Lucid DreamsLucid Dreams

by Paul Tholey

Prevela Nevena Čović

Priredila Tatjana Velimirović

U Beogradu, decembra 2002. godine

Pol Tuli, jedan od najeminentnijihnemackih geštalt psihologa treæegeneracije i jedan od najvažnijih evropskihistraživaèa lucidnih snova umro jedecembra 1998.

Pol Tuli je roðen 1937 u St. Wendelu.Studirao je matematiku, psihologiju i sportna univerzitetima u Minhenu i Frankfurtu.Bio je profesor psihologije na univerzitetuu Frankfurtu i profesor sportskepsihologije na tehnièkom univerzitetuu Braunšvajgu. Poduèavao je u raznimpoljima psihologije i metodologije, bio jeautor mnogih èlanaka i knjiga o geštaltteoriji, psihologiji, metodologiji i lucidnimsnovima, njegovom posebnom poljuistraživanja. Njegovi èlanci i knjige suizdavani na pet jezika.

Pol Tuli je bio èlan meðunarodnogudruženja za geštalt teoriju i primenu(GTA) od osnivanja, 1979, èlan upravnogodbora i potpredsednik udruženja(1991-1995), èlan saveta (1979-1998)i koeditor tromeseènika ‘Geštalt Teorija’(1992-1998).

1987 je organizovao prvi evropskikongres istraživaèa lucidnih snova.Bio je suosnivaè Evropske Asocijacijeza prouèavanje snova (EASD), èlanmeðunarodnog udruženja za istraživanjesnova (ASD), Evropskog koledža zaprouèavanje svesti (ECSC) i udruženja‘Lucidity’.

3

Pol Tuli (Paul Tholey)

PPrreegglleedd rraazzvvoojjaa lluucciiddnnoogg ssaannjjaannjjaa

Istraživanje u Nemaèkoj

(Predavanje na VI internacionalnoj konferenciji Asocijacije za prouèavanje snova,u Londonu, 1989, prvi put objavljeno u Luciditi leter 8(2), 1989, str. 1-30)

Kao i u drugim zemljama, i u Nemaèkoj je tokom vekova bilo mnogoizveštaja o lucidnim snovima, koje su zabeležili filozofi, pesnici i okultisti.Meðutim, njih su, kao i istraživanja koja su sproveli ozbiljni istraživaèi,nauènici potpuno ignorisali, zato što su bili zasnovani na liènom iskustvu(videti: ŠRIVER, 1935; MOERS-MESNER, 1939). Tek 1959. je na UniverzitetuJohan Volfgang Gete razvijena prva efikasna tehnika za indukovanje lucidnihsnova i izvedeno prvo sistematsko istraživanje, koje je ukljuèivalo nekolikosubjekata. U ovom èlanku, razmatraæu i poèetke ovog istraživanja, i njegov daljirazvoj. Nezavisno od prostog hronološkog reðanja individualnih koraka razvojaovog istraživanja, želeo bih da pružim i osnovne konture unutrašnjih vezaodreðenih oblasti unutar globalnog istraživaèkog programa. To æe zahtevatianaliziranje razvoja individualnih ogranaka istraživanja, izvuèenih iz njihovoghronološkog poretka.

Jasno je da se ne mogu nabrojati svi ogranci i da æe mnoge oblasti biti samoskicirane. One taèke o kojima sam veæ govorio u èlancima objavljenim uEngleskoj, biæe samo ukratko pomenute. U vezi s tim želeo bih da istaknem daje mnogo sažetija verzija ovog pregleda objavljena u èasopisu Luciditi leter, ujunu 1988 (TULI, 1988c). Nažalost, u to vreme samo je prvi deo mnogoshvatljivijeg sažetka bio preveden i objavljen, tako da su novija istraživanjapotpuno izostavljena. Ovde bih želeo da govorim o nekim od tema istraživanjakoje nisu bile pomenute u to doba, a posebno da osvetlim dve najnovije i malopovezane žižne taèke istraživanja: razlièite forme lucidnosti i neobièna ego-iskustva.

Epistemološki* model kritièkog realizma

Najpre bih želeo da se unekoliko pozabavim kritièkorealistièkim modelomopažajnog sveta, koji je bio od fundamentalnog znaèaja za razvoj našegprograma lucidnog sanjanja i za interpretaciju i primenu naših otkriæa (videtiTULI, 1986b). Ovaj model uspostavlja razliku izmeðu fizièkog sveta (fizièko telo ifizièka okolina) i pojavnog sveta (ego pojavnog tela i pojavno okruženje). Ubudnom stanju, fizièki svet je predstavljen manje ili više precizno, senzorima iprocesom pamæenja u mozgu. Ovo je malo jednostavnije objašnjeno uprimerima opažanja u mom èlanku iz 1986. godine. Reè je o pojednostavljenjuzato što nisam pravio jasnu razliku izmeðu pojavnih èinjenica i odgovoramozga. Zapravo, mi naginjemo tome da usvojimo vid psihofizièkog identiteta,izomorfizam ili paralelizam. To nije samo filozofsko pitanje, veæ, pre, stvarhipoteze koja je podložna empirijskom testiranju i ne zavisi od distinkcijepojavnost/mozak.

* Epistemologija grè. Episteme - znanje, saznanje, nauka; fil. Teorija saznanja

4

Meðutim, oštro se ograðujemo od naivno realistièkih koncepcija (vidiGIBSON, 1979) i idealistièkih i sliènih koncepcija radikalnih konstruktivista.Radikalni konstruktivisti mešaju kritièko-pojavnu koncepciju fizièkog sveta sfizièkim svetom po sebi. Prvonavedeni se zasniva na opažanjima i mišljenju, ièesto se menja, dok potonji poštuje nepromenljive prirodne zakone. Naivnorealistièki model ima posebno negativne posledice po istraživanja i praksu uoblasti lucidnog sanjanja i s njim povezano polje vantelesnih iskustava (out-of-bodu experiences, OBEs). On ne samo da ometa istraživanja, veæ može imativrlo opasne posledice za ljude koji pogrešno interpretiraju takva iskustva, paèak dovesti i do ozbiljnih mentalnih poremeæaja.

Kao što nam opažajni svet može omoguæiti informacije o fizièkoj realnostiuprkos mnogim obmanama i iluzijama, svet snova nam prezentuje informacijeo našoj psihološkoj realnosti (psihološka liènost i njena ili njegova psihološkasituacija), uprkos simbolièkim ometanjima. Generalno, terminom "realnost"oznaèavamo sve što ima efekta. Shodno tome, psihološku realnost razumemokao jedinstvo svega što ima uticaja na naše iskustvo i ponašanje (vidi LEVIN,1936). Ovo posebno ukljuèuje takozvane nesvesne èinioce, koje možemozamisliti kao psihološku sintezu i koji se u osnovi kasnije mogu zamenitipsihološkim konceptima.

Ovde se slažemo s Frojdom da su snovi "kraljevski drum" ka nesvesnom. Ali,to je od male pomoæi kada se, u ortodoksno psihoanalitièkom smislu, normalnisnovi doživljavaju s pomuæenom svesnošæu i odsustvom moguænosti da se dela.Ili, kada nakon buðenja izveštavamo pristrasnog psihoterapeuta o svojim jošnejasnijim i iskrivljenim razmišljanjima i asocijacijama vezanim za njih.

U nameri da steknemo uvid u svoje psihološke probleme i rešimo ih, mnogoje važnije da se povežemo sa simbolièkim svetom na naèin koji nam omoguæujelucidna svesnost i tako osvojimo veæu slobodu akcije. Kao što se možemopovezati s fizièkom realnošæu u budnom stanju, putem senzorno-motornogfidbek sistema, imamo moguænost da preduzmemo akciju u psihološkojrealnosti lucidnih snova, zahvaljujuæi reciproènim odnosima izmeðu simbolièkihdogaðaja i psiholoških procesa koji su skriveni iza njih. Ovi fundamentalniprincipi bili su glavni stožer koji je vodio naše istraživanje lucidnog sanjanja.Rezultati istraživanja pokazali su da su izuzetno primenljivi u praksi.

Ali, sada, da se okrenemo epistemološkim razmatranjima opisanim uèlanku objavljenom u Luciditi Leter 1986, u kome sam se fokusirao iskljuèivona proces opažanja. Takoðe sam naglasio da me je razumevanje kritièko-realistièkog modela zapravo navelo na ideju da razvijem metod za indukovanjelucidnih snova, koji æu samo ukratko opisati.

5

6

TTEEHHNNIIKKEE IINNDDUUKKCCIIJJEE LLUUCCIIDDNNIIHH SSNNOOVVAA

Tehnika odraza

Kada sam shvatio da je objektivni - i intersubjektivni (koji važi za veæi brojsubjekata) -opažajni svet samo pojavni svet, sinulo mi je da uporedim taj pojavnibudni svet sa svetom snova putem sistematskog istraživanja. Svet snova je,zapravo, pojavni svet. Ali, pošto manje zavisi od èulne stimulacije, dogaðaji mogu"ispariti", što nije moguæe prilikom normalnog opažanja u budnom stanju. Takvineobièni dogaðaji su mi omoguæili da prepoznam stanje sanjanja.

Na osnovu ovih ideja, 1959. sam razvio svoju prvu tehniku za indukovanjelucidnih snova. Nazvao sam je "Tehnikom odraza". Koristeæi ovu tehniku,subjekt se nekoliko puta dnevno pita: "Da li sam budan ili sanjam?" Svrhaovoga je da se postigne generalni kritièki stav prema jedinkinom stanjusvesnosti. Kada se susretne s neobiènim iskustvima, to mu olakšavaprepoznavanje stanja sanjanja.

Posle èetiri nedelje iskusio sam svoj prvi lucidni san. Znao sam da sanjampošto sam video tetku za koju sam znao da je mrtva veæ izvesno vreme. Pošto uto vreme nisam bio sasvim upoznat s ovim fenomenom, u poèetku sam biofasciniran ovim novim iskustvom. Meðutim, kasnije me je preplavilo oseæanjeklaustrofobije zato što nisam znao kako æu i hoæu li uopšte biti u stanju daizaðem iz tog sveta snova. Na kraju sam se probudio tako što sam zurio u jedancvet u snu sve dok se cvet i èitavo njegovo okruženje nisu zamutili.

PRAJS i KOEN (1988) koji su se osvrnuli na moj jedini èlanak preveden naengleski, posmatrali su tehniku odraza kao razvijanje aktivnog stava. To jetaèno, ako se posmatra rana primena ove tehnike. Proces aktivnog pitanja,meðutim, izrièito uzdiže pasivno opažajno koncentrisanje na trenutno iskustvokoje, zauzvrat, postavljanje kritièkog pitanja èini potpuno suvišnim. Drugimreèima, razvoj prakse pomaže razvoju dispozicije, omoguæavajuæi prepoznavanjestanja snevanja koje je pokrenuto neobiènim dogaðajem.

Prvi važni cilj u poboljšavanju efektivnosti tehnike odraza bio jepronalaženje odgovarajuæeg kriterijuma za prepoznavanje stanja snevanja.Sledeæi kriterijumi omoguæavaju da se spontano prepozna da osoba sanja:osobenosti sanjalaèkog opažanja i/ili kontradikcija izmeðu znanja o dogaðaju ubudnom stanju i dogaðaja u snu koji se doživljava u tom trenutku. Takoðe jemoguæe testirati da li je neko budan ili sanja putem serije fizièkih i mentalnihaktivnosti. Na primer, subjekt se okrene za otprilike 180 stepeni i ondapokušava da miruje. U stanju snevanja, po pravilu, telo nastavlja da se okreæeu istom smeru ili okruženje poèinje da se okreæe u suprotnom. Meðutim,subjekt može oklevati da preduzme ovakav test u prisustvu drugih ljudi, zbogmoguænosti da je budan. Na kraju krajeva, skoro svi zaziremo od izvoðenja tako

neobiènih aktivnosti pred potencijalnim posmatraèima. Zato radije izvodimomentalne testove. Jedan od najefektivnijih testova je pokušaj da se setimo štase dogodilo u neposredno prethodnom trenutku. Ako je neko doživeo bizarnedogaðaje ili se javlja greška u seæanju, to može indikovati da on sanja.Meðutim, ovaj test je beskoristan ako se subjekt probudi, pošto to može biti"lažna budnost". Zbog toga, se preporuèuje osvetljavanje probuðenog. Ako gasvetlost ne pokrene, to može oznaèavati stanje snevanja.

Otkrili smo bezbroj primera koji ukazuju na oèigledno postojanje razlièitihformi psihološkog otpora koje izgleda ometaju ili pre vremena prekidaju lucidnosnevanje (TULI, 1981, 1988b).

