BROJ 98, ^ETVRTAK

2. APRIL 2009.

Turisti~ki dodatak „Novosti“ • Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ a.d. Manojlo - Mawo Vukoti}

• Urednik dodatka: Miroslav Stefanovi} • Grafi~ko ure|ewe i priprema za {tampu: Mirjana Petrovi} • Telefon: 011/ 30-28-121

BROJ 98, ^ETVRTAK,

2. APRIL 2009.

22 NOVOSTI • ^etvrtak, 2. april 2009.

Ni mawe, ni vi{e nego

20 dana po Meksiku,

pa jo{ i odmor u

Kankunu. Aran`man

koji u svjoj ponudi

ima agencija „Kon-

tiki“ je izuzetno za-

nimqiv, a ko{ta

2.690 evra. Polazak

je 10. maja. Na cenu

aran`mana treba do-

dati i avio-takse od

460 evra i fakultativne

izlete i posete.

DO Meksiko Sitija se

sti`e preko Londona. Sti-

`e se, dakle, u jedan od naj-

mnogoqudnijih gradova sve-

ta, koji je na 2.240 metara

nadmorske visine, i u jedan

od najstarijih gradova na

ameri~kom kontinentu. Raz-

gledawe ukqu~uje Trg usta-

va, katedralu, murale Dije-

ga Rivere u predsedni~koj

palati, Nacionalnu pala-

tu, antropolo{ki muzej...

NE]E, naravno, izostati

ni poseta bazilici Bogoro-

dice Gvadalupe, najve}em

hodo~asni~kom mestu La-

tinske Amerike. Prema pre-

dawu, izgra|ena je na mestu

gde se Bogorodica 1534. go-

dine pojavila tek preobra-

}enom u hri{}anstvo Indi-

jancu Huanu Dijegu. Zatim

se putuje za Teotiuakan, ko-

ji je bio centar i izvor svih

kultura na visoravni Mek-

sika. Grad Pueblo, koji

se tako|e pose}uje,

osnovali su

[panci i ima prelepu ko-

lonijalnu arhitekturu, ta-

ko da ga je Unesko uvrstio u

svetsku kulturnu ba{tinu.

VERAKRUZje glavna lu-

ka Meksi~-

kog zaliva,

grad muzike

i zabave u

kome je na-

stala ~uvena

pesma „La

Bamba“. Pu-

tovawe se

odatle na-

stavqa ka Viqa Ermosi, sa

kra}im zadr`avawem na je-

zeru Katemako. U ovom gra-

du je muzej na otvorenom La

Venta, neverovatna kombi-

nacija arheologije i priro-

de. Podeqen je na arheolo-

{ki i zoolo{ki.

U parku prirode su izlo-

`ene 33 skulpture, dopre-

mqene iz stotinak kilome-

tara udaqenog kamenoloma.

Kra}a pauza za vreme puto-

vawa je predvi|ena kako bi

�Agencija „Kontiki“: Za 20 dana kao da steu svojevrsnom vremeplovu tog dela sveta

VELIKA MEKSI^KA TURA: KOLONIJALNI

25

tona su te{ke, a 2,7 metara visoke skulptu-

re u muzeju La Venta. To su ~uvene olme~ke

glave, na~iwene od granita i bazalta, sta-

re oko 3.000 godina. Delo su najstarije

kulture Amerike.

Predah nabiseru Kariba

^uvena pesma

„La Bamba“nastala je u

Verakruzu

III23NOVOSTI • ^etvrtak, 2. april 2009.

se turisti vozili ~amcem

kroz ~uveni kawon Sumide-

ro na reci Grihalva.

DEVETOG dana „Kontiki-

jevi“ putnici su ve} u mestu

San Kristobal de las Kasas.

Zanimqiv kolonijalni gra-

di} koji je zadr`ao auten-

ti~nost i {arm. Autobusom

se, zatim, odlazi do tipi~-

nih indijanskih sela. Puto-

vawe se nastavqa do ~ude-

snih tirkiznih vodopada

Akva azur koji se spu{taju

preko belih, kre~wa~kih

stena u xungli ^iapasa. U

programu posete je i arheo-

lo{ki lokalitet Palenka.

Spomenici se uzdi`u na ni-

skim bre`uqcima, me|u buj-

nom tropskom vegetacijom

koja je progutala grad, kada

je napu{ten u desetom veku.

JEDAN od najpose}enijih

gradova Maja je U{mal. Ta-

mo }e turisti videti Pira-

midu ~arobwaka, ̀ enski ma-

nastir, Ku}u korwa~a... I,

kona~no, dvanaestog dana

putovawa sti`e se u Kankun,

u kome se ostaje ~etiri dana.

