brosura.pdf

RADI SE O TEBI!

"Ova broura je nastala uz pomo Evropske unije. Publikacija ne sadri formalno saoptenje i ne predstavlja nuno slubeni stav Evropske unije."

RADI SE O TEBI!

Naslov:

RADI SE O TEBI!Broura

Izdava:Asocijacija za demokratski prosperitet Zid (ADP Zid)

Za izdavaa:Igor Miloevi

Autor:Mirela Rajkovi

Korektura:ana Bukili

tampa: tamparija 3M Makarije d.o.o.

Tira: 3000 primjeraka

tampano u Podgorici,Crna Gora, Septembar 2013

5

SADRAJSADRAJ..............................................................................................1UVODNA RIJE....................................................................................3STICANJE RADNOG ISKUSTVA..........................................................4EVROPSKO ISKUSTVO.......................................................................41. Apprenticeship zasniva se radni odnos..........................................42. Traineeship ne zasniva se radni odnos..........................................4Traineeship: - kao dio politike aktivnih mjera zapoljavanja mladih...........................5- kao obavezni ili fakultativni dio akademskog kurikuluma....................5- na otvorenom tritu rada....................................................................5- kao obavezna praksa za sticanje zvanja ili licence.............................5- Transnacionalni internship...................................................................5IZVODI IZ EU ISTRAIVANJA..............................................................6STICANJE RADNOG ISKUSTVA U CRNOJ GORI...............................71. Radni odnos u svojstvu pripravnika...................................................72. Stairanje........................................................................................83. Struno osposobljavanje...................................................................94. Volonter prema posebnom ugovoru o volonterskom radu...............105. Volonter pripravnik u sudstvu...........................................................116. Radna praksa u preduzeima i organizacijama / internship............127. Radna praksa tokom studija / internship.........................................138. Trans-nacionalni Internship.............................................................13MINIMUM KVALITETA........................................................................14ZATITI SVOJA PRAVA .....................................................................15MREA MLADIH UNIJE SLOBODNIH SINDIKATA CG......................16ASOCIJACIJA ZA DEMOKRATSKI PROSPERITET Zid...................17

7

UVODNA RIJE

MODA OVA BROURA NIJE ZA TEBE!

Jer ako: ima ispod 18 godina; ne eli da koristi programe kao to su struno osposobljava-

nje, radna praksa, internship, traineeship ili da bude volonter/ka pripravnik;

te ne zanima kako da zatiti i ostvari svoja radna prava; ne eli da napreduje i da se profesionalno razvija; ne eli da se izbori za sebe, svoje mjesto i status na tritu rada; te ne zanima tvoja budunost i stvari koje se svakodnevno deava-

ju oko tebe; su ti rekli: uti, naiemo neto preko veze, danas su teka vreme-

na, a ti misli da su u pravu.

Utedi sebi vrijeme i nemoj ovo itati. Samo je nemoj bacati, jer je u tvom interesu da vodi rauna o ivotnoj sredini, pa je zato dodaj ne-kome kome treba. Tako e ti dan poeti sa jednim dobrim djelom.

Ima i drugu opciju, sauvaj ovu brouru, moda ti ipak jednom zatreba, ko to zna.

Ako si sve suprotno od gore navedenog, itaj dalje, informii se, akti-viraj se

8

RADI SE O TEBI!KAKO RADI OVA BROURAOva broura je informativnog karaktera i namijnjena je svim mladim ljudima koji su trenutno angaovani ili planiraju da se angauju na ne-kom od programa kao to su struno osposobljavanje, radna praksa, internship ili su moda volonteri-pripravnici, angaovani po posebnom ugovoru o volonterskom radu ili spadaju u grupu pripravnika i staista.

Ukoliko si se prepoznao/la meu ovim redovima i ukoliko ima bilo kakvih nedoumica u pogledu tvojih radnih prava ili prirode tvog angamana kreativni tim mladih ljudi Asocijacije za demokratski prosperitet - Zid i Unije slobodnih sindikata Crne Gore i ti stoji na raspolaganju.

Ova broura je samo jedna u nizu aktivnosti koje emo realizovati u svrhu stvaranja to povoljnijih uslova za tvoj profesionalni razvoj. Zato budi dio tima i aktiviraj se u davanju predloga i pokretanju inicijative.

STICANJE RADNOG ISKUSTVAMi smo potpuno svjesni da ti je jako teko da nakon kolovanja dobi-je prvi pravi posao. Poslodavci trae radnike sa iskustvom, CV ti nije ba popunjen, nisi siguran/na u sebe da steeno znanje moe bez problema primijniti u praksi, a pored svega toga napolju te eka velika konkurencija.

Mora biti spreman/na da stvar preuzme u svoje ruke i da iskoristi sve mogunosti koje e ti pruiti priliku da se radno osposobi i stekne praksu u oblasti kojom se bavi.

Osnovna svrha angamana kroz koje stie radno iskustvo je da se povea tvoja zapoljivost i da se osposobi za prvi pravi posao kroz paljivo planiran program osposobljavanja.

EVROPSKO ISKUSTVOU Evropi postoje 2 razliita oblika angamana koji mladim ljudima pruaju mogunost da steknu radno iskustvo i da se struno osposobe za odreeni posao.