Razvoj tehnike indukcije lucidnog sanjanja

Širenje originalne tehnike odraza, koje je rezultiralo kombinovanomtehnikom, ostvareno je inkorporiranjem elemenata namere i autosugestije(TULI, 1982, 1983b). Nekoliko istraživaèa koji ne pripadaju našoj grupi,prikazali su efektivnost naših metoda (BUŠE & RIPERT, 1986; LEVITAN, 1989).Vezano s tim, treba pomenuti novu kombinovanu tehniku koju je 1988. razvioKLIPSTAJN. Nedavno smo latili posla da izolujemo i istražimo efikasnostizvesnih faktora koji deluju unutar te tehnike (UTEHT, 1987; ŠLAG, u pripremi).

Da bi se razumeo dalji razvoj naše induktivne tehnike, važno je naglasiti daoèigledna jasnost u vezi sa stanjem svesti liènosti, nije po sebi dovoljankriterijum za definiciju lucidnog snevanja. Treba razlikovati i neke dodatnefaktore. Da bismo ovo ilustrovali, nabrojali smo šest razlièitih kriterijuma kojinisu relevantni samo za stanje snevanja, veæ (zajedno s drugim uslovima) i zabudno stanje i razlièita meðustanja, kao i za, iznad svega, "stanje slikovitogizražavanja". Stoga smo, tokom daljeg razvoja naše induktivne tehnike, daliizuzetan znaèaj uvežbavanju najveæeg moguæeg broja aspekata lucidnosti zavreme budnog stanja, da bismo mogli da ih primenimo na stanje snevanja.

Sledeæe na šta želimo da skrenemo pažnju èitalaca je drugi kriterijumlucidnosti, "lucidnost o individualnoj slobodi u odluèivanju i delanju".Smatramo da je ovaj aspekt izuzetno važan zato što je neophodan zaeksperimentisanje s lucidnim snevanjem i zato što ispunjenje ovog kriterijumau potpunosti menja kvalitet sna. Zajedno s drugim aspektom, simultano sejavljaju i ostali aspekti lucidnosti, s izuzetkom šestog aspekta. Šesti aspektlucidnosti se lakše može vežbati u "stanju slikovitog izražavanja" ili u stanjubudnog sanjarenja (videti MALAMUD, 1979), nego u budnom stanju, koje seèesto odlikuje nedostatkom simboliènih èinjenica.

Naše tehnike imaju donekle slièan cilj kao Èarls Tart u svojoj knjizi"Buðenje". Tartova knjiga se zasniva na uèenju Gurðijeva i pretpostavljavalidnost hipoteze koja se nalazi u mnogim starijim spiritualnim uèenjima, da

7

se svi nalazimo u izvesnom stanju psihološkog spavanja ili stanju snevanja, èaki kada smo budni. Tart metaforièki kaže da moramo poèupati korov (pretvoritinesvesno u svesno) ako želimo da uživamo u cveæu. Tehnike koje je on opisaoodnose se na budno stanje i ukljuèuju neke metode sliène našim("samoposmatranje", "samoseæanje").

Naš metod, meðutim, je mnogo napredniji. Kao što je veæ napomenuto, i mismo poèeli s budnim tehnikama. Ali, mi želimo da stignemo do lucidnosti ustanju snevanja najbrže moguæe, zato što je to mesto gde se možemo naæi licemu lice s Tartovim "korovom" u nerazblaženoj formi. Na taj naèin se možemodirektno suoèiti s nesvesnim i tako ga se osloboditi kontinuiranim fidbekprocesima. Na kraju, nadamo se da æemo dostiæi èak i više nivoe lucidnosti urazlièitim stanjima svesnosti.

Fenomenološko istraživanje lucidnih snova

Pošto je, prema modelu kritièkog realizma, pojavni (budan ili u stanju sna)svet jedini svet u koji imamo pristupa odmah, empirijska fenomenologija (usmislu posmatranja i opisivanja fenomena) je nužna za sve nauke. Kriterijumobjektivnosti i intersubjektivnosti, koji se èesto koriste da bi oznaèili nauku, zakritièke realiste ne mogu biti održivi u striktnom smislu, zato što se oni moguuspostaviti samo kroz subjektivna znaèenja i tako neko može fundamentalnopogrešiti. Ovo može potvrditi svako ko je smatrao da je budan, dok je, u stvari,sanjao. To se dešava zato što svet u stanju snevanja može imati istu objektivnui intersubjektivnu pojavnost kao i u budnom stanju. Moguænost da se uèinitako fundamentalna greška, ne znaèi, meðutim, da moramo usvojiti kompletnuskeptiènu poziciju. Uverenost ne vodi uvek objektivno i intersubjektivno validnomposmatranju, ali je po pravilu tako. Davanje empirijske fenomenologije, podefiniciji, ne zahteva da se istražuje objektivna èinjenica; mi zahtevamo samointersubjektivnost kao kriterijum za utvrðivanje da nešto ima nauèni karakter.Zaista, nijedna pojedinaèna èinjenica ne može biti testirana (na primer, da li jeneko sanjao u boji u odreðeno vreme). Ali, uopštenije èinjenice, na primer da liuopšte postoji sanjanje u boji, mogu biti podložne testiranju.

Eksperimentalna fenomenologija je bila osnovni i najkorišæeniji metod unašem istraživanju lucidnih snova (za detalje, vidi TULI, 1986a). Koristeæi ovajmetod, istraživaè instruira subjekat ili grupu subjekata da nastave s razlièitimspecifiènim aktivnostima za vreme lucidnog snevanja, da posmatraju njihoveefekte i beleže svoja opažanja nezavisno jedan od drugog odmah nakonbuðenja. Za procenjivanje subjektovih sposobnosti seæanja, važno je da oni nepamte samo trenutne fenomenološke èinjenice, veæ takoðe i zakljuèke i sudovekoje su doneli u vezi s tim èinjenicama (videti TULI, 1981). Tehnika intervjuakoju je razvio RAJS (1989b), a koja se zasniva na detaljnom beleženju iskustavaiz snova, omoguæava još pouzdanije i validnije informacije o sadržaju snova,

8

nego što je to moguæe korišæenjem analitièke metode. Uz pomoæ fenomenološkiheksperimenata, moguæe je testirati psihološke hipoteze o funkcionalnimzavisnostima od fenomenoloških èinjenica, kao i psihofizièke hipoteze oodnosima izmeðu fenomenoloških i psiholoških èinjenica.

U literaturi o lucidnom snevanju pojavili su se brojni prigovori na raèunkontrole sanjanja. Na te primedbe možemo odgovoriti samo da smo u svojimistraživanjima i klinièkom radu putem kontrole snova dobili brojne rezultatekoji su nam omoguæili da pomognemo velikom broju ljudi. Subjekti pilotistraživanja uvek dobrovoljno volontiraju u našim istraživanjima i uvek suupoznati s potencijalnim opasnostima. Takoðe je razumljivo da se sadržajlucidnih snova naših subjekata znaèajno razlikuje od izveštaja o spontanomlucidnom sanjanju. Iznad svega, naša eksperimentalno-fenomenološka otkriæarazlikuju se od rezultata dobijenih analizom spontanog lucidnog snevanja posvojoj znaèajno veæoj raznolikosti iskustvenih moguænosti.

Fenomenološka istraživanja opažanja i spoznaje u snovima

U ovim eksperimentima testirali smo veliki broj hipoteza u oblasti opažanja isaznanja za vreme lucidnog snevanja, koja sam detaljno opisivao od 1973.godine u koja se, delimièno, mogu pronaæi samo u neobjavljenim izveštajima idisertacijama mojih studenata.

Fenomenološki eksperimenti opažanja su najpre uoblièeni u uobièajenimopažajnim eksperimentima u budnom stanju. Najpre smo odredili da li se dupleslike, posle slike i reverzibilnih fenomena pojavljuju za vreme lucidnog snevanjapod odgovarajuæim okolnostima. Ovi eksperimenti su nam takoðe pomogli daudentifikujemo kriterijum za razlikovanje budnog stanja i stanja snevanja.Otkrili smo da se svi ovi fenomeni ponekad, ako ne uvek, zapažaju. Iako èestoprepoznajemo èinjenicu da sanjamo, ni trideset godina istraživanja nam jošuvek nisu donele pouzdan test da to sa sigurnošæu utvrdimo. Ovo se posebnoodnosi na najefektivnije kriterijume sanjanja o kojima je ranije bilo reèi.

Za vreme lucidnog snevanja ponekad možemo svesno proizvesti opažajnefenomene koji se u potpunosti razlikuju od opažanja u budnom stanju - naprimer, panoramsko vidno polje koje se prostire 360 stepeni u horizontalnoj ivertikalnoj ravni. Generalno, to se pojavljuje samo kada je drim-ego u asomatskomstanju ili stanju odvojenosti od tela (disembodied). Takoðe smo uspeli unamernom pobeðivanju gravitacije i usporavanju ili ubrzavanju vremena,koristeæi razlièite tehnike (videti TULI & UTEHT, 1989).

U oblasti pamæenja, otkrili smo da se subjekt u stanju lucidnog snevanjaseæa ne samo svog budnog stanja, veæ takoðe i prethodnih snova. Uspeli smo dato otkrijemo uporeðujuæi beleške zapisane posle njihovih ranijih snova. Ovoposlednje je najsigurnije povezano s problemom pamæenja u specifiènom stanju

9

(state-specific memory). Za vreme lucidnog sanjanja, dugoroèno pamæenjeizgleda funkcioniše nešto bolje nego kratkoroèno.

U oblasti logièkog mišljenja otkrili smo da je drim-ego sposoban da rešavazadatke množenja dvocifrenih brojeva. Osim toga, neki subjekti su bili sposobnida reše logièke probleme s kojima nisu imali uspeha pre nego što su zaspali.Sposobnost kreativne umetnosti pojavila se u razlièitim oblicima, posebno zavreme hipnagogièke faze sanjanja.

Slièno kao sposobnosti drim-ega prouèavali smo i sposobnosti ostalih likovaiz sna. Videli smo da su kognitivne i artistièke performanse drugih likova iz snajednake ili nadmašuju one koje se javljaju kod drim-ega, ali su manje sposobneza rešavanje aritmetièkih problema (KRIST, 1981; TULI, 1985, 1989a).

Fenomenološka istraživanja interakcije likova iz snova

Veliku pažnju posvetili smo "internim" (emocionalnim i motivacionim) i"eksternim" (verbalnim i bihejvioralnim) aktivnostima drim-ega za vremeinterakcije s ostalim likovima iz sna (TULI, 1981; 1982; 1984; 1988b). Otkrilismo da, generalno, pozitivne efekte i budnog stanja i stanja sna snevaèa pratiinterakcija mirne prirode. Vezano s ovim, želeo bih da prokomentarišem nekedodatke veæ objavljenim materijalima.

Pretpostavili smo da neki likovi iz snova formiraju subsistem liènosti. Iakoizrazita distinkcija nije sasvim moguæa, ovi subsistemi mogu biti višeinterpersonalne ili psiho-socijalne prirode, s jedne strane, ili više uobièajene itrenutne prirode, s druge strane. Ranije smo veæ naglasili da se pojedinikarakteri u snovima mogu menjati u skladu s promenama našeg emocionalnogstanja, i da èak možemo kreirati i druge karaktere sna.

Na primer, ako sam u snu ljut ili uplašen, mogu kroz usta izdahnuti ljutnjuili strah i time stvoriti lik iz snova koji æe uzeti oblik adekvatan emociji.Indirektan naèin za kreiranje likova iz snova sastoji se u preduzimanjuodreðenih akcija koje okidaju snažne emocije, kao što je na primer grižasavesti. Agresivne akcije u snovima su èesto kažnjene pojavom osvetnièkihlikova. Jedan od mojih snova to ilustruje.

Oborio sam lik iz sna u zatvorenoj sobi, da bih video da li æu biti kažnjen.Skolilo me je oseæanje da æu se suoèiti s neèim neprijatnim kao i u prethodnimsluèajevima. Napeto, ali smireno, saèekao sam nekoliko trenutaka. Ali, ništa senije dogodilo. Trijumfujuæi u sebi, krenuo sam da napustim sobu. Ali tamo je,pred vratima, stajala ogromna osoba s kukuljicom na glavi, koja je smestazamahnula ka meni, strašno me uplašivši.

