Broj 6/7, mart 2012

Zašto Velešanke imaju velike grudi?

Tatina poslednja prica

Smrdljivi grad je zadovoljan sobom

Društveni centar Novi Sad

Konkurs za besmrtnost

Sin jedinac

Danski esid rok

Samostalnost zena u filmovima Kloda Šabrola

Iluzije

Marsovci napadaju

Innermost

Ispred skupštine

Kako proucavati ekonomiju

Poezija 31-37str.

Antizapadnjaštvo 38-48 str.

Poštovanočitateljstvo,

Posle četvoromesečnog zatišjapojavljuje senovidvobroj časopisaŠkrip, i daljeuprepoznatljivomgerilskom i au-tonomnom formatu,da, vamanazadovoljstvo i korist,donese još jedanmali izbor tekstova izdomenaproze,poezije,analizeikritikedruštvaijoškoječega.Nekolikojerazlogazatišjukojejevladaloposlednjihnekolikomeseci.Prviunizujekonkurszakojismoodaslalipozivširomex-Yuvasione.Odzivjebioneočekivanovelik.Našamalenaredakcijajeprionulanazadatakčitanjaiodabiranjatekstovazačasopis,nosećisesaizazovimasvakodnevnogživotakaoštojetobilablokadaFilološkogiFilozofskogfakultetauBeograduuoktobruinovembruispremanjeipolaganjeispita.Usledsvegatoga,našnajambicioznijicilj-radsaautorimananjihovimtekstovima-biojeostvarensamodelimičnotj.samosaljudimačijisutekstovibiliodabranizačasopis.Ljudisakojimatonijebioslučajostalisuuskraćenizablagotvornukorespondencijudonekihsrećnijihisređenijihvremena......štobisemoglodesitiukolikozaživipokušajnabavljanjaredakcijskogprostora;zasadasenadepolažuurazvijanjekapacitetaInexfilma(http://www.facebook.com/InexFilm),prilikomkojegsečlanoviredakcijenisulibilidazasukurukaveiprionunaposaotemeljnogrenoviranjaprostora,nabavljanjanameštaja,prozora,glačanjazidova.No,otomevišekakovremebudeprolazilo,asituacijaserazvijala.

Iakosmoprilikomkonkursabiliotvorenizasvevrstetekstualnih(ainekevrstevizualnih)priloga,osnovnatemajebilafenomenantizapadnjaštvauSrbiji.Štasemožepodvestipodnjega,čemuonoiočemugovorionosamo,aočemunje-govapojava?Tajskuptekstovanajvišepodsećananaučničasopis.Ambicijanamjedaunarednomperioduprodubljujemokvalitettakoosmišljenogdelačasopisa,alismatramodaćeoviradovinaćizahvalnupubliku.

Osimizborapesamaipriča,kojijeuovombrojuopsežnijinegoikadpre,donosimoitekstoveoraznimdrugimaktuel-nimtemama:naprimer,izveštajoinicijativizaDruštvenicentaruNovomSadupisanutokupostojanjatogcentraodstraneneposrednigučesnika;nastavljamosa feljtonomodanskomesid-roku;kratak izveštajoprimeruotuđenjaupravljačkeklaseodostatkadruštvanaprimerumaleakcijeispredDomaNarodneskupštine,itakodalje...

Usvakomslučaju,dosledećegjavljanja,prijatnočitanjeilistanjevamželiŠkripkolektiv!

Uvodnik

Foto:DušanTizić

broj 6/7, februar 2012

“Dobar den, do kaj Muto, Ve molam!” Stavljamkoferugepektaksijai,punentizijazmakojimeuvekobuzme kada pristignem u novi grad (a ponajvišekada dođem u Veles, svoj drugi dom), sedam nasuvozačevomesto.Omalenitaksistabezrečipalimo-torikrećekaMuti,zadatojdestinaciji.Nakonnekolikostotinametaradolazimodoželjenogodredišta;uvekmibudežaokadauVelesutrebadaplatimtaksi, jerto zadovoljstvomogumaltenedapriuštimkusuromkojimiostaneodcigareta.Zatouvekiostavimdobrunapojnicu,znajućida taksisti svakidinar(tj.denar)znači. Tek ove godine sam primetio da, već godinamaunazad, kao orijentir za adresu na kojoj se nalazikuća moje babe u Velesu koristim ‘Mutu’. Doduše,nisammogaoadaneprimetimdametaksistauvekdovezedosendvičarekojavećnekolikogodinapravinajukusnije(inajjeftinije)tostovenasvetu.Međutim,tasendvičarasezove‘Krug’inemaamabašnikakveveze ni sa kakvimMutom. Odaklemi onda taj taja-nstveninazivizaštomenijedantaksistanepogledačudnokadapoželimdameodvezedoMute? Još dok sam bio sasvim mali, a ipak dovolj-no odrastao da se uveče sa drugarima prošetamčaršijom,naučilisumeda,akoželimdasetaksijemvratimkući,dataksistitrebadakažemtočuveno“dokajMuto”;iodatlebihvećznaoputdokuće.Isobzi-romdajetoupalilosvakiput,nikadaminijepalonapametdaMutudovodimupitanje.Svedoovogleta.Odprijatelja samdoznaoda senamestudanašnjeg‘Kruga’nekadanalazilatrafikačijinazivnikonepam-ti.Ispada,međutim,dapravinazivnikonikadanijeniznao,jerjeuVelesubilapoznatakao‘KodMute’.Ovajnesrećni “radninazivkoji jeopstao” trafika jedobi-

la zahvaljujući svom vlasniku, koji je imao izvesnihpoteškoćaprigovoru–biojepolunem.Pitamsekakolijetomnesrećniku–sigurnojesvestančinjenicedajenjegovlokaldobiosvojpopularninazivnaosnovunjegovogporemećaja.Moždajetojednaodonihstvarikojesevezujuzamalegradove–nikotonijeuradioizzlenamere,nitiseMutoljutioštogaismevaju(akotouopštemožemonazvatiismevanjem,jernemaamabašnikakavcilj),većsenazivjednostavnozadržaoinikovišeneobraćapažnjunato.AmoždaMutasamonijepronašaonačindaiskažesvojenezadovoljstvo. Bilokakobilo,Mutanijejedinstveniprimerovepojave u Velesu. Štaviše, odmah pored „Mute“ ilitidanašnjeg „Kruga“ senalazi kompleks lokala osred-njeveličinekojisepopularnozove„Bugarskaamba-sada“, a razlog za ovakavnaziv je jednako zanimljiv– vlasnik te poprilično neobične i nešto modernijegrađevinejeBugarin. Mišljenjasamdaupravoovakvestvaričinedušujednog grada. Svaki grad čuva sijaset ovakvih mis-terijaizasvakogćoška,alinijedanstranacihnemožesverazotkriti.Ipak,utrenutkukadapostanešsvestansvihtihtajanstvenosti,tekondamožešdakažešdasinadobromputudaistinskiupoznašnekigrad.MenisečinidasmoVelesijavećsasvimdobridrugari.Uos-talom,samobliskomprijateljuseskrećepažnjanatodaVelešanke,svedo jedne,nakonpuštanjaupogonTopionicecinkaiolovauVelesusedamdesetihgodinaprošlogvekaiusledpromenasastavavazduha,vodeizemljišta,imajuneodoljivovelikegrudi.Ovajteoriju,naravno,nikonijeproučio i dokazao, te se jošuveknalaziudomenuVeleškihlegendi,alijaipakvolimdamislimdajetako.Akoništadrugo,dodanašnjegdanasenisamuveriousuprotno.

4 dosadno mi je

“Do kaj Muto” Nikola Živković

ili zašto Velešanke imaju velike grudi

Veles

broj 6/7, februar 2012

broj 6/7, februar 2012

5 dosadno mi je

Šugavi, prljavi i bolesni psivladajuprljavimgradom.Tusu,nasvakomkoraku,dostupnisvakome,alinikoništanečini.Nijetovišenistrahkolikosuljudinavikli,pamis-ledanijenanjimadaseborepro-tivtoga.Smrdljivigradjezadovol-jan sobom, a vladari takvog gradaimogubitisamošugavipsi.Izlazepredljudesamoučoporu,uvijeksutooni,nikadanijekrivsamojedan,bezobziraštomaladjecastradaju.Akadanekonapadnesamojednog,koji je, zbog svoje neopreznosti,skrenuo sa puta čopora i samoin-cijatvnootišaotražitidodatnuhra-nu;ondaseonpokunjiiodepodvi-jenog repa.Nedugonakon toga sejave oni koji štite te pse govorećikakosmomitoproizveli.Agrađanišute. Tek poneki neustrašivo gov-ore protiv tih bolesnih džukelazbog kojih mala djeca strahujukadasevraćajukućama.Agrađanišute. Opet i uvijek. Zaista smomidopustili da smrdljivim gradomvladajuprljavipsi.Onisadadolazeu škole, fakultete i svamoguća ja-vnamjesta.Nikoništanečinipovo-domtoga.

Našim gradom, umjesto glavnerijeke (kao kod skoro svih velikihgradova u svijetu), protiče povećipotok koji u popodnevne sateužasno smrdina govna.U tompo-toku se može vidjeti više smećanegoukontenjerima,asedmicamaje stajala jedna naopako okrenutastolicanasredtogpotoka.Agrađanišute.Opetiuvijek.Smrdljivigradjezadovoljan sobom.Uvijek će tako ibitidoksenepromijenisvijestljudi.Svisežalepokafanama,svojimpri-jateljimailikomšijamainikonesh-vata(ilineželidashvati)dasmosvidužnidaseborimoprotiv togaštonamsenameće.ČestogledamokakosestudentisaFilozofskogfakultetaizZagrebaborezasvojapravaiost-varujuih.Oninedopuštajudastarciufoteljamamanipulišuiupravljajunjihovim životima, oni zahtijevajuono što je njihovo. I pogledajmotakođer Filozofski fakultet u Sa-rajevu. Studenti se stalno žale danemajudovoljnorokova,da impo-jedini profesori ne daju ni zakon-ske rokove, da pojedini profesoriobaraju studente neosnovano, daje školovanje skupo, da je sistem

obrazovanja nedovoljno kvalitetani sve ostaje na tome jer se žalesamo između sebe. Na pauzi kadaodunakafu. Iondasvepostarom.A strašno zvuči činjenica da ondakadasedokazalodaodređeniprofe-sorisaPravnogfakultetauSarajevuseksualno iskorištavaju studenticenikoništaniječiniopovodomtoga,samorijetkisuupozoravali.Prvojetrebalo tri godine da se smaknu titzv.profesori,alinajstravičnijejetodasenikoodroditeljanijesjetiodaostaleroditeljepozovedaseskupei naprave masovni protest protivtih ogavnih, nemoralnih ljudi kojisu se nazivali profesorima. Ako senekoisjetio,ostaojesam.Ne,janeželimdakažemdaroditeljimanijestalodosvojedjece,aligdjesubili?Zašto je sve ostajalo na novinskimčlancima i svjedočenjima anonim-nih studentica? Nije bilo protesta,nije bilo pobuna, ali i danas sve idaljeidekaponoru.Agrađanišute.Opetiuvijek.Smrdljivigradjezado-voljansobom.Pačakidauspijemoopravdati stare ljude i roditeljekoji nakonminule agresije nemajusnageiželjedasebore(aliniovd-

SMRDLJIVI GRAD je zadovoljan sobom

Hamza Hodžić

broj 6/7, februar 2012

broj 6/7, februar 2012

je ne možemo razumijeti roditeljestudenta/ica Pravnog fakulteta) zaboljesutra jersuratovalidabido-spjeliuovubijedu,činimisedani-kakonemožemoshvatitimladekojišute.Anajvišetrebadasebune.I svi su svjesni toga (tako da onekomšijeikafandžijeshvataju,samone želepriznati) i ondaoni na ko-jima je najveći udio da se bore, areklismodasutomladi,želemaso-vno da odu iz ove države. Trebanjih razumijeti, kao da su svi čuliza rečenicu: „Život je drugdje.“ Alinikako ih ne treba podupirati, većih treba uvjeriti da su oni ti kojimorajumijenjati stvari, nametnuteideologije,obaratistereotipeirušitisvaku tabu temu. Moraju se sviuvjeritida ježivotmoguć iovdje. Iondadolazenaredvječnipesimistikojipitajuštajetoovazemljadaladaseborezanju(aneshvatajudasetimeboreizasebe!).Pa,odgovorje veoma jednostavan. Ova državavam ništa nije dala (tj. poklonila),nitiće.Aizaštobitočinilaovamaladržava kada to ne rade ni mnogoveće sile?! Svugdje na svijetu svemoraš zaraditi, samo kod nas žele

kafanskompričomsvesrediti. Ištasetimadobiva?Pa,smrdljivigradjezadovoljansobom. Građani Sarajeva se diče mul-tikulturalizmom, svojom tradici-jomiturizmom.Aznateštajenašanajvećakulturološkaodrednicakod70% turista? Rat i ćevapi! Pa zarsu stvarno naša najveća turističkaatrakcija ćevapi? Zar mi zaistazaslužujemo da ljudima prva aso-cijacijanaBiHbudevezanazarat?Rat se ne smije zaboraviti, pres-tati praviti ćevape bi bila šteta,ali hijerarhija vrijednosti se morapromijeniti! Nikad ni jedna državanije uspjela a da nije maksimalnopodržavala kulturu, njeno razvi-janjeiafirmaciju.MilanKunderajepisao(aonjeiautordjelapodna-zivom Život je drugdje) u romanuKnjiga smijeha i zaborava: „Narodiselikvidirajutako–rekaojeHübl–daimsenajprijeoduzmepamćenje.Unište im njihove knjige, njihovukulturu, njihovu povijest. A netkodrugi im napiše druge knjige, dajeimdrugukulturuiizmisliimdrugupovijest.Narodondapolakopočnezaboravljatištojeištojebio.Svijet

okonjegatozaboravimnogobrže“.Dalitrebamodopustiti istoovodase desi i nama? A ako bi se našaoneko ko bi rekao da ova državakvalitetno radi na razvijanju i afir-maciji, neka pogleda stanje starihkula i tvrđava iznad Starog Grada,neka pogleda posjećenost muzeja,neka pogleda kvantitet kulturnihemisija, a za onajmali broj koji seprikazuju neka relevantne ljudeiz tog područja pita za kvalitet. Iakosesjeti jošnekihkulturološkihodrednica, neka pogleda i njihovostanje i sve to usporedi sa brojemćevabdžinica i brojem posjetilacanjima. Ne, naš grad nam ne pružanikakvu pomoć u razvijanju i afir-maciji kulture (pa ima li smislada povlačim priču o zatvaranjuUmjetničke Galerije BiH???), jer tosvakakonisućevapi!Agrađanišute.Opetiuvijek.Smrdljivigradjezado-voljansobom. Ali, eto, ako ništa, barem smou onom ispijanju svega i svačeganajbolji (mada bi nam se čak i tuRusimogliusprotiviti). Ovajgradjenekadbacaosvetladaleko,ovajgradbimogaobolje.

6 dosadno mi je

Slika

7 dosadno mi je

Simbolično, na 22. decembar2011. godine, na nekadašnji DanJNA,posleprotestaispredkasarne„ArčibaldRajs”, u kojem su aktiv-isti udruženja građana, sportskihudruženja, članovi umetničkihdruštava i pojedinci izrazili svojenezadovoljstvo nepostojanjemprostorazamladeuNovomSadu,došlo je do okupacije kasarne.

Ovaj potez, iako iznenađujućza širu javnost, proistekao je izvišemesečnog planiranja grupegrađana okupljene oko Inici-jative za Društveni Centar. Uslednedostatka jasno definisanogrukovodstva, prema svedočenjuučesnika, Inicijativa je kao os-novni problem u početku imalaodređivanje metoda delovanja.

Poslepostignutogkonsenzusa,do-govorena je okupacija kasarne ucilju skretanja pažnje javnosti naproblemiuciljualarmiranjavlastikoje nisu preduzele aktivnemerezarešavanjeovogproblema. Pri ulasku u kasarnu pristu-pilosečišćenjukrugaiuređivanjuprostorija napuštenih pre pet go-dina od strane Vojske Srbije. Lo-kacijanovoosnovanogDruštvenogCentra je u samom centru grada,a sama kasarna se prostire na7000m2. Bitno je napomenuti dasu ustanovljena dežurstva aktiv-ista i da se pristupilo kreiranjuodgovarajućih kulturnih pro-grama.Svakogdana seodržavajuradionice, projekcije filmova iprezentacije sportova. Odlukese donose na sastancima koji suotvoreni za sve, a za svaki sas-tanak se bira moderator. Funk-cionalnost ovog vida upravljanjaje problematična, no, čini se dane postoje veće nesuglasice. Ovose može pripisati nepostojanjuočigledne lične koristi koja bi semogla zloupotrebiti, aktivnomonemogućavanju koncentrisanjamoći i činjenicom da je projekatjošuvekuranojfazi.Takođe,treba

Društveni Centar - Novi SadSaburo Sakai

broj 6/7, februar 2012

broj 6/7, februar 2012

primetiti da je struktura aktiv-ista uglavnom sačinjena od pri-padnika levice i stranačko neo-predeljenih osoba. Konzumacijadroga je zabranjena, dok se alko-hol toleriše, ali je donekle suzbi-jen kao pojava.Može se primetitidistinkcijaodblokadeuBeogradu.Uovomslučajusuaktivistiposeg-nuli za merama poput navedenezabrane droga, pokušaja inte-gracijepučanstvanasvimnivoimai konkretno taktičko planiranje uskladusamogućnostimadirektnedemokratijekojutvrdedaprimen-juju. Reakcije javnosti na čin za-uzimanja kasarne su uglavnommešovite. Starije generacijegledaju na ceo proces zauzi-manja kasarne kao simbol sla-bosti države, koja bi po njiho-vom viđenju trebala da budecentralizovanaisajakomvojskom.Dešavanjaukasarnitajdeopopu-lacije ističe kao krajnje negativnei pripisuje celu akciju levičarima,umetnicima koji oličavaju nar-

komane i članovima nevladinihorganizacijakoji simbolišustraneplaćenike. Sa druge strane, drugideo populacije pozdravlja zauzi-manjekasarneitumačiakcijukaopočetakbuđenjagrađanskesvestii promene. Reakcije desničara,pre svega udruženja „Naši”, do-bilesuvelikipublicitetumedijimai oslikavaju opšte raspoloženjetradicionalistički i nacionalističkiobojenihskupina. Politička pozadina naizgledne postoji, sudeći po raznovrs-nosti aktivista. No, nazire se daje u nekom trenutku došlo doprećutnog sporazuma savlastimaoko realizacije projekta. Tokomprvogdanaakcijeposlatasusamojednapatrolnakoladaprovereak-tivnosti učesnika, a vojna policijase takođe pojavila samo jednom.Imajućiuvidudajegrupagrađanapočinila zakonom definisanokrivičnodelo,ovakvareakcijapri-moravanapromišljanje.Mišljenjeautora je da je, u svetlu rastućegnezadovoljstva šire populacije i

opšte ekonomske nesigurnosti,dato zeleno svetlo za realizacijuDruštvenog Centra. On bi za ciljimaousmeravanje nezadovoljstvauodređenompravcukojibibiouinteresuvladajućegarniturevlasti.Takođebiomogućiolakšukontro-luodstraneDržavneBezbednostiiMUPSrbijepotencijalnihdiside-nata i pružio priliku za njihovoeventualno vrbovanje u slučajupotrebe. Ova metoda policije sečestokoristiuoperativnomradu.Iako za sada neizvesna, sudbinaDruštvenog Centra će, po svemusudeći, biti pozitivna. Postoje in-dikacije da će kasarna „ArčibaldRajs” biti napuštena usled visokecene zemljišta na kome se na-lazi, adaćeDruštveniCentarbitiizmešten u blizini plaže Štrand.No, zvanične potvrde za sadanema,abudžetgradazakulturneaktivnosti je trenutnoustanju iz-rade. Treba napomenuti i da sugradski rukovodioci u razgovorusa aktivistima načelno podržaliprojekat.

