Čarolliijja osećanjja

by voki

2

1. poglavlje

lesandro je izgubljeno pogledao promotivni materijal koji je bacio u

korpu za otpatke. Njegova nova asistentkinja nije znala šta treba da

mu dostavi. Tekstilna manufaktura njegove grupe rezervisala je

veliki štand na sledećem sajmu, ali o tome je brinuo njegov

menadţer. I... taj ĉovek gotovo da mu nije bio potreban... O, Boţe!

Zainteresovano je pogledao portret nasmejane mlade ţene u

reklamnoj brošuri na stolu. Diskretan mladeţ skrenuo je njegovu paţnju na divno

oblikovane meke usne, koje bi privukle svakog normalnog muškarca.

Krv je brţe potekla Alesandrovim venama. Taj osmeh, te usne... Puls mu se naglo

ubrzao a iz podsvesti se pokrenulo jedno blisko sećanje.

Odjednom mu je bilo toplo, uprkos dobro podešenom klima-ureĊaju u njegovom

prostranom birou. Trag jedne emocije zarobio mu je dah u plućima. S mukom je

Alesandro primorao sebe da odagna misli na ovo sećanje i na osećanja koja ga prate, da

prestane da ih analizira.

Tiho i neprimetno nestala je sva magla koja je prekrivala prohujale mesece od pre dve

godine. Dozvoljavao je sebi tek nejasan pogled na sve što je prošlo i ponovo je zapadao u

depresiju.

Stisnuo je pesnice i na njih naslonio glavu postavivši laktove na teško staklo radnog

stola. Bol više nije osećao jer je sve vreme u njegovoj duši bila prisutna ona poznata

praznina, koja razara i muti razum, pred kojom uzmiĉe koncentracija.

Pre izvesnog vremena priznao je sebi da je nemoćan i ranjiv. Doduše, time se ništa nije

promenilo, ĉinjeniĉno stanje ostalo je neumoljivo isto. Alesandro Ma-tani u poslednje

vreme nije ĉuo ni jednu jedinu sugestiju svojih prijatelja i sarad-nika.

Drhtavim rukama uzeo je brošure da ih pogleda. Ugledao je reklamu luksuznog hotela

u Melburnu. Nije ni pokušao da razmotri nove mogućnosti, uostalom, nikada nije bio u

tom gradu. Bar se ne seća daje bio.

Averzija je rasla u njemu i u ovom momentu ništa mu ne bi pomoglo. Osećanje da je

propustio nešto vaţno, ponekad ĉoveka moţe da odvede u ludilo.

by voki

3

Ponovo je pogledao flajer: ţena koja radi na recepciji tog hotela ljubazno pozdravlja

muškarca i lepu, negovanu ţenu, koji se oĉigledno prijavljuju kao gosti hotela. Okruţenje

je odisalo bogatstvom u svakom detalju, pa ipak Alesandro na to nije obraćao paţnju.

Ali ţena na slici potpuno ga je okupirala.

Što ju je duţe posmatrao, u njemu je rastao sve jaĉi predosećaj. Krv je brţe strujala

njegovim venama, a koţa na vratu poĉela je da ga pecka. To lice bilo mu je vrlo poznato.

Da li se ona nekada i njemu ovako smešila?

Njegova slutnja postajala je sve jasnija što je duţe posmatrao strankinjine crte lica.

Tamna kosa upletena u dugu pletenicu naglašavala je ljupkost ne preterano upadljivog

lica. Prćast nos, izrazito ĉulne usne i, za jednu brinetu, iznenaĊujuće svetle oĉi.

Njena pojava nije izazivala preterano divljenje niti se moglo reći da je egzotiĉna, ali je

sigurno to da su se za njom okretali. Bilo je u njoj neĉeg ĉime je privlaĉila paţnju, neka

harizma koja je sigurno plenila i fotografe.

Kaţiprstom je na fotografiji pratio liniju duţ njene brade, zatim iznad obraza i zastao na

punim usnama. I evo ga, ponovo. Ono neprijatno osećanje koje je oţivljavalo neţeljena

sećanja. Sada to više nije bila samo strankinja.

Alesandrovi mišići se zategnuše jer su ga odjednom spopala razliĉita osećanja. Meki

dodir njenih usana na njegovim... I ukus zrelih višanja - neodoljivo uţivanje! Kao daje

reĉ o fantomu, Alesandro je osećao dodir nevidljivih prstiju na svojoj koţi. Ĉuo je i

prigušeni ţenski uzdah. Ekstaza...

Grudi su mu se teško podizale i spuštale dok se borio sa svojim uzbuĊenjem. To je

postalo neizdrţljivo! Ipak, instinktivno se suoĉio s istinom koju nije mogao igno-risati:

poznavao je ovu ţenu, drţao ju je u zagrljaju, zapravo ju je voleo.

Nekakvo osećanje posesivnosti izvirilo je iz udaljenog kutka njegovog razuma.

Izgubljen, Alesandro je posmatrao tu ţenu s drugog kraja sveta. Ako on nije bio u

Mclburnu, da li je ona na nekom od svojih putovanja prošla Lombardijom?

Ponovo je frustracija zbog izgubljenih meseci zaposela Alesandrovo srce. Moţda je ova

tajanstvena ţena drţala u rukama kljuĉ njegovih sećanja? Da li mu je ona mogla pomoći

da se konaĉno oslobodi te praznine u duši? Da u sebi ponovo podigne hram zadovoljstva

i da se okonĉa teror ovih teških osećanja koja su mu razdirala dušu?

Alesandro je dograbio telefonsku slušalicu. Saznaće odgovore na ova pitanja, pa neka

košta šta košta!

***

- Hvala, Saro, spasla si mi ţivot! - laknulo je Karisi. Danas je sve pošlo naopako da

gore nije moglo i bar je resila ono što je najvaţnije.

by voki

4

- Nema razloga za brigu - uveravala ju je njena komšinica i bebisiterka. - Leo će imati

sve što mu treba.

Karisa je znala da će se Sara ispravno postaviti prema detetu i da ne treba da brine.

Kada je primljena na posao u hotelu "Landford", oĉekivala je da će dolaziti kući u

pristojno vreme, dovoljno rano da se pobrine za svog sina.

Pre svega zato što Leo nikoga drugog nije prihvatao, a to joj ej teško padalo.

Ĉak ni posle toliko vremena nije uspela da se otrese osećaja da je pogrešila. S druge

strane, moglo se desiti da zapadne u depresiju i samosaţaljenje. Ranije je doţivela jednu

uţasnu traumu, ali je to odavno prevazišla. U meĊuvremenu je shvatila kakve je razorne

posledice ta trauma ostavila na njoj.

- Karisa? Zaboga, šta se dogaĊa?

- Ništa - brzo je primorala sebe da se osmehne jer je znala da je Sara bila u stanju da po

boji glasa prepozna njeno raspoloţenje. - Dugujem ti nešto.

- To sigurno. Iduće nedelje moţemo zameniti uloge, pa da mi priskoĉiš kao dadilja.

Rado bismo jedno veĉe proveli u gradu ako bi mogla da priĉuvaš Ešli.

- Dogovoreno - pogledala je na sat. -Ne zaboravi da poljubiš Lea za laku noć umesto

mene!

Karisa neće, kao i obiĉno, veĉerati sa svojim sinom niti će moći da ga poljubi za laku

noć. Za utehu joj je to što je dete u dobrim rukama. Inaĉe, ovaj posao omogućava joj da

dovoljno vremena provodi sa svojim detetom. Hotelsko rukovodstvo joj je u tom pogledu

izašlo u susret.

MeĊutim, današnji dan bio je izuzetak jer je grip harao meĊu hotelskim osobljem pa je

više od trećine zaposlenih otišlo na bolovanje i to baš usred nekoliko ranije planiranih

vaţnih dogaĊaja.

Mada je za sobom imala pun radni dan, pre jednog sata javljeno je da je Davida,

pomoćnika glavnog menadţera, savladala groznica, pa je Karisa morala da ga zameni.

Osećala je ţmarce u stomaku. Ovo je bila jedinstvena prilika da pokaţe za šta je

sposobna i da dokaţe Davidu da je bio u pravu kada joj ukazao poverenje. Uostalom, on

se prema njoj, uprkos tome što su njene kvalifikacije nepotpune, poneo kao prijatelj i

odliĉan mentor. Karisa mu je bila zahvalna ne samo za svoju poslovnu poziciju nego i za

ukazano poverenje. Zato je marljivo radila od trenutka kada je došla u Melburn.

- Još ne znam kada ću se vratiti, Saro. Verovatno u ranim jutarnjim satima -malo se

zamislila. U to doba javni saobraćaj ne funkcioniše, a da uzme taksi, to bi bilo preskupo.

- Doći ću kod vas u vreme doruĉka ako vam to odgovara.

- Odliĉno, Karisa, nema problema. Samo ti doĊi.

Pošto je prekinula vezu, Karisa je obema rukama poĉela da masira svoja ramena. Već

je nekoliko sati bez pauze zurila u ekran kompjutera i bila je primetno umorna. Bolelo ju

je celo telo, a slova i cifre na monitoru titrali su pred njenim oĉima kao insekti.

by voki

5

Energiĉno je pritiskala koren nosa. Biće joj potrebna izuzetna disciplina i odluĉnost da

obavi sve što je planirala za ovaj dan.

Uzdahnuvši, uzela je naoĉare za ĉitanje i ponovo se okrenula zadatku. Tek kada to

završi moći će da se posveti pripremama za današnji maskenbal.

Stojeći u jednom uglu balske sale, u blizini kuhinjskih vrata, Karisa je slušala glavnog

konobara koji ju je šapatom upućivao u novi zadatak. U kuhinji je vladao haos zbog

nedostatka osoblja obolelog od gripa. Zato su što pre morali angaţovati bar dvojicu

konobara, a i kuvarskom osoblju trebala je pomoć.

Srećom, niko od gostiju nije primetio da nešto nije u redu. Svi zaposleni nadmašili su

sebe trudom i radom, pa je kompletna usluga bila oĉekivano dobra.

Elegantna sala bila je dekorisana crnom i zlatnom bojom. Starinski lusteri raspršivali su

toplu svetlost na dobro raspoloţene zvanice. Skupi parfemi širili su se na sve strane

mešajući se s mirisom cveća iz staklenika, sve je odisalo bogatstvom. Poznate face,

glumice i glumci, dizajneri, veliki biznismeni... sve što je visoko australijsko društvo

imalo da ponudi, bilo je ovde.

I za sve sam ja odgovorna, pomisli Karisa dok joj je srce tuklo pod grlom. S naporom

se koncentrisala na uputstva glavnog konobara. Po svaku cenu ovo veće mora biti

uspešno. A još mnogo toga trebalo je da se uradi.

- U redu, pronaći ću još nekoga ko će moći da kontroliše restoran - prijateljski mu je

klimnula glavom i okrenula se prema telefonu koji je bio priĉvršćen na zidu. I samo što

je pritisnula taster za brzo biranje broja u restoranu, zaledila se.

Niz kiĉmu je osetila svrab. Odjednom joj se uĉinilo da je potpuno gola mada je njen

plavi kostim s konzervativnim visokim izrezom popriliĉno dobro pokrivao njenu

ţenstvenost, a suknja joj je bila duga i hulahopke neprozirne.

Ukoĉenog pogleda obesila je slušalicu i okrenula se prema mnoštvu sveta. Hotelsko

osoblje šetalo je od jedne do druge grupe gostiju nudeći piće i meze.

Većina zvanica imala je skupe ruĉno izraĊene maske, svi su bili zauzeti sklapanjem

novih kontakata ili demonstracijom svojih kostima po kojima se moglo videti ko je iz

koje poslovne oblasti.

Karisi je sve ovo odgovaralo jer je i ona igrala svoju ulogu u ovom grandioznom

spektaklu. Nije bila u sliĉnom okruţenju od kada je pokopala svoje fantazije o princu na

belom konju.

Dok su joj obrazi goreli, pogledala je oko sebe osećajući da je odnekud vreba nešto

poznato i uzbudljivo.

Zatvorila je oĉi i pokušala da smiri svoje ubrzano disanje. Sve je to prošlost, i trebalo bi

tako da ostane. Ne bi smela da dozvoli da joj iscrpljenost u ovom momentu zada udarac.

Uostalom, zaduţena je za vaţan posao, da ovim brojnim ljudima omogući normalan i lep

provod.

by voki

6

U ovoj ogromnoj prostoriji on je gledao pravo u nju...

Obema rukam ĉvrsto je uhvatio naslon jedne stolice, a krv mu je šištala u ušima. Šok

od ponovnog viĊenja bio je toliko snaţan da je Alesandro za trenutak morao da zatvori

oĉi jer je to bio jedini naĉin da zadrţi kontrolu nad sobom. Inaĉe, postojala je velika

mogućnost da se onesvesti i sruši na pod.

To je ona. Ne samo lepotica iz brošure, nego ţena koju je pamtio svaki atom njegovog

tela. Zaţmurio je i pred oĉima mu se ukazala slika kako se ona udaljava od njega

nesigurnim korakom. S koferom u ruci prišla je taksiju koji ju je ĉekao. Zatim je šofer

ubacio njen prtljag u gepek.

Poslednji vizuelni utisak: šljunak je prštao ispod toĉkova taksija koji je napuštao

njegovo imanje na jezeru Komo. A sada... sećanje na emocionalni haos, bes, razoĉarenje,

dekoncentrisanost...

I bol. Nepodnošljiv. Bol uzrokovan rastankom.

Samo jednom u svom ţivotu Alesandro je osetio tu vrstu razdirućih osećanja. Majka ga

je kao petogodišnjaka zauvek napustila, otišla je sa svojim ljubavnikom da ţivi u luksuzu

i raskoši.

Alesandro je energiĉno zatresao glavom odagnavajući sumorne misli, ali ona gorka

osećanja i dalje su pritiskala njegove grudi. Bogorodice moja! Osećao se duboko

povreĊenim i tuţnim. Ko je ta ţena koja je u njemu probudila tolika osećanja?

Bes i nestrpljenje gurali su ga napred. Ĉekanje je okonĉano. Veĉeras će dobiti sve dugo

oĉekivaneodgovore.

Karisa je krišom skinula cipele da malo razmrda noţne prste. Ovaj bal će uskoro

prestati pa će morati da nadgleda raspre - manje sale i njenu pripremu za modni

performans planiran za narednu dan.