- To je dovoqno za odmor,

kupawe, izlete - poru~uje

Milica @arkovi} iz

„Kontikija“. - Kankun je

posledwe dve decenije od

malog sela u xungli izra-

stao u najpoznatije svetsko

letovali{te. Biser je Ka-

riba, sa dugim pe{~anim

pla`ama i tirkiznoplavim

morem. U wemu je turista iz

celog sveta, ali i barova,

no}nih klubova, restorana,

kafi}a... �

STIL U GRADOVIMA I BOGATA PRO[LOST

SPECIJALNA PONUDASPECIJALNA PONUDA

�TURSKA - Jedan pla}a, dvoje letuju! Hotel „Mukarnas“ sa pet

„zvezdica“, je u antalijskoj regiji, 30 kilometara od Alawe.

Aran`man na bazi „sve ukqu~eno“. Avionski prevoz. Polazak

15. aprila, odmor traje 11 dana. Cena: 890 evra za oba putnika.

Dodatno se pla}aju viza i takse.

�AZURNA OBALA - Pose}uju se Qoret de Mar, Nica, Verona, Padova.

Polazi se 3. maja. Sedam dana (pet no}ewa), sme{taj je u hotelima

sa tri „zvezdice“ na bazi polupansiona. Odlazak direktnim

~arter-letovima, a povratak autobusima. Cena 399 evra. Dodatno

se pla}aju takse i viza.

�LEFKADA - Avionom. Cena: 290 evra. Odmor traje 11 dana. Dodat-

ni tro{kovi za takse i vizu. Ostrvo gde se glatka povr{ina mora

odmara u mirnim zalivima.

�PARGA - Avionom. Cena: 290 evra. Odmor traje 11 dana. Dodatni

tro{kovi: viza i takse. Bajkovito mesto na jonskoj obali. Jedno

od najve}ih i najpopularnijih turisti~kih naseqa zapadne Gr~ke.

Kankun

San Kristobal

ZA TURISTE

OD 2. APRILA

Agencija „Kontiki“ ima u po-

nudi i DVD izdawe „Odmor sa

nama“ sa vi{e od 2.500 aran`ma-

na. Najaktuelnija odredi{ta za

ovogodi{we leto su Turska,

Gr~ka, Egipat, Maroko, Tu-

nis, [panija, Italija,

Malta, Emirati.

25NOVOSTI • ^etvrtak, 2. april 2009.24 NOVOSTI • ^etvrtak, 2. april 2009.

DIZNILEND HOTEL 4*

AKO tra`ite hotel u kojem

}ete se ose}ati kao da ste u

bajci, onda ste napravi-

li pravi izbor. Ako se

odlu~ite za ovaj hotel

o~ekuju vas: sobe deko-

risane pastelnim bo-

jama. Porodi~ne sobe:

prostranije za vi{e

od ~etiri osobe. "Ka-

stel klub" se nalazi

na zasebnom spratu.

Klijenti koji su rezer-

visali ovaj sme{taj ima-

ju pravo na VIP fast pass!

Diznilend hotel 4*, no}e-

we sa doru~kom sa dvodnevnom

ulaznicom u park od 389 evra.

Deca do sedam godina bora-

ve besplatno.

PREPORU^UJEMO:

Doru~ak sa Diznijevim ju-

nacima od 12 evra. Iznenadi-

te svoje najmla|e i pozovite

Mikija ili druge junake da

doru~kuju sa va{om decom.

LOKACIJA

Diznilend rizort Pariz

nalazi se oko 32 km isto~no

od Pariza (broj autoputa A4).

KAKO STI]I DO DIZNILENDA:

Vozom:

Diznilend rizort Pariz

ima sopstvenu `elezni~ku

stanicu pod imenom "Marne la

Vall/Chessy". Ova stanica je

posledwa stanica brzog voza

linije A.

Metro stanica od Trijum-

falne kapije vozi direktno

do Diznilenda, a vo`wa traje

oko pola sata. RER brzi voz

linije A.

Sa aerodroma:

Oba aerodroma su poveza-

na brzom `eleznicom. Ipak

je komfornije i}i VEA

transfer busevima, koji vo-

ze minimum jednom u sat vre-

mena izme|u 8.30 i 19.30.

Plan vo`we VEA buseva:

www.vea.fr.

Taksi od aerodroma (tokom

dana) ko{ta izme|u 60 i 80

evra, a posle 20 ~asova cena se

udvostru~uje.

Novo: Posredstvom agenci-

je Travel house mogu}e je re-

zervisati individualni

transfer mini-busevima za

osam osoba.