8 dosadno mi je

9 dosadno mi je

Iakome put nikada nije naneokroz seloGrab, rodnomestomogaoca, imam vrlo oštru sliku o nje-mu, barem u onojmeri koju neko,ko je čitav život proveo u pitomojravničarskoj varoši, može imati oplaninama i šumama. Oni koji tamesta poznaju govore da su šumetamopitome idaodkrupnihzverinemanitraga.Paipak,dopresamopar godina, niko me nije mogaouveritidapo timurvinamane lutajedan olinjali i omatoreli medved,kojičekasvogadrugaradasejošje-danputpoigraju. Životnodelomogaocabilojeuk-lanjanje jednog oronulog bunkera,koji se ugnezdio na južnom krajunašenjive.Niko sa sigurnošćunijemogaorećikojajevojskazasobomostavila tu skalameriju da za svavremena ometa poljoprivredne ra-dovenaplodnojVojvođanskojzem-lji-madatovišeinijebitno.Tatajedugogodišnjimčačkanjemtemeljitouklonio nakaznu ruševinu, pa natommestu i dan - danas stasavajunovegeneracijekukuruza. Pa ipak, to isto polje ujedno jebiloiprokletstvomogaoca,jerbašna njemu je usred posla, jednogletnjeg vetrovitog dana, doživeomoždaniudar-što’nobirekli:šlog. Dok je mesecima, a kasnije igodinama, nepokretan ležao, upočetkunekako iverujućida će seoporaviti- jošuvremekojejepre-thodilo potpunoj blokadi njegovih

nerava, počeo je da priča jednupriču;pričukojesečestosetim. Evokakobinjegovapričaglasila(akoikoimastrpljenjadajesasluša),kada bi bila ispričana odjednom ikadnebibilopotrebedasenado-punjavanekimnagađanjima:

***

Negdenasamomepočetkurata(neovoganašeg,najnovijeg,većon-oga Velikoga Svetskoga), on i stricVeljasusezaputiliukomšijskoselo- ako selom nazovemo skup kućanapadinamaplanineiivicamakla-naca, međusobno toliko udaljenihdasujednadrugojizvanvidokruga.Tekštozađošeuatarsela,ugledalisukerovegdeseokupljajuokonekegomile granja. Nikako se nisumo-glinačudititomepsećemskupu,svedokjedancukoneprotrčakrajnjihnosećiodsečenuljudskušaku. Najednom shvatiše šta je onopokriveno granjem i pojuriše kućidernjajućise. Pomorenoselobešesrpskoikadanjihovotac(odnosnomoj pokojni deda), sa nekolicinomseljana otide tamo, nađoše dovolj-notragovadamogubitisigurnidasu za to zlo odgovorni stanovniciobližnjegmuslimanskogasela. (Tada se govorilo “tursko”,al’, zbog mira u kući, nek’ ostaneovako). U tovreme jebilopitanječasti

uraditi ono što seuraditimora, pasu deda i troje braće izvršili od-mazdu(štojetemazadrugupriču)-poslečegaimnijebilodrugenegoda se odmetnu i tako pokušaju dapreživepotragukoja jeneminovnousledila. Jerkrvnaosvetajetadajošbilanepisanizakon. Krvna osveta je vrzino kolo –jednomzapočetanemakraja.Srod-nikćeubijatisrodnikadoknebudenijednogčlanaprotivničkefamilije. BabaSavajedobroznaladasuinjenadecauopasnosti,jerobičajinisuništagovoriliogodinama,većsamo omuškoj glavi. Negde usreddivljine je iskopala zemunicu,prekrivenu granjem i zemljom. Tuseuselilopetorodece,krava,koza,asanjimaimoja,sadavećpokojnabaka. Premdajezamenetobilonesh-vatljivo, niko od mojih stričeva -kada sam se od njih raspitivao otim događajima - nije osećao ništaneobičnou takvomenačinuživota,koji je trajao gotovo pet godina,izuzevjednejedinestvari-nikoodnjihnijemogaodaprežalištojenji-hovamajka (moja baka) odbila dapovedeinjihovogacuka. Njihov život je tekao onakokakojetomoglobitiusreddivljine.Ako znaš šta tražiš, šumamožedapodari sveonošto jepotrebno.Uzmleko svojih životinja i priličnoretkeposeteselu,gdebisesnabdeli

broj 6/7, februar 2012

Tatina poslednja pricaStevan Šarćević

Fotografija:АnaJakimska

zalihama,sasvimsusedobrosnalazili. Deca su često obi-lazila okolinu tražećihranljivo korenje išumske plodove. Poslenekog vremena tol-iko su se navikli na teizlaske,dajetobiloot-prilikeistokaoštojezanekog našeg savreme-nikaposetasupermar-ketu. Njihova zemunicabilajenajednojpadiniispod koje se prosti-rala duga urvina, obrasla gustimšipražjem. To je šipražje za decuuodređenimmesecimabilopravaposlastičarnica, jer slatki plodovisutamoobilatorađali. Jednogaodtakvihdana,ukas-nopopodne,mojotac(tada,jel’te,još dete) obilazio je tu urvinu,proždirući nemilice svaki slatkišnakojibinatrapao.Večejevećod-maklo kada je odlučio da se vratisvomezlehudomdomu. Tek što je krenuo, ugledao jeneštotolikoneverovatno,dajepo-misliodajetozasigurnonajsrećnijidan u njegovom životu. Jer samomalo podalje je, dopola skriven užbunju,bio jedancuko(pas,ker -kakoveć...). Naravno da se tu nije imalo očemurazmišljati.Nogemusesameod sebe zaputiše u tome pravcui, što je prilazio bliže, radost mubeše veća, jer ono nije bila nekaizmršavela džukela, nego jedankrupniovčarskipas,najverovatniješarplaninac,amoždačakinekiodonihogromnihkerovaokojimaječuodasuihdonosilisamađarskegranice. Pas je bio zabavljen nekomsamo njemu znanom zanimaci-jomuonomežbunjuiočitoganijeprimećivao, sve do trenutka kadagajeotacpočešaopoleđima.Malosetrznuonadodir,alionočimesebaviojeizgledabilomnogozanim-ljivije odnezvanogagosta, koji gaje(pazibezobrazluka)oduševljenomilovaoičeškao. Bilojetoprljavokučište,

štrokave i oštre dlake i otac setome veoma obradovao, mislećidanemaboljegdokazada jesiro-to pseto napušteno. Neko vremedodirdetetaiživotinjejetrajao,aonda je ovaj očev novopronađenidrugarjednostavnoodlučiodana-pustidruštvo. Nijegapratiojerjeznaodajeto prevelika životinja da bi je nasilumogao zadržati. Sa žaljenjemje pogledom ispratio pronađenog,paopetizgubljenogprijatelja,tejeposlednji put ugledao žuti odsjajnjegovihočijukadaseovajizgus-toga žbunja još jednom u znakoproštajaosvrnuokanjemu. Samo tren kasnije prepadošega braća koja su se, sa sekira-ma u rukama, više valjala negotrčala niz onu padinu, bezumnose derući. Ništa ih nije razumeoi počeo je uplašeno da se osvrćeokosebe,tražećitajanstvenuopas-nost ka kojoj su se unezverenabraća onako junački zaputila, alinikako nije uspevao da uoči ni-jedan ubedljiv razlog za njihovohisterično ponašanje. Pošto suobišli nekolikokrugovaokonjegaidaljesederućiizsveggrla,najzadzastadoše,neprestanosumnjičavoodmeravajućiokolinu,paganajzadRade,najstarijibrat,zapita: - Je li, Dragi, đe nestade onajmeđed?

***

Eto, vidite, to je ta priča kojese često setim, jer ona me je os-

tavila u jednomdubo-kom uverenju. Nikadanisam uspeo da zane-marim opori ukus ko-jim je tatina agonijaobojila tu pripovest idala joj jedan pomalopatetičankolorit. Vidite, taj medvedje još uvek tu. Pojav-ljuje sepo voćnjacimaiz kojih smo kao decakrali zelene kajsije,šunja se mračnim uli-cama po kojima smokući pratili svoje prve

devojke i burla po učionicama ukojima smo se prvi put susreli saalgoritmima. Možda mi treba posmatranje,alijautoiskrenoverujem. Hrani se žderući lešinu sa-gnjilog sveta, koji truli na jezivouzdignutim kosturima budućihgrađevina što se nezaustavlji-vo probijaju kroz ruševine našemladosti. Čeka... Baškao što sedivljina iz oko-line sela Grab odavno preselilau snove, tako se i svet koji smopoznavali pretvorio u nestalnu ivarljivuiluziju. Često razgovaram sa decomstaromdesetakgodina. Svet u kome sam odrastao zanjih je stvaran taman onoliko ko-likojestvarnoiseloGrabokruženodivljimzverimaizpričemogaoca... ...Snoviđenje... Eto,takosamshvatiootkudsunastale neshvatljive razlike u slicikojumijemojotacpreneoosvomerodnome kraju i one prave slikeBijelog Polja, sela Grab i njihoveokoline. Ponekadpomislimdasusnoviiiluzije.Njegovsvet.TujeOnvla-dar. TajMedvedćemotritiizsenki,čekajućisvojčas,,jermnogojejošživih muških glava u našoj poro-dici. MuškihglavakojimaćeOnpreilikasnijepoželetidobrodošlicu... Moždabašnaonomepoljuku-kuruzagdegajeipodrugiputsus-reomojotac.

10 dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012Fotografija:АnaJakimska

broj 6/7, februar 2012

Kandidatajebilosasvihstranabesmisla,alidovrhasuseprobilisamonajkorpulentniji,gvozdenihželjaineodgurivi.Odbijenisusevraćalibezikakvogostavljenogznačaja,ustupajućimestobitnijimfiguramaibrišućiskrhanosturukave.Osakaćenogsmislaporaženisusepomakliustranudaprodrusilniciovogkonkursaicelogsveta. Neobjašnjivoseuvrhunađoše,vansvojekategorije,KišaiSeverozapad,alitaosvojenavisinapopustilaječimsuprimećeni.SadajevrhbiopročišćenispremanzadvobojzakojisusespremaliKnjigaiPravda.Vojevalisuzasvojubesmrtnost,hrabrostajalisatimapredmasomnesrećnikakojaimjezavidelaiponekadzviždalaradidemonstracijetezavisti.Njihovigovorisupreslikavaliodvažnostgovornika,ličilinanjihudržanju,tonuisamou-verenosti.Svakijevukaosličnerečenice,aopetjedinstveneuhvali.Ipak,obuzetidemonimasrušišeseinjihoviponosi.Borbeniiodvažninisusepredavalipaihjeporazzatekaosaotvorenimustima,razgoračenimočimaismanjeneuračunljivosti. Toplotaneizvesnostiosećalasenavrhu,toplotatolikoprodornadasuosetljivipadaliigubilisvoješanse,aujednoiživote.Ali,vrhjesvojemestoiosvojioprekoizgaženihtelesakojanisubiladovoljnosrećnostvorena.Akandidati,nekadaponosniimudri,savisinompostajalisumlitaviignevni.SledećivitezovibilisuPoštenje,RadiIstina.ToPoštenjeprovuklosenapodmukaonačin,neprimećenojedopuzalodotakvevisinebezzaslugai održanjanaovom ili onomsvetu. Lukavstvoga jenapustilopod jakimosvetljenjempobedekoja je sve jas-nijeobnažavalokandidate.Tujepokleklo,naoduševljenjeostalih,ciknulojednomočajničkiipropalounizinunetragom.Međutim,ninjegovirivalinisudugoopstalina toplotikojaobarasvisina.Tekšto jeRadpočeosašepurenjem,posrnu,isasobom,izinata,ubestragapovedeirastapajućuIstinu,pomodreluodbesa.Spletenisadatrununegdenadnusvojeprolaznosti. Tadsepojavijednafigura:visoka,vitka,ponosita.TobešeČovek.Raširenogosmehapregaziojedrhtavceimekušce;oslobodivšisvojurečitostućutaojeposlednjeneumnešumove.GospodariojeČovek,svestansvojemoćiisvogdara.Njegovozadovoljstvopružalosečakdodalekogmraka.Razogrnuojesvojumdasvizastrepepredbićemkojepokoravaiživotimrtvilo.Ipak,neštoČoveknijeznao.Danijenajjači. Razbuktaliodpožudezabesmrtnošću,prestrašeniodnestajanja,čekalisutrenutakodlukeioniponiženiioniuzdignuti.Predproglašenjenovoggospodaranetruljenja,neprolaznostiičvrstine,zapravobesmrtnosti,zagrmenegdesahorizontasilaizemljasepovipodnjom.Smrtjepobedilabezborbe. Konkursjezavršen.

11 dosadno mi je

Lidija Vuksanović

Fotofrafija:ErinaBogoeva

KONKURS ZA BESMRTNOST

broj 6/7, februar 2012

broj 6/7, februar 2012

Gospodemoj,dajmisnagedaizdržimsveovo!Samodaumremštopre,dasevećjednomugasiovatraljavamašinerijakojasejošuvekzovemojetelo!Nemoguvišedagledamoveljude,došlisusamodaseuveresvojimočimadamijekrajblizu.Gledamihkakosedošaptavajuizagledajuitežeodovogbolaukostimajetajsažaljiviitobožetužanpogled.Jernjihovatugajelicemernadokrajnosti.Čimizađuodavdeprekrstićese,presrećništojezloćudnabolestnjihzaobišla.Anjihovojsrećidoprinećeitoštosusvesnidanemajuvišenačemudamizavide.Uzaludmisavnovackojiimam,svenekretnineizlato,kadaminištaodtoganemožekupitizdravlje.Novaplućainovekosti.Anju,kojatupredamnomšapućeiuzdišeodbrige,njujošmanjemogudapodnesemBrižnajeipre-dusretljivakadatrebadasepokažepreddrugima,akadasmosamibežiodmene,nesmeniuočidamepogleda.Čegaseplaši?Daćebitiraskrinkana,daćuiznetinavidelosvenjenegodinepreljubništva,kojeionakonisuvišenizakogatajna,svaonakrupnaisitnazlodelaštomiihjesvakodnevno,svesnoinesvesnočinila.Skrećepogled...Ako,nekagledanegdeustranu,nemogu,nemogudajepodnesem.Tustrašnuhipokriziju.Ne,nemoguviše.Sveovegodinesamživeopodmaskom,alivišenemazavaravanja.Vremejedaseprogleda,čoveknaumorunesmesebidadozvolitajluksuzdaživiuzabludi.Kojeovažena,Gospode?Ištajojznačitoužurbanomlataranjerukama?Ne.Spavam.Boljejedamisledaspavam.Nemogudaihgledam,nitidaodgovaramnanjihovaglupapitanjaijošnebulozniježeljezabrzoozdravljenje,savetedajedemvitamineinekebudalaštinezajačanjeimuniteta.Povraćamiseodsamogmirisanahiljadeonihbiljakaibiljčicaštoihjenekičuveniprevarantzbrčkaoujednusmesuisadponenormalnimcenamaprodajelažnunaduonimakojimajejedinojoštoostalo-iluzijadačinenešto.Potrebnojeučinitinešto,anesamosedetiigledatikakosmrtgutaonoštojenekadabiločovek.Učinitineštoondakadajevećsasvimkasnočakizapogrešnepoteze.Onajemoralačakizinostranstva,zamislititubrižnupoteru,naručititespecijalnečajeveukombinacijisanekimčuvenimlekovimanekihjoščuvenijihsvetskihlekara.Onikažudajekarcinompotpunoizlečivabolest,čakiupoodmaklimfazama,idajetotajnakojuznajusamoodabrani,jermoćnicikojidržeplanetunedozvoljavajudalekprodreuširokemase.Jerljudimorajuumirati.IonakojeZemljaprenaseljena,mnogonasserađaisvibidaživeštoduže,dauništesvepostojećebolesti,anikonećedaumre.Komejejošdoumiranja?Naročitokadačovekpostigneneštouživotuidođedofazekadakonačnomožemalodauživaidaseposvetisamomsebiisvojimsitnimzadovoljstvima.Bašvala,komejedoumiranja?Tata,trebalitinešto?Ne,netrebaminišta,ništaminetreba.Netrebaminitopitanjeizgovorenosvakogadana

12 dosadno mi je

Ana RankovićSlika

broj 6/7, februar 2012

broj 6/7, februar 2012

istimtonomredaradi.Maminaškola.Pokažisebrižanpredsvetomdavideljudikakosinbrineoocu.Ne,netrebaminišta.Iništameodtebenemožeutešiti.Kadabihbarnijansusebesamogamogaoprepoznatiutebi,o,umrobihsrećan!Kadabihutvompogleduinehotičnompokreturukepronašaobarjednumalecnu,minijaturnupotvrdudasimojsin,eh,pusteželje!Sveovegodineubeđivaosamsebedanesumnjam,alinekaupornaistalnotinjajućaranapodsećalamejenaonoštosamželeodazaboravim.Jošjedanodmojihpromašaja!Sinjedinac!Dobiosamsinajedinca,baškakvogsamizaslužio,etogagdenestrpljivočekadamepokopa,daobučecrnukošuljuisavradostanpohrlidasedneumojufotelju.Vidimnestrpljenjeunjegovimočimaionomnogovišeboliodnjegovenebrige.Ajasamseponosioštomojsinimafakultetskudiplomu,zaboravljajućidasammujejakupio,plaćajućisvakidrugiispitkojinijemogaodapoloži.Sinjedinac,hej!Naslednikimenailoze!Komeću,akonenjemu,ostavitibogatstvo?Smešno!Čitavumladostsamkaokrticavukaohranuusvojujazbinu,želećidaseobezbedimzasta-rost,danebihmoraodacrnčimpodstaredane,aeto,starostmeneneće,nisamjezaslužio.Zatojeinećudočekati.Isvitizlatnipapirićisamosujednaomčavišeokovratadavljenika.Lakšeilepšeumirusiromašni.Nanjihovompogrebu,onikojisuihvolelizaživota,bariskrenoplaču.Ajavećvidimnjukakoćeseonesvestitiporedmogsanduka,bledaiispijenaodsuza,dokćejojusrcukliktatizovponovostečeneslobode,ostaćejojneukaljanoime,bićedostojanstvenaudovica,ucveljenaižalosna.Dajojjerazvoddoneotuslobodudazvaničnočinisveonoštojeiubrakučinila,skrivajućisekaokameleon,nebiimalatucrtuozbiljnostikojajojjedizalaugledutuđimočima.Ionćedoći,predstavićesekaoprijateljkuće,štojeuvekibio,stisnućerukuudoviciuimesaučešća,usputjojbešumnonamigujući.Ijaćuizgrobasvevidetiinećuprogovoritinireč,nezatoštonećumoći,većzatoštonećuželeti.Ćutaćuistokaoštosamizaživotapodnosiotajbalastbezrečiprotivljenja,bezroptanja.Izravnodušnosti.Dasambarmogaobitiljubomoran!Aline,jošmijeiuslugučinio,zatosamgapodnosio.Nisammoraovišedasepretvaramdaminjenodahtanjeukrevetuprija.Njenobeživotno,opruženoteloinogeraširenekaopokomandi,kakotomožedabudegadno!Kaoživotinja!Beznežnosti,bezstrasti,bezikakvogsmisla.Avrištikaodauživanavrhuncu,bestidno.Kakoženasamoumedaglumi,ijošdateubediuiskrenostsvojeglume,tojeneverovatno!Ibezimalogrižesavestidaseušunjaumuževljevkrevetpravoiznaručjaljubavnika,jošuvekopijenaizažarenihobraza.Spremnadasezakunepredikonomuiskrenostsvojihlaži,adanetrepne. Ne,taženanikadavišenećekročitiuovukuću,nikada...Odzvanjajuizdaljinestrašnereči,kaousud.Iakoizgovorenekaošapat,probudišemeizsna.Dalisamihsanjao?Ne,ne,ne.Jasnosamčuotajsiktaviglasidobropoznaotajbes.Onajesatolikomržnjeiogorčenostimoglagovoritisamoojednojženi.Čulajedasambolestan,neizlečivo,daumiremprikovanzakrevetipoželelajedamevidi.Dalijemoguće?Ona,mojadivna,prvaiprava,jedina.Kakoliizgleda?Otkadjenisamvideo?Dvadesetgodina?Ne,nemogućedaimatoliko!Ipakjetolikovre-menaprošloodonognesrećnogdanakadasamizabraoovajpakao.BezikakveprisilerekaosamjednotolikoobavezujućeDA,nemajućitačnupredstavuoznačajukorakakojičinim.Brakjeprotivprirodnainstitucija,sma-traosam,zakonskiuređenakaokupoprodajniugovor.Jasamnjimedobiorobukakvamijeutomtrenutkuživotabilapotrebna,doksamnaivnoverovaodajetonepromenljivostanjestvari.Dasampronašaoženukojamiodgo-varajerseuklapaumojsistemvrednostiiživljenja,nekukojaminećepravitiproblemeikojanetražiništavišeodonogaštojojsedaje,ponosnaštoćeuzetimojeprezime.O,nebo!Gdesibiloutomčasudameupozoriš?Nekojepametnorekaodajebrakvelikikorakkojićečovekaodvestipravouraj.Ilipravoupakao.Idasugreškene-popravljive.Izgubljenovremenenadoknadivo.Jedanporazpovlačizasobomjošnizdrugih,itakoukrug.AOna,plakalajekadasamjojrekaodasamseopredeliozadrugu,čvrstostežućizubedabudejaka.Ibilajejaka.Uvekjačaodmene.Iodlučnija.Rekaosamjojdaonadrugaimatalenatzaobičanživot,otpornajenaglupostiprovinci-jskesitneduše(jerimjeisamapripadala,shvatićutekprekasno),nemaglavoboljepreteranomislećihljudi,nemapreteranihambicijanitvrdoglavosti.Onajebilaprevišesamosvojna,neuhvatljiva,tajanstvena,tolikosamostalnadamejetoplašilo.Moglajebezmene,sasvimlepojemoglaibezmenedabudeisrećnaiuspešna.Uspešnijaodmene,tonisammogaodapodnesem.Uvekmejehrabriladatražimviše,dasenezadovoljavamprosečnošćujeronaubijadaroviteljude.Otacjebioupravu,beznjenepodrškenikadanebihuspeodazavršimstudije.Hrabraiuporna,prekvalifikovanazabrak.Inemilosrdna.O,kakojeumeladabudenemilosrdna!„Mislišakoimašsopst-venukancelarijuiautodasidirektor?Varašse!Tisiteknapočetkuitektrebadasedokažeštakoštoćešnesamoodržatinaistomnivousveonoštotijeotacstvorio,negogaiproširiti.“Kakosuneprijateljskizvučaleoverečiupoređenjusanekimdrugim.„Svakaženabibilaponosnadapostanetvojasupruga.Srećnasamštosibašmeneizabrao.Zatakomalogodinatolikosiuživotupostigao,divimtise...“O,glupoineiskusnosrce!Slepoisujetno,štosinaselonalaskanja,aignorisaloprijateljskidobronamernisavet.Govorilamijedajeotacstariji,datrebadaposlušamnjegovesavete.Ajasamjoj,punzavisti,zameraoštojeocatolikopoštovalaihvalila,amojezaslugeufirmisasvimmarginizovala.„Onjeuspeouteškiminestabilnimvremenimadastekneimeiugled,apočeojeodnule.Imajtouveknaumuibudimuzahvalanštotijeostaviočvrstuipostojanupodlogu.Poštujto!“Ajasambašzbognjenogstavasvogocagotovomrzeo.Nijeprihvataomojepredlogeoinovacijiproizvodnje,ističućikakosumojaznanjateorijskaidaneznamništaopravomstanjunaterenu,nijetomojanesposobnostvećnepostojanje