Da li æe se takve figure pojaviti ili neæe (iznad svega, kao odgovor naodreðene akcije agresivne ili seksualne prirode, vezane za socijalne tabue) zavisi

10

od osobe do osobe. Ovo izgleda pruža dokaz da pojava i moguæe promeneostalih karaktera u snovima zavise od sanjaèevog trenutnog emocionalnogstanja, dok to emocionalno stanje, meðutim, zavisi od stavova okoline ilisubsistema liènosti.

Proces uèenja verovatno ima veliku ulogu u komunikaciji s ostalim likovimaiz snova. Neiskusni lucidni snevaèi redovno imaju problem da uspostaveracionalni dijalog s ostalim likovima iz sna. To je zato što najveæi broj tih likovaigra igre reèima, u kojima su sadržana skrivena ili umnožena znaèenja kojadrim-ego ne razume u poèetku. Tako, nije redak sluèaj da drim-ego govorostalih likova iz snova smatra potpunom besmislicom - iako se kasnije èestopokaže da je u njemu bilo logiènog znaèenja.

Fenomenološko istraživanje lucidnosti karaktera iz sna

Kao dodatak lucidnosti drim-ega, i "lucidnost" ostalih karaktera iz sna imavažnu ulogu u njihovoj meðusobnoj komunikaciji. Da bismo izbeglinesporazume, nikada ne možemo empirijski dokazati da li su neki karakteri izsnova lucidni, veæ samo da li govore i ponašaju se kao da jesu. Na drugimmestima raspravljao sam o tome da mnogi karakteri iz snova izgledaju kao daispoljavaju "svesnost" u onome što rade (TULI, 1985; 1989a). Neki od našihneobjavljenih radova o lucidnosti drugih karaktera iz sna (u upravo opisanomsmislu) ukljuèuju primere koji izgleda ukazuju da najpre drim-ego postajelucidan. Zatim i ostali likovi postižu lucidnost. S druge strane, postoji i mnogoprimera suprotnog redosleda dešavanja. To možemo ilustrovati posredstvomprimera u kome ostali likovi ne samo da postaju lucidni pre drim-ega, veæposeduju i veæi stepen lucidnosti nego što drim-ego kasnije dostiže. Ovuskraæenu verziju sna isprièala je jedna žena, i može se pronaæi kod RAJSA(1989b).

Sanjala sam da se probijam kroz sivu i glibavu masu. Ni onda nisam znala,a ne znam ni sada šta je to bilo. Bilo je neprijatno, ali sam iz nekog razlogamorala da se probijem da bih krenula dalje. A onda, usred tog sivog mulja,izašla sam na jarko osvetljeno mesto u èijem je centru stajala osoba. Mogla samda razaberem da je u pitanju doktor Spok, nauènik s Enterprajza (svemirskibrod iz serije Zvezdane staze). On mi reèe: "Nema razloga da se plašiš, zato štosanjaš!" Nisam mu verovala i upitala sam ga šta je bilo to kroz šta sam upravoprošla. Odgovorio mi je da sam upravo prošla kroz sopstveni mozak, ilisopstveni um. Nisam mu verovala, ali on je znao toliko mnogo više od mene, irekao mi je da æe skoèiti i onda ostati u vazduhu, samo da bih mogla dashvatim da smo oboje deo sna. Tek nakon što se to i dogodilo, postala samubeðena da sam u snu. Tada sam mu rekla da nikada ne bih sama otkrila dasanjam. Odgovorio mi je da je to znao i da se zato i pojavio.Takoðe je rekao daionako zna mnogo više od mene i da je zato trebalo tako da bude. Vrlo

11

verodostojno mi je objasnio znaèenje moje staze... takoðe mi je objasnio zaštonije bilo neophodno da sve to znam od poèetka, i da mi je to kasnije objasniozato da se više ne bih plašila. U svakom sluèaju, rekao mi je sve i pokazao mistvari u koje nisam odmah poverovala. Mislim da je divno imati nekoga ko sepojavljuje u snu i ko zna mnogo više od mene.

Lik iz sna poput doktora Spoka može se okarakterisati kao takozvaniunutrašnji self-helper (ISH), koji daje snevaèu važne savete u vezi s njegovimsnom ili svakodnevnim životom. Naša prethodna otkriæa sugerišu da neko možeorganizovati susret sa ISH posredstvom odgovarajuæih sugestija pre sanjanja.Dok lucidno sanja, osoba može ugovoriti susret sa ISH u buduæim snovima.

Sanjaè obièno pronalazi ISH na mestu koje je teško pronaæi i koje je jarkoosvetljeno (kao u primeru s doktorom Spokom), ili je postavljeno na uzvišenju.Postoje primeri u kojima osoba mora da se popne na vrh planine, gde susreæeISH koji sebe naziva monahom, guruom, ili, èak, psihoterapeutom. Drugiprolaze pored anðela-èuvara ili duha koji im pomaže (za primer, videti TULI,1984). Takoðe imamo i primere sluèajeva kada ISH zna izvesne stvari izsnevaèeve prošlosti - stvari kojih sam snevaè nije svestan èak ni posle buðenja,ali kasnija istraživanja pokazuju da su taène. Odgovarajuæi fenomenološkieksperimenti neophodni su da bi se postiglo dalje razjašnjenje koje se tièe ovihvažnih komponenti lucidnog snevanja.

S obzirom na èinjenicu da se literatura u oblasti lucidnog sanjanja skoroiskljuèivo bavi lucidnošæu drim-ega, mi imamo, zapravo, svesno odabranprimer u kome drugi lik iz sna postaje lucidan pre drim-ega i superiorniji je odnjega. Prirodno, postoji mnogo drugih primera u kojima se deševa suprotno. Utakvim sluèajevima, od pomoæi je ako drim-ego pokuša da uveri drugi lik iz snada se nalaze u snu. Kvalitet sna se onda može potpuno promeniti, i uspostavitikomunikacija izmeðu likova iz sna, koja može dovesti do mnogo dubljih uvidanego u tipiènom lucidnom snu. Iz tog razloga smatramo da je "lucidnost" svihkaraktera iz sna mnogo znaèajnija od same lucidnosti. Verbalna ili èak"telepatska" komunikacija se više ne odvija na simbolièkom veæ na direktnomnivou. Sada je veæ moguæe da se ovo potvrdi u preliminarnim fenomenološkimeksperimentima. Nedavno sam pretpostavio da je moguæe uæi u telo drugogkaraktera iz sna koji poseduje ego-kor (ego-srž, srž ega), i tako prikupiti višeinformacija nego što je to moguæe prilikom normalne verbalne komunikacije.

Tehnike zaustavljanja, produžavanja i upravljanja lucidnim sanjanjem

Možemo izvuæi èitav niz praktiènih zakljuèaka o završavanju, produžavanjui upravljanju lucidnim sanjanjem iz rezultata naših fenomenološkiheksperimenata. Kao što se san može završiti fiksiranjem pogleda, lucidni san semože produžiti ako postoji opasnost od njegovog završetka, rapidnim pokretima

12

oèiju ili tela. Pošto smo se veæ intenzivno bavili moguænostima i ogranièenjima uupravljanju lucidnim sanjanjem, sada æemo ih samo kratko prokomentarisati.

Kontrola sna putem akcija drim-ega u svetu sna (slièno kao akcije budnog egau svetu budnosti) nije ono što podrazumevamo pod upravljanjem. Radije, mislimona intervencije u svetu sna koje bi se u budnom stanju smatrale natprirodnimpojavama; na primer, putovanja u prošlost, transformacije drim-ega ili pejzaža usnu, itd. Kao što je lucidno sanjanje povezano s mehanizmima odbrane, tako je iupravljanje snovima posmatrano kao vrsta mehanizma odbrane. Lucidnost zaistamože biti iskorišæena u smislu mehanizma odbrane da bi se izbegli problemi ikonflikti. Ali, s druge strane, ona takoðe nudi jedinstvenu priliku (nemoguæu prinormalnom sanjanju) da se suoèimo s liènim problemima i konfliktima, da sesuprotstavimo zastrašujuæim ljudima i situacijama i da ih èak proteramo, a ne dapobegnemo od njih (videti TULI, 1988b).

Fenomenološka istraživanja fenomena hipnopompije (hypnopompic*)

Èinjenica da se lucidni san obièno može završiti fiksiranjem pogleda nastatièko mesto, omoguæava da se pobliže prouèava fenomen koji se pojavljuje zavreme prelaska u budno stanje. Pošto smo se takvim pojavama veæ bavili uranijim èlancima (1981), ogranièiæemo ovde svoje primedbe na nekolikorazmatranja vezanih za telesna iskustva koja nam pružaju nekoliko važnihpozadina za ostatak ovog èlanka.

Za vreme prelaska iz sanjanja u budno stanje, subjekat oseæa samo jednotelo. Posebno nas je zanimalo kako se odvija prelazak od uspravnog, stojeæegtela u snu, do horizontalno ležeæeg budnog tela. Taj prelazak se nikada nedoživljava kao da telo sanjaèa pada u horizontalan položaj. Umesto toga, javljase iznenadna promena sistema prostornog opažanja. To se u budnom stanjumože porediti sa situacijom kada osoba želi da ode do vrata u potpuno mraènojsobi, a onda iznenada otkriva da se nalazi na potpuno suprotnom kraju sobe. Uovom sluèaju oseæa se samo iznenadna promena sistema prostornog opažanja(koji olièava soba), a ne i promena pozicije tela kroz okretanje i premeštanje. Udaljim eksperimentima, testirali smo da bismo videli šta se dešava za vremeprelaska iz sna u budno stanje kada je telo u snu svesno postavljeno na naèinneuobièajen za vreme spavanja, tj. glava i torzo savijeni i skoro dodiruju kolena,ili ruke i noge raširene pod širokim uglom. Ni uspravljanje tela u prvom sluèaju,niti sklupèavanje u drugom, nisu se oseæali prilikom buðenja. U stvari, prebuðenja, telo gubi svoje jasne konture, a ponekad i svoj èvrst oblik. Primenilismo metaforièki termin "ego nalik oblaku" za takvu pojavu. Pre potpunogbuðenja "ego nalik oblaku" se stabilizuje u èvrsto telo s definitivno odreðenimkonturama i doživljava se kao da leži u krevetu.

* hypnopompic - naziv za stanje izmeðu sna i budnog stanja

13

Drim-ego i budni ego se takoðe oseæaju simultano. Na primer, telo iz snapostepeno bledi (kao na filmu), dok budno telo postaje sve jasnije. Takoðe sedoživljava oseæaj da telo iz sna postepeno klizi u budno telo, posebno za vremesna o letenju. Kada se doživi ego nalik oblaku ili ego odvojen od tela, on takoðeèesto klizne u budno telo. Ponekad telo nije pokretno odmah nakon buðenja,što je vrlo neprijatna situacija za neiskusne lucidne snevaèe. Iskusni snevaèi, sdruge strane, koriste ovu situaciju da se vrate u stanje lucidnog snevanja (vidiTULI, 1989c).

Hipnagogièke tehnike za indukovanje lucidnih snova i vantelesnihiskustava (OBEs)

Ranije pomenuta hipnopompièka iskustva korišæena su za razvijanjehipnagogièkih tehnika koje su zatim korišæene za okretanje prethodnog reda.To se ponekad dešava brzo kao kad obræete figuru s dva lica. Ranije smo veæpodvukli ostale hipnagogièke tehnike u našim prethodnim èlancima (TULI,1982; 1983a) i kasnije ih opisali mnogo detaljnije i ilustrovali odgovarajuæimprimerima (TULI, 1989c). Iz mnogo razloga, smatram da hipnagogièkeinduktivne tehnike više od drugih odgovaraju naprednim subjektima, zato štoone lucidnim snovima dopuštaju da:

1. se ostvare u odreðeno vreme;

2. se lako produže; i

3. se produže posle kraæeg prekida.

Na kraju, samo hipnagogièke tehnike omoguæavaju dvadesetèetvoroèasovniperiod lucidnosti, koji ukljuèuje i stanje potpunog spavanja. I zaista, samo jenekoliko ljudi uspelo da to postignu u našim eksperimentima. Ja sam liènodva puta iskusio stanje dvadesetèetvoroèasovne lucidnosti, s otprilikepetoèasovnim periodom provedenim u stanju potpunog spavanja. EMGmerenja su pokazala da je moj mišiæni sistem za vreme tog perioda biopotpuno opušten. Pri buðenju nisam pokazivao znake psihièkog ili mentalnogzamora. Izgleda da postoji fidbek izmeðu lucidnosti u stanju sna i lucidnosti ubudnom stanju.

Primenom hipnagogièkih tehnika èesto se i u velikom broju varijetetapojavljuje takozvani OBEs. U sledeæem delu teksta pozabaviæemo se tompojavom detaljnije i s konceptološkog i s fenomenološkog stanovišta.