1. Apprenticeship - zasniva se radni odnos

U nekim dravama EU postoji tzv. dualni sistem strunog obrazovanja, koji se jednim dijelom deava u obrazovnim institucijama, a drugim di-jelom na radnom mjestu u nekoj firmi. Apprenticeship, podrazumijva zasnivanje radnog odnosa to sa sobom nosi i potpisivanje posebnog ugovora o radu. Osnovna svrha appren-ticeship-a jeste da se mladi struno osposobe i da za to dobiju odreenu kvalifikacija ili zvanje. U Evropi je apprenticeship, veinom zastupljen u zanimanjima treeg stepena strune spreme, meutim ima primjera programa za visokokolce, koji su veinom ogranieni na administraciju.

9

2. Traineeship - ne zasniva se radni odnos

Traineeship je oblik radnog angamana bez zasnivanja radnog odnosa, gdje mladi ljudi imaju priliku da se struno osposobe za odreeni posao i samim tim steknu radno iskustvo koje e im pomoi da poveaju svoju zapoljivost i postanu konkurentni na tritu rada.

Zapoljivost poveanje kompetenci (znanja, vjetina i stavova) za obavljanje odreenog posla, to pojedinca ini konkurentnijim pri traenju posla na tritu rada.Zapoljavanje stupanje u radni odnos.

U okviru traineeship-a postoji podjela na podgrupe koja je izvrena po osnovu mjesta i naina organizovanja obuke i to na:

a) Traineeship - kao dio politike aktivnih mjera zapoljavanja mladih;

Ovaj tip traineeshipa se odnosi na sve programe koje drava sprovodi kao dio realizacije aktivnih mjera zapoljavanja. U ovom sluaju drava je posrednik izmeu poslodavaca i mladih koji se prijavljuju na program obuke. Ovakvi programi su regulisani posebnim zakonima ili uredbama koje propisuje drava i od zemlje do zemlje se razlikuje obim prava koje mladi imaju prilikom korienja ovakvih programa.

b) Traineeship - kao obavezni ili fakultativni dio akademskog kurikuluma;

Evropski fakulteti stvaraju partnerstva sa raznim institucijama i kom-panijama kako bi svojim studentima obezbijedili mogunost da steeno znanje primijne u praksi i da se struno osposobljavaju. Fakultet je posrednik izmeu poslodavaca I studenata, a ovakvi programi za stu-dente mogu biti obavezni, kako bi se poloio odreeni ispit, ili opcioni kako bi imali prakticnu nastavu.

Zakonska regulativa, za ovaj vid angamana, ukoliko postoji, propisa-na je Zakonom o visokom obrazovanju, u kome je ostavljena opcija za traineeship. Iako nema precizne regulative koja eksplicitno odreuje prava i obaveze studenata i organizatora osposobljavanja, ovi angam-ani spadaju u red onih najbezbjednijih gdje je naruavanje prava mladih na najmanjem nivou.

c) Traineeship - na otvorenom tritu rada;

U Evropi postoji praksa, da velike kompanije otvaraju posebna mjesta za mlade koji ele da se struno osposobe na odreenim pozicijama. U ovom sluaju ne postoji nikakav posrednik izmeu poslodavca i mladih.

Ovaj vid angamana biljei najvei broj zloupotreba od strane poslo-davca, s obzirom na injenicu da ne postoji zakonski okvir koji regulie ovaj tip obuke.

d) Traineeship - kao obavezna praksa za sticanje zvanja ili licence;

U svim EU zemljama postoje odreene profesije za koje postoji zakon-ska obaveza za odraivanje obuke, kao dijela obaveznog strunog us-avravanja. Tu spadaju pravo, arhitektura, profesorski/uiteljski poziv, raunovodst-vo i sl. Ova obuka je preduslov za dobijanje dozvole / licence za bavl-jenje ovim profesijama. Angamani ovog tipa su obino dobro regulisani posebnim zakonima, meutim problem se moe javiti u looj primjeni regulative to direktno vodi vidu ekspolaticije mladih kao jeftine radne snage.

10

e) Transnacionalni internship;

irom EU postoji evidencija porasta popularnosti trnsnacionalne radne mobilnosti. Upravo su evropski programi mobilnosti, Leonardo da Vini i Erasmus kreirani da podstaknu mobilnost radne snage u Evropi.

Pored ovih programa koje kreira EK, postoje i studentska udruenja AIESEC i IAESTE koja omoguavaju mladima sticanje radne prakse u inostranstvu.

Prava i obaveze mladih i organizatora osposobljavanja su precizno definisani samim programom, to obezbjeuje veu sigurnost u pogledu njihove zatite radnih prava.

APPRENTICESHIP vs. TRAINEESHIP

TRAJANJE 2 4 godine 2 12 mjeseci

UGOVOR O radu O strunom osposobljavanju PRAVNO regulisano zavisi od lanice do lanice EU POTVRDA zvanje ili licenca sertifikat ili uvjerenje STRUNA SPREMA

Veinom III ili IV stepen strunog obrazovanja, ali postoje i pozicije za visokokolce u administraciji

visoko obrazovanje

Program Akreditovan u instituciji koja je posrednik; Uvijk komponenta formalnog obrazovanja

Postoji kao dio interne politike organizatora osposobljavanja i institucija moe, ali preteno nije posrednik

11

IZVODI IZ EU ISTRAIVANJAMotivacija mladih za radni angaman bez zasnivanja radnog odnosa (traineeship):

77% unapreenje CV-ja;42% da provjere da li im se svia rad na odreenom radnom mjestu;34% da naue vie o organizaciji/kompaniji instituciji koja organizuje program;23% da osjete pravi ivot zaposlenih (radni ambijent, meuljudski od-nosi);19% jer nisu nali posao;14% jer je obavezni dio studija;

Kako dolaze do angamana:

25.9 % Internet;18.5 % ponuda od strane fakulteta;32.7 % spontano apliciranje u specifinim organizacijama;4.5 % regrutovani kroz program za talente;3.1 % program Vlade;15.3 % preko kolega, prijatelja, poznanika;

Nadoknada:

51 % korisnika je imao pokrivene trokove, ali 45% od ovog broja nije sa tim moglo da podmiri dnevne trokove.