13 dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

iskustva.Ajasamćutaoiusebiverovaodajeistinasasvimdrugačija,dajeonpoputkapetanakojidosvojesmrtiželidaupravljakormilom,bezobziranavidljivigubitakenergijeisposobnosti,nedopuštajućinikom,čaknisvomsinujedincudapreuzmevođstvo.Istrpljivosamčekaosvojtrenutakpobede,svojusponnatron,kojinijemogaodoćiprenegoočevasmrt.Dabiprestolonalsednikdobiokrunu,kraljmoradabudeblaženopočivšiilidaabdicira.Kodnassetonedešava.Nikosedobrovoljnoneodričeprestola.SvetiSavajejedanjedinimeđusvimSrbimazavekivekova.Tolikotogajetrebalounaprediti,tolikojetogabilodotrajalogi iznošenogštojetrebalozamenitinovim,savemenijim, funkcionalnijim. Inemampravodazameramsvomsinuštosepremameniponašakao ijapremasvomocu.Ionželidaosavremenifirmu,kaoijanekad.Sveje,izgleda,ufunkcionalnosti.Inatomedaseštovišeolakšaljudskirad.Zatosutumašineitehnološkinapreci.Etouštasmosedanaspretvorili,urobote.Umašinerijebezosećajnosti,bezljudskosti,bezsavesti.Zarjemogućedajehumanobićeumenimogloučinitinekadatakonepošteneiogavnestvari,adanepocrvenizbogtoga?Daradnici,kadajednogjutradođenaposaoisaopštidajeudrugomstanju,umestodajojčestita,ostavisamonapismeniotkaznastolu,bezikakvogpravanažalbujernijeimalazakonskiregulisanradniodnos?Dakinjiimaltretirasvojeslužbenikenaprvinagoveštajnepoštovanjanjegoveuvaženeličnostibigboss-a?Nemakreativnostinidogovora,moradaseuradionakokakonaredionajkojijeglavniodgovorni.Odgovoranjeizaslužanzauspehefirme,azapromašajeipogrešnepotezeuvekjekrivicanaradniku,nanjegovojnesposobnostiinedovoljnomzalaganju.Gospodemoj,kakosampoputtiraninauživaoutojulozivelikoggazde,nisamželeodamevolevećdapremamenigajestrahopoštovanje,kakosamseradovaovidećidamojislužbenicitrčenaposaokaopomahnitali,upanicidanezakasnenijedanjediniminut!Ikadasumoralidamipolažuračunezasvakusitnicu,kadaihjebudnookokamerestalnopratilodanebipotkradali.Znaosamdobrodatočineiuveksamgovorioocudatrebabitistrožijipremaradnicima,onjebioisuvišeblag.Nijeverovaodagakradu,nijehteonidačujeonekimpretresima,proverama,anaročitoneovideo-nadzoru.Bilojeto,premanjegovommišljenju,nedostojnočoveka.„Poštujsvojeslužbenikedabionitebekaogazdupoštovali!“,govorioje.„Najvećidokazdajednakompanijadobroposlujejesteupravozadovoljstvonjenihzaposlenih.“Ipak,prvanovinakojusamuveobilesukamereusvimslužbenimprostorijama.Iodbijanjeodplatezasvakoneopravdanokašnjenje.Smatraosamneophodnimuvođenjereda,bilojedošlomojevremeiuživaosamusprovođenjureformiposvojojmeri.Zaštosesadabunimikoprcam?Zatoštojemojevremenepovratnoprošlo,ajanisamumeopametnodagaiskoristim.Komijekriv? Nemogudasepomerim,svakakostutelumeboli,svakimišić,sve.O,telomoje,izdajice!Vode,hoćuvode!Nevode,dajtemivina!Onomejedinomožemalookrepiti!Dalijetosvanuloilijejošnoć?Mračnojeihladno.Milica.Takojedobrapremameni.Istina,plaćenajedabrineomeni,aliunjenimstaračkimpokretimaosećamna-klonostipoštovanjekojetakookrepljuje.Uvekjetu,anijednogtrenutkanisamopazionekogađenjeilisažaljenjeunjenimočima.Profesionalac,decenijamajepobolničkimsobamagledalaimladeistarekakoumiru,ukricimaimukama,adaipaknijeotupelanaljudskupatnju.Dočekalajepenziju,nijematerijalnougroženatolikodamoradaneguje jednogmoribunda, zašto to čini?Možda jojnedostaje sin? Sin jedinac.OtišaopremnogogodinauAmeriku,mojvršnjak,kogaje,otkakoseoženio,videlasamojedanput,premnogogodina.Tužnapriča.Ženausebiimatolikoljubavi,anemakomedajepruži,verovatnoumenigledasinaizatomesamajčinskompožrtvovanošćuneguje.Dokmojamatisedinanekolikometaraodmojeposteljeiuzdiše,plačeinaglasproklinjesudbinuštoćenadživetisvogsinajedinca.ABogjojnijedaovišedece,dajojbuduutehaustarosti.Jošjedanunizulicemerja.Uvekjegovoriladaneželidaimavišedecedanebidoživelaistoštoiona,dasezavadezbogporodičneimovine.Imajošdvesestreisajednomodnjihvećvišeodčetrdesetgodinanegovori,iakoživenasveganekolikokilom-etaraudaljenosti,itosvezbogjedneglupavekućekojujetetka,kakokažemajka,protivpravnoprisvojila.Kojesutobezvezarije,mojGospode!Zbogparcigliišakemaltera,zbogpovređenesujetezabranitisvomdetetudaseviđasasvojimsestrama,najbližimkojeima.Sećamsedasmosekaodecakrišomsastajalikaopreljubnici,njihdvebliznakinje,SonjaiJelena,samogodinudanastarijeodmene.Obožavalismose,menijesestrinskaljubavuveknedostajala,aonesučeznulezabratom.Kakosambivaotužanštonisamsmeodaihpozovemnasvojrođendan!Danimabihmoliomajkudapopusti, aliona jeostajalaneumoljivausvomogorčenjunasestrukojuvišenijepriznavala.Sadasunjihdveudatenegdedaleko,dugosenismovideliisigurnoihnebihprepoznaodasenegdesretnemo.Živote,nepravedansi,surovsi!Ilismotonepravednimi,smrtnici,ogrezliugrehuimimikriji.Kakobiživotimogaobitismislenkadačovek,tosićušnozrnoprašine,činitolikobesmislicausvojojegocentričnosti.NemaBogaunama,odavnosmogazgazili,prognali.Htelismodabudemogospodarisveta,japrvisamčeznuozatim,anesposobnismodakontrolišemosvojsopstvenimaleckiživot.O,prašinosveta,kojasenadimašodsujeteilomišsvepredsobomusvombezvlašću!Kudaideovajsvet,mojGospode?Čujemlijatoapokaliptičnetrubeiliihsanjam?Kaoisvetlostkojojhrlimususret?Svetlosti,samomalosvetlostiželim!Dapreživimovoumiranje!Vremejezajutarnjuterapiju-osećamovostrašnostruganjeukostimakojenajavljujepojačavanjebola.Samodameneboli!Kaodetenisammogaodapodnesemobičnuzubobolju,kolikasamkukavicabio,asadajedošlovremedaseizatoiskupim.Naduševnibolsamnekakonavikaojersamgauvekublažavaošahomilikošarkom.O,blaženilovciipioni,kolikostemidivnihčasovaradostidoneli!Kaooazauovojpustinjisvakodnevice!Kaodetekoječini

14 dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

prestupbežećiodroditeljskognadzora,takosamijasvakovečebežaoušahklub,isključivšiprethodnomobilnitelefondanebihmoraodaslušamtajsiktaviglasrazjareneženeuvečitomponavljanjuistog.Kolikokombinator-ikeismislautojigribogova!Čuvaškralja,kraljicajenajsigurnijaodbranainajvažnijinapadačistovremeno,lovacikonjvrebajuizzasede,apioničestomoguzadatiodlučujućiudarac.Voleosampione,njihovogromanznačajotkrilisumivelikišahovskimajstori,kojinikadanepotcenjujunijedansvojkorak...Opetmučninaodtihsilnihlekova!Neznamvišeništamidaju,trodoneiaminofiline,kažudajošnijevremezamorfijum,lažu.Rukamijepotpunoutrnula,anesmemdajepomerimdanebihisčupaobraunilu.Kappokapovainfizijacuri,vučeseovabezbojnatečnost,kaopeščanikkojimiodmeravavreme,ičinimiseda,doktihoiravnomernoklizeovekapljiceumojevene,dotadaćubitiživ.Kaodoping.Dopingzaživot.E,tugomoja!Doklejedoguraloovomojeogromnoteloodkogasuostalesamokostikojemežuljajuibole.KaouonojpričioPrometejukomesupticekljucalejetrupokaznibogova,eto,takoseosećam.Anekadjeonobilogrdosijakojajepreletalasjednogkrajaterenanadrugi,kaostrela,zakucavajućikoš.Štabibilosamnomdasamnastaviodatreniramkošarku?MoždabihdanasbionoviDžordaniliDivacimoždanebihdopseouovubeduukojojsedanasnalazim?Išaobihnaredovnepregledeinavremebihotkriorazornuklicubolesti.Alilenjost,tapotkopavajućasilaništavilanateralamejedaodustanem.Poverovaosamdanisamdovoljnodobar,adabudemprosečansportistaudrugorazrednomtimu,nemašanse!Osećaosamnekakodamojidometinisuvisoki,uprkostomeštomejetrenerhvalio,silnožalećikadasamodu-staoodkošarke,govorećidaimamtuelastičnostipreciznostneophodnezavrhunskogsportistu.Alinisamimaoizdržljivosti,natomepadajuinajjači.Talenatjemalideosvihvelikihuspeha,istina,najneophodniji;sveostalojesamorad,težak,istrajan,mukotrpanradnasebi.Takosepostajesvetskias,nikomeuspehnijedatrođenjem.Nisamverovaousebe,aiotacjepodržaotumojunevericu,srećanštoćenjegovjedinisinkrenutinjegovimsto-pama,putemsigurneiutabanesreće,nasuprottamonekomvarljivomuspehuipopularnosti. Gospodemoj,oprostimenigrešnom!Oprostimištotesenisamsećaodoksambiozdrav.Govoriosamzasebedasamateista,dajenaivnatapričaobogočovekukojijeumrorazapetnakrstuiposletridanavaskrsao,alidaipakpostojinekasilakojaupravljasvetom.Dodeliosimiulogunastranimoćnika,pustiomedasezavaravamdajeslavaljudskablistavijaodTvojeslave,dajeprihvaćenostudruštvuvažnijaodprihvatanjasamogsebe,dasulažnimoralihipokrizijapotrebnijizaživot,praktičnijiodistinekojanamumanjujesopstveniznačaj.Plašimse,Gospode,plašimsesmrti,ništavila.Oprostimi,oprostimenigrešnom,oprosti...Ismilujmise,mojGospode!Ne,onanećedoći.Moždajeibolje,neželimdamevidiovakvog.Umrobihodsramoteiočajaakobihunjenimočimavideosažaljenje,čakiistinsko.Saosećanjemijepotrebno,sažaljenjeprezirem.Iuništavameupravoovajsažaljivinastupmojihpodređenih,puntrijumfa.Kaodasumenadmudrili.Ijesu.Celogživotasastavljalisurupeodprvogdoprvog,aipakćemenadživeti.Nisusebimoglipriuštitiskupeljubavnice,aliihbarženenevarajunaočigledsvihinisurogonje.Nemožesesveimati,koimapara,nemaništadrugo,čujemihkakomudrozbore.Tonemogudapodnesem.Daimamsnagetakobihihradosveisteraonapolje,damivišenedolaze,uštogljeni,donosećivoćeisokove,kaodamitobašitreba.Aona,jedinakojubihjošvoleodavidim,nedolazi.Gospode,kakavbimojživotbiodasamnjuoženio?Imaobihporedsebeuspešnuženu,poznatogarhitektu,privlačnuuzsveto.„Niježenaintelektualkapogodnazabrak,sine!“,govorilamijemajka.Tanećevoditiračunaokući,adecućetiodgajatiguvernante.Štomanješkoleženaima,tojeprivrženijakućiimužu.Idobiosamženubezdiplomekojačaknisvepadeženeumedanabroji,aliumedasenakinđuriinapuderišekaokakvametresa.Ajednojedinodetekojejerodilakukajući,iakonacarskirez,bilojojjedovoljnovelikiteretdasugaodgajalekućnepomoćnice.Imalajeuvekvažnijaposla.Gospode,kakosamsamomogaosvojživottakolakomislenovezatizaženukojamijepotpunistranac?Štamejetoprivuklonjoj?Kakvatopraznalepota?Dobrojeradilafelacio.AOna,nikadanisammogaodajojoprostimštojeposleraskidasamnombilasaMihajlom,mojimrođakom.Nijevažnoštosevišeninesećamkakavmitoonbešerođak,nitištoseninaulicinejavljamojedandrugom,alitoponiženjemejenateralodapožurimsaovomsuludomženidbom.Dadokažemnjojdaminijenajvažnija.O,ludosti,ludosti...Aovajsatseuopštenepomera!Prošlojestosati,ananjemusejošvučetrisata.Milice,dasenijepokvario? Konačnoponovonoć.Tojeslobodakojamijeprekodanauskraćenajermemnoštvozvukovaikretanjaokomenerazdražuje.Neznamkolikodana,nedelja,meseciležimovako,nitiihbrojim,nitimezanimaju.Verujemdadrugitovrlorevnosnočineumojeime,pratećigradacijumogfizičkogimentalnogodumiranja.Svestansamsamotogadasesadasvemanjeplašimonogaštoćedoći.Azamalonisamizgubioumodstrahakadasamprviputčuooddoktorarečikojenisubilenamenjenemeni:„Ovomenemaspasa,pošaljitegakući.“Jelena,noćnesmenesurezervisanezanju,mladumedicinskusestrubezposla.Neiskusnodete,tekizašloizškole,poslenekolikomesecivolontiranjaizbacilisujenaBirozanezaposlene,nakilometarskidugucrnulistučekanja.Štojenisampoznavaoranije,mogaosamjojobezbeditidobarposaonaklinicikodJove?Koćejojdatiposaoakonenačelnik,adugujemimnogousluga.Moramsepobrinutizaovodete.Nijeimalaranijedodirasasmrću,alijeotpornainijegadljiva.Dragocenidarumojimk’ogodinadugimnoćima.Nežnajeipažljiva,govoritihoisamonajneophodnije.Tujeuvekkadamitreba,vrebasvakimojpokretunoći,adamiipakostavljailuzijudasambezneželjenihsvedoka

15 dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

uovimtakoneophodnimsuočavanjimasasobom.Ponekadpočnemdasegušimuočajudaćuizdahnutisasvimsam,bezikogadameuhvatizarukuiispratinadalek,neizvestanput.Ionakodaprepoznajetajstrahkadanagloodskočimodkrevetaikriknem,stvorisetikuzmeneiumirime.Tusam,nebrinite,nistesami.Spavajte,nistesami...Nemoguinećudaspavam,svedokmeumorinesanicesasvimneiscrpe.Imamčitavuvečnostzaspavanje.Aimamtakomalovremenadapoložimsveračune.Nesebi.Davnojavećnisamvišesvoj.Zaživotanisamznaoštasutosamoanalize,uvekužurbidazaradimkojimilionviše.Dasamumroutrenutku,odsrčanogudara,naprimer,umrobihsasvimblatnjaviporočan,bezikakvesvestiotomedasamprotraćiosvojživot.Amoždabitoibilobolje?Kakvekoristiimamodove,tekrođenesamosvestikadanemamvremenadaispravimsvojegreške?Moždajeblagoslovumretiutrenutku,bezbola,aligajanisamzaslužio?Moždajeupravoovaspora,asasvimizvesnasmrtonoštostiženajvećekrivce,ajasammeđunjima?Alizarbihondaumiraoovakomlad,kaodobrištoumiru?Akojenepunihpedesetnekamladost.Trebalobitodabudenekanovamladost,kadatrebadaispunimosveonoštosmogodinamaodlagalizanekodolazećesutra.Aononećedoći.Meni. Jasamtu,ništanebrinite.Ijedančvrstistisakkaoohrabrenje.Takopotrebnosaosećanjeisavezništvo,koje

zasveovegodinenisamdobiood dve žene koje je trebaloda mi budu bliske po svojimpozicijama, darovale su mineke druge dve, jedna starijadanju,idrugamlađanoću,tekušavši u moj život, slučajno,po službenoj dužnosti. Mogusam, Jelena, neka, ostani tu.Dođavola,moguvaljdado to-aletadaodemsam.O,slabos-ti!Kakvatežinauovimkosti-ma,kaodasuodgvožđa,jedvaihpomeram....Joj!Stisnizube,možeš ti to, još samo jedankorak... Vidi ga, i on je okila-veo, davno je već zaboraviona svoju muškost, sad mu jeteško i mokrenje. O,nebesa!Zašto da živim kada nemamtelo?Zaštoseovajduhkoprcakad je tako ponižen?J este lidobro? Da, nikada nisam biobolje.Dobroještonijeinsisti-raladauđesamnom,jošuvekpoštujeumeničovekainegle-dame samo kao trošno telo.Poštujemojuintimu,značidasam jošuvek živ...Možda...O,Gospode!Ne.... Kakvo je ovolice, unakaženo? Ne,ne,ne....Ovonisamja!...Baaam....Crni-lo... Ničega više nema... Njenkrikmebudi izdaljine...Plač.Ja sam kriva, nije trebalo davas pustim samog.... Nisi ti,dete,nizaštakriva,neplači....Idem... Idem...Da li je to svet-lost?...Idem...Dajmiruku....

Idem...

16 dosadno mi je

Slika

broj 6/7, februar 2012

17 dosadno mi je

Kulturni preokret koji sešezdesetih godina događa u zapad-nomsvetuzahvataidanskodruštvo.Promene do kojih u ovom vremen-skom periodu dolazi u Danskoj umnogo čemu su slične društvenimpromenama u drugim društvima,poputameričkog,britanskogilifran-cuskog.Poredvelikogbrojasličnosti,međutim, javlja se i mnoštvodruštvenih i kulturnih fenomenaspecifičnih za dansko društvo. Iakomnoge nove društvene i kulturnetendecije koje šezdesetih godinadoživljavaju svoj uspon u Danskojpredstavljaju odjek jednog šireg ta-lasa pokrenutnog na drugim mes-tima,danskodruštvoćenamnogimpoljima proizvesti potpuno noveforme društvenog organizovanja,kreativnog izražavanja i uopšte namnogimpoljimaotićidalekodaljeuoblikovanju novih pogleda na svet.Upustimoseprvoukontekstukomedopromenadolazi. Generacija koja se šezdesetihgodinaupuštaudruštvenoeksperi-mentisanje i isprobava nove formeizražavanja rođena je za vreme ilineposredno posle Drugog svetskograta.Velikideopripadnikaovenovegeneracije se ne seća ratnog peri-oda i od gotovo od samog rođenjasvedočisvojevrsnompoletu,relativ-no ugodnom životu i neprestanom

uvećavanju bogatstva. Društvo ukome rastu jedno je od najbogati-jih društava u svetu i okruženo ra-tom razorenim područijima u pro-cesu obnove. Krajem pedesetih ipočetkom šezdesetih godina rastživotnog standarda je primetan,sve je više automobila, kamiona ikamperskih prikolica, započinjuse mnogi privatni biznisi, izmeđuostalih i jedan od najvećih lanacasupermarketa u zemlji. Sopst-veni stan ili kuća od relativno luk-suznog dobra postaju dostupni isiromašnijim slojevima građana.Gradskostanovništvoseumnožava,pre svega zbog velikih migracija iz

ruralnih sredina u gradove. Krajempedesetih i početkom šezdesetihgodina veliki deo stanovništva(prema nekim statistikama oko50%)mlađi je od 25 godina, a sveviše mladih ljudi upisuje fakultete.Starosna granica za glasanje na iz-borima početkom šezdesetih bivaspuštenasa23godinena21godinu.Zbog demografskih promena Dan-skaseupuštauprocespreuređenjadržavne uprave, ukrupnjavajućiopštine i centralizujući lokalnuvlast. Socijaldemokratske ideje, okojima se u Skandinaviji priča većdecenijama,iakojošuvekneafirmis-ane, počinju da menjaju državno

DANSKI ESID ROK (3)nova

društvena klima

Miroljub S. Østergaard

Slika

broj 6/7, februar 2012

broj 6/7, februar 2012

uređenje, između ostalog potpo-mognutesocijalnomretorikomnovegeneracije. Promene vode postepe-nom povećanju broja zaposlenih ujavnom sektoru koje će kulminiratiu drugoj polovini šezdesetih godi-na, sa bumom projekta socijalde-mokratskedržaveblagostanja.Novemogućnosti za zapošljavanje sutakođedoveledotogadasemnoge

žene,kojesudo tadavremeprovo-dileradećikućneposloveiličuvajućidecu,opredelezaraduzslanjedeceuobdaništautokuradnogvremena.Svevećibrojdeceprekodana,umes-toroditelja,počinjudačuvajuprofe-sionalnivaspitači. Nova generacija, pored materi-jalnog prosperiteta, dobija i prilikudaupoznanovukulturukojasepola-

korazvijauSjedinjenimAmeričkimDržavama i Velikoj Britaniji. Prekoradija,akasnije i televizije,onidol-azeudodir samuzikomBeatles-a iRollingStones-a,kojunastavljajudareprodukuju po različitim socijal-nim dešavanjima. Prvi danski ben-doviovogžanra,kojićepredstavljatiuvodu jedanpotpunonovimuzičkipokret, uglavnom sviraju obradenajpopularnijih grupa iz Amerike iVelike Britanije. Čak i kada bi nekibendnastupiosasopstvenimautor-skimmaterijalom, ranih šezdesetihgodinaovajmaterijalbinajverovat-nijebionaengleskomjeziku. Mladi ljudi koji čine gotovo po-lovinu populacije, dakle, prosper-itet smatraju datim, i za razliku odsvojih roditelja, ne znaju za nedaćeVelike depresije i Drugog svetsk-og rata. Kroz nove kanale komu-nikacije dolaze nova, agresivnijamuzika i novi sadržaji koji pro-vociraju ustaljene norme i načinerazmišljanja.Višeautoratvrdidaup-ravoovičiniocidovodedokreiranjameđugeneracijskih podela. Novageneracija,naviknutanaudobnost iprosperitet zbogsvognačinaživotai zahteva koje ispostavlja ostatkudruštva, generaciji svojih roditeljačesto deluje neodgovorno, pa i ne-zahvalno. Sa druge strane, pravilageneracije odraslih često od stranemlađegeneracijebivajupercipiranakaoprevišekruta,nepotrebnailiau-toritarna. Sve do polovine šezdesetih go-dina, dansko društvo razvija se uopisanim uslovima. Bogatstvo imogućnostiseuvećavaju,akulturnitrendovi iz drugih krajeva sve višedopiru do mladih ljudi u Danskoj.Već1963. godinepostoji velikibrojmladih muzičara koji reprodukujumuzikusvojihidolaizAmerikeiVe-like Britanije. Upravo ovi muzičaribilisupionirinovihvrstazvuka,kojićeseuDanskojrazvitinarednihgodi-nauatmosferirevolucijedruštvenihnormi, razvoja alternativnih načinaživota, novih društvenih projekatai velikih protesta studenata i dru-gihmladih ljudi.Oovojtemi,višeusledećembroju.

18 dosadno mi je

Slika

Slika

broj 6/7, februar 2012

19 dosadno mi je

Samostalnost žena u filmovima

Uvod Iakokadasespomene francus-ki novi talas, Klod Šabrol najčešćenije prva asocijacija koja ljudimapadne na um, već se ta čast nes-vjesno ukazuje u prvom redu Žan-LikGodaruiFransoaTrifou,patekonda Klodu Šabrolu, Žaku Rivetu iEriku Romeru; slobodno se možerećidajeKlodŠabrolbioličnostčijisupostupciifilm„LepiSerž“,kojegje snimio zahvaljujući novcu svojetašte,utrliputostalimpripadnicimaovog pokreta da se i sami osmjelena snimanje filmova u kojima višenijebilorobovanjaproducentskomsistemu snimanja. Produkcijskipostulatinisubilijedinaoblastčijesu temelje duboko potresli članovinovogtalasa.Sličnosedogodiloisaustaljenim načinom režije, držanjakamere koja sada postaje dalekovišepokretljivijaipostilučaknalik

na dokumentarni film1, ali i izbo-romtemakojimaserediteljibave. Junaci prvih filmova gotovomahomsumarginalninasocijalnojljestvici, ali Šabrol i tu uspostav-lja temelje sopstvene poetike,koja će se kritikomklasa baviti neprikazujući životnajniže,nego,na-suprot,buržoaskeklase.Ontakođeusvojaprvačetirifilma„LepiSerž“,„Rođaci“ te „Košute“ i „Dvostrukiobrt“uspostavlja i koordinatepro-stora na kojem će se odvijati nje-govedrame:dubokaunutrašnjapsi-hologija,najtananija inajskrivenijaosjećanja i promjene u ponašanjunevidljivegolimokom...EndruSarisotomekaže:„Većupočetkumogućeje konstatovati da, ako je Trifo bioduša novog talasa, a Godar njegovtemperament ili, kako bi se reklo,‘nerv’,daseondaŠabrolvećprvimdjelima predstavio kao mudrost,kao prvi koji je među autorimagrupe zaista sazreo i čija su djela

govorilaonekomdubljemživotnomiskustvuifilmskomznanju“2. Međutim, Šabrol ipak niječitavog života snimao isključivoumjetničke filmove koje je mogaood početka do kraja da sprovedeonakokako ježelio. „Viševolimdasnimam gluposti nego da stojimineradimništa“3. Ion je tozaistadosljedno sprovodio po ničeovskojformuli da čovjek mora da živisvoju filozofijunebi li onaurodilaplodom. Tako kod Šabrola imamočitav spektar filmovameđukojimasu oni koji su imali ogroman ko-mercijalanuspjeh, a kojih se autoročigledno stidio, oni koji su pro-padaliubioskopima,alisuŠabroluznačili oslobođenje duha, mnogožanrovskih kriminalističkih filmo-va,ali i filmovakojisebavenajdu-bljim životnim pitanjima i stoje uzčovjekakadaisamsebenapusti,temnogoliterarnihadaptacijapostiluitemamadijametralnorazličitih.