Pod izrazom "totalni self" podrazumevamo pojavno "jedinstvo telo-duša"subjekta, koje, opet, podrazumeva subjektovo pojavno telo (u našojterminologiji, bodi-ego) kao i mentalne èinjenice (u najužem smislu) - a iznad

14

svega, emocije i motivaciju subjekta. Èesto se dešava da su ove mentalneèinjenice na nejasan naèin povezane s telom poput suda. One takoðe mogutranscendentirati pojavno telo. Neko, na primer, razmišlja o ljubavi ili mržnji, snjihovim karakteristiènim vezama s drugim subjektima.

U totalnom self postoji odreðena taèka, meðutim, koja se ponekad oznaèavakao "centar selfa", "centar svesnosti" ili "centar ega". "Ego u najužem smislu" ilinešto slièno tome je takoðe izraz koji se koristi (za detalje vidi KELER, 1938, str.188). Zbog dvosmislenosti ovih termina, mi preferiramo izraz "ego-kor",saglasno nemaèkom terminu Ichkern. Ego-kor nije toliko deo pojavnog polja,koliko je mesto ili taèka u pojavnom svetu, odreðena svojom pozicijom ifunkcijom. Hajde da prvo razmotrimo njegovo mesto u uobièajenom budnomstanju.

Ova taèka se iznenaðujuæe dobro može locirati za vreme normalnogposmatranja ili razmišljanja. Locirana je unutar pojavnog tela, zapravo ufrontalnoj oblasti pojavne glave, malo iza mosta nosa. Mnogi autori tvrde da seego-kor (ili koji god termin koristili u svom konceptu) nalazi iza oèiju. Ali, ufenomenološkom smislu to nije taèno, zato što u pojavnom svetu mi vidimosamo posredstvom jednog oka. (Fiziolog HERING je to u 19. veku opisao kao"kiklopovo oko".) To oko ukljuèuje frontalnu oblast pojavne glave. Bazirano natome, takoðe možemo reæi da je ego-kor lociran iza centra ovog kiklopovog oka.Da bismo izbegli nesporazume, naglasiæemo da ova lokalizacija ego-korapodrazumeva samo pojavnu glavu, a ne psihièku glavu psihièkog organizma.Izvan toga, ego-kor ne bi trebalo mešati niti s fiktivnim homunkulusom(odgovornim za informacije) niti s idealistièkim epistemološkim subjektom kojikreira ili konstruiše svet. Termini "homunkulus" i "epistemološki ego" sumetafizièki koncepti koji sa stanovišta kritièkog realizma nemaju nikakvoznaèenje (videti prethodnu diskusiju). Ego-kor može iskusiti pojavne objekte iuèestvovati u pojavnim dogaðajima, pre svega putem vizuelne percepcije (ufenomenološkom smislu), imaginacije, pamæenja i mišljenja. Po pravilu, ego-korje takoðe pojavni izvor voljnih aktivnosti, ukljuèujuæi i voljno fokusiranjepažnje.

Razmotriæemo sva iskustva koja odstupaju od opisanih pojavnih èinjenica,kao neuobièajena ego-iskustva. U takvim situacijama, na primer, ego-kormože promeniti svoj položaj u pojavnom telu ili napustiti pojavno telo (kao utzv. OBEs), skliznuti u drugo pojavno telo, udvojiti se, ili potpuno nestati. Uzto, opisane funkcije ego-kora mogu se raspodeliti na razlièita mesta. Postojitoliko mnogo neuobièajenih ego-iskustava, da možemo razmotriti samonekoliko.

Za vreme lucidnog snevanja, moguæe je osetiti svoje sopstveno telo ili bodi-ego na ekstremno razlièite naèine - naroèito OBEs. Vantelesno iskustvo (OBEs)posmatramo kao iskustvo u kome drugo telo ili bestelesni ego (u našojterminologiji ego-point) napušta prvo (koje se oseæa kao fizièko), pojavno telo(TULI, 1966c). Prvo telo se èesto doživljava kao nepokretno ili kruto; drugo kaopokretno. Po pravilo, ego-kor pronalazimo u ovom potonjem. Drugo telo možeimati iste konture kao prvo, ili može biti "telo nalik oblaku". Drugo telo takoðeèesto može prolaziti kroz èvrste objekte, na primer, zidove. U reðim sluèajevima,drugo telo je povezano s prvim nekom vrstom vrpce. Ovo što smo ovde opisali

15

drugaèije je interpretirano i opisano drugim terminima u okultistièkoj literaturi.Postoji oštra linija razlike izmeðu antropozofièkog koncepta Rudolfa STAJNERAi našeg.

Prirodno, i u okviru kritièkog realizma postoji fizièko telo ili organizam. Onose, meðutim, ne doživljava odmah. U okultistièkoj literaturi se vrpca izmeðuprvog i drugog tela naziva srebrna vrpca; pretpostavlja se da njeno uništenjevodi smrti (videti FOKS, 1962).

Istraživanja vantelesnih iskustava (OBEs)

Najveæi broj istraživanja neuobièajenih ego-iskustava odnose se na OBEs.Veæ smo naglasili da se u našim eksperimentima za indukcije OBE najèešæekoriste hipnagogièke tehnike. Za vreme lucidnog snevanja, možemo narazlièite naèine indukovati OBEs (za detalje videti TULI, 1989c). Konaèno, zaindukciju OBEs koristili smo razlièite tehnike ogledala, koje su manje-višerazvijene na bazi magijske prakse. Prvo uspešno istraživanje tehnike ogledalau našim prouèavanjima na Frankfurtskom univerzitetu izveo je STIK (1983;1989). Metod koji sam razvio ukljuèuje dva ogledala, a opisao ga je NOSAK(1989).

Važan cilj naših eksperimenata bio je da odredimo da li se iste funkcionalnezavisnosti izmeðu pojavnih èinjenica mogu pronaæi u stanju OBE i u stanjulucidnog snevanja. Osim što poèetna faza direktno sledi indukciju ovih stanjasvesti, nismo pronašli nikakve suštinske razlike. Osobito, pokušali smo dapronaðemo tehnike za produžavanje, upravljanje i završetak OBEs, koje bi bilesliène onima koje se koriste za vreme lucidnog snevanja.

Vrlo zanimljivo bilo je to što je subjekat mogao (kao ego-point) da prekinesan zureæi u svoje (iskustveno ili fizièko) pojavno telo koje još uvek leži ukrevetu (STIK, 1983). To telo bi poèelo da se rasplinjava isto kao i na odreðenojtaèki u scenariju lucidnog sna. U pogledu upravljanja, iskusnom subjektu jebilo moguæe da proizvoljno drugom telu (u okultistièkoj terminologiji: astralnomtelu) da èvrst oblik, a onda jedva primetan, tanan oblik. Na ovaj naèin, subjekatje po želji mogao da proðe kroz zid. Ovo takozvano astralno telo se takoðe moglotransformisati u životinju ili biljku, izmeðu ostalog. Takozvana srebrna vrpcamogla je biti preseèena (bez loših posledica), iako je to bio prilièno redakdogaðaj (videti TULI, 1989c). Sva otkriæa naših fenomenoloških eksperimenata(posebno rasplinjavanje naizgled fizièkog tela i proizvoljni proces transformacijedrugog tela) ukazuju da je OBEs specifièni oblik lucidnog sna, s izuzetkomkada se OBEs jave za vreme budnog stanja (tj. za vreme odreðenih sportova -videti TULI, 1989c).

A sada i konaèno važno posmatranje u ovoj oblasti, koje je takoðe opisaoŠRIVER (1935), vizavi lucidno snevanje. Ako je ego-kor zapravo samo taèka

16

gledišta s koje neèije telo može biti posmatrano, takoðe je istina da se odreðeninapor ili bol u tom telu može oseæati kao neutralni dogaðaj bez efekta na ego-kor. Kroz praksu, neki ljudi su stekli moguænost da ovu sposobnost prenesu ubudno stanje, u kome se ego-kor nalazio u pojavnoj glavi, tj. ne izvan tela. Ovimljudima je èak bilo moguæe uraditi operaciju bez anestezije.

Ulazak u telo drugog lika iz sna s ego-korom

Prethodno pomenute tehnike ogledala mogu se koristiti kao pomoænepreliminarne vežbe za ulazak u telo drugog lika iz sna s ego-korom. Uhipnagogièkom stanju, meðutim, osoba može koristiti zamišljena ogledala ucilju ulaska u sopstveni odraz u ogledalu (MULDON & KARINGTON, 1974;HILMAN, 1985). U ovom stanju se može takoðe koristiti i "imidž-ego-point"tehnika indukovanja lucidnih snova za ulazak u telo lika iz sna.

Kada se ulazi u telo odreðenog lika iz sna s ego-korom, preporuèljivo je da segleda direktno u taj lik. Ego-kor se èesto vrlo brzo premešta duž linije pogledaprema telu lika iz sna i ulazi u njega. Prirodno, treba izvesti brojne razlièitefenomenološke eksperimente da bi se razjasnila efektivnost odreðenih tehnikana taj proces.

Želeli bismo da ilustrujemo ovaj proces s dva primera. U prvom, subjekat(umetnik) koristi napred pomenute "imidž-ego-point" tehnike za indukovanjelucidnog sna u hipnagogièkom stanju. Iako on nikada ranije nije iskusio lucidnisan, doživeo je sledeæe iskustvo veæ prve noæi nakon što je upuæen u ovutehniku.

Obratio sam pažnju na vizuelne fenomene dok sam se uspavljivao. Stigaosam do taèke gde sam mogao da vidim kompletnu scenu, iako sam još uvekležao u krevetu kao gledalac, a ne kao izvoðaè. Nekoliko Indijanaca nalazilo sena plaži. Meðu njima je bio i jedan momak prijateljskog izgleda koga samizabrao da uðem u njegovo telo. Brzo sam uspeo da uspostavim svoju linijupogleda ka njemu. Odmah zatim, poèeo sam da gledam plažu oèima mladiæa;njegovim ušima èuo sam kako talasi okeana udaraju po obali; kretao sam se snjegovim telom. Malo kasnije, moj ego napustio je telo mladiæa, uzdigao se ionda lebdeo iznad plaže. Pomislio sam: "Nisam još sasvim završio." Onda je mojego kliznuo u telo koje je ležalo na krevetu.

Drugi primer dao nam je student koji je veæ imao dosta iskustva spomenutom tehnikom ogledala. Njegov ego-kor je ušao u telo nekoliko drugihlikova iz sna, ali je postao lucidan tek na kraju sna.

Sanjam da sam oženjen i imam kæer (ništa od toga nije stvarno). Najprevidim dete koje se igra i na koje sam veoma ponosan. Kasnije, ležim na krevetu(liènost A - snevaè) sa svojom ženom (liènost B). Ona mi kaže da moramo da serazdvojimo. Ja sam potpuno ošamuæen time. Ona odlazi i moj ego ulazi u nju

17

(liènost B) u tom trenutku. Posle nekog vremena, ja (još uvek liènost B)zakljuèujem da ja (liènost A) nisam tako loša osoba sve u svemu, i ja (liènost B)odluèujem da mi se vratim (liènost A). Pronalazim sebe (liènost A) u krevetu sastrancem, muškarcem (liènost C) i ja (liènost B) postajem izuzetno ljuta iljubomorna. Ja (liènost B) optužujem mene (liènost A) da sam "homoseksualnikuèkin sin". Tada moj ego prelazi iz osobe B u osobu C i sada, buduæi osoba C,ja objašnjavam osobi B zašto je u redu biti ovakav i uspevam da osobu Bubedim u to. Konaèno, svo troje ležimo u krevetu i vodimo ljubav. Napuštamsvo troje i u jednom trenutku više nisam siguran ko sam u stvari ja i tadashvatam da ja spavam, zato što sve izgleda tako nalik snu. Uvidevši to,objašnjavam im (tim trima liènostima) da ja sanjam i da su oni deo mene. Onise okreæu, gledaju me bledo i s nevericom. Pitajuæi se kako mogu da govorimkad moj ego uopšte nema telo, budim se.

Sanjaè je interpretirao san kao psihološki konflikt u kome ego-kor preuzimarazlièite subsisteme njegove liènosti. Dok taj san oèigledno simboliziraunutrašnji psihološki konflikt, takoðe imamo i primere psihosocijalnogkonflikta koji se razjašnjava i rešava ulaženjem u telo drugih likova iz sna (zadetalje primera videti TULI, 1988b; str. 283-284). I zaista, nije uvek moguæenapraviti jasnu razliku izmeðu te dve vrste konflikata, zbog njihove bliskemeðusobne prirode.

