54BROJ 54 / MART 2019.

Organic News 2

IMPRESSUM

IzdavačNacionalna asocijacija

za razvoj organske proizvodnje

“Serbia organika”http://www.serbiaorganica.info

Bojanska 19, Beogradtel: 065 855 68 68

office@serbiaorganica.orgISSN 2217-9844 (Online)

Rukovodilac projekta: Ivana Simić

Saradnici:Olga Kešelj Milovanović

Dr Vladan UgrenovićDr Vladimir Filipović

Grafičko oblikovanje:Vera Jaraković

IMPRESSUM

IzdavačNacionalna asocijacija

za razvoj organske proizvodnje

“Serbia organika”http://www.serbiaorganica.info

Bojanska 19, Beogradtel: 065 855 68 68

office@serbiaorganica.orgISSN 2217-9844 (Online)

Rukovodilac projekta: Ivana Simić

Saradnici:Olga Kešelj Milovanović

Dr Vladan UgrenovićDr Vladimir Filipović

Grafičko oblikovanje:Vera Jaraković

SadržajIzdvajamo

• Biraj organsko! Raznovrsni organski proizvodi u novom katalogu 3

• Baza organske proizvodnje u okviru poboljšanog sajta Serbia Organike 4

• NLB Organic Konkurs - zdravo danas za zdraviju budućnost 5

Domaće vesti i događaji• Ažuriranе listе registrovanih sredstava za zaštitu i ishranu bilja i

oplemenjivača zemljišta dozvoljenih u organskoj proizvodnji  6

• Besplatna edukacija mladih u oblasti organske proizvodnje 6

• Svakog ponedeljka Organska pijaca na Dorćol Placu u Beogradu 6

• Podsticaji za organsku proizvodnju u 2019. godini 7

• Sednica Stručnog saveta za organsku proizvodnju 8

•  U Knjaževcu se okupilo udruženja pčelara i proizvođača organskog meda „Organik“ 8

Predstavljamo i preporučujemo• „dmBio“: Brend sa najvećom ponudom organske hrane u Srbiji 9

• Timomed: Organski med — recept za imunitet i vitalnost 9

• Piazza Organica: Online shop 10

• All Natural Foods: Give Me 3 — Grickanje bez griže savesti 10

• Olda Group: Izborom organskog pravite razliku za budućnost 11

• Ecoagri Serbia: Naše Dobro potiče sa poljoprivrednog dobra 11

Reč struke

• Proizvodnja glistenjaka i njegov značaj u povrtarskoj proizvodnji 12• Etika u poljoprivredi, da li idemo po ivici održivosti

i kuda uopšte idemo 13

Poljoprivredni savetnik

• Martovska setva korenastog bilja 14

Iz sveta• EU organik logo ne može na halal sertifikovano meso 16

• Premijum cene organskih proizvoda se smanjuju kako potražnja raste i izbori umnožavaju 17

• Fair trade (Fer trejd) trgovina i da li je fer i danas 18

IZDVAJAMOPodrška Povećanju Prodaje organskih Prozvoda 

na domaćem tržištu i Promociji organske Proizvodnje

Raznovrsni organski proizvodi od povrća i voća, žitarica, pečuraka, kokosa, hrana za bebe i decu, mlečni proi zvo di, med, namazi od uljarica i rogača,  proteinski krekeri,  vegapčići,  kakao i još mnogo toga pogledajte u novim katalozima.

Biraj organsko! Raznovrsni organski proizvodi u novom katalogu

Štampane primerke možete pre-u zeti u maloprodajnim objektima naših partnera:  dm drogerie markt (92), Univer Export (22 objekta  u Beo gradu, novom sadu, vršcu, srem­skoj mitrovici, zrenjaninu, su bo tici, vr ba su, kuli, apatinu), kao i u pro dav­ni cama organske i zdravije hrane u Beo gradu i novom sadu).

Promovišite i Vi organske proizvode i/ili prodajne kanale u našem katalogu!

Sledeći katalog je u pripremi! Pozivamo Vas da u promotivnom katalogu reklamirate svoje organske i/ili proizvode iz perioda konverzije i/ili vaše prodajne objekte odnosno kanale koji u ponudi imaju i ove proizvode.Kontaktirajte nas na office@serbiaorganica.org 065 855 68 68

3 Organic News

Katalog 3

Organic News 4

Sa ciljem  i u nadi da unapredimo: po slovno umrežavanje između pro i-zvođača i prerađivača, proda ju i kon-kurentnost primarnih or gan skih pro-izvoda, da podstak ne mo  domaću pri marnu poljopri vre dnu proizvod­nju i  planiranje po ljo privredne pro-izvod nje u skla du sa potrebama pre­rađivačke in du stri je,  da  povećamo izvoz organ skih primarnih i pre ra-đenih pro i zvo da,  smanjimo uvoz organskih si rovina potrebnih pre ra-đivačkoj in dustriji i  povećamo ce lo-

kupnu vid ljivost srpske organske in­dustrije iz ra dili smo bazu organske pro izvo dnje uz podršku USAID Pro­jekta za kon ku rentnu privredu.Baza će se dopunjavati i ažurirati.

Baza organske proizvodnje u okviru poboljšanog sajta Serbia Organike

U okviru našeg poboljšanog sajta, na staroj adresi https://serbiaorganica.info/ možete naći i Bazu organskih proizvoda.

Zahvaljujemo se svima koji su se upisali u bazu, a ujedno molimo one koji još uvek nisu da se upišu kroz kratak upitnik koji se nalazi u

Predstavljanje i promocija baze

će se održati 25. 03. u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i

vodoprivrede u Klubu poljoprivrednika, Bulevar Kralja Aleksandra 84,

Beograd, I sprat , sa početkom u 12 časova

IZDVAJAMO

bazi Serbia organike

5 Organic News

nLB organic konkurs

Zdravo danas za zdraviju budućnostnLB Banka Beograd i ove godine organizuje konkurs za najbolje projekte iz oblasti proizvodnje i prerade organ­ske hrane. Pošaljite i vi ideju za koju smatrate da će unaprediti vašu proizvodnju. možda baš vaša ideja osvoji jednu od vrednih nagrada.  i ove godine, odlučili smo da tri najbolja projekta nagradimo jednakim nagradama, u iznosu od po 500.000 dinara neto.

PRaVO Učešća IMaJU POlJO PRI VReD nI PROIzVOđačI KOJI POSeDUJU:• registrovano poljoprivredno gazdinstvo,• sertifikat, ili su  u procesu sertifikacije

za organsku proizvodnju. Učešće je omogućeno i proizvođačima koji imaju grupni sertifikat i ugovor sa organizatorom proizvodnje

PROJeKte MOžete DOStaVItI NAJkASNIJE 20. MAJA 2019. gODINE:• elektronskim putem na e­mail

adresu organic@nlb.rs • poštom na adresu: NLB Banka a.d. Beo­

grad, Bulevar Mihaila Pupina 165v, 11070 Novi Beo grad, sa naznakom “Konkurs za najbolji pro jekat proizvodnje i prerade organske hrane”.

PROJeKat MORa Da SaDRžI SleDeće eleMente:• kratak opis projekta (naziv i cilj projekta)• detaljan opis aktivnosti na razvoju

projekta, uz navođenje realnih potrebnih i dovoljnih uslova za realizaciju

IZDVAJAMO

Rezultati konkursa biće objavljeni najkasnije do 1. avgusta 2019. godine, a svi učesnici konkursa biće pisanim putem obavešteni o rezultatima.

NLB Organic konkurs održava se već osmu godinu za redom i do sada je u konkursu učestvovalo oko 350 projekata.