Zevnula je i slegnula ramenima kada je iznenada topla i krupna muška šaka neţno

poklopila njeno rame. Istog momenta Karisa je profesionalno razvukla usne u ljubazan

osmeh i okrenula se prema gostu koji je prisnim dodirom prekoraĉio granice lepog

ponašanja. Iskreno se nadala da nije pijan i da će njene reĉi bezuslovno prihvatiti.

Ali osmeh je u momentu zamro na njenim usnama. Još je na licu imao masku, a kosa

mu je bila kratko podšišana. Njegov izraţajni pogled prodro je u njenu dušu. Uza sve to,

osetila je miris losiona posle brijanja, koji nikako nije mogla zaboraviti.

Ali to ne moţe biti on!

Primetila je oţiljak iznad njegove obrve. Ĉovek iz onog vremena bio je lep kao slika,

kao mladi rimski bog. Nije imao oţiljak niti ovako bled ten...

Pa ipak...

- Mogu li nekako da vam pomognem? - upita ona i ustade sa stolice. Glas joj je zvuĉao

promuklo, pa je ĉovek to mogao da protumaĉi kao senzualni poziv. Karisa je ţurno

proĉistila grlo. - Ĉini mi se da ste me zamenili s nekim.

7

Htela je da izvuĉe rame iz ovog toplog stiska, ali njegov stisak nije popuštao, a zatim ju

je privukao sebi. Zamalo se spotaknuta. Baš je drzak! Podigla je glavu i pogledala ga

pravo u oĉi oĉekujući da on progovori.

MeĊutim, ĉovek je zurio u nju ĉvrsto steţući njeno rame.

Alarm je zazvonio u Karisinoj svesti. Instinkt joj je nalagao da se što pre oslobodi ove

opasne pozicije.

- Zamoliću vas da me pustite! - zahtevala je, ovoga puta glasnije.

Okrenuo je glavu i u momentu se postavio iza Karise. Odbila se od njegovih širokih,

snaţnih grudi preĉuvši tiho izgovoreno izvinjenje gosta s njene leve strane. Osetila se kao

pod dejstvom alkohola. Sve joj je na ovom ĉoveku bilo poznato, i ne samo to. On je bio

odgovor na njene tajne ĉeţnje. Njegova snaga, njegov dah, ruke, kosa, usne... sve joj je to

toliko nedostajalo, a sada joj je nadohvat ruke.

Ali da li je ovo stvarnost?

Njegova ruka se komotno spustila na njenu zadnjicu, kao da na nju odavno polaţe

pravo. Zatim ju je pritisnuo uza se. Za momenat od iznenaĊenja nije znala kako da se

postvi. Nešto je u njoj vrištalo.

U oĉajanju je mobilisala sve svoje snage i jednim trzajem oslobodila se zagrljaja.

Kolena su joj drhtala kada je naĉinila prvo jedan a zatim i drugi korak unazad. Ĉovek s

maskom na licu uporno ju je posmatrao.

Karisa je osetila paniku i mada je htela nešto da kaţe, s njenih usana reĉi nisu potekle.

Zatim se okrenula na suprotnu stranu i kroz mnoštvo gostiju poţurila je prema izlazu.

Karisa je umorno zabacila nestašni pramen kose iza uva. Konaĉno je i po-slednji gost

otišao. Hotelski personal vraćao je nameštaj na mesto pošto je parket oĉišćen.

Zvonjava telefona prenula je Karisu iz razmišljanja. Nikako joj nije dao mira onaj

misteriozni stranac koji joj je istovremeno bio neverovatno poznat.

- Halo?

- Karisa? Dobro je što sam vas pronašao - prepoznala je glas novog portira koji je bio

ubaĉen u noćnu smenu. - Hitan poziv za vas, prebaciću vezu.

- Hitan poziv?

Te dve reĉi bile su dovoljne da Karisa doţivi lagani šok i da zaboravi na sve ostalo. Da li

se Leu nešto dogodilo? Moţda se razboleo?

Bez daha je doĉekala da ĉuje "klik", što je oznaĉavalo uspostavljanje veze. A onda -

tišina.

- Saro, jeli li to ti? O ĉemu se radi? Da li se nešto desilo?

Nije bilo odgovora, samo eho njenog uzbuĊenog glasa.

A onda je ĉula glas koji je probudio sva njena ĉula.

- Karisa!

8

Ĉula je jednu jedinu reĉ i uspravila se svaka dlaka na njenom telu. Taj bariton pratio ju

je u svim njenim snovima. Uz to je imao moć da joj pomuti razum.

Karisa je osetila da je kolena izdaju pa se naslonila na najbliţi sto koji je neko dogurao

do zida. Jednom rukom zaštitniĉki je pokrila svoj vrat. Pa to ne moţe biti! Usta su joj se

u momentu osušila, jezik se ukoĉio, bila je nesposobna da bilo šta kaţe.

- Moramo da razgovaramo - ĉula je duboki glas iz svoje prošlosti. - Odmah.

2. poglavlje

- Ko je to? - upita Karisa pri ĉemu je i njoj sopstveni glas bio ĉudan. Nije mogla da

shvati zašto se sudbina tako okrutno poigrava s njom. Još onda je odluĉila da ovog

ĉoveka nikada više neće sresti.

Pa ipak, neki destruktivni deo njenog razuma slao je njenom mozgu impulse pune

išĉekivanja i uzbuĊenja, koje je Karisa bezuspešno pokušavala da ignoriše. Ranije je

oĉekivala od ovog ĉoveka da pokuša da stupi u kontakt s njom, da joj se izvini. Da joj

kaţe da je pogrešio, da je ona za njega... Ne, ona više ne sanja te snove.

"Šta sada ţeli od mene?" grozniĉavo je razmišljala, nesvesno steţući rukom svoj vrat.

- Ti dobro znaš ko sam ja, Karisa - omekšala je kad je ĉula kako ovaj dobro poznati

glas s italijanskim akcentom neţno izgovara njeno ime. Svaki ton njegovog glasa osetila

je kao milovanje. Saznanje o tome s kim razgovara pokrenulo je sećanja u njoj.

I ovoga puta uspeo je da jednom jedinom reĉju iskljuĉi njenu samokontrolu. Odveo ju

je toliko daleko da je ona zamalo napustila sve što je u ţivotu postigla.

Ali da li je to stvarno on? Znala je da nikada za njom ne bi došao u Australiju. To je

jasno pokazao.

"Da li ja ludim?" uplašeno se pitala Karisa. "Da li sam uobrazila onaj sastanak sa

maskiranim strancem?"

- Ne pretvaraj se da me nisi prepoznala, Karisa - zareţao je glas s druge strane ţice.

-Nemamo vremena za deĉje igre. Ja sam Alesandro Matani.

Nastala je tišina. Karisa je stezala slušalicu. Bilo joj je drago što ima oslonac, inaĉe bi

se srušila na pod.

- Alesandro?

- Matani. Siguran sam da me se sećaš.

9

On je siguran da ga se ona seća! Morala je da stavi ruku na usta da je ne bi spopao

histeriĉan smeh. Sve oko nje poĉelo je da se okreće, a pred oĉima su joj se pojavile crne

taĉkice.

Buka ju je povratila. Slušalica joj je iskliznula iz ruke potpuno mokre od znoja.

Alesandro Matani... Ĉovek koga je volela, a koji joj je na surov naĉin slomio srce.

Ţustro je slegnula ramenima i drhtavom rukom ponovo prislonila slušalicu na uvo.

- Karisa! - ĉula je snaţan muški glas.

- Tu sam.

- Nemoj više da se igraš. Moramo da se vidimo - reĉe on nestrpljivo.

Na njegovu ţalost, Karisa je uspela da povrati samokontrolu.

- To je nemoguće.

- Naravno da je moguće - usprotivi se ţustro. - Deli nas samo dvanaest spratova.

Alesandro je ovde, u Melburnu! Instinktivno je pogledala podijum za ples.

- To si ipak bio ti? Ovde, na balu? - u tom momentu potpuno je zaboravila na ponos.

Htela je da bude sigurna, ali Alesandro joj nije odgovorio.

Ponovo je u sebi osetila vrelinu pri pomisli na onih nekoliko sati intime, koje je s njim

provela. Dugo je osećala njegove dodire, svako podsećanje na njih doţivljavala je kao

stvarnost, svaki trenutak koji je s njim provela kao da je bio sasvim bliska prošlost.

Otkud mu onaj mali oţiljak iznad oka? Da li ga je nešto udarilo? Pitanja su se rojila u

njenoj glavi i nikako nije bila u stanju da skrene misli na nešto drugo.

- Šta zapravo hoćeš? - prekinula je kratku pauzu u razgovoru.

- Već sam ti rekao, ţelim da se naĊemo. . Najzad je osetila da joj se vraća ponos.

- To nikako! Već je kasno i moram da poĊem kući. Uostalom, nas dvoje nemamo više o

ĉemu da raspravljamo - izgovarajući to, proveravala je moţe li da se osloni na noge i da

li joj se vratila telesna ravnoteţa.

- Jesi li sigurna? - upita on posebno umilno. Bilo je oĉigledno da njene reĉi nije

ozbiljno shvatio. - Ja sam u predsed-niĉkom apartmanu i ĉekam te za deset minuta.

Morala je dobro da pripazi da on ne primeti da se borila za vazduh.

- Nisi u poziciji da mi nareĊuješ - uspela je da mu odgovori, naizgled hladno.

- Ĉak i ako ne ţeliš da me vidiš - odgovori on mirno - imamo vaţnu temu za razgovor.

Dakle, za deset minuta!

- A ako ne doĊem? Odgovorio je posle kraće pauze:

- To je tvoja odluka, gospoĊice Vels - taj ton nije obećavao ništa dobro. - Hteo bih da

razjasnimo neke liĉne stvari. Mislim da je pogodan momenat za to. A ako tebi ovaj

termin ne odgovara, spreman sam da prihvatim vreme koje odrediš. Moţe to da bude i

tokom tvog radnog vremena. Deliš li kancelariju s nekim kolegom?

U njegovom glasu bila je primetna skrivena pretnja koja je uzdrmala Karisinu

sigurnost. Sve se svodilo na ĉinjenicu da ovaj razgovor nikako neće moći da izbegne.

10

- Tvoj pretpostavljeni će ti verovatno dozvoliti da obaviš privatni razgovor. Koliko sam

informisan, još uvek si na probnom radu, zar ne?

Osetila je gorĉinu u ustima. S kim se on ovde poznaje pa je imao uvid u personalne

podatke? Da li je moţda pratio njenu karijeru? I da li je saznao za Lea?

Od straha joj je ponestalo daha.

- Dobro, za deset minuta - rekla je i spustila slušalicu.

U jednom gutljaju Alesandro je ispraznio šoljicu vrelog espresa koji mu je pripremio

njegov batler. Još uvek je svakim delićem tela osećao Karisu priljubljenu uza se. Isto je

osećao i kada ju je ugledao na drugom kraju balske dvorane. I onda i sada bilo mu je

jasno da bez ove ţene ne moţe.

Razmišljajući o njihovoj prošlosti, bio je siguran u to da se nisu rastali u dobrim

odnosima. Kao prva ţena u njegovom ţivotu, Karisa je otišla i

osvrnula se nije na njihove zajedniĉke trenutke.

Uprkos svemu, Alesandro je osećao da medu njima dvoma nije sve završeno. Na to ga

je podsećao stalni nemir koji ga je pratio od nesrećnog sluĉaja, pa je stekao utisak da je

ostalo nešto nedovršeno u njegovom ţivotu. Zašto su se njih dvoje razišli? Šta se stvarno

dogodilo?

Da je to mogao da sazna, Karisa ne bi pobegla. Alesandro je morao da stiša bes u sebi,

kao i da potisne sve pretpostavke, da ne bi pokazao šta zaista oseća prema ovoj ţeni.

Njegove emocije bile su u stanju previranja kada su stajali jedno uz drugo u balskoj sali.

Tada ga je snaga sopstvenih osećanja iznenadila i uplašila. Radoznalost, posesivnost,

neka vrsta zaštitniĉkog instinkta i... ljubomora.

Da bi se pribrao, Alesandro je morao da prikupi svu snagu volje. Tu nije bilo mesta za

liĉna osećanja jer je trebalo saĉuvati porodicu od propasti.

Uprkos brojnim kontaktima širom sveta, Alesandro je bio usamljenik, baš kao i njegov

otac. A Matani senior ţiveo je povuĉeno posle rastanka od ţene koja mu je rodila sina a

onda ga prevarila, i potpuno se posvetio poslu.

Iz tog razloga Alesandro je još kao dete nauĉio da su u njegovoj porodici prisutni tuga,

konfuzija i strah, sve to skriveno iza kamene fasade. I tokom godina iza te, s mukom

izgraĊene fasade, nastala je jedna, sama po sebi razumljiva, realnost. Alesandro je mogao

perfektno da potiskuje svoja osećanja i da se tako, bar prividno, distancira od svoje

ranjivosti.

Tako je bilo do ove veĉeri a onda se s Karisom sreo licem u lice... Prvi put su ga

zahvatila njemu dotad nepoznata osećanja: ĉeţnja, ţelja, gubitak.

I ţudnja... Ovo telesno osećanje bilo mu je poznato, ali je ovoga puta bilo povezano s

nekim ĉudnim bolom u stomaku, i to je za njega bilo novo. Najĉudnije od svega - sebe

nije mogao da prepozna...

11

Konaĉno je ĉuo kucanje po vratima. Odloţio je solju dok je njegov batler prelazio

preko foajea predsedniĉkog apartmana.

Odjednom je shvatio koliko su mu ramena zategnuta. Otkad se on ovako lako

uzbuĊuje? I osećao se nesigurnim. Ĉak i kada su doktori vrteli glavom gledajući njegovu

medicinsku dokumentaciju, nije bio ovako nervozan ili nije dozvoljavao da oni primete

njegov strah. Tada ga je interesovalo samo to kada će napustiti bolnicu.

Lešinari su već kruţili iznad porodiĉnog biznisa ĉekajući da Alesandrov otac pred smrt

naĉini neku grešku.

- GospoĊica Vels, gospodine - najavio je batler i neĉujno se povukao iz prostorije.