HOTELI

Postoji sedam Dizni hote-

la od dve do ~etiri "zvezdi-

ce". Svi hoteli su izgra|eni

1992. godine povodom otva-

rawa Diznilenda, a mnogi su

renovirani. Parkovi i Di-

zni selo su od nekih hotela

udaqeni nekoliko minuta

hoda, a drugi imaju obezbe-

|en prevoz brzim busevima

do parka. Svaki hotel je te-

matski.

Sobe:

Principijel-

no, svi hoteli

imaju sobe koje

su prilago|ene

da primaju ~e-

tiri osobe, s

tim {to je kod

nekih hotela za

tre}u i ~etvrtu oso-

bu obezbe|en krevet na

sprat. Neki hoteli imaju

dodatne apartmane.

PARKOVI

Postoje dva Dizni parka

k o j a

r a d e

t o k o m

cele go-

dine. Rad-

no vreme je

od 10 do 18 ~a-

sova. Za vreme prazni-

ka i leti, radno vreme je pro-

du`eno, uglavnom do 23 ~asa.

Mogu}e je prela`ewe iz

parka u park u toku dana.

Prilikom napu{tawa parko-

va dobija se pe~at koji omogu-

}ava ulazak u park istog dana.

ULAZNICE

Gosti preuzimaju ulaznice

na recepciji hotela. U cenu

ulaznica ulaze sve atrakcije

i predstave (osim Buffalo

Bills Wild West Show).

FAST PASS

Fast pass omogu}ava brzi

pristup posebnim omiqe-

nim atrakcijama, za koje se

uvek formiraju duga~ki re-

dovi. Sve funkcioni{e na

slede}i na~in: na fast pass

atrakcijama su automati za

karte u koje se ubaci ulazni-

ca. Automat izbacuje cedu-

qicu sa vremenom i vra}a

ulaznicu. U vreme koje se na-

lazi na ceduqici ponovo se

treba pojaviti kod `eqene

atrakcije, pokazati kartu i

zabava po~iwe. �

BAWA Junakovi} je na

samoj ivici prelepe

{ume, ~etiri i po ki-

lometra od Apatina. Za 24

godine rada, koliko je pro-

teklo od wenog otvarawa,

ponudom razli~itih reha-

bilitacionih programa i

onim {to nudi turistima,

izborila se za ravnopravno

mesto me|u mnogobrojnim

bawama u Srbiji.

Termalni izvori otkri-

veni su jo{ 1913. godine. Ba-

wa se razvila ne samo kao re-

habilitacioni centar, ve} i

kao odredi{te sa sve bogati-

jom turisti~kom ponudom.

LEKOVITOST vode, koja

izvire sa dubine od 700 me-

tara, temperature oko 50

stepeni Celzijusa, dokaza-

na je analizom na Balneolo-

{kom institutu Medicin-

skog fakulteta u Beogradu.

Upravo ta analiza pokaza-

la je da voda pripada kate-

goriji sulfidnih, alkal-

nih, murijaticinih, jodnih

hipotermi. Za razliku od

sli~nih jodnih voda, poka-

zuje ve}i stepen minerali-

zacije. Sem toga, sadr`i vi-

{e lekovitih elemenata.

Jedna je od malobrojnih ba-

wa koje le~e sterilitet.

Medicinska terapija obu-

hvata le~ewe svih vrsta re-

umatizma, ortopedskih i

neurolo{kih oboqewa, gi-

nekolo{kih oboqewa...

GOSTIMA i pacijentima

na raspolagawu su kompleks

od deset bazena (olimpijski,

terapijski, tri de~ja, vi{e

me|usobno spojenih bazena),

dve finske saune, teretana,

podvodna i ru~na masa`a,

savremena osmostazna ku-

glana, bilijar-sala, teren za

mali fudbal i rukomet. Tu

su i ~etiri terena i staza za

{etwu kroz {umu. Bawa ima

270 le`ajeva u 88 soba u sta-

rom i jo{ 60 dvokrevetnih

soba u novom delu objekta.

PO RE^IMA Dragana Ig-

watova, {efa marketinga,

ovo le~ili{te i prijatan

kutak za odmor ima sve mo-

gu}nosti za organizovawe

seminara (dve sale za 100

osoba sa savremenom opre-

mom), prolaznih ru~kova i

proslava (restoran kapaci-

teta 450 osoba). U {umama

oko Dunava `ivi mnogo di-

vqa~i i ptica, {to pru`a

velike mogu}nosti za lov,

fotosafari... U gradu i

okolini, ali i u bawi, cele

godine odr`avaju se mnogo-

brojne manifestacije.