NLB Banka Beograd još od 2012. godine svake godine nagrađuje najbolje projekte iz oblasti organske proizvodnje i prerade hrane, sa ciljem da na taj način podrži ovaj vid poljoprivrede. Želimo da damo doprinos promociji organske poljoprivrede,  kao proizvodnje koja doprinosi zdravlju ljudi i očuvanju životne sredine. S tendecijom rasta svake godine, u 2018. godini je na konkursu učestvovao 61projekat registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koja se bave organskom proizvodnjom, čime je ukupan broj projekata podnetih tooko šest ciklusa konkursa dostigao 354 projekta. 

(www.nlb.rs/organic)

• troškove realizacije projekta• očekivani rezultati i vremenski okviri

realizacije• podatke o registrovanom

poljoprivrednom gazdinstvu• Za individualne proizvođače: dokaz

o sertifikaciji (setrtifikat o organskoj proizvodnji) ili ugovor sa sertifikacionom kućom kao dokaz o započetom procesu sertifikacije

• Za proizvođače kooperante: grupni sertifikat i ugovor sa organizatorom proizvodnje

Za pripremu projekta nije potrebno da an­ga žujete ne koga sa strane i plaćate stru­čnjake! Dovoljno je da pre uzmete ovaj for­mular i u njemu uradite projekat!

za sve dodatne konsultacije, pišite na:  organic@nlb.rs  ili nas pozovite na broj telefona:  011 7 15 15 22

Obrazac za pripremu projekta

Organic News 6

Ažuriranе listе registrovanih sredstava za zaštitu i ishranu bilja i oplemenjivača zemljista dozvoljenih  u organskoj proizvodnjiUprava za zaštitu bilja objavila je 1. mar­ta ove godine  ažurirane  liste  registro­vanih  sredstava  za zaštitu i ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta  dozvoljenih  u organskoj proizvodnji, koje su ažurirane tokom  poslednjeg sastanka radne grupe. Radna grupa za SZZB i SZIB formirana je u okviru Saveta za organsku proizvod nju i ona sa Upravom za zaštitu bilja MPŠV od 2017. godine aktivno radi na ažuriranju ovih spiskova. Za to vreme je 5 sredstava za zaštitu bilja, i 99 sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta stavljeno na listu.

DOMaće VeStI I DOGađaJI

Besplatna edu­kacija mladih u oblasti organske proizvodnjeBesplatna edukacija mladih ljudi do 25 godina koji žele da nauče kako doći do organske proizvodnje, besplatno pola hek­tara zemlje, seme i vlasništvo nad svim proizvedenim – ovako je glasila ponuda koju je Zoran Radovanović objavio nedav­no na svom fejsbuk profilu. Radovanović je obećao besplatnu šestomesečnu obuku u imanju Trbušani (6 km od Čačka ) za naj­manje 10 zainteresovanih mladih osoba. Svi koji žele da nauče i primene znanje o organskoj proizvodnji i da nauče kako da proizvode hranu za sopstvene potrebe

mogu da se prijave na mejl adresu nave­denu na njegovom profilu. Radovanović je iz Prijevora kod Čačka i sličnu akciju je organizovao 2015. godine, a za svoju proizvodnju od 2013. godine ima sertifikat o organskoj proizvodnji. Želi kako kaže da promoviše ovaj zdrav način ishrane i na­pominje da zainteresovani ne moraju celu sezonu da provedu tu, nego svako u skla­du sa mogućnostima. Zainteresovani bi određenim danima bi radili na njegovim parcelama, kada bi stekli nova saznanja o organskoj proizvodnji , dok bi ostalim danima radili na svojim parcelama. Seme bi dobili na poklon. Na edukaciji mogu saznati o pripremi, setvi, zaštiti, prihrani, berbi, preradi u organskom sistemu proiz­vodnje. Radovanović je mislio na sve, pa tako polaznici mogu iznajmiti stan u gra­du po ceni od 2e dnevno za vreme trajanja obuke.

(www.energetskiportal.rs)

Svakog ponedeljka Organska pijaca na Dorćol Placu u Beogradu

Liste pogledajte ovde: Lista SZBLista sredstava za ishranu

Na jednom mestu će posetioci moći ku­piti različite poljoprivredne i finalne or­ganske proizvode. U ponudi će se naći i organska kozmetika i sredstva za kućnu higijenu.Zainteresovani će moći da kupe i da degustiraju ponuđene proizvode, kao i da čuju korisne savete i da prisustvuju stručnim i praktičnim radionicama.

7 Organic News

DOMaće VeStI I DOGađaJI

Podsticaji za organsku proizvodnju u 2019. godinivlada republike srbije usvojila je uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2019. godini. („službeni glasnik rs”, broj 3/19) i uredbu o izmenama uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2019. godini („službeni glasnik rs”, broj 12/19).

Podsticaji za organsku biljnu proizvodnju iznose 11.400 dinara po hektaru, a iznosi za stočarsku proizvodnju po grlu/jedinki/košnici su različiti u zavisnosti od vrste životinja:1. premija za mleko u iznosu od 9,8 di­

nara po litru mleka;2. podsticaje za kvalitetne priplodne mle­

čne krave u iznosu od 35.000 dinara po grlu;

3. podsticaje za kvalitetne priplodne tov ne krave i bikove u iznosu od 35.000 di­nara po grlu;

4. podsticaje za kvalitetne priplodne ovce i

ovnove, koze i jarčeve u iznosu od 9.800 dinara po grlu;

5. podsticaje za kvalitetne priplodne kr­ma če i nerastove u iznosu od 21.000 di nara po grlu;

6. podsticaje za roditeljske kokoške teškog tipa u iznosu od 84 dinara po grlu;

7. podsticaje za roditeljske kokoške lakog tipa u iznosu od 140 dinara po grlu;

8. podsticaje za roditeljske ćurke u iznosu od 420 dinara po grlu;

9. podsticaje za kvalitetne priplodne ma­tice ribe šarana u iznosu od 700 dinara po grlu;

Ovim uredbama propisuje se za budžetsku 2019. godinu obim sredstava, vrste i maksimalni iznosi po vrsti podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Takođe je utvrđen  i obim sredstava za IPARD program.

Organska proizvodnja spada u meru ruralnog razvoja i za nju je izdvoje­no 108.000.000 dinara  od čega za:

• Organsku biljnu proizvodnju u iznosu od 8.000.000 dinara. Ovi podsticaji su uvećani za 120% u odnosu na podsticaje za kon­vencionalnu biljnu proizvodnju,

• Organsku stočarsku proizvodn­ju u iznosu od 100.000.000 di­nara. Ovi podsticaji su uvećani za 40% u odnosu na podsticaje za konvencionalnu stočarsku proizvodnju.

Pravilnicima o izmenama i dopunama Pra­vilnika o podsticajima u organskoj biljnoj pro izvodnji, i Pravilnika o korišćenju pod­sticaja u stočarskoj proizvodnji, čije do­nošenje se očekuje uskoro, podsticaji će biti bliže propisani, kao i vrste podsticaja, us­lovi, način i obrazac zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i maksimalni iznos podsticaja po korisniku.

10. podsticaje za kvalitetne priplodne ma­tice ribe pastrmke u iznosu od 420 di­nara po grlu;

11. podsticaje za tov junadi u iznosu od 21.000 dinara po grlu u tovu;

12. podsticaje za tov jagnjadi u iznosu od 2.800 dinara po grlu u tovu;

13. podsticaje za tov jaradi u iznosu od 2.800 dinara po grlu u tovu;

14. podsticaje za tov svinja u iznosu od 1.400 dinara po grlu u tovu;

15. podsticaje za krave dojilje u iznosu od 42.000 dinara po grlu;

16. podsticaje za košnice pčela u iznosu od 1.008 dinara po košnici;

17. podsticaje za proizvodnju konzumne ribe u iznosu od 14 dinara po kilo­gramu proizvedene ribe;

18. podsticaje za krave za uzgoj teladi za tov u iznosu od 28.000 dinara po grlu;

Organic News 8

DOMaće VeStI I DOGađaJI

Sednica Stručnog saveta za organsku proizvodnjustručni savet za organsku proizvodnju ministrstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je formiran u skladu sa članom 7. zakona o organskoj proizvodnji („službeni glasnik rs”, broj 30/10) i počeo sa radom 2011. godine

Stručni savet razmatra stručna pitanja, da­je stručna mišljenja i učestvuje u reali zaciji projektnih zadataka u vezi sa:1. planovima i posebnim programima u

oblasti organske proizvodnje;2. davanjem preporuka za stručno ospo­

sobljavanje kadrova;3. davanjem preporuka za izradu propisa

u oblasti organske proizvodnje;4. davanjem preporuka u cilju una pre đe ­

nja organske proizvodnje, i 5. obavljanjem drugih neophodnih zada­

ta ka u vezi sa organskom proizvodnjom.