Finansiranje tokom angamana u inostranstvu:

55% se finansiralo kroz podrku roditelja9% putem stipendije;26% putem uteevine z ate svrhe;10% imali su dodatni posao, pola radnog vremena tokom angamana.

12

STICANJE RADNOG ISKUSTVA U CRNOJ GORI Zavisno od programa, sticanje radnog iskustva u Crnoj Gori je djelim-ino/nepotpuno regulisano, a ima i programa koji nisu zakonski reg-ulisani (npr. internship na otvorenom tritu).

Ne postoji jasna podjela razliitih oblika angamana koji za cilj imaju sticanje radnog iskustva, a pored toga ne postoji ni jedinstvena termi-nologija koja se koristi kao naziv za specifine oblike obuke.

To u prvom redu predstavlja barijeru u regulisanju ovog polja, a samim tim i dovodi do zabune korisnike, koji u tom sluaju ne znaju koja im prava i obaveze proistiu iz koje vrste angamana.

Kod nas postoji 8 pojavnih oblika angamana koji za cilj imaju sticanje radnog iskustva, a koji se mogu svrstati takoe i neku od evropskih podjela na traineeship i apprenticeship.

Na poetku je bitno da zna razliku izmeu:

RADNI ODNOS odnos po osnovu rada izmeu zaposlenog i poslo-davca koji se zasniva ugovorom o radu, u skladu sa zakonom i kolek-tivnim ugovorom.

NE ZASNIVA SE RADNI ODNOS ne potpisuje se ugovor o radu, ve ugovor o osposobljavanju i sl.

1. RADNI ODNOS U SVOJSTVU PRIPRAVNIKA Kod korienja ove aktivne mjere zapoljavanja radni odnos se zasni-va na odreeno vrijeme sa licem koje prvi put zasniva radni odnos u odreenom stepenu kolske spreme. S obzirom na injenicu da se u ovom sluaju zasniva radni odnos, ovaj tip angamana bi se svrstao u evropski apprenticeship.

ta kae zakon?

Ova vrsta angamana je regulisana Zakonom o radu, lan 39. Pripravn-ici zasnivaju radni odnos na odreeno vrijeme od 6, 9, ili 12 mjeseci, to u prvom redu zavisi od strune spreme (srednja, via i visoka struna sprema). Pripravniki sta se produava u sluaju odsustva sa rada zbog: privremene sprijeenosti za rad po propisima o zdravstvenoj zatiti i zdravstvenom osiguranju i porodiljskog odsustva.

ta dobija?

Naknadu u iznosu od 80% od pune plate za odreenu poziciju, Sleduju te sva prava iz optih propisa o radu, to podrazumijeva i

radni sta; Planirani program osposobljavanja za odreenu poziciju; Pravo da polae struni / dravni ispit; Mentora koji prati tvoj rad.

Treba znati / Vodi rauna

Da ima ugovor na odreeno; Da treba iskoristiti prueno vrijeme da se struno osposobi i

naui posao, jer ne znai da e dobiti zaposlenje na mjestu gdje odrauje pripravniki;

13

Pripravniki je obavezan samo za rad u javnim institucija, dok ti za biznis sektor nije neophodan

Treba biti svjestan/na da se struni ispit razlikuje od institucije do institucije, tako budi obazriv/a prilikom izbora mjesta gdje odrauje pripravniki;

Informii se o svom statusu itanjem Zakona, Opteg kolektivnog ugovora i pravilnika koji reguliu pitanje pripravnika;

2. STAIRANJE

Stairanje je termin koji se koristi u oblasti zdravstva, a koji se odnosi na pripravniki sta u zdravstvu. Stairanje se obavlja po posebnom programu napravljenom za te svrhe. S obzirom na razliite mogunosti odraivanja pripravnikog staa u zdravstvenim ustanovama (vidi ta zakon kae?) ova vrsta angamana se moe svrstati u evropski apprenticeship (kada se zasniva radni od-nos) i traineeship kao dio obaveze za sticanje zvanja/licence.

ta kae zakon?

Stairanje je regulisano Zakonom o zdravstvenoj zatiti l. 83 85, dok su pojedini oblici stairanja regulisani Zakonom o strunom osposoblja-vanju (vidi: odeljak o strunom osposobljavanju) i Zakonom o volonter-skom radu. Blii uslovi, duina trajanja i program stairanja, kao i uslovi polagan-ja strunog ispita su blie definisani posebnim pravilnikom koje je pripremilo Ministarstvo zdravlja.