Ovde sve vi{e dolaze do-

ma}i, ali i gosti iz sused-

ne Hrvatske, Slovenije,

Nema~ke, Ma|arske, Au-

strije, Italije, Bugarske,

Rumunije, Francuske, Slo-

va~ke, Republike Srpske,

[vedske. �

OD trenutka kada spu-

stite nogu (ili stakle-

nu cipelicu) na plo~nik

Mein strita, po~iwete da

sawate otvorenih o~iju! Ovde

}ete imati priliku da istra-

`ite pet tematskih zemaqa

inspirisanih klasi~nim Di-

znijevim pri~ama u ~arobnom

svetu Diznilenda. Zabavu i

smeh sreta}ete na svakom ko-

raku!

Diznilend rizort Pariz se

sastoji iz dva parka i sedam

hotela koji su u neposrednoj

blizini. Otvoren 12. aprila

1992. godine, ovaj Diznilend

predstavqa drugi Dizni park

otvoren van granica Sjediwe-

nih Ameri~kih Dr`ava (posle

Dizni rizorta u Tokiju). Sa

vi{e od 15 miliona posetila-

ca u pro{loj godini, on je jedan

od vode}ih evropskih turi-

sti~kih atrakcija.

� J. Beki}

Ovaj kraj pru`a

mogu}nost i za

fotosafari

Bajkoviti hoteli, svuda ~arolija

�BAWA je od Apatina udaqena 4,5 km.

�PUN pansion u dvokrevetnoj sobi: 1.800 din.

�POLUPANSION u dvokrevetnoj sobi: 1.550 din.

�BOLESNI^KI dan u jednokrevetnoj sobi: 2.700 din.

�PRENO]I[TE sa doru~kom u dvokrevetnoj sobi je

2.000 din.

�PODVODNA masa`a u celini: 800 din.

�RELAKS-MASA@A op{ta: 1.400 din.

�TERAPIJA se posebno pla}a.

INFO

�NA licu mesta mo`e se

rezervisati tura sa vodi~em

po parku koja traje dva sa-

ta. Na hotelskoj recepciji

postoji plan parkova.

�Doma}e `ivotiwe: nisu

dozvoqene.

�Hrana i pi}e:

svi hoteli imaju restorane.

U Dizni parkovima i

Dizni selu ima oko 20

restorana. U blizini je i

tr`ni centar sa restoranom

i supermarketom.

NAPOMENA: Za hranu, pi}e i

suvenire potrebno je izdvojiti

pove}i buxet jer je isku{ewe

veliko! Isplati se rezervisati

polupansion, jer je tako meni

mnogo povoqniji od onoga na

licu mesta. U "normalnim"

restoranima postoji veliki

izbor jela. Nudi se i meni za

vegetarijance, a gosti sa

specijalnim zahtevima mogu uz

dogovor sa osobqem

dobiti `eqenu hranu.

INFO

OSTALO

APOTEKA: nalazi se u

{oping-centru u blizini.

PRVA POMO}: U parkovima po-

stoji ambulanta za prvu pomo}.

AUTOMATI ZA NOVAC: postoje u

oba parka.

Po{ta je kod Dizni `e-

lezni~ke stanice.

POSETA DIZNILENDU U PARIZU: SVI ]E PAMTITI TAKVU ZABAVU I U@IVAWE, A NAJMLA\I SE NE]E ODVAJATI OD OMIQENIH JUNAKA

TMURNI oblaci nadvili

su se iznad egejskog pla-

vetnila. Uobi~ajeni za-

let pred turisti~ku sezonu,

koja je punila xepove hoteli-

jera i vlasnika apartmana, a

predstavqa hleb ~itavoj ar-

miji zaposlenih u jednoj od

vode}ih grana gr~ke privre-

de, zamenile su brige i pesi-

misti~ke slutwe.

Nema vi{e tajni da }e, po-

sle decenije procvata, ova go-

dina biti upam}ena po nega-

tivnom trendu. Jedino

pitawe je: koliki }e gu-

bitak biti?

PREMA mnogobrojnim

istra`ivawima, o~ekuje se pad

prihoda od turiz-

ma i do 30 odsto

u odnosu na pro-

{lu godinu. U

brojkama to zna-

~i oko tri mili-

jarde evra mawe u

dr`avnoj kasi.