Na 12. sednici su razmatrane sledeće teme dnevnog reda: izmena modela podsticaja za organsku proizvodnju; informacija o roku usvajanja izmena i dopuna pravilnika o kontroli i sertifikaciji u organskoj proiz­

vodnji i metodama organske proizvodnje; distribucija proizvoda koji nisu organski, a prodaju se kao takvi putem interneta i sajtova udruženja; institucionalna poveza­nost svih aktera koji učestvuju u razvoju organske proizvodnje (ministarstva, komo­re, NVO, obrazovne ustanove i druge or­ganizacije); izveštaj radne grupe za izradu i godišnje ažuriranje Liste sredstava za zaštitu bilja i Liste sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta za organsku proiz­vodnju; saradnja između proizvođača i kon­trolnih organizacija.Tokom sednice su na inicijativu članova for mi rane 2 nove radne grupe:1. Radna grupa za unapređenje kon­

trole prometa. Cilj ove radne grupe bio bi davanje jasnih smernica i dava­nje podrške svim subjektima u kontroli organske proizvodnje u vezi sa meto­dama, obimom, načinom i alatkama kontrole.

2. Radna grupa za usaglašavanje pri me­ne propisa u organskoj proizvodnji.

Poslednja sednica je održana u nešto iz­menjenom sastavu, pošto su primljeni novi članovi. Članovi Saveta su: prof. dr Sne­žana Oljača, Poljoprivredni fakultet Beograd - predsednica Saveta; Dr Emil Rekanović,

Tom prilikom su održana stručna preda­vanja o nozemozi i stresu pčela i o značaju organske proizvodnje.Kako prepoznati nozemozu, bolest odraslih pčela i kako se protiv nje boriti, članovima udruženja Organik na predavanju u Knja­ževcu govorio je Dr Vladimir Mlađan, re­dovni profesor Visoke poljoprivredne škole strukovnih studija u Šapcu. O značaju i do­brobiti organske proizvodnje informisala ih je prof. dr Aneta Georgijev, naglasivši da organsko pčelarenje podrazumeva po­štovanje određenih principa i punu pažnju pčelara. Organik okuplja tridesetak članova

U Knjaževcu su se okupila udruženja pčelara i proizvođača organskog meda „Organik“udruženja pčelara i proizvođača organskog meda „organik“ koje okuplja tridesetak članova sa oko dve hiljade košnica, a koje je osnovano pre 3 godine okupilo se nedavno na redovnoj godišnjoj skupštini u knjaževcu.

sa oko dve hiljade košnica, a Timomed, kao najznačajniji saradnik Organika, proizveo je protekle godine oko 30 tona organskog

meda, izuzetno traženog u zemljama Ev­ropske unije, a koji se može kupiti i na domaćem tržištu.

(psss)

Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Saša Vitošević, Globalseed d.o.o, Gordana Šokšić, Biofarma Šokšić, Ivana Simić, Ser­bia Organika, Dr Vladan Ugrenović, In­stitit „Tamiš“, Pančevo, Snježana Mitrović, Udruženje TERRA’S, prof. dr Slobodan Mi lenković, Fakultet za biofarming Bačka To pola, Biljana Jandrić, dm drogerie markt d.o.o., Nenad Novaković, Organic Control Sistem d.o.o, Milana Kosanović, Ecocert Bal­kan d.o.o, Ratko Aksentijević, Agro Domes­tica d.o.o, prof. dr Lidija Perić, Poljoprivred­ni fakultet Novi Sad, Jožef Gašparovski, Centar za organsku proizvodnju, Selenča, Sanda Klještanović, PSS Ruma, Dr Gorica Vuković, Gradski zavod za javno zdrav­lje, Beograd, Veljko Jovanović, Privredna komora Srbije, Lidija Aćimović, Sektor za ruralni razvoj, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Snežana Jeličić, Uprava za zaštitu bilja, Ministarstva po­ljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Bra­nislav Raketić, Sektor za poljoprivrednu poli­tiku, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Marina Vujović, Grupa za organsku proizvodnju, Ministarstva poljo­privrede, šumarstva i vodoprivrede, Jelena Milić, Sektor za poljoprivrednu politiku, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - sekretar Saveta.

9 Organic News

Jedna od prvih asocijacija kada se pomene organska hrana, svakako je da je ona skupa i time nedostupna velikom broju ljudi. Međutim, ako se zna na kojim mes­tima se organska hrana može kupiti po pristupačnim cenama, uz činjenicu da je konzumacija organske hrane neposredno i direktno „ulaganje“ u opšte zdravstveno stanje organizma, onda ovaj argument zaista više ne stoji. Do nedavno je u našoj zemlji zaista postojao ograničen izbor organske hrane, ali se veoma značajna promena na ovim prostorima dogodila pojavom dm-Bio proizvoda, koji su i širinom ponude i dostupnošću dali jednu sasvim novu dimenziju i tako približili čitav koncept organske ishrane velikom broju ljudi. Široka i veoma raznovrsna paleta dmBio programa upravo dokazuje da cene prerađenih organskih proizvoda na tržištu mogu biti povoljnije i daleko pristupačnije kup­cima od onih tradicionalno proizvedenih. Ono po čemu

su dmBio proizvodi prepoznatljivi svakako je priro­dan ukus, odsustvo aditiva i održiva proizvodnja bez obzira da li se radi o sokovima ili čajevima, žitaricama, musliju i grickalicama, čokoladama ili hrani za bebe. Paleta proizvoda toliko je široka da zadovoljava sva životna doba, potrebe i navike konzumenata, bilo da su oni vegani ili vegetarijanci, odnosno ljudi okrenuti ka zdravim stilovima života kao i svi oni kojima je bitno da se hrane proizvodima koji podržavaju održivi razvoj. Redovna kontrola sastojaka i procesa proizvodnje ga­rantuje trajno visok kvalitet dmBio proizvoda o čemu svedoče brojni sertifikati i pečati koji se nalaze na njima. Među njima najvažniji je Bio pečat Evropske unije koji definiše vrlo precizne krite rijume u pogledu ishrane i uzgajanja životinja, uz ograničavanje upotrebe aditiva tokom proizvodnje hrane. Jedno od najznačajnijih eko­loških društava Naturland ima još rigoroz nije zahteve i

strože kriterijume, a njihov logo sve češće se može vi­deti na dmBio proizvodima. Od proleća 2018. određeni dmBio proizvodi nose i Demeter pečat, a farme sa ovim pečatom rade po principima biodinamičke privrede: poljoprivrednik uzgaja samo onoliko životinja koliko može da ishrani usevima sa svog imanja, dok se organ­skim đubrenjem održava visok nivo plodnosti zemlje koja daje najbolje namirnice. Inače, sam brend, dmBio ima jedan od najširih asortimana organske hrane u Evropi, a istovremeno 80% organskog asortimana kom­panije dm koja se posebno ponosi ovim segmentom svoje ponude, pre svega zbog izuzetnog odnosa cene i kvaliteta. To znači da je u svim dm prodajnim objektima u Srbiji kupcima na raspolaganju bogat asortiman koji podrazumeva preko 400 organskih proizvoda! Ono što je takođe važno naglasiti, s obzirom na nedavne oštre kritike na ovu temu, svi proizvodi robne marke dm, pa tako i dmBio proizvodi istog su kvaliteta u svim zemljama poslovanja. To znači da iste organske dm-Bio proizvode konzumiraju i kupci u Berlinu i kupci u Vranju. Istraživanja koja su intenzivno rađena proteklih godina, pokazala su da je organska hrana neuporedivo kvalitetnija u odnosu na hranu iz klasičnog uzgoja. Ono što se može izdvojiti kao najznačajniji doprinos organ­ske hrane za moderno društvo je ishrana bez pesticida, teških metala i antibiotika, kao i bez sintetičih hormona.

