RUNA BUSOLA M.53 1. OPIS BUSOLE Runa busola M.53 (sl. 1) koristi se za odreivanje strana sveta i azimuta, kao i za merenje mesnih uglova, ugaonih rastojanja, dui na karti i dr.

Runa busola M.53 Sl. 1 Runa busola M. 53 1 osnova; 2 srednji deo; 3 poklopac Busola ima tri glavna dela: osnovu, srednji deo i poklopac. Osnova (sl. 2a, b i c) je metalna ploa kvadratnog oblika. Njeni delovi su:

lenjirii sa centimetarskom i milimetarskom podelom, koji slue za merenje dui na karti, a koriste se i kao kraci koordinatomjera za skidanje i nanoenje koordinata na kartu; ispust, za koji se vezuje konop i busola dri pri upotrebi; taka, koja se koristi pri nianjenju; indeks crtica, slui za itanje azimuta u hiljaditima; otvor na ispustu, kroz koji se provlai konop (pri merenju mesnih uglova i ugaonih rastojanja); ispust sa opruicama, slui za postavljanje poklopca u eljeni poloaj; indeks crtica, slui za itanje azimuta u stepenima; lenjiri (regleta), slui za merenje ugaonih rastojanja.

Runa busola M.53 Srednji deo (sl. 2. a, b i c) sastoji se iz okrugle kutije i krune ploice. Njegovi delovi su: magnetna igla, koja se sastoji od ploice (oblika pravokutnika), severnog i junog kraka (oblika razvuenih trapeza) i leita; osovina, na kojoj se magnetna igla slobodno okree; stepenica (na bonoj unutranjoj strani kutije) sa oznakama strana sveta; uglomerna skala, sa podelom u hiljaditima (na zakoenom delu spoljne bone strane kutije);

poklopac kutije; linija na dnu kutije (u pravcu oznaka strana sveta na stepenici sever jug), koja olakava da se magnetna igla dovede u poloaj sjever jug; kuglomerna skala u stepenima (na periferiji krune ploice); zavrtnji, kojima je kruna ploica privrena za dno kutije. Poklopac (sl. 3, a, b i c) je metalan, a za osnovu je privren poluosovinama. Delovi poklopca su: elastina ploa, koja poklopac dri za ispust osnove; zarez za nianjenje; ogledalo (sa unutranje strane poklopca), slui za promatranje magnetne igle pri nianjenju;

Runa busola M.53 uzduna linija (sa izgraviranim znacima prednjeg i zadnjeg niana) slui za dovoenje busole u pravac nianjenja; poprene crte (pri dnu ogledala), za priblino iznalaenje horizonta oka; uzduni prorezi (na bonim spoljnim stranama poklopca) za nianjenje, sa skalama sa strane proreza za merenje mesnih uglova.

2. RUKOVANJE BUSOLOM Busola se (kad se ne upotrebljava) nosi u konoj futroli. Pri upotrebi busola se dri poloeno (u levoj ruci), a poklopac se podie i nameta pod odgovarajuim uglom prema osnovi busole. Magnetna igla nema konice i slobodno se kree na sosovini, to omoguava (kada se busola due vremena ne upotrebljava) da se sauvaju magnetna svojstva igle. Osnovni poloaj busole je kad pokazuje pravac severa (kad se severni krak magnetne igle poravna sa indeksom, pa su pravac koji ine indeks, uzduna linija i zarez za nianjenje okrenuti severu). Suprotno od ovog prema oznaci J, je pravac juga. Pravac prema oznaci Z je zapad, a prema I istok Vrednost najmanjeg podeljka na uglomernoj skali za hiljadite iznosi 050, a svaki 2 00 hiljaditi je obeleen (200, 400, 600 itd.). itanje azimuta vri se prema indekscrtici; kada je busola u osnovnom poloaju, 000 hiljaditi je prema crtici. Vrednost najmanjeg podeoka na uglomernoj skali za stepene iznosi jedan stepen, a svaki 20-ti stepen je obeleen brojem (2 = 20, 4 = 40 stepen itd.). itanje azimuta vri se prema indeks-crtici; kad je busola u osnovnom poloaju, nulti (0) stepen je prema crtici. Magnetna deklinacija (ravna najmanjem podeoku na uglomernoj skali ili vea) oduzima se ako je zapadna, odnosno dodaje ako je istona. Najmanji podeok reglete iznosi 2 milimetra; kad je konop duine 0,50 metara (pri merenju ugaonih rastojanja) iznosi 2 hiljadita. Ugaono rastojanje odbija se kada se proitani broj podeoka na regleti pomnoi sa dva. Na skalama (stranama poklopca) za merenje mesnih uglova najmanji podeok u hiljaditima je 010, a cele skale 150 (kada konop iznosi 60 cm). Kada se mesni ugao meri konopom duine 50 cm, vrednost najmanjeg podeoka iznosi 020, a cele skale 3 00. Za merenje mesnih uglova iznad horizonta oka koristi se skala sa oznakom + S, a ispod horizonta sa oznakom S. Nianjenje busolom vri se na sledei nain: busola se prethodno otvori i poklopac postavi prema osnovi pod uglom od 60 stepeni, zatim se busola podie u visinu brade, tako da poklopac bude prema nianskoj taki a osnova horizontalna; posle toga potrebno je okretati se na mestu sve dok se nianska taka ne uoi kroz zarez niana. Na kraju se pomou ogledala nianska linija paljivo dovodi u niansku taku. 3. UPOTREBA BUSOLE Odreivanje strana sveta (sl. 4) vri se na taj nain to se busola prvo dovede u osnovi poloaj, i u produenju nianske linije pronae neki predmet (objekt) na zemljitu, ime je oznaen pravac severa.