Karisa je zastala u vratima a Alesandro je ponovo osetio da ga pritiskaju razliĉita

osećanja kojima se i sam ĉudio. Primetno nemiran u duši, zaljuljao se na petama kada je

shvatio da se njih dvoje gledaju u oĉi.

Ni odeća mlade ţene ni njeno drţanje nisu pristajali elitnoj raskoši u kojoj se obrela.

Apsolutno je delovala kao nameštenik, što je i bila.

Zastao je i Alesandro. Pomislio je šta mu je trebalo da onako uporno zove ovu ţenu i

istog momenta odbacio je svoje misli kao neumesne. Šta mu se to dešava? Nikako nije

mogao da se sabere.

Pored toga, poznavao je mnogo ţena koje su fenomenalno izgledale. Njihova lepota

pomutila bi razum svakom normalnom muškarcu, negovale su stil u oblaĉenju i

ponašanju, ali su i odluĉno aterirale u Alesandrov krevet. Moţda su svi detalji zajedno

uĉinli Karisu veoma posebnom osobom.

Njenu veoma atraktivnu figuru karakterisale su ţenstvene obline. Tamna kosa bila je

upletena u jednostavnu pletenicu, bez bilo kakvih finesa. Šminka neupadljiva, a kostim

boje mora bio je konzervativan.

Ali njeno lice odisalo je posebnom privlaĉnošću, a njene noge... Kao izvajane.

Alesandrove ruke nesvesno su se pokrenule jer je on već maštao o tome kako miluje te

divne bokove, kako svlaĉi s njih hulahopke i šakama klizi s listova na butine, pa...

Primetno se stresao. Instinkt ili podsećanje? Pred njim je bila ţena zbog koje je prešao

pola sveta i zato je odluĉio da konaĉno rašĉisti odnos meĊu njima dvoma.

- Hvala, Robsone - doviknuo je batleru. - To bi bilo sve za danas.

Stariji ĉovek se uĉtivo naklonio.

- Na stolu je osveţenje za vas i gospoĊu - zatim je zamaknuo iza jednih vrata.

- Izvoli - jednom rukom Alesandro je pokazao salon za goste. - Sedi!

Za tren se ĉinilo da će Karisa odbiti taj ljubazan poziv. Konaĉno je nesigurnim

korakom prešla preko antiĉkog tepiha i sela u udobnu fotelju. Prigušena svetlost stone

lampe dala je njenom tenu laskav i blistav izgled, ali je istovremeno otkrila napetost u

izrazu njenog lepog lica. Izgledala je umorno.

12

Bacio je pogled na sat. Bilo je popriliĉno kasno, a on je navikao da uz jaku kafu

provodi sate prekovremenog rada.

U njemu se pojavio osećaj krivice. Zapravo, Alesandro je nameravao da svoj zahtev

odloţi do sutra, ali više nije imao strpljenja. Istina mu je sada bila nadohvat ruke pa na

ţeljene odgovore više nije mogao da ĉeka.

Pre nekoliko sati njegovo strpljenje stavljeno je na probu u momentu kada je shvatio da

je s Karisom u istoj prostoriji. MeĊutim, u tom momentu bio je kao hipnotisan, sasvim je

izgubio samokontrolu pri pogledu na nju. Ne bi smeo dozvoliti da se nešto sliĉno opet

dogodi. Nikad u ţivotu nije se osećao tako izgubljeno i bespomoćno. Na takva osećanja

on jednostavno nije navikao.

U meĊuvremenu je došao sebi i takav mora da ostane!

- Ĉaj, kafa? - ponudio je gošći. - Ili moţda ĉaša vina?

- Hvala, najradije ne bih ništa - sedela je uspravno i prkosno.

Alesandro je fascinirano posmatrao njeno ljupko lice. Zatim je mirno nasuo sebi konjak

i seo na stolicu naspram Karise koja ga jc sve vreme posmatrala oĉekujući nešto.

Kako bi rado saznao šta se mota u njenoj lepoj glavi... Da li i ona u grudima oseća istu

napetost i snaţne otkucaje srca?

- Vidim da si primetila moj oţiljak - reĉe on. Napad je još uvek bio najbolja odbrana.

Njeni obrazi su pocrveneli iako nije podizala pogled.

Alesandro nije bio toliko sujetan da bi mu smetao sitni oţiljak iznad obrve. Njegov

izgled, zajedno s njegovim novcem i uticajem, ĉinio je ţene slabima. Dobro je znao da su

te dame po pravilu prevrtljive. Ako se ne baviš dovoljno njihovim prohtevima, brzo se

okrenu sledećem naivku ĉije materijalne mogućnosti obećavaju.

Ali sve to nije ga mnogo brinulo. Otkad je razvio biznis, takvih kandidatkinja bilo je

sve više.

Ponovo je nasuo piće u svoju ĉašu i pomirisao ljutu aromu.

- Da li sam ti toliko odvratan? - upitao je provokativno.

"O, kako bih ţelela da jesi!" pomisli Karisa.

Tek tada je smogla snagu da skrene pogled s njega. Sve dotad je kao opĉinjena zurila u

njegovo mišićavo telo osećajući se nemoćno.

I onda je bila s Alesandrom... Pošle toga nadala se da će joj vreme povratiti zdrav

razum i da će je postepeno napustiti opsesija njime.

Njegovi kapci bili su spušteni do polovine mahovinastozelenih oĉiju, kao da je hteo da

od Karise skrije svoje misli. Taj izraz njegovog lica nije bio nov, Karisa gaje dobro

zapamtila odranije, i opet je izazvao dobro poznatu ĉeţnju u njenom srcu.

- Da li si me ovde smestio da bismo priĉali o tvom izgledu? - upitala je gotovo

svaĊalaĉkim tonom.

Zbog takve reakcije Alesandro je shvatio da mu se ova ţena dopada i više nego pre.

13

Iz njegovog lica izbijala je harizma, a onaj oţiljak nimalo nije umanjio njegovu mušku

lepotu, naprotiv. On je Alesandru dao nešto od piratske grubosti, što je na Karisu ostavilo

poseban, seksi utisak.

Stiskala je šake u pesnice jedva prihvatajući ĉinjenicu da sedi naspram besramno

privlaĉnog Alesandra. Ipak, u meĊuvremenu je dovoljno sazrela pa će biti u stanju da se

odbrani od njega.

Karisa je posmatrala njegovu Adamovu jabuĉicu kako se pokreće dok on ot-pija gutljaj

konjaka. Na Alesandru je bilo vrlo pristojno odelo pa je, kao i uvek, delovao kao kulturan

ĉovek ĉiji postupci zasluţuju visoku ocenu. Inaĉe, njegov izgled i prvi utisak ulivali su

poverenje.

- O ĉemu razmišljaš? – upita je.

Zar da mu kaţe da ga je baš u ovoj sekundi u mislima videla bez odeće? Brzo je

pogledala u stranu, kao da se plašila da će on proĉitati njene misli. Uostalom, ona je ţena,

i to mlada, pa su i njene reakcije sasvim normalne.

- Ni o ĉemu posebno. Prvo što sam primetila na tebi jeste da si se mnogo promenio -

bar polovina od toga što je kazala bila je laţ.

- I sada izgledam priliĉno loše? - nagnuo se napred i naslonio laktove na kolena.

Karisa malo pridiţe ramena.

- Svako vreme donosi promene, pa se tako i ljudi menjaju.

- U kojoj meri je to sluĉaj sa mnom? Osećala je njegov uporni pogled na svojoj

koţi, u poĉetku je bio neţan, a zatim razoran.

- Pa eto, na primer, taj oţiljak...

Brzo je zatvorila usta da bi izbegla postavljanje nekog liĉnog pitanja. Da li mu se nešto

desilo? Da nije operisan? Sve ju je to interesovalo, ali nije htela ništa da pita.

- U meĊuvremenu mi je sve išlo od ruke - odgovorio je neodreĊeno pa je Karisa u

jednom momentu pomislila da joj on ĉita misli.

- Prirodno - poţurila je da odgovori. - Inaĉe ne bi bio ovde.

Mogao je da postoji samo jedan razlog za njegov neoĉekivani dolazak u Australiju.

Hteo je njenog sina.

Alesandro nikakav posao nije ostavljao poloviĉno uraĊen. Kada je nešto hteo, on je to

postizao. A koji bi se temperamentni Italijan odrekao sopstvenog sina?

Karisa je osetila da joj ledeni strah steţe srce. Ako je u pravu, kako da ga zaustavi?

- I šta se to na meni još promenilo? Razmišljala je nekoliko sekundi pre

nego što je odgovorila:

- BleĊi si. I mršaviji. Kada su se njih dvoje prvi put videli, Alesandro se upravo bio

vratio sa skijanja gde je alpsko sunce njegovoj koţi dalo zdrav, preplanuli ten. Bio je

mišićav i vitak. A kada je pogledala u njegove zelene oĉi, Karisa je ţelela samo jedno: da

bude najpoţeljnija ţena na svetu. Shvatila je da je beznadeţno zaljubljena.

14

I sada, svaki put kada je pogledala Alesandra, znala je da nikako ne moţe vladati

svojim osećanjima koja su iz trena u tren bivala sve snaţnija.

Delovao je unezvereno i svaki njegov pokret jasno je ukazivao na to da je izgubio svoju

posloviĉnu energiĉnost, a bogami i sigurnost u sebe. Uz uzdah i grimasu otpio je još

jedan gutljaj konjaka.

- Mnogo radim prekovremeno. Pogledom u stranu Karisa je izbegla da pokaţe

saosećanje.

- A neke stvari nikada se ne menjaju. Tokom njihove poslednje zajedniĉke nedelje

Alesandro je bio prezauzet poslom i nije imao vremena za Karisu. Nisu je zanimali

problemi u njegovoj firmi, a nešto ranije umro mu je otac.

Alesandro je bio vrlo uspešan u poslu i morao je da bude odgovoran. Karisa je dobro

zapamtila to vreme, mnogo je brinula i to bespotrebno. Jer, Alesandro je uvek bio veoma

odgovoran i ispunjavao je svoje obaveze.

Vrlo sistematiĉno Alesandro ju je eli-minisao iz svog ţivota. Dan po dan, sat po sat. I,

na kraju, njihova jedina komunikacija svodila se na vrele susrete u ranim jutarnjim

satima kada su u krevetu provodili sladostrasne trenutke.

Zatim je Karisa saznala da njegovi sve ĉešći izostanci nisu bili poslovnog karaktera.

Naivno je verovao da neće biti otkriven, ali je ona saznala da u njegov krevet uskaĉu

devojke. Ĉovek je ţeleo promene. Ali da je onako ponizi...

"Sve mi je jasno", pomislila je tada. Nije bila naivna da bi poverovala u to da je on baš

toliko radio prekovremeno. I sve što je mogla bilo je da se zapita u šta se pretvorio onaj

šarmantni i paţljivi ĉovek u koga je bila zaljubljena.

Stomak joj se prevrtao. Oni zajedniĉki trenuci definivno su prošli. Karisino grlo bilo je

suvo, ali nije ţelela piće. Ovaj susret povredio je njene stare rane, a ĉinio joj se

besmislenim.

Karisa je odluĉno ustala.

- Bilo je lepo videti te ponovo, ali sad moram da poĊem. Priliĉno je kasno.

Nije do kraja izgovorila poslednju reĉenicu, a Alesandro je već bio pred njom, tako

blizu da je osetila toplinu njegovog tela. Instinktivno je htela da se povuĉe, ali je

polusvesno stisnula naslon stolice. Ljuta ali i uzbuĊena, gledala ga je pravo u oĉi.

- Pa ne moţeš još da odeš - izgubljeno ju je gledao krijući snaţno uzbuĊenje.

- Mogu i hoću. IzmeĊu nas je sve završeno.

- Završeno? - podigao je obrvu visoko a onda se nasmejao. - A šta je ovo? - jednom

rukom privukao ju je uza se nagnuvši glavu. Tek tada je osetila da je i on uzbuĊen.

- Alesandro!

Karisin prigušeni vrisak u momentu je zaledio Alesandra. Duboko u sebi prepoznao je

taj ton i tek je sada je shvatio da mu je zapravo prijao. Sve na Karisi bilo mu je poznato:

15

naĉin na koji se njeno telo privija uz njegovo, njeno uzbuĊenje kada oseti njegovu

blizinu...

Alesandro je zapravo planirao da se postavi uzdrţano i razumno, da se sve meĊu njima

odvija polako i prihvatljivo.

Ali od momenta kada je Karisa ušla u njegov apartman, ništa više nije bilo kao pre.

Osećaj za fine manire u momentu je nestao ustupivši mesto ţivotinjskom instinktu.

Drţeći Karisu ĉvrsto priljubljenu uza se, osećao je njene grudi i njene kukove na svome

telu. Njegova ţelja je rasla iz sekunde u sekundu. Osećao je da je ona sve pokornija. Izraz

lica kojim je pokazivala odvratnost sasvim je nestao.

Ako Alesandro nije uspeo da shvati da je ona prislonjena uz njega, njegovo telo sigurno

jeste. Ukoĉeno je gledao u njene sivoplave oĉi, u kojima je besnela ista oluja koju je i

sam osećao. Poţudno je udisao njen dobro poznati miris koji je njegovom razumu jasno

signalizirao: ne puštaj je, to je prava ţena za tebe!

- Alesandro! - njen glas je ovoga puta zvuĉao odluĉnije i oduprla se o njegove grudi

obema šakama. Ali ni njemu nje promaklo to da je oklevala. Pomilovao ju je jednom

rukom po obrazu. Uţivao je kada je pod prstima osetio njenu koţu meku kao svila.

- Otkud ti pravo da mi priĊeš ovako blizu? Molim da me odmah pustiš! - zahtevala je

ne pokušavajući da se izvuĉe iz njegovog zagrljaja.

- Otkud mi pravo? - pomilovao je palcem njenu donju usnu. Njen vreli dah delovao je

razdraţujuće dok je vrh njegovog prsta bio toliko blizu njenog jezika. - Znam da ćeš mi ti

dati to pravo jer ovako reaguješ na moj dodir - pritisak njegovog palca malo se pojaĉao

pa je vrh njenog jezika nakratko dodirnuo njegovu koţu. Osetio je zadovoljstvo sliĉno

strujnom udaru. Bogorodice! Kakvu moć ima ova ţena kada je njen gotovo sluĉajni dodir

u momentu razbio Alesandrovu samokontrolu u param-parĉad?