Organic News 10

Mi smo kompanija All Natural Foods, prerađivač or­ganskog voća i povrća sušenjem na niskim tempera­turama.Posvećeni misiji da donesemo najbolje iz prirode sva­kom pojedincu koji želi da učini nesto dobro za sebe i hrani se zdravije, predstavljamo kategoriju zdravih snack rešenja – čips od voća kroz brend GiveMe3.GiveMe3 naglašava 3 dobra razloga za konzumi­ranje čipsa od voća: 1. u jednoj kesici se nalaze 3 voćke, 2. ovo je zdrava uzina za decu i odrasle i 3. naši proizvodi se ne tretiraju dodatno bilo ka­

k vim konzervansima, aditivima, ne dodajemo šećere ili limunsku kiselinu. Naše grickali ce su 100% prirodne i pravi izbor za zdravu užinu, za celu porodicu.

Tehnološki proces sušenja se odvija po biodi na mi­čkim principima koji podražavaju procese u pri rodi i u tom smislu je jedinstven. Parametri poput strujanja vetra, podešavanja temperature i stepena vlažnosti se pažljivo definišu kako bismo dobili najviše hranljivih sastojaka iz svakog tretiranog ploda a da se pritom sam plod ne ubije. Tokom procesa obrade, plod se tretira kroz 5 specijalno dizajniranih komora koje ne dozvoljavaju prodor slobodnog vazduha pa ni oksi­daciju ploda. Zato je svaki tretirani plod “netaknut”, prepun aktivnih komponenti, minerala, vitamina i enzima.Osnovni ukusi predstavljeni na tržištu su: GM3 čips od slatke jabuke, kisele jabuke i kruške. Uskoro nam stižu i osnovni ukusi obogaćeni organskim aromama među kojima se nalaze kokos, malina i još nekoliko, pažljivo izabranih…Potražite svoju GM3 zdravu užinu i savršenu gric­kalicu u maloprodajnim objektima svih lanaca.

I grickajte bez griže savesti!

Grickanje bez griže savesti

www.allnaturalfoods­organic.com

11 Organic News

Naše Dobro potiče sa poljoprivrednog dobra

Žig nastao iz želje da osvešćenom kupcu obezbedi detalje o mestu i načinu uzgoja, kao i prerade odabranih organskih proizvo­da. Inicijalni portfolio proizvoda pod ovim žigom predstavlja poljoprivredno dobro

Ecoagri Serbia d.o.o. iz Bele Crkve u Ba­natu (www.ecoagri.rs), posvećeno isključivo organskom uzgoju žitarica i uljarica. Uz obavezni srpski, društvo nosi EU Bio i Bio Suisse sertifikate, a širok spektar organ­

skih ratarskih kultura isključivo izvozi, u Švajcarsku i Nemačku.

Pouzdan dobavljač najzahtevnijim zapad­nim kupcima, Ecoagri je delatnost proširio na organsko mlinarstvo. Inicijalni proizvodi nastali tradicionalnim hladnim mlevenjem na savremenom kamenom mlinu su inte­gralna i crna brašna, mekinje sa klicama i integralnih grizovi. Paleta obuhvata i žitarice u zrnu, a biće uskoro proširena belim brašnima i grizovima.

Proizvodi su pri prvom izlaganju osvo­jili 3 zlatne medalje Novosadskog sajma za kvalitet, kao i zlatnu medalju za dizajn ambalaže. Društvo je redovni izlagač na značajnim međunarodnim sajmovima u inostranstvu. Paleta mlinskih proizvoda je dostupna preko distributera i vlasnika žiga Naše Dobro, Generalove radnje d.o.o. (office@generalstore.rs) u svim značajnim maloprodajnim objektima i onlajn prodavni­cama, kao i na sajtu www.nasedobro.com.

Organic News 12

Proizvodnja glistenjaka i njegov značaj u povrtarskoj proizvodnjiglistenjak je đubrivo značajno za konvencionalnu, a naročito za organsku proizvodnju zbog svojih izuzetnih oso­bina. međutim, gliste su danas ugrožene čovekovom aktivnošću i težnjom da u svoju korist stalno menja ono što mu je priroda dala.

Reč StRUKe

U održavanju plodnosti, strukture i vodno­vazdušnog režima zemljišta gliste imaju ve liki značaj. One u svom probavnom traktu prerađuju delimično razložene bilj­ne ostatke praveći  plodni izmet s  velikim sa držajem jona nitrata, fosfata, kalijuma, ma gnezujuma i kalcijuma koje biljka usva­ja preko korena. 

Gliste uništavaju fitopatogene organizme u zemljištuIstovremeno, prolazeći kroz zemljište i  bušeći hodnike  gliste stvaraju značajan si stem za cirkulaciju vazduha i vode koji je  neophodan korenu biljaka. Još je dan koristan aspekat aktivnosti glista u zem­ljištu ogleda se u tome što uništavaju mno­ge prezimljujuće fitopatogene or ga nizme i  štetne insekte  i  smanjuju nji hov broj  u na rednoj generaciji. Zbog  pozitivnog dejstva na plodnost zemljišta gliste se u svetu danas gaje zbog dobijanja visokokvalitetnog đubriva - glistenjaka.

Voditi računa o stvarnim potrebama povrća prema hranivimaGlistenjak  je đubrivo značajno za  kon­ven cionalnu, a naročito za  or gan­sku proizvodnju zbog svojih izu zetnih oso­bi na. Sadrži do 11 pu ta više kalijuma, do

se dam puta vi še magnezijuma, sedam puta vi še fosfora i šest puta više nitrata od staj­skog đubriva. Jedna tona humusa od glista može zameniti do pet  tona stajnjaka. Međutim, pri dodavanju glistenjaka treba voditi računa o stvarnim potrebama povrća za pojedinim hranivima.

Kišna i poljska kišna glista

Prema  načinu života i vrsti hrane koju prerađuju treba izdvojiti  dve bitne vrste glista:

­ Kišna glista (Eisenia foetida) za život i rast zahteva vlagu, toplotu i organsku materiju u stanju raspadanja. Mogu da narastu u dužinu  6­8 centimetara i  crvenkaste su boje. U gomili nezrelog komposta može se naći veliki broj tih glista na malom pros­toru. Kada svare otpatke kišne gliste se sele na drugu gomilu. U baštenskoj zemlji te gliste uginu jer nemaju uslova za život.

­ Poljska kišna glista  (Lumbricus terrestris) je duža od obične, smeđe je boje, pljosna­ta i deblja. Izbegava otpatke koji trule, već prerađuje i vari ono što je ostalo iza glista iz komposta. Prolazeći kroz zemljište pravi duge hodnike kroz koji cirkuliše vazduh i voda, na površinu zemljišta izbacuje mine­ralne materije iz dubljih slojeva.

čovek svojim aktivnostima uništava staništa glista

intervencije koje čovek sprovodi građevinskim mašinama, traktorima, kamionima pogubno deluju po staništa ovih životinja. nedostatak kis­eonika, isušivanje, preterana vlaga samo su neki od uzroka koji dovode do njihovog uginuća.sprovedena istraživanja ukazala su na to da je korišćenje i unošenje pes­ticida u zemljište smanjilo rast glista za 20­60% i broj jedinki za 27,5­72%. tek nakon pola godine od poslednjeg unošenja pesticida njihova brojnost se vratila u normalu. eksperimentima su bile obuhvaćene tri vrste kišnih glista, najviše zastupljene na našim prirodnim staništima. zapaženi su ozbiljni poremećaji u razmnožavanju i razvoju glista kada su na površinski sloj zemljišta naneti pesticidi u koncentradiji koja se koristi u praksi.