Prema pravilniku u zdravstvu postoji 3 razliita tipa staista:

a) Pripravnici (zasniva se radni odnos - u Evropi odgovara apprentice-ship-u);b) Po programu strunog osposobljavanja visokokolaca (Zakon o

strunom osposobljavanju u Evropi odgovara traineeship-u koji je obaveza za sticanje zavanja/licence);

c) Staisti volonteri (Zakon o volonterskom radu u Evropi odgovara traineeship-u koji je obaveza za sticanje zavanja/licence).

Zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima koji su pripravniki sta ili dio staa obavili u inostranstvu, Ministarstvo moe, na njihov zahtjev, priznati pripravniki sta ili dio staa, pod uslovom da program obavljenog pripravnikog staa u inostranstvu bitno ne odstupa od pro-grama pripravnikog staa donesenog na osnovu ovog zakona.

ta dobija?

Naknadu u visini od 80% punog iznosa zarade za odreenu pozic-iju i sva prava i obaveze koji proistii iz ugovora o radu - staista pripravnik;

Naknadu u visini od 50% od prosjene plate u Crnoj Gori za pre-thodnu godinu I sva prava I obaveze koji proistiu iz ugovora o strunom osposobljavanju - staista na strunom osposobljavanju;

Naknadu trokova proisteklih iz obavljanja stairanja (prevoz, hra-na, oprema za rad) - staista volonter;

Planirani program osposobljavanja za odreenu poziciju I mentora koji prati tvoj rad;

Pravo da polae struni;


Po kom osnovu si primljen na stairanje (vidi: sta kae zakon) jer od toga zavisi koja prava i obaveze te sleduju;

Ukoliko si angaovan/a preko ugovora o strunom osposobljava-nju ili posebnog ugovora o volontiranju, stie uslov za polaganje strunog ispita, ali ne stie nuno i uslov za dobijanje specijal-izacije jer je ona namijnjena samo staistima koji su zasnovali radni odnos (vidi gore: tipovi staista);

14

Staistima koji nisu u radnom odnosu (struno osposob. i stais-ti - volonteri) Ministarstvo moe odobriti specijalizaciju za potrebe ministarstva i/ili potrebe odgovarajuih republikih organa uprave, fakulteta zdravstvenog usmjerenja, nauno -istraivakih ustanova i pravnih lica koja obavljaju proizvodnju i promet ljekova i medicin-skih sredstava;

Tvoj mentor mora da bude delegiran od strane ustanove gdje obav-lja stairanje i mora da ima najmanje 2 godine iskustva u samos-talnom radu i minimum istu kolsku spremu kao ti;

Informii se o svom statusu itanjem Zakona i pravilnika koji reg-uliu pitanje staista;

3. STRUNO OSPOSOBLJAVANJEKrajem prole godine Vlada je pokrenula program strunog osposo-bljavanja visokokolaca, koji je poeo da se realizuje od januara ove godine, a na kome je angaovano preko 4000 mladih u raznim instituci-jama/kompanijama/NVO.

Program traje 9 mjeseci i ovaj vid angamana je regulisan Zakonom o strunom osposobljavanju lica sa steenim visokim obrazovanjem. Program strunog osposobljavanja predstavlja Aktivne mjere zapol-javanja koje Vlada realizuje u funkciji poveanja zapoljivosti mladih u CG to je na evropskom nivou komplamentarno traineeship-u kao dio Aktivne politike zapoljavanja.

Aktivne mjere zapoljavanja u CG su propisane Zakonom o zapoljava-nju, a blie su definisane u Akcionom planu zapoljavanja. Tu spadaju informisanje o mogunostima i uslovima zapoljavanja, posredovanje u zapoljavanju, profesionalna orjentacija, finansiranje zarade pripravnika, podrka samozapoljavanju, subvencije za zapol-javanje, obrazovanje i osposobljavanje odraslih, profesionalna rehabil-itacija tee zapoljivih lica, javni rad, stipendiranje i druge mjere us-mjene na poveanje zaposlenosti odnosno smanjenje nezaposlenosti.

ta kae zakon?

Tokom trajanja strunog osposobljavanja prema Zakonu, u odnosu na tvoja prava, obaveze i odgovornosti, shodno se primjenjuju opti propisi o radu, ukoliko ovim zakonom to drugaije nije ureeno, to znai da te sleduje i odmor. Izuzetak je pravo na zdravstveno osigu-ranje i doprinose, koje ostvaruje kao nezaposleno lice;

U sluaju odsustva zbog privremene sprijeenosti za rad po propi-sima o zdravstvenoj zatiti i zdravstvenom osiguranju i porodiljskog odsustva ne sleduje te novana nadoknada, ali se po tvom povrat-ku nastavlja osposobljavanje za koje regularno dobija naknadu.

ta dobija?

Ovaj program predvia naknadu u visini polovine prosjene plate u Crnoj Gori.

Nakon zavretka programa od 9 mjeseci stie uslov za polaganje strunog/dravnog ispita;

Stie neophodna znanja i radno iskustvo u odreenoj oblasti, kao i interpersonalne vjetine za rad u kolektivu;


Ne zasniva radni odnos, to znai da ti ne ide radni sta; Potpisuje ugovor o strunom osposobljavanju, a ne ugovor o radu; Ako si koristio/la program strunog osposobljavanja u trajanju od

9 mjeseci, ne moe zasnovati radni odnos u svojstvu pripravnika (vidi gore: pripravniki). Ovo se jedino ne odnosi na zanimanja koja podrazumijevaju polaganje strunog ispita za rad u sudu, advoka-turi, dravnom tuilatvu, kod javnog izvritelja ili notara.