IznenaĊenje je bilo oĉito u njenim oĉima.

- To nije taĉno - tiho je protestovala, pri ĉemu nije delovala ubedljivo. Još se jaĉe

naslonila na njegove grudi.

- Karisa... - voleo je zvuk njenog imena na svojim usnama. I mnogo je ţudeo za njenim

poljupcem pa su njegove usne potraţile njene.

Pokušala je da se okrene na stranu, ali su se njegovi prsti u sledećem momentu ţarili u

njenu kosu drţeći njeno lice u odgovarajućoj poziciji. Usnama je već klizio po njenim

obrazima, zatim po grlu i ramenima.

Karisa nije pruţala otpor. Da li je i ona osećala isto što i on? Ţelju i strast? Ili ĉak nešto

više?

Stresla se kad ju je lagano ujeo. Alesandro je primetio da se najeţila.

- Vidiš i sama da nemaš snage da me odbiješ - šaputao joj je na uvo.

16

Njena koţa bila je oĉaravajuće meka i mirisala je na prolećno cveće. Vratio se na njene

usne koje su ga prosto pozivale, i presrećan što je primetio njene zatvorene oĉi koje su

jasno kazivale da treba da nastavi zapoĉeto.

Njena pletenica se rasplela, a Alesandru se pred oĉima ukazala slika njene raspuštene

kose na belom jastuku. Nije to bila mašta nego sećanje... na dogaĊaj koji mu u poslednje

vreme nije dao mira. Tada je Karisa s njim otišla u krevet, na licu joj je titrao divan

osmeh. Napolju je bila romantiĉna zimska slika ulice pod snegom.

Ovo neoĉekivano podsećanje potpuno je izbacilo Alesandra iz ravnoteţe pa je Karisu

jaĉe stisnuo uza se. Već drugi put ove veĉeri ĉitavo njegovo biće burno je reagovalo na

podsećanje na vreme provedeno s njom. Sve je ukazivalo na to da je dobro uĉinio što je

odluĉio da doĊe na ovu stranu sveta i da je potraţi.

Samo bi s ovom ţenom Alesandro mogao prevazići svoju nejasnu prošlost.

Prirodno, ne bi mogao da rekonstruiše sve detalje, ali bi mogao bar da poveţe

izgubljene niti. I onda bi konaĉno mogao bezbriţno da gleda u budućnost.

- Alesandro - Karisa ga je gledala. Delovala je preplašeno, zubima je stisnula gornju

usnu. - Molim te, pusti me da idem!

Sada je već bio doveden u poloţaj da treba da poštuje volju ove ţene. Kodeks ĉasti

njegove familije bio je duboko ukorenjen u Alesandrov karakter i on nikada ne bi

dozvolio da neku ţenu primora na bilo šta. S druge strane, on nije sumnjao u to da i

Karisa njega ţeli isto toliko koliko i on nju.

A jedan poljubac ne bi trebalo da je bilo kome od njih naneo štetu...

- Samo još momenat - molio je drţeći i dalje ruku iza njene glave. - UbeĊen sam da će

ti se dopasti ovo što nameravam da ti objasnim.

Usnama je još uvek dodirivao njene, i ona je s mukom pokušavala da se odvoji od

njega, ali bio je to jalov pokušaj. Zato je bila ljuta na sebe osećajući pritom da je spremna

da mu se preda. Odavno je bila svesna ĉinjenice da je Alesandro u njoj probudio

nepopravljivog hedonistu. Ponovo je bila opĉinjena njegovom muškoću i atletskom

snagom. Bila je u poziciji ţene slomljenog srca, kojoj je sudbina ponudila šansu da

prekine patnju dajući joj na tacni ĉoveka za kojim je toliko ĉeznula, a koga je smatrala

zauvek izgubljenim.

Karisi je bilo teţe da se bori protiv sebe nego protiv njega. Njegove nemirne i tople

usne vršljale su po njenoj preosetljivoj koţi stvarajući ĉaroliju, proizvodeći neponovljivi

boţanski utisak kome se obiĉno ljudsko biće ne moţe odupreti. Toliko je baš ovo ţelela

svih ovih minulih meseci, a sada pokušava toga da se odrekne samo zbog neĉega što se

naziva dostojanstvom ili moţda ĉak obiĉnom taštinom.

Odupirala se poslednjim atomima snage:

- Molim te, nemoj... neću... - ali bilo je prekasno.

17

Jer, Alesandro nije gubio vreme. Imao je nepogrešiv instinkt grabljivca i već je usnama

zaposeo njen meki i osetljivi dekolte. Pojma nije imala kako mu je to dozvolila, ali joj je

na neki naĉin bilo jasno da više nema snage da se brani.

Ispod njenih oĉnih kapaka kao da je sevnula munja, njegovi poljupci bili su sve

zahtevniji i ona se stisnula uz njega kao da oĉekuje pomoć. Nije imala kud nego da

posluša zahteve i nareĊenja iz sopstvene podsvesti, pošto je osetila da je Alesandro u nju

udahnuo novi osećaj, bolje reći novi ţivot. Pa ovo je nešto za ĉim je toliko ĉeznula, a

sada pokušava da to odbije.

Karisa se osećala predivno, panika je sasvim išĉilila iz nje. Ponovo je osetila dobro

poznate konture Alesandrovog tela koje je sada bilo nešto vitkije nego ranije. Ali je kroz

haljinu ipak osetila koliko je mišićav i privila se uz njega, bez snage da o bilo ĉemu

razmišlja. Odnekud su iskakala podsećanja na ono divno vreme: ogromno je bilo

zadovoljstvo i sreća dok ju je on drţao u zagrljaju, kada je kroz njegove oĉi mogla da mu

pronikne u dušu, kada su bili jedno. Njegov opojni miris...

Nesvesno se pridigla na vrhove prstiju da bi mu bila bliţe. Ţelela je da uzme što više iz

ovog poljupca koji joj je toliko znaĉio.

Drhtavo uzdahnuvši, Alesandro ju je obema rukama uhvatio za zadnjicu, pridigao i

ţešće pritisnuo uza se, pri ĉemu je ona morala da oseti njegovo snaţno uzbuĊenje. Ovog i

mnogo sliĉnih Alesandrovih zahvata ĉesto se sećala jer su joj toliko nedostajali.

Nekako mu je pošlo za rukom da priĊe uza zid i da Karisu pritisne uz njega.

- Prava si zavodnica! - reĉe on promuklim glasom.

Ĉinilo joj se da je prošla ĉitava veĉnost dok nije uspela da uhvati vazduh. Zbog vrelih

poljubaca izgubila je redovan ritam disanja, a bogami i razum.

Alesandro ju je podigao malo više, a ona je u zanosu obmotala noge oko njegovih

kukova. Nikakva samokontrola više nije postojala. Samo ţelja i ĉeţnja, koje su bile sve

jaĉe i koje je on neumoljivo podsticao poljupcima i milovanjima.

Drhtavim prstima razvezala mu je kravatu i otkopĉala gornju dugmad njegove košulje.

Jedva je doĉekala da pod prstima oseti toplinu njegove koţe. Uopšte nije primetila kada

joj je zavrnuo suknju oslobodivši je hulahopki i gaćica. Ona je istovremeno strgnula

košulju s njegovih ramena ljubeći ga po vratu i maljavim grudima.

- Znao sam da sve ovo ţeliš kao i ja, najdraţa - potpuno zanesen, nastavio je da priĉa

nešto na italijanskom.

"Ali on ne ţeli mene", javio joj se neki glas iz podsvesti. "On ţeli samo seks! Telesno

zadovoljstvo." Verovatno bi se on u ovom momentu zadovoljio bilo kojom ţenom, a

Karisa mu se sluĉajno našla na raspolaganju. A ona je već bila spremna da mu se preda.

Toliko je ĉeznula za njim...

18

Preplavio ju je uţas i odjednom se ukoĉila. Šta to ona radi? Zar je već zaboravila na sve

ono vreme samoće i na ţelju da nešto postigne? Ovo u šta se sad upustila, zapravo je

samouništenje.

- Nemoj! Stani! - njen nagli trzaj i glasan poziv zbunili su Alesandra, pa je zastao.

Njene bose noge već su bile na podu i ona je tek tada primetila razbacane delove svoje

intimne odeće.

Pa zamalo ju je imao ovde, pored zida! Kako je mogla da dozvoli da se ovo dogodi, da

bude tako slaba?

- Karisa?

Bez reĉi je odgurnula njegove ruke u stranu i spotakla se o svoje cipele. Šta bi s njenim

samopoštovanjem? Uţurbano je suknju spuštala naniţe.

- Da ti pomognem - ponudio se, ali je Karisa ispruţila obe ruke u nameri da ga zadrţi

na odstojanju.

- Ne! - ĉak i s razmazanim ruţem i razbarušenom kosom delovala je seksi, pa je

Alesandro i dalje gubio razum gledajući je. Nije od nje bilo fer što je ovu ĉaroliju

prekinula.

Disao je teško, baš kao i ona. Obrazi su mu bili crveni, njime je ovladao divlji nagon

kakav nikada dosad nije osetio.

"Kada ću već jednom nauĉiti neke stvari?", pitala se Karisa. Zbunjeno se ugrizla za

donju usnu mrzeći sebe zbog svega što je zamalo uradila. Samo jedan poljubac - i sve se

otelo kontroli. Pa ona je već bila spremna da bude glavni akter sopstvenog poniţenja!

Alesandro se ponovo dokazao kao neodoljivi zavodnik. Iz poštovanja prema sebi,

Karisa je morala da prekine njegovu akciju ako je to uopšte nekakav izgovor.

- Ne dodiruj me! - siktala je grabeći delove svoje odeće i popravljajući kostim najbolje

što je mogla. Trudila se da ga ne gleda u oĉi, da u njima ne bi prepoznala trijumf. Ţelela

je da saĉuva bar delić dostojanstva.

- U redu. Kako ti ţeliš - njegovo drţanje bilo je kruto. - Onda ćemo samo razgovarati.

Zasad.

Karisa se saplela o debeli tepih. Alesandro ništa nije pokušavao, samo ju je posmatrao i

ĉekao, ubeĊen da će se ona posle kraćeg razmišljanja predomisliti.

- Karisa, moramo da popriĉamo. "O ĉemu?" pomisli ona. Neprekidno je mislila na

ono što se veĉeras dogodilo. Oborila je pogled. Kako se sve to moglo dogoditi? A da li će

sledeći put biti u stanju da mu se odupre?

- Ne ţelim da ostanem ovde nijednog momenta više pa da opet budem napastvovana -

procedila je kroz stisnute zube.

- Napastvovana? - uspravio se u svoj svojoj veliĉini, a lice mu se uozbiljilo. -Teško da

se to moţe tako nazvati. Svaki moj dodir rado si prihvatila.

19

Ova arogantna izjava u momentu je stišala njen bes jer je bila istinita. Karisa je bila

slaba prema njemu pa nije bila u poziciji da se brani.

Neodluĉno je slegnula ramenima.

- Bila sam radoznala i to je sve. Pored toga, već sam mnogo vremena provela ovde i

moram...

- Uzdrţavala si se, draga? Je li tako? U njegovom glasu prepoznala je

ţelju. O, kako bi on rado poverovao u to da ona u ţivotu nije imala drugog muškarca

osim njega. I to je Karisu razbesnelo, dovoljno da mu se odluĉno suprotstavi. Uostalom,

ovaj ĉovek je iskoristio njenu nevinost, ljubav i poverenje, i sad je bio ubeĊen da je moţe

vratiti pokretom malog prsta.

- Ne - drsko je slagala. Nije ţelela da hrani njegov ego. - Moj prijatelj i ja... bilo je to

sitno neslaganje u mišljenju, pa...

- Prijatelj? - njegov glas je zvuĉao kao grmljavina. - Nedostaje ti tvoj prijatelj? Nemoj

mi ništa objašnjavati, u ovom momentu si mislila na njega?

- Zašto da ne? - hrabro je zadrţala njegov otrovni pogled.

- Ne verujem ti ni reĉ - primetila je sumnju u njegovim oĉima pa je osetila trijumf.

- Veruj u šta hoćeš, grofe Matani!

- Ne oslovljavaj me tako - odgovori joj on ljutito. - Nisam stranac za tebe.

Karisa se uzdrţala od komentara i okrenula se prema foajeu.

- Zar bi mogla tek tako da odeš? - doviknuo je za njom.

Naravno da je bila svesna svog razbarušenog izgleda: neuredne kose, nakrivljenog

kostima - nije moglo biti gore.

- Uverićeš se.

3. poglavlje

Alesandro je stajao na terasi svog apartmana i gledao radnike obuĉene u tamna odela,

koji su radili na gradilištu mosta. Bilo je rano jutro a on je već uveliko bio angaţovan na

posovima.

Kao i obiĉno, bio je sam, ustao je rano i radio do kasno uveĉe. Ali ovog jutra nikako

mu nije uspevalo da stiša svoju frustriranost.

Uza sve to, spavao je manje nego obiĉno. Sanjarenje o onim zgodnim butinama koje su

bile oko njegovih kukova uništilo je njegov mir. Olujnozelene oĉi i one ţenstvene obline,

koje svakog muškarca mogu oterati u ludilo! Nekoliko puta budio se okupan znojem,

20

boreći se za dah i protiv svog uzbuĊenja. Ali ništa nije menjalo ĉinjenicu daje KarisaVels

pobegla pre nego što je prihvatila za ĉim su oboje ţudeli.

Alesandro zbunjeno poĉeša neobrijanu bradu. Ĉak ga je i u snu odbacila. Jedva je

poverovao u to kako se kukaviĉki postavila i to pošto je primetio onoliku radost u njenim

oĉima. I njena je ĉeţnja bila oĉita.

Besno se rukama uhvatio za balustradu. Verovatno je to bila njena taktika, da ga ostavi

neispunjenog, razoĉaranog? Šta je oĉekivala od toga?

Zavrteo je glavom. Sve su ţene roĊene da budu dobre glumice. Znao je on sve trikove

koje su dame koristile da bi se uvukle u njegov krevet. Ali u ovom sluĉaju nije bilo tako.

Karisa Vels ga je ţelela, ali im je uskratila obostrano zadovoljstvo. Zašto?

