treba se m olitism rtiza svojivot a tiina e sauvatiskam enjene lobanje za kiu lica ineba za vrata od peska icrne e rue procvetati du puteva otvorenih za sve vetrove kojim odlaze neroenipo svoju sm rt II G ledalism o kako um iru stojei oni koje volimo sada vidimo mrak koji ne vide slepi sklopite oida vidite one kojisu dalivenojnoidan svojih oiju onidre zem lju na leim a inepokretne nikada iz stiineem o o nikada nikada se nee izjednaitivrem e nae sm rtiinjihove veito biem o razdvojeni i mrtvi post scriptum C rvene ptice pie nam s usana videtiih neem o vritae trave u oblacim a krljavim utineem o III Krv otkucava korake i smrt ijedne veeriposle ivota krv prestane da bude ptica postane zmija u travi pa svu no deca plau mrtvi su na levoj strani uzalud 35. upaljene vatre ekaju njihov povratak njihova no sa naim danom m ea se ne zaboravite da to decikaete uspavanka T o vie dan nije nitino snom treba doekatirazbojnike ptice su nebo na jug odnele spavajoninee doinjihovikoracisu teki spavajljubav ide gradom na takam a spavaj al im glas ne sanjaj IV N o je puna m ranih anela ukleta laa nosi teret izgubljenog vremena inae m rtve prijatelje u um u bez ptica trebalo je preim ore vrem e iprostor kojisu se pom eali sada su za jednu smrt daleko od svake obale svetlost i senka igraju na vodi igru ivota ism rti daleko protie reka veita iuzaludna ptice lete za vetrom iene plau na obali ovek pada na svoju senku oni su bez senke siliu dubinu i bez imena za istoriju 36. od slepog lica brodoloma u njihovim poslednjim oim a stvorena je istorija pouka za ostale ljudisu m rtvia ne sm rtnisunce e proiikroz nae oineizm enjeno V Uzidali vas u zid nevidljivi i svi ste bili spremni da umrete jedni u drugima i bilo je tako zdravo udna reko spasa trailivas zalud u m ranom e spletu onesveenih ula na granici vas iiznenaenja nisu vas nali zbogom grade gde se prekida m oje seanje sada ste m rtviivae je telo neopipljivo seanje itopla pregrtzem lje pregrtS rbije inas refren: Usta su bila ispunjena peskom i svi su utali zbogom grade gde se prekida m oje seanje zdravo udna reko spasa VI Zvezdo crvena rano oblaka m aram ico krviu noizakljuanoj crnim kljuevim a gde su m rtvaci sahranjenijednidrugim a pod elom sm rtipom noena sa hiljadu grobova joj na kordunu oblaci su uzeli cvet vatre iz njihovih ruku koje su poslednjim pokretom podelile predeo 37. na dve tiine gde plau ptice od pepela post scriptum U zem ljigde se potuju suncokreti pali su licem prema istoku inim ise da sam ija pao s njim a razliitod onoga to u rei VII Z elengoro hou da izgovorim tvoje im e zelengoro zaeta u trbuhu vetra zelena goro neba i zvezdo moje krvi strane sveta su se otimale za njihovu sm rtkoja je bila poetak a ne krajputevisu ih traili po celom svetu nema ih profilnjihovog odsustva uva no zelengore njihove su sm rti najdivnija sazvea na jugu neba zem lja m irie na m rtve zelengoro ujem te uim a svoga srca injih tu niko nije umro ko je umro zvezdo moje krvi i njihove zelengore VIII Za one koji su iskoristili smelo m ogunostum iranja za one koji su prekorailipreko svoga lea za njihovu smrt tako potrebnu protiv smrti za one koji su sada jedno jer svetje podeljen ljudskom m oom na dva dela a dva i dva su jedan kad padne poslednja no za one koji su se utopili u vodam a veitog sna kao to um re 38. sunce udunu dalekih pejzaa zakopano za one ije su rei nikle iz zemlje ko lek i buna neka pognu glave daleki suncokreti. 43. Jugoslavija E vo kako je poela u dan svoje nunosti S ve to nem a vatre u sebisagori to sagoripostaje no to ne izgoriraa dan T reba zapalitisve to m oe da gori T reba sruitisve sruivo,sve to nije veno T reba u svem u iposle svega pronainadu R evolucijo,ono to ostane je ovek O no to proe je prolost P rolostkoja ne proe je budunostibudnost S vaka stvar svakiovek je detaljtvoje nade E to tako je poela u dan svoje nunosti Obala jednome Moru Zvezda na Poluostrvu Rt Dobre Volje O iviena beskrajem Savetuje plodovima ljubav i razum U fabrikama ljudi konzerviraju sunce K oje se javlja na najrazliitije naine U plodu i kamenu podjednako Prvi put slatko drugi put vrelo Sada im a sve to je njeno Na jugu More na severu oblake N a istoku trenje na zapadu m aslinjake I sazvea nad F rukom ,zvezdane strofe najlepe U kamenu i na vodi: Grozd je uspomena na njihov raspored Im a svoju budunostinjenu prolost Ima svoj put i njegovu istinu 39. Savetuje plodovima ljubav i razum Obala jednome Moru Zvezda na Poluostrvu Rt Dobre Volje O iviena beskrajem T ua presahlostbijojizvore otrovala T ue pustinje klevetaju njeno sunce izem lju A ona bez m ilostiprem a onom e to je stvarno Ali ne i istinito, ne prestaje da se bori Srce njenih gradova je belo sunce svih ljudi O na uigradove da budu braa V elikom e G radu K ojivenava um adiju iZ agorje M eusobno isa budunou Istraivaipod zem ljom ,u sm rti,vojnicii rudari Istraivaiu vazduhu,pevaiiikari Istraivaipod vodom ,pesnicinesvesnoga T raite,naite,pretraite sva blaga, sve m ogunostiisva im ena svom Jugu Koji savetuje plodovima ljubav i razum. Svest o pesmi 44. * M ene niega vie nije stid. Klonu sunce preko svega. eljen plod pun je noi.G las to sebe sanja,zid otkri u daljini gde zazidan mi brod. U tom zidu uvam svoju gordost,pevam iz te zazidanostilepe no na slobodi. O tkud ta m o da sebiodolevam , a ne odolee vinogradirodni! Je lito udna elja da se ivi bez sebe? elja za pesm om bez pesnika? O d prolostiizaborava vrem e to se divi 40. izdajstvu moga zaustavljenog lika? D a lito znaireiprom eni:neu! I ostaviti pesmu da se sama menja? P oklonitisebe ivotinjam a icveu i snagu svoju dati gladi crnog korenja? U ovojnoim ene nije stid to pevam iz zida lepe no na slobodi. S unce m iu petibridi.B letizid na kraju puta to nikud ne vodi. 45. ** R e vatra! ja sam jojrekao hvala to ivim tojreiiju posedujem m o da je kaem . N jen pepeo je zaborav.A ko pred tom reiskrivim pod elom m ipoledica idan poraen. R e krv! najlepa re koja se ne sm e. A koliko ptica izveriu krvim ojojprenoi! M oda izvan m oga srca inem a pesm e, jer krv je vanvremena mastilo bez m oi. R e udnja! jedina jo sm isao ne nae; I ptica u paklu kroz tunu m iglavu. O gorko m ore za m oje bele lae kroz ispisani predeo i verbalnu javu! R e sm rt! hvala jojto m e ne spreava da otputujem u sebe ko u nepoznato, gde ako ne naem sebe ism isao to spasava naiu svoga dvojnika injegovo zlato. R e vatra! ja sam jojrekao hvala to ivim . R e sm rthvala jojto m e jo ne prei da volim samog sebe i da se divim svojojljudskojm oida izgovaram rei. 41. 