Kloda ŠabrolaSanja Savić

Slika

broj 6/7, februar 2012

broj 6/7, februar 2012

Ipak, ono što je najveća vrijednostnjegovih filmova upravo je obradatemakoje su ga samognajviše pe-kle, akoje je razrađivaone štedećinijednustranunegoostavšidoslje-danjedinopotrazizaistinom.Jednaodtihtemasigurnosubiležene,nji-hovosocijalnoifilozofskomjestousvijetu. Možda kao manje istaknutpol,amoždaupravokaotakav–kaometafora same duše. „U krajnjojliniji, sve me više zanimaju likovi,a idući još dalje, sve me više zan-imaju ženski likovi“2, kaže Šabrol.Tu svakako treba istaći filmovetzv. „Heleninog“ ciklusa, u kojimase opsesivno bavi svojim temama(„Košute“, „Neverna žena“, „Nekazverkrepa“,„Mesar“,„Raskid“i„Up-ravoprednoć“),kojićeboljeodbilokakve riječi dokazati ovu autorovutvrdnju.

OženamauŠabrolovimfilmovima Izuzetno raznovrstanunutrašnji svijet junakinja KlodaŠabrola,kojijeuneprestalnompre-viranju i u kojem nema suvišnihdetalja,potvrđujenjegovuodbranuna optužbe da je mizogin: „Nisammizogin. Mislim, naprotiv, da onikojimeme optužuju za to ne voležene“5. Vrijeme koje je posvetiobaveći se ženskom psihologijomdajenampravodastavimonastra-nu pitanje da li on voli ili ne voliženeidadonesemozaključak–onvolidaihposmatraidakroznjihovenaizgledsitnepostupkegovoriove-likim promjenama unutar njihovihličnosti. Različitiautoriimalisurazličitapoimanjaoženamanafilmu,štojeuglavnombilaposljedica kulturnihtekovina u kojima su djelovali, arjeđe izrazit stav pojedinca kakoje izgledaslučajkodŠabrola.Žene,uglavnompripadnicefeminističkogpokreta, nisu ostale dužne na ovapojednostavljena prikazivanjaženske ličnosti svih autora, pa su

o tomemnogo pisale, analizirajućinajčešće velike autore, među ko-jima je jedna od udarnihmeta bioupravoŠabrolovnajvećiuzor,AlfredHičkok.SidniPolakjezačasopisCi-nématographe izjavio: „Scenarističesto izjavljuju da su ženski likoviizvormnogihzala i to jeuglavnomtačno zato što njima žene služesamoza ,seksi ljubakanje`ištoni-kadanisustubfilma“6. Žena kao simbol na filmu nijeprikazivana samo sa ovakvim,uslovno govoreći, negativnimpredznakom.Sličanjeslučajisaau-torimakoji takorećiobožavajukultženskog ikoji ženuvidekaonedo-ditljivi ideal, Beatriču ili predmetvječitečežnje. Iskorak koji je Šabrol napravioupravosetičeovihčinjenica.Onmi-jenjadotadašnjupremisudagleda-ocimogudadoživepravuempatijusamosaproblemimačijisunosiocimuški likovi, te u prvo lice stavljaženu koja prestaje da bude simbolipočinjedaseunutarsamog filmasuočava sa situacijama koje prednjustavljajudruštvoiživotneokol-nosti. StefanOdran,glumicačijukari-jeru asocijativno vezuju za rad saŠabrolom,kaoinjegovavišegodišnjasupruga, o toj temi kaže sljedeće:„Nevolidaposmatražene,većonoštojedruštvonapraviloodnjih,pavjerujem da je to Šabrolova tačkagledanja“.7 Ako na samostalnost posma-tramokaona fenomenukojem susadržani finansijska nezavisnost,sloboda u smislu postupanja poautonomnojetici imaladoza inatakoja svemu daje šarm, te kroz tulupu pogledamo junakinje u film-ovima Kloda Šabrola, dobićemopiramidu čija će baza biti ženekoje zavise odmuškaraca, od dru-gih žena i od sopstvenih slabosti,a vrh te piramide je žena koja je,preispitujućisebe,došladokorijenasopstvenogstrahaiunutarfilmasetogstrahaioslobodila,aizmeđuovedvije krajnosti neće biti niti jednoupražnjeno mjesto. Najistančanijefinese Šabrol uspijeva da prenese

na film u saradnji sa dvjema glu-micama:StefanOdran i Izabel Iperkoje su, kako primjećuje jedanno-vinar8 simbolički zamijenile uloguufilmu„VioletNozijer“iz1978.go-dine.Ipak,stilnakojisemislikadsekaže„šabrolovski“unajvećojmjeripodrazumijevaglumuStefanOdran.

Emotivnoifinansijskizavisne Jedna od emotivno najinten-zivnijihscenajescenavečereufil-mu„Nekazverkrepa“(“Quelabêtemeure”, 1969), u kojoj Pol Dekur(Žan Ian) čita poeziju svoje ženeŽane (Anuk Feržak) pred čitavomporodicominovimzetom.Žana jeprototip žene koja zavisi od svogmuža, ne samo u finansijskomsmislu,negoiuemotivnom,jeronnije autoritet sam po sebi (što sevidi iz njegovog odnosa sa novimzetom, kojeg igra Mišel Dišosoj),negopostrahovimakojesuuvezisanjegovim ličnošćuusebi isplelinjegovi ukućani i okolina. Žanaje potpuno ponižena, ismijana usvojim i u tuđim očima, ali ipak,ona ne čini ništa da bi promije-nila svoju situaciju. Ukoliko nasje scena emocionalno potresla,nemoguće je ne zapitati se šta jerazlogzato.Naravno,lagodanživotjeosnovniuzrokzbogkojegsepri-padnici krupne buržoazije odričusvojeličnosti,alizagrebavšidubljepotome,shvatamodabisvakoodlikova sa timproblemom rado za-mijenioudobnostzastav,alidanemogu da se suoče sa svojim stra-homi takovječitoostajuušuškaniu svoju lažnu sigurnost. Sartr usvojojdrami„Izazatvorenihvrata“svojejunakestavljaupakao,alion,podvlačeći njihovu mogućnost daizađuunepoznatprostor,govoridajeodabirpakla ipakpitanje ličnogizbora.Međutim, Sartr dodaje i toda, ukoliko želimo da ga se oslo-bodimo, neophodno je rizikovati ikrenutikanepoznatom. Još jedna Sartrova misao pri-godna je u ovoj prilici: „Društvo

20 dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

ne zahtijeva da se otkrije ono štoono zaista jeste nego ono čime sepredstavlja da vjeruje o sebi dajeste“.9Unutarove formulemogudasediferencirajunijanseizmeđulikovakojipostupajuneosvrćućisena tuđemišljenje i,kakobiŠabrolrekao,„ostalih“. Na istomhijerarhijskommjes-tu, što se tiče emocionalne i ma-terijalne zavisnosti, a opet pot-punodrugačiji,jelikSonje(KetrinRuvel), Pol Tomasove (Žan-PerKasel) ljubavniceu filmu „Raskid“(“Larupture”,1970).Onasenalaziu sobi koju plaća njen ljubavnik injenosnovniživotnicilj jedasek-sualnozadovoljisvogpartneraipritomeobezbijedisvojuegzistenciju.Onanepostavljapitanjemoralnostiili humanosti postupka zavođenjahendikepirane djevojčice da bi sasvojimljubavnikomdošladonovcaiprisvemutomeseveomazabavlja.Ipak,saminjenipostupcičešćeiza-zivajusmijeh,aosjećanjekojeona

izaziva mnogo je bliže sažaljenjujer u njoj ne postoji organ za sa-gledavanje svog stanja. Ona nijedominantan lik, ali veoma prostosemožedonijetizaključakdasebi-ranjemsvojihsredstavabiraipro-cenatučešćauživotu, filmskomiliovomnašem... JedinidetaljpokojemmožemodanaslutimodaSonjaosjećaneštoštojojnedostajeuživotujestetrenkada ona u susretu sa hendikepi-ranom djevojčicom osjeća žalostzbog činjenice da ipak nije pravaHelen,ženakojudjevojčicaiskrenovoliikojojsedivi. Prerušavanje u osobu od kojesezavisidogađaseiu„Košutama“(“Lesbiches”,1968),kadaseWhy(ŽaklinSasar)prerušavauFreder-ik(StefanOdran).Neudubljujućisena psihoanalitičko tumačenje ovepojave kao želje za preuzimanjemmajčinogmjesta, priznavanjemdabiradijebilanekodrugiradijenegoona sama, Why zamemaruje sve

potencijale i sklonosti svoje dušei kreće putem na kojem će vjero-vatnopronaćiuspjeh,alineisreću.Osim toga, za razliku od Sonje,Why ima mnogo veća očekivanja,ali malo ko u očekivanjima možeda sebi predočimogućnosti da seona ispune, a još manje taktikuštadalje.Tojerazlogogromnena-petosti u posljednjem kadru ovogfilma, čije razrješenje reditelj ipakostavlja izvan zadovoljavanjanašeradoznalosti. SlučajsaWhyu„Košutama“za-nimljivjeizbogtogaštoonapočinjeod istinski samostalnog mladogbića koje se bori za svoju egzis-tenciju i svoje ideale, a završava(ilisepretpostavljadaćezavršiti)kao svoja „prethodnica“ Frederik,čije će mjesto preuzeti nakon štojeubije. „KadaFrederikpita zaštodvaidentičnaprimjerkaslikeimajurazličite cijene, dobija odgovor daje skuplja slika original, a jeftinijakopija”10.SlučajsaWhyjestrašanzatoštosemogućnostpretvaranjaunečijukopijuneotvarakao jednoveliko životno iskušenje, već se us-postavlja nizom malih koraka kojigrade utvrđenje, a kao pojedinislučajeviizgledajusasvimbezazleno. Njen pogrešan korak koji jeodvodiupomenutompravcujetre-nutakkadapovjerujeuFrederikinulaždanjenoslikanjevrijedipetstoti-nafranaka,kolikojojjeFrederikdalavidjevšijekakokredomcrtakošutunamostuuParizu.OnapitaFrederikzašto joj jedala tolikinovac,na štaovaodgovaradamislidaonavrijeditoliko. Why, iscrpljena od borbe sasiromaštvom, posustaje, ali uskorosaznajedatonijebilacijenazanjencrtežnegozanjenotijelo. Nastavakusledećembroju

21 dosadno mi je

1BlainBrown,“Cinematography,TheoryandPractice”,FocalPress(www.focalpress.com),2002.2Цитиранопо:АнтеПетерлић,„Огледиодеветаутора“,Центарзакултурнудјелатност,Загреб1983.3Цитиранопо:GuyBraucourt,“ClaudeChabrol,Cinemad’ajourd’hui”,ÉditionsSeghers,Paris,1971.4GuyAustine,“ClaudeChabrol”,ManchesterUniversityPress,Manchester2006.5Braucourt,op.cit.6Цитиранопо:МишелШион,„Написатисценарио“,Научнакњига/Институтзафилм,Београд1989.7ThierryJousseetFrédéricStrauss,“Lecharmediscretdelabourgeoisie”entretienavecSteéphaneAudran,Cahiersducinema,numerospecialChabrol,octobre1997.8PeterLenon,“Surferofthenewwave”,16.6.2001,guardian.co.uk,http://www.guardian.co.uk/film/2001/jun/16/features.weekend9Braucourt,op.cit.10Austine,op.cit.

Slika

broj 6/7, februar 2012

22 dosadno mi je

MATEJ Osjećamju... Poputposljednjegotkucajasataprijenegozaspimo,onogotkucajakojiserazvučeirazlijeprostorijomunutarkojekušamoutonutiusnove,ćutimnjenlakiuzdahisvenestaje,svesegubi,sveserazvlačiirazlijeva,stapapoputbojakojemahnitislikarbezredaismislabacanaplatnoraspetoprekoštafelaja,samodabiiztogšarenogkaosaizroniloneštoneprocjenjivo,vrijednostoljećakojimajepoklonjeno.Njenemerukegrabegotovognjevno,njeninoktimiparajuleđa,prstisepreplićusamojimkovrčavimuvojcima,mekimivlažnimodznoja;usnejojserastvaraju,najprijeblago,tekdamomjezikudopustiledanatrenokusenjenpodataniželjan,apo-tomsnažno,povlačećimeksebikaodamežudiprogutati.Jarazumijem,jashvatamnjenužudnju,jertajosjećajkojinaspribližavavrhuncupreplavljujeimojaosjetila,jamusepredajem,sasvimiposve,njegovsamrob,nje-govponizansluga,aon,silanijak,onjemojjedinigospodar,jedininadređeni.Katkadbihmislioobogu;bogailibogovailivišnjesilevišenema,zamjenjujeihsladostrašće,ponorkrozkojegletimo,padamo,adaneosjećamostraha.Nadnuponorajeraj,nadnuponorajesvjetlo,blistave,zakovitlanezvijezde,nirvanakojudosegnemonadugitrendabinaspotomnapustilaiostavilanaspunimhtijenjazanovimtrenutkomsrastanja,jedinstva.Svetotrajedugo,jakodugo,vrhunacseneprestanoodgađa,našasetijelaprepliću,zbližavaju,ipotomudaljavaju,dabisenanovosilovitozbližila,aiznjenogsegrlaizvilopotmulorežanje,iline,nerežanje,negopredenje,razba-canizvukporođenučistomzadovoljstvu,nepatvorenomužitku.Grabimezakosu,vučemenatrag,tjeramedajupogledam,dazaronimunjengladni,plavookipogled,usitninos,uzarumenjeneobraze,usmiješakkojiumenispaljujeposljednjiostatakrazuma.Bacamsenanju,ičekam,čekamtajgrč,tajkrikukojemsepoputtijelasjedinjujesvrhanjeneimojerazbludnosti...

ANITA Pretvaramsedanevidimpoglede,daihneosjećam,daneplazepomojimrazotkrivenimnogama,pomojimgolimrukama,pretvaramsedasamnesvjesnaprivlačnezaobljenostisvogsitnogdupetakojestršiizkratkesuknje,daružkojimojeusnepretvaraukrvavu,nasmijanuranunepozivanacjeloveinakoještačemumaštaraspaljenihmuškaracaodvišelakopribjegne.Pogledminehajnoprelazistolove,pretvaramsekaodanekogatražim,nekogodređenog,iakotonečinim,pogledmiloviiprocjenjujeplijen,vagalovinuiodlučujedali jevrijednapažnje.Crnokosimladić, jošgotovodijete,prilazi i sjedapokrajmene;nijeodviševisok,ali jekršan, čvrstih, snažnihrukukojezamišljamnasvojimleđima,nasvojojstražnjici,iprolazimeugodnajeza.Onprogovara,pokušavasenašaliti,jaseosmijehnemioborimpogled(o,kakotajprizordjevičanskeponiznostilakopogađasvojcilj!),onnudipiće,japrihvatam,itomujejasanpozivdasjednekrajmene.Razgovaramo,isvejetobesmisleno,poigra-vanjeokovrućekašeukojuseoboježudimobaciti,alijenužno,nužnojerseigramoraigratipopravilima,pačakiondakadjetaigraprotivnasvimpravilimakojimasepodvrgavasavremenisvijet,ogrezaoulažnimoralizaogrnutplaštompodkojimnevrijedrugonegočovjekodanprvobitnomnagonu.Smijemse;smijeseion,osmi-jehmuješirokilijep.Dotičemsenjegovebutine,slučajno,čaktonineplaniram,alizamjećujemdaseunjegovimhlačamaneštotrzaiposkakuje,znamdameželi.Ustajemipenjemseuzstepenice;ljetoje,nakatunesjedinitko,muzikapokrivasvezvukove.Tekštosmoseuspeli,onmezgrabi,povlačiksebi,jaseprepuštam;rukamubrzo

ILUZIJELoris Gutić

Fotografija:ErinaBogoeva

broj 6/7, februar 2012

broj 6/7, februar 2012

letipodmojusuknju,neprotivimsejerosjećamdasammeka,vlažna,dasenetrebamotimatijerizašlicakojegmuraskopčavamnestrpljivimkretnjamapočivaneštoštojaželimbaškolikoonželimene.Zavlačimmurukeubokserice,izamjećujemdajezadrhtaoiuzdahnu.Grebemmuosjetljivivršakudanoktom,injegovarukazačassenađeumojimgaćicama,trgaih,svlačiih,odbacujeih.Padamonasjedalapostavljenadužcijelejednestranegornjegkata.Padamo,igubimose.Ne,jaseipaknegubim;proračunatopuštamnjegovuddaklizneumene,dameispuni.Nijegolem,neizazivabol,alizatoumenirazbuđujetakvočuvstvougodedaneželimništadrugonegodavječnoostaneumeni,damevodiodjednogvrhuncakadrugom,daopstanemutomrajuonolikodugokolikoćetrajatimojdjelićvječnosti.Onzamalosvršava,osjećamnjegovosjemeusvojojnutrini,vreloje,vreloiprži;tojezamalodovoljnodamebaciunekupolovičnuekstazu.Onjesretan,jabašinisam;ipak,priviklasamtakvomishodu,pameonnebolipreviše.Itrenužitkajeboljiodposvemašnjegodsustvaistog.Zakopčavamose,onsesaginjedamepoljubi;jaodvraćamglavu,idobacujemmuhladanpogled,dovoljnohladandashvatikakoseovimpoduhvatomnećemoćihvaliti,ikakoće,akopokuša,mojapričabitidovoljnooprečnanje-govojdagaposramiiponizi.Onbrzobježinizstepenice,jagaslijedim,zastolompokrajvratasjediMirena,dugislapovicrnekoseposkakujudoksehladiraširenimjelovnikom.Onaseosmijehnekadsjednemzastol.

- „Etote!Bašsamsepitalagdjesizaglavila.“- „Imalasamnekogposla“,uzdišem,„alieto,gotovoje.“- „Ovovrijemejeužasno“,uzdišeiona,izposvedrugihrazloga.„Janeznamkakoćuizdržatijuli.“- „Izdržatijulijelako.Valjaizdržatigodinu.“- „Da,godinajeduga...“Pogledjojsezamagli,iznamštaslijedi.Nizobrazjojseubrzoslijevasuza.- „Nemojmislitionjemu“,kažem,iznamdagovorimuzalud.Rećinekomedanemislionečemuznačinatjerati dagarazmišljaotomedubljeiintenzivnije.- „Ane,janemamnikoga,nikoga...“- „Imatćeš“,kažemjoj,potpunouvjerenautojerjeMirenazgodna,visokacrnkaipogledimuškaracaokonas selijepezanju.Poznajemizražajenjihovihlica.Odgovarajuisplaženomjezikupasakojislijedekujuinastoje podvućijojnjuškupodrep.- „Tojetješenje,samonepotrebnotješenje.“Onabrišelicerupčićem.„Nikadnećuimatidečka.“- „Imatćeš“,ponavljam,itoponavljanjezvučiumornoiprazno,jerjetoneštoštojojgovorimoddavninaiiz toguvjeravanjanestalojeenergije,nestalojevolje.- „Tebijetolakogovoriti“,mrmljaona,alinekaodaprigovara,štonalazipotrebniminaglasiti.„Nemojme pogrešnoshvatiti,neka,aliti,tiimašMateja,imalasigaoduvijek,ivisevolite...“- „Da“,rekoh,itozvučijednakopraznopoputmaloprijašnjeguvjeravanja.„Da,jaimamMateja,imisevolimo.“ Pogledmiletikacrnokosommladićukojisjedipokrajdjevojkezastolomuuglu.Djevojkamuuzimaruku,gledaganježnoizahvalno,bašonakokakoMatejgledamene.

Mrzimtajpogled.Opetsumiumislimapsi.Postojegladnipogledi,opuštenijezici,zavlačenjenjuškepodrep,alipostojeionivlažni,vjernipogledi,kakopasgledaizsjedećegpoložaja,zurećiuvlasnika,razjapljenegubicekaodasesmije,kaodapredajesvusvojupsećudušu...

MATEJ Gradjepust,nebojetmurnoispremaseistrestikišu,ništanerazbijasivilo,niautomobilikojihnema,niljudiomotanikaputimatamnihboja,naoružanikišobranima,kojišetajuidahćupritisnutisparinomzakojusenisupripremili.Mojisekoracipružajuvišenegoobično,jurimižurimkajednommjestunakojemmeonačeka. Zamišljamnjenobijelolice,njeneusnekojeserazvukuuosmijehkadjojdospijemuvidokrug.Srcemikucabržeikoraciseubrzaju,znojmiprobijakošulju,alijaneosjećamtesitnenelagode,jalebdim. Ulazimukafić,ugledamjuodmahpokrajvrata.Onaseokrene,susretnemojpogledida,tuje,tujetajmojosmijeh,mojvoljeniosmijeh,saginjemseknjojiljubimju,dugo,žednojuispijam,Mirenazavidnogleda,znamdajetozavist,znamdajetoželjazaljubavljukakvumidijelimo,ukakvojseutapamo,ukakvojnestajemo. Bacimpogledkadrugimgostima.Nekimemomakgleda,iizrazmujelicapomaločudnovat,zbunjen;ner-voznoopipamšlic,pitajućisejesamligazakopčao.Shvatamdajesam.Sjednem,Anitamiuzimarukuiprivijaseuzmene.Okrenemseiprimijetimdamemomakjošuvijekgleda. Kobiznaozašto.