Struni/dravni ispit, nije isti za sve institucije, tako da vodi rauna prilikom odabira mjesta za odraivanje osposobljavanja;

Struno osposobljavanje, ne znai da e sigurno dobiti zaposlenje, jer je to instrument da stekne radno iskustvo i postane konkurent-niji/na na tritu rada;

15

Iskoristi vrijeme provedeno na osposobljavanju da se obui za posao, stekne praksu u odreenoj oblasti i predstavi se poslo-davcima;

Inspekcijski nadzor nad primjenom ovog Zakona obavlja inspektor rada; Ukoliko ne zna kako da se obrati inspekciji, pravna sluba Mree mladih Unije slobodnih sindikata je tu da ti pomogne oko procedure i da te zastupa ispred poslodava ukoliko to eli.

4. VOLONTER PREMA POSEBNOM UGOVORU O VOLONTERSKOM RADU Posebni ugovor o volonterskom radu je otvorio mogunost za sticanje radnog iskustva izmjenama i dopunama Zakona o volonterskom radu kroz l 12a. Ovaj oblik angamana za sticanje radnog iskustva je kom-plamentaran evropskom Traineeship kao obaveza za sticanje zvanja/licence.

ta kae zakon?

Ugovor o volonterskom radu moe da se zakljui i sa licem koje eli da se struno osposobi i stekne posebna znanja i vjetine za rad u svojoj struci. Ovaj vid angamana se priznaje kao radno iskustvo i kao uslov za polaganje strunog ispita.

Moe raditi do 40 sati nedeljno;

Tvoja prava su:

Da sklopi ugovor o volonterskom radu; Da u pisanom obliku dobije opis volonterske usluge koju e obav-

ljati za poslodavca; Da ti se odobrava opravdano odsustvo tokom volontiranja (smrt

lana porodice, zdravstveni problem, davanje krvi it.) Sa poslodavcem treba unaprijed ugovoriti trokove za obavljanje

volonterskog rada (npr. prevoz, obrok), to ne podrazumijeva hon-

orar ili platu i sve to treba biti definisano u posebnom ugovoru o volonterskom radu;

Organizator volontiranja je duan da te osigura od posledica povre-da na radu ili profesionalnih oboljenja I da ti urui kopiju o osiguran-ju u roku od 3 dana od poetka tvog rada;

Da ti se u volontersku knjiicu upie volonterski rad koji si obavio/la.

ta dobija?

Stie radno iskustvo I upoznaje se sa radnim okruenjem; Stie uslov za polaganje strunog ispita;

Treba znati / vodi rauna:

Opet da ponovimo ovo po definiciji nije volontiranje ve ne-plaeni rad;

Ne zasniva radni odnos, ve potpisuje ugovor o volonterskom radu;

Prije poetka volontiranja ugovori sa poslodavcem trokove prevo-za I obroka, kako ne bi bio/la u minusu;

Po usvojenom Zakonu o volonterskom radu nije dozvoljeno vo-lontirati u profitnom sektoru tako da je protivzakonito ukoliko ti neko nudi ugovor o volontiranju kod privatnika.

16

Problematika terminologije:

Na osnovu UN I EU dokumenata, volontiranje samo po sebi podrazum-ijeva istovremeno postojanje 4 elementa koja ga karakteriu a to su:

Da se aktivnost obavlja slobodnom voljom; Da je to neprofitna i neplaena aktivnost; Da je aktivnost za dobrobit zajednice ili ire grupe ljudi; Da je to radna aktivnost u koju se ulau trud, znanje i vjetine;

Ukoliko nije zadovoljen samo jedan od ova 4 elemnta onda to nije volontiranje.

U ovom sluaju je u Zakonu o volonterskom radu napravljena teta vo-lontiranju ubacivanjem l. 12a koji omoguava volontiranje u instituci-jama kao mogunost sticanja radnog iskustva.

Sloie se da ovaj vid volontiranja sigurno nije aktivnost koja se re-alizuje za dobrobit zajednice i ire grupe ljudi, ve samo za tvoju linu korist, a po nekad nije ba ni odraz tvoje slobodne volje, nego ve nep-ostojanje izbora da na neki drugi nain stekne radno iskustvo.

Treba znati da je Volontiranje vid aktivne participacije graana, a ne poseban oblik radnog angamana. Ovaj vid radnog angamana, koji je smjeten u Zakonu o volonterskom radu, trebao bi se izmjestiti I nazva-ti OBAVEZNA NEPLACENA PRAKSA ILI RAD za sticanje uslova za polaganje strunog ispita.

Dakle ni nazivi kao to su staista volonter ili volonter pripravnik nisu terminoloki ispravni (vidi: staisti i volonteri pripravnici) i treba ih mijen-jati u budunosti.

5. VOLONTER PRIPRAVNIK U SUDSTVUUkoliko si iz pravnike struke postoji mogunost da se angauje kao volonter pripravnik u sudu.

Ovaj oblik angamana je regulisan Zakonom o sudovima l. 117 a pot-pada pod evropski traineeship kao obaveza za sticanje zvanja ili licence. O preblematici koja je vezana za sam termin volonter pripravnik smo iscrpno govorili u prethodnom odeljku.

ta zakon kae?