Integralnim konceptom proizvodnje do očuvanja biodiverziteta

utvrđeno je da na njivama živi uglavnom još sedam vrsta kišnih glista što je pra­vo siromaštvo u odnosu na zemljište koje se ne obrađuje. na primer ogledima na no­vom zelandu postignuti su veći prinosi pšenice samo povećanjem broja kišnih glista u zemljištu. ono što proizvođači mogu da učine je da se preorijentišu na organ­ski ili integralni koncept proizvodnje koji bi zamenio dosadašnji konvencionalni intenzivni koncept povrtar­ske proizvodnje. tako bismo dobili kvalitetan, zdravstveno bezbedan proizvod uz manju primenu sredstava za zaštitu bilja, a ujedno i značajnije doprineli očuvanju biodiver­ziteta.

(www.agroklub.rs)

13 Organic News

etika u PoLjoPrivredi

Da li idemo po ivici održivosti i kuda uopšte idemoPoljoprivredna etika se razmatra kao deo bioetike, ona može biti osnova za procenu zašto nešto u poljoprivredi smatramo dobrim ili lošim, ispravnim ili pogrešnim. Poljoprivredna etika podrazumeva celovit interdisciplin­arni pristup, a ne pojedinačna rešenja. ona razmatra filozofski, socijalni, pravni, ekonomski, naučni i estetski vid poljoprivrednih problema i daje smernice za njihovo rešavanje. zbog značaja etičkih problema u poljoprivredi, poljoprivredna etika se danas izučava i predaje na mnogim univerzitetima u svetu.

Svetska komisija za životnu sredinu i raz­voj (The World Commission of Environ­ment and Development ­1987) definisala je održivi razvoj kao razvoj koji zado­voljava potrebe sadašnje generacije, bez dovođenja u pitanje opstanaka budućih generacija. Kada je poljoprivreda u pitanju svi agroekosistemi nastali su iz prirod­nih, aktivnošću ljudi. Pokretanjem poljo­privrede pre 10.000 godina ti procesi u početku bili su spori i bez negativnih posledica, da bi vremenom postajali sve razorniji. Danas smo svedoci mnogih neželjenih promena u našoj okolini, koje nastaju usled aktivnosti poljoprivrede. Uništavanje staništa, nastojanje da se po­stigne uniformnost na svim nivoima, primena uskih plodoreda, prekomerna upotreba sintetičkih đubriva i pesticida, kao i primena teške mehanizacije uzro­kovali su značajnu degradaciju i zagađenje mnogih prirodnih resursa (vode, vazduha, zemljišta, biološke raznolikosti). Današnja

poljoprivredna praksa se ne bi mogla sma­trati održivom, a pitanje održivog razvoja nameće se kao osnovni problem. Sa druge strane osnovno pitanje današnjice je i kako da poljoprivreda prehrani čovečanstvo i podrži održivost za sutra?

Industrijska poljoprivreda, kao dominant­na, podrazumeva nadmetanje, kontrolu obradivih površina i kapitala, zavisnost od nauke i tehnologije, a energija koja je pokreće je dobit. Primarno ona nije zaoku­pljena brigom oko korištenja resursa. Sa dru ge strane, tradicionalna poljoprivreda može se posmatrati kao način života, okre nut ka zajednici i usmerena ka lokal­nom tržištu. Kako su kao glavne vrednosti poljo privrede u budućnosti naznačene baš one koje industriska poljoprivreda narušava (zdravo zemljište, očuvanje biodiverziteta, socijalna pravda) u nadolazećim vreme­nima, ona će biti prisiljena da usvoji neke metode tradicionalne poljoprivrede.

Biotehnologija je vrlo atraktivno područje naučnog istraživanja, koje je pokrenulo mnoga etička pitanja. Ona ne predstavlja samo novu mogućnost za povećanje proiz­vodnje hrane, već nam nudi „rešavanje“ problema gladi. Međutim, ona ima naučne, etičke i socijalne posledice dale­ko značajnije od ekonomskog učinka na poljoprivredu i proizvodnju hrane. Nara­vno govorimo o GMO. Biotehnologija oplemenjivanju bilja nudi prenos gena iz drugih vrsta i DNA markere kao pomoć u selekciji. Tako je u kukuruz prenet gen iz bakterije Bacillus thuringiensis, koji kontroliše sintezu proteina koji u biljnom tkivu ima insekticidno dejstvo, te tako štiti biljku od kukuruznog moljca. Kakav je učinak tog Bt kukuruza u hrani za čoveka i druge organizme još nije dovoljno poznato. Geni izvedeni iz mikroorganizama (Strep­tomices sp) uneti u kukuruz i soju, dali su ovim usevima sposobnost tolerantnosti na totalni herbicid Roundup. Međutim,

Reč StRUKe

Da li idemo po ivici održivosti i kuda uopšte idemo

Organic News 14

Reč StRUKe

POlJOPRIVReDnI SaVetnIK

istovremeno javljaju se ozbiljni prigovori naučnih radnika usmereni protiv ovakvog delovanja. Prenos gena između vrsta kod kojih nema mogućnosti prirodne razmene genetičkog materijala (viša biljka i bak­terija), može dovesti do potpuno nepred­vidivih rezultata. Ima li čovjek pravo da se igra boga? Kako će priroda odgovoriti? Vlada zabrinutost da bi strani geni i nji­hovi produkti mogli biti štetni za čoveka, za druge organizme u hranidbenom lancu (korisni insekti ­ prirodni predatori), za samu vrstu u koju je gen unesen, ili za divlje srodnike te vrste u koje gen može biti slučajno prenesen. Setvom GMO bil­jaka koje su tolerantne prema herbicidima, prouzrokovaće veću upotrebu totalnih herbicida, pa se vremenom mogu poja­viti korovi rezistentni na njih. Genetička

modifikacija omogućava farmeru da prska glifosatima dok je biljka u vegetaciji, što znaći da će njihovi rezidui biti prisutni i u hrani, a to se nikada pre nije dešavalo sa glifosatima. Naučni radnici se plaše da bi polen GMO mogao preneti nove gene na srodne korovske vrste, pa se tako nekon­trolosano mogu stvoriti super korovi rezis­tentni prema većem broju herbicida. Geni se umnožavaju, šire i rekombinuju, što znači da po čovjeka štetne kombinacije, mogu biti opasnijije od radioaktivnog ot­pada. To možemo smatrati njaozbiljnijom pretnjom.

Glavnina genetičkog inženjerstva na biljkama se sprovodi u velikim multi­nacionalnim kompanijama (Monsanto, Syngenta, Du Pont…). Javnost se oprav­

dano plaši da će te kompanije koristiti svoja otkrića za postizanje potpune kon­trole nad svetskom proizvodnjom hrane, isisavajući profit od farmera i potrošaća. Multinacionalne kompanije prodajom se­mena kukuruza otpornog na raundap, ve­zuju proizvođače da kupuju njihovo seme i totalni herbicid, jer ugrađivanjem u biljke „terminator gena” ubijaju njihovo seme, pa ako farmer želi da koristi takvo seme iz sopstvene proizvodnje za setvu naredne godine, završi će s praznim njivama, bez biljaka. Iz ova dva primera jasno je da cilj biotehničkih multinacionalnih kompanija nije da hrane svet, već da monopolom postignu što je moguće veći profit.