S reke je dopirao prijatan i sveţ pove-tarac. Alesandro je smatrao da ne treba da ţuri s

ponovnim zahtevom da se sretnu, jer je ovoga puta ispustio uzde iz ruku.

Jedna od vaţnijih osobina koje je stekao u firmi svog oca bilo je strpljenje. Ni u

finansijskom svetu ništa se ne planira bez ikakvih emocija, ali se odluka i predlog donosi

trezne glave i u odluĉujućem momentu.

Prethodne noći nije razumno razmišljao jer je dozvolio da netaktiĉnim postupcima

uplaši Karisu u prvim momentima njihovog susreta. Još su mu u svesti bile njene

preplašene oĉi kada je bukvalno pobegla iz njegovog apartmana.

Zato je sada Alesandru bilo ţao. Naveo ju je na bekstvo a da uopšte nije saznao da li bi

ona ţelela da se s njim ponovo sastane.

Moraće se uzdrţati i svoje instinkte ĉvrsto drţati pod kontrolom. Umesto toga,

prepustio se ţeljama, pri ĉemu se oĉigledno oslanjao na prošlost. Zato je Karisu bez

razmišljanja šĉepao kao grabljivac, a ova greška koštala ga je duševnog i telesnog bola.

Nestrpljivo je prevukao rukom preko lica na kojem se ukazala nesvakidašnja grimasa.

Njegova taktiĉnost funkcionisala je sve do momenta kada je ona ušla u njegov apartman.

Osećao se krivim. Ipak je on nju svojim ponašanjem potpuno izbacio iz koloseka.

Kada se on tako nekontrolisano i bezobzirno ponašao? Da li će mu se s njom to opet

dogoditi? Nije bio siguran u sebe i to ga je ljutilo. Ĉinilo mu se da je blizu istine, ali

uprkos svemu svi odgovori ostali su skriveni.

U tom trenutku zazvonio je mobilni telefon i time prekinuo Alesandrove sumorne misli.

Bio je to Bruno, šef obezbeĊenja, koji je nazvao da mu kaţe kuda je Karisa otišla ovog

jutra.

Alesandro se uozbiljio i dao je sagovorniku nekoliko kratkih uputstava. Prekinuo je

vezu i zatim saĉekao slike koje je Bruno nameravao da mu pošalje na mobilni telefon.

I evo, stigle su. Pomalo zamagljene zbog pokreta, ali prepoznatljive. Karisa Vels u

besprekornoj garderobi, s perfektno ureĊenom frizurom. A u njenim rukama... Alesandro

se nagnuo prema mobilnom. U rukama je drţala bebu.

21

Karisa ima dete!

Neverovatno! U grudima ga je gušilo. Nikada zube nije tako ĉvrsto stisnuo. Ĉije bi to

dete moglo biti? Da li je u pitanju taj njen prijatelj o kome je govorila? Moţda neko

treći?

Alesandro je osetio oštar bol u stomaku. Zapanjen, posmatrao je fotografiju Karise i

njenog deteta.

Prvi put je prepoznao osećanja koja su ga zaposela: nemerljiv bes i uţasnu ljubomoru

jer se Karisa podala drugom ĉoveku. Pa ona je pripadala njemu, Alesandru, bez obzira

što su neko vreme bili razdvojeni. Dokaz je bila ona magiĉna strast izmeĊu njih dvoje,

naspram koje su sve njene eventualne afere bile blede.

Alesandro je došao ĉak u Australiju da bi razjasnio situaciju. Prošle noći shvatio je da

je u mnogome bio u pravu, ali je bio netaktiĉan. Ţeleo je Karisu i pojma nije imao koliko

će to potrajati.

4. poglavlje

Karisa je jaĉe uz telo pritegnula svoj dugi kaput kada je napustila hotel kroz izlaz za

personal. Povoljno ga je kupila u prodavnici polovne robe. MeĊutim, bio joj je za broj

veći, ali je pomagao u borbi protiv hladnih vetrova u Melburnu. Drhtala je.

Kiša je pljuštala, ali je njen voz stigao na vreme. Karisa je tako u razumnom roku stigla

kući. Danas su se dve njene koleginice vratile na posao, pa ovoga puta nije morala da

ostane prekovremeno. Radovala se što će ona i Leo biti zajedno nekoliko sati, a posle

kupanja u kadi provešće mirnu noć u udobnom krevetu.

Odluĉno je ignorisala predosećanje da će sledeću noć provesti okrećući se izmeĊu

jastuka, nemirno i bez sna. Celog dana radila je kao robot, sve vreme u stanju šoka.

Oĉekivala je da će je Alesandro ponovo potraţiti. Uostalom, on zna gde ona radi, pa

zašto bi je ostavio na miru?

Mraĉna slutnja uvukla joj se u nju. Alesandro je ĉekao pogodan .momenat. Sigurno je

nešto u vezi s Leom. Uostalom, zašto bi on prevalio toliki put od Italije do Melburna?

A ĉovek njegovih mogućnosti i njegovog uticaja uvek dobija ono što ţeli. I ako je bilo

šta pomišljao da uradi s njenim sinom...

22

Karisa je bila uverena u to da nije ona u fokusu Alesandrovog interesovanja jer je on

prošle noći pokušao da joj pokaţe da mu je stalo do nje da bi je odvukao u krevet, jer mu

je nedostajala ţena...

Na svoju sramotu, Karisa je osetila bol u stomaku. Nije joj jednom palo na pamet da je

Alesandro s drugom ţenom. Njegovo neoĉekivano pojavljivanje sasvim ju je izbacilo iz

koloseka. Osećala je da mu pripada i dušom i telom. A kada ga je napustila, on se sigurno

oţenio njenom naslednicom koja je bila plave krvi.

Ujela se za donju usnu osetivši slani ukus svojih suza. Kako joj je malo trebalo da uradi

nešto što bi u trenutku poništilo sve njene principe! Neće moći da se pogleda u ogledalu.

Ali i u Alesandra se razoĉarala bar koliko i u sebe. Ţeleo je da je iskoristi za jednu noć,

što nikako ne odgovara ĉasnom ĉoveku kakvim ga je smatrala.

Napravila je grešku. Zapamtiće je dobro da je ne bi ponovila.

Pred njenim oĉima iznenada se pojaviše do perfekcionizma polirane crne muške cipele,

kakve nosi samo imućna gospoda. Brzo se sklonila u stranu da bi zaobišla vlasnika tih

cipela. Ali i on je bio nepopustljiv, brzo je skrenuo udesno prepreĉivši joj put, pa je

morala da se zaustavi.

Bio je odliĉno graĊen. Na njemu su bile tamne pantalone, košulja bela kao sneg, crna

kravata i majstorski skrojen sako. Tamnoputo lice, proseda kosa i u uvu zlatna minĊuša.

Karisa je bila sigurna da ga je negde srela.

Pruţio je mišićavu ruku i pokazao prema iviĉnjaku trotoara.

- Oprostite, gospoĊice. Izvolite ovuda! Tu je bila parkirana crna limuzina sa

zatamnjenim staklima. Zadnja vrata bila su otvorena. Pogledala je u auto i odmah

prepoznala duge, vitke muške noge.

Osetila je puls u ušima. Poslednje što je ţelela bilo je da se s Alesandrom naĊe u

tesnom prostoru.

- Zašto ne uĊeš pre nego što oboje budete potpuno mokri? - ĉula se dubok glas iz

automobila.

- A šta ako mi je i to draţe nego da sednem naspram tebe? - oštro mu je odgovorila.

- To bi bilo vrlo sebiĉno pošto bi time primorala Bruna da kišne zbog tvog ponosa.

Alesandro se pitao da li je njoj zaista stalo do ponosa. Ĉovek pored nje imao je stas

ragbi igraĉa i neţno je gurao Karisu prema limuzini. Njegovo lice bilo je mraĉno i

bezizraţajno.

- Molim vas, gospoĊice!

Kiša je postajala sve jaĉa. Bruno je treptao dok mu se potok kiše slivao niz kragnu.

- Bruno ima problem s disajnim putevima - upozori je Alesandro. - Muĉi ga bronhitis i

nemoj dozvoliti da mu se bolest povrati. Sigurno ne bi ţelela da ga nosiš na savesti?

Trepnula je i pogledala u šofera. Da li se on nasmešio? E, neće je prevariti!

Alesandro pomoli glavu iz automobila.

23

- Njegova ţena će me iseći na komade ako ga pustim kući sa zapaljenjem pluća.

Uprkos tome što je bila besna, Karisa je osetila da joj podrhtavaju krajevi usana.

- Iznuda je i ranije bila tvoj stil - mirno je prokomentarisala. - Ili pretnja... U tom

smislu nimalo se nisi promenio. Jedino se sada pozivaš na moju savest.

Kiša je polako curila niz njenu kragnu. Stajala je pored limuzine razmišljajući o tome

koliko je ovaj ĉovek opasan.

Alesandro odmahnu glavom i reĉe nešto na italijanskom posle ĉega Bruno Karisi

oslobodi prolaz. I baš kad je htela da iskoristi šansu da pobegne, Alesandrov baršunasti

glas bukvalno ju je paralizovao.

- Ţao mi je zbog prošle noći. Nisam to tako planirao.

Uzalud je ĉekao odgovor i posle nekog vremena stisnuo je oĉi. Bilo je oĉigledno da ga

je njeno ponašanje nerviralo, ali nije više izgovorio ni reĉ.

"Ako je to trebalo da bude izvinjenje, moraće mnogo toga da nauĉi", pomisli Karisa i

ponosno podiţe glavu okrenuvši se da nastavi svojim putem.

- Ako si tako odluĉna - doviknu on pretećim glasom - tvoji pretpostavljeni mogli bi biti

zainteresovani za neke detalje koje sigurnosne kamere u mom apartmanu snimaju u

svakom trenutku. Mnogi bi bili oduševljeni da vide zgodno telo svoje saradnice...

- Da se nisi usudio! - prosikta ona. Kroz glavu joj preleteše sećanja na sinoćnje

dogaĊaje.

- Vidi, vidi! - pogled mu je bio nesnosan. - Karisa, za sve što si uradila postoje

nepobitni dokazi - zadovoljno se zavalio u udobno sedište.

Dokazi! To je zvuĉalo tako uverljivo. Da li je on zaista spreman na ovako nizak

udarac?

Srce joj je tuklo u grudima dok je razmišljala o tome koliko joj je ovaj posao

neophodan. "Šta ću još morati da uradim zbog svog deteta?" Ţena njenih kvalifikacija

teško se naći novo radno mesto.

Da li bi Alesandro mogao da ostvari pretnju? Ranije je mislila da ga je baš dobro

upoznala - verovala mu je i mislila

da je on zaljubljen u nju. Kako je mogla biti tako naivna?

Shvatila je na svirep naĉin da zapravo veoma slabo poznaje muškarce. Šta on o njoj

misli kad se ovako ponaša? To što je izgovorio predstavljalo je pretnju njenom ţivotu i

svemu što je dosad postigla. Ovim je mnogo toga dovedeno u pitanje, a što je najgore,

posledice će osetiti i njeno dete!

- Šta hoćeš od mene? - glas joj je delovao slomljeno, nesigurno i promuklo.

- Samo da razgovaramo. Ponešto je ostalo nerašĉišćeno meĊu nama.

Umesto da saĉeka odgovor, on se pomerio u stranu ostavljajući joj mesto.

Kolena su joj drhtala dok je ulazila u auto. Njen kaput, potpuno mokar od kiše, lepio se

za koţna sedišta. Koţna sedišta! Pa da, grof Matani uvek se zadovoljavao najboljim.

24

Vrata automobila se zatvoriše i Karisa za tren zatvori oĉi. Sada više nije postojala

mogućnost da pobegne. Alesandro je postigao ono što je hteo i postavio ju je tamo gde je

ţeleo.

Delovao je nepristupaĉno, kao aristokrata iz prošlog veka, koji je upravo smislio

nepobedivu taktiku. Karisa je u odnosu na njega u svakom pogledu bila inferiorna, a

nedostajali su joj smirenost i samopouzdanje. Obuzeo ju je uţas: isporuĉena je najgorem

neprijatelju.

Nije se usudila da ga upita kuda je zapravo vodi. Pošto se on ukoĉio i zaćutao, uĉinila

je to i ona. I dobro joj je došlo malo mira, da se sabere i da sredi misli.

Iznenada, dok je zurila u Brunov potiljak, shvatila je još nešto: baš je njegovu siluetu

prošle noći videla u blizini svog stana. Krupan ĉovek, stranac, besciljno je tumarao po

njenoj mraĉnoj ulici.

- Bruno me je juĉe špijunirao - odmah je otkrila karte pogledavši Alesandra oĉima

punim prekora. - Da li si ga poslao da me prati ili si moţda hteo da me zaštitiš?

- Bila si sama usred mraĉne noći pa sam mislio da je bolje da ti se neko naĊe u blizini.

Nekada davno ona bi se radovala ovakvom zaštitniĉkom stavu. Prijatan je osećaj kada

znaš da neko brine o tebi. Ali ubrzo je shvatila svoju zabludu. Alesandro je bio obuzet

mišlju da je izoluje, da ona ne bi saznala kuda se on kreće i šta radi. Bila je to prefinjena

taktika za obradu naivne ţene.

- Apsolutno sam sposobna da se brinem o sebi. To mi je uspevalo i pre nego što si se ti

pojavio - spustila je obe ruke na koţnu tašnu i namrštila se gledajući kroz prozor.

I zaista, bila je ponosna na tu ĉinjenicu. Od dolaska u Australiju morala je da se bori

pre svega sa svojim slomljenim srcem. I uprkos svemu, uspela je da obezbedi

egzistenciju za sebe i svog sina, ništa joj nije bilo teško iako je radila mnogo i naporno.

- Da li je stvarno tako? - skepsa se osećala u svakom slogu reĉi koje je izgovorio. - Jesi

li sigurna da si odabrala pravi ambijent u kojem ćeš odgajati dete?

Karisa se ukoĉila. Sad su stigli do suštine njegove namere: njega je, zapravo,

interesovalo njeno dete. Šta bi drugo hteo od nje?

Pošto je jutros saznao u kojem delu grada ţivi Karisa, Alesandro je bio nervozan, jer

mu se taj kvart nije dopao. Kako je moguće da se prepustila ĉoveku koji ne vodi raĉuna

ni o njoj ni o detetu?