46. *** Verujem da bih mogao da govorim da izaem iz sebe s nadom na povratak, makar kroz pustinju do mesta gde gorim, makar kroz smrt do istinskih vrata. U pogrenom rasporedu reiuteno vrem e m oda u nai.Iliu otkriti kako je besciljno ljubim ko kia,kao vrem e, ko onaj to m enja reia ne svetskroviti. V erujem ,m ada bez nade uim ora u no,u zaborav kroz kojise prostirem , ta pesm a bez zaviaja,ta ptica bez gora, da sm rtsvoju ne izdam ,da ivim dok um irem . Onaj ko peva ne zna je li to ljubav ili smrt. Kada miris pomeri cvet, gde je cvet,da ltam o gde m irie sa ruba sveta punog a praznog, il tamo gde mu je cvet? Svaka je pesma prazna i zvezdana, N ibolniljubav ne m oe da je zam eni. O na je sve to m iosta od nepovratnog dana, P raznina to peva im ir m ojrumeni. Pesmo prazna i zvezdana, tamo, tvojcvetm isrce slae,kroz krv eta, ako ga uberem ostavlja me samog, ako ga napustim za leim a m icveta. A riljskianeo 47. A riljskianeo A nele gorkipraznine isnage, Kad ukaza se sunce kakav nije 42. Svet, gde nevoljan jae u voletidrage, Dok plod posejan u paklu na nebu ne sazrije A ko nam ere dobre srcu vou P odari,kakvom vatrom voeniidu, D ok pela stavlja aoku u slatkou Za smisao leta na iskusnom zidu. O, opija me vatra tako trezna Oko tvoje glave ko prolee! Ko tebe nije video taj ne zna S ebe,ko tebe ne vide tajnee N ikuda stii,jer beskrajan je put. Gle mesec bliski iznad rujnog cveta Dobi oblik srpa: lepota je smrt G de vrlina otkrim ogunostuzleta. N epom ian si,zato te ne m ogu stii; T ako blizu m ene drugivazduh die D ok silazak u dubinu obeava sve vie Z vezda na koju treba se tek navii. D ivno praznoverje to izm ilja krila O slepljenom vazduhu u tojsaetosti, Tvoja je mladost pre svih mladosti bila I ostala na zidu ko slika milosti. O sretna m ladostkoja proinee! Da bi bio razumljiv srcu osta Mlad u izdvojenom danu koji posta S vetlostto m e m irisa veitim proleem . P rah ruam a taknutdo m irisa se vinu N a zvezdanojprom ajigde m idan odkrinu Vatru, vatru, slepo to oboavanje Elemenata, koje sagore sopstvenu B udunostisunce pretvoriu senu N ebeskoga bilja pred m rano svitanje. 43. T im e zgunjava na m estu gde padoh, Iza poslednje misli poslednja nado! T voja ula sebe oslukuju,svoju Nestvarnost, svoju beskrajnu uspomenu; Tvoja praznina svet i zvezde krenu U udno poim anje tvog duha u B roju. S riem fosiltvoga im ena u sui V ere ilanog rasta lanojdui, Jer i da te nema, praznina u kojoj Z am iljasm o te,ipak,nikad ne bi Prestala da nas opija, u sebi U vek druga prevarenojsrim ojoj. D a nisianeo koga strah m ojkrotki udovite bibio u svojojlepoti ije poreklo u m ojojje elji D a uniten budem tam o gde postaje M oja nem o m oja snaga koja daje Istinu reim a u lanoj povelji. Z bog tvoje nadm oiostah pustisam , to snih zaboravih,pa m e proe plam , D ok na kraju tvog im ena butkibarun P tice to prelete svetunazad varav D o m irisa rue u kam enu.B ar um Naslikane grane da pomeri narav B ilja! K ako da te sauvam od tuih M isliu m eni,dok bivam sve lui, Z a vrednu gorinu,uplje dvojstvo lika, ijije rastodjek budunostiprazne, to podatno trainaine prolazne Da bujalost svoju neprolazno slika. Jo m alo izautau pred tobom , D ok bdi onocvetno nad ispranjenim grobom , A nele pred neum oljivom lepotom kraja Gde mir i zrelost pesmu zamenila, 44. I m ram or gde m rm or vene vode spaja Sa kamenom kome izrastaju krila. S ve to postojiteinejasnosti, G aleb oponaa litice plahosti, to vrtlog odrazisam o vrtlog biva; Ima li dokaza lepote pomerene ulom u nebie koje zaodene O blikom bekstva stvarnostto se skriva? O h nae srce kog dostojninism o Ni onda kada najmudriji mi smo, D ok budnipred onim to nas snom prevlada Ne zavapimo: milosti! To pelud Nekorisnog pada na nevinost belu C veta treznog ije im e posta nada. O anele blagiuprkos svojojm oi, Ilupravo zbog nje,vatro sa svojom noi, K ako se zbidivno da bie tiizbegne Mesto koje bi izvan tebe bilo, Jer zabunom sve se zbilo to se zbilo A sjaj koji kasni najdublje dosegne. N ae im e nee berbu doiveti S vega to m oe sebe da seti P ojedinano nas,joj,unerazum i; O pte nas zaslepi.Z abuna je slinost. M oje lice tone u udnu bezlinost K oja m erm erom svoje oium i. Ah, nado koju vrisak zna izrei, T eskoba igria,pre no m ir u srei, Slabi smo i lomni kao list liskuna I ne usuujem o se da budem o drukiji. P reselilism o cvee pod rep zm iji. A ipak nam je dua nade puna. D ajlobanju za preivale lai; 45. N eizbenidodir sna ipraha trai Im ena posna trostrukih odraa. Vlastito me srce porazi. O, krah. K ad krv svoju buripodm eem ,iplah Penjem se na vrh presahnulog mlaza. V ratie te vrem e.K leae ivlati K o u M ateji,na gorito pati, D ok te u dubinipreureuju zvezde, Koje ne vidi,alvidi zvezdanost P resvislu u vodibez arito zanos T vog srca troiza hridine trezne. M oja te ljubav pretvoriu neto to se ne m oe voleti.A lveto T vojkostur prazno prepozna sazvee. K o e preivetiP lod,ako ga bude, S iuan ispod drveta, kog lude P okuae trestiu zore sve blee. Tu vrsta tla progovori sa grane Zavedena od sunca u nepojamne dane, K ada znam ta m iokruava vid, A lne znam sunce to ga ispunjava Na ulasku u zemlju koja spava S anjajuitrule lobanje izid. Prazno je dublje. Jao vreme, gde te Plamen preseca. Osporeni svete! N ije listraan letkojije dokaz Praznine u stvarima. Cvet umesto oka Isto sunce vide. Slepo slepim samo V idetim oe.Z aleeniplam O gledalo posta onom e to sanja. Oblik je vrline strela ugledanja to svetlostraskopa orlu ispod grla: Z apam ena zim o bitje neum rla. 46. Jao, vreme, ustah, al se ne probudih: ta to videh,ta to sanjah,pa sad ludim , A sketska ruo,senioploena Cvetom, krv ti zajmim, a sam bivam sena. Tu nem a sunca,jer sve sobom zrai M esto uzalud pokuano.Jai Postaje koji svoju slabost spozna, C vetupljom rukom otkinut.O grozna S viralo koja presauje vlati Iz pitom e doline na liticu to plam ti! G luv da uje nem o kako veto svira upljinu frule iznutra i pepeo dodira S luh saetzvezdom uspom enu zgusnu P repria rosu inevericu usnu M am eisene iz svirale prazne Iezlim danom .Jao,reirazne Isto znae.N ikad cvetne m ogu rei A ko ne m irisah necvetm nogo vei. N ajbliidan je kojiproe davno, Smirenost seni primaknuta slavno. Jao,vrem e strm o izraslo iza lanog S usreta ula u um u.N evano S prem a u svem u vienom poraze O ku iuhu dok sazvea silaze Kroz levak cveta u zemlju, prestrogo tivo korenju.T u sam iznem ogo, I viak vatre posta suncem zlobe, Z latnipoetak otrova iteskobe. S ve je nestvarno dok traje idie; S tvaran je cvetija odsutnostm irie I cveta,a cveta ve odavno nem a: B espuem do nade pesm u m ipriprem a, K ad izdan jo volim onu koja spava. Uspomeno zlatniprae zaborava! 