Dr Vladan Ugrenović Institut Tamiš Pančevo

Uopšte da bi se ostvarila kvalitetna setva bilo koje kulture, potrebno je ispuniti dva ˝osnovna˝ uslova, a to su: pravilna i na vreme izvedena priprema zemljišta i upotreba zdravog, sertifikovanog se­mena. Ova pravila se kod nas neretko poštuju, te otuda dolazi do svima nam poznatih posledica. Međutim, ˝onima˝ koji se uz navedene pridržavaju i drugih agrotehničkih mera (pravilan plodored, ishrana, zaštita,...), na kraju sezone mogu očekivati ostvarenje povoljnog ˝rezultata˝.

U proleće čim dozvole vremenski us­lovi (obično krajem februara ili početkom marta), zemljište treba površinski obra­diti u sloju od 3 do 4 cm. Veća dubina nije potrebna jer je u to vreme zemljište dobro obezbeđeno vodom. Pri setvi će dublji sloj poslužiti kao ˝krevet˝ za seme a površinski kao ˝pokrivač˝. Dakle, ako je stvoren ornični sloj dobrih vodno – vazdušnih i mehaničkih osobina i provereno zdravst­veno stanje semena, jer nečesto štetne gljive, bakterije i virusi budu nepažnjom preneti na reproduktivni materijal, može se bez veće bojazni pristupiti setvi. Setva se obavlja dvojako. Na malim površinama se izvodi ručna, dok se na većim primen­juje mašinska setva. Mašinska setva se iz­

vodi specijalnim mašinama, najčešće su to precizne pneumatske sejalice, velikog rad­nog zahvata. Setva se može obaviti na više načina, što u prvom redu zavisi od izabrane sorte i tipa zemljišta na kome će se zasno­vati usev. Tako imamo vrstačnu setvu, setvu na izdignutim lejama i bankovima koje se u zavisnosti od kulture i terena mogu modi­fikovati.

U našim uslovima najčešće gajene koren­aste vrste, svojim setvenim terminom up­ravo pripadaju martovskoj setvi, tu spadaju šargarepa, rotkvica, peršun, paškanat, cve­kla i celer (direktna setva i rasad).

Za setvu šargarepe birati lakša zemljišta, slabo kisele do neutralne pH reakcije. Kao jedan od najranijih korenastih useva na otvorenom polju se može sejati i u feb­ruaru, pa čak (ako to uslovi dozvole) u decembru. Setva šargarepe se najčešće iz­vodi na bankovima čije su središnje linije udaljene 75 cm. U Francuskoj, pri gajenju šargarepe se koristi kombinovana mašina koja je ujedno freza, sejačica i vadilica. Širina bankova na vrhu iznosi 15 – 20 cm, u osnovi 30 cm i visine su 15 – 20 cm. Na bankove se obično seju dve trake međusobno udaljene 7 – 10 cm, sa rasto­

janjem između biljaka u redu 4 – 5 cm. Ovakvim načinom setve obezbeđuju se povoljni uslovi za razvoj ujednačenog ko­rena s kojim se u kasnijim fazama lakše manipuliše, kao i lakše uništavanje korova međurednom obradom. Pored gajenja na bankovima, šargarepa se seje na ravnoj površini u redove na razmak 20 – 40 cm ili u šestoredne trake. Setva u trake se izvodi na lejama širine 120 cm sa rasto­janjem između redova 20 cm a između biljaka u redu 4 – 6 cm. Dubina setve za sve načine sejanja iznosi 1,5 – 2,0 cm. Na­kon setve, obavezno je valjanje rebrastim valjcima, kojim se omogućuje kontakt semena sa vlažnom zemljom i kasnije ravnomerno nicanje. Pošto sporo niče, u nekim krajevima se seje s kulturama ˝br­zog˝ porasta (salata, spanać ili rotkvica) koje u početnom periodu služe kao ori­jentir redova. Način, odnosno gustina setve zavise od primenjene sorte (hib­rida), agrotehnike i namene. U sušnim godinama je nakon setve potrebno vršiti navodnjavanje. Navodnjavanje se najčešće vrši rasprskivačima u količini 30 – 40 l/m2. U kompeticiji sa belim ili crnim lukom, prazilukom, ruzmarinom, crnim korenom ili žalfijom deluje se repelentno na poje­dine šargarepine štetočine.

Martovska setva korenastog biljatokom meseca marta, u prodavnicama poljoprivredne robe, najviše se ˝traže˝ sorte i hibridi korenastog bilja, stoga ćemo se ovom prilikom podsetiti i upoznati sa načinom setve nekoliko gajenih vrsta.

15 Organic News

Pošto se seje veoma rano, rotkvicu treba po­sejati čim se za to stvore vremenski uslovi. Kao kultura intezivnog rasta, rotkvica se seje od februara sve dok spoljašnji uslovi to doz­voljavaju. Seje se u redove na razmak 20–30 cm ili u četvororedne trake sa razmakom 15 x 5–10 cm između redova i 50 cm između traka. Dubina na kojoj se seje ne prelazi 2 cm. Poželjno ju je sejati na osunčanim mestima u zajednici sa krastavcem, određenim sortama graška, kupusom, salatom, šargarepom, per­šunom i dr.

Morfološke razlike peršuna lišćara i korenaša „prenete“ su otvoreno polje gde se prvi seje na međurednom rastojanju 20 – 30 cm, a drugi na većem razmaku između redova 30 – 40 cm. Dubina i načini setve su slični šargarepi, i razlikuju se u zavisnosti od sorte i uslova spoljašnje sredine. Pošto i peršun usporeno klija i niče, u početku se mogu usejati kulture sa „bržim“ nicanjem, koje u svojim odnosima pozitivno utiču jedne na druge. Za predstavnike familije Apiaceae, što važi i za peršun, pre setve je potrebno proveriti zdravstveno stanje se­mena koje u ovom slučaju može biti napad­nuto gljivom Septoria petroselini koja izaziva pegavost lista. U preventivne mere pre setve seme treba tretirati sa nekim bioloških pre­parata ili pripravaka, pobrinuti se da setva ne bude gusta i duboka, a zemljište pri­premiti što bolje, da biljke brže niknu.

Paškanat je usev koji se odlikuje velikom otpornošću na niske temperature, pa se neretko ostavlja na otvorenom polju preko

zime. Setva se obavlja na međurednom rastojanju 40 cm i između biljaka u redu od 10 cm, sa dubinom od najviše 2 cm. U slučaju ako se zakasni sa setvom ova „ose­tljiva“ biljka će još slabije nicati i na kraju dati mnogo manji prinos od očekivanog. Pored stanadardnog načina setve seje se u četvororedne ili šestoredne trake sa razma­kom 20 – 30 x 10 – 15 cm između redova i 50 – 60 cm između traka. Dubina na kojoj se seje ne prelazi 2 cm. Nakon setve ako je zemljište nedovoljno vlažno obaviti navod­njavanje. U početnim fazama takođe treba obaviti okopavanje i međurednu kultivaciju u zavisnosti od stanja i potreba useva.

Cvekla kao izuzetno toploljubiva kultura najbolje uspeva kada je spoljašnja tempera­tura u intervalu 20 – 25°C. Najbolje uspeva na plodnim i strukturnim zemljištima. Set­va cvekle se može obaviti dvojako setvom u redove i zasnivanjem preko traka. Setva u redove se izvodi na rastojanju 40 – 50 cm između redova i 8 – 10 cm u redu. Setva u dvoredne trake obavlja se na rastojanju izmedju redova u traci 20 – 25 cm i 50 – 60 cm između traka. U nekim zemljama se pre setve seme naklijava držanjem oko sat vremena u vodi, a potom se „ostavi“ na temperaturi od 18 do 20°C do pojave 3 – 5 % „belih tačaka“ (klica). Setva za dobi­janje rasada obavlja se krajem februra ili početkom marta u toplim lejama. Za 1 m2 se upotrebi količina od 15 – 20 grama se­mena za setvu rasada. Rasađivanje se odvija u toku marta i aprila i u drugom roku sad­nje u toku jula. Za rasađivanje se koriste ra­

nostasne sorte ili hibridi koji se sade na 25 – 40 x 8 – 10 cm na istoj dubini kao u leji.