Pored toga, bio je ljut i na sebe što je dozvolio da mu se Karisa toliko uvuĉe pod koţu.

Kakav je on to idiot u meĊuvremenu postao? Ona je njega napustila i stavila taĉku na sve

što se desilo meĊu njima. A sada radi sve ovo što mu diktira njegovo samopoštovanje i

dostojanstvo.

Preostalo mu je da istraţi šta se desilo tokom njegovih "izgubljenih meseci". Nerazjašnjena

veza izmeĊu njih dvoje nije mu dala mira. Ona je oĉigledno znatno snaţnija

liĉnost nego što je on pretpostavljao.

25

Uprkos Karisinoj antipatiji, uprkos ĉinjenici da ima dete s drugim ĉovekom, osećao je

snaţnu posesivnost prema njoj kad god se našla u njegovoj blizini. I sam se ĉudio snazi

tog osećanja. Bilo je uznemirujuće i njemu sasvim nepoznato. Baš kao i zbunjujuće

erotske slike koje su mu prolazile kroz glavu. Nije mogao jasno da odredi da li su to

ostaci njegovih nemirnih snova ili nekakvi memorijski ĉipbvi.

I protiv svoje volje stalno je na nju mislio. Uoĉio je tamne kolutove ispod njenih oĉiju,

koji su sigurno bili posle-dica prekovremenog rada. Nije mu trebalo mnogo da primeti i

njen iznošeni kaput, da sagleda ĉinjenicu da ona ne ţivi u izobilju ali da joj je zbog neĉeg

stalo do tog posla, da se ne moţe pohvaliti blagostanjem. A sve to nije primetio protekle

noći zbog svoje prevelike ţelje da ponovo pridobije Karisu. Kako da sebi prizna da je

opsednut njom?

- Ko je zapravo taj tvoj prijatelj? Zašto ti on ne pomaţe? - glasm mu je bio razdraţljiv.

U normalnim okolnostima on nije lako otkrivao karte. Ali samo jedan pogled u Karisine

oĉi izazivao je u njemu bes koji nikako nije mogao da skrije.

Brzo je okrenula glavu u stranu.

- Sasvim mi je dobro i niko mi ne treba.

- Naravno da ti treba. Pored toga, ne treba da ţiviš u ovako lošem delu grada, pogotovo

ne s malim detetom - sumorno okruţenje kroz koje su prolazili naglašavalo je njegove

reĉi dajući mu za pravo. - Trebalo je da te primora da prihvatiš njegovu zaštitu, makar na

silu.

Usne su joj se ukoĉile. Alesandro se prema njoj vrlo briţno postavio. Bilo je to

neobiĉno jer je on umeo da zauzda svoje emocije, za to je bio pravi majstor.

Ali ova ţena koja sada sedi pored njega uništila je njegov unutrašnji mir. Sam sebe nije

mogao da prepozna. Poslednjih dvadeset ĉetiri sata osećao se kao na ledu, kao na

rolerima kojima nije viĉan.

Zapao je u stanje koje je mrzeo iz dna duše.

- Ko je taj ĉovek, Karisa? Zašto ga toliko štitiš?

"Zato što ga voli", pomisli Alesandro. Ovaj odgovor bio je logiĉan, a istovremeno mu

je razdirao dušu. Sve to zajedno njemu ništa ne treba da znaĉi. Šta mu je trebalo da

naĉinje ovu temu?

- Nikoga ja ne štitim - branila se ona. - Ne postoji nikakav ĉovek. Već sam ti govorila o

sebi...

- Rekla si mi da ste se posvaĊali. Kakav je to razlog da ĉovek ostavi majku i dete? -

zgroţeno se namrštio, ali stvarni razlog njegovog neraspoloţenja bila je ĉinjenica da je

Karisa prihvatila drugog ĉoveka. Zašto mu je to toliko smetalo?

Ćutala je i ukoĉenog lica gledala u njega.

- Da lije to neko s kim radiš? - insistirao je stisnutih zuba. - Ili je moţda oţenjen? Da li

je to u pitanju?

26

Karisi se nije dopao ni Alesandrov izraz lica ni njegova upornost da sazna detalje iz

njenog privatnog ţivota.

- Ne postoji nikakav muškarac u mom ţivotu - odgovorila je vrteći glavom. - A tebe

sam već zamolila da me ostaviš na miru.

Njegove obrve se sastaviše formirajući nezadovoljan luk iznad nosa.

- Nemoj da mi priĉaš bajke. Više je nego jasno da si morala imati nekoga.

- Pokušavaš li to da me ubediš da sam te lagala? - odbrusi mu ona besno, osetivši da je

dirnuo u bolnu taĉku koja još nije zacelila. Alesandro joj ne veruje. Zašto su se stvari

toliko promenile? Ranije je njena reĉ bila dovoljna.

U njoj su bila izmešana osećanja bola i besa, a svoj svaĊalaĉki nagon odavno je

potisnula.

- Poštedi me predstave, molim te! -nastavio je odseĉno. - Nisi mogla sama da ostaneš u

drugom stanju. Ili ćeš pokušati da me uveriš u to da se radi o bezgrešnom zaĉeću?

- Kopile! - pre nego što je bila svesna svog pokreta, njen dlan se buĉno spustio na

njegov obraz. Ruka joj je zadrhtala. Nije mogla da poveruje u to da ga je stvarno

ošamarila.

Tek u ovom momentu shvatila je suštinu njegovih neotesanih komentara. Pa on nije

došao ĉak ovamo da bi joj oduzeo sina! Ne, sigurno. Razotkrili su ga njegova

ravnodušnost prema detetu i prezir prema njoj. Bilo joj je mnogo lakše.

"A ja sam već pomislila da se pro-menio", pomisli ona uznemireno, jedva se

uzdrţavajući od histeriĉnog smeha. "Konaĉno moram da shvatim da Alesandro nije

sanjalica kako sam ga dosad doţivljavala".

Ovo saznanje teško joj je palo. Osećala se kao da joj je on istrgnuo iz ruku poslednji

fragment njene naivne fantazije, i uz osmeh ga pred njom izgazio.

- Ti si zbilja jedinstven, Alesandro Matani - vrat joj je bio ukoĉen a glas grub, kao da je

progutala punu šaku staklenih krhotina. - Trebalo je ranije da shvatim da se nikada nećeš

primeniti.

- Ja? Da se promenim? - ponovi on iznenaĊeno, ali mu izraz lica ostade miran.

- Da, da, Ti! Jadna kukavice! - odjednom je osetila muĉninu i rukom je pritisnula svoj

stomak. - Zar i posle toliko vremena odbijaš da prihvatiš svog sina?

Ova ţena... mora da je luda! Ili se neotesano šali. Još nije shvatio ni da ga je ošamarila,

a vidi sad ovo! Nikada nijedan ĉovek ili ţena ne bi se usudili da ga ovako vreĊaju. Karisa

je bila previše be-sna da bi je ozbiljno shvatio.

- Nemoj da se glupiraš! - nastavi on trudeći se da deluje smireno. - Ja nemam dece -

gledao je u nju širom otvorenim oĉima, ne verujući svojim ĉulima, pokušavajući da

shvati poziciju u kojoj se našao. Prevrtao je po sećanjima traţeći mogućnost da su njene

reĉi istinite. Dovoljno je obavešten da bi morao da razmotri svoje obaveze u sluĉaju

27

oĉinstva. Svi njegovi dosadašnji odnosi sa ţenama bili su ograniĉeni na kratkotrajne

afere, bez dugoroĉnih obaveza.

- Alesandro, molim te, poštedi me tvog nimalo ljudskog glumatanja! - prosikta ona.

- Moţda bi nekoga oduševio ovom predstavom, ali mene sigurno nećeš. Normalan ĉovek

obradovao bi se ovakvoj vesti, a vidi kako se ti ponašaš! Samo da znaš, sve mi je bilo

jasno onog dana kada sam te napustila.

Zbunjenost je u njemu rasla paralelno s agresivnošću.

- Ti si ljuta zbog našeg raskida? - upita on bezizraţajnog lica.

Konaĉno je shvatio da se ţenama nije dopadalo da s njim privremeno provedu kraće

vreme. Na kraju nije bilo vaţno ko je koga napustio. MeĊutim, razlog za rastanak uvek je

pronalazio Alesandro. Osim u sluĉaju s Karisom. A baš je bio ubeĊen da su sve ţene

ţarko ţelele da

bar jedan dan provedu kao grofica Matani.

On, meĊutim, nikada nije pomišljao na to da uplovi u braĉne vode. Za njega je to bila

iskljuĉivo obaveza da nastavi porodiĉnu lozu, odgovoran zadatak za koji je on smatrao da

moţe još neko vreme da saĉeka.

Karisa se suvo nasmešila.

- Ni za kakav novac ne bih ostala duţe s tobom - priznala je iskreno. - Ni u kom sluĉaju

jer sam upoznala tvoje pravo lice.

Njena ţestina i mrţnja Alesandru su se bile nešto novo. Da li je moguće da se njemu

ovo dešava? Stekao je utisak da je doţiveo izenenadni elektriĉni šok koji je napravio

kratke spojeve i pravu pometnju u instalacijama njegovih osećanja. Njegov dobro

organizovan i kontrolisan naĉin ţivota bio je iz temelja uzdrman.

Karisa gaje fascinirala.

- Šta je znaĉilo ono što si rekla o dete-tu? - zakaĉio se za temu koja ga je muĉila.

- Ah, zaboravi to! - okrenula se od njega, ali ju je Alesandro uhvatio za ruku.

Hteo je da je primora da ga gleda u oĉi, ali ipak nije ţeleo da rizikuje još jedan šamar.

- Kako misliš da tako nešto, zaboravim? - nastavio je pokušavajući da zvuĉi razumno.

Za svaki sluĉaj, uhvatio je i drugu njenu ruku. - Sad priĉaj!

U tom momentu bilo je teško proceniti šta se krije iza prodornog Karisinog pogleda, iz

kojeg je zraĉila ĉudna pobedniĉka energija. Puls joj je bio neprirodno brz, što je

Alesandro osetio pod svojim prstima. Jezikom je više puta ovlaţila suve usne.

U istom momentu u Alesandru se rasplamsala snaţna ţelja, tek tako. E, zbog toga je

sam sebe hteo da ošamari. Njena ţenstvenost odjednom ga je udarila u glavu pa u tom

momentu ni svog imena nije mogao da se seti. Bio je uzbuĊen kao nikad.

28

- Nema tu šta da se priĉa! - uzviknula je. - Imaš sina, ali to već odavno znaš -tek sada

su se u njenim oĉima pojavile prve iskre saţaljenja prema sagovorniku. - Šta još ţeliš da

znaš?

- Istinu, šta bi drugo? Traţim li mnogo? - malo-pomalo, Alesandra je hvatala

ogorĉenost.

Prkosno je podigla bradu.

- A da li ja mnogo traţim ako ţelim da mi oslobodiš ruke?

Odmah ju je pustio, a ona je protrljala svoje pocrvenele zglobove.

- Obećavam da nijednom više neću pokušati da te ošamarim. To je zaista bilo

nepromišljeno.

U meĊuvremenu je limuzina stala ispred kuće u kojoj je Karisa stanovala.

- Ovaj razgovor nastavićemo u tvom stanu - odluĉno je predloţio Alesandro.

- Nisam sigurna da ţelim da te vidim u svoja ĉetiri zida - uzvrati ona još odluĉnije.

-Nemoj da misliš da ţarko ţelim tamo da uĊem - odgovori on i izaĊe iz auta.

Karisa poţuri pred njim do ulaznih vrata i, nijednom ga ne pogledavši, otkljuĉa ih i

ulete u haustor.

Stojeći pored limuzine, Bruno se obratio svome poslodavcu:

- Gospodine grofe, upravo sam dobio informaciju koju ste traţili. GospoĊica Vels

nikada ni sa kim nije sklopila brak i sigurno je neudata.

Alesandro zamišljeno spusti obe ruke u dţepove pantalona.

- Da li si saznao još nešto? Bruno klimnu glavom.

- Rodila je dete pre nešto više od godinu dana, ovde, u Melburnu. Ime majke glasi

Karisa Antoaneta Vels, a adresa je ovdašnja - on rukom pokaza zapuštenu kuću u kojoj je

oĉigledno stanovalo više porodica.

- Ima li još? - nestrpljivo upita Alesandro.

Na Brunovom ukoĉenom licu pomerio se jedan mišić.

- Kao otac u zvaniĉnom dokumentu upisan je Alesandro Leonardo Daniele Matani, ĉije

je mesto prebivališta Komo, Italija.

Mada je ovaj odgovor oĉekivao, Alesandro se potresao. Njegovo ime, njegov identitet,

ĉast njegove porodice...

Kako je Karisa mogla da bude toliko drska i da tek tako iskoristi njegovo ime? Da li je

raĉunala na njegov novac ili bar na poboljšanje svog ţivotnog standarda? Šta li je

zapravo time htela? Zašto nije došla kod njega i traţila izdrţavanje za dete?

- Saĉekaj me ovde! - naredio je drhtavim glasom i krupnim koracima poţurio je za

Karisom u njen stan. Ţudeo je za pravdom i odmazdom.

Više je nego jasno da je Karisa Vels predaleko otišla. Ona je ukaljala njegovu ĉast i za

to će morati da plati.

29

Samo što je Karisa od svoje komšinice preuzela dremljivog malog Lea i paţljivo ga

spustila u krevetac, ĉula je da je pred ulaznim vratima neko zagalamio. Zar već? Nije

imala vremena ni da razmisli o razgovoru s Alesandrom ili o tome kako da ga izbegne.

Još jednom je pogledala u Leovo opušteno, nevino lice, a zatim se naglo okrenula.

Braniĉe to dete svojim ţivotom i sada mora da prikupi svu snagu da se suprotstavi

njegovom ocu, inaĉe nikada više neće biti spokojna.

Oklevajući, pošla je prema ulaznim vratima a znojave dlanove obrisala je o suknju.

Kolena su joj klecala dok se glasno kucanje po vratima pojaĉavalo.

To je trajalo sve dok nije otkljuĉala vrata i širom ih otvorila.

Alesandro je treptao od neskrivenog besa. Takvog ga nikada nije videla. Karisa se

ujede za donju usnu i pripremi se za sve ono što će se desiti meĊu njima dvoma.