47. Iz presaenog otrova dan raste isprem a P oetak lepote,a lepote jo nem a: U prekomernosti i izobilju se gubi, L epo je m anjkanje u sebito ljubi P razninu im esto jo neoporavljeno O d odlaska anela,svislo bilje.S eno Na tragu odlutalog cveta ije im e M irie izvan vrta ivodim e D o istih m esta,nestvarnih bez nade, R uo pom erena najslaim ojjade, O kako divno traje izm erena S vojom odsutnou,odvano m islena. V atro bezbolna,o estino daha O nog ega nem a,prim edbo mog praha, to prista na sebe,alinade pun, Z bog koje je svakisvretak nepotpun, Odsevom cilja neprozirnost smiri, U vredu gline suncu,sjajrairi. Z id m utnito se pod freskom otrezni I ojaa praznizanos neoprezni, N ek lepe od zvuka slutim isutinu, Gubljenje vida i put u dolinu. Jer i pad je let dok se ne padne U sebe; a tamo - nem a nas,ve gadne Kljuju nas ptice i ruglo smo svima; K o nem a vie srca tajga im a. I pakao je ljubav kad dozrevanje oka R uu u sliku pretvori,duboka Rasanjanost da joj ludi miris kroti I oduzme srce vedrini i lepoti, Jer ako krajnosti isto sunce doji S uvino je srce gde pesm a postoji. Providnost lepotu opsednu da plane K ad prezirom kaznisve izline dane Gde dosada je vrlina bez nade Pepeo odbleska koji upoznade Ispranjen jug iposveene ruke Sjajem nove zvezde za prastare muke 48. Kad pakao je ljubav i isti oganj gori U zloinakom srcu ina gori. B iljko,pom eanostsm enu zem lje ivode K anjenu blatom ,blago prezricvetom . Al pristani na svet koji zvezde vode Izlasku m utnom s bezbonim poletom . S rce rodipono glave,alizbavi S ebe anelom kada vrem e stade. I oploen prahom m utnicvetobjavi P om eranje porekla,dan veiod nade. Biljka te misli; moj um se iseli Smelo u cvet koji ironino gleda Lobanju praznu. Ko pticom isceli P onor proleu bezazlenostpreda. R uom pogreno inenije kazana vatro, P rolee proe iniko se ne stidida preostale dane kao budunost vidi, K oju preletaju gm izavcis ptijom m atom . P reporaanjem ispiraj sjaj svetu I zvezdi koja ponore zataji; N eka se trule otrezniu cvetu N epoznatnesvesnojruikoja sjaji. D ri u rucivatru kao da je T o neto stvarno,anele sa zida. N a ulasku u zaviajkojidaje Lobanju trulu za zlato mog vida. Primi i cvet koga preziru ljiljani Z apam ene m udrostiu susretm om prahu. Istinske su reitune;pravidani 49. P razni.U prainitrag naiuzdahu! K ao onito se oslobodie ljubavi L jubeisilno,siiu jednom prazan U svet polutame, gde zaborav plavi Polja, a zvezde tamani zaraza. T renjo neverice bez oblika srca L judskog,zvezdane padavice vrue, U poljupcu se nitavnostkoprca, A putje sam o upoznato bespue. Iz srca mi slavuje izmami gora, P a prazan kleim pred onim to pade, Sred nepokretnih vetrova i mora Praznih: pakao - predeo bez nade! um or bez um e icvrkutbez ptice, P razno to traje;ne uje se to jeste. D ok s m rtvog oca skidam nasleeno lice V atrom se zveriizvezde prieste. ista re koja kae sebe m anom Izbee tvom biu,aliupozna zoru; D ovritinebo u neiskazanom , da tiim e eznu ostrva u m oru. Da umesto mene pati, pesme eto! Ispranjeno srce jo je uvek ivo. Z a veliko sunce u kam enu saeto K ristalisturiprozirnostko seivo. K am en je potinjen govoru izim i. O reikoje reeno potkupi! Zvezdo, moj pakao i moje srce primi U gaenom rukom to beskrajiscrpi. O slepljenom rosom u nadanje ivee V ara m e azur poklonom tebislinim 50. I strah stvarnijiod onih to klee U strahu od prom ena pred zlom nepom inim . Ogovaraju vode odraeno I dan pronaen pre nego to sine; P oetak sveta vide poraeno Ime svetlosti koja svetom mine. A tvoja milost puteve odvodi U ruinjake jasne,sestro krina. Izmenjena zvezdama odsutnim u vodi Nad kojom lebdi njezina dubina. Pjan od udaraca srca jo teturam N a Jugu bez M ora to preplivah ga ipak, Jer nestvarnostje jaa inajea je bura N a m oru kog nem a,a huiiipa. Z vonke ruke pruam gradu kojispava Pometenih jezika, sa suncem u bari, U zidanih m ajkiu zid m ukih glava, S anelom u vou ioku to straari L ukavstvo pozajm ljenih dogaaja, N eizrecivo a naueno ko vrem e, V arko,u tebiudes isluajspaja, Gde preraste sliku i sjaj uspomene. N ek tiim e eznu ostrva u plim i, A nele,ipesm a koja m esto m ene Pati, jer pakao i moje srce primi, Da bela iznutra crnim tragom krene. P om eranje porekla dan veiod nade U kalem ljenom plodu reislutim , P onor u rucianela to stade S vatrom na ulasku u zaviajm utni, D a dan pronae pre nego to sine, 51. U oku ivou tam niobris raja, N estvarnostpunu volje iestine K oja u nam a kob isluajspaja. Glavo sve dalja od srca mom prahu T rule u cvetu otrezniicelu N o kroz predele bez nade,u strahu, Prazno i zemljano vapi zvezdu belu. Utva zlatokrila 48. Frula Groznice nene porem eenog cveta S luti.G le,bilju klanja se opet. T ragom pjanog juga iiezlog leta P ouri,opevajpre praznika svet. Ponovi an zbog nezahvalnog tela to suncu uzvraa senkom ipesm u kvari. V ratioveku usam ljenom pticu: Pod praznim nebom plau sokolari. Dozovi utve s gora u predanje. S astaviula pesm om da ne venu U noitela.N ek bude sve m anje V idljivog da ostvari uspom enu. P razni m ikoleno iuzim a srce uri,krug opevaj,nesreu prevari Smederevo otvori, ptici se dodvori Pod praznim nebom plau sokolari. 49. Gojkovica I tako budunostm ranojnadiposta S uanjitalac zlo ivotu verno. G rlicu opeva kam enje to osta U predelu koji raste lakovern. Jesiliivistub grada ilm rtva 52. B elibedem doji prevaru sve veu? Prazno ime nade iprelepa rtva U zidu bez zvezda pravedno se sreu. T ela istijeg od izgubljenih reigori Dan posle vremena kojeg se svi boje, N o niz B ojanu otie u tvoje Srce prodano nesigurnoj zori. T rgovciasnito kupuju vatrom Iz tvojih ruku istinito blago Na tvome telu grad crtaju jatom rtvenih dralova um iljatom snagom . 