Celer korenaš se gaji isključivo preko rasa­da, mada se može proizvoditi i direktnom setvom. Glavni nedostatak zasnivanja di­rektnom setvom semena je sporo klijanje semena i samim tim „gušenje“ mladih biljaka korovima. Radi ubrzanja nica­nja, seme se pre setve drži 24 sata poto­pljeno u vodi a potom još nekoliko dana na toplom mestu uz povremeno vlaženje. Seje se početkom marta u tople leje, u redove na međurednom rastojanju 5 – 6 cm sa setvenom normom od 2 g/m2. U slučaju ako se seme pikira setvena norma je 1 g/m2. Pokrivanjem asurama postiže se neprekidno obezbeđenje semena vlagom do početka nicanja. Nicanje semena celera korenaša nastupa 10 – 15 dana nakon setve, a rasađivanje nakon 70 dana u fazi 5 – 8 listova. Rasađivanje se obavlja u toku maja na rastojanju 50 x 25 cm ili u sistemu četvororednih traka sa rastojanjem od 25 x 25 cm i 60 cm između traka. Direktna setva za celer korenaš se obavlja na raz­maku 40 – 60 x 15 – 20 cm sa dubinom setve od 2 cm.

Dr Vladimir Filipović, Institut za proučavanje lekovitog bilja,

„dr Josif Pančić˝ iz Beograda

POlJOPRIVReDnI SaVetnIK

Organic News 16

symbol picture © Shutterstock/Milanchikow Sergey

EU organik logo ne može na halal sertifikovano mesoFrancuska asocijacija za dobrobit životinja je još 2012. započela proces pred sudom evropske unije protiv obeležavanja halal junetine eu logom za organsku proizvodnju. naime, po njima se junetina sertifikovana po halal pravilima ne bi trebala obeležavati kao organska jer se patnja životinje tokom klanja nije svela na moguću meru.

VESTI IZ SVETA

Najviši sud Evropske unije je doneo pre­sudu po kojoj se logo Evropske unije za obeležavanje organske hrane ne može ko­ristiti za obeležavanje mesa životinja koje su zaklane u skladu sa verskim pravilima, ukoliko životinja nije pre toga onesvešćena, tj. ukoliko se patnja životinje nije svela na najmanju moguću meru kako nalaže regu­lativa 834/2007 EU.

Evropski sud pravde je rekao da se obe­le žavanjem EU logom proizvoda po tro­

šačima daje sigurnost da su proizvodi koje konzumiraju dobijeni u skladu sa najvišim standardima uključujući tu i dobrobit životinja. Sud kaže da se ošamućivanjem značajno smanjuje patnja životinja.

Razlog Evropskog suda pravde je sle deći:

„Kada se životinje ubijaju bez ošamućivanja, što se izuzetno dozvoljava u EU kako bi se garantovala sloboda veroispovedanja, pat­

nja životinja nije ipak svedena na naj­manju moguću meru, pa čak i sa najpre­ciznijim sečenjem vrata oštrim nožem to nije moguće. Naučne studije su pokazale da samo ošamućivanje ima uticaja na smanjivanje patnje životinja tokom klanja.“

(apnews, organic­market)

17 Organic News

VESTI IZ SVETA

Premijum cene organskih proizvoda se smanjuju kako raste potražnja i izbor proizvodaamerički kupci plaćaju organsku hranu više, no kako se povećava izbor proizvoda, premijum cene padaju. Prema nilsenu (kompaniji za istraživanje i obradu podataka) su organska hrana i piće prošle godine u proseku koštali 24 centa više po jedinici pakovanja u odnosu na konvencionalne, ili oko 7,5 % više. to je bio pad od 27 centi ili 9%, premijuma u 2014.

Photo/Wilfredo Lee

Varijacije među brojkama su velike. Srednja cena za jedan galon organskog mleka (oko 3,8 l) je 4,76 dolara, što je 88% više od 2,53 dolara koje kupci plaćaju za galon običnog mleka. Organska jaja imaju 86% veću premijum cenu. Po ceni od 4,89 dolara za veknu hleba, organski hleb je duplo skuplji od redovnog.

Roditelji kupuju organsku hranu za bebe, koju plaćaju svega 3% više od konvencio­nalne. Sredinom januara, veza organskog kelja lišćara je koštala 5% više od konven­cionalnog, kaže se u Odeljenju za poljo­privredu SAD­a. Neki organski proizvodi poput artičoka, sojinog mleka i Greni Smit jabuka, koštaju čak manje od svojih konvencionalnih pandana.

Postoji mnogo faktora koji utiču na cene organske hrane. Premijum cene za or­gansko mleko i jaja su daleko veće zbog specifičnih zahteva regulative. Na prim­er, u ishrani krava bar 1/3 mora činiti ispaša, navodi Džeremi Mogtader, up­ravnik farme na kampusu Univerziteta u Mičigenu.

Propisi imaju pravu korist za životinje, potrošače i životnu sredinu, ali povećavaju cenu proizvodnje, Mogtader ističe.

Organsko i konvencionalno povrće se uzgaja na sličan način, pa je razlika u ceni nešto manja. Organski proizvođači mogu uštedeti novac tako što neće koristiti pes­ticide ili sintetička đubriva, ali moraju platiti više za radnike za kopanje, plevlje­nje, ili kontrolu štetočina, kaže Mogtader.

Jedan razlog što organski premijumi padaju je i povećanje broja proizvoda na policama. Organsku hranu je nekada bilo moguće pronaći samo u radnjama zdrave i mešovite hrane poput Whole Foods­a, ali se sada može pronaći i kod svih većih lanaca prodaje. Kroger, jedan od vodećih lanaca maloprodaje, ističe da se tokom 2017. prodalo 9.000 organskih artikala u vrednosti od 1 milijarde dolara.

Naravno, na cene utiče i potražnja. Trenut­no je potražnja za organskim proizvodima veća od ponude u mnogim kategorijama. Prodaja hrane, pića i toaletnih potrepština,

kategorije koje su najprodavanije, su imale konstantnu liniju, dok je prodaja organ­skih proizvoda porasla za 9%, kaže se u Nilsenu.

Milenijalci prednjače u ovom trendu, kupujući mleko i dečju hranu. Ali i druge generacije kupuju ostale organske proiz­vode. Ukupno 88% domaćinstava u SAD­u je kupilo organsku hranu ili piće.

Takođe, strah od trovanja hranom, kao što je to bio slučaj masovnog trovanja prouz­

rokovanog bakterijom E.coli poreklom iz zelene salate, utiče da se potrošači okreću organskoj, jer joj veruju.

I dok se očekuje padanje premijum cena, teško je reći da li će u potpunosti nestati, kaže Rajan Kori, ekonomista u Merkarisu, kompaniji koja prati organsku poljo­privredu.

(apnews)

Photo/Wilfredo Lee

Organic News 18

VESTI IZ SVETA

Fair trade (Fer trejd) trgovina i da li je fer i danasviše od 2 milijarde šoljica kafe se svakodnevno popije širom sveta. to je godišnji obrt od 175 milijardi evra. ali je sve manje i manje koristi za primarne proizvođače kafe.

Svaki razgovor, posao, diskusija se uglav­nom započinje uz šoljicu kafe, i zato i počinjemo sa kafom, koja je jedan od naj­prepoznatljivijih proizvoda Fer trejda u sve­tu. Proizvodi se u ekonomski siromašnijim zemljama, prodaje se skupo, ali profit ide krajnjem učesniku u lancu vrednosti.