23 dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

24 dosadno mi je

Jučesamotišaoustudentskidomdaposetimdru-ga.Ušavšiu tramvaj, seosamnaspramdvaafrikanca.Prilično pijani, prljavi i oronuli, sa limenkama piva uruci,pričalisujedandrugomneštonaizgledveomabit-no.Jedanjegovorio,adrugijeslušaozagledanuširokibulevarkojijeizmicaoizvida.Poredmenejebionekipenzioner,ipakpropao,doteran,ninalikpenzionerimaistočneEvrope.Gledajućipenzionereovdevideo samnešto što kod nas ne postoji, nekakvo svetlucanje uočima.Blagisjajkojiusebisadržikomadićdana,kojičak ni oblačna mrena ne može da zatre. Još mnogestvaripričaju jednudrugačijuvrstupriče. Ispravljenaleđamalih Italijana,uzdignutebrade...Njihoviodnosisaljudimajošvišeoslikavajurazliku. Čestovidimbakuideku,posvećenejednodrugom,kakoiduulicom,ivremekojepočinjedaprotičesporije.Idaljeihgledaš.Vidišunjimagodine,itodobregodine,ibezbrižnoststarosti.ProjektuješonoštouHolivudunazivajuljubavljunanjih,iakoznašdatoštooniosećajunijeidealizovanaidejakrajasrednjegveka;znašdajetomnogoprizemnijeičestomnogotužnijeodonogaštosenakarnevalimaprodaje.Neznačitosenebojesmrti,vidišunjimatakođedaneželedaseodreknušetanjapometroimaMilana, ali da i kada vreme dođe, nećepravitiproblem.Jedanodtakvihjesedeoporedmene,naspramimigranata,okruženimigrantimapoštosamisamjedanodnjih.Činioseizvanmesta,izvanvremena.Bioječudanpoputnas,kojimatu,makarpremaopštemmišljenju, nije bilo mesto.Uklapali smo se na čudannačin,mi i on, lišaj i alga u simbiozi na kamenu kojičvrsto stoji na oboduArktičkogkruga.Njega jemorevremenanasukalonatajkamen,isisalogaiznjega,doksmomisamopokušavalidaseugnezdimo.No,nijebiopoputnje,kojajeušlauprevoznekolikostanicadalje.Srednjihgodina,očiglednoizonogaštonazivajusred-

njomklasom,zauzela jemesto iosvrnulasekameni.Pogledao sam je, čistodavidimkolikodobro izgleda,da bih shvatio da je njenpogledupućen kameni biodrugeprirode.Plašilase.Moždaneotvoreno,moždanedirektno,alisvimaliznacisuukazivalinato,aposebnopogledkaosobi, koja senjoj činila kaodeonjene za-jednice.Kaput,šal, ibeljaput,pomisliosam.Odećajesamomaska.Zartitonikonijerekao.Okrenuosamgla-vukaprozoru,neželećidaostvarujemkontakt.Uzad-njemdelutramvaja,ispunjenogimigrantima,plašilasezasebe.BilajeEvropapodnajezdomvarvaraitražilajepodršku.Žaomije.Ijasamvarvarin.Nijemebrigazatvojstrahodljudicrneputi,odljudikosihočiju.Odmeneoninećeništa.Deosamnjih.Plaši se.Vreme jedošlo.Onidolaze,kucajunavrataimperijekojakleca.Vašeoružjeihnećeubiti,vašprezirihnećepovrediti.Što jenajgorezavas,onićepostatideovas,zagadićevas,izgubićetetajsanočistoćikojijedonelaFrancuskarevolucija.Ostaćetesamoljudi,samoobičneindividuebezpripadnosti ideji koju istorija neumitnouništava.Moraćetedanađeteneštodrugo,nekinoviidentitet.Adotadaseplašite.Ponekiodnjihćepočetidaviče,kaonekičovekkojijesinoćšutiraonekuogromnu,šarenukesu,besannanekogainešto.Urlaojedoksusvigleda-likrozprozor.Ipak,vašemstrahutonećepomoći. Jošgorisuonikojićesestitamonazad,uonajdeogdeječakisvetlopokvareno.Postaćesamocrnesenkekojesenaziruutami,kojećemoždaizaćinasledećojstanici,amoždateknavašoj.Grafitiokonjihovihglavaoznačićetajprostorkaonjihov,označićetajtramvajkaomestosusreta.Tajtramvajkojiideunoć,ustaljenomrutomnačeličnimšinama.Madaonostaje isti,prostorsemen-ja.Čijilićebitiuskoro?Kozna.Izašaosamnastaniciiotišaodanađemalkohol.Uvekublažavatranziciju. Dvojicaprekoputamenesutodobroznali.

MARSOVCI NAPADAJU

Vasilije Marković u epizodi:

Slika

broj 6/7, februar 2012

25 dosadno mi je

PrizorI M.,devojčicaodpetnaestakgodina,nekovremestojipotpunodezorijentisana.Zatim,kaoda se iznenadanečegsetila,počinje,gotovoneurotično,dapreturapodžepovimasvogkaputaod„ribljekosti“.Svesuvišnestvarikoje,pri tom,nalazi–bajata licidarskasrcadobrihnamera,kaleidoskopeočekivanja, izlizanetapijepraotaca,šećernuvununadekojasenapolaistopilaiusmrdela,...-sagađenjemisaolakšanjem,istovremeno,bacanedalekoodsebe.Nakraju,pronalazibelukredu.Poprviputmožemovidetiosmehnanjenomlicukadakredompočnedaopcrtavakrug,naglatkoj,crnojpovršini,okosebe.Svesuvišnestvariostajuizvan.VonTrier-ovskiprizor. M.kredomcrtaautoportret-četvrtasteočiuneproporcionalnojvisiniirastojanju,nagoveštajnosa,ustaot-vorenaunekinapolakrug-napolakvadratizkojihzjapislonokosnocrnaunutrašnjost....

PrizorII M.,ženaodčetrdesetakgodina,stojiucentrusvogkrugačijajecelapovršinasadaprekrivenanjenimauto-portretima,preslikavanimjedanprekodrugog–bezbrojustaotvorenihunapolakrug-napolakvadratizkojihzuribezborojčetvrtastihočiju,bezbrojnosevanakojesenastavljajučvrstostisnutausta,stisnutakaougrču,ilitrouglasteočiizpoluprofilakojenepoverljivogledajunegdeustranuiligore,iliočikojesuzatvorene,anačijimkapcimasuopetnekapoluotvorenaustaizkojihzurinekadalekaslonokosnocrna.... M.zatimideukrug.Ritamnjenihkorakapratiritamnjenihreči.Iliobrnuto. Konačnosigurna,ucentruovogkruga,dalekodonjih,blizuodsebe...aniprimetilinisukadasamseiskrala...mada,zastalisunatrenutak,jedanvrlokratakinjimabeznačajantrenutak,osluškujući...kaodaihjeokrznuojedva-šumnečijegodlaska...ondasu,neobazirućiseviše,prolazilimimomene,ostavljajućimeumojimsopstven-imokvirimagdekoračamsamouvereno...takobarjamislim...dasume,konačno,ostavilinamiruidakoračam...sa-mouvereno...daipakkoračam...usvojimsopstvenimokvirima,neprelivajućiseprekonjih...nikadaviše...Merimsesvojimkoracima,ječimnjihovimodjecima...prostiremse,kaoštoseprostirezvuk...ispunjavamčitavovajpros-tor...ukrug,ukrug,ukrug! ...merim,odmeravam,sagledavam,razlažem,analiziram,pitam,odgovaram,ćutim,vrištim,ropćem..ipak,tesnoje...uvekjetesnoiuvekpremalovazduha...koračati,samokoračati...bezpredaha...ukrug,ukrug,ukrug!...čakikadanogeimislipostanuolovne,teškeitrome...kadateskobapritisnegrudi...kadatelooslabi,duhoslabi...strahobuzme...upravotadakoračati...ukrug,ukrug,ukrug!...neposustati,nepokleknuti,nepasti,neposumnjati,nepomisliti,neposrnuti,nepodbaciti,nepodleći...samokoračatiiodjekivati...razlagatisekaozvuk–ukrug,ukrug,ukrug!

PrizorIII M.,staricaodsedamdesetakgodina,nepomičnoležiufetusnompoložaju,postavšiisamadeosvojihautopor-treta.Neraskidivideojednogjedinoglika,nacrtanogbelomkredomnaglatkoj,crnojpovršini. Okamenotina praiskonskog bića drema. Sklupčana, zgrčena, sama. U vakuumu večnog trenutka, lišenog boja i zvuka...

INNERMOSTILI M-IN KRUG, KREDOM

Dragana Ivanović

Fotografija:АnaJakimska

broj 6/7, februar 2012

26 dosadno mi je

U ponedeljak, 26. decembra,nekoliko prijatelja koje sam up-oznao na plenumima na Filozofs-kom fakultetu i ja smo sproveli ak-cijupresretanjanarodnihposlanikaprilikomnjihovogpristizanjauDomNarodneskupštine.Zatuprilikusmoištampali i letke koje smo namerilida im podelimo. Razlog pravljenjate akcije je bio početak rasprave obudžetu za 2012. godinu, po komeje za visoko obrazovanje, sektorokokogasmoseangažovali,kadaseuračuna stopa inflacije, bilo izdvo-jenomanjenegoprethodnihgodina.Tomoždanebiusvakojsituacijibilonužno strašno, ali imajući u vidutradicionalnoniskaizdvajanjazavi-soko školstvo, nama je to bio jasanpokazateljnastavkaomalovažavanjastudenata i uopšte procesa obra-

zovanja. Dodatnu neprijatnu okol-nost predstavlja druga tradicija,tradicija deklarativnog svrstavanjaobrazovanjauvisokedržavneprior-itete, koja u kombinaciji sa realnimstanjem nemože doprineti ničemuosimsveopštemotuđenju. Bilo je jako zanimljivo posma-trati tu sliku ovaploćene distopije:tu smo bili mi, nas petoro-šestoro,sa lecima,koji smodozivaliposlan-ikekadabiihvidelidaprilaze;poli-cajci i obezbeđenje, koji nam nisudali da pređemo zamišljenu crtunasredplatoa ispredSkupštinepodpretnjomprivođenja;bakicakoja ješetalasvojimposlomizatecrtedoksupolicajcinamaobjašnjavalištaćebitisanamaukolikojeprekoračimo;iposlanici,odkojihsunekiprilaziliiuzimaliletke,anekine.

I tu se postavilo pitanje: zaštose ta crtanebiprekoračila, pama-karipocenudasepolicajciuzbuneiprivedunas?Prvo,očiglednojedastudentskapitanjatrenutnouSrbijimalokoshvataozbiljno, takodasuradikalniji postupci možda zaistaneophodni.Drugo,umnogimsličnimtrenucima, trenucima prihvatanjanametnutih pravila se može osetitisnagauhodanognačinaživota,snaganavike. Ona dovodi do unutrašnjecenzure,kojaprekidahododnečijeguverenja do delovanja u skladu satimuverenjem. I tako imamo situaciju u kojojseočuvanjeuhodanognačinaživotastavlja iznad delovanja u skladusa uverenjima. Neobični postupcikoji za cilj imaju skretanje pažnjena neko pitanje bivaju u startu

Ispred skupštineMilan Škobić

broj 6/7, februar 2012

broj 6/7, februar 2012

diskvalifikovani samo zbog svojeneobičnosti. Standardno je pitanje:zašto je to tako?Uhodanost i izves-nost se, barem trenutno u većemdelu društva u Srbiji, tretiraju kaorazmaženo dete, čijem se svakomprohtevu mora udovoljiti. Čar uho-danostijesteštoništaunjojneizgle-dakaoprohtev,većkaonužnost:,,Janemogudagubimvremenaizmota-vanjesapolicijomispredSkupštine,zato što moram da studiram, daživim sa porodicom“, i tako dalje.Nohajde,dovoljnojekoncentrisanopomislitinamantrupoput,,ništanemoram“dabiseshvatilodanikakve

dubinskenužnostiusamojuhodan-ostinema.Dalje,nijelisamimpera-tiv očuvanja uhodanosti prohtev?I da li je to beznačajan prohtev?Samookonjegovogzadovoljenja suupovratnojspreziangažovanetakomoćneizavodljiveideje,poputoneoponavljanjuistorijeizkojeproizilaziideja beznačajnosti i uzaludnos-ti borbe za promenu u bilo komdomenu. Takođe, prostor onoga-o-čemu-se-sme-misliti biva održavanod strane takvih matrica, ali iučestvujeuodržavanjuistihtihmat-ricaosmišljavanjaipromišljanjade-lovanja, koja dovode do unutrašnje

cenzure. Čisto simboličkim i apstrakt-nim faktorima, koji obezbeđujurazmišljanje unutar zadatog ok-vira, nesmetano se održava jazizmeđu različitih društvenih grupaurazličitimsituacijama,jazkojidoz-voljava narodnim poslanicima dasenanasneosvrnu,policajcimadapostaveadhoczakončićeinamadasve to prihvatimo. Samo se postav-lja pitanje ko ili šta je to što stvaraefekatzadatogokvirarazmišljanja,izaštomunesvesnopridajemotolikupažnju,upornosekrećućiunutartogokvira?

27 dosadno mi je

28 dosadno mi je

Okcidentalistički diskurskarakteriše„Zapad“kaoentitetkojiposeduje suštinske karakteristikemeđu kojima je i racionalna eko-nomija.Međutim,postojeodređeneekonomske prakse koje u velikojmeri dovode u pitanje ovako for-mulisanu razliku između „Istoka“i „Zapada“. Naravno, ovo važi i zamnoge neekonomske prakse, ali jaću se u ovom tekstu ograničiti naekonomiju. Istraživačikojisebaveekonomi-jom sve češće naglašavaju potrebuza korišćenjem neesencijalističkogkoncepta ekonomije koji bi ras-tavio ekonomiju od tradicionalnogpovezivanja sa kapitalizmom, kakobisemogleteorijskipromišljatial-ternative kapitalizmu. Tako bi seekonomija mogla posmatrati kaomestoborbeipotencijalnogpregov-aranjaokoekonomskihodnosa.Em-pirijski posmatrano, kapitalizam jeskupodređenihpraksikojeseodvi-jajunaodređenimmestimaiobuh-vataju raznolike proizvodne od-nose, forme privređivanja i tržišta.Naprimer,možeseproučavatikakonastajunovi radnički subjektivitetii prakse među neformalnim rad-nicima koji sakupljaju i prodajusekundarne sirovine na deponiji uRiodeŽaneiruikakosenatajnačin

obrazuju prostori za ekonomskeprakse, klasne politike i društveneodnosekojiseznačajnorazlikujuodslučajevaformalnoplaćenograda.DrugiprimerbimoglodabudeselonaFilipinimačijistanovniciradenarazličitim alternativnim tržištima inetržištima, za to bivaju neplaćeniili alternativno plaćeni, povezujuse sa nekapitalističkim i alterna-tivno kapitalističkim preduzećima,vrše razmene na osnovu različitihvrednosti i doprinose ekonoms-kim praksama koje imaju potenci-jal za društvene promene. Primerovakvogalternativnogekonomskogponašanja„naZapadu“moglebibitigaražnerasprodajeistvarnostvar-no slobodna tržišta (really reallyfreemarkets). Međutim, istraživanje alter-nativnih ekonomskih praksi nosiopasnostodidealizovanja.Nijednaalternativna ekonomija nije samapo sebi radikalna ili oslobađajuća.Garažne rasprodaje, naprimer, ko-risteuodređenojmerimehanizmetržišneekonomije.Zatojejednoodvažnih teorijskih pitanja odnos al-ternativnihformiekonomijepremadominantnoj ekonomskoj struk-turi, kao i način na koji se domi-nantni politički odnosi podrivajuili reprodukuju kroz te forme. Re-

cimo, da bi se razumele pomenutegaražne rasprodaje, neophodno jekoristiti fleksibilankoncept tržišta.Ali, čak i kad su u potpunosti vankapitalizma ili kadmu se direktnosuprotstavljaju, alternativni obliciekonomijenisunužnooslobađajući.Trebaimatinaumudauključivanjeu različite ekonomske sfere zavisiodrazličitogpotencijalazadelanje,shodno početnoj socioekonoms-koj poziciji. Tako da, pre nego dapokušaju da dostignu (idealni) stilživota viših slojeva ili da pokušajuda podriju kapitalizma, učesniciu alternativnim ekonomijamanajčešćepokušavajudaseprilagodeteškim vremenima. Uprkos tome,akookapitalizmurazmišljamokaoo„mreži“kojustalnotrebaostvari-vati,možemodauočimoonamestagdepostojipotencijalzanastajanjeirazvijanjenovihoblikaudruživanjainovihdruštvenihformacija. Alternativni oblici razmenedovode i do pitanja fetišizma robei pitanja vrednosti. U društvenimnaukama je fascinantno uticajnaideja Karla Marksa da posmatraekonomske odnose kao uvek većdruštvene. Tako u proizvodnji, onikojiposedujusredstvazaproizvod-nju–kapitalisti–imajuvišemoćiodonihkojiposedujujedinosvojradi

EKONOMIJA I KAKO JE PROUCAVATIOgnjen Kojanić

broj 6/7, februar 2012

broj 6/7, februar 2012

prinuđenidagamenjajuzanadnicu.Radniciproizvodevišakvrednosti–razlikuizmeđuvrednostikonačnogproizvoda na tražištu i njihovihnadnica – koji zadržava kapitalistauviduprofita.Markstonazivaeksp-loatacijom. Međutim, kada robadospe na tržište, eksploatatorskiodnosisenevide,većsejedinovidi

vrednostrobeurazmeni–cena.Tavrednost se, dakle, na tržištu uka-zujekaodaizvireizsamerobe,aneiz društvenih odnosa u proizvod-nji.Analognoreligijskimsistemimau kojima su fetiši predmeti kojisami po sebi poseduju moć, ovupojavu Marks naziva fetišizmomrobe. Imajući to u vidu,moguće je

posmatratikakoserazličiteidejeovrednostima u sociološkom i eko-nomskom smislu proizvode krozekonomske prakse u slučaju alter-nativnih ekonomskih oblika, patako, na primer, „prerađeni“ fetišifer trgovine (fair trade) stvarajuveze između etički refleksivnihpotrošačairuralnognačinaživota. Robi je u društvenimnaukamadosta dugo analitički suprotstav-ljan dar. Razlika između ova dvakoncepta služila je kao sredstvorazlikovanja između modernih ipremodernih ekonomija. Međutim,ova dihotomiju alternativne eko-nomskepraksesedovodiupitanje.Predmetikojiserazmenjujuveomačestonisuupotpunostirobanitiupotpunostiizdvojeniizekonomskihprocesa, već negde između ta dvaekstrema,čestoimenjajućipozicijuu zavisnosti od društvenih odnosarazmene. Sve ovo nam pokazujekako su ekonomske prakse uvekuronjene u društveno okruženje,tako da u analizi ne bi trebalo ap-strahovati ekonomiju iz društva iposmatrati jeodvojenoodpolitike.Jedna od implikacija ovakvog pris-tupa je shvatanje da alternativniekonomskisistemiposedujupoten-cijalzapromenudruštvenihodnosa.Trebalo bi razmišljati o korišćenjutogpotencijala.

dosadno mi je29

30 dosadno mi je

SanruskenoćiSaciganskimromansamauUšimaineštonepotrebnihStvari,samirazomuzvijezdama,BezmrvicanaputevimaOdlazimsama,TamogdjesusviTakosami...

LutaćusamjesečinompoStepi,preklinjatimoždaSlučajnogprolaznikadamevratiPlašitiMjesecmotikom,JerumislićudamezaTebeprati...

Moždanekogaiupoznam,iznam:UzaludćepokušavatidameshvatiNuditigačajemmjestotoplimsmješkomMolitidamiobjasnikosam,Ivjerovaće...Dasmatramtegreškom...

ĆutatiišetatiulicamaGdjejesvakoliceoblikovanosjetomUdugimzimskimnoćimaslušatiJezivepričeiprgavokouvijekpretvaratidaseNeplašim......OsanjamRusijudaostanemdaleko,AlidasmjesečevombarkomdođešpomeneIzauvijekmevratiš...

NoćnimuzičariEvomojenoćiletnje

ZalivenesuncemiplavomvedrinomStižusenkovitešetnje

Živepodjarkommesečinom.

UpospalojtravijemuzikanoćnihmuzičaraDahpesmeštosekrajrekemiče

OdsvirajtejednuizameneNekavašamuzikapredmojimkorakomne

uzmiče.

ZasvirajteglasnonoćnimuzičariProbuditesvezaspalečariVisteovakvihnoćivladari.

ZasvirajteuorkestruZagolicajtekorubreziibrestu

PesmomosvojitemesečevepredeleOdsvetlostitajanstvenoizbledele.

PutujpesmoPutujkaopismo

Pratizvuknoćnihigara.

PutujpesmoPutujkaoglasnade

Širizvukeovenoćimlade.

Aleksandra Marilović Stevan Milošević

Armin BolićSavsaragrbavedoline

Vijestodogađajubrzoseproširila.Ušlajeusvakikutakovenapaćenedoline.Nažalost,nismoimalizvonaradanamodzvoninavrijeme!Reklisudajenagodišnjem!

„Kakvajeovotupaparodija?“–pitajuselicanaulici.Kišajeponovopočelaplesatisambunaobližnjemkrovu.Kakvaidilanoći!

Obližnjaprotruhlakafanaovojslicidavalajebaroknistil.„Utvomekrajužderucrknutemačke.“–povikabrkatipoštar.

Izgužvanalicaodalkoholaisivkastogdimabacišepoglednažutobradogkonobara.„Jesilimutiprijateljilineprijatelj?“–upitahrapaviglasizpozadine.

„Prijatelj,prijatelj!“–rečepoštar,reklamirajućiuzosmjehsvojeizrešetanezube.Vrijemejeopetstalodubokounoć.

Kišanastavljadarominjapoizglabanimolucima.Dalekoudaljini,uovojgrbavojdolini,čujesejošzvonjavačašaigrajalicabezlica.

broj 6/7, februar 2012

31

SvejepošlonaopačkeČulasamjučedajepalosunce.Šapnulapticakiši.Kišaviknulacvetu.Kočovekureče?Aoči,pagdesu?Travaihnema.Moždajetobilounoći.Kojejošsuncevideoumraku,Adapijannijebio?Čovek!Kočegaoči.Kaotuđedasu.Nevidepravo.Nevidedobro.Zaslepiih.Žalosnavrba.Božićnajelka.Dokšumačeka.Punaboja.Punasmeha.Teško.Čekaćejoš;lelujaćevetar.Fijukćeščuti.Nekimposlomneksepozabavi.NekgledasunceštopadaČekajućinaočičoveka.Osedeće.Ostariće.Čovekil’šuma?Pašćelist.Pašćevlas.Pašćelatica.Ikost.Usurovojvilicivremena.

Adriana Stojanović Vladimir PerićZidovi

OdvratadoprozoraInazad

ItakovišeputaKoracimateškim

KaodanarisunosimnakovanjAustomakupaklenioganj

MoždalicemernoČaknezahvalno

AliistinitoirazumljivoPriznajem

RadijebihbionaafričkimbojištimaNegopritisnutovimzidovimakao

kleštima

NećupokušatiNerealnoje

MadasampriličnosiguranIpotpunouveren

DabihmogaošakomodvalitideobetonaIzubimagamlestikaoparbombona

UrlaobihOteto

NezadrživimkrikomTolikojako

Daseplašimdabimiseurlikomdušaprolila

Aonanebičula

Kolikojevolim

dosadno mi jeFotografija:KatjaShtrkova

Fotografija:AleksandraGabrić

broj 6/7, februar 2012

32 dosadno mi je

Dijagnostika

Nikakvasamuodmjeravanjusnaga,svećupreporučenoposlatidovraga!Ikojeikadapočeoprvi,danebimoždaianalizukrvi?Padamipronađuantitijelanasveštosampojela,anisamsmjela.Daizdvojeviruseibakterije,dapročeprkajusvedolakehisterije,damizbognješamarraspale,asamoprobudeželjezaspaleionogbludnogmalogvragasapogonomodčežnjeiinata...Ištaćemoonda?Odmalogsalonskog,buđavogneskladastigosmodopreziraznatnihnaklada...Rasprodajmotiraž,nekamasaslavi,nekvjerujedanamradioglavi...Ajdeveliki,znašdasampogrešnabarkolikodragocjenaismiješna...Dasesvakojutrobudimk’odajedanprviidatinetrebaanalizamojekrvizapotvrdudasamiuzviruseiantitijelasvaštanajboljezanaszapočela...

Barbara Novaković Jelena GalijaševićSamoća

Starausedjelicasamoćauselilaseumojstan.