50. Zova Iz zove koja se sobom zabavlja Predelom slepim poguban je poj. Izdajstvo i bruka ko pesma se javlja; Uspomena traje u nameri zloj. C vee nas ogovara;um a se prikrada Naojnakaznojsam oi.N em a tajne. S virala se ruga.R ugoba ienja Izjednaie se pred krajleta.S jajne Z ablude vatre nita ne savlada, Intrige sunca u plodovima glasnim. Sirene biljne pustolove mame I ine svetsm enim iopasnim . R eisu izdajstvo: truljenje sunca vajnu S lastploda kukavilukom oznai. Mulj i progonstvo zvezda koje tajnu K azae ponoru bezvuno pom rai. 51. B olaniD ojin Je liistinito ono to je stvarno Ilsam o vlada? P obednicibee. P razan je praznik bie je utvaio Dok dostojnietnje kroz vrtm rtvilee. 53. Sunce je bolest i slabost je strela U snu odvojeni vodom dok se mrznu. U visini vatre hladno je bez tela. Ko pojede svoje srce taj se drznu D a pesnik bude predelu bez pam enja, C vetnedovren kad prolee ve proe. Svete spoznationajko ga m enja. S labisu pozvanida postanu voe. Dozivaj pepeo bez straha jer nema P epela ve sam o plam en kojispava U kam enu m utnom to potajno sprem a Izlazak sunca iznad mrtvih glava. 52. Sluga Milutin Poslednju svetlost sablasti prate i bilje... Upotrebljiv samo u snu, svet nas vara! V arnicom nenom niz crno kovilje D oeljen predeo obuze prevara. to je duboko nitletinittone, Nit varkanjem varke bogojavno plane, D a no koja ih naizustzna trone Potkupljivim srebrom mudrosti prerane. G orka priestsluha u sebivas krije, em ernilabudiizlinostibritke. Usamljenost je niskost. Gospo moja, bije Svako u svom mraku izgubljene bitke. A kad zid lobanja sve vrem e opini N iko nee znatije lrano ilkasno Za ljubav za put il smrt dok sunce jasno K uva odbeglu gorinu u visini. 53. Utva Daj nesanicu grane s koje slete Z vuno u dane poslednje itune Zlatokrila koje ne mogu da se sete 54. C rne um e iza glavobolje rune. U tvrdu zem lju da lodlete uplja O d neba,prazna kao sve to traje? V atra koja te vidibie skuplja Od zlata koje sebe ne poznaje. Osta samo ime: dosta da se rodi Pesma u letu sjaj daleke zore. S anjam te dok peva u skam enjenojvodi Morem bez molitve pro neprelet gore, O dlete tragom izdajnike sree, Od bleska srca rukom sklanjam lice. N e kunivodu izgoretinee, Udahnuo te kamen krilatice. 54. Tamni vilajet T uom su pesm om oarani.T eka N evarstva kriju u srcu to strepi: S lavuje stranputica.S unce je greka P laena vienim uasim a slepim . N o um esto oka lukava vatra nudi, A lstoje kuniu istroenom vazduhu I slede vidljivostrazliito ljudi, B iljke izvezde podm iene u sluhu. Ponor sumnja u njih jer ih ispunjava; Samo su slabi izvan opasnosti. U zloin je um ean ionajko spava. Nikoga nema da jakima oprosti to sioe u tam nivilajetizlato to god da ini zlo ini jer blato Iz tog podzem lja slavno je sve vie. 55. Ravijojla ...tuna vila nije sjena puka Tin 55. T voje je srce uzrok dana inoi V rem e slino suncu dubokom iprazni Z abranjenislavujislavnialbez m oi T voje je srce uzrok dana inoi D a sve to proe vratise po kazni T una posestrim o em era ibune Pelen je jedini lek i gorka nega S rcu jo gorem to se tobom kune T una posestrim o em era ibune Jetkih mudraca s izm iljena brega T voje je srce u drugim a tisam o peva I tvoja ih praznina sve vie oarava O protena im oporostdosneva T voje je srce u drugim a dok peva O iskriiskrenojkoja oajava U tatom predelu kom e odoleva. 56. Kolo Van njega sve je beskraj, varka i zloba, P raznina u vetar pretvorena tato. Samo je budnost pesma, i teskoba, B eulno m esto prevareno m atom . Izm iljanje slepog u kovitlac oka, O saplitanje kroz izm iljen vrt! Iskustvo osloboeno pam enja O pinibilje nenostiism rt Okolo vremena, okolo kostura, O kolo dananjeg dana opratanje. D ok se srce igra svojom prozirnou U gasla jasnosteka ispatanje. ikaju svetza potiljkom . uj ta zakasnela frula kae svetu. Iz pepela oka izlee slavuj. Krilatost klisure odmeni sujetu. 57. Dodole 56. Ko sat bez kazaljke svetom otkucava P ronaena praznina danu sagorelom to posvaa budno sa onim to spava I letzaustavljen s laiodletelom . P a pevaju:dajnam budunostko seanje, S vetvie iza nas negoliu nam a. D a bieznuliipevalidaj manje N ego to nam treba.P adajkio tam na! R uu nutrine nude bezazleno Promuklom dodiru dana da se svlada. Izm eu njih isveta strm og,eno, K ao u jam u teka kia pada. uborniku biljno pesm om dozivaju I dan iza lea ko potonjicvet. Bela im vrana na jeziku. Znaju S a lanom slikom da pom ire svet. 58. Raskovnik T o je nekakva (m oe bitiizm iljena) trava za koju se m islida se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklop otvori sam od sebe. V uk S t.K aradi Otvori kam u kom iskra malaksava, D a lepiod praznika obian dan bude. Iznesiblago iz lanih ostava, Iz izm iljenog pakla lekovitjed rude. Pokloni svoju biljnu mudrost danu. O tvoriputu rei,u riznicu golje. Oko zahodi za suncem, ne srce. Osvanu V arka,rekavi:hajdemo u polje! Biljni sezame otvori obzorje Za sve koji su se rodili prerano; N ek uu u tue srce ako su otvorilisvoje, O tvorisem enku u kojojneno am i 57. Z aboravljeno prolee.O tvori K am en to preuta zvezde svojojtam i. O tvoriputptici,oveku izori. Pohvale 59. Pohvala bilju D ole su iz jednog saetog dana nepoznate i poznate S nebivljive u naojupotrebim nogobrojne biljke ine vidljivom liniju kojom se granii izm iljeno istvarno Svuda gde ima minerala i vazduha vode i m ate Biljke koje nam probadaju telo zranim kopljima mirisa K oje nas zaustavljaju otrovom iproduuju belanevinom S kupljaju nas po svetu ihrane nau iznem oglost Iz zem lje zakljuane pred naim m oim a Vade neophodna blaga iz zatvorene brazde Iz crne brave za koju nem a drugog kljua osim bilja O vrlo smele i inventivne biljke S ve to pronau nesebino pokau S toje izm eu nas ipraznine kao najlepa ograda B iljke to deru prazninu ivraaju nam vazduh II Iznalaze puteve izm eu krajnosti:izm eu minerala u kom e nikada nije no,gde sunce ne zalazi, gde je simetrija stalna inaega srca Ona rastu van jave pa nam se onda jave 58. ine paralelnim prolostibudunostistaraju se da ne bude vie m rtve stvarnosti nego ive nestvarnosti Idu do sm rtiinatrag iine vreme potrebnim P om eaju dan ino izanu slatke plodove Pripremaju ljubav III T u sve poinje ako u njim a zaista im a prilagoene svetlosti (T am o gde ne posreduju izm eu nas inaega sunca pustinja je) O ne stvaraju svetpre njegove oiglednostipre prvoga dana Cvetaju ptice na granama ljudi od gline otvaraju stabla iuzim aju otud srce slino rui O ne su najm anje izm iljene Ne menjaju nedelju za ponedeljak IV D va sveta je izm iljaju:podzem niionajiji je dan imitacija