Runa busola M.53 Orijentiranje karte (sl. 5) vri se na sledei nain: karta se prvo razvije na ravnu i priblino horizontalnu povrinu. Zatim se poklopac busole podigne i okretanjem kutije podeok O (kuglomerne skale za hiljadite) dovede prema indeks-crtici, posle ega se busola postavi na kartu, tako da leva ivica osnove bude poravnata sa istonom stranom okvira karte. Na kraju se karta zajedno sa busolom okree sve dok se busola ne dovede u osnovni poloaj.

Runa busola M.53 Odreivanje azimuta na zemljitu (sl. 6) vri se na ovaj nain: poklopac busole postavi se pod uglom oko 60 stepeni (prema osnovi);

Runa busola M.53 busola se uzima u levu ruku tako da palac bude s leve strane ispusta, a kaiprst i srednji prst na prednjoj strani osnove; naniani se na taku (predmet, objekt, cilj) iji se azimut meri; zadravajui isti poloaj busole, kutija se palcem leve ruke okree sve dok severni krak magnetne igle ne bude poravnat sa trougliem na stepenici (pri emu se koristi ogledalo), posle ega se busola sputa i proita vrednost azimuta. Odreivanje azimuta po karti (sl. 7) vri se na sledei nain: prvo se na karti pravom linijom spoje stojna taka i taka (objekt, predmet, cilj) za koju treba da se izmeri azimut, pa se uz povuenu liniju postavi jedna od bonih ivica osovine busole, tako da poklopac bude okrenut prema taki za koju se meri azimut. Zatim se, zadravajui isti poloaj busole na karti, kutija okree sve dok se linija na dnu kutije ne dovede u poloaj paralelan sa istonom ili zapadnom stranom okvira karte, posle ega se prema indeksu-crtici proita azimut. Za odreivanje magnetnog azimuta po karti, posle spajanja taaka pravom linijom, kartu treba prvo orijentirati, a zatim busolu postaviti kao i u prethodnom sluaju. Posle toga se

(okretanjem kutije) severni krak magnetne igle dovodi prema tuglu na stepenici, pa se proita vrednost azimuta kao i u prethodnom sluaju.

Runa busola M.53 Za pronalaenje take na zemljitu iji je azimut poznat prvo treba pronai taku na zemljitu sa koje je azimut izmeren, zatim postupiti na sledei nain: busolu otvoriti i okretanjem kutije podeok uglomerne skale (koji odgovara poznatom azimutu) dovesti prema indeks-crtici, zatim busolu postaviti u poloaj za nianjenje i okreui se na mjestu (zajedno sa busolom) severni krak magnetne igle dovesti prema trouglu na stepenici. Na kraju u nianskoj liniji treba uoiti taku iji je azimut poznat. Za pronalaenje take na karti iji je azimut poznat treba prvo kartu razviti na ravnu i horizontalnu povrinu i na njoj pronai taku sa koje je azimut izmeren, tj. pronai stojnu taku. Okretanjem kutije, podeok koji odgovara poznatom azimutu treba dovesti prema indeks-crtici, zatim jednu od bonih ivica osnove busole postaviti pored stojne take i busolu okretati sve dok linija koja se nalazi na dnu kutije ne bude paralelna sa istonom ili zapadnom stranom okvira karte. Na liniji koja se povue od stojne take pored bone ivice osnove u pravcu poklopca, nalazi se taka iji je azimut poznat. Ako je magnetni azimut neke take poznat, kartu prethodno orijentirati, pa postupiti kao u prethodnom sluaju, s tim to busolu treba okretati oko stojne take sve dok se severni krak magnetne igle ne poravna sa trouglom na stepenici. Na liniji koja se povlai kao i u prethodnom sluaju, treba da se nalazi taka iji je magnetni azimut poznat. Merenje dui na karti vri se pomou lenjiria, koji se nalaze na zakoenim stranama osnove. Postupak je isti kao i kada se vri merenje dui na karti sa bilo kojim drugim lenjirom.