Udvajanje drim-ega

Sledeæu tehniku za udvajanje drim-ega razvio je psihoterapeut NorbertSATLER. On je otkrio da nije samo moguæe uæi u drugi lik iz sna putem linijepogleda, veæ da osoba može biti premeštena na potpuno razlièito mesto. Sledeæiprimer objašnjava kako se drim-ego može udvojiti u isto vreme kada se odvija topremeštanje.

Stojeæi ispred visoke kule za vreme lucidnog sna, ja jasno oseæam njenusnagu. To mi budi želju da pogledam odozgo s nje. To postižem klizeæi unepovezanom obliku do vrha tornja duž svoje linije pogleda. Onda gledam dole iobuzima me oseæaj vrtoglavice. Na slièan naèin nekoliko puta menjam svojuperspektivu sve dok mi se na kraju ne èini da stojim na vrhu tornja i u njegovompodnožju u isto vreme, simultano gledajuæi naviše i naniže. Na taj naèindoživljavam snagu visokog tornja i vrtoglavicu izazvanu dugim vertikalnim padomu istom konfliktnom trenutku.

Drugi metod koji sam razvio za udvajanje drim-ega sastoji se u deljenju telana levu i desnu polovinu (videti sledeæu diskusiju za opštije metode odvajanjadelova tela). Dve polovine se onda mogu razviti u dva drim-bodija s razlièitimtaèkama gledišta. Po pravilu, ovaj metod se uspešno može primeniti samo kodiskusnih lucidnih snevaèa, a fenomen je generalno nestabilne prirode. U vezi s

18

tim, treba zabeležiti da se drim-ego, prema ÈANGU (1963) može "umnožitimilion i milijardu puta, sve dok ne ispuni èitav kosmos" (u našoj terminologiji:totalni svet sna).

Pokreti ego-kora u drim-bodiju

Prethodno pomenuta tehnika za deljenje drim-bodija na dve polovineobrazovana je nakon opštije tehnike koju je razvio Norbert SATLER (videtiprethodni odeljak) za prosecanje ili odsecanje nožem razlièitih delova drim-bodija. Pri korišæenju ovog metoda može se osetiti bol i javiti otpor ako subjekatnije nauèio da èvrsto drim-bodi transformiše u tanano telo. Daljim vežbanjem,seèenjem kroz glavu, ego-kor postaje pokretan i može se voljno pomerati unutarnepovreðenog drim-bodija. Na taj naèin, on može pregledati èitavo drim-bodi iunutrašnje organe, veoma nalik primeni tehnike voðene afektivne imaginacije(GAI) koju je opisai LEUNER (1978). Ovo može biti od velikog znaèaja zadijagnostifikovanje i leèenje psihosomatskih bolesti.

Destrukcija drim-ega

Ako subjekt ne samo da razdvaja delove tela, veæ pokušava i da ga upotpunosti iseèe na komade, spali ili uništi na neki drugi naèin, onda i drim-bodi i drim-ego nestaju. To je slièno tehnici koju koriste šamani, a koje mnogiistraživaèi smatraju pionirima u istraživanju svesnosti. Nestajanje ego-koramože voditi ka razlièitim stanjima svesti. Vezano s tim DITRIH (1985) tvrdi, naosnovu analize brojnih eksperimenata, da postoje samo tri osnovne dimenzije(nezavisno od farmakoloških i psiholoških uzroka) u razlièitim formamapromenjenog stanja svesti:

1. oseæanje okeanske beskonaènosti selfa;

2. anksiozno poništavanje ega; i

3. vizionarsko ponovno izgraðivanje.

Po pravilu, za vreme lucidnog snevanja odvijaju se samo halucinantnidogaðaji. Da li æe nestajanje ega biti praæeno oseæanjem vrhunca kao pod 1, ilineprijatnim, zastrašujuæim iskustvima tipa 2, zavisi iznad svega od subjektove

19

epistemiološke taèke gledišta i emocionalnog stava koji odatle proistièe. Inaèe,ne uoèavamo nikakvu odluèujuæu razliku izmeðu ovih formi iskustva. Prvi tipiskustva osetili su samo naši iskusni lucidni snevaèi koji su prošli krozeksperiment bez ikakve anksioznosti ili straha. Katkada su ga opisivali kaokosmièko iskustvo holografske strukture u kome self i (pojavni) kosmosobrazuju jedinstvenu celinu.

Evolucija svesti

Može se jasno opaziti serija fenomenološki razlièitih eksperimenata u kojimaje eliminisana opozicija ega (ili selfa) i sveta.

Mišljenja smo da takva vrhunska iskustva, pre svega u kulturi Indijanaca, azatim i u mnogim zapadnim kulturama, suviše zavise od meditativnih tehnika ièesto vode pasivnom stanju koje se ispoljava povlaèenjem iz sveta. Ali, sliènastanja takoðe mogu biti dostignuta i u stanju psihološke budnosti. Brojnijapanski zen budisti, èija je perspektiva slièna nemaèkoj geštalt teoriji,sposobni su da dostignu takvo stanje svesti putem "spoljašnjeg naèina"; naprimer, artistièkim ili fizièkim vežbama. Filozofi zen budizma (vidi IZUCI, 1986,str. 35) takoðe govore i o supra-svesnosti. I u zen budizmu i u geštalt teoriji(koja je i sama poduprta brojnim empirijskim istraživanjima), nestajanje ega (ilibar njegovo utapanje u pozadinu) jeste najvažniji preduslov za nepristrasnoopažanje, produktivno mišljenje, slobodnu i kreativnu akciju. Buduæi,meðutim, da u svom odrastanju u zapadnoj kulturi usvajamo egocentrièni stav,put ka kreativnoj slobodi nije lak. Eliminisanjem odreðenih smetnji u formipsihološkog otpora ili odbrambenog mehanizma, lucidno snevanje nam možeobezbediti kljuè za uspešan prelazak ovog puta. Nije moguæe detaljno opisatiovaj put u kontekstu ovog èlanka, niti mnoge razlièite primene koje smo moglisamo da dotaknemo.

U zakljuèku bismo želeli da naglasimo da dostizanje kreativne slobodeopažanja, razmišljanja i umetnièke ili nauène aktivnosti, ima mnogo sliènosti s"prosvetljenjem" ili "buðenjem" iz robotskog spavanja u našem svakodnevnomživotu kao što je to opisao TART (1986). Ali, mišljenja smo takoðe da trebapreduzeti još mnogo istraživaèkog rada. Sada smo samo napravili jedan iskoraku kome je moguæe samo istaæi nove perspektive istraživanja, a ne i iznositifinalne zakljuèke.

20

Reference

ASERINSKY & KLEITMAN (1953). Regularly occurring periods of eye movements and concomitant phenomena duringsleep. Science, 118, 273-274.

BLACKMORE, S. (1962). Beyond the bodies. London: Granada.

BOUCHET, C. & RIPERT, R. (1986). Contributions to a panel discussion on the problem of induction. Roger Price(Chair), Stephen LaBerge, Christian Bouchet, Roger Ripert and Joe Dane. Lucidity Letter, 5(1), 205u228.

CHANG, G. (1974). Teachings of Tibetan yoga. Secaucus, New York: Citadel Press.

DITTRICH, A. (1985). Ätiologie unabhängiger Strukturen veränderter Wachbewußtseins-Zustände. Stuttgart: Enke.

FALT-SCHRIEVER, C. (1981). Selbstheilung durch Traum. Unpublished diploma thesis. Universität Frankfurt am Main.

FOX, O. (1962) Astral projection. New York: University Books.

GACKENBACH, J. & BOSVELD, J. (1989). Control your dreams. New York: Harper & Row.

GACKENBACH, J. & LaBERGE, S. (Eds.) (1988). Conscious mind, sleeping brain: Perspectives on lucid dreaming. NewYork, London: Plenum Press.

GIBSON, J. (1979). The ecological approach to visual perception. Boston: Houghton Mifflin.

GREEN, C. (1968). Lucid dreams. London: Hamish Hamilton.

HILLMANN, D.J. (1985). Entering the mirror. A note on out-of-the-body experiences and lucidity. Dream NetworkBulletin, 4(1), 5-6.

IZUTSU, T. (1986). Philosophie des Zen-Buddhismus. Reinbeck: Rowohlt.

KALWEIT, H. (1984). Traumzeit und innerer Raum. Die Welt der Schamanen. Bern, München, Wien: Scherz.

KERN, H. (1981). Theorie und Praxis des Klarträumens. Unpublished diploma thesis. Universität Frankfurt am Main.

KERN, H. (1983). Akustische Induktion von Klarträumen. Unpublished diploma thesis. Universität Frankfurt am Main.

KLIPPSTEIN, H. (1988). Hypnotherapy: A natural method of learning lucid dreaming. Lucidity Letter, 7(2), 79-88.

KÖHLER, W. (1938). The place of value in a world of facts. New York: Liveright.

KRIST, H. (1981). Empirische Studien über Klarträume. Unpublished diploma thesis. Universität Frankfurt am Main.

LaBERGE, S. (1985). Lucid dreaming. New York: Ballantine Books.

LEUNER, H.C. (1978). Principles and therapeutic efficacy of Guided Affective Imagery. In J.L. Singer & K.S. Pope(Eds.), The power of imagination: New methods in psychotherapy (pp. 125-166). New York, London: Plenum Press.

LEWIN, K. (1936). Principles of topological psychology. New York, London: McGraw-Hill.

LEVITAN, L. (1989). A comparison of three methods of lucid dream induction. NightLight, 1(3), 3, 9-12.

LIRZER, H. (1981). Empirische Klartraumstudien unter besonderer Berücksichtigung schöpferischer Prozesse.Unpublished diploma thesis. Universität Frankfurt am Main.

MALAMUD, J.R. (1979). The development of a training method for the cultivation of "lucid" awareness in fantasy,dreams, and waking life. Unpublished dissertation available from University Microfilms International, Ann Arbor, MI.

MOERS-MESSMER, H.V.(1939). Träume mit der gleichzeitigen Erkenntnis des Traumzustandes. Archiv fürPsychologie 102, 291-318.

MULDOON, S. & CARRINGTON, H. (1974). The projection of the astral body. New York: Samuel Weiser.

NOSSACK, B. (1989). Klarträume - wirklicher als die Wirklichkeit. Das neue Zeitalter, 40(4), 4-8.

PRICE, R. & COHEN, D. (1988). Lucid dream induction. In J. Gackenbach & S. LaBerge (Eds.) Conscious mind,sleeping brain: Perspectives on lucid dreaming (pp. 105-134), New York, London: Plenum Press.

REIS, J. (1983). Biofeedback-Induktion des Klartraums. Unpublished diploma thesis. Universität Frankfurt am Main.

REIS, J. (1989a). Entwicklung einer Biofeedback-Technik zur Induktion von Klarträumen. Bewußt Sein, 1(1), 57-66.

REIS, J. (1989b). Affektive Verlaufsphänomene des Klartraums. Entwicklung einer inhaltsanalytischen Methode zurErfassung affektiv-szenischer Verlaufsphänomene in Klar-traumprotokollen. Unpublished doctoral dissertation.Universität Frankfurt am Main.

21

ROOS, M. (1984). Vergleichsstudie zwischen Klartraumerfahrungen und Erlebnissen unter dem Einflußpsychedelischer Drogen. Unpublished diploma thesis. Universität Frankfurt am Main.

SCHLAG, C. (In preparation). Die unterschiedliche Bedeutung der kombinierten Klartrauminduktionstechnik vonTholey. Diploma thesis. Universität Saarbrücken.

SCHRIEVER, W.V. (1935). Einige Traumbeobachtungen. Zeitschrift für Psychologie, 134, 349-371.

STICH, K. (1981). Empirische Untersuchungen zur akustischen Induktion von Klarträumen. Unpublished diplomathesis. Universität Frankfurt am Main.

STICH, K. (1983) Empirische Untersuchungen über den Zusammenhang zwischen Klartraumtechniken undmagischen Techniken. Unpublished diploma thesis. Universität Frankfurt am Main.

STICH, K. (1889). Hat die Wissenschaft noch von der Magie zu lernen? Ein theoretischer und empirischer Vergleichzwischen Wissenschaft und Magie. Bewusst Sein, 1(1), 67-80.

TART, C. (1986). Waking up. Folcano: Independent Service.

THOLEY, P. (1973). Die Überprüfung psychophysiologischer Traumtheorien mit Hilfe der Klartraumtechnik.Unpublished lecture manuscript. Universität Frankfurt am Main.