Nijenipokucala,jednostavnoseušunjala,

bespravno,kaopropuh

izalupilavratazasobom.

Mojeomiljenehaljinepogrbilese

odnjenihkontura,anašalicanafotografijama

prestalasusesmijati.

Uselilasešutke,umojukutijusnakitom,

umojekremeprotivbora,umojušminku...

Svakojutrojaoblačimsvojusamoćuinjomemažemlice.

Ljudimevišeneprepoznaju,podmojimimenom

samomojasamoćapostoji,smijesesamojimprijateljima,

ideukinoiigrasesamojomdjecom,

anavečerme,kaotaoca,držidokasnobudnu

tjeramedajojsepovjeravam,dasesjećam,

valjdadabiseboljeuživjelaumojlik.

Ajanemamsrcaostavitijenacesti,

starajeizaboravna,moglabiseizgubiti

iumrijetiodsamoće.

Fotografija:АnaJakimska

broj 6/7, februar 2012

broj 6/7, februar 2012

dosadno mi je

Izvijanje

Čitamvestisarolnetoaletpapira.Politikajeproglašenanarodnimherojem.

Popreporucipsihologabavimsehumanitarnimradom.Delimhotdogsasenfomratnimvojniminvalidimakojištrajkujuglađu.

Građanskadužnostjedasvadbenutortubacimkrozprozor.

Mojobrazjestvarobožavanjaimpotentnomberberinuzadvestapedesetdinara.

Radničkaklasajemesecimananeplaćenomodmoru.

Domaćizadatakmijedakajganomnahranimgazdaričinepudle.

Šinterisuprohujalikrajem.

Ostalisusamopsećipovoci.PutujkaoglasnadeŠirizvukeovenoćimlade.

Miljan Milanović Miljan MilanovićKupussarebarcima

Nepišemljubavnepesmejersudosadne.

Jebiga,volimsamobureksmesom.

Matoripljujenatrotoardokmidržičasočuvanjatradicije.

Koćedužedaizdržidoksegledamouoči.

Odlazišnapijacupoluk,aupornokupuješjagode.

Tojeprovaljenfazon.

MrzimtipovekojipričajunamobuGSP-u,dabiskratilivreme.

Mrazsteg‘obrisače,ajavozimnakrivljenautobus,pun

domaćica,ukineskitržnicentar.

Kasnimvećpetnaestgodinaiprelećemprekorupe.

Ćerkicamijekrenulauškolu...

Starijasestrajevelikakurva,asvenašedevojčiceučikakosečuva

nevinost.

EvropajedržavasaonestraneAtlantikagdemožešstićiautomprekomosta.

Punsamholesterola.Komšijamišaljedimnesignaleizsvog

dvorišta,dokroštiljasazetomnadanSvetog

Nikole.

Gorkomijeikadgrlimunuke.Idokjedemsnajkinoslatkoodkupine.

Ikadpljunemnatrotoar,uČikagu,dokdržimčasočuvanjatradicije.

Gorkomije,ajebačinaususednomstanu godinamaneprestaje.

Fotografija:KatjaShtrkova

33

broj 6/7, februar 2012

34 dosadno mi je

Aleksandra Arsovski Kemal PečenkovićSvemirskidječak

NapuštenuzgradibolaZadnjavratalijevo

UvijeklijevoNaučniciDoktoriPsihijatri

DolazeProučavajume

SanečimovakvimnisusesusreliZarukavemevukuZaštoplačešdječačeZaštositakotužan

PotopposobiIkantamabolničariizlijevajusuze

NištanovoPaukjeispleomrežuukutu

DajumitableteDrogusreće

SalijevajustrahuNištanepomaže

ImaliuovomgraduživihIlisusvimrtvi

SvemirskidječaktražisvojugalaksijuZvijezdusvoju

Djevojčicusvoju

BrojimprstePonekadihjedevetaponekaddeset

SvakogriješiZaštosamporekaoboga

TojeodgovornostbivanjaUsvijetudijeljenja

Mojemoranjejebitidrugačiji

OpasnostiOpasnostiStrahoviStrahovi

OblakcrnimepratiHoćelipastikišapunamilostiiznjega

ZaštorazbitiglavuoziduzumorIkrvavtrčati

Ostavitiizasebetrag

PričajtemiOčemudatipričamo

OBoguMilostivommipričajtePričajtemi

OčemudatipričamoKakototravabiljeidrvećeuskrsne

poslijezime

Svemirskidječaktragazasvojomgalaksi-jom

ZvijezdomsvojomDjevojčicomsvojom

MelekjedošaoZnajbožjavoljauvijekstvaradobro

PupilaePogledajmeuočidobro,JerunjimaćešvidetisebeZagledaj se u nepregledna prostranstvamisliIambisvolje,TragičnesrećeiuzburkanetugeImoždatunegdeprepoznaštragoveNekogizgubljenogvremena,PlimenekogizgubljenogprostoraiČesticedavnoizgubljenenadePogledajmedobro,ImoždaćešvidetisvojeprijateljeMalodrugačije,aliusuštiniistePrepoznaćeš ihpo izvitoperenimosmesi-maZagledajseuzgrčenepupile,IpokušajsrcemjošmalodaihrasteglišJošvišedazavirišusuštinuSažetihlažiiprevarantskeistineNebrinise,nećepući,snažnijesuodsvihnaszajednoAakotidopustimdaseprovučešKroztamunaspramnihogledalaObećajmidanećešpričatioSluzavimatomimamislikojemerazdiruAakozavirišdovoljnoduboko,Moždameđusvimkršem,Svim nusproizvodima haotične uspava-nosti,MoždanađešmenePokušajjošmalodarazrovašidaokoMojegrobniceoduglačanelaži i iskrzanenadeNapravišmalomestazasebeObećajmidaminećešpričatiotommestu,lakšejeakojetotajnaInaposletku,KadnapustišuniverzumnašesubjektivnestvarnostiObećajmidasenećešpromenitiJerkadsledećiputzavirišusvetkojisena-laziizamojihočiju,Ništanećebitiisto

broj 6/7, februar 2012

35 dosadno mi je

Dragan StodićKrezaviljudiprolazekrozgrad

Krezaviljudiprolazekrozgradneznasekojepasakogad

mentalnaslikaudubokojfoteljijeftinojutrorugasekrezavojnedelji

Krezaveženenaiviciludila,blefiralažimanerođenavila

karnevalkrezavihnijezarazrokemaskesubačeneupotoke

Krezavodetecerekasenasuncu

majkasjednimokomnosiganasrcupčelaseseliodcvetadocveta

krezavivladajuodkakojesveta

krezavanadaprvastrada!

Ponoćna

KaopoobičajuIšetaosamiovogaputaPosvesamUzagraljajnoći

PreskočiosamsvetvojelažiZidovekojesmosveOvegodinezidaliKućenaše

Veljko Bosnić

SakupiodovoljnoHrabrstidasevinemuNoćovakogologlavISam

KaoiobičnoStojišizazavjese

KojanasjesveovegodineBoljela

Fotografija:АnaJakimska

broj 6/7, februar 2012

36 dosadno mi je

BezimenaMašuminašanerođenadecakomadašestkažemtiuvozuBeograd-Ljubljanamašumijernisamhrabrajernemakodamidržiglavudokpovraćamnemakodameobrišemusavupadamedržisklupčanudokplačemdamibrišeslinemašuminašanerođenadecaisvamestagdesmomoglidasevolimoanismoisedenjenarividaklatimonogeuvazduhujedemosladoledodvanilemusavimašemimojrealanživotkoganevidimipropuštamtražećisuštinskubeskompromisnutreptavuljubav.

Jelena Paligorić Igor VargaJošjednoljetoodlaziuistoriju

Vidjećešuskecrnehaljineudovicaiiskreniosmjehženekojaosvajabulevare

svakimsvojimslučajnimpokretomipogledom.

Osjetićeštežinusuzekojomjednašesnaestogodišnjakinja

počinjeizavršavasvojdan.

Tihivapajiljetanaizmakupokušaćelukavodaseprovuku

krozjošjedandansvjesnidaimdolazikraj.

Oštrozelenilostvaraprividtrajanja.

Nesmetano,bezpunobuke,bezsuvišnihegzaltacija,onakokakojeidošlo–

takoiumire.

Istinanedonosiutjehu.

Fotografija:DejanMatlak

broj 6/7, februar 2012

37 dosadno mi je

Kroz čitav 20. vek dominant-no političko uređenje je autori-tarno i nedemokratsko, počevši odšestojanuarske diktature AleksandraKarađorđevića, preko komunizma,pa sve do autoritarnog nacionalizmaSlobodana Miloševića. Poslednja eranedemokratičnosti dovodi do jačanjaantizapadnjaštva. Ono što je karak-terisalo i pratilo ovaj trend jeste po-rast nacionalizma. Zapad je kod naspovezansademokratskimdruštvenimuređenjima, vrednostima slobode,tolerancije, različitosti, poštovanjemljudskih i manjinskih prava, slobod-nomekonomskomutakmicom.Važnoje na samom početku istaknuti daantizapadnjaštvouSrbijineznačine-prihvatanje i odbacivanjeovih ideala.Antizapadnjaštvoovdepočivanasas-vimdrugimidejama,kojenisuvezanazademokratskurevoluciju,većzapi-tanje„saveznika’’i„suparnika’’urato-vimauHrvatskoj, Bosni i naKosovu.Problem antizapadnjaštva možemopostavitisamonaovimosnovama,jer,2000. godine u pobedničkoj koalicijiDOS-a su bili svi oni koji su bili zauvođenjedemokratije,međutim,nekedubljerazlikeprenelesusenapitanjeodnosa prema izvesnim državama injihovogdefinisajakaoprijateljailine-prijatelja. Osimštosmouprošlostioslonacviše tražili u istočnim državama,možemorećida jeantizapadnjaštvo inaučenstav.Ne idućidaljeuprošlostinaklonostnašepolitičkeeliteovojilionojdržavi,svimajejasnodajenega-tivanstavpremazapaduneštoštosemožepromentiti.Obrazovanje,usmer-avanjeipropagandadostautičunaper-cepciju ljudi,adokulminacijegovoraprotivzapadadolazi1999.godine,preiutokubombardovanja.Predstavljajućito narodu kao težnju NATO trupada pomognu kosovskim Albanicima

da se otcepe i formiraju samostalnudržavu,nijetrebalopunovremenadase u narodu stvori odbojnost premaSAD-uiNATO-u.Zadržavajućisesamona ovom primeru i primeru politikepremaKosovu,pokušaćudaobjasnimantizapadnjaštvokaopolitički jezikuSrbiji. Godine 1999. Milošević odbijada potpiše sporazum u Rambujeui ubrzo započinje bombardovanjeSrbije. Bombardovanje počinje podizgovorom da je reč o humanitarnojintervenciji. Danas, 12 godina posle,možemonazretiistinuizapitatisedalijetotačnoiline,alitada,zaskoroce-lokupno stanovništvo,NATO,a samimtim iZapad,bio je agresorkoji silomutičenavoljujednognemoćnognaro-da ibombamarazaraonoštosunašiočevi stvarali. Svima je već poznatodase,posle1948.godineiraskidasaStaljinom,SFRJopredelilazasvojput,drugačiji od Istočnog, drugačiji odZapadnog. Ljudi mnogo više ulažu urazvojiobnovuratompogođenezem-lje. Godine 1999. u svesti ljudi rasteideja o neprijateljima koji su želelida dovrše raspadanje države koja jeubudućnostimoglada imparira.Neželimda sebavim timeda li je to is-tina iline,većpitanjemkakopercep-cijaijakamedijskapažnjapomažudanekidiskurszaživiuljudima.Svakakoda je NATO bombardovanje pomo-glodemokratskojopozicijidajošviše,boljeiefikasnijeukaženamanjkavostiMiloševićevog režima. Petog oktobra2000. godine, demokratskepromene,obećanja i nade da će nam biti boljeuEUjersmodeoEvroperazvijaulju-dima impuls,napočetkumali,potomsve veći i veći, da je Zapad dobar zaSrbijuidanamjetamomesto.Godine2008. oko38%Srbijena izborima jedalo otvorenu podršku stranci kojaverujedaEUnemaalternativu,askoro

10%manjebiračajepodržalostrankukoja je oštri kritičar Zapada i EU. Zaneštovišeodjednedecenijeznačajanbroj građana promeno je svoj stavpremaZapadu.Iako,možda,upotpu-nosti nisu njemu privrženi, smatrajugaboljomopcijomodponuđenih,presvegaodantizapadnjaštva.Idanas,12godinanakonbombardovanja,unašojpolitičkoj eliti ne postoji jedinstvenstavkomeseobratitizapomoćkadajerećoKosovuiMetohiji.Opozicijaoštrokritikuje Zapad govoreći da od naszahtevaju da priznamo nezavisnostKosovakakobibilikorakbližeEvropi.Zato insistiraju na veću privrženostRusiji, Kini, istočnim zemaljama,promovišući antizapadnjaštvo kaoneizbežnu težnju srpskog naroda. Asadrugestrane,vladajućepartije,iakonegujuprijateljskeodnosesaistočnimdržavamaiponekadtražedaseRusijazalaže za naše interese kada je reč oKosovu,ističuZapadnevrednostiiZa-padkao jediniputkojimSrbija trebadaide.Tudolazimodoparadoksakojinaspratikrozdrugupolovinu20veka.NeželećidaodustanemoniodIstokani od Zapada kao dobrih saveznikaulazimo u apsurd sa kojim se teškoborimo. Od Zapada i Zapadnih vred-nosti nas još uvek delimnogo stvari.Drugačiji društveni i politički raz-voj našeg društva stvorio je barijerekoje su premostive, ali mi isuvišesporo radimo na njihovom rušenju.Pokušavajućiidaljeda„grlimo“iIstoki Zapad, tapkamoumestu, jer tamankadapomislimodasmonapraviliko-rak napred, vratimo semalo unazad.Iakosadaantizapadnjaštvonijetolikoizraženokaonakraju20.veka,ono idaljeegzistiraunašemdruštvu.Čvrstopuštajući korene možda na najboljinačinometaputnašegdruštvakaZa-padu.

Antizapadnjaštvo

Jelena Vraneš

broj 6/7, februar 2012

38 dosadno mi je

Antizapadnjaštvo, kao i njegovpandan, prozapadnjaštvo, pojmovikoji sadrže određenu vrednosnudimenziju, a istovremeno su čestoprisutni u javnom diskursu, teškoje precizno definisati. Na ovakvimmestima se vidi tačnost zaključkaZygmunt-a Bauman-a da „što su(reči) transparentnije, to sumaglo-vitije1“.ŠtajeZapadkojisenalaziukorenuovih stanovišta, na čemu setemelji, gde sumu granice, da li jegeografski ilikulturnodefinisan,dali je isključiv iliotvoren - svesu topitanjakojimasedanasbavebrojnifilozofi, sociolozi, kulturolozi i pri-padnici brojnih drugih profesija idisciplina. Ono što je sigurno jeste da SrbijanepripadaZapadu tj.onomeštoseobično podrazumeva pod tim po-jmom u našem javnom diskursu.Postavlja se pitanje, šta je ondasuština antizapadnjaštva? Šta je touodnosuna šta zagovornici takvogstava iskazuju svoje neslaganje,čemuilikomeonikažu„ne“? Suština antizapadnjaštva jestepotreba za pravljenjem distinkcijeizmeđu nas i drugih, između nas„Balkanaca“ i njih „Zapadnjaka“,između nas „Srba“ i njih, opet, „Za-padnjaka“. Potreba za povlačenjemjasne demarkacione linije izmeđuodređenih realnih i češće imagi-narnihdruštvenihskupina(skupinaunajširemsmislutereči)ufunkcijije izgradnje identiteta datih grupa.(Re)konstrukcija srpskog nacio-nalnog identiteta, koja je započetaosamdesetih godina prošlog veka,umnogome je zasnovana ne samona razlikovanju „nas Srba“ od dru-gih jugoslovenskih naroda, već iod evropskih. Ubrzo je taj postu-

pak stvaranja identiteta, koji jepre svega imao ulogu legitimisanjapolitičkog delovanja tadašnjeg srp-skogrukovodstva,doveodobujanjanacionalizma u srpskom društvu istvaranja isključive, autarhične ide-ologije. Pravljenje razlike između„nas“ i „njih“ nije imalo samo zacilj da konstruiše identitet srpskognaroda, koji se ponovo, na krajuXX veka, našao pred izazovom ob-razovanja nacionalne države, veći naglašavanje da pravila ne mogubiti ista, jermi ioninismoisti.Onošto važi u „njihovom, zapadnomsvetu“ ne važi u „našem, srpskom“.Ta premisa, postavljena od stranekreatora srpskog nacionalizma,maskirana plaštom povratka tradi-cionalnimvrednostimaipotompla-sirananarazličitenačineurazličitimvidovima,jestevažnakarakteristikaantizapadnjaštvauSrbiji. Dalje, svakoj banalnoj ideologiji,kakva je nacionalistička bez izuzet-ka, odgovaraju fluidni i nepreciznipojmovi koje ona može lako daprilagođava svojim potrebama. Do-datno, takve pojmove je relativnolakoobojitipozitivnimilinegativnimsentimentima na osnovu kojih selakomanipuliše svetinom.Unašemslučaju, (skoro) sve „zapadno“ od-mahdobijanegativnipredznakiod-bacujeseuimefloskulekakvajena-cionalniintegritet.Simuliraseborbaprotivodređenogdelasvetakojiigraulogu tzv. „dežurnog krivca“, a, ustvarisezagovarajednadiskrimina-tivna politika sistematskog kršenjaljudskih prava. Antizapadnjaštvoje nacionalističkimit u Srbiji. To jekampanja protiv principa odgov-ornosti i nezavisnosti vlasti, protivpluralizma i individualizma, pro-

tiv zaštićenih sloboda i prava. De-monizovanjem zapadnih tekovina,koje su, u ovom momentu, univer-zalneinaglašavanjemlažnihrazlikaizmeđu drugih evropskih i srpskogidentiteta,vršiseviktimizacijaidajese ekskluzivitet sopstvenoj naciji,čijim pojedinim pripadnicima/amasvepostajedozvoljeno.Slepinacionalističkiideolozizabo-ravljajudajenacionalizamnastaonatluZapadneEvropeidasrpskiprim-er nije ni u čemu osoben u odnosuna „evropske“. Štaviše, razbijanjeJugoslavije i stvaranje balkanskihdržavica „krvnih zrnaca“ može seposmatratiikaokrajnjaevropeizaci-ja Balkana. Evropa voli stabilnost inema lepo iskustvoza federacijama(uz nekoliko izuzetaka). Problemse javlja usled anahronosti srpskogslučaja. Njegova retorika počiva naromantičarkoj mitologizaciji XIXveka. U međuvremenu, stvorio seglobalizovan, međuzavistan svet,čija sve veća multipolarnost skidazapadnu boju sa uređenja svetskogporetka uz istovremeno nastajanjeopšteprihvaćenihvrednostiiprinci-pa.NastalajeEvropskaunijakaosuigeneris međunarodna organizacija,čijajelogikazamagljivanjedržavnihgranicauzsvevećusaradnjuiinteg-risanje.Unijajenastalausledtežnjeka prevazilaženju međusobne su-protstavljenosti malih nacionalnihevropskih država. U takvim okol-nostima, kada većina država svetateživećojpovezanostiiotvorenosti,uz revolucionisanje sredstava ko-munikacije, Srbija, koja odbija dase integriše umeđunarodni sistem,glumeći svetskog bundžiju i srpskoantizapadnjaštvo zvuče kao lošeispričanvic.Itrnsuuokumnogimijačimislabijimodnje.

Antizapadnjaštvo

Katarina Tadić

1ZygmuntBauman,TheSocietyWeLiveIn,1962,str.39

broj 6/7, februar 2012

39 dosadno mi je

Problem antizapadnjaštva uSrbiji jeste nepostojanje državnogsistema,arazlogzbogkojegseizno-si ovakva tvrdnja jeste prepozna-vanjepolitičkeklimeuVeberovomkoncpetu „političkog kapitalizma“(Veber, 1976). Tom sintagmomMaksVeber jepokušaodaobjasnirazloge(ne)ukorenjenostikapital-izma i kulturnog ekspanzionizmau različitim delovima sveta. „Onrazlikuje moderan industrijski iligrađanskikapitalizamodpolitičkogkapitalizma. Najrazličitije vari-janteovogposlednjegpostojalesuu svim epohama ljudske istorije.“(Đurić,1997:109)Ali,onoštora-zlikuje ove dve varijante kapital-izmajestečinjenicadajegrađanskikapitalizam jedna opšta pojava,odlika jednog društvenog sistemau kome se i radnik i poslodavaci gazda vode istim principima,dok je politički kapitalizam stvaršpekulacije određene klase (uovom slučaju političke), koja nas-tojidamaksimiziradobitbezobzi-ranaizgradnjuširezajednicekojajoj daje legitimitet. To ukazuje naznačajsameprakseilihabitusakojipodrazumevamnogodužeprocese. Još konkretnije, moglo bise reći da u modernoj tradici-ji Srbije ne možemo govoriti opostojanju državnih institucija,što znači da je sveukupna mod-erna državna tradicija Srbi-je zapravo pseudodržavna. Ta„državotvornost“ je takva upravoiz razloga prethodno naznačene

Veberove distinkcije kapitaliz(a)ma kao ideje racionalizacije i het-erogenizacije, a koja je stranaopštem načelu palanke – stilu(Konstantinović, 1991). Norma-tivnost stila kao sveprisutne dog-me čiji su postulati prosečnost,nekritička misao, zatvorenost,strahodsveta,jestezapravoDirke-movaidejaodruštvenojdiferenci-jacijiitipovimasolidarnosti.Državapodrazumeva bezlične institucijedruštva „organske solidarnosti“,zarazlikuoddruštava„mehaničkesolidarnosti“, koja svoje interso-cijalne odnose uređuju po prin-cipima ličnog autoriteta, odnosnoautoriteta zajednice kao plemena.Problemnastaje onda kada ta ne-dovoljno diferencirana društvauđuuglobalnepolitičke, ekonom-skeikulturneproceseitadatakvadruštva vidimo kao „duhplemenauagoniji“.(Konstantinović,1991) Kadakažemomodernadržavnatradicija, onda se pod tim podra-zumeva onaj period kapitalizacijeukupnog društvenog života kojije u početku bio karakterističansamo za razvijene gradske regijeZapadneEvrope,dabikasnije,podpritiscima na globalnom nivou,većina zapadnoevropskih državaprihvatila ovo institucionalno us-trojstvo gradova, a koje se sagle-davau komercijalizaciji privrede inacionalnojhomogenizaciji(Elijas,2001). Putevi ka komercijalizaciji inacionalnoj homogenizaciji mogu

bitispontanipokretikojipritiskajuzvanične institucije za uspostav-ljanje jednog novog društvenogustrojstva i jednog novog tipadruštvenesolidarnosti, a isto takota homogenizacija može biti iodraz dirigovane politike državneelite. U prvom slučaju govorimoo „državnom nacionalizmu“, udrugom o „kulturnom nacional-izmu“(Šulce,2002).USrbiji jenadelu bila druga varijanta homog-enizacije nacionalnog tkiva, kojaje,kaoisvudauEvropitogvreme-na, bila zadojena romantičarskimidejama. Susedi Srbije koji sunajozbiljnije narušavali i dovo-dili u pitanje njen državni pros-peritet bili su upravo definisanikulturnonacionalističkom ide-ologijom romantizma, a tu se presvega misli na nemački državni ikulturni uticaj, odnosno, nemačkuinteresnu sferu. Iz tog razloga sei zvanična politika Srbije definišekaoantigermanska,aštoćekasnijebitiiskorišćenokaosvojevrsnakul-turna, nezvanična ideologija, kojaće sa prezirom gledati na racio-nalizaciju, objektivnost i progreskao pretnje i uništenje „slovenskeduše“(štojeuticajpanslavističkogpokreta koji se, neretko, pokazaokao produžena ruka ruskog im-perijalizma) i zdravog seljačkogživota. Prizvuk romantizma i odbo-jnost prema uvođenju birokratije,državneadministracijekaobezličnevlastibilesuiostaleglavneodlike