Predsjednik suda propisuje broj volontera pripravnika koji se prima-ju na osposobljavanje;

Program traje od 1 - 2 godine; Pravilnikom su definisani blii uslovi rada I obuavanja volontera

pripravnika.

ta dobija?

Stie radnu praksu u sudu; Suprotno praksi u ostalim institucijama, volonterima pripravnici-

ma u sudovima je godinu dana krai rok za sticanje mogunosti izlaska na pravosudni ispit;

Jasno definisan program rada i mentora; Mogunost da te nakon godinu dana prime u radni odnos u svojstvu

pripravnika (zasnivanje radnog odnosa vidi gore).


Ne postoji novana naknada za volontere pripravnike; Ne zasniva radni odnos, ne ide ti sta.

17

Zakon po ovom pitanju nije usaglaen sa Zakonom o volonterskom radu koji primarno regulie oblast volontiranja pa je time vrlo upitna i zakonitost primjene ove odredbe.

6. RADNA PRAKSA U PREDUZEIMA I ORGANIZACIJAMA - INTERNSHIP U Crnoj Gori neka preduzea imaju praksu da ponude odreeni broj pozicija za struno osposobljavanje mladih.

Ove pozicije su veinom oglaene na njihovim sajtovima, to znai da ne postoji posrednik izmedju poslodavaca i korisnika, ve se mladi sa-mostalno prijavljuju za ponudjene pozicije. Ovaj oblik angamana mla-dih se moe svrstati u evropski traineeship na otvorenom tritu rada.

ta kae zakon?

Ne postoji zakonska regulative za radnu praksu na otvorenom tri-tu.

ta dobija?

Radno iskustvo, upoznavanje radnog ambijenta; Sticanje interpersonalnih vjetina za rad u veim kolektivima; Ima izuzetnu priliku da se predstavi i nametne poslodavcu; Testira svoju kompetitivnost na tritu rada, jer za svaku poziciju

treba da se izbori svojim kvalitetima i da ima dobre prezentac-ione vjetine;

Novanu naknadu, ukoliko postoji dogovor izmeu tebe i poslodav-ca.


Ovi programi nisu Zakonski regulisani, to znai da nema zakon-sko uporite za ostvarivanje radnih prava, ukoliko ti se naruavaju, ak ni u sluaju ako ima interni dogovor sa poslodavcem o tvojim pravima i obavezama;

Ovo je oblik angamana u kome postoji najvei broj zloupotreba od strane poslodavca u smisli, korienja kandidata kao jeftine ili besplatne radne snage, mada ovo zavisi od poslodavca do poslo-davca;

Budi slobodan/na da se u pregovorima sa poslodavcem izbori za minimum kvaliteta programa (vidi dolje: odeljak minimum kvaliteta);

U sluaju dolaska inspekcije rada, bie tertian kao da radi na crno, ali ti nee trpjeti pravne posledice, ve e ih trpjeti tvoj poslo-davac;

Po isteku ovih programa, nisi u mogunosti da polae struni ispit, sem u sluaju revizije.

7. RADNA PRAKSA TOKOM STUDIJA - INTERNSHIPU Zakonu o visokom obrazovanju studentima je ostavljena mogunost da se prijave na programe za sticanje radne prakse internship tokom perioda studiranja. Fakultet u saradnji sa organizacijama/institucijama/preduzeima, planira program osposobljavanja.

Ovaj vid ongamana odgovara evropskom traineeship kao dio akadem-skog kurikuluma.

ta kae zakon?

Zakon o visokom obrazovanju daje mogunost fakultetima da or-ganizuju programe za sticanje praktinog iskustva studenata u ok-viru akademskog kurikuluma.

18

ta dobija?

Radno iskustvo, upoznavanje radnog ambijenta; Sticanje interpersonalnih vjetina za rad u veim kolektivima; Ima izuzetnu priliku da se predstavi i nametne poslodavcu; Testira svoju kompetitivnost na tritu rada, jer za svaku poziciju

treba da se izbori svojim kvalitetima i da ima dobre prezentac-ione vjetine;

Novanu naknadu, ukoliko postoji dogovor izmeu tebe, fakulteta i poslodavca;

Ima priliku da se upozna sa strukturom i procesom rada instituci-ja / organizacija / kompanija u kojima se osposobljava i prepozna pozicije koje odgovaraju tvojim kompetencama.


Ovi programi imaju zakonsko uporite u Zakonu o visokom obra-zovanju, meutim ne postiji precizna regulativa u pogledu os-varivanja radnih prava mladih i njihovih obaveza prema poslodavcu;

Iako ne postoji precizna regulativa o pravima i obavezama mladih koji sun a praksi, ovaj vid angamana ipak spade u red najkvalitet-nijih i najbolje organizovanih, sa minornim stepenom zloupotrebe jer u planiranju programa uestvuje fakultet;

Kod radne prakse koja je dio akademskog kurikuluma, poslodavac i fakultet, kao potencijalni posrednik izmeu studenata i poslodava-ca, mogu dogovoriti meusobna prava i obaveze.

8. TRANS-NACIONALNI INTERNSHIPU transnacionalni internship spada svako sticanje radne prakse u ino-stranstvu. U ovaj tip angamana se moe svrstati i internship/trainee-ship u meunarodnim organizacijama u CG, s obzirom na injenicu da u oba sluaja angamani nemaju Zakonsko uporite u Crnogorskom

zakonodavstvu, ve funkcioniu po osnovu Zakona zemlje organizatora i/ili meunarodnih sporazuma.