Naši potrošači još uvek nisu u dovoljnoj meri naučeni da prepoznaju sve oznake koje se nalaze na proizvodima, a ovo su oznake koje nisu karakteristika našeg podneblja. Fer trejd ili kako je još zovemo Pravedna trgovina je pokret koji je pre nekih 60 godina započeo u Sjedinjenim Američkim Državama, kada je severno­američka organizacija Ten Thousand Vi­llages poslala svoje volontere u Portoriko, kako bi žene iz siromašnijih porodica naučile da šiju i na taj način doprinele ekonomskoj održivosti porodica. No, ka­ko su se njihove rukotvorine umnožavale, bi lo im je potrebno naći i tržište. Njihovo lokalno tržište svakako nije imalo tu ku­povnu moć. Tako su se portorikanske ru­kotvorine našle na severnoameričkom tlu. Prvo su predmeti prodavani prijateljima

organizacije, da bi se od 1958. našli i u prvoj zvaničnoj Fair Trade prodavnici, koju je organizacija osnovala.

U Evropi su Velika Britanija i Holan­dija prve prepoznale koncept Fer trejda, i dok su se pedesetih u Velikoj Britaniji prodavale rukotvorine Kineza izbeglica, u Holandiji su šezdestih godina prošlog veka holandske organizacije prodavale šećer od šećerne trske uz poruku da će kupovinom ovog šećera narod siromšanih zemalja ekonomski prosperirati. Posle su se prodavale i rukotvorine južnih država, a 1969. je otvorena i prva „Prodavnica treće zemlje sveta“ u Evropi. Ovakve prodavnice su doprinele razvijanju Fer trejd pokreta.

Fer trejd nevladine organizacije su tokom 60­ih i 70­ih osnivane usled loše ekonom­ske situacije u Aziji, Africi i Latinskoj Americi kako bi pomogle siromašnijim područjima u pospešivanju prodaje re­gionalnih prozvoda. Ove organizacije su imale za cilj da jug povežu sa naprednijim severom. Ovaj plemeniti cilj je prerastao lokalne i državne okvire i tokom druge konferencije UNCTAD (Konferencija o

trgovini i razvoju UN) u Nju Delhiju 1968. prisutnima se pokret predstavlja porukom „trgovina, ne pomoć“. tj. potrebno je dati podjednaku šansu poslovanju između juga i severa, a ne samo se fokusirati na pomoći za razvoj.

To je i period kada su Fer trejd organizaci­je širom sveta počele da se nezvanično sastaju svake druge­treće godine, i kada su uvidele da je potrebno imati zvaničnu krovnu organizaciju. Krajem osamdesetih se izdva jaju dve organizacije, Evropska fer trejd asocijacija (EFTA) koju je sačinjavalo 11 najvećih Fer trejd organizacija Evrope, i kasnije Svetska fer trejd organizacija (WFTO) poznata pre kao Međunarodna federacija alternativne trgovine.

Članove organizacija su činili svi u lan­cu nabavke, od proizvodnje do prodaje, i uključivane su i organizacije koje su novčane pomagale primarnu proizvodnju. Veze između organizacija širom sveta su se uspostavljale. Organizacije su lobirale za smanjenje neravnoteže u razvoju i moći u konvencionalnim strukturama trgovine, smanjenje nepravde, i lobirale za zakone.

© Shutterstock/kikovic

19 Organic News

Uspostavljanjem zvanične strukture Fer trejd organizacije, postavljeni su ciljevi, standard i sistem garancije i monitoringa koji se baziraju na 10 principa i to:

1. Pružanje mogućnosti ekonomski ugro ženijim proizvođačima – pružanje po drške proizvođačima, udruženjima k ako bi postali samoodrživi.

2. Transparentnost i poverenje – organi­zacija posluje transparentno, i otvore­na je za saradnju sa svima u lancu koji žele da se uključe.

Source: haberturk

9. Promocija Fer trejda – i svih vrednosti koje donosi pokret.

10. Poštovanje životne sredine – podra­zumeva korišćenje lokalnih proiz­voda i sirovina, efikasno korišćenje energije, smanjenje otpada, korišćenje brodskog transporta kada god je to moguće, itd.

Ako su osigurani svi principi u proizvodn­ji, proizvod može poneti oznaku Fer trejd.

Danas smo svedoci da su proizvođači kafe neuhranjeni, a rade i decaDakle, to nas vraća na početak, na onu šoljicu kafe sa kojom smo započeli ovaj plemenit pokret i ideju pokrenutu pre nekih šezdeset godina. Negde se uz put neki od principa ispustio kako to nekada biva.

Prema studiji koju su uradile organizacije Forum Fairer Handel, Gepa i TransFair, prihod u zemljama proizvođačima kafe je posle inflacije između 1994. i 2017. pao za 10%. U isto vreme, troškovi proizvodnje su porasli. Nasuprot tome, dodata vred­nost pržionica kafe i trgovaca u Nemačkoj je porasla za 215% sa 2,28 milijardi evra na 4,9 milijardi evra godišnje u istom tom periodu, pišu organizacije.

Pad zarada proizvođača i radnika je doneo mnoge zdravstvene probleme, pothranje­nost, angažovanje dece u proizvodnji, ubr­zana je migracija stanovništva u urbane gradove i raste trgovina drogom. A kako bi se povećala proizvodnja kafe, krče se šume što će se osetiti i kroz klimatske promene.

Ko je odgovoran Kroz slučaj proizvodnje kafe u Kolumbiji, Peruu i Etiopiji, studija ukazuje da Fer trejd ima pozitivan uticaj na unapređenje uslova života i rada proizvođača, a fluktu­acija cena na svetskom tržištu je minimal­na. Takođe, kombinacija organske proiz­vodnje i fer trgovine je naročito efikasna, jer kooperative dobijaju premijume za fer trgovinu i organsku poljoprivredu.

Ipak najveći profit je na strani pržionica kafe i distribucije, i oni bi morali podneti deo odgovornosti, tačnije da se pobrinu da i svi u lancu nabavke imaju humane uslove rada i zarađivanja.

Olga Kešelj Milovanović

3. Fer trejd koncept – organizacija trguje u želji da poboljša socijalnu, ekonom­sku situaciju malih i marginalnih pro­izvođača i zaštiti životnu sredinu, a pri tome se ne fokusira isključivo na maksimizaciju profita na račun tih malih proizvođača.

4. Fer plaćanja – proizvođači zaslužuju fer cene za svoje proizvode i svoj rad, koji će im obezbediti pristojan život i pri tome će i žene i muškarci imati iste uslove.

5. Zabrana prisilnog rada i rada dece.

6. Zabrana diskriminacije polova, ga­ran tovanje rodne ravnopravnosti, eko ­nomsko osnaživanje žena i slobo da udruživanja – svi treba da imaju iste uslove pri zapošljavanju, edukaciji, od­lasku u penziju.

7. Moraju se osigurati dobri uslovi na poslu – koji moraju biti usklađeni bar sa lokalnim i nacionalnim regulati­vama, koji će osigurati bezbednost i zdravlje radnika i zakonom propisano radno vreme.

8. Obezbeđivanje jačanja kapaciteta – or ganizacije moraju raditi na una­pre đenju veština i sposobnosti malih proizvođača i radnika.

VESTI IZ SVETA

Logo Fer Trejd

Prodavnice koje su ot­va rale organizacije Fer trej da prodavale su ug­lav nom etno proizvode ze ma lja trećeg sveta. Po mak je napravio sve­

šte nik ho landske verske NVO koji je u Meksiku radio sa proizvođačima kafe, kada se stvo rila ideja Fer trejd oznake. Kupljena kafa, kafa ko jom se trguje ili se prodaje u skladu sa uslovi ma Fer trejda može poneti oznaku koja bi je razlikovala od ostalih kafa na policama, i pored prodavnica Fer trejd organizacija, mogla bi se prodavati i na svim ostalim prodajnim mestima. U Holandiji je 1988. uspostavljena „Max Havelaar“ oz­naka, koja je doprinela da se u roku od go­dinu dana kafa sa ovom oznakom nađe sa 3% u udelu tržišta.

Organic News 20