nevidljivog sunca Biljka sa korenom izvan ovog sveta O tvara vetar iulaziu prazno ne kucajui Prodre kroz materiju i takne beskraj njen nagovoreni cvet Njeno biljno iskustvo: presipanje jednog sveta u drugi Z elene vradbine biljniavo cveta ne svest Njena bezbolnostdodirnuta udesnim Vrati zrno u zaborav O slobaa m e boga njena providnost S lina pticam a koje preletaju m ora (K onfuzne ptice ne shvatajuiprostor) N jena bezbolnostnjen cvetbez pam enja liie je beskraja iako je delo dva sveta 59. Iako eksploatie jednu supstancu nim alo konkretnu u dubinama dana Biljke! Izm iljam im im ena da ive sa m nom poklanjam im vrt P ribliavam im svojim navikam a ipotrebam a Koristim se njihovim zaboravom V Ja znam tvoj koren A liiz kojeg zrna senka tvoja nie Biljna lepoto dugo nevidljiva u semenci udaljena N ala sipod zem ljom m oju glavu bez tela to sanja istinski san Z vezde poreane u m ahunu S ve to je stvoreno pesm om isuncem Izm eu m oje odsutnostiitvojih biljnih am bicija no K oja m e inipotrebnim ikada me nema Zeleni mikrofonu moga podzemnog glasa zovo to nie iz pakla jer nem a drugog sunca pod zemljom O biljko gde su tvojianelisliniinsektim a I m oja krv to vezuje kiseonik ivrem e 60. Pohvala svetu N e naputajm e svete Ne idi naivna lasto Ne povredite zemlju Ne dirajte vazduh N e uinite nikakvo zlo vodi N e posvaajte m e sa vatrom pustite m e da koraam 60. Prema sebi kao prema svome cilju Pustite me da govorim vodi Da govorim zemlji I pticikoja iviod vazduha Glas m ojispruen kao ivac Pustite me da govorim Dok ima vatre u meni M oda em o jednom m oi D a to to kaem o dodirnem o rukam a N e naputajm e svete Ne idi naivna lasto 61. Paralelna pesma hajdemo proste vode ama ne hajdemo svet je onakav kakav je prazno u punom to je m ala etnja do nepoznatog i natrag pesma koju svi znaju i da je niko ne ispeva uvebanim navikam a da se niko ne izdvoji najobinije reim i nabavljaju sve to m i treba i ne treba da nijedan grad ne bude prestonica drugim gradovima to je najlepa kuga to su najree bolestine,nem a razloga da piem pesm e tako potrebne mom tam nom aru ako um em da pribliim stvarnost kada pokuam da izdvojim onom e to radim praznini kojoj se prilagoavam 61. m alo istog vrem ena - pesm u ta inspiracija za m uziku fotografiju praznine ta njena zlatna ludost m isao koja se prem eta koja se penje slina praznim vodoskocima iz jednog sveta u drugi zvezdi crnoj ko sklopljeno oko kad velikim reim a prethodi pustinja hajdemo proste vode hajdemo to je m ala etnja do nepoznatog inatrag uvebanim navikam a koje nas izjednaie 62. Pohvala vatri I Ona nema nikoga osim sunca i mene II Ona se ukazuje lutalici ukazuje se lukavom ukazuje se zaljubljenom N ita nije izgubljeno u vatri samo je saeto III Na krajevima vatre predmeti koji ne svetle nitise neim drugim odlikuju 62. traju u tuem vrem enu P tica koja sam a inijato iz nje izlee U zm ite aku sveeg pepela ilibilo ega to je prolo ivideete da je to jo uvek vatra ili da to moe biti Patetika vatre 63. Dva prelida I U zaborav zato ree to nepogrenom pogrekom stee Kad bljutavi svet s druge strane T ae te da tiukus zgrane Tu ptica bez ptice drugo posta R eibez sm isla poklon za gosta to svojom dosadom se zabavlja Svi smo mi bolesni od zdravlja O d sunca kom e je najblia N aa rana nedostina II O hladna vatro koja izgara S vud oko m ene a dan ne stvara N e znaju kue gde odoe ljudi Nit pozna jutro one koje budi A lzna ih pono puna suncokreta Biljni petao na krovu sveta Koji ih samo zato budi to m rtviznaju da budu budni Da slede reku zvezde i ptice 63. I nastave ivotkriom ice 64. Feniks D a lvarkom ara po m om elu O ti u meni odsutnost mene M ogunostkrila u m om e telu I neke svetlostizaleene I neke svetlostizaleene Jesilim oda java pozna Kada se kasno ostvaruje O beanje cvetova za porozna Vremena kojim sjaj putuje Vremena kojim sjaj putuje C vetsito iviu m rtvom telu A ne zna im e dogaaju K ojirascveta ruu belu Za potonuli plamen u maju Za potonuli plamen u maju Sjaj koji sebe ne upozna Gorkim stvarima blagost vrati D a le ta svetlostikad sjati D a le ta svetlostikad sjati D a lvarkom ara po m om elu Ilisim oda java pozna C vetto iviu m rtvom telu Sjaj koji sebe ne upozna Sjaj koji sebe ne upozna 65. Bol i sunce I S unce koje podgreva u novom 64. S vetu stare laio seljenju praha N aa je nada oajna iplaha N a pakao poe pesm om labudovom . T ito nas ne razlikuje a osvetljava S likam a od jue,danas van vrem ena, U pustinjise pretvara svetkojispasava - Z alud ptice krue oko tvog im ena. O stub sunev zanetbeulnom m uzikom U bija nas snom o savrenstvu,slikom P ustinje to oistisunce od vrem ena I belih svetlotiula to nam srce kradu. Hvalite sunce koje osvetljava bez promena S uprotne stvarizavaene pojave oajnu nadu. II T o u ta se sjajibolpretvara isto B iva:ljubav koju jo pesnik ne ree Jarkicvete kojim vrtovise lee Iz prvobitnog nerva raste bolno iisto. D ajm ida vidim svretak tvog leta M ir tvoga kretanja to m inem ir snio I nepokretnost moja kad sam mrtav bio Sam u svom srcu bez munje i cveta G de je uteha za ono to znam o Nada bez onoga koji se nada, san B ez onoga to sanja,svetbez seni! Je lito ljubav to se iz srca tamnog U vatru prem eta iz vatre u dan Ljubav van nas i u uspomeni? 66. N o jaa od sveta O, koje li je vreme u kosmosu 65. Sazdan od zvezda rujni ponor cveta P revazilazi se m aglom preko sveta Nema uspavanke za srditu joj rosu Jaa od sveta no tajnih prepleta O ara prazninu zaspalog tela to se osu Zvezdama kad san ti sadi u potiljku lozu I ptice sleu u kam en sa dleta N ek uplja senka nestanak tela slavi Jedno je vreme u srcu drugo u glavi B ujnu nevidljivostsa svih strana uje Mi znamo da je od prolostivee S ve ega nem a ito bitinee I da svet ovaj prazno odjekuje 67. Svest o zaboravu N ada je luksuz.V ena no u krvi izm iljenom oku slepim zidom preti. O vatro tamna iza sebe, ko prvi da ljubim tako ljubim, ne mogu da se setim. Zar znam to sam znao zar znam to u znati: skelet usamljeni izgubljeno ime divno usklaene s prazninom to pam ti jalovost cveta i jalovost zime. Ja sam zabrinuti ljubavnik tog cveta to m am iiz m ene sunce iprazninu pretvara u slavuja,kad razliitod sveta predeo m e tae ipretvoriu prainu. A lzaboravom svetsam sauvao iuvam za sva vremena od vremena i praha O gde su ta mesta kada vetar duva ipusto pom era? G de zvezda m oja plaha? 