THOLEY, P. (1977). Der Klartraum: Seine Funktion in der experimentellen Traumforschung. In W. Tack (Ed.): Berichtüber den 30. Kongreß der Deutschen Gesellschaft für Psychologie in Regensburg, 1976, 376-378. Göttingen: Hogrefe.

THOLEY, P. (1980a). Erkenntnistheoretische und systemtheoretische Grundlagen der Sensumotorik.Sportwissenschaft, 10, 7-35.

THOLEY, P. (1980b). Klarträume als Gegenstand empirischer Untersuchungen. Gestalt Theory, 2, 175-191.

THOLEY, P. (1981). Empirische Untersuchungen über Klarträume. Gestalt Theory, 3, 21-62.

THOLEY, P. (1982). Bewußtseinsveränderung im Schlaf. Wach' ich oder träum' ich? Psychologie heute, 9(12), 68-78.

THOLEY, P. (1983a). Techniques for inducing and manipulating lucid dreams. Perceptual and Motor Skills, 57, 79-90.

THOLEY, P. (1983b). Relation between dream content and eye movements tested by lucid dreams. Perceptual andMotor Skills, 56, 875-878.

THOLEY, P. (1984). Der Klartraum - Hohe Schule des Traums. In K. Schnelting (Ed.), Hilfe ich träume (pp. 100-118).München: Goldmann.

THOLEY, P. (1985). Haben Traumgestalten ein Bewußtsein? Eine experimentell-phänomenologische Klartraumstudie.Gestalt Theory, 7, 29-46.

THOLEY, P. (1986a). Deshalb Phänomenologie! Gestalt Theory, 8, 144-163.

THOLEY, P. (1986b). Letter to editor. Lucidity Letter, 5(2), 45-48.

THOLEY, P. (1986c). Lucid-OBE Comment. ASD Newsletter, 3(4), 15.

THOLEY, P. (1988a). Gestaltpsychologie. In R. Asanger und G. Wenninger (Eds.): Handwörterbuch der Psychologie,4th Ed. (pp. 249-255). Weinheim, Basel: Beltz.

THOLEY, P. (1988b). A model for lucidity training as a means of self-healing and psychological growth. In J.Gackenbach & S. LaBerge (Eds.): Conscious mind, sleeping brain: Perspectives on lucid dreaming (pp. 263u287). NewYork, London: Plenum Press.

THOLEY, P. (1988c). Overview of the German research in the field of lucid dreaming. Lucidity Letter, 7(1), 26-29.

THOLEY, P. (1989a). Consciousness and abilities of dream characters observed during lucid dreaming. Perceptual andMotor Skills, 68, 567-578.

THOLEY, P. (1989b). Bewußtsein, Bewußtseinsforschung, Bewußt Sein. Bewußt Sein, 1(1), 9-24.

THOLEY, P. (1989c). Die Entfaltung des Bewußtseins als ein Weg zur Schöpferischen Freiheit. Vom Träumer zumKrieger. Bewußt Sein, 1(1), 25-56.

THOLEY, P. (In preparation). Heilendes Träumen. Selbstheilung und Selbstentfaltung durch Klarträumen. Freiburg:Herder.

THOLEY, P. & UTECHT, K. (1989). Schöpferisch Träumen: Der Klartraum als Lebenshilfe, 2nd Ed. Niedernhausen,Ts.: Falken-Verlag.

UTECHT, K. (1986). Einige Voraussetzungen zum Erlernen des Klarträumens. Unpublished diploma thesis.Universität Frankfurt am Main.

22

23

RRaazzggoovvoorr iizzmmeeððuu PPoollaa TTuulliijjaa iiSSttiivveennaa LLaa BBeerržžaa,, jjuullaa 11998899..

{STEPHEN LABERGE, PAUL THOLEY, and BRIGITTE HOLZINGER (Editor)}

Stanford University, California; Johann Wolfgang Goethe Universität, Germany;

University of Vienna, Austria

24

Urednikova primedba: Ovaj razgovor obavljen je 1989. godine, na konferencijiAsocijacije za prouèavanje snova (ASD) u Londonu. LaBerž i Tuli su veæ bili upoznati s radom onog drugog, alisu se na ovoj konferenciji prvi put lièno sreli. Njihovakonverzacija bila je fokusirana na konceptu svesnostilikova iz snova i Tulijevoj "tehnici ogledala" zaindukovanje vantelesnih iskustava (OBEs). Ušli smo utrenutku kada su diskutovali o tome šta bi detektor lažipokazao kada bi figure iz snova razlièite od drim-egabile u moguænosti da signaliziraju.

La Berž: I tako biste vi želeli da razvijete sve studije koje smo do sada uradilio drim-egu - pokreti oèiju za vreme pevanja, brojanja i obavljanjaostalih aktivnosti. Na primer, da ja sanjam, mogao bih da zamolimostale prisutne liènosti da pevaju, zadrže dah, šta god… i videlibismo šta se dešava s mojom fiziologijom kada lik iz snovasignalizira ili zadržava dah ili peva. Ja pretpostavljam da u jednomtrenutku samo jedan sistem može imati pristup u motorièkiautput.

Perspektive likova iz snova

Tuli: Jedna od mojih hipoteza jeste da ponekad osoba ne može da se setisna zato što lik iz sna koji je svestan stanja snevanja nije identièans drim-egom. Centralni karakter u snu ne mora nužno biti lucidan,ali on ili ona ne mogu biti totalno nesvesni!

(Primedba urednika: Za detaljnije razmatranje svesnosti likovaiz sna videti Tuli, 1989)

La Berž: Nesvesni èega?

Tuli: U takvim situacijama drim-ego koji je identièan budnom egu,uopšte ne postoji.

La Berž: Pretpostavimo da Pol ovoga trenutka spava u krevetu. Dogaða sesan. Znamo da bi normalno trebalo da vidimo sliku, ali još uvek neznamo da li lik iz sna, na primer ja, zapravo vidim nešto ili mi samogledamo u vas kao da vidimo. Na to pitanje želim da odgovorimo. Dali likovi iz snova vide svet?

Tuli: Eksperimenti su pokazali da drugi lik iz sna, koji sedi preko putamene za stolom, može da nacrta moju sliku. Ali, uostalom, to jemetafizièko pitanje koje inspiriše i psihofiziološke eksperimente.

La Berž: Mislim da su eksperimenti neophodni, ali mislim i da možete istuèinjenicu objasniti i pretpostavkom da tu postoje nesvesni procesori.

Tuli: Da, ali vi takoðe možete fenomenološki iskusiti dva ega, dve strane sdva razlièita stanovišta.

La Berž: To me veoma interesuje, zato što nikada nisam iskusio da imam dvarazlièita selfa. Imao sam više od jednog drim-bodija - ovde sam ja, atamo je drugi Stiven - ali "ja" sam u jednom trenutku bio samo najednom mestu.

Tuli: To je novina. I druga iskustva su èesto uoèavana. Imali smo vrloèesto dva tela, dva ego-bodija.

La Berž: Oh, ego-bodiji! Bodiji su razlièiti. Interesantna i nova stvar je dvaselfa, dve perspektive. Koliko vam je teško da to izvedete?

Tuli: To je obièno jedino moguæe u situaciji vantelesnog iskustva. A i tadauspeva samo u treæini svih sluèajeva. To se dogaða kada u snuodseèem drim-self karakter. Ako ga ne preseèem taèno na sredini,dobijam samo jedno ja. Sekao sam ego-kor vertikalno i horizontalnoiznad abdominalnog dela. Ego-kor je izvor vida, izvor volje,upravljanja pažnje na misli i govor. Ego-kor može napustiti telo iegzistirati samo kao taèka. Iako nema usta, može da govori.

La Berž: Da, ali može li da pomera oèi?

Tuli: Ne.

La Berž: To bi moglo biti problem. Da bi se to prouèavalo, morali bi da imamonaèina da zabeležimo kada se to dogodi.

Tuli: Pa, kada napustim telo, recimo u laboratoriji za prouèavanje sna,moj EEG je skoro normalan, a EMG potpuno opušten. Ipak, janisam paralizovan.

La Berž: Dobro, u kom stadijumu sna se nalaziš?Tuli: To je vrlo neobièno stanje sna. Istraživaèi u laboratoriji ga ne bi

mogli prepoznati!25

La Berž: Onda bi ga verovatno nazvali "poremeæaj sna"!

Tuli: Seæam se kada sam jednom zaspao u laboratoriji, te noæi sam bio ulucidnom stanju dva puta tokom pet sati. Mogao sam da režiramsve snove!

La Berž: Još uvek me zanima stadijum sna u kome si bio. Kada kažeš: 'Biosam lucidan cele noæi', da li želiš da kažeš da imaš neki naèin nakoji znaš da si lucidan u svakom minutu noæi, ili da ti se to stalnoiznova dešavalo tokom cele noæi?

Tuli: To dokazuju fiziološki i fenomenolški podaci. Takoðe sam umeðuvremenu signalizirao. To je još jedna važna stvar koja sedogodila. Imao sam iskustvo da sam, iznenada, budan i u potpunodrugaèijoj situaciji a onda, iznenada, ponovo u situaciji sanjanja.Ponovo sam uspostavljao san uglavnom pokretima oka ili tela.

La Berž: Da li to znaèi da si u tih pet sati imao jedan pokret oka na svakih 30sekundi?

Tuli: Ne, tokom tih pet sati nisam restabilizovao san svesno. Znam nekeljude u Frankfurtu koji su takoðe sposobni da to rade, ali samofenomenološki.

La Berž: Imam pitanje u vezi s tom tvrdnjom - kada kažeš: 'Znam da sam biosvestan za vreme celog tog perioda vremena.' Problem je u tome štomi nismo svesni èinjenice da nismo svesni. Znaèi da možemo imatiprazne trenutke i ne znajuæi. A tada signaliziranje može odgovoritina pitanje, ali ne obavezno iz tvog iskustva.

Tuli: Ne, to nije bilo nesvesno stanje! Signalizirao sam i ljudi izlaboratorije su mi rekli da sam bio toliko opušten da nisam mogaosignalizirati prstima. Verovatno bih bio sposoban da signaliziramsamo oèima.

Holcinger: Želeo bih da znam nešto više o stanju koje ste malopre nazvali"poremeæaj sna".

Tuli: Verovatno sam izmešao sve poznate stadijume sna. Zbog toga, kažu,nisam obièan èovek iz srednje Evrope i zbog toga sam šampionmeðu snevaèima. Nisu imali pojma šta se dešava.

La Berž: Ako sam dobro razumeo, to nije bilo normalno stanje sna, ali èemuje bilo slièno?

26

Tuli: Siguran sam da sam pre nego što sam nauèio lucidno sanjanje,prolazio kroz iste stadijume sna kao i svi ostali. To nije bio èist REMstadijum. Nisu mi pokazali svoje beleške zato što žele da ih oni objave.Posmatrali su me samo kao subjekat. Naljutio sam se zbog toga i zatosmo odluèili da osnujemo vlastitu laboratoriju za ispitivanje sna.

La Berž: Dobro, nemam ništa protiv zajednièkog objavljivanja, to ima smisla, alisam iznenaðen što ti nisu dali kopiju ili dozvolili da vidiš informacije.

Tuli: Jedan student mi je nakratko pokazao podatke, ali mi nije dozvolioda ih sve pregledam. Profesor mi uopšte nije ni pokazao podatke. UNemaèkoj jedva da postoji komunikacija izmeðu istraživaèaspavanja i istraživaèa sna, a da i ne pominjem istraživaèe lucidnogsanjanja.

La Berž: Pa, samo zato što ne možeš taèno da kažeš o kom je stadijumuspavanja reè, ne znaèi da ne možeš, na primer, da snimiš EEG nakompjuteru i prouèavaš kolièinu razlièitih talasa na svom snimku iodrediš ih. Ako imaš novi naèin da organizuješ svoje spavanje, to biveæ samo po sebi bilo zanimljivo za prouèavanje.

Tehnika ogledala za indukciju OBE

La Berž: Hajde da se okrenemo drugoj temi. Želeo bih da znam više o tvojoj"tehnici ogledala" za indukovanje lucidnih snova tipa vantelesnogiskustva.

Tuli: Prva upotreba tehnike ogledala opisana je u èlanku koji samnapisao - u prvom. Postoje i neke slike. Ali one nisu najpreciznije.

La Berž: Mislim da razumem ideju. Kada pogledaš u ogledalo i vidiš svojpotiljak, lakše ti je da preneseš svoju svesnost, kao da se nalazištamo.

Tuli: Bolje je kada ležiš. Gledaš u ogledalo. Ne treba da vidiš ništa osimodraza u ogledalu.

La Berž: Da li to treba da pomogne da se uðe u stanje lucidnog sanjanja?