Evropska unija ima razvijen program transnacionalnog internship pod nazivom Leonardno da Vini, koji Crnoj Gori jo nije dostupan za ko-rienje. U ovaj tip angamana spade i internship preko studentskih organizacija AIESCE, AEGEE i sl.

ta kae zakon?

Zavisi od zemlje u kojoj obavlja radnu praksu, kao i od tipa progra-ma na kome si.

ta dobija?

Radno iskustvo u multikulturnom okruenju; Upoznavanje rane culture zemlje domaina; Radno iskustvo, upoznavanje radnog ambijenta; Ima mogunost uenja poslednjih trendova u oblasti kojom se

bavi; Sticanje interpersonalnih vjetina za rad u veim kolektivima; Testira svoju kompetitivnost na internacionalnom tritu rada, jer

za svaku poziciju treba da se izbori svojim kvalitetima i da ima dobre prezentacione vjetine.


Informii se koja su ti prava i obaveze na programu koji pohadja; Informii se da li naknada koju dobija moe pokriti tvoje mjesene

trokove u zemlji domainu; Raspitaj se o kompaniji/organizaciji za koju aplicira; Istrai ta nudi kompanija/organizacija u koju eli obaviti praksu.

19

MINIMUM KVALITETA Da bi jedan program za sticanje radnog iskustva bio kvalitetan u startu treba zadovoljiti neki minimum kriterijuma koji to osiguravaju.

U Crnoj Gori ne postoji dokument koji definie okvir kvaliteta, meutim Evropski omladinski forum (krovna organizacija za zagovaranje intere-sa mladih na evropskom nivou) je pripremio i predstavio ovaj dokument mladima i evropskim institucijama.

U osnovi, kvalitetan program je onaj koji ispunjava svoju osnovnu svrhu, a to je uenje i sticanje vjetina i iskustva za obavljanje odreenog po-sla.

Program je kvalitetan ako tokom angamana:

Radi posao koji je iz oblasti za koju si kolovan/na, a koji si svojom voljom prihavtio/la;

ima razvijen program osposobljavanja i tano zna kada, ta i zbog ega ui;

ima mentora koji prati tvoj rad i koji eli sa tobom da dijeli znanje i informacije;

ima supervizora koji nadgleda rad tvog mentora; ima obezbijeen prostor za rad (sto, stolica, kompjuter itd.); nisi posmatran/a kao jeftina radna snaga i ne predstavlja zamjenu

za plaenu radnu snagu, to bi znailo da nisi rasporeen/a na po-ziciju koja pokriva poslove koje niko od zaposlenih ne zna da radi (ovo bi znailo i da nema mentora kome bi se mogao/la obratiti za pomo);

Ima zagarantovana sva prava koja proistiu iz optih propisa o radu;

ne sjedi besposlen/a sa mislima ta ja radim ovdje?. Ima radni ambijent i okruenje koje je podravajui za tvoje uen-

je;

Nema naruavanja tvog profesionalnog i linog dostojanstva i ne trpi mobing.

Mora biti svjestan/na da mjesto na kome si angaovan/a bez zasniv-anja radnog odnosa ima sve elemente koji e ti obezbijediti kvalitet uenja i osposobljavanja za odreenu profesiju.

20

ZATITI SVOJA PRAVAKao to si i sam/a mogao/la primijetiti, iako imaju sline ili iste nazive, postoje razliite vrste radnih angamana koji su, sa jedne strane zakon-ski regulisani, dok postoje i oni koji uopte nisu regulisani ali se javljaju u praksi.

Nezavisno od stepena regulisanosti svaki od ovih angamana, ukoliko nije kreiran sa loim namjerama, za tebe predstavljaju jednu izuzetnu mogunost da se predstavi poslodavcu i da povea svoju konkurent-nost na tritu rada kroz sticanje novih znanja I vjetina.

Izuzetno je vano da se prije prihvatanja svakog angamana, kao pravi aktivni graanin/ka informie o stepenu tvojih prava i prirodi angama-na koji si prihvatio/la, kako bi izbjegao/la sve nedoumice i loa iskustva.

Ukoliko ti je potrebno vie informacija o tvojim pravima ili ima jo nekih nedoumica u vezi sa tipovima radnog angamana, moe nas kontakti-rati:

SOS telefon: 067/ 657-880 Mladi Na strucnom Osposobljavanju- Radi Se O Tebi

Da li znate?U Sloveniji su upravo studenti iz sekcije mladih sindikata uspjeli da od-brane zakon o penzionom osiguranju jer su bili svjesni da e oni biti ti koje e u budunosti pogoditi odredbe tog Zakona. Svojim aktivizmom su se izborili protiv smanjenja obima prava koje je nalagao novi Zakon.

Dobro se raspitaj ta potpisuje i gdje se angauje, jer RADI SE O TEBI, a ti sam/a treba da bira i kreira svoj put.

21

budi k

reati

van p

ri izb

oru

RADI

SE O T

EBI!

22

MREA MLADIH UNIJE SLOBODNIH SINDIKATA CGUnija slobodnih sindikata Crne Gore (USSCG) je osnovana 5.11.2008. i od tada u CG postoji pluralizam sindikata.