Priblino odreivanje horizonta oka vri se na sledei nain: prvo se busola otvori i poklopac postavi pod uglom od 90 stepeni prema osnovi (sl. 8a), zatim se busola uzme u levu ruku i podigne u visinu oiju tako da osnova bude horizontalna (na odstojanju 25 30 cm); posmatrajui lik oiju u ogledalu poklopca, poprene linije dovode se u sredinu luka oiju. Na taj nain u produenju poprenih crta (levo i desno) na zemljitu e biti priblian horizont oka (sl. 8b). Na liniji, tj. u produenju poprenih crta, treba uoiti neke predmete (objekte) na zemljitu. Pri radu naroitu panju treba obratiti da osnova bude horizontalna, a poklopac vertikalan.

Runa busola M.53 Za merenje mesnih uglova koriste se skale na bonim stranama poklopca, pri emu se prethodno odredi horizont oka. Za merenje mesnih uglova iznad horizonta (sl. 9), busola se dri u levoj ruci, tako da palac bude s leve strane ispusta osnove. Kaiprst se postavi uz levu bonu stranu poklopca, tako da vrh prsta i leva strana poklopca ine ugao slian zarezu zadnjeg niana. Desnom rukom se uhvati konop (vor izmeu vrha palca i kaiprsta) pa se zategne i prinese u visinu oka. Leva ruka sa busolom istovremeno se podie do visine oiju, s tim da osnova ostane horizontalna, a poprene crte na ogledalu budu u liniji horizonta oka.

Runa busola M.53 Posle ovih prethodnih radnji pristupa se merenju, pri emu se niani pored leve bone strane poklopca na predmet iji se mesni ugao meri. Podnoje predmeta treba da padne u ugao koga ine vrh kaiprsta i bona strana poklopca. Ovo se postie paljivim horizontalnim pomeranjem leve ruke sa busolom i podizanjem ili sputanjem vrha kaiprsta po levoj bonoj strani poklopca. Poto se jo jednom proveri, prvo horizont oka, a zatim nianska linija, na skali se proita mesni ugao. Za merenje mesnih uglova ispod horizonta (sl. 10), busola se uzima u levu ruku, tako da poklopac (koji je pod uglom od 90 stepeni prema osnovi busole) bude okrenut na dole, a osnova horizontalna. Busola se dri levom rukom za poklopac tako da se vrh kaiprsta prisloni uz levu bonu stranu poklopca, a konop se dri desnom rukom kao i u prethodnom sluaju. Dalji postupak je kao i pri odreivanju mesnih uglova iz nad horizonta, tj. busola se donese u visinu oiju sa osnovom horizontalno, a poklopac vertikalno prema osnovi okrenut na dole.

Runa busola M.53 Poto se horizont oka proveri, naniani se na predmet iji se mesni ugao meri, a ugao proita kao i u prethodnom sluaju.