Tuli: U poèetku, to je neka vrsta meðustanja; svetla su prigušena.Trebalo bi da možeš da vidiš svoj odraz u ogledalu; u pitanju je ista

27

postavka kao i u radu Klausa Stika (1983; 1989). Kasnije zatvaramoèi i zamišljam svoju glavu i oseæaj da trljam potiljak. Taj oseæaj seprojektuje u ogledalo.

La Berž: Toliko je opisano i u Nosakovom èlanku (1989). To razumem. Da liležiš dok to radiš, s ogledalom iznad kreveta? Da li trljaš potiljakgledajuæi u ogledalo i projektujuæi oseæaj kao da se nalazi tamo? Ikoliko dugo to radiš?

Tuli: Na poèetku, to traje veoma dugo, najmanje pola sata. Želeo bih dadodam da je taj èlanak potpuno pogrešan - to je novinarstvo!

La Berž: Hoæeš da kažeš da je slika izvrnuta?

Tuli: Tako je! Postoji još jedan postupak. Gledaš u udaljenu taèku, ondapodigneš palèeve ispred sebe , a onda ih pomeraš dok se ne spoje i tiopažaš samo jedan palace.

La Berž: Koja je svrha toga?

Tuli: Ovim postupkom mogu da stabilizujem san. Mogu da spreèim oèida se pokreæu. Gledam u prostor oko sebe a ne u figuru, da se nebih probudio. Mogu da vidim sve - mada malo zamagljeno -periferiju, prednju i zadnju stranu.

La Berž: Radeæi to u snu?

Tuli: Koristeæi u snu taj naèin gledanja. Evo sada to radim. Možeš li davidiš?

(Napomena urednika: Tuli ukršta oèi.)

La Berž: znaèi, kažeš da si u budnom stanju nauèio da to radiš?

Tuli: Da, i mogu to isto da uradim zatvorenih oèiju.

La Berž: Vežbaš u budnom stanju da bi to mogao da radiš u snu?

Tuli: Da. Takoðe je korisno dok se baviš sportom. Pre neki dan sam voziosnoubord. Skoèio sam i posmatrao šta se dešava s mojim nogama iispod njih, i, u isto vreme, video okolinu i pejzaž oko sebe. Videosam ceo proctor, ne tako jasno kao kada se fokusiram na nešto, alisam u isto vreme bio svestan èitavog prostora. Opažanje setransferisalo u intuitivno mišljenje i sada se više ne bojim. Isto važi i

28

za iskustvo sanjanja. To se takoðe može raditi u aktivnostima kakvaje dodirivanje stola. Mogu da koncentrišem pažnju na svoje prste,ali onda ne oseæam sto.

La Berž: Što je normalno potpuno suprotno.

Tuli: Ako tako gledam, ne bojim se, nema straha u meni, ali mogu videtiopasnost izvan sebe.

La Berž: OK. Vratimo se tehnici ogledala. Ležiš u krevetu, gledajuæi uogledalo iznad sebe, sve dok ne poèneš da se oseæaš kao da si uogledalu, a onda zatvoriš oèi.

Tuli: Da, zatvorim oèi i zamišljam svoju glavu u ogledalu. Što više toradim, to moja mašta više postaje nalik opažanju. To postaje sverealnije.

La Berž: Ali ako si sebe veæ video kao sliku, trebalo bi da bude relativno lakoda ta slika bude viðena kao realnost.

Tuli: Da, zato to i radim. Ta tehnika ima izvor u magiji. Ovo je samo daljirazvoj. Ovu tehniku je vrlo dobro opisao Klaus Stik.

La Berž: Da li je ta tehnika dobra da se izvodi ujutro ili za vremepopodnevnog dremanja?

Tuli: Obièno je izvodimo za vreme popodnevnog dremanja ili ujutro. Aline noæu. Ova tehnika æe preciznije biti opisana u jednom odsledeæih izdanja Bewusst Sein.

(Primedba urednika: Èasopis koji objavljuje nedavno osnovanaInternacionalna asocijacija za istraživanja svesti

i njihovu primenu /CORA/, evropski blizanac Asocijacije lucidnosti.)

Efekti uništenja ego-kora

La Berž: Poznata mi je vaša osnovna procedura - ideja integracije putemsuoèavanja sa zastrašujuæim figurama i rešavanje problema. Dosada ste razmatrali deljenje drim-bodija u komade i izdvajanje taèkedrim-ega, a onda ste juèe aludirali nešto o uništenju selfa, ego-taèke, ego-kora. Želeo bih da bolje razumem taèno kako se tajprocess ostvaruje i kako razumete teorijsku osnovu za to.

29

Tuli: To može biti vrlo neprijatno ili vrlo prijatno stanje. Može biti vrloprijatno kada "ja" postane jedno s kosmosom. Tada postoji jedansvet, kosmos, pojavni svet i self koji mu pripada. Ali, tada "ja" nemože biti posebno. Sada je naš kosmos jedinstven, identièan saselfom (ja).

La Berž: Dobro, šta je s teorijom i praksom?

Tuli: To se može uraditi, na primer, zaranjanjem ego-kora ili drim-bodijau vatru, u vatru iz sna. To nije ništa novo. Pre izvesnog vremenasam mislio da je novo, ali nešto nalik tome praktikovali su šamani, ito je samo za nas bila novost. To može biti neprijatno jer vodipotpunom poništenju "ja". S druge strane, ego postaje naduven i, sdruge strane, nestaje.

La Berž: Da, kao u tibetanskoj drim-jogi. Stavimo drim-bodi u vatru i drim-bodi nestaje. Ali još uvek imamo ego-kor.

Tuli: Ponekad se dešava da zapravo potpuno izgubiš ego-kor. Više nepostoji stanovište s koga bi mogao gledati ili razmišljati. Ostajesamo gledanje; razmišljanje bez ikakve razlike izmeðu objekta isubjekta - bez apsolutno ikakve razlike izmeðu objekta isubjekta.

La Berž: To zvuèi kao san koji sam opisao u svojoj knjizi, san u kome samodluèio da želim da iskusim svoj najveæi potencijal. Uleteo sam uoblake, bez ikakve druge namere osim te. Moj drim-bodi je nestao, aja sam ipak na neki naèin postojao. Mogao sam da pevam, naprimer, mada nisam imao usta. Opet, imao sam oseæaj jedinstva sprostorom. Nije postojalo "ja", ali je ipak bilo neèega što bih mogaonazvati perspektivom.

Tuli: U stanju o kome ja govorim, perspektive nema. Postoji stanje sjednom i stanje s dve perspektive. To je teško zamisliti u budnomstanju. Takoðe postoji stanje viðenja bez subjekta, bez ego-kora ibez gledanja. Više nema onoga ko peva, veæ postoji nešto kaopevajuæi entitet.

La Berž: Da, to je upravo to oseæanje. Zato što sam, kad sam se probudio ipomislio na reèi koje sam pevao: 'Hvalim Tebe, gospode', pomislio -ali tamo nije bilo nikakvog "ja" - nije bilo ni Tebe - Tebe hvalim Tebe,možda. Zato mislim da poznajem stanje o kome govoriš. A to kakosam dotle stigao, vidiš, nije bilo posredstvom akcije drim-bodija.Umesto toga, bilo je dublje od intelektualne namere da setranscendentira.

30

Tuli: Nema akcije kao takve, znaèi, nema onoga ko dela, što je mnogoviše akcija. Nema naèina da se to izrazi zapadnjaèkim jezikomzato što u njemu uvek postoji subjekat i predikat - to bi pre moglobiti Delanje, Akcija, kao pevanje ili šta god - bez subjekta, bezobjekta.

La Berž: To je isto stanje o kome i ja govorim, prostor je bio beskrajnapraznina, ispunjena potencijalima. Ali, u svakom sluèaju,zainteresovan sam za metod. Pitao sam se i razmišljao o moguæimposledicama seèenja tela na razlièite fragmente. S obzirom na toda postoje studije koje pokazuju da æe ljudi s psihosomatskimuslovima, koji iskuse traumu u snovima, imati psihosomatskeprobleme - i pridodajuæi naše vlastite studije, nisam baš siguranda je to mudro i voleo bih da èujem šta ti misliš o tome. Postojièlanak Harolda Levitana u kome on opisuje studije sluèaja, naprimer, o nekome ko je u snu uboden u stomak i ko je kasnijedobio èir. Sada, pitanje je, naravno, može li to biti neka vrstapodsticajnog sindroma ili bi moglo biti da je trauma iz sna imalafiziološki efekat - kao što smo mi otkrili u svojim istraživanjima:jaku povezanost?

Tuli: U Frankfurtu imamo grupu od deset ili dvanaest lucidnih snevaèakoji se sastaju svake dve nedelje i izvode sliène eksperimente. Tieksperimenti èesto imaju negativne efekte, poput agresije premaliènostima iz sna, seèenja tela ili straha. Te èinjenice su nam vrlodobro poznate. Najpre, eksperimenti koje izvodimo su opasni. Miznamo za opasnost. Mi smo pioniri i znamo da je to opasno.Drugo, verujemo da ništa nije više psihosomatsko odeksperimenata u oblasti snova, èak ni mašta. Takoðe verujemo daovi eksperimenti mogu dovesti do psihosomatskih poremeæaja.Zbog toga još nismo objavili eksperimente sa sagorevanjem uvatri.

La Berž: Izgleda da postoje i ljudi za koje je ova tehnika dobra. Za druge, neznam. U stvari, zainteresovani smo za tehnike koje bismo mogliponuditi širokom auditorijumu.

Tuli: Ovo su tehnike koje sada pokušavamo da proverimo, ali postoje imnoge druge. Proveravamo i objavljujemo uprkos znanju da æe seopasnost proširiti. Ali, moramo prvi da je upoznamo. Ako mi neobjavimo, neko drugi hoæe, poput okultista ili šarlatana. Zato mi seèini da je vrlo važno uzeti u razmatranje i te graniène oblasti, jer oneciljaju u suštinu, unutrašnji deo psihe. Da nije tako, ne bi bileopasne.

La Berž: Da, a ljudi ionako upadaju u njih.31

Mentalne sposobnosti i svesnost liènosti iz snova

La Berž: Još jedna tema o kojoj sam želeo da te pitam nalazi se u ovom radu(Tuli, 1989). Kako ga ja razumem, ti opisuješ svesnost i sposobnostilikova iz sna, koje si prouèavao za vreme lucidnog sanjanja. Nalazimda je to fascinantna serija eksperimenata i vrlo zanimljiv set pitanjao tome kakve mentalne kapacitete imaju drugi likovi iz sna.

Tuli: Figure iz sna su sposobne da rade više ako ih sanjaju iskusnilucidni snevaèi i ako su neke od njih veæ ranije bile ispitane. Alitakoðe postoje i neki likovi iz sna koji nisu sposobni da rade ništa.

La Berž: Iz svog iskustva, složio bih se s tim. Zapravo, ponašanje karaktera izsna uglavnom zavisi od mojih oèekivanja.

Tuli: To nije taèno! I sa svojim kolegama sam raspravljao o tome. Mojahipoteza je bila da su likovi iz sna vrlo vešti. Doktoranti koji su radilina ovim temama smatrali su da nisu. Vrlo su se iznenadili. Dogaðalose da lik iz sna sedi i piše. Pa ipak, kada sam razgovarao o tomfenomenu sa Kristom (1981) i ostalima, oni su rekli da je to nemoguæe.Mogao bih da nabrojim stotine sluèajeva neoèekivanih pojava.

La Berž: Svakako, ali ja rekoh uglavnom. Hteo sam da kažem da je moguæeda ako pronaðem tebe kao lik iz mog sna i oèekujem da budešsaoseæajan, ti æeš biti saoseæajan, a ako oèekujem da budeš zao, tiæeš biti zao. Kako se likovi iz sna ponašaju, a ne šta znaju da rade,to je rezultat našeg oèekivanja.

Tuli: Postoje primeri da lik iz sna kaže nešto što drim-ego ne može darazume. Mislim na primer 3ZWG.

Holcinger: Ovaj primer je Tuli opisao 1989. Drim-ego sedi licem u lice s likomiz sna koji nešto piše na papiru. Kada to proèita, drim-egoprepoznaje 3ZWG. U budnom stanju, snevaè se priseæa da seposvaðao sa svojom verenicom oko iznajmljivanja trosobnog stana(u Nemaèkoj se takav stan naziva 3 Zimmer WohnunG, zbog oznake3ZWG u oglasnom dodatku novina). Znaèi, da li zaista tvrdite dalikovi iz sna imaju nešto nalik sopstvenoj svesti?