Ovaj krajwe pesi-

misti~ki scena-

rio baziran je na

trenutnim poka-

zateqima bukinga

i iskazanog inte-

resovawa za gr~ke

destinacije na vo-

de}im sajmovima

turizma u Londonu, Berlinu i

Moskvi. Realnija je, me|utim,

procena da }e dolazak gostiju

u "posledwem trenutku" - turi-

sti~koj opciji koja je omiqena

kod putnika sa istoka, smawi-

ti deficit na oko 20 odsto i

ubla`iti turisti~ki minus

na oko 2,2 milijarde.

U svakom slu~aju, o~ekuje se

da }e ove sezone Gr~ku, od o~e-

kivanih 16 miliona, posetiti

oko dva miliona turista ma-

we. To }e doneti 850.000 evra

gubitka za hotelijere i vi{e

od 100.000 otkaza u sektoru tu-

rizma. Ve} ovog trenutka oko

50.000 sezonskih radnika po-

tra`i}e hleb na drugoj strani.

KAO pokazateq neka poslu-

`i to da }e oko dve tre}ine ho-

tela ostati zatvoreno za vreme

uskr{wih praznika, {to se ne

pamti u posledwih 20 godina.

[ta su uzroci ovako pora`a-

vaju}ih trendova u grani pri-

vrede koja zvani~no zapo{qa-

va oko 700.000 qudi i sa dosa-

da{wim prihodima od oko 12

milijardi evra predstavqa je-

dan od temeqa nacionalne

privrede?

PORED svetske ekonomske

krize, koja je desetkovala

aran`mane iz zapadne Evrope,

op{te finansijske nesigurno-

sti i obazrivosti vode}ih

svetskih turoperatera da se

rizik izbegne po svaku cenu,

nesumwivo je da je gr~ka vlada

kasno reagovala hitnim mera-

ma za podr{ku turizmu. Vi{e-

godi{we odsustvo generalne

strategije, promena ministara

u jednom od najzna~ajnijih mi-

nistarstava prakti~no svake

godine, a ponajvi{e galopira-

ju}i rast cena, po svemu sude}i

vrati}e se kao bumerang i dra-

sti~no pogoditi ~itav sektor.

MOGU li turisti iz Srbije

o~ekivati da }e zbog svega ovo-

ga povoqnije letovati u omi-

qenim gr~kim letovali{tima?

Veruje se da }e cene apartma-

na ostati na istom nivou kao

pro{le sezone. Time se zausta-

vqa blagi, ali obavezni rast

cena zakupa sme{taja. Ozbiq-

nije pogodnosti mogu da o~eku-

ju gosti sa malo dubqim xepo-

vima. Ve} ovog trenutka na

Internetu se mogu prona}i ho-

telski aran`mani na Halki-

dikiju koji su povoqniji od

onih cena koje su dobile agenci-

je u paketu "puno za prazno". Ni-

je ba{ u maniru profesional-

nog pona{awa, ali hotelijeri

se hvataju za posledwu slamku.

NAJEZDA ovakvih "internet

damping ponuda" pojavila se

posle katastrofalnog ishoda

na Moskovskom sajmu turizma.

Iako se o~ekivalo da }e ova

godina biti u znaku Rusa, ja-

sno je da }e svi biti presre}ni

ako se makar odr`i pro{logo-

di{wi nivo, kada ih je bilo

ne{to vi{e od 340.000. �

Zvonko [IMUNEC

� Deca do sedam godina borave besplatno � Dva dana u Diznilendu i nekoliko u Parizu

Opet ~ekaju navalu SrbaOD STALNOG DOPISNIKA

ATINA

GRA\ANI Srbije koji }e letovati

na Halkidikiju sa sigurno{}u

mogu da ra~unaju na makar 10 odsto

povoqnije cene u vanpansionskim

uslugama. Ra~unica potvr|uje da

bi cene po restoranima mogle da

budu ni`e i do 15 odsto.

Ako se ima u vidu smawena poseta

i zao{trena konkurencija, koja

obi~no pogoduje kupcu, u ovom

slu~aju turistima, ne bi bilo

iznena|ewe da se tokom maja

pojave ekstra ponude, koje bi

mogle da obraduju na{e qude.

ZA MAJ EKSTRA PONUDEZA MAJ EKSTRA PONUDE

GR^KA TURISTI^KI RADNICI SVE MAWE VERUJE U BOGATU LETWU SEZONU, ALI NASTOJE DA CENAMA PRIVUKU [TO VI[E GOSTIJU

Najjeftinijeu maju i u

postsezoni

�U restoranima jeftinije i do 15 odsto �Halkidiki }e opet biti najpose}eniji

SVE POZNATIJA BAWA JUNAKOVI] KOD APATINA

Lek iz ravnice� Termalni izvori otkriveni jo{ 1913. godine