Branko Mišović

Antizapadnjaštvo u Srbiji

broj 6/7, februar 2012

državnog sistemaSrbije.To jepo-kazatelj da modernizacija društvanije završena i da je imala veomaslabu političku potporu. Ne trebamnogomudrostidabiseprimetilokakojekursdržavnepolitikezavi-sioodpojedincakojisenalazionačeludržave,motorpromenajedol-azio „odozgo“ kaouticaj centralnevlasti, a ne kao oličenje snage ja-vnog sektora, tj. građanstva. Gen-eralno gledano, o građanstvu i nemožemogovoritisvedouspostav-ljanja komunističkog režima kadaje izvršena ubrzana industrijal-izacija i urbanizacija. Tek sa soci-jalnom revolucijomu Srbiji dolazido brže društvene diferencijacije,odnosno do usložnjavanja vezai međuodnosa između pojedi-naca i institucija. Pa ni tada nijepostajao jasno definisan i uti-cajancivilnisektor,svejejošuvekbilo pod budnim nadzorom au-tokratske centralne vlasti, čija jerigidnost skupo koštala priličnoslobodnu socijalističku zemlju. Nisa uspostavljanjem višestranačjasituacija nije postala ništa bolja,stranačko telo se koncentriše okoliderastranke,pritomnetolerišućidisidentstvo. Takva situacija seprenosi i na državne institucije,čije funkcionisanje zavisi od voljepoilitičkoglidera,aštojeupotpu-nosti nesvojstveno birokratskomaparatu koji bi trebao da budeimunnapolitičkunomenklaturu. Kakve veze sve ovo ima saantizapadnjaštvom?Naprvipoglednebašneposredneimnogotoganegovori o tom fenomenu averzijepremazapadnojkulturi,alisuštinase nalazi upravo u toj nedovoljnorazlučenoj političkoj eliti koja op-staje upravo zahvaljujući dema-gogijiuciljuštovećedespotizacijedruštva.Teškojezamislitimodernodruštvobezonih tekovinarazumai nauke koje je upravo generisaoZapad,alisuneretkotetekovineurazličitimdržavamaEvropepercip-iranekaodekadentne,pajetakou

nacističkoj Nemačkoj bilo zabran-jenopominjanjeAjnštajnovogime-na u javnom diskursu kao jevre-jskog naučnika, iako je bilo jasnoda nemačka ratna tehnologija nemože da funkcioniše bez primeneajnštajnovskefizike,dokjeuSSSR-uovateorijabilashvaćenakao„ne-dovoljno materijalistička“, iako jei tu tehnološki prosperitet zavisioupravo od te „nematerijalističkefizike“ (Hobsbaum, 2002). Narav-no,društvenaklimauSrbijidalekoda jeoddvapomenutaslučaja,nosvakako da ima elemenata kojiukazuju na suštinu problema.Pre svega, treba imati na umupozivanjenaidentitetinacionalnutradiciju, koja je zapravoproduktZapada, tj.prvih formiranjanacio-nalnihdržavakojesuseodigralena„dekadentnomZapadu“,akaočistapotvrda tog procesa jeste primernacionalnog obeležja, tradiciona-lnesrpskekape,„šajkače“,kojanijeništa drugo do redizajnirana aus-trijska vojna kapa. Osnovni prob-lemse sastojiu raščaravanjumitaonacionalnojtradiciji. Takođe, valja imati na umudase ideja antizapadnjaštva u Srbijinaročito ispoljava pred početakDrugogsvetskograta,kadaEvropa,prviputusvojojmodernojistoriji,postaje zaokruženakao celinana-cionalnih država. Ništa bolja situ-acijanijebilaniusamojZapadnojEvropi,kojaje,posebnoizmeđudvasvetska rata,bila skeptičnapremasvojoj prosvetiteljskoj prošlosti.ŠpenglerpišePropastZapad;,Heseizdaje svoje romane inspirisanefilozofijama Istoka; Frakfurtskaškola, čiji će izdanci biti uticaj-ni sve do sedamdesetih godina20. veka, takođe je pod uticajemistočnjačkih doktrina; u umet-nosti se javaljaju antiumetničkipokretikakavjeDada;ujavnidis-kurs na velika vrata ulaziNičeovaideja o smrti Boga; Kafka ukazujenamogući totalitarizambirokrati-je, a to su sve društvene filozofije

koje su u jednom bitnom periodubile skeptične prema budućnostitadašnjeg društva. Među uti-cajnim umetničkim pravcima togperioda bilo je malo onih koji suslavili „lepotu“ tehnologije, indus-trije,dinamike,pairatovanja- tosu bili jedinoMarinetijev otvore-no fašistički nadrealizam i Maja-kovski sa svojim komunističkimodama industriji i radništvu. Dani srpska, tadašnja jugosloven-ska,kulturnascenanijekasnilazaovimdešavanjimaukazuje i slučajpokreta Zenitizam, tačnije jednogod njegovih pokretača i istaknuti-jih članova, LjubišeMicića, koji jebio otvoreno antievropski nastro-jen.Ustvari,teškojenadrealističkufašističku umetnost definisati kaoantievropejstvo,kao što je i slučajsanacizmom;toje,presvega,pozivbeznađaupomoćzaprevazilaženjekrize,rušenjeuciljunovogstvaran-ja što je i sam Micić zagovarao ucilju spasenja slovenskog, srpskogbića. Micić sasvim sigurno u umet-nosti nije imao uticajnih sledbe-nika, a ni njegova ideja nije bilaprojektovana u društvo, što nijeslučajsateorijskimpristupomvla-dikeNikolajaVelimirovićaiJustinaPopivća, čije su ideje našle veomaplodno tle tokom ratnih devedes-tih godina i u kasnijoj profilizaciji„srpskeomladine“.VelimirovićevoiPopovićevoučenjejeodaseljačkojideologiji nacizma, gde se seljakpercipira kao „so zemlje“ (He-jvud, 2005), a njegova ideja „sab-ornosti“ je veoma dobro poznataljotićevskojSrbiji.OdtadaSPCsveviše prihvata moderni konceptodnosa prema javnosti, prihvatapotrebuza formiranjemideologijekoja će biti izuzetno konzerva-tivnog tipa. Uporište, odnosnoplodnotlezatakvuideologiju,SPCnalazi prvo u direktnoj konkuren-cijisaKatoličkomcrkvomsakojomse našla u novoformiranoj državi,zatimuvelikombrojuruskihemi-

40 dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

granata koji dolaze u Jugoslavijuposle revolcuije iz 1917. godine i,nakraju,usvevećemuticajuseku-larizacije i jačanja komunističkepartije. Zavremekomunizmaprviputdolazi do sistematske emanci-pacijestanovništva,pričemusetostanovništvo po prvi put u svojojdržavničkojistorijiosetilokaodeošireg, kosmopolitskog, sistema.Samačinjenicadasedržavanalazi-lanačelupokretaNesvrstanihidajeuspeladaseotrgneuticajuSov-jetabila jevrednadivljenja.Natajnačinjeipercipiranaiodzapadnihvlada, kao socijalizam sa ljudskimlikom. Međutim, ono što se dogodi-lo sa nestankom te socijalističkedržave bilo je kulminacijaantizapadnjaštva i povampirenjereakcionarne ideologije naciona-lizma. Godine izolacije i stvaranjanacionalne države definisane sukao antikomunistička borba, bri-sanjemodernističkeprošlostikojajejedinauspeladauhvatikoraksasvetomidaunjemuigrazapaženomesto. Odbacivanje tekovina togvremena nije bilo samo ideološkeprirode, već generalno raskidanjesasvimtekovinamaantifašizma.Toje omogućilo pojavu klerofašizmai kleronacionalizma, zahteve zarehabilitacijom i pojavu „pro-tonacionalizma“ (Hobsbaum,

1996), ali ono što je ključno jestetrijumf neoliberalne ideologije.U takvom jednom svetlu podg-revanje nacionalističkih pokretatrebalobidapredstavljastvaranjeantiglobalističkog fronta, što separalelno dešava u nerazvijenimdržavama gde se nacionalizam ireligijski fundamentalizam pos-matrajukaonusprodukti srušenecrvene dominacije u borbi pro-tiv zapadnog, kapitalističkog im-perijalizma. Stvarnost je, ipak,drugačijanegoštosečini.Naciona-lizam sasvim sigurno odstupa odprincipa transnacionalnog tržištai multikompanija, ali, ono što jestvarnost jeste nacionalističkademagogija državne elite koja jojsluži kao paravan za tranzicijudruštva, sumnjive privatizacije idevastacijunesamodržavotvornihpostulata, već i kulturnih reper-nih tačaka.Ako je komunizambioantikapitalistički, sasvim sigurnonijebioantizapadnjački,sobziromda je promovisao progres, racio-nalnost,objektivnost iemancipac-iju kao tekovine zapadne kulture.Antizapadnjaštvopredstavljanegi-ranje i kapitalizma i civilizacijskihtekovina. U takvoj situaciji se nalaziSrbijauposlednjih20godina,kaonedefinisana država sa zakasne-lomnacionalnompolitikomkojajesličnaonojuNemačkojkrajem19.

veka,akojajekulminacijudoživelatridesetih godina 20. veka (Pless-ner, 1997). Antizapadnjaštvo utomsmislunijemit,aistorijskius-lovizanjegovupojavusuvišenegoočigledni. Njegovo odstranjivanjebiće izvodivo jedino građanskomakcijom, participacijom u vlastiili u donošenju odluka od javnogznačaja. Uticaj antizapadnjaštvabiće sasvim sigurno u padu kakodruštvo bude dublje ulazilo u od-nose kapitalizacije, jer, kao štoje rečeno, antizapadni nacional-izam tranzicionog društva Srbijeje maska neoliberalne ideologi-je “političkog kapitalizma“, kojaće u jednom momentu izgubitipodršku svojih klerofašističkih inacionalističkihpešakakojisanjajuo nacionalnom jedinstvu. Načelnoproklamovana ideja nacional-nog jedinstva događa se u vremerušenja institucija javnih dobarai proklamovanja profita kao cen-tralnogpostulata.Idejanacionalnedržave je ovde izrabljena na bru-talan način preko oportunističkepolitike kojoj je vlast radi vlastitemeljna preokupacija. Onoga tre-nutka kada izgube potporu kapi-tala, tj. kada kapitalistički odnosipostanu suština svakodnevnogživota, centralna tačka javnog ak-tivizmabićeborbazaopštedobro,aneantizapadnapolitikanacional-nogekspanzionizma.

41 dosadno mi je

Literatura:

Đurić,M.(1997).SociologijaMaksaVebera/Izistorijemodernefilozofije.Beograd:SlužbenilistSRJ.Elijas,N. (2001). Proces civilizacije: sociogenetička i psihogenetička istraživanja. SremskiKarlovci/Novi Sad:IzdavačkaknjižarnicaZoranaStojanovića.Hejvud,E.(2005).Političkeideologije.Beograd:Zavoduaudžbenikeinastavnasredstva.Hobsbaum,E.(1996).Nacijeinacionalizamod1780:program,mit,stvarnost.Beograd:FilipVišnjić.Hobsbaum,E.(2002a).DobaEkstrema:IstorijaKratkogDvadesetogVeka1914-1991.Beograd:Dereta.Hobsbaum,E.,T.Rejndžer(ur.)(2002b).Izmišljanjetradicije.Beograd:BibliotekaXXvek.Konstantinović,R.(1991).Filosofijapalanke.Beograd:Nolit.Plesner,H.(1997).Zakašnjelanacija.Opolitičkojzavodljivostigrađanskogduha.Zagreb:Naprijed.Šulce,H.(2002).Državainacijauevropskojistoriji.Beograd:FilipVišnjić.Veber,M.(1976).Privredaidruštvo.Beograd:Prosveta.

broj 6/7, februar 2012

42 dosadno mi je

U atmosferi socijalne nesig-urnosti i konfuzije, ugroženihinstitucionalnih vrednosti ipoljuljanih društveno-političkihsistema, eksplanatorna funk-cija teorija zavere bazira se up-ravo na uspostavljanju reda iporetka. To su idealni uslovi zanjihovopojavljivanje i opstanak.Namanifestnomnivou,one svetpredstavljaju po nekom hijer-arhijskom principu kojem smopodređeni i kojim dominirajusnaga, moć i sila. Na taj načinkategorije neuspeha i nemoćine predstavljaju personalan iligrupni problem, već iznuđenuokolnost krivicom drugog. Iztoga sledi da je na latentnomnivoudrugaveomavažnafunkci-ja integrišuća, jerokuplja ljude/grupe oko zajedničkih uverenja,kolektivnogstraha inesigurnos-ti,navodećiihdasesocijalizujuiempatišukrozosećajnemoći,štoim,paradoksalno,stvaraprividiosećaj kolektivnemoći i sigurn-ostidasezaverisuprotstave. Dakle, radi se o formiran-ju odnosa prema ‘Drugom’ i’Drugačijem’.Usavremenimsrp-skimzavereničkimteorijamajez-gro navodne zavere najčešće sesmešta‘naZapad’,štoautomats-ki znači i formiranje negativnogi neprijateljskog odnosa premaistom.NaravnodafokusiranjenaZapad (posebno Ameriku) nijesvojstvenosamoSrbiji,kaoidaje

sampojam ‘Zapad’,odnosnoOk-cident,dubokodovedenupitanjejerseneznaštasepodtimpoj-momzaistapodrazumevaidaliseikakoonuopštemožedefinisati,pogotovoposlekritikaupućenihknjizi ‘Orijentalizam’ EdvardaSajda, no, ne želeći da produ-bljujemitodoistazanimljivopi-tanje koje tema članka svakakopokreće, nastojaću da se držimsamog odnosa antizapadnjaštvasa teorijom zavere. Naime, ne-dovoljnaupućenostipoznavanjetog ‘Drugog’ neminovno stvarastrah od istog, a istovremeniosećaj da se njegove vrednostipolako ušunjavaju u naše životestvarastrahodpromenekojimsevrlo lakomožemanipulistikakood strane političara tako i odstrane nekolicine desničarskihorganizacija.Međutim,antizapadnjaštvonijepojava novijeg datuma u Srbiji.Kako J. Bajford navodi, koreneantizapadnjačkih ideja trebatražitiuslovenofilskojargument-aciji u kojoj je ugrađena ideja otomedasu’slovenskiIstok’i’ev-ropski Zapad’ dva nepomirljivasvetakojisuuneprestanomkul-turnom, religijskom, nacional-nom i ekonomskomsukobu.Po-sle1860.godineantizapadnjaštvojepostalopreovlađujuća temausrpskom slovenofilskom diskur-su,koji jeu todobastekao i jaknacionalistički prizvuk. I, kako

ističeI.Čolović,atributikojisuseranijedovodiliuvezusaSloveni-ma uopšte, postepeno su sesužavalinasrpskinarod.Takodaje do kraja veka antizapadnoraspoloženjepostalojaksastojaksrpskognacionalističkogdiskur-sa, dabi početkomXXvekabilonajpopularnije među pravo-slavnim sveštenstvom, konkret-nomeđudvojicomuticajnihsrp-skih pravoslavnih mislilaca. RečjeovladikiNikolajuVelimirovićui ocu Justinu Popoviću, koji su,inače,uXXIveku,posleoktobar-skihpromenauSrbiji,proglašenizasvetiteljeSPC,štoneminovnogovoriouticajukojidanasimajuu Srbiji. Naime, Velimirović je,ponajviše u svojim kasnijim ra-dovima,bioubeđendajeEvropapodokriljemnovihideologija:in-dividualizma, materijalizma isekularizma, koje su ponajvišeinicirala tri ‘duha Evrope’ -Marks, Darvin i Niče, i koje ćedovestidopropastizapadnecivi-lizacije. Otac Justin Popović jesmatraodajeHomoEuropaicus,koji je Boga zamenio trulim ev-ropskim čovekom, morao polu-detinakrajusvojekulture,tedaje Bogoubica morao postati sa-moubica.Dakle,ovdejenesumn-jivorečoteorijizaverekojaproi-zlaziizredukovanemetodologijekoja se temelji na veomaograničenom broju relevantnihizvora informacija i koja je di-

Antizapadnjaštvo kao teorija zavere u Srbiji

Đorđević Danijela

broj 6/7, februar 2012

rektnousmerenapremaZapadukao jedinstvenom entitetu. Srbisudefinisani,opetkaojedinstve-ni entitet, da se bore protivtakvog‘trulogZapada’.Budućidastrukturuteorijezaverečinezav-era, zaverenik,metazavere i ciljzavere, kroz date primere semožejasnouočitipostojanjeovihelemenata. Zaveru bi predstavl-jaoplandaseSrbijinametnu’ev-ropske’, ’materijalizovane’, ’ne-pravoslavne’vrednosti,zaverenikbi bio sam Zapad, meta zavereSrbi,aciljzaverepotpunokoloni-zovanje i ovladavanje zemljomukidanjem njenih tradicionalnihi identitetskih vrednosti. Amal-gamiranjezavereničketradicijeislovenofilstva dalo je srpskomzavereničkom diskursukarakterističan nacionalističkitonisnažnureligioznudimenzi-ju. Kasnije će to, kao glavnoobeležje zavereničkog narativa,naročito početkom devedesetih,usloviti veoma često pozivanjena duhovnu superiornost Srba ipravoslavnoghrišćanstvauopšte,štotrebadaobjasninjihovuvik-timizacijuod rukusekularizova-nog,modernog,materijalističkog,neosetljivog,zavereničkog‘Zapa-da’.PozavršetkuDrugogsvetsk-og rata, nova vlast se trudila dapotisne desničarskunacionalističkuideološkutradic-iju iz tridesetih godina. Dok jezavereničkidiskursuposleratnojJugoslaviji bio marginalizovan,razne organizacije u srpskoj di-jaspori održavale su plamičaksrpske zavereničke kulture. Ovoje svakako jedan vid tzv. ‘nacio-nalizmanadaljinu’,alitoopetos-tavljamkaojednoodzanimljivihpitanjavezanihzaovutemu.Da-kle,zavereničkakulturasvelasena srpske desničarske emi-grantskeorganizacijeiraznedis-identske grupe, sve do krajaHladnograta,kadasudesničarskeideologije vaskrsle u celoj

IstočnojEvropi,uključujućiiSrb-iju.Vodeći sedefinicijom teorijezavere,viđenekaotipobjašnjenjakoji obuhvata čitav niz ideja,vrednosti, interpretacija i pred-stava i koji se najpovoljnije raz-vija u kritičnim momentima unekomdruštvu,može se rećidasu 90-te stvorile idealne usloveza njeno uzgajanje u Srbiji, očemusvedočiodnos režimaSlo-bodanaMiloševićapremasvemušto se smatralo Zapadnim usledratakojijebesneonaovimpros-torima. Naime, kako J. Bajfordnavodi,samMiloševićsenijeak-tivnozauzeozarestauracijuver-zijenacionalističkeideologijeodpreDrugogsvetskograta(što jeinače bilo karakteristično zadesničarskeorganizacijeuSrbiji,poput SRS i SPO-a). On je,međutim, lukavo iskoristioovakvuvrstuideologije,nečinećiništa da je spreči i balansirajućiizmeđu‘titoizma’najednojstranii populističkog nacionalizma nadrugoj, iskorišćavajući ih zaprodužetak i očuvanje svojepolitičke karijere. Ono što jevažnozaovajperiod,kadajerečoteorijizaverekojaseizražavalapreko antizapadnjačkog dis-kurasa, jeste spona koja je,uprkos brojnim razlikama,povezivalaMiloševićevupolitikuiidejekojejezastupalatradicio-nalna srpska desnica. Reč je osnažnomantizapadnomosećanjukojeseuobaslučajaprojektova-lonapredstavuomeđunarodnojantisrpskoj zaveri s očiglednimciljemdapotčini,pačakiuništi,Srbiju.Onikojisuzastupalipro-evropskaiuglavnomprozapadnapolitičkastanovišta,Milošević jepokušao da, putem medija kaomoćnog sredstva za oblikovanjesvestiljudi,predstavikaodomaćeizdajnikekojisuučestvovaliuza-veri da se Srbija potčini. OvdeimamojošjedansegmentteorijezavereusmerenekaZapadu,ato

jepostojanje‘unutrašnjihdrugih’koji rade u interesu zaverenika.Tako je tokomcelihdevedesetihgodina pozivanje nameđunarodnuzaveruomogućiloMiloševićevom režimu da održinacionalnukohezijuudobasoci-jalnihnemira.Važanrazlogzbogkoga se verovanje u mračnemeđunarodnezaverenametnulostakvomsnagomiuverljivošćuusrpskojpolitičkojkulturibiojeutomeštoovakvavrstaobjašnjenjapredstvlja zgodan i kulturnodostupni okvir objašnjenja ukome je postojala jedinstvena ikoherentna priča omeđunarodnoj izolaciji i sukobusazapadnimpolitičkimsavezom.Uzto,međunarodniaspektjugo-slovenske krize razotkrio jeznačajnuantizapadnudimenzijusrpskognacionalističkogdiskur-sa, koji u svom jezgru sadržipredstavu o antisrpskoj zaveri.Ni posle čuvenih oktobarskihpromena i navodnoj otvorenostiSrbije prema ‘svetu’ situacija senije bitno promenila. Zapravo,padMiloševićevogrežimaubrza-la je činjenica da je srbijanskapolitička opozicija uzela u obzirprevashodna antizapadnaosećanjaiopredelilasezastrate-giju koja je pokušala da pomiriretoriku nacionalnog ponosa spotrebom za političkompromenom.VažnuuloguusvemuovomeodigralajeličnostVojisla-va Koštunice, budući da su VukDrašković, koji je poljubio rukuMadlen Olbrajt, kao i ZoranĐinđić,kojijezavremebombar-dovanja bio u inostranstvu, bilimedijski iskompromitovani idomaćoj javnosti predstavljenikaonepatrioteiizdajnici.UprkostomeštojeKoštunicadotadabiovođa srazmerno male De-mokratskestrankeSrbije,kojajedo tada osvajala veoma nizakprocenatglasova,onseiznenadapojavo kao poželjan kandidat