66. N iskostiuzalud eznu pesm u! itam na kolenima predeo koji se otvara u biu u kam enu praznom gde je skrita poslednja zvezda ijisjajne vara. 68. Feniks(1) S m ru izm enjena kam en otvara Prazno polje doziva glasom umiri mora Jedina ptica to sam u sebe stvara Iz pepela zlih vesti i praznih dogovora. O na je raunanje inspirisano zvezdam a Sjaj koji ruku srce i um spaja O na je cvetto procveta alutaja Predelu ime. Peva iz neznana. Jedina ume da pepeo pobedi I da iz vatre iznese svoj glas O beana u odgovoru na pakao leti S am a u sebieka svojas. Lauda 69. Lauda N ajlepe pevaju zablude.O ,vali, R im uje se m ore! T ad sm o na alpali. Malo je imena ispisanih na vodi. Svi puze il lete, al malo ko brodi Gordijim morem opasnoj slobodi. D an je u sebino,a sunce pali. Izgubi put ako putovanju smeta. A h to je lepo iopasno:cvetradicveta! Posveti gorkoj zvezdi uvrh leta 67. L ekovitirenik bilja u uvali. Kroz potajne gore goren lek ti je D a zem lju zem ljom ljubi vek tije. A lako je u oipoljubi nek tije prozraan poljubac ko praznikristali. 70. Balada Ohridskim trubadurima M udrosti,neiskusno sviu zore, N a obine reivie nem am pravo! M oje se srce gasi,oigore. Pevajte, divni starci, dok nad glavom Rasprskavaju se zvezde kao metafore! to je visoko iezne,to je nisko istruli. P tico,doveu te do rei.A lvrati Pozajmljeni plamen. Pepeo ne huli. U tuem sm o srcu svoje srce uli. Isto je pevati i umirati. S unce je re koja ne um e da sija. Savest ne ume da peva, jer se boji Osetljive praznine. Kradljivci vizija, Orlovi, iznutra kljuju me. Ja stojim Prikovan za stenu koja ne postoji. Zvezdama smo potpisali prevaru N evidljive noi,tim crnje.U pam ti T ajpad u ivotko dokaz tvom aru. K ad m astilo sazre u krv,svie znati Da isto je pevati i umirati M udrosti,jaie prvi posustati! S am o nitkoviznaju ta je poezija, Kradljivci vatre, nimalo umiljati, V ezaniza jarbollae koju prati 68. Podvodna pesma javom opasnija. O nesveeno sunce u zrelom vou e znati D a zam enipoljubac to pepeo odm ara. A lniko posle nas nee imati Snagu koja se slavujima udvara Kad isto je pevati i umirati. S m rtonosan je ivot,alsm rtiodoleva. Jedna strana bolestpo m enie se zvati. Mnogo smo patili. I, evo, sad peva Pripitomljeni pakao. Nek srce ne okleva. Isto je pevati i umirati. 71. More pre nego usnim Svet nestaje polako. Zagledani svi su u zaljivo vrem e na zidu:o hajdem o! G ranice u kojim a ivim o nisu granice u kojima umiremo. O pora noim rtva tela, mrtvo je srce al ostaju dubine. N oas bivoda sam u sebe htela da ispije do dna ida otpoine. P utujdok jo im a sveta isaznanja: bie lep od praine,spoznae prah isjaj. O slepisvojim koraajuiputem ,alznaj: lano je sunce,istina je njegova putanja. N ek trgovcivrem enom plove sa voskom u uim a, tism elo sluajkako pevaju pustinje, dok klee bele zvezde pred zatvorenim morem i ima u tebi snage koja te raspinje. Praznino, kako su zvezde male! T vojsan bez tela,bez noino, pridev je istog sunca pun pohvale. T o to te vidim je lm oja iltvoja m o? 69. Prozirna ogrado koju sjaj savlada, pusta providnosti koje me strah hvata, tvoj cvet je jedini zvezda iznad grada, tvoja uzaludnostod istoga zlata! S vetnestaje polako,tunisvet. K o e nae srce ikostida sahrani tam o gde ne dopire pam enje,pokret gde nas ne um noava ine ponavljaju dani! Iupajte m ijezik istavite cvet: poinje lutanje kroz svetlost.R eizaustavi! S utra e sigurno ikukavice m oi ono to danas m ogu sam o hrabriipravi kojisu u prostoru izm eu nas inoi nalidivne razloge drugaije ljubavi. S vetnestaje.A m iverujem o svom estinom u m isao koju jo ne m isliniko, u prazno mesto, u penu kada s prazninom pom ea se m ore ioglasirikom . O seanje sveta 72. P rolostvatre O na uizvezde da budu jetke Spava sa svojim mrakom iz zagrienosti S panala se sa vrem enom M eajuisvojpepeo sa sveinom zore Ona svetli: to svetli njena praznina N jena e nem o osvetlitinae puteve Sunce je ime njenog nasilja Njena izdajstva skriva ljudsko srce Ona je priznala sever O na je pod starostblagosiljala ciu P tica koja sebe stvara iz svoje nem atine 70. ita led iz njinog um a N a nain um iljatistraan D anisu razliitialsvetlostzore je ista Z agaena vatra u glavi,biva re B uduu zoru uisurovosti 73. B udunostvatre S akriu te u m oju zim u V eito prolee zaleena zoro Sunce je tvoj neprijatelj U ime pravde i u ime pustinje S unce se okree istina m enja m esto O nim a kojiostaju verniostaje sam o la Al na istinitom mestu je hladno N a istinitom m estu niko ne die dom Ledena ptica vatre je jedino znanje O kam enu kojivae svojpepeo O pepelu koji ugovara novu nadu O nadiiz koje ona izlee naputajuije udnidijalog izm eu vatre iptice O beava pticu arobniju vatru pam etniju A ko pronau zajednikijezik Ptica i vatra mogu da spasu svet 74. Zemlja i vatra Dubina je sama svoj neprijatelj M oje oibez m ene lepu zoru vide D obrovee sa zvezdom u srcu Dobardan sa suncem u ruci S ve to letiuveava prazninu 71. T o znaidaleko od sebe voditiivotpun opasnosti U vatribez dim a u pesm ibez rei Izgubitiznanje astisnagu T ako em o bez gorine lepe ljubitizem lju I um u koja se ne usuuje elu N oiiza lea cvetsasvim logian: B udnim a trn,usnulim a rua N ek svako bude nasam o sa svojom sreom Eno munje visoko iznad dosade i nade Izm eu blata ivatre m ism o za vatru Pozdravljam te nepotkupljiva zoro sveta 75. O seanje sveta P ronicljiva vatro ne iskuavajm e toliko Dok me ne shvate pevalju neometen U m om e srcu sunce ino postaju ljubavnici Kad sanjam u vrtu ispod jorgovana M iris je zgusnuta praznina u biu Koje se udaljava od sebe kao u molitvi I tako starimo ja i moj plamen I tako se opijam o svojim ivotom ipepelom M iris cveta je m iris njegove budue sm rti T o m irie njegova senka njegovo im e Toliko proslavljeno u vazduhu T oliko traeno u renicim a T ajiskren m iris nena m agla u glavi K ae da je oseanje sveta u jeziku A lnepokretna re brzo iscrpe svojsm isao A cvetustupisvojnenikoren zvezdi Kritika poezije 72. 76. Radni cvet To nije cvet ispod nule, niti cvet vatre, niticvetkojije spokojno slian svom e ispranjenom im enu. T o nije zem lja na stolu:cvetza vakanje, m iurinsko obeaivanje vrtova, ali to nije ni cvet koji odbija oslepljen u plod da se pretvori. T o nije naputen cvet, alito nije nicvetkojise m oe presaditi, to je prazan cvet za sve koji nemaju hrabrosti. T o je cvetu ispruenojruci, to je cvetkojise pribliava. to je cvet koji priznaje pravo oku i uhu da prisvoje istinu. To je cvet iza uha bunicvet, cvetto raste na nakovnju i na radnikovom dlanu. to je cvet govora, cvetrei m anje oiglednih,m anje nepravednih. To je iskren cvet, cvet koji pomera istok ne odvajajuiga od sunca. 