Uleteo je namrgoĊen u njen mali stan i u dva koraka obreo se u kuhinji. Bespomoćno

ga je posmatrala.

Karisa je osetila da joj navire crvenilo u obraze.

- Dala si moje ime svom detetu! - zagrmi Alesandro.

Posle kraće pauze Karisa se okrenula prema njemu i odmah je bilo jasno da njegov bes

nije ništa u odnosu na njen.

- Da ti nikada više nije palo na pamet da o njemu tako govoriš! - vrisnula je.

- Zašto? Da mi nećeš reći da si se u meĊuvremenu udala?

- Neću. Zašto bih traţila muţa kad me je otac mog deteta odbio? Bez muškaraca se

bolje snalazim.

Alesandro stade pred nju.

- Unela si moje ime kao oca svog deteta samo društvenog prestiţa i novca radi!

Ova optuţba bila je smešna i Karisa bi se najradije histeriĉno zakikotala. Pa ipak,

umesto toga podboĉila se obema rukama zureći u njega.

- To sam uĉinila zbog Lea. Dete treba da zna ko mu je otac.

- Zar se ne stidiš? - upitao ju je podrugljivo.

- Da, stidim se, ali samo zato što sam bila glupa pa sam ti verovala - odbrusi mu ona

energiĉno, ali on kao da je nije ĉuo.

- Leo? - ponovio je zamišljeno. - Dala si mu to ime?

- Leonardo, po imenu tvog oca - za momenat je zastala, prisetila se tog sentimentalnog

trenutka. Instinktivno je htela da svom sinu obezbedi pripadnost oĉevoj familiji bez

obzira na to što mu je pristup toj porodici zasad bio onemogućen.

Karisa se potajno nadala da će Alesandro biti oduševljen što je detetu dala ime

njegovog pokojnog oca. Oĉigledno je da se uzalud nadala. Izgleda da on ne deli njeno

mišljenje.

- Ti si se zapravo usudila da moje...

30

- Stidim se zbog toga što sam uradila - hladno mu je upala u reĉ. - Ţivim s tim,

Alesandro!

Ĉuo se prigušen plaĉ i Karisa je poţurila u sobu svog sina. Uzela je u naruĉje svoju

bebu koja je predivno mirisala na deĉji puder i vanilu. Zatvorenih oĉiju pritisnula je Lea

uza se i osetila da joj se vraća snaga. To joj se redovno dešavalo kada bi mališana privila

na grudi.

- Mama! - podigao je ruĉicu i dodirnuo njeno lice.

Karisa vrhom nosa protrlja njegove okrugle obraze. Zatim je malo odmaknula glavu.

- Zdravo, šećeru! Kako ti je bilo danas? Njegovo pospano lice razvuklo se u širok

osmeh.

- Mama! - nešto je iza nje privuklo detetovu paţnju. Osmeh je nestao s malog lica i

dete je ozbiljno gledalo preko ramena svoje majke. Karisa je osetila Alesandrovo

prisustvo.

Dugo je sanjala trenutak kada će se on pojaviti i potraţiti nju i Lea. Iskreno se nadala

da će mu bolno pasti njen nestanak. Karisa je bila spremna sve da mu oprosti ĉim joj

otkrije svoja prava osećanja i promeni naĉin ţivota. Oĉekivala je da će njegovo srce

omekšati kada ugleda lice svoga sina, baš kao što se to i njoj dogodilo.

Ali, naţalost, to se nikada neće desiti. U njegovom srcu nije bilo ni mesta ni topline za

Karisu i malog Lea. Kako je moguće da se nimalo nije zamislio kada je ĉuo da ima dete?

Ubrzo se pokazalo da su njen strah i njena sumnja potpuno neosnovani. S

Alesandrovog lica nestali su svi tragovi besa i arogancije, ruke su mu visile pored tela,

kao da nisu njegove. Bio je nepomiĉan kao statua, kao neko ko je prvi put u ţivotu

ugledao malo dete.

Jednom rukom Karisa je svom sinu sklonila tamnu loknu sa ĉela. Leo nije obraćao

paţnju na nju, netremice je gledao u svog oca, bolje reći u ĉoveka koji je odbijao da mu

bude otac.

Leo je, osim kose, nasledio i Alesandrove oĉi. Radoznalo je gledao u oca blagim,

nevinim deĉjim pogledom. Alesandrove oĉi i dalje su bile hladne, kao da su izraĊene od

stenovitih kristala.

Nije bilo teško primetiti da je Alesandro vrlo napet. Obe šake stisnuo je u pesnice.

Zbog njegove ukoĉenosti Karisa je osetila da joj se uţas penje uz kiĉmu. Šta će se

sledeće desiti?

- Koliko je star? - hladno upita Alesandro.

- Pre šest nedelja proslavio je prvi roĊendan.

- Da li je to bio prevremeni poroĊaj?

- Ne, roĊen je na vreme. Ĉemu sva ta pitanja?

MeĊutim, u tom trenutku deĉak je poĉeo da se otima iz majĉinog naruĉja ispruţivši obe

ruĉice prema ocu, kao da je nameravao da premosti rastojanje izmeĊu njih dvojice.

31

Oĉigledno je hteo kontakt s Alesandrom koji je i dalje bio hladan i nepomiĉan. Njegovo

lice nije pokazivalo baš ništa.

Karisino srce se stegnulo kad je vide-la da njeno dete oseća bliskost s ovim ukrućenim

neznancem koga je prvi put ugledalo. Svi su izgledi da ga Alesandro nikada neće

priznati...

Moţda je vreme da se ona oprosti od svojih tajnih nadanja koja je nisu napuštala.

Moţda je tako bolje i za nju i za njenog sina. Trebaće joj vremena da zaleĉi rane, pa je

bolje da leĉenje poĉne što pre.

U meĊuvremenu moraće da spreĉi da njen Leo oseti averziju koju je prema njemu gajio

njegov otac. Sama će odgajati svoje dete i trudiće se svim silama da ono ne oseti

nedostatak jednog roditelja. Leu neće nedostajati ni ljubav, ni zaštita, ni ohrabrenje, sve

će on to od svoje majke dobiti.

Zagrlila gaje snaţnije, a uznemireno dete zbunjeno ju je pogledalo.

- Mama!

- Kaţi, zlato, jesi li gladan? Hoćeš da ti mama pripremi nešto za jelo? - pošla je prema

vratima ignorišući visokog ĉoveka koji je i dalje pred njom stajao kao prikovan. - Imam

nešto lepo za tebe!

Kao da je potrajalo ĉitavu veĉnost dok se Alesandro nije pribrao i pomerio u stranu da

propusti Karisu.

- Samo izvoli - zabrunda on bez iskre ljubaznosti u glasu. Drţala je dete naslonjeno na

kuk a zatim ostala zateĉena njegovim pitanjem: - Molim te, objasni mi kako si ostala u

drugom stanju?

Boţe, da li je moguće da se on na ovaj naĉin poigrava? Iznervirana, okrenula se prema

Alesandru.

- Vidi, pojma nemam kakvu igru na-meravaš da igraš, ali sada mi je dosta! Ovo mora

jednom da prestane!

Njegove zelene oĉi potamneše.

- Ne, Karisa - odgovori joj on mirno. - Ovo tek poĉinje - napravio je kraću pauzu a

onda i nekoliko koraka pre nego što ju je pogledao pravo u oĉi. -Dakle, po svemu sudeći,

sinoć smo se drugi put sreli...

32

5. poglavlje

- Da li me razumeš? Mi se jesmo sreli na Alpima u hotelu u kojem si radila. Odveo sam

te u svoju kuću, imali smo kratku avanturu, da li je tako? - s mukom je odrţavao miran

ton, bez emocija, baš kao da ugovara neki posao za svoju firmu.

On je uvek, svakoj ţeni s kojom je bio u bilo kakvoj vezi, jasno dao do znanja da ne

planira ozbiljniju, dugoroĉniju aferu. Bilo kakvo drugaĉije ponašanje odvelo bi ga pred

oltar, što on nikako nije ţeleo jer u tom pravcu nikada ništa nije planirao niti je

razmišljao o tome.

- Voleli smo se kratko vreme ali, kao što znaš, to nije funkcionisalo. Ti si se zatim

vratila u Australiju - nastavio je zagledan u jednu taĉku na zidu, kao da izgovara nauĉenu

lekciju. - Došla si ovamo i shvatila da si u drugom stanju, pa si više puta pokušala da

telefonom stupiš sa mnom u kontakt. Jednom si razgovarala s mojom maćehom i rekla si

joj da ne ţelim vezu s tobom, da li je tako?

- To su uglavnom ĉinjenice, da, tako je. Njeno opušteno drţanje kidalo mu je nerve. Da

li je ona uopšte shvatila koliko je njemu vaţan ovaj razgovor? Za njega je ovo bila

tortura, pa ipak je osećao nekakvu slabost prema ovoj ţeni s kojom je nekada bio

intiman.

Svaki ĉovek se u sliĉnim okolnostima obiĉno trudi da ne pokaţe koliko je osetljiv i

povreĊen. Ali ova situacija izbacila ga je iz ravnoteţe, bio je bukvalno uzdrman iz

korena.

Karisa ga ovoga puta nije udostojila ĉak ni pogleda, hranila je malog Lea koga je

spustila u visoku stolicu, kao da se ništa neobiĉno ne dešava. Gledao je nju i njenog sina,

ĉije su oĉi frapantno liĉile na njegove sopstvene.

Ovo nikako ne moţe biti njegovo dete. Da je to njegov sin, on bi to sigurno na neki

naĉin osetio. Pored toga, uvek je koristio prevenciju. U nekom trenutku i on će poţeleti

da ima dete, ali sa ţenom koja odgovara njegovom svetu. Treba da bude pametna, lepa,

kulturna i seksi. Ona mu neće posle dve nedelje dosaditi, kao što je to uglavnom bio

sluĉaj.

Karisina priĉa nije u njemu probudila jasno sećanje. Jedino što se dogodilo kada se ona

našla u njegovoj blizini, bio je talas ţelje koja ga je preplavila i osećaj bezuslovnog

vlasništva nad njom. Ako je njena verzija taĉna, sve se desilo zbog snaţne obostrane

privlaĉnosti. Zaista neobiĉno, ali je jedino tako moglo da bude. Štaviše, nikome od

ĉlanova svoje porodice ili prijateljima o njoj ni reĉ nije rekao.

Da li je on ţeleo da mu Karisa bude dugogodišnja ljubavnica? Fascinirajuća zamisao.

Posmatrao je njenu belu pamuĉnu bluzu, koja je pratila svaki njen pokret zateţući se

33

preko jedrih grudi. Da nije ovog deteta, mogli bi da nastave tamo gde su zastali prošle

noći.

Ĉudan bol u glavi prekinuo je njegove misli. To se dešavalo uvek kada je pokušavao

neĉeg da se priseti, ali sve se obiĉno brzo i dobro završavalo. Ipak, s vremena na vreme,

taj bol ga je podsećao na onu strašnu nesreću.

- Da li je sve u redu? - upita Karisa iznenaĊeno, gledajući ga oĉima boje dima.

Nekoliko sekundi Alesandro je posmatrao harmoniĉnu sliku majke i deteta. Karisa je

podigla Lea iz stolice, a deĉak je svoje male pesnice naslonio na njen dekolte.

- Sasvim - promrmlja Alesandro. - Ali ti mi nikada nisi objasnila zašto smo se nas

dvoje razišli.

Njeni obrazi izdajniĉki potamneše.

- Ne bih o tome, jer to ne bi imalo nikakvog smisla.

- Ali molim te!

Shvatila je da nema izbora. Dobro je znala da ga se ne moţe resiti dok ne zadovolji

njegovu radoznalost. On je oĉigledno imao nekakvu amneziju. Izgledao je vrlo izmuĉeno

dok ju je slušao. U suštini, bilo joj je drago što je jedina koja se seća tog poniţavajućeg

dana.

- I ti se zaista niĉega ne sećaš iz tog vremena? - bilo joj je teško to da shvati, pre svega

zato što su njih dvoje bili veoma bliski. A sada je ona potpuno izbrisana iz njegove

memorije... Tek tako? Kako je to moguće?

"To se moţe objasniti samo na jedan naĉin", pomisli Karisa. "Nisam mu bila toliko

vaţna koliko je on znaĉio meni".

- Moje sećanje se u odreĊenoj taĉki prekida - po njegovom glasu osećala je da je

veoma napet. Oĉigledno amneziju smatra slabošću koja se moţe zanemariti. - Zapravo,

uopšte se ne sećam našeg prvog susreta - u njegovom glasu osetila je sumnju u svoju

verziju priĉe o njihovoj vezi. - Više meseci jednostavno je izbrisano iz moje memorije.

Ne mogu da se setim ni putovanja pred nesreću, tek u bolnici sam se pribrao.

Karisa se polako spustila u stolicu za ljuljanje. Leo se noţicama oslanjao o njene

butine, dok ga je ona obema rukama ĉvrsto drţala. Dete je oĉigledno uţivalo u tom

poloţaju.

U ovom momentu i njoj je to bila dobra prilika da malo opusti drhtave noge. Jer,

Alesandrove izjave mnogo su doprinele njenom uznemirenju, a baš to nije htela pred

njim da pokaţe. Bilo joj je muka, bilo joj je vrlo teško dok je pokušavala da pretpostavi

šta je on preţiveo u tom udesu.

- Nijednom mi nisi rekao kako se dogodila ta nesreća - smatrala je da treba da je

obavesti o tome. Bar bi se trudila da ne zuri u onaj oţiljak iznad leve obrve.

Jedva primetno slegnuo je ramenima.

34

- Putovao sam u Milano i na vlaţnom putu izgubio kontrolu nad automobilom. Pokušao

sam da izbegnem vozilo koji je išlo pogrešnom stranom.

On je, dakle, bio na putu prema svojoj kancelariji, smatrala je ona. Ĉesto je insistirao na

tome da sam vozi automobil jer se navodno tako bolje koncentrisao na poslove i zadatke

koji su bili pred njim. I prema njegovim recima, nesreća se dogodila ubrzo po njenom

odlasku.

- I da li se sad osećaš dobro? - upitala je. Bilo joj ga je ţao a obuzeo ju je i neki strah. -

Da li su ostale posledice, osećaš li bolove?