La Berž: To je osnovna tvrdnja u radu.

Tuli: Ne želim da tom pitanju priðem za stanovišta okultizma ilispiritualizma. Moje objašnjenje veoma lièi na teoriju o podeljenommozgu.

32

La Berž: Da, ali nemamo dokaza da pacijenti kojima su hemisfere razdvojeneimaju svesnost u obema. Oni izveštavaju o samo jednoj svesnosti.Ne znamo da li postoji i druga svesnost. Možemo da vidimo samomotorièku reakciju koja bi mogla ukazivati na svesnost, ali je iautomatski sistem sposoban za motirièke odgovore.

Tuli: Nikada neæete moæe da to zaista i dokažete, zato što je to, kao štosam veæ pomenuo, metaforièki problem. Ali sada postoje naši veomaprecizni i praktièni eksperimenti koji vode do pitanja: da li likovi izsna imaju sopstvenu pespektivu, mogu li odatle da posmatraju; dali imaju vlastiti pristup seæanju, opažanju, mišljenju, produktivnommišljenju? Mogu li da rimuju bolje od mene?

La Berž: Da, mogu sve to, ali ništa od toga ne zahteva svesnost!

Tuli: Ali ništa što se dešava ne dokazuje da je Stiven svestan ili da jeBrigita svesna. Svaki dokaz bio bi metafizièki. Možete se ponašatipotpuno isto kao lik iz sna, imate sopstvenu perspektivu, svojeseæanje i svoje vlastito mišljenje. Zašto bih tvrdio da likovi iz snanisu svesni i, u isto vreme, tvrdio da vi jeste?

La Berž: Da, ali odgovor je sledeæi: ja imam mozak, ti imaš mozak, svako donas ima mozak! Ali, likovi iz sna nemaju mozak, osim jednog, a tajpripada snevaèu!

Tuli: Kada sam u lucidnom snu, mogu da vodim iste ovakve razgovore.

La Berž: Naravno, ali to ne dokazuje ništa o svesnosti. Moj zakljuèak izinformacije koja je ovde prezentovana bio je da likovi iz sna moguraditi zadivljujuæe stvari, ali ne i kognitivne zadatke koji izrièitozahtevaju svesnost.

Tuli: Fenomenološki, može se dogoditi da gledaš iz dve perspektive, ispodstola i iznad stola. To ne možeš da zamisliš.

La Berž: Hajde da se malo vratimo. Kako radiš mentalnu aritmetiku? Kakomnožiš 5 puta 5? Odgovor se jednostavno pojavi. To nije svesno, toje automatski. Ali, kada treba da radiš aritmetiku kojapodrazumeva prenošenje brojeva, ti taj broj pohranjuješ u svesti.Svesnost se može posmatrati kao globalno mesto rada (Bars, 1988).To se razlikuje od automatskih procesa. Postoji samo jedna oblastsvesnosti, bar u obiènom iskustvu.

Holcinger: Èini mi se da izmeðu vas dvojice postoji nesporazum u vezi sdefinicijom svesnosti.

33

Tuli: Dao sam razlièite definicije svesnosti u nemaèkom eseju pod nazivom'Svesnost' - 'Bewusst sein'. Najpre sam razdvojio fenomenološku odepistemološke definicije, a onda sam razdvajao dalje, tako da sam nakraju stigao do dvanaest razlièitih definicija svesnosti!

La Berž: OK. Ali ih verovatno koristimo u razlièitom smislu.

Tuli: Dobro, ja mislim sledeæe: mašina može da radi aritmetiku, a dete nemože. Ipak, rekao bih da je dete svesno, a mašina nije.

La Berž: To je taèno ono što želim da kažem. Ovi eksperimenti ne dokazujusvesnost! Èinjenica da su mentalne aritmetièke sposobnosti likovaiz sna ogranièene, ukazuje mi da ti karakteri nemaju globalniprostor u kome pohranjujemo rezultate dok nastavljamo daautomatski obavljamo množenje.

Tuli: Da, ali likovi jesu stvarali komplikovane rime!

La Berž: Da, ali bi to takoðe moglo biti automatski. Rime se javljaju u mozgu;ne znamo kako to radimo. To se jednostavno dogaða!

Tuli: Likovi takoðe moraju da pohrane nešto u tom radnom prostoru dabi obrazovali duže pesme ili rime. Te pesme su nekada dugaèke i podeset stihova.

La Berž: Razmisli o Koleridžu i pesmi "Kublaj Kan". To mu je jednostavnodošlo samo od sebe. Nema razloga za mišljenje da jezièki procesimoraju biti svesno voðeni. Ljudi sve vreme prièaju bez razmišljanja!Vidiš, svesnost i svesni procesi mogu raditi nešto što nesvesni nemogu. Svesnost nije tako efikasna. Ona je spora, ali fleksibilna. Iomoguæava izraèunavanja tipa 12 puta 17. da bi to uradio, morašda pohraniš meðurezultat dok radiš drugu operaciju. A jednostavnuaritmetiku radimo automatski, kao da gledamo u tablicu množenja.Odgovor na 5 puta 5 je jednostavno tu. Ne razmišljaš o tome kakoda to uradiš. Ne radiš ništa osim što postaviš problem, a rezultat sepojavi. Ali postoji ogranièeni broj brojeva koje možeš držati u umu.Možeš držati oko sedam, plus-minus dva. Postoje numerièkieksperimenti koji ukazuju i demonstriraju ogranièenja svesnogprocesinga i relativni nedostatak ogranièenja kod nesvesnog.

Tuli: To je pitanje razlièitih definicija svesnosti, ali ako bi krenuli odatletrebalo bi èitavo predavanje.

La Berž: Hajde da sada napravimo rimu i zabeležimo kako se dogodila!Poèeæemo s Geteovim poslednjim reèima: "Licht, mehr Licht", a

34

onda rimovati… "Nichts als nichts!" Nije baš gramatièki taèno, ali jeideja. Kako se dogodilo? Samo se pojavilo.

Tuli: Znam to. Takoðe znam da Stiven poznaje Getea zavidno dobro.

La Berž: OK. I, kako možemo da zakljuèimo da likovi iz sna imaju svest?

Tuli: Nikada to nisam tvrdio! Tvrdio sam samo da nikada neæeš moæi dato dokažeš, kao što nikada neæeš moæi da dokažeš ni da drugaosoba u budnom životu ima svest!

La Berž: Imao sam utisak da si zakljuèio da likovi iz sna imaju nezavisnusvesnost.

Tuli: Moram sada da razjasnim taj nesporazum. Nikada nisam tvrdio dalikovi iz sna imaju svest. Ali nas je ideja o tome da li imaju ilinemaju svest dovela do nekih interesantnih eksperimenata. Mogaobih da im kažem da pevaju ili da broje i mogli bismo videti da lipostoje promene na EEG zapisima pod tim okolnostima. Ali èak nito nikada ne bi moglo da dokaže da su svesni.

35

36

DDeeffiinniicciijjaa,, pprriimmeennaa ii iinndduukkoovvaannjjeelluucciiddnnoogg ssnnaa

37

DEFINICIJA

Biti lucidan u snovima to je sanjati svestan da živiš u snu… Zarazliku od obiènih snevaèa, lucidni snevaèi prihvataju sanonakvim kakav jeste: halucinantno/unutrašnje iskustvo doživljenou stanju sna, a ne unutrašnje iskustvo doživljeno u budnomstanju.

PRIMENA LUCIDNOG SANJANJA

Meðu brojnim moguæim primenama lucidnog sanjanja, podvuæi æemonekoliko:

- Leèenje noænih mora i fobija: umesto da izbegava svog neprijatelja u snu,snevaè mu se suprotstavlja, demaskira ga i transformiše u saveznika.

- Doživljavanje prijatnih iskustava po vlastitom izboru, kao što jeoslobaðanje od gravitacije i opuštanje, obitavanje u magiènom i èarobnomsvetu, doživljavanje novih seksualnih iskustava itd.

- Razvijanje i korišæenje opšte i umetnièke kreativnosti. -Pronalaženjerešenja za liène probleme i pomoæi u donošenju ispravnih odluka. -Korišæenje stanja sna kao unutrašnjeg prostora za lièni razvoj itranscendentalna iskustva.

INDUKOVANJE LUCIDNOG SNA

Da bi se ostvarila samosvesnost u snu, možete koristiti dokazane metodekoje su ranije opisane, zasnovane podjednako na metodi Mild koju je opisaoAmerikanac Stiven La Berž u svojoj knjizi Lucidno sanjanje, i tehnici odrazakoju je elaborirao Nemac Pol Tuli.

Metod obuhvata tri vrste vežbi: tokom dana, pre spavanja i posle noænogbuðenja.

Vežbe u budnom stanju

1. Pre usmeravanja namere da se sanja lucidno, i onoliko èesto koliko jemoguæe (najmanje tri puta dnevno), upitajte se: "Da li sanjam?"

Testirajte stabilnost svog trenutnog opažanja.

Posmatrajte neki objekat, primeæujuæi njegove karakteristike, a ondapogledajte nešto drugo; ponovo posmatrajte. Da li je ostalo isto? Naprimer, da li je soba zadržala isti oblik i iste dimenzije? Proverite dobrofunkcionisanje svog pamæenja.

Sledite mentalno kurs dogaðaja koje ste upravo proživeli. Imate lisklonosti da budete zaboravni?

2. Nakon ovog minucioznog "rialiti testa", zamislite najintenzivnije što možeteda zaista sanjate. Zamislite sebe u snu u kome ste svesni da sanjate.

3. Zatim, recite sebi odluèno: sledeæi put æu delotvorno sanjati. Apsolutnoželim da se setim da sanjam. Savetuje se da unapred izaberete odreðeneaktivnosti uz koje æete vežbati u budnom stanju. Na primer, možete sebipostavljati pitanje "Da li sanjam?" svaki put kada koristite kljuè od kuæe iliautomobila…

Vizuelizacija pomaže da se setite okolnosti vezanih za pitanje. Akonameravate da testirate realnost dok koristite kljuè, zamislite sebe u tovreme kako se podseæate svoje namere i efektivno nastavite sverifikacijom.

Vežbe pre spavanja

1. U krevetu, odvojte nekoliko minuta da se potpuno relaksirate i primeniteneku od sledeæih metoda:

Joga ili druge vežbe za opuštanje, izmeðu ostalog i švedska gimnastika.

Progresivna relaksacija. Desetak sekundi ili duže stežite i sukcesivnoopuštajte ramena, ruke i mišice, stopala i noge, karlicu, abdomen, vrat,obraze, vilicu i mišiæe obrva.

2. Pokušajte da zaboravite dnevne probleme. Duboko udahnite i sa svakimizdahom pustite da u vas uðu smirenost i mir.

38

3. Setite se poslednjeg sna.

Zamislite sebe u tom snu i zabeležite svaku neuobièajenu stvar koja gaidentifikuje kao san.

Sledeæe noæi planirajte da obratite pažnju na takve anomalije, koje semogu smatrati indikacijama vašeg stanja sna.

Na primer, ako razgovarate sa životinjom, zapamtite da pribeležiteneobiènost te konverzacije, i recite sebi: Ovo je neobièno. Životinje negovore. Mora biti da sanjam.

Recite sebi s rešenošæu: U svom sledeæem snu, biæu svestan da sanjam.Bolje je da to ponavljate.

Noæna vežbanja (nakon buðenja iz sna)

Važno je da ovu vežbu primenjujete nakon svakog buðenja, inaèeumanjujete vrednost ostalih vežbi.

1. Ne pomerajte mišiæe minut-dva da bi ste olakšali sebi da se setite sna.

2. Da biste se potpuno probudili. Ispiranje oèiju pomoæu vlažne rukavicetrebalo bi da bude dovoljno da vas probudi za izvoðenje ove noæne vežbe.

3. Pažljivo memorišite sve èega se možete setiti iz sna. Ispitajte detaljno isetite se najjasnije moguæe oseæanja koja ste iskusili.

4. Ukljuèite svetlo i posvetite se èitanju ili meditaciji pet-deset minuta, dabiste se potpuno probudili i radili punim kapacitetom svojih mentalnihsposobnosti.

5. Kada se budete spremali da ponovo zaspite, recite sebi: u svom sledeæemsnu biæu svestan da sanjam.

6. Tada, najintenzivnije moguæe, vizualizujte svoje sliping-bodi koje leži nakrevetu. Zamislite sebe u snu koga se seæate, kako shvatate da sanjate.

Što više ponavljate ovu vizuelizaciju, to bolje.

7. Recite sebi ponovo: U svom sledeæem snu, postaæu svestan da sanjam.

39