USSCG je samostalna, demokratksa i nezavisna organizacija zapos-lenih, u koju se oni dobrovoljno udruuju radi zastupanja, predstavl-janja, unapreenja i zatite svojih profesionalnih, radnih,ekonosmkih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinanih i kolektivnih interesa.

ULOGA:

Zatita prava iz rada i po osnovu rada (pravno zastupanje pred poslodavcem ili sudskim instancama, savjetovanje, i sl.).

Uee sindikata u socijalnom dijalogu na svim, a naroito na na-cionalnom nivou kroz uee u radu socijalnih savjeta (nacionalnih i lokalnih) gdje se, izmedju ostalog, razmatraju pitanja i zakonski propisi koji se tiu ekonomsko-socijalnog poloaja zaposlenih i gr-adjana.

Kolektivno pregovaranje i zakljuivanje kolektivnih ugovora (opteg, granskih i pojedinanih), kojima se daje vei obim prava zaposlen-ima od onih utvrdjenih zakonom.

Organizovanje protesta i trajkova (generalnog trajka i trajka upozorenja), kao krajnjeg i legitimnog sredstva sindikalne borbe u zatiti interesa zaposlenih.

kao socijalni partneri, reprezentativni sindikati uestvuju u radnim grupama za izradu zakonskih rjeenja koja se tiu svijeta rada, so-cijalne i ekonomske politike.

Vana je uloga sinidkata u pitanjima koja se tiu procesa privat-izacije, te procesima izrade socijalnog programa u preduzeima koja se privatizuju.

Edukacija i informisanje lanstva i zaposlenih;

Medjunarodna saradnja sa sindikatima i srodnim organizacijama. Unapredjenje polja zatite na radu zaposlenih, posebno ranjivih

grupa ene, omladina, lica sa invaliditetom. Ne manje vana uloga sindikata ogleda se i u uzajamnoj solidar-

noj pomoi medju lanovima, obezbjedjivanje uslova za rekreaciju i odmor zaposlenih koji idu u prilog prevenciji radne invalidnosti, kao i doprinos poboljanju poloaja zaposlenih lanova sindikata kroz pomo u rjeavanju stambene politike.

*Da bi sindikati mogli da pregovaraju na svim nivoima, moraju biti reprezentativni i u tom sluaju su poslodavci i drava duni da pregova-raju sa njima.

Da bi sindikati bili funkcionalni i uspjeni u svom radu, moraju u pr-vom redu imati brojnost, jedinstveno i solidarno lanstvo, mogunost kontinuirane edukacije svog lanstva, prvenstveno rukovodioca kako bi gradili moderne centrale.

Veoma je bitno da postoji kontinuirano informisanje lanstva, da se raz-vija timski rad i duh, kao i efikasno reagovanje viih organa na potrebe niih stupnjeva organizovanja.

KONTAKT:

Adresa: ul. Slobode 74/I, 81000 PodgoricaTelefon/fax: (020) 232-315, (067) 418-991E-mail adresa: [email protected]

23

ADP-Zid

Asocijacija za demokratski prosperitet Zid (ADP Zid) je organizacija civilnog drutva osnovana 1996.g. u Podgorici.

Naa vizija je drutvo ravnopravnih i odgovornih graana okrenutih demokratiji, socijalnim vrijednostima i odrivom razvoju.

Naa misija je promovisanje i jaanje solidarnosti, odgovornosti i uee pojedinaca i organizacija razvojem koncepta volonterizma i re-alizacijom drutveno odgovornih i kreativnih programa na nacionalnom i meunarodnom niovu, koji doprinose razvoju graanskog drutva i odrivom razvoju zajednice.

Zapoeli smo rad kao studentska organizacija zainteresovana za rjea-vanje problema studenata na Univerzitetu Crne Gore. Od tada organizacija se postepeno razvijala i rasla. Od poetka svog rada, ADP Zid razvija programe okrenute razvoju i drutvenoj odgov-ornosti svih aktera u zajednici.

Svi programi koje realizujemo zasnovani su na principima nediskrimi-nacije, cjeloivotnog uenja i jednakih mogunosti za sve, kao i na vri-jednostima koje afirmie organizacija kao to su participativnost, ino-vativnost, kreativnost, solidarnost i aktivizam graana, naroito mladih.

Danas, ADP Zid razvija projkte i servise u sklopu 6 programa na kojima je stalno angaovno osam zaposlenih i veliki broj volontera. Pro-grami koje razvijamo su:

1. Volonterski servis Crne Gore;2. Razvoj zajednice;3. Drutvena odgovornost;4. Mladi i aktivno graanstvo;5. Meunarodna saradnja i EU integracije;6. Legislative i razvoj civilnog drutva.

Za vie informacija doi kod nas ili nam pii ili nas pozovi.

KONTAKTI:

Adresa: Ul. Gojka Radonjia 32tel: (020) 207 130, (067) 210 848, (069) 073 381e-mail: [email protected]

ADP-Zid realizuje projekat Zastita radnih prava mladih na trzistu rada kroz aktivne mjere zaposljavanja. Svrha projekta je ohrabrivanje dono-sioca odluka i nadlzeznih za realizaciju razlicitih programa radnog an-gazmana bez zasnivanja radnog odnosa, da unaprijede kvalitet ospos-obljavanja mladih i primijene evropske standarde u procesu kreiranja i sprovodjenja javnih politika u ovoj oblasti.

Ovo je prostor za biljezenje razmiljanja, pitanja i nedoumica

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________

Documents

brosura.pdf