Iako je sebe pokušavala da ubedi u suprotno, Karisa je još uvek osećala da je ovaj

ĉovek privlaĉi. Zbog svega što joj je uĉinio trebalo bi da ga mrzi, ali njeno srce htelo je

drugaĉije.

- Zdrav sam kao dren - ćutao je sve dok ga ona nije pogledala u oĉi. - Imao sam mnogo

sreće, prošao sam samo s nekoliko modrica i preloma kostiju.

Šumno je udahnula vazduh, a Alesandro je još jednom zategnuo ramena.

- Faza oporavka nije dugo potrajala, svega tri-ĉetiri nedelje proveo sam u bolnici.

Glavni problem je ova prokleta amnezija - njegove oĉi potamneše. - Ali specijalisti

naglašavaju da se tu ništa ne moţe, osim da se sve prepusti vremenu. Moj mozak nije

pretrpeo trajnije oštećenje.

Karisa je ovo prihvatila s olakšanjem i to se videlo.

- Shvatam - ovaj razgovor ni najmanje nije odgovarao njihovoj zajedniĉkoj prošlosti.

Ali ako mu njihova veza ništa nije znaĉila, zašto ju je potraţio ĉim je došao u hotel?

I sve se nekako svodilo na njegov libido. Ali zašto je ona prema njemu toliko slaba?

- A tvoja ţena? - jedva je uspela da priguši gorĉinu u svom glasu. - Pretpostavljam da

ona nije ovde s tobom?

- Ţena? Hoćeš da kaţeš da imam suprugu?

Da li joj se uĉinilo ili je on stvarno prebledeo? Nije sedeo uspravno, ali ju je paţljivo

gledao. Zato je oklevala pre nego što je rekla:

- Kada sam otputovala, bio si samac, a onda si verovatno sreo neku ţenu kojom si se

oţenio. Na primer, princeza Karlota - averzija prema toj ţeni osetno je promenila boju

Karisinog glasa.

Prirodno je da bi se Alesandro oţenio devojkom iz aristokratskih krugova. Karisu su

još uvek pritiskala bolna sećanja na reĉi njegove maćehe.

- Pokušavaš da kaţeš da se s tom personom nisam samo sreo? - odgovori on

razdraţljivo. - I to u vreme dok smo ti i ja bili zajedno?

- Ipak... - dete u njenom krilu se zakikota i skrenu joj paţnju na sebe. Ona se ĉak

obradovala ovom iznenadnom prekidu i radosno je zagrlila mališana.

- Mnogo si se prevarila - reĉe joj on mirno ali vrlo ozbiljno. - Takvo ponašanje za mene

je apsolutno neprihvatljivo.

35

- Pa i ja sam bila tamo, kao što dobro znaš - s mukom se borila protiv ljubomore koja ju

je morila i od koje joj se grlo stisnulo da je jedva govorila. - Za razliku od tebe, ja nemam

praznine u sećanju.

Nastala je tišina. Zurio je u nju. Njegov oštar pogled mogao je šeći kamen, pa je Karisa

odustala od ubeĊivanja. Alesandro je voleo kada se o njemu priĉa kao o ĉoveku koji ne

greši, ali zbog "rupa" u svom sećanju nije se usudio da joj odrţi bilo kakvo predavanje.

- Bez obzira na praznine u mom pamćenju, siguran sam da nikada nisam istovremeno

bio s dvema ţenama - naglasio je. - Za mene je to oduvek bilo neĉasno.

O, vrlo neĉasno! Karisa se uzdrţala od sarkastiĉnog smeha. Zar se moţe nazvati ĉasnim

postupkom kada ţenu odvedeš u krevet a zatim je izbrišeš iz svog ţivota? Moţda je to u

aristokratskim krugovima normalno? Da li je u redu spavati s jednom ţenom a drugoj se

udvarati?

Šta li je to naopako pošlo izmeĊu Ale-sandra i princeze, pa nije bilo venĉanja? Sigurna

je u to da je on tada igrao dvostruku igru.

Poniţenje je i sada bilo bolno kao i onda.

- Kada sam nameravala da te obavestim o tome da sam trudna, tvoja maćeha mi je rekla

da moraš da se pripremaš za venĉanje i da nemaš vremena ni za kakav razgovor s bivšom

ljubavnicom. Sigurno ti je rekla da sam te traţila.

- Znaĉi, tako je Livija kazala? - gledao ju je iznenaĊeno, sastavljenih obrva. - U to ne

mogu da poverujem.

Baš je u tome leţao problem. Nije joj verovao ni onda.

- Iskrena da budem, svejedno mi je da li mi veruješ ili ne.

- Sasvim je sigurno da je Livija navijala za Karlotu - razmišljao je glasno. - Bila je

uverena u to da ću se njome oţeniti. A meni to na pamet nije padalo.

MeĊutim, Karisa je potvrdu o njegovoj veridbi dobila iz drugog izvora. Ipak,

najubedljivija od svega bila je Karlota i njen glamurozni izgled. Ona je bila opĉinjena

Alesandrom i pre nego što je legla s njim. u krevet. A on je uvek rukom zaštitniĉki

pridrţavao njen struk, kao da je ona najlomljiviji porcelan, a njihovo beskonaĉno

šaputanje svima je bilo poznato.

Kako su prezrivo zvuĉale Livijine reĉi u Karisinom sećanju... "Alesandro će preuzeti

finansijsku odgovornost za to dete ako je ono zaista njegovo. Ali ne oĉekujte da će on

biti osetljiviji prema vama samo zato što ste trudni. To što se meĊu vama desilo sada

pripada prošlosti, a ja sam zbog vaših brojnih, hm... nazovimo ih aktivnosti, ubeĊena da

je on stvarno otac".

Uprkos Livijinim recima, Karisa je ostavila mnogo poruka na Alesandrovoj

automatskoj sekretarici, slala mu je mejlove, ĉak mu je i pismo napisala. Sve je pokušala

u nameri da s njim uspostavi kontakt.

36

Samo nekoliko meseci kasnije prihvatila je neizbeţnu ĉinjenicu da on ne ţeli baš

nikakvu vezu ni s njom ni s njenim neroĊenim detetom. Nije joj preostalo ništa drugo

nego da okrene leĊa prošlosti i da se pozabavi planovima za budućnost. Odrekla se

pokušaja da s njim uspostavi bilo kakvu vezu, a i za Lea je bilo mnogo bolje da je daleko

od tako nezainteresovanog oca.

I sad se ispostavilo da Alesandro nije imao pojma o njenoj trudnoći! Kao i da on Lea

zapravo nije odbacio! A nije bio ni oţenjen?

Misli su joj se vrtele ukrug. Alesandro je nepomiĉno sedeo ignorišući sve ma-lišanove

pokušaje da mu skrene paţnju na sebe. Kako ni na Karisu nije obraćao paţnju, to je

znaĉilo da nove okolnosti nisu uticale ni na kakve promene u njemu.

Zadrhtala je pri pomisli na prethodnu noć. Tada je, gledajući u zelene oĉi svoje velike

ljubavi, shvatila da je to najvaţniji ĉovek u njenom ţivotu iako su porušili sve mostove

koji su ih spajali.

- Vreme je za tvoje kupanje, lepi moj -reĉe ona deĉaku i odluĉno ustade.

- Zašto misliš da sam te izbacio iz kuće? - upita on nestrpljivo. - To mi još nisi

objasnila - sad je i on bio na nogama, s rukama u dţepovima. Da li je to bila

ravnodušnost? Ili je bio nesiguran u sebe?

- Svakako sam htela da te napustim - prkosno je podigla bradu - jer si mi prebacio da

sam imala aferu i da sam izigrala tvoje poverenje.

Ova ironija i danas je, kao i onda, bila smešna. Ali Karisi nije bilo zabavno.

- Aferu? S kim?

- Sa Stefanom Manconijem. On je...

- Znam ko je on - izraz njegovog lica postao je još mraĉniji.

Ponosno je još više podigla glavu.

- Tada sam ga smatrala finim momkom. U poĉetku... dok nije postao nametljiv. Tipiĉan

italijanski maĉo-men koji je ubeĊen da je neodoljiv i koji ne podnosi odbijanje... A onda

se pojavila i tvoja princeza Karlota.

- Ona nije moja Karlota!

- Kao i uvek - slegnula je ramenima. - Sad moram da okupam Lea. Od tebe bi bilo lepo

da odeš.

Uzela je dete u ruke, a ono je obe ruĉice ispruţilo prema strancu pokušavajući da

privuĉe njegovu paţnju. Pritom je naĉinilo nagli i neoĉekivani trzaj. Karisa je brzo

podmetnula levu ruku da ga uhvati, ali je Alesandro bio brţi. Uhvatio je dete obema

rukama a ona je svojom šakom refleksno uhvatila Alesandrovu podlakticu u pokušaju da

prihvati Lea.

Srce joj je zamalo iskoĉilo iz grudi, kolena su joj klecnula.

37

Alesandro je ĉvrsto drţao svog sina u rukama. Bio je pomalo uplašen, nije bio siguran u

to da li ga je bezbedno uhvatio jer nije imao nikakvo iskustvo s decom.

U istom momentu je mali Leo grĉevito stisnuo Alesandrov rukav pokušavajući da se

uspuţe uz njega. Pogledi su im se sreli. Dete se naglo uozbiljilo videvši Alesandrov

uplašeni izraz lica.

Shvativši da je dete bezbedno, Alesandrovo lice se razvuklo u blag osmeh koji mu je

mališan istog momenta uzvratio.

"Hvala ti, Boţe", pomisli Karisa s olakšanjem. U istom momentu je zastala jer je

primetila da je Alesandro zaokupljen mališanom.

- Uzeću ga - reĉe ona odluĉno i ispruţi ruke detetu.

MeĊutim, Alesandro se nije osvrnuo prema njoj, jer je nije ĉuo. Širom otvorivši oĉi,

gledao je svog sina.

- Alesandro! - viknula je malo glasnije. Uznemirio ju je njegov uporni pogled.

- Uradićemo odgovarajući test što je pre moguće. Sutra će ti se neko od mojih ljudi

javiti, pa ćete dogovoriti pojedinosti - rekao je.

- Test? - netremice je gledala kako je dete privukao sebi. A Leo je radoznalo dirao

rukama oĉevu tek izraslu bradu koja ga je pomalo grebala i golicala, oĉigledno mu je to

bilo interesantno.

- DNK test, naravno - reĉe on pogledavši je iskosa. - Nisi valjda oĉekivala da ću se

osloniti na tvoje reĉi.

Stomak ju je zaboleo od besa. Potajno se nadala da će on prepoznati svog sina i da će ih

oboje postepeno prihvatiti. MeĊutim, preterao je ovom izjavom. Alesandro je bio njen

jedini ljubavnik pa ju je njegovo nepoverenje uţasno povredilo. Mnogo puta priţeljkivala

je susret s njim, ali gaje sasvim drugaĉije zamišljala.

Tri dana kasnije Karisa je pozvana u predsedniĉki apartman. U meĊuvremenu je bila

veoma uzbuĊena jer je posle obavljenih DNK analiza mislila samo na Alesandrovu

reakciju na pomenute testove.

Batler ju je doĉekao na vratima prijateljski se osmehujući. I u artmanu atmosfera je bila

vrlo topla i prijatna, ali su Karisini nervi, pored svega toga, ostali vrlo napeti. A kada je

pogledom preletela po moderno dizajniranom nameštaju i biranim antikvitetima koji su

se predivno uklapali u bogati komfor apartmana, shvatila je koliko se razlikuju svetovi u

kojima su ţiveli Alesandro i ona.

- Karisa!

U znak pozdrava izgovorio je samo njeno ime, a njoj se uĉinilo da ga je izgovorio s

ljubavlju. U strahu se borila s osećajem jeze koja je zahvatila celo njeno telo.

Ona klimnu glavom.

- Hteo si da razgovaraš sa mnom?

38

- Zar nećeš šesti? - ljubazno joj je pokazao stolicu pored izrezbarenog radnog stola na

kojem je bilo mnogo papira.

- Znaĉi, dobio si rezultate testova - zakljuĉila je ozbiljnog izraza lica spustivši se na

stolicu.

- Jesam - u tom momentu pojavio se batler Robson i Alesandro je poruĉio dve kafe,

posle ĉega se batler odmah izgubio.

- Ti i ja moramo da sklopimo sporazum - rekao je kada se Karisa okrenula prema

njemu. Pruţio joj je naliv-pero. - Moţeš ga potpisati kada sve paţljivo proĉitaš.

Bacila je pogled na dokument koji je bio pred njom i umesto rezultata DNK analiza,

prepoznala je gomilu paragrafa koji su nešto ureĊivali pravniĉkm jezikom. A baš se

ovoga plašila. Oklevajući, listala je ugovor ispisan na više strana. Na poslednjoj stranici

bilo je njeno i Alesandrovo ime s oznaĉenim mestima za potpise. Alesandro je stajao

pored nje.

- I sada bi trebalo ovo da potpišem? - upita ona bezizraţajnog lica.

- To je braĉni ugovor.

- Molim?! - skoĉila je sa stolice s izrazom uţasa na licu i odmaknula se za korak od

Alesandra. - To je apsolutno bespotrebno!

- Ipak, Karisa, mislim daje to potrebno - reĉe on mirnim tonom. - Mi ćemo se venĉati -

rukom joj je pomilovao obraz. - Budi sigurna da je to jedini razuman put. To je trebalo da

ti bude jasno ĉim je potvrĊeno da sam deĉakov otac.

Mnogo je puta dosad zamišljala ovaj razgovor izmeĊu njih dvoje, ali uvek je to bilo

praćeno romantiĉnim titranjem muškog glasa koji joj se obraća s molbom da se uda za

njega. U mnogim ljubavnim romanima proĉitala je divne dosetke zaljubljenih mladića

koji su pronašli najlepše reći i najlepši naĉin da svoju izabranicu zamole da nastave ţivot

zajedno.

- PotvrĊeno da si otac? Pa sram te bilo, kao da ne znaš da tvoje dete ima ime! Zove se

Leo!

"Bogorodice! Pa ona ovako besna i sa crvenim obrazima deluje još privlaĉnije.

Ponosna je i predivna. I pripašće meni, oko toga nema spora", pomislio je. I onda će ona i

njegov divni sin zauvek ostati uz njega.

- Prirodno je da ima ime - reĉe on pomirljivo. - Leonardo Leