Tokom glasačke kampanje protiv-nici inicijative su sve dali od sebe protiv inicijative. Njihove tvrdnje da inicijativa narušava radna mjesta i da Švajcarska ne može sebi priuštiti takvu inicijativu, da mladi neće više završavati zanate jer već tako i tako imaju već 4000 franaka itd. Sve je to u cilju podsticanja straha medju stanovništvom da ne glasaju za ini-cijtaivu. Satnica od 22 franka nije pretjerano velika plata i može da se finansira.

Minimalac ekonomski izvodljivDa bi se utvrdilo da li je minimal-na plata previsoka ili nije vidi se najbolje na osnovu srednje prosječ-ne plate. Srednje prosječne plate su „sredina“ isplaćenih plata u nekoj zemlji to znači da polovina zaradju-ju manje a druga polovina zaradjuju više. Minimalna plata od 22 franka /

po satu iznosi 61 % srednje prosječ-ne plate. Druge zemlje kao što su Skandinavija, Francuska ili čak Tur-ska imaju znatno veći minimlac u odnosu na srednje prosječnu zaradu. Pri tome će minimalna zarada uticati na 9 % radnika što je ekonomski prihvatljiva količina.

Novac za borbu protiv plata postoji ali ne i fer plate?Ako govorimo o troškovima, mo-ramo imati na umu: 1,6 milijardi franaka koštalo bi prihvatnje inici-jative za minimalne plate u cijeloj Švajcarskoj. Znate li koliko košta priprema jedne kampanje protiv gripe? Najmanje 3 milijarde, raču-na se sa troškovima, dakle ukupni troškovi održavanja avioana itd. mi dobijamo 10 milijardi franaka! Ako se prihvati inicijativa minimalnih plata možemo da uštedimo 579 mi-lijardi franaka: 300 miliona franaka

suficita kod socijalnih osiguranja, 173 filiona franaka poreskih prihoda i oko 100 miliona uštede na troškove za socijalnu pomoć.

Protiv siromaštva i damping plataProtivnici tvrde da socijalno partner-stvo i opšti kolektivni ugovori do-voljno štite damping plate i nesigur-ne uslove rada. Ali: upravo branše koje isplaćuju niske plate kao što su prodaja na malo frizeri nemaju tako dobar opšti kolektivni ugovor. Pored toga svi opšti kolektivni ugovori ne-maju predvidjenu minimalnu platu – u mnogim opštim kolektivnim ugovorima ta tačka o regulisanju minimalnih plata je još uvijek naš glavni zahtjev. Mnogi ljudi žive is-pod egzistencijalnog minimuma. Organizacije kao što je Caritas, koje imaju mnogo iskustva sa situacijama i sa ljudima koji imaju finansijskih poteškoća, podržavaju ovu inicijati-vu. Ova inicijativa je važan korak u borbi protiv siromaštva.

Pažnja niska zona zarada!Sindikat Unija je u toku referendum-ske kampanje otkrila niz slučajeva sa

niskim zaradama. Tako je uspješna kompanija za prodaju odjeće tali vejl (Tally Weijl) je označena «kak-tus niskih plata», jer većina njihovih zaposlenih prima platu manju ispod 4000 franaka, ali vlasnik raspolaže sa imovinom od oko 300 miliona franaka. U firme tlačitelja se ubra-ja i transportska firma pripadnika savezne vlade a pripadnik desni-čarske partije Ulrich Giezendanner, koji je u Tićinu svojim radnicima isplaćivao «italijanske plate». Ili Casa vlasnik Els i Albert Blokker, koji ukupno imaju imovinu od oko 3 milijarde US-Dolara, plaćaju svoje kvalifikovane trgovce satnicu ispod 22 franka.

Može i drugačije . . .Postoji mogućnost da se isplaćuju pristojne plate. U ugostiteljstvu pla-te su se povećavale postepeno. Kom-panije kao što su Lidl, H&M i Bata su najvili, da će povećati plate na 22 franka. 4000 franaka važi kao okvir za manje više pristojne plate i pokri-vanje egzistencijalnog minimuma. Inicijativa minimalnih plata je već pokazala prve uspjehe!

/ Aurora García

Da li će inicijativa o minimalnim platama biti prihvaćena nije bilo poznato redakciji u vrijeme štampanja lista horizonte. Ipak inicijativa o minimalnim platama je već urodila plodom. U nastavku bilans poslednjih mjeseci i zaštp je neophodna i izvodljivo uvodjenje minimalne zarade u Švajcarskoj, bez obzira da li će inicijativa biti prihvaćena.

Ravnopravnost plata

Ksenofobija: Otrov za iskorenjivanje Evrope!Prije 100 godina, 1914. godine sa 1. svjetskim ratom, je pokrenuto «stoljeće ekstremista». Za vrijeme 1. i 2. svjetskog rata je uništena Evropa i pobijeno desetine miliona ljudi. Povod za to su bili talasi na-cionalizma i ksenofobije. Naučene lekcije iz toga su nas dovele do osni-vanja Evropske Unije kao projekta za mir. Cilj je bio socijalna Evropa. Nažalost evropska unija od finansij-ske krize 2008. ne daje više nikakvu nadu. Umjesto da špekulanti i banke snose troškove koje su sami pro-uzrokovali, oni stvaraju finansijski haos i krivicu prebacuju na stanov-ništvo južnih zemalja Evrope. Rezultat svega toga je društvena katastrofa: rekordna nezaposlenost od 26.5 miliona u Evropskoj Uni-ji, nezaposlenost mladih izmedju 30 i 57 % u južnoj Evropi, 120 mi-liona evropljana ispod granice siro-maštva.Beznađe i gnjev ljudi raste drama-tično. To objašnjava zašto ksenofo-bija i nacionalizam ponovo postaju tema izbora i glasanja u zemljama evropske unije. Kao što je rezultat glasanja SVP inicijative (desničarske partije) od 9. februara pokazao. Ali istorija nas podsjeća na silu: Ovaj otrov vodi u varvarstvo! Sindikati kao najjače socijalne snage, imaju odgo-vornost da probiju srca i umove ljudi i da ih dobiju za socijalnu Evropu.Tek pošto se osnovna ljudska soci-jalna prava dovedu ispred slobod-nog tržišta i kad se zastupi princip «Jednake plate za jednak posao na istom mjestu», može da se spriječi damping plate. Samo sa «Marša-lovim planom» (investicioni plan) za Evropu, čija suština je drastično smanjiti nezaposlenost, može da se zaustavi današnje nezadovoljstvo i da se ponovo stvori nada za bolji život.

Editorial

2Minimalna plata za sve Poboljšati strukturu plata

BA

Zaustavimo skandale plata, glasajmo za minimalne plate

Vasco Pedrina

Štrajkom do svojih pravaOpšti ugovorza njegu starih lica 3 4

Nova socijalna Evropa Sindikat pronalazi put u Evropu

Inicijativa za minimalne plate

Za zaštitu plata za uvodjenje minimalnih plata

Broj3| maj2014|Srpski/Hrvatski/BosanskiDodatak «work» novinama | Redakcija T +41 31 350 21 11, F +41 31 350 22 11 | info@unia.ch | www.unia.ch

Prvi korak: Provjeriti budžetDa biste znali da li imate pravo na socijalnu pomoć, napravite detaljan pregled troškova i prihoda. Nije do-voljno da uporedite svoje prihode i rashode. Razmislite takodje i o ne-predvidjenim situacijama (na pri-mjer visoke račune za stomatološke usluge) i planirajte koliko vam je po-trebno da izdvojite na stranu za porez i za otplatu postojećeg duga. Za to vam može pomoći centar za budžet. Uz pomoć interneta i uz pomoć uput-stava koji se mogu «skinuti» sa linka (www.budgetberatung.ch) možete i sami da izračunate. Zakažite termin kod savjetodavne službe u vašoj blizi-ni. Većinom su ovi savjeti besplatni. Adrese možete naći na gore navede-nom linku.

Ostale usluge?Ako se kod obračuna budžeta po-kaže da imate knap novca, onda bi trebalo da vaš sledeći korak bude da provjerite, odnosno podnesete zahtjev na neko dodatno plaćanje. Ovo uključuje stipendije, smanjeno plaćanje za zdravstveno osiguranje, porodični dodaci za nezaposlene ili avans za alimentaciju za djecu ako ga ne primate redovno.Ako novac iz ovih dodatnih plaćanja nije dovoljan, onda možete poći od toga da imate najvjerovatnije pravo na socijalnu pomoć.

Egzistencijalni minimumAko živite na egzistencijalnom mi-nimumu onda dobijate pomoć od države. Egzistencijalni minimum se sastoji od troškova za osnovne potrebe, medicinske troškove za osnovno zdravstveno osiguranje i troškovi stanovanja (stanarina i dodatni troškovi, grijanje itd.). Visina socijalne pomoći je re-gulisana na kantonalnom nivou i može od kan-tona do kantona da se znatno razlikuje.

Takodje i iznos za osnovne potrebe nije isti u svakom kantonu pošto svi kantoni ne uzimaju u obzir troško-ve poskupljenja. Osnovne potrebe se obračunavaju na osnovu veličine vašeg domaćinstva. Pravilo obračuna možete naći na stranici: http://goo.gl/lvc0Xg (njemački); http://goo.gl/KslJ8h (francuski); http://goo.gl/ofZJYt (italijanski).

Moram li moju svu uštedjevinu da iskoristim, potrošim prije nego se javim na socijalno?Da. Prije nego što imate pravo na socijalno morate svoju imovinu (uštedjevinu) da svedete na jedan takozvani slobodan iznos. Ovaj iznos za jednu osobu u domaćinstvu iznosi 4000 franaka, za bračni par 8000 franaka i za svako maloljetno dijete još po 2000 franaka (maksimalno do 10 000 franaka po porodici).U imovinu se ubraja sve što mo-že poslužiti za finansiranje troško-va života. Tu se ne ubrajaju samo vrijedonosni papiri i gotovina već i

imovina u nekretninama npr. zemljište i auto-

mobil. Samo vaše lične stvari i stvari

pokućanstva se ne ubrajaju u ovaj vid i m o v i n e . Stoga može da se desi da prije nego

se prijavite

na socijalno prodate svoj automo-bil odnosno prije nego što steknete pravo na socijalnu pomoć. Ako vam je vaš automobil potreban za posao npr. (ako radite u smjenama) postoji mogućnost da ga ne morate prodati.

Moram li da prodam moju kuću?Ne mora da znači da u svakom sluča-ju trebate prodati svoju kuću. Stam-beni objekati se doduše isto ubrajaju u imovinu ali ako se uspostavi da je stanovanje u vašem vlastitom objek-tu jeftinije od plaćanja stanarine on-da najvjerovatnije smijete da zadržite stan ili kuću i dalje.

Otkaz na poslu?Ne, ni u kom slučaju ne davati otkaz na poslu. Ko radi npr. 40 % i zara-djuje recimo 1000 franaka, može u gradu Cirihu, 240 franaka da ima kao slobodan iznos. Preostali dio so-cijalna služba vam uračunava odno-sno odbija od socijalne pomoći. Ovi tkzv. slobodni iznosi se razlikuju po mjestu stanovanja i iznosi su različi-ti. SKOS (pogledaj dole) preporučuje da ni u kom slučaju ne prestajete da radite i ako na poslu ne zaradjujete dovoljno za život, tako ipak ostvaru-jete jedan siguran prihod i ostajete na tržištu rada.

Mora li moja porodica da plaća za mene?Postoji obaveza pružanje podrške od strane porodice. Da bi vaši ro-djaci morali da vam pomognu mo-raju biti u direktnom srodstvu sa vama. To znači: roditelji, deda, ba-ba, djeca,unuci imaju obavezu da medjusobno pružaju podršku jedni drugima, ali ne: tetka, stric, ujak, bratanac, itd. Obaveza finasijske po-drške od strane rodjaka postoji samo ako ovi finansijski jako dobro stoje. Ovi odnosi se ispituju za svaki slučaj pojedinačno. Za stalno izdržavanje je potrebno da postoji sudsko rješenje.

Moram li da sve prikažem?Da. Ako podnosite zahtjev za socijal-nu pomoć morate dati informacije o prihodima, imovini i o porodičnim odnosima. Morate i da predočite i dokumenta kao što su platni obra-čuni, ugovor stana i izvode iz ban-ke. Ako dodje do promjena u vašoj finansijskoj ili porodičnoj situaciji morate odmah to da prijavite soci-jalnoj službi.

/ Sina Bühler, preuzeto iz work, Nr. 5/ 21. März 2014

SKOS-smjernice

Švajcarska konferencija za socijalnu pomoć skra-ćenica (SKOS) je stručno udruženje za socijalnu

pomoć u Švajcarskoj. SKOS radi preko 50 godina na izradi pravilnika za obračun iznosa, odno-

sno za pravu mjeru pružanja socijalne pomoći. To su samo preporuke ali većina članova se prihvata tog pra-vilnika. Aktuelan pravilnik aktuellen

SKOS-a i odgovori na najčešća pitanja u vezi socijalne pomoći možete naći na

stranici www.skos.ch

ŽalbaAko ste dobili rješenje vlasti, i s tim rješenjem niste zadovoljni, možete da uložite žalbu. Obavezno obratite pažnju na rok za žalbu! Ovakve odluke vlasti uglavnom dobijate u pisanoj formi. Tu ćete naći jedan pasus u vezi vašeg pra-va za podnošenje žalbe. Tamo stoji u kojem roku i na koju službu podnosite žalbu. Za žalbu vam nije potreban advokat, ovdje možete dobiti podršku kod savjetodavnih socijalnih službi.Nemojte da se obezhrabrite: Posebno u vezi stanarine i troškova za lečenje zuba socijalna služba uglavnom demantuje da pruži podršku. U takvim situa-cijama treba da se borite i da podnesete žalbu!

Onaj koji živi ispod egzisten-cijalnog minimuma ima pra-vo na socijalnu pomoć. Ipak postoje neke stvari na koje treba da obratite pažnju. U nastavku ćemo objasniti ko ima pravo na socijalnu po-moć i na koji način da podne-se zahtjev.

Socijalna pomoć ni malo prijatna situacija sa puno napora

Socijalna pomoć

Socijalna pomoć: Šta treba da znate

horizonte Broj3|maj2014|Srpski/Hrvatski/Bosanski 2

Švajcarska i Hrvatska pregovori o EUNa pregovorima u Briselu je rasprav-ljano i o prijemu Hrvatske u Evropsku Uniju. Hrvatski državljani ne profiti-raju potpuno što se tiče slobodnog protoka lica ali im je olakšan pristup Švajcarskom tržištu rada. Sa ovom odlukom od poslednje srijede Save-zno vijeće dovodi u pitanje pregovore sa Evropskom Unijom, koja je sa pri-hvatanjam inicjative od 9. februara potpuno blokirana.

Milijarde dobiti a plate za gladovanje: «Tieflohn-Kaktus» za ENI benzinske pumpe«Tieflohn-Kaktus» ove nedjelje ide na naftnu kompaniju ENI. Sa simbolič-nom akcijom kod dvije EINI benzin-ske pumpe (ex. Agip) kod Lozane su Unia Vadt i savez sindikata osudili preniske plate. ENI posluje sa mno-gobrojnim pumpama u Švajcarskoj, uglavnom sa frančiznim sistemom. Za zaposlene to znači satnica izme-dju 19 i 20.50 franaka kao i veoma nesugurni uslovi rada i nepovoljno radno vrijeme. Više infpormacija www.lohnschutz.ch ili www.tieflohnskandal.ch.

«Post it» za minimalnu platu: Pola miliona ceduljica za 48 sati Na drugom nacionalnom akcijskom danu od 25/26 aprila su na mno-gobrojnim manim i većim mjestima u Švajcarskoj održane akcije u vezi minimalne plate. Protivnička strana ulaže milione u kampanje protiv Unia aktivista koji daju svoj veliki doprinos da stanovništvu u ličnim razgovori-ma objasne šta znači za sve nas ako se 18. maja glasa za inicijativu. Pri tome su Unia aktivisti u okviru akcije «Post it für faire Löhne» podijelili oko 600 000 ceduljica na poštanskim sadučićima kako bi reklamirali inici-jativu za minimalne plate.

Nova istraživanja pokazuju: Širina makaza u pogledu razlika plata se proširujePrvi rezulati istraživanja u vezi ispiti-vanja strukture plata iz 2012 poka-zuje koliko je značajno i važno uvesti zakonom propisanu minimalnu pla-tu od 4000 franaka. Tako se došlo do saznanja da je razlika izmedju plata sve veća i veća. Takodje nerav-nopravnost plata izmedju muškarca i žene je u odnosu na 2008 sve veća i veća. Diskriminacija u platama žena je bila glavna tema na pres konferenciji od 1. maja Švajcarskog saveza sindika-ta Za Unia sindikat je gospodja Vania Alleva naglasila nužnost regulisanja uslova rada kroz opšte kolektivne ugovore i uvodjenje minimalne plate kao instrumenta protiv diskrimina-cije plata. Zato je jasno da treba da glasatae 18. maja za inicijativu o minimlanim platama.

News

Egzistencijalni minimum omogućen svima

Kolektivni ugovor će važiti za pri-vatna neprofitna preduzeća- agen-cije njemačkog govornog područja Švajcarske, koji zapošljavaju radnike u oblasti kojima je potrebna njega i pomoć u privatnim domaćion-stvima. Ugovor se odnosi na orga-nizacije javnog sektora kao i ne-profitne organizacije sa posebnim nalogom, javni sektor uopšte je is-ključen

Veliki uspjehOvaj novi kolektivni ugovor je veliki korak naprijed, koji će pomoći zapo-slenima da se pomogne ovoj branši za bolju zaštitu koja je u velikoj ek-spanziji. Zato su se ugovorne strane odlučile da kod državnog sekretari-jata za ekonomske poslove podne-su zahtjev za proglašenje ugovora

opšte obvezujućim. Na taj način bi svi bili bolje zaštićeni i radni uslovi u privatnim domaćinstvima bi bili bolji.

Minimalne plateOpšti kolektivni ugovor izmedju ostalog reguliše i minimalne pla-te Minimalna zarada za kategoriju «nekvalifikovane» treba da se do 2018. godine postepeno poveća na 22 franka po satu. Za ostale kate-gorije plata opšti kolektivni ugovor priznaje aspekte kao što su radno iskustvo kao i dalje usavršavanje i obrazovanje. 13. mjesečna plata će biti takodje uvedena u opšti kolek-tivni ugovor.

Radno vrijeme i kontrolna komisijaVažna pitanja u ovoj branši kao što je radno vrijeme i vrijeme odmora, nadoknada troškova puta, rad po pozivu sad će biti regulisani ovim opštim kolektivnim ugovorom. Predvidjeno je i obavezno osigura-nje plate u slučaju bolesti. Kao i drugi opšti kolektivni ugovori i ovaj predvidja paritetnu komisiju, koja će kontrolisati primjenu i pridr-žavanje opšteg kolektivnog ugovo-ra. Pored toga ugovor predvidja da podrži i unapredjuje profesionalni rauzvoj. To ne samo da obezbjedjuje profesionalnu budućnost zaposle-nih već i kvalitet pružanja njege starim i iznemoglim licima.

/ Aurora García

Pregovori za opšti kolektivni ugovor za rad u domaćinstvima

Početkom aprila je oko četrdeset za-poslenih radnika specijalizovanih za proizvodnju kablova za grijanje fir-me Bacab u Ste. Croix (Waadt/ Vaud) najavilo štrajk na neodredjeno vri-jeme. Oni su protestovali protiv potpuno neadekvatnog drušvenog plana, firme koja pripada njemačkoj kompaniji Bartec. Bacab odn. Bartec su najavili početkom aprila, da će proizvodnja kablova za grijanje po-četkom maja biti potpuno prebačena za Njemačku.

Bolji socijalni plan9. aprila je rukovodstvo firme zbog pritiska štrajkača donijelo novi so-cijalni plan. Odpremnine su u od-nosu na prvobitni plan više nego udvostručene. Novi socijalni plan predvidja pet umjesto dosadašnje dvije mjesečne plate. Zaposleni su prihvatili ovu ponudu.

Oko 32 radnika će ostati bez poslaZaposleni radnici nakon što su sa-znali za novi socijalni plan u produk-ciji kablova za grijanje u Ste. Croix (VD) ponovo su započeli s poslom. Definitivno izmeštanje proizvodnje je predvidjeno za kraj maja 2014. Od ukupno 40 radnika 32 ostaje bez posla. Na lokaciji (Waadtlän-der Standort) ostaje još samo osam zapsolenih za kupovinu sirovina i promet proizvoda.

/ Aurora García

horizonte Broj3|maj2014|Srpski/Hrvatski/Bosanski 3

28. aprila su javno predočeni rezultati istraživanja o strukturama plata 2012. To pokreće evoluciju plata u pri-vatnom privrednom sektoru. To je pokazalo zabrinjavajuću tendenciju: razlika u visini plata muškarca i žene koja je do 2010 postepeno smanjivana sada je sve veća i veća. Novo žene zaradjuju skoro 19 % manje od svojih kolega muškaraca za isti posao. Horizonte je pričao sa Anja Peter, sekretarica Unije za jednakost.

Razlika izmedju ženskih i muških plata ponovo raste. Koje su reakcije u vezi s tim? To je sramota! Mi imamo Ustav i zakon kojima se predvidja jednaka plata za jednak posao. Žene su u svim sferama drušva ravnopravne sa muškarcima. Očigledno to nije još kod svih u stvarnosti tako. Šovinistički poslodavci kao što je Roland Müller (Direktor udruženja psolodavaca), okrivljuju žene za njihove mizerne plate. Žene obavljaju važne poslove za naše društvo. One brinu u domaćinstvima i za odgoj djece. Mnoge pored toga imaju brigu o starijim i bolesnim članovima porodice i pored toga su još i zaposlene. Pored svega ovoga su žene diskriminirane.

Koje žene su pogodjene diskriminacijom plata? Sve žene su pogodjene. Razlike u platama postoje u svim branšama i svim zanimanjima. Takodje kod svih kvalifikacija i hijerarhijskih nivoa. I direk-torica banke zaradjuje manje nego njen kolega muškarac. Žene zaradjuju manje samo što su žene. Mjesečno one zaradjuju oko 1800 franaka manje u prosjeku nego muškarci. To je mnogo novca. Ukupno poslodavci duguju ženama oko 8 milijardi franaka godišnje.

Da li postoje branše, koje su posebno pogodjene diskriminacijom plata?Razlika u platama je niža u branšama koje, imaju opšti kolektivni ugovor koji reguliše minimalne plate. Kao što je slučaj u ugostiteljstvu: ORU definiše minimalne plate za sve zaposlene. Diskriminacija plata je ovdje u pola manje prisutna nego u trgovini na malo, gdje ne postoji opšti kolektivni ugovor. Stoga su minimalne plate i ORU za žene od značaja. Minimalna plata od 22 franka po satu kao što naša inicijativa za minimalne plate predvidja donosi za 230 000 žena povećanje plata. Zato je važno da sve žene koje imaju pravo glasa glasaju za inicijativu o minimalnim platama.

Ali poslodavci tvrde da se u svojim preduzećima uvijek pridržavaju rav-nopravnosti u pogledu plata. Očigledno to se ne poštuje. Brojke pokazuju drugačije. One su zasnovane na istraživanjima u preduzećima. Mi imamo ovdje loše pokazatelje. Postoji zakon koji zabranjuje diskriminaciju plata žena, i omogućava im da se pridr-žavaju zakona bez snošenja posledica. Unia zahtjeva promjene zakona, tako da se stvore novi načini da konrolišu plate u preduzećima i da poslodavce koji se ne pridržavaju adekvatno i kazne.

Ima li istraživanje pozitivne brojeve u odnosu na žene?Uglavnom je tendencija sledeća: Sve više žena su zaposlene. Kvota zaposle-nosti žena je veoma visoka. Takodje i majke, gdje je kvota zaposlenosti bila mala u današnje vrijeme sve više zastupljene u svijetu rada. Ali ima mnogo problema: Žene su zapsolene sa skraćenim radnim vremenom. Često je to je-dini način da se porodične i profesionalne obaveze usklade. Skraćeno vrijeme znači manje plate, manje mogućnosti napredovanja i manje odgovorne po-zicije u preduzeću. I žene često rade na psolovima sa veoma niskim platama kao što su medicinska njega, frizer ili prodaja. Niske plate nisu slučajnost. Što više ljudi radi u nekoj branši, to su plate niže. U starosti su žene još jednom kažnjene zato što dobijaju još manje penzije. To nije u redu jer ženski posao je veoma značajan posao! Unia se zalaže za priznavanje i veće plate žena.

Da li postoje efikasne mjere protiv diskriminacije plata?Da. Preduzeća koja redovno analiziraju svoje plate nemaju ili imaju veoma male razlike u platama. Transparentni sistem plata pomaže pravičnoj ras-podjeli plata. Nažalost naše iskustvo pokazuje da kompanije ovakav sistem plata ne uvode dobrovoljno već samo ako su primorani na to.

«Diskriminacija po pitanju muško-ženskih plata»

Industrija masovno otpuštanje radnika

Bacab-zaposleni radnici: Štrajk se isplatio!

Udruženje «Živjeti kod ku-će» i sindikat Unija su nokon 1.5 godišnjih pregovora sklopili opšti kolektivni ugo-vor (ORU) za privatnu njegu starih i iznemoglih lica na području njemačkog govor-nog područja Švajcarske. ORU ima za cilj pružanje zaštite i unapredjenje rad-nika za pružanje kvalitetne njege u privatnim domaćin-stvima. Medjutim rezultati pregovora moraju još da se ratifikuju od strane nadlež-nih gre mija.

Poslije skoro jednonedjeljnog štrajka oko četrdeset zapo-slenih radnika fabrike kablova za grijanje Bacab AG u mjestu Ste. Croix (kanton vadt VD) su odlučili da se ponovo vrate, na svoja radna mjesta. Nakon najavljenog zatvaranja produkci-je mogli smo se izboriti za mnogo bolji socijalni plan.

intervju

Anja Peter, sekretarica Unije za jednakost

Privatna njega starih i iznemoglih lica

Novi ORU za privatnu njegu starih i nepokretnih lica

Zahvaljujući Unia sindikatu bolji socijalni plan

Skoro svi radnici će ostati bez posla

Drugi stub osiguranja:Bio sam nezaposlen, da li sam bio osiguran za obavezan dio osiguranja za starosno osiguranje iz tog stuba? Radio sam dugo godina kao komercijalni činovnik u jednom industrij-skom preduzeću. Pošto se se situacija poslednjih godina pogoršala dobio sam otkaz i bio sam četiri mjeseca nezaposlen. Na svu sreću ponovo sam dobio posao. Ali se pitam šta se dešava sa drugim stubom osiguranja za vrijeme za koje sam bio nezaposlen. Da li sam u tom periodu štedio za starosni fond?

Ne. Sva nezaposlena lica su doduše za vrijeme nezapsolenosti osigurana u drugom stubu osiguranja ali samo obavezni dio za riziko invalidnosti i smrti. Riziko starosti ili jednostavnije rečeno štednja za starsost nije osigurana. I ovdje postoje dodatni preduslovi, tako lica koja su nezapsolena i primaju dnev-nice preko 80.90 franaka (21 060 franaka godišnje ) imaju pravo na ovaj vid osiguranja. To znači osobe koje kad ostanu bez posla i dobiju rješenje za nado-knadu iz fonda za nezapsolena lica na isplatu više od 80.90 franaka dnevno, osigurani su za obavezni dio iz drugog stuba osiguranja. Osigurao lice i kasa za nezapsolena lica plaćaju doprinose u ovaj fond i to pola pola. Ako se prvi mje-sec ne prijavite kod fonda za nezaposlena lica za osiguranje obaveznog dijela iz drugog stuba osiguranja onda ste za riziko invalidnosti i riziko smrti i dalje osigurani kod fonda stare penzione kase. Osiguranje se nastavlja u kranjem slu-čaju novac se prebacuje u fond penzione kase tkzv. Stiftung Auffangeinrichtung BVG i vi ste za riziko invalidnosti i riziko smrtii dalje osigurani ali bez dijela koji se odnosi na štednju. Novac penzione kase možete prebaciti na konto u banci ili osiguranju po vašem izboru u tkzv.Freizügigkeitskonto na kojem se novac iz fonda penzione kase «čuva» dok ne dobijete novi posao, što je slučaj kod vas i vi možete podneti zahtev da vam se celokupan iznos prebaci u penzioni fond penzione kase novog poslodavca.

Thomas Baumgartner, work, 3.4.2014

Drugi stub osiguranja:Dobrovoljni dio osiguranja Od 1. maja 2014 sam nezaposlen i prijavljen sam na fond za nezap-solena lica i za naknadu za nezapsolena lica. Želim da se osiguram starosno osiguranje (drugi stub osiguranja) dobrovoljno. Da li je to uopšte moguće?

Da, za vrijeme nezaposlenosti postoji mogućnost štednje za starost ili kod fonda tkzv. Auffangeinrichtung ili kod vaše bivše penzionkase ukoliko je to u skladu sa reglementom te penzione kase. Premije za starosnu štednju treba sami potpuno da finansirate. Što se tiče fondacije penzion-kase(Stiftung Auffangeinrichtung BVG) za vrijeme nezapsolenosti imate nekoliko opcija, dobrovoljnog osiguranja za vrijeme nezaposlenosti. Kao nezaposleno lice koje ima pravo na plaćanje vi ste osigurani već u obaveznom dijelu protiv rizika in-validnosti i rizika smrti. Planom penzione kase gdje možete nastaviti osiguranje (štednje) možete nastaviti dobrovoljno osiguranje iz drugog stuba osiguranja. Vi imate mogućnost i da se oslobodite plaćanja premije za starosno penziono osiguranje. Detaljne informacije o raznim opcijama osiguranja iz drugog stuba osiguranja možete naći http://www.chaeis.net/bvg-berufliche-vorsorge/ einzelpersonen/anmeldung.htmlAko ste zainteresovani da se dobrovoljno osigurate u skladu sa reglementom drugog stuba osiguranja onda trebate to učiniti u roku od 90 dana po prestanku radnog odnosa odnosno u roku od 90 da potražite zahtjev u fondaciju penzione kase.

Invetsirati umjesto štednje tako se štedi bolje

horizonte Broj3|maj2014|Srpski/Hrvatski/Bosanski 4

www.unia.ch

Pet godina nakon izbijanja krize mnogi Evropljani nastavljaju da pate od ekonomskih i socijalnih posledi-ca krize. 24 miliona nezaposlenih, nesigurni uslovi rada, nejednakost i siromaštvo su okarakterisali situa-ciju. Nasuprot tome Evropski savez sindikata zahtijeva da se prestane sa razarajućom spoljnom politikom i da se ljudima ponovo vrati nada. Poziv Evropskog saveza sindikata «Je-

dan novi put u Evropu» prati preko 50 000 sindikalaca iz 22 različite ze-mlje.

Investicije umjesto štednjeEvropska unija posjeduje potencijal da prevazidje ekonomsku krizu. Zato je potreban razvojni plan i program. Evropska unija sindikata mora da razvije svoj investicioni plan kojim se ostvaruje 10 miliona radnih mje-sta. Evropska Unija treba da iskori-sti svoje prednosti kako bi izgradila socijalnu pravednu i demokratsku budućnost.

Evropski izbori: za socijalnu EvropuU svom manifestu Evropski savez sin-dikata poziva na izbore za evropski parlament i da izaberu one kandidate koji žele da prevazidju nepravednu

politiku za štednju, nezapsolenost siromaštvo nejednakost kao i protiv damping plata i poreza, trebaju gla-sati za Evropu koja u centru pažnje ima čovjeka a ne tržište. Ovaj izbor je veoma važan protiv trajne eko-nomske i socijalne krize u Evropi. Ko bude izabran, donosi važne odluke, jer Evroski parlament može donosti evroske zakone, da donosi budžet i da bira predsjednika evropske komisije.

Švajcraska delegacijaŠvajcarski sindikati podržavaju ove zahtjeve. Na velikoj demonstraciji učestvuje i delegacija od oko 50 akti-vista sindikata Unia i sydicom. Soci-jalna demokratska i solidarna Evropa je važna i za Švajcarsku. Samo ovakva Evropa garantuje pravične uslove ra-da i dostojanstven život svih radnika.

/ Aurora García

Na masovnim demonstra-cijama 4. aprila u Briselu Evropski savez sindikata je zahtijevao socijalnu demo-kratsku i solidarnu Evropu. Takodje i delegacija Švaj-carskog saveza sindikata sa predstavnicima sindikata Unija i syndicom su učestvo-vali na demonstracijama.

Evropski savez sindikata, demonstracije

Sindikati zahtijevaju novi put u Evropu

Švajcarska se zalaže za bolju socijalnu, solidarnu i demokratsku Evropu

Za bolju socijalnu Evropu Demonstracije za socijalnu Evropu

Vi pitate –mi odgovaramo

Impressum: Beilage zu den Gewerkschaftszeitungen work, area, Événe­ment syndical | Heraus geber Verlagsesellschaft work AG, Zürich, Chefredak­tion: Marie­José Kuhn; Événement syndical SA, Lausanne, Chefredaktion: Sylviane Herranz; Edizioni Sociali SA, Lugano, Chef redak tion: Claudio Carrer | Redaktionskommission A. García, D. Filipovic, E. Sariaslan, M. Martín, M. Mendes, O. Osmani | Sprachverant wortlich Dara Filipovic | Layout C. Lonati, Unia | Druck Ringier Print, Adligenswil | AdresseUnia Redaktion «Horizonte», Weltpoststrasse 20, 3000 Bern 15, darinka.filipovic@unia.ch