43 dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

ujedinjeneopozicije.Razlogležiutome što je Koštuničina glavnaosobina,kojagajerazlikovalaodostalihopozicionihvođa,bilanje-govabesprekornapatriotskarep-utacija,kaoičvrstoibeskompro-misno antizapadno držanje. TopotvrđujepolitičkiprogramDSS-a, koji se tokom cele poslednjedecenijeXXvekazasnivaonaide-jamarodoljublja,tradicijeinacio-nalnogponosaikojijebiopraćenjakimskepticizmomuodnosunaZapad, kao i činjenica da je DSSbila među malobrojnimautentičnim opozicionim orga-nizacijama u Srbiji čija su sesaopštenja objavljivala urežimskim medijima devede-setih, uključujući Politiku idržavnuteleviziju.Uprkosopštojliberalizaciji srpskog društva imarginalizaciji teorije zavere ionihkojijezastupaju,posle5.ok-tobra2000.godinenekisegmentivojske,poputSlužbezamoralVo-jskeJugoslavijeivojnihizdavača,nastavilisudapromovišudiskursobjašnjavanja koji podseća naMiloševićevo vreme. Pored toga,udrugimoblastimajavnogživotaSrbije teorija zavere usmerenapremaZapaduidaljepredstavljakulturno dostupan diskursobjašnjavanja stvarnosti koji sepovremenokoristidabiseobjas-nila neka društvena pitanja kojapopraviluobuhvataju temekojese pripisuju nepoželjnim zapad-nimuticajimausrpskomdruštvu.TakoposleMiloševićazavereničkashvatanja u Srbiji ostaju sastvnideo konzervativne,nacionalističkeitradicionalističkepolitičke opcije. Takođe, danasimamonasceninizdesničarskihorganizacija,jedneodnajuticajni-jih su Obraz, Dveri i SNP 1389,koje promovišu idejuantizapadnjaštva. Konkretno jedo2002.godinevebstranicaOb-

razaimalaodeljakpodnaslovom’Proglas srpskim neprijateljima’,na čijoj su se listi našli Jevreji,’ustaše’, ’poturice’, ’šiptari’,’sektaši’, ’perverznjaci’ (ho-moseksualci), ’narkomani’ itd.Naime,svionisu,pouverenjuoveorganizacije, u direktnoj ili indi-rektnojvezisaZapadomimorajubiti odstranjeni iz srbijanskogdruštva. Takođe, organizacijaSrpskogsabora‘Dveri’organizov-alajetribinepodnazivom’Istinao nevladinim organizacijama:Nevladine organizacije-udruženje građana ili trojanskikonjzapada’tokom2008.godine.Apresamogodinudanabilismosvedoci scenarijakoji seodigraona beogradskim ulicama zavreme održavanja Parade pono-sa, za vreme koje je uhapšenoviše članova Obraza, uglavnommaloletnih lica. Kognitivni okvirza razumevanje stvarnosti kodpripadnika ovih organizacijafunkcioniše po manihejskomprincipu.Tosuteoretičarizaverekoji svakodnevicu tumače kaobitkuizmeđunepomirljivihsnagaDobra i Zla, u kojoj je Zapad zlokoje‘nam’sesilomnamećeitimepotiskuje ’naše tradicionalne’vrednosti. Tako dolazi douprošćavanja predstava o drugi-ma, kojima se a priori pripisujunegativna svojstva, kao i doočuvanja već postojećih i kon-struisanja novih predrasuda otom ‘Drugom’, što predstavlja fi-nalniproduktteorijezavere. Nakrajusemožekonstatovatida je, u kontekstu srbijanskogprotozavereničkog diskursa, je-dinastvaruvezisazaverenicimaokojojnijebilosporailisumnje,bilo to da su se oni (zaverenici)nalazili na ‘Zapadu’. Aluzija na‘Zapad’ kao na izvor zaveremo-glabisetumačitikaogeopolitičkiizraz i kao ostatak hladnorato-

vske retorike. Međutim, kao štose iz prethodnog da videti, kat-egorija ’Zapada’ kao izvora za-vereimadubljekoreneusrpskojzavereničkojkulturi. Dakle, radi se o definisanjunekakvog imaginarnog nepri-jatelja, nekakvog skupa neprih-vatljivih i ’bolesnih’ vrednosti,oličenih u jednom entitetu podimenom Zapad protiv koga setrebaboritiičijevrednostitrebaugušiti,atimeikonkretneljudekoji se sa njim povezuju. Stoga,teorije zavere, a time i sam po-jam antizapadnjaštva kao jed-nog vida ‘nacionalnih’ teorijazavere,možemo smestiti u kor-puspolitičkihmitovakoji imajuutemeljenje u istorijskoj real-nosti i koji nastaju i tražepros-torazarazvojupravoupolitičkoji ekonomskoj krizi i kolek-tivnoj društvenoj nesigurnosti istrepnji.Takodajeovdesvakakorečomitukojinipoštone trebashvatati kao nešto lažno i timegaautomatskiodbacivati.Umes-to toga, mora postojati svest onjegovom direktnom uticaju nadruštvo i konkretne ljude kojisu etiketirani kao ‘unutrašnjineprijatelji’ koje treba ukloniti.Svakodnevnim apelom na po-sledice ovako radikalnog pojed-nostavljivanja stvarnosti putemdanas već mnogobrojnih sred-stava informisanja i otvaranjemjavnih debata povodom ovoggorućeg pitanja koje opominjenatokakvećemovrednostiraz-vijati i održavati u srbijanskomdruštvu,može se u velikojmeriuticatinaširujavnostpatimeinavlastodršcedaučineneki korakpromenekaotvorenijemdruštvubez strahova od ‘nepoznatog’,koji su glavni razlog zatvoreno-sti inepoverljivosti,koji,potom,istvarajurazličiteoblikenasilja.

44 dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

45 dosadno mi je

PojavaizbrijanogIrfanaMen-sura u filmu „Braća po materi“,izačijezategnute iurednefigureSrbe maljem ubijaju i bacaju ujame,uistinujezastrašujuća.Iakojepomenutifilmsnimljenkadajenacionalistički duh većpušten izboce; tropustašakaopedantnih,zalizanih,ali surovih ibezdušnihubica, uspostavljen je i ranije,uglavnom u partizanskom filmu.Glatkoćabrade,urednostodeće iurednostkoseikaodajeprizivalaimaginarnietničkiredkojisuonipokušalidauveduuprojektena-cionalnihdržava.Sadrugestrane,partizanskifilmjeproizveoijedandrugi trop: „Užička republika“ jebiofilmkojijena„najčistiji“načinprikazao stereotip o četnicimakaobradatimsvinjožderima,zad-riglimod rakije i gibanice, a kojisusrpskinacionalistipokušalidareprodukujudevedesetih. Iakosenaprvipogledčinidasu ovi „domaći izdajnici“ pred-stavljali neku vrstu „nevolje“ zapolitičkiprojekat jugoslovenskogidentiteta posle Drugog svetsk-og rata, partizanski film, ali i ju-goslovenska istoriografija su ihveoma vešto iskoristili. Svakinacionalni identitet, pa tako iovdašnja varijanta jugosloven-skog državnog patriotizma, imase instaliratinadruštvokojevećima sopstvenu dinamiku i kojeje uvek već ispresecano raznimkategorijalnim podelama: ras-nim, klasnim, etničkim, polnim:i taj spisak se nikad ne može

završiti; jer potencijalno, brojnovih kategorijalnih podela jebeskonačan. Da bi se uspostavioneki bazični osećaj zajedništva itimeomogućilopolitičko,potreb-nojeuspostavitiinekereferentnetačke zajedništva, neku matricuidentiteta: misaonu strategijukoja će (nekom specifičnošću)unutrašnjost diferencirati odspoljašnjosti, a koja će iznutra(nasimboličkomnivou)„ispegla-ti“unutrašnjekategorijskepodelene bi li se uspostavio bazičniosećaj zajedništva. U slučaju Ju-goslavije, ideološki osnovi togzajedničkog identiteta su bilimanifestnamarksističkaideologi-jaiantifašizam.Ideološkiosnoviidentiteta donekle obezbeđuju„peglanje“ unutrašnjih kategori-jalnih podela i time omogućujuizgradnju javne sfere, baziranena setu bazičnih vrednosti, bezkojih javna sfera kao političkimehanizam nije zamisliv. Oni,međutim,neobezbeđujudiferen-cijacijuuodnosuna„spoljašnjost“iz jednostavnog razloga: ide-ologije pretenduju na univerzal-nost, pa (najčešće) nemogu biti„specifične“. Za ovu drugu funk-ciju,potrebnojebilokonstruisatineku kulturološku specifičnost.Dakle,trebalojenaćipoljeukojeje moguće simultano upisivanjeova dva, često oprečna sadržaja.Balkanizamkaosistemstereotipai autostereotipa, kao i proizvod-nja„domaćihizdajnika“,pružilisutopolje.

Jugoslavija, iako joj je fali-la glavna karekteristika „bal-kanizacije“, nije mogla izbeći„balkanistički diskurs“. A kako jeon ambivalentan, kulturološkepolitike su iskoristile lice togdiskursa: brđansku žilavost,duhovnost, seljačku mudrost;kako bi konstruisale pomenutiosnov identifikacije. Kompro-mis između privlačnog, ali blat-njavog Balkana i racionalnog, alibezdušnog Zapada ponuđen jekaoidentifikacionamatrica.Parti-zanskifilmpružionamjesledećusliku: sa jedne strane nalaze sečetnici, predstavnici pravogblat-njavog i neuređenog Balkana,čupavi, bradati, prljavi, zadrigliodprasetineigibanice,monarhis-tikoji lupajuglavomoastal kadse napiju od ljute prepečenice,surovi u svojoj patrijarhalnosti itradicionalizmu (Vidi: Užička re-publika). Sa druge strane se na-laze ustaše: zategnuti, izbrijani,previšeuredni,ponovosurovi,aliovogputamehaničkibezosećajni(Vidi: Braća po materi) u svompokušaju dostizanja „reda“. Par-tizani se nalaze negde na sre-dini: niti podivljali kao četnici,nitibezdušnemašinekaoustaše.Vragolasti,madaponekadnaivni,pomalo duhovni, racionalni, aliplemeniti, moralno potkovani;madaseljačkipriprosti, ipakmu-dri;iskreniimilosrdni(gotovosvipartizanski filmovi ih ovako pri-kazuju).Utoliko,zapotrebeiden-tifikacijesopstva,partizanskifilm

Antizapadnjaštvo Korišcenje Zapada: matrice i matice

Stefan Aleksić

broj 6/7, februar 2012

injegovikreatoriprvokonstruišuimaginarnogdrugog:dabisepar-tizani, ti prototipovi Jugoslovenakonstituisalikao„zlatnasredina“,konstruisani supodivljaliBalkanoličenučetnicimaibezdušniZa-padoličenuustašama.Jugoslovenska kinematografija ijezik kojim je ona komuniciraladelimičnojebilauslovljenastari-jom tradicijom balkanističkogdiskursa (i distinkcijom Za-pad/Balkan) kada je ovakveslike kreirala. Ne zaustavimo se,međutim, ovde, već probajmoda uočimo dublju logiku iza ovestrategije identifikacije i (re)prezentacije. Ivan Čolović u svo-joj analizi literarnih „bravura“sportskih novinara ukazuje nasličnupraksu (Čolović, 2000.).Uovom novinarskom žanru, kažeon,upisanajemitskapriča.Kadanaši fudbaleri (ili bilo koji drugisportisti) igraju sa nekim stra-nim, novinari koriste specifičanrečnik da bi opisali igru našihreprezentacija.Čolovićnalaziistustrukturu o kojoj smo govorili:naši fudbaleri su prikazani kaomaštoviti, razigrani, virtuozni,njihova igra kao bravura do bra-vure, majstorska genijalnost iliumetička igra loptom (ili čimeveć). U istom mahu, međutim,igra stranaca je prikazana kaomehanizam: oni su uvežbani,utrenirani,disciplinovani,snažni,igraju kao mašine, nemaštovitoi bezdušno, (kao što u domaćojkinematografiji ustaše sve činemašinskiibezdušno). Prvi sloj ove priče, kojomse proizvodi „drugi“ u sportu ili„unutrašnji drugi“ u svetskomratu,ukazujenapotrebekonstrui-sanja„drugog“kojesuinherentnesvakom procesu konstruisanjaidentiteta. „Drugi“ je potrebanbaš kao takav (bezdušan ili zao)da bi se naš sopstveni identitetdoživeokao„duhovan“ili„dobar“,šta god to značilo. Proizvodnja

Zapada kao bezdušne, preracio-nalnemašinekojagutaindividue,i njegova varijanta, domaćomkinematografijom upisana uustaše je posledica mehanizmaproizvodnje identiteta. Ne treba,pritom,zaboravitidasečetniciuistim tim filmovima konstruišukao podivljali Balkanci da bi se„mi“ (partizani; Jugosloveni)pri-kazalikao,ipak,racionalni;alinepreviše. Utoliko, partizanski filmkonstruišeidentitetpartizana,tihprototipova Jugoslovenstva, kaoidealnu meru duhovnog, miste-rioznog, ali neuređenog Orijenta(koliko je „orijentalizam“ jedanod osnova identifikacione ma-trice ostaje za dalje istraživanjekojebimožda trebaleukazatinaproizvodnjutakozvanog„turskogjarma“kao još jedneneuralgičnetačke konstrukcije jugoslovensk-og identiteta), životnog, ali blat-njavog Balkana i racionalnog, alibezdušnogZapada.Ivan Čolović se, naravno, ne za-ustavljanatome:fudbalskapričanijesamo lakonskapričaosuko-bu„nas“i„njih“,većjeonaisplete-na oko, po njegovom mišljenju,dublje, mitske matrice. Sukobrazigranih„nas“imehanizovanih„njih“ reprodukuje mitski sukobdobra i zla. „Mi“, nismo samo„mi“, već smo prototipovi ljud-skosti, nama vlada duhovnost,razigranost imašta,doksu„dru-gi“ ultimativni predstavnici zla,bezdušni mehanizmi bez svesti.Identifikacijska matrica, tako,predstavlja nas kao prototipoveljudskosti i ljudskih osećanja,prave predstavnike čovečnosti,takošto„druge“reprezentujekaopodivljale/mehnizovane pred-stavnikezla.

Metamorfoze Jugoslovenski primer svaka-ko nije usamljen: sve strategije

identifikacijeimajusličnulogičkuosnovu. A antizapadnjaštvo imadugu tradiciju u Srbiji imože senazvati procesom „dugog trajan-ja“(Stojanović,2010),pasenjenrazvoj može pratiti od početakaformiranja Srbije kao naciona-lne države. Devedesetih godina,negativan stav prema Zapadu seponovo javlja (mada nikad nijepotpunonestajao),modifikovaninahranjennovomenergijom.Miloševićevrežimjevećpostojećumatricuantizapadnjaštvaiskoris-tio, ali iz strukturalno drugačijihrazloga. Istorijskeokolnosti,kojejesamtaj režimkreirao,uslovilesu njegovu potrebu za pribavl-janjem simboličkog i političkoglegitimiteta. Verovatno zato štoje čak i on shvatao besmislen-ost i neracionalnost onoga štoje utilitaristički birao, te svakihparmesecimenjao kao političkeciljeve svog delovanja, neophod-no jebilouspostavitinekualter-nativnu legitimacijsku matricu.Instalacija Miloševićevog režima(kao,uostalom,ipolitičkihelitauostalimrepublikama)koristilasetranscedentalnim kategorijamanebilidelegitimisalajugosloven-skupolitičkuelituiideologiju(asanjimaiJugoslaviju):Jugoslavi-ja je kritikovana kao „tamnicasprskognaroda“ (sa implicitnomtvrdnjomdajeslobodaneštoštopripada narodu a ne građaninu.Pri tome, narod je jedna itekakoimaginarna kategorija u koju jemogućeulitisveisvašta,tejepopotrebi moguće menjati sadržajpojma, što predstavlja otvorenpozivmanipulatorimasvihvrsta),kaoneprirodnatvorevina(pono-vo sa implicitnom tvrdnjom dapostojedržavekojesu„prirodne“,te da su nacionalne države na-distorijskekategorijekoječekajuda ih nacije svojommisijomma-terijalizuju u ovoj stvarnosti),kao i da je Jugoslovenska nacija„neprirodna“(sa još jednimpod-

46 dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

tekstom: da su nacije „prirodne“,prediskurzivne tvorevine, čiji supripadnici povezani nekom tran-scedentnom, nadistorijskom ivanvremenskomvezom, te da suvlasnici neke „državnosti“. Takoje tumačeno da je Srbija 1918.godine ulila, takoreći posudilasvojudržavnostJugoslaviji,alidaje nikada nije izgubila, kao da jedržavnostnekavrstamisteriozneenergije,paseonamožeimatiilinemati,tepozajmljivatiivraćati).Kao nužni odogovor na ovakvuizmišljenuproblematiku,javilaseiimaginarnaalternativa:alterna-tiva ovako delegitimisanoj Jugo-slavijiinjenojpolitičkojeliti,bilaje neka „narodskija“ vlast, vlastkojajetomnarodubliskijaisako-jimjeunekojintimnijojvezi. Praznina ovakvog načinamišljenja legitimnosti, međutim,nalazila se u političkom, kaotakvom.Državasvojulegitimnostizgrađujenasvojojsposobnostidazadovolji bazične potrebe svojihgrađanaidaobezbedipoštovanjenjihovih ljudskih prava. KakoMiloševićevrežimnitijeuspevao,niti je, uopšte, pokušavao neštood ovoga, poslužio se jeftinijimmehanizmom.Namestoda izgra-di institucije, on je pokušavaoda institucije kao takve delegiti-mizuje.Namestodaizgradiracio-nalniodnosdržave igrađana,onjepokušaodasvedržaveprikažekao otuđene. Odatle potrebaMiloševićevih „boracana terenu“(fukoovskirečeno:dispozitivima,onim neposrednim delatnicima,institucijamailipojedincima,kojilečećisopstvenumisaonunelago-du upravljaju društvenim znan-jem),prvenstvenomedijskih,dazapadne države i njihove insti-tucije prikažu kao „odnarođene“i otuđene. Potencijalni dobitakje dvostruk: na jednoj strani seopravdava autoritarni karaktersamog režima jer se sve državeprikazuju kao autoritarne, a

sa druge strane se amortizujenedostataksopstvenogpolitičkoglegitimiteta,takoštoselegitimit-et predstavlja kao transcedentnaveza „vlasti“ i „naroda“ (pritomveomazgodnazamanipulaciju,jerse u transcedentno i imaginarnomožeupisatisvakakavsimboličkimaterijal), a ne kaobirokratski imerljiv odnos države i građana.Duhovna (transcedentna) vezaSrbainovostvoreneSrbije(+CrneGore) trebalo je da zameni neku„neduhovnu“ vezu jugoslovenskeelite i građana („revolucije“ sakrajaosamdesetihgodinakoje jeMiloševićizvodiozvalesuse„an-tibirokratske“ revolucije: nekebirokratske strukture i njihovabirokratska veza sa građanimasu imale biti zamenjene nekimnarodskijim strukturamakoje su„znaledaslušajunarodnuvolju“).Za izgradnju ovakvog transce-dentnog zajedništva od ključnevažnosti jebiloprikazati „druge“kao jedinke otuđene od sopst-vene države, osakaćene za ovu„intimnu“ vezu sa njom. Odatlese, prema mom mišljenju, deve-desetih javlja drugačija potrebaza ponovnom komoditizacijomZapada kao bezdušne i otuđenemašinerije. Ovo takođe ukazujei da je neprijateljstvo prema Za-padu, koje se ponovo razvilodevedesetih godina, samo nus-proizvod jednog šireg mehaniz-ma.Potrebnojenapraviti i jednuogradu.Nijeovajdiskursizgrađenplanskiilinamerno,većjeonbionužna posledica izgradnje jed-nogautoritarnogrežima.Taktičkimanevrišući u borbi za mrvicelegitimiteta, Miloševićeva elitaseponašakaoslonustaklaraskojradnji.Upokušajudaselegitimišena svim mogućim nivoima, zasvakakvemogućepartikularizme:Bele Orlove, Četnike, Zvezdaše,Arkanovce i ostale budalaštinekoje su se tih godina podigle izseptičke jame, morao je biti i

nekonzistentanivrhunskištetan.Konačno, оvо је neizbežno re-zultovalo banalizacijom ključnihhumanističkih vrednosti koje sugradiledveJugoslavije.

Umestozaključka

Ovo je samo deo odgovora.Možda ne ni veći, ali u svakomslučaju, ovakopostavljenaprob-lematikaumogućnostijedazah-vativećibrojproblemaidapružijedinstven odgovor. Takođe, onukazuje na kompleksnost prob-lematike izgradnje identitetakao i na kompleksnost uzrokakoji su Miloševićevu političkuelitu dovele na vlast. Upravo jeovo potrebno jer je javni dis-kurs potpuno lišen ovakvogpristupa, što za posledicu imanedostatak odgovora na nekimčvornim tačkama.Danas se hra-nimoplodovimadevedesetih,paje i današnje, daleko suptilnije,antizapadnjaštvo i ciničniodnosprema „Zapadu“ (i najopasnije:odbacivanjenekihhumanističkihvrednosti koje se doživljavajukao „Zapadne“) postalo gotovokulturološkamatrica, ako ne namanifestnom nivou, ono na la-tentnom, ili, preciznije rečeno,u obliku „kulturne intimnosti“(Hercfeld, 2004.) opstaje kaoneka vrsta gotovo univerzalnoprihvaćenogstava.Domaćimedi-ji, izgleda, jedva čekaju, a zatimprenaglašavaju sve informacijekojedolazesa„Zapada“,akojegaprikazuju u lošem svetlu. Svets-ka ekonomska kriza, po svemusudeći, jedinoodgovaramedijis-kim i političkim elitamau Srbijii njihovom intelektualnom pol-tronizmu. Trajne posledice sutu i teško ih je izbeći. Od njih,verovatnojenajvećapotpunaba-nalizacijajavnesfereipolitičkoguSrbiji,kojujezapočela(iuve-likojmerizavršila)Miloševićevaelita.

47 dosadno mi je

Impresum:

Izdavač:

Omladinski odbor za obrazovanje, Vojvode Hrvoja 17, 11000 Beograd

Za izdavača:Naim Leo Beširi

Glavni i odgovorni urednik:Milan Škobićmilan.skobic@ooo.org.rs

Izvršni urednik:Ognjen Kojanić

Redakcija:Stefan Aleksić, Petar Čekerevac, Ana Jakimska, Nata Kovačević, Vasilije Marković, Dejan Matlak, Ivana Vujić, Jelena Šapić

Saradnice/i:Stefan Beriša, Milica Drakulić, Hamza Hodžić

Korektor:Nikola Živković

Design & dtp:Dane Popović

Štampa:Online izdanje

Kontakt:skrip@ooo.org.rs

Časopis Škrip je neprofitno izdanje koje se distribuira besplatno.Tekstovi i stavovi objavljeni u ovoj publikaciji vlasništvo su autora i ni na koji način ne mogu odražavati zvanične stavove Omladinskog odbora za obrazovnje i Kluba OPA “Omladina pokreće akciju”.

Citat Valtera Benjamina na nasslovnoj strani preuzet je iz: “Istorijsko-filozofske teze (IX)”, 1940.Preveo: Branimir Živojinović; Beograd, Nolit, “Saszvežđa”, 1974