77. O rfika pesm a Telo prostire svoju uzaludnost. 73. V elika no ispunjava vreme do pesme kojojsluaocipotrebninisu. Smrt je podivljalo nita,prohodala praznina. P un je noikako da uspavam tu re budnog m raka koju ne m oe urazum itinikakva pesm a koju ne m oe nizem lja upiti ni vatra izmeniti ni voda odneti! Ja im am svoju no,aliu kakvom mutnom kamenu ja sam zam enio svoje srce za teku varnicu? Z ar novim telom osveitilom nu krv? K ako se usuditi zam enitiputputovanjem ,bie vatrom miris umesto senke izdan iznutra! Mrtva ona je izgubila sve moje dokaze protiv vetra, smrti, zime. L jubio sam sram no,neno,asno, to telo koje osvetljava sebi put ka svojoj smrti. Zar pesma? zavera protiv srca to je! P akao je paklen jer nije pravilno rasporeen, jer im a jedna re koju ne m oe ukrotiti, koju ne m oe ni izdati, re suvie budna za nae blago srce. 78. Pesnik on poznaje sve puteve i vetrove, vetrove i njihove vrtove, vrtove u kojim a rastu rei iputeve od reido nade. Odnese ga put niz svet, odnese ga avo m eu rei, da se udvara svojoj vlastitoj senci, 74. da peva u lanom vrtu: trice ikuinu svoje arobne m eseine, pseu ruu isvoju gadljivost, da oslepljuje predeo izvaen iz tueg oka, da vratino u im e nenosti. 79. Beda poezije R ecim inesto to je um a R ecim ineto to je m ore K o zna ta je to to treba rei B os igorak potuca se od reido rei V atra gora od dim a P od elom tigori O na e tipribavitim noge poasti A ko ne sagori pre vrem ena A liako bude hteo D a uini stvarnim tue rei D a pohvali tue srce O nda e zaalitito sipesnik Jer pesm a se ne pie ona se ivi Pesma nije pesma ako nije radosna K o nikad nije pohvalio tue srce T ajse predao na m ilostinem ilostreim a 80. More za radnike D ok se u tvojim stihovim a dosauju rei beznadene ina sm rtosuene, ovo je m ore poem a koja se ne ustruava. Njene su metafore plovne, opasne, urnebesne ium iljate,sasvim fotogenine. M oda bitiukrao njihovu so iuinio ih 75. bljutavim ali pred morem ti si nedostojan. More samo sebe opeva, bezobrazno i slobodno rimuje se im e god stigne, iako nevino srodnostizbog svoje nadarenosti. Njegove su dubine mudrije od svih tvojih aforizama. More voli ribare koji ga potkradaju puni ljubavi im ornare kojikoriste opasnostito im prua dok ne zalutaju i posle. More ne voli one koji mu se udvaraju kao svojoj vlastitoj mudrosti sporo i oprezno. More, ako voli, voli radnike na odmoru kojitrinoine spavaju dok dou do m ora; a kad dou,kau:"lepo je nae m ore", poure da pocrne ida se vrate kuam a. 81. Moravska elegija Gledaj visoka ptica gorama vrhove mami. O kruena nekim veito bludnim sjajem zru brda uokolo. dan e da m e zaboravi,tajno dovrena u sebi kaise. K ada prelazim iz jedne tiine u drugu pod veliku senku sunca je lito drvee na tvojim obalam a okotali mlaz gorkoga soka, vodoskoci koji se bude izvan moga sna? D u tebe kasnim o du tebe sm o izdani, du tebe u naem odlasku rastu om orike prokazane vazduhom kolebljivih dralova. T o dole je lim rnja? Ilija kojisvojim poreklom uestvujem u svim prizorima? A h,kakva uasna svetlost 76. probuena prviputnad sklopljenim oim a. E to to je ono to se naziva pesnikom: biti licem u lice svetu preko puta pustinje i neke zvezde naopake ividetisve gde drugivide sam o no. V ezo fina izm eu pepela ioka ikam ena arolije ne prepirem se sa slinostim a,alijedan je vaj, i nema druge smrti osim smrti. T o svem irise zainju u m ojojnesvesti u raskoraku ijije odjek ovo videlo sa izm iljenim vrem enom isuncem pola u zemlji pola na nebu O pesnici svuda i uvek okrenuti licem prema prividu sa zvezdom um esto iupanog srca pred nepojatnim. kada je pred nam a sam o jedan dan,nepom ean, kao cvetkojise u snu naem budi. 82. Nizvodno Dok lutam predelima svoga sklopljenog oka gde ni jedan cvet nije uzaludan nitiizm iljen ona m iispere glas ism iriga,pesm a bez rei poao sam negde a udaljavam se o vodo T isiglas ptice posle ponoivrem ena aneo s dvostrukim licem ipotaja daleko iza svetlostidaleko iza asova kada je smrt velika maska sunca Izm enih se pevajuikasnim te reko u noizasaenojnajlepim batam a duh m ivalovlju slian alistroen na bizarne cvetove to cvetaju u naem oskudnom znanju 77. D an se udvaja gde se raa vrem e budue noi velikivodenidue nad goram a kad grom m i snuje u sluhu kad m iprostore pom ea reko sa srcem od vetra kada m isve nade zbuni M oda bitrebalo da pevam tako da se ne razlikujem od drugih koji silaze po vodu ali pored tebe najbolje sazreva moja podsvest sm etena izm eu sunca im eseca 83. Ljubav poezije Ja volim sreu koja nije srena P esm u koja m irizavaene rei Slobodu koja ima svoje robove I usnu koja se kupuje za poljubac Ja volim re o koju se otim aju dve slike I sliku nacrtanu na onom kapku iznutra Cvetove koji se prepiru sa vremenom U im e buduih plodova iprolene asti Ja volim sve to se kree jer sve to se kree K ree se po zakonim a m irovanja ism rti Volim sve istine koje nisu obavezne Ja volim jueranje nenosti D a kaem svom e telu "dosta" ida sanjam bilje Prste oisluh drugaije rasporeene U um inegoliu telu 84. Kap mastila ta sve m oe da stane u kapim astila jedno nenapisano sunce jedna nepotpisana ptica 78. jedan nenacrtani cvet ijo e ostatitoliko da se napie epitaf: dve su zvezde zanoile u ijem srcu u ijojnoi zatim su dva cveta nikla iz ije krviiz ije krvi i dve su ptice poletele iz ije glave u iju no dve zvezde dva cveta dve ptice niko ne zna ije su niko ne zna odakle su 85. Kritika metafore D ve reitek da se kau dodirnu se I ispare u nepoznato znaenje Koje s njima nikakve veze nema Jer u glavipostojijedna jedina re A pesm a se pie sam o zato D a ta re ne bim orala da se kae T ako reijedna drugu ue T ako reijedna drugu izm iljaju T ako reijedna drugu na zlo navode I pesm a je niz oslepljenih rei A lije ljubav njihova sasvim oigledna O ne ive na raun tvoje kom otnosti S ve su lepe to sinem oniji A kad iscrpe sve svoje snage kad um re L judikau:bogam u kakve je tajpesm e pisao I niko ne sum nja u re koju nisi rekao 86. Pripremanje pesme D a nem a tvoje srdbe ostario biset Prave reke teku mutne uzvodno 79. H oe lizagristitam nivrt U plodu kojite lanom gozbom kinji (Sat otkucava Sunce zaverenicima N eitke ptice Tvoga rukopisa) R eim a se zavrava pustinja S lepoa je bela iokrugla,suprotna noi P red bezbonom gom ilom M udrostiednostbee u m etaforu (L ana zvona - velika zvonjava V atra sila s um a R auna na tebe) R eikoje se sele ireinepokretne H oe lise srestiu prezdravelojreenici Ilie ih usred pesm e,nasred drum a, U sred um e u tuojglavizateino (N o najeen u srcu N iz dve otrice peva N adole slavuje nasi#a I sunce bez svedoka) R e po re prim orava sebe na pesm u Izabrao siputiputuje ga u sebi K ao reikoje ne izgovara K ao pesm u koju ne um e da prepeai (P tice uleu u kljuaonice O tvaraju se teke kapije Potomci imitiraju tvoj krvotok Z graavanje je sveopte) Jo jedna slepa re ipesm a e progledati 80. N a m estu gde se to najm anje oekuje Jo jedan prazan dan I radovaem o se prazniku 87. Provetravanje pesme Ceo jedan narod Izm ilja reiza pesm u K oju e se usuditida napie Jedan ovek posle sto godina N e bojse rei N ije to nita Al ipak pazi ne ljubiprolostu ruku P evajkao da nita nije bilo Jue ilipre sto godina Nemamo vremena za rimu Zvezdi sa severa ptici s juga Ne boj se pesme R eci,gde e sutra Zamka ti u zamci ...varajvrata,pie na vratim a Poezija zija u svoje glupo p P esm e sm e svako da pie I onajkojine zna kako se piu Velika slova od danas nepotrebna to je vie gluvih Pesma dobija u vremenu P okaisvoje srce ium ri Niko dva puta nije bio pesnik Kao lekar zaljubljen u bolesti L jubavipitam te em u sim e nauila 81. Kakvim nepotrebnim znanjima P ticam a zaljubljenim u sonetiirilicu U vatri - no Izaiiz sna Al poneti i blago K ad sanja no je tvoja slukinja I govorim tikao to ptica letikroz lienost Ko ljubi opasnost ljubi izgubljeno vreme i plamen S luajiviu nedostatku strasti Ja preplivavam da i ne mora uzaludnog Treba ljubavi moja Objasniti miris Definisati vatru M alo dublje m alo visoije zem lja je nekorisna V rem e prolo je vrem e stvarnije K ao prologodinja etva koja se vratila u zemlju T reba sve ponovo idrugaije rei ivotjo nije zavren iako je proao 88. Zamorena pesma Oni koji imaju svet N eka m isle ta e s njim M iim am o sam o rei I divno sm o se snaliu tojnem atini U teno je bitizem lja Ponosno je biti kamen Premudro je biti vatra 82. P obono je bitinita P rljav od suvie opevavane um e Pesnik peva uprkos poeziji B ez srca bez nasilja ibez ara K ao re koja je prebolela m uiku Sloboda je zastarela M oje pravo im e eka da um rem P tico iza sunca usred reenice K ojom nasilnikiljubim o budunost Sve izgore; to je praznik P oslunipepeo B rano nitavila Pretvara se Iza m ojih lea u ugavog psa Ispred m ene u ar pticu G ovorim iistinu iza lea Grlice T isipravinaglasak um rle nenosti N ainizoru od naeg um ora Miris je vreme koje je posedovao cvet A lnere kae kasno je Necvet kae no je N eptica kae plam je A je kae nije Na to ptica opsuje C vetkae to je pakao 83. P rava re se jo rodila nije 89. S unce iskorieno kao epitaf U zeh zm iju iuoh u vrt L eevise raspadaju od posm rtne nenosti T rave iza sm rtiim okraa Im itiraju jarostutih pasa Z elena boja um a iplava slovenska nenost N agrizaju plua bubreg ijetru Crna milovanja umesto uralskih snegova Opominju nas da je leto na izmaku Z aluenivatrom oaranialhem ijom Precenjujem o pesm u potcenjujem o ast Bolesti pevaju iz vazduha P reklinjem da m e veu za jarbol Ako si postao pesnik tako ti i treba S ad potujnasleeno blago B uditua pesm a tua srea B udigrom zarao u m oru Onima koji svode svet N a prvu re nedovoljno odgojenu I pticu koja nalazi svoje zakone u vetru Prepustimo sav rizik poezije P odelim o ovajm rak izm eu sebe Spava svet al biju smutljivci S vojim m irom svojim zlatom svojom au H oem o lim oida platim o no ljubavnika N e,m iem o se zaustaviti P red njihovom piljivom ruom M iem o postavljatiteka pitanja njihovom suncu 84. Ilie odgovoritiilipasti Jedna no drugojnoiput Dodirnut ciljem svetlosti Mrak cveta u vrtu - kada nauite D a govorite bie krajpesm i 90. Crna vatra N oio noitrostruka vatro Jedom vatrom ubija D rugom vatrom lei T reom se vatrom ali (T rea vatra je crna) Glad vari mrak P riroda avajjo nije stvorena Pesmo mani se margina Peva se odozgo nadole (O radosti brzog perja) N enostje ivotinjska lenjost prodiranja Z a vrem e ljubavijedan ludak dere dugu I peva,m ladiuvar zore,kloakom slavuja N a nizbrdicipesnikih poreenja 91. Sudbina pesnika S ada je to jo uvek opasnostkoja peva P lam en kojiprozirnostproglaava za prijateljstvo Muzikalnije ptice umaknu sudbini 85. A lium aknu ireim a R eigree pesm a se stvara D rugaije niko nije postao pesnik Svet s deli na one koji su zapevali I one koji su ostali robovi A lidolazidan velikog osloboenja P esm e e se otvoritiko tam nice P esnicie bitiuniteni P esm e e bitiprilagoene Kad narod otkrije tajnu kako se postaje velik T rgovie ostatibez spom enika Nekad samo pesnicama dostupne tajne B ie proglaene svojinom naroda 92. P oeziju e svipisati san je davna i zaboravljena istina koju vie niko ne ume da proveri sada tuina peva ko m ore izabrinutost istok je zapadno od zapada lano kretanje je najbre sada pevaju m udrostiptice m oje zaputene bolesti cvetizm eu pepela im irisa onikojiodbijaju da preive ljubav i ljubavnici koji vraaju vrem e unazad vrtije m irise zem lja ne prepoznaje i zemlja koja ostaje verna smrti jer svet ovaj suncu nije jedina briga ali jednoga dana tam o gde je bilo srce stajae sunce inee bitiu ljudskom govoru takvih rei kojih e se pesm a odrei 86. poeziju e svipisati istina e prisustvovatiu svim reim a na m estim a gde je pesm a najlepa onajkojije prvizapevao povuie se preputajuipesm u drugim a ja prihvatam veliku m isao buduih poetika: jedan nesrean ovek ne m oe bitipesnik ja primam na sebe osudu propevale gomile: ko ne um e da slua pesm u sluae oluju ali: hoe lisloboda um etida peva kao to su sunjipevalio njoj Smeli cvet 93. Agon D ok su obale u svai V ode e m irno proticati 94. Rudari S ioe u pakao po nepravdu Na kojojse m oe ogrejati 95. More bez pesnika T ieka trenutak da se prilagodi reim a Al nema takvog pesnika Ni imena potpuno slobodnog O gorko o slepo more Zaljubljeno u brodolom 96. Epitaf 87. U bim e prejaka re 97. Cvet E vo cveta dovoljno sm elog da m irie Na praznom mestu i u uspomeni 98. Pesma V arka prodre u re V atra dostojna prolea 99. S pavai B udan ja kradem ono to onisanjaju