Runa busola M.53 Pri merenju ugaonih rastojanja (sl. 11) busola se dri zatvorena u levoj ruci, vertikalno sa ispustom na dole, tako da palac leve ruke bude na sredini krune ploice. Vrh kaiprsta klizi po gornjoj strani poklopca, pri emu nokat i ivice strane busole treba da ine ugao. Desnom rukom se dri konop, sa vorom neposredno izmeu vrla palca i kaiprsta. Busola se pri nianjenju podigne, tako da ivica strane poklopca sa kaiprstom leve ruke bude u visini oiju, a desna ruka sa zategnutim konopom pored desnog oka. Merenje se vri na taj nain to se poetni podeok reglete poravna sa levom tokom rastojanja na zemljitu, a na desnu taku rastojanja se naniani, pomeranjem kaiprsta po ivici strane poklopca. Po zavrenom nianjenju proita se podeok i izrauna mesni ugao. Skidanje i nanoenje koordinata na kartu vri se zatvorenom busolom. Poto je na lenjiriima (koji se nalaze na zakoenim ivicama osnova) izvrena podela na milimetre i centimetre od zajednike poetne take u suprotnom smeru, oni se mogu koristiti kao kraci koordinatomera. Skidanje i nanoenje koordinata vri se kao i sa koordinatomerom, sa napomenom da se rastojanja od koordinatnih linija moraju preraunavati u razmeru karte. Za kretanje po nepoznatom zemljitu pomou azimuta potrebno je na pravcu kretanja prethodno izabrati take za orijentaciju (prelomne toke) po karti i izraditi skicu (shemu) rasporeda ovih taaka. Zatim se kod svake prelomne take transporterom izmeri azimut na sljedeu taku i zapie na skici (shemi). Pored toga, sa karte se uzimaju i drugi potrebni podaci koji su potrebni za lake i sigurnije kretanje (odstojanja izmeu taaka koja se pretvaraju u parne korake, proraunava se vreme potrebno za kretanje i dr). Na polaznoj taki (na uglomernoj skali busole) uzima se azimut prema prvoj prelomnoj taki i odreuje pravac (na nain kako je predvieno za pronalaenje take na zemljitu iji je azimut poznat). Ukoliko se prva prelomna taka u nianskoj liniji ne uoi, kretanje treba vriti u pravcu nianske linije sve dok se ova ne pojavi, odnosno dok se ne doe do prelomne take. Ako je teren suvie ispresecan ili nepregledan (naroito nou ili po gustoj magli), pravac kretanja treba ee proveravati, a ponekad se mora kretati uz

neprekidno korienje busole. Postupak na svim prelomnim takama isti je kao i na polaznoj. PROVERAVANJE I PRAVILNO KORIENJE BUSOLE Pre poetka rada sa busolom (naroito ako se koristi prvi put) treba proveriti njenu ispravnost. Ovo se vri na sedei nain: osetljivost magnetne igle provjerava se poto se busola poloi na horizontalnu povrinu i saeka da se igla umiri, posle ega se proita podeok prema severnom kraku; zatim se igla (nekim elinim predmetom) izvede iz ovog poloaja i saeka da se ponovo umiri. Ako je severni krak magnetne igle u ovom poloaju prema istom podeoku, ona je dovoljno osetljiva. Ovaj postupak treba ponoviti vie puta. Ako magnetna igla nije dovoljno osetljiva (kad daje razliite rezultate pri itanju pod istim uslovima), treba je namagnetisati; uravnoteenost magnetne igle proverava se prema dnu kutije. Ako igla nije paralelna sa dnom kutije, njen laki krak treba oteati pomicanjem gajke (koja treba da se nalazi na jednom od krakova igle, a u nedostatku ove laki krak moe da se otea lepljenjem voska ili sline materije. Ako navedene postupke nije mogue izvesti, busolu dati na popravak; pronalaenje stranih metalnih predmeta u busoli, moe se vriti na sledei nain: busola se prvo postavi na horizontalnu povrinu i saeka da se magnetna igla umiri; zatim se (okreui busolu polako na mestu) gledajui da li magnetna igla ostaje u istom poloaju. Ako igla ne zadrava isti poloaj, znai da je u kutiji neki metalni (gvozdeni ili elini) predmet trun, koji treba ukloniti; ekscentrinost magnetne igle (prema uglomernoj skali) utvruje se poto se busola prvo postavi u osnovni poloaj, pa se kutija busole okrene tako da nulti podeok bude prema vrhu junog (severnog) kraka magnetne igle. Ako je u tom sluaju severni (juni) krak igle prema podeoku 180 stepeni (32-00 ili 30-00), igla je prema uglomernoj skali centrina. Pri radu sa busolom u njenoj blizini ne smeju se nalaziti metalni predmeti (eleznika pruga, metalni most, metalni stubovi, ograda i sl.). Za vreme jake grmljavine i u neposrednoj blizini elektrinih provodnika struje visokog napona, rad sa busolom treba izbegavati. Pri odreivanju pravaca (azimuta) na zemljitu (ak i pri najpovoljnijim uslovima) greke se ne mogu uvek izbei. Priblino se uzima da greka od 1 stepena izaziva bono skretanje za 20 metara, na duini jednog kilometra. Prema tome, pri kretanju pomou azimut (uoavanju ciljeva pomou azimuta) ne treba oekivati da se cilj uvek uoi u nianskoj liniji. Ukoliko je nianska linija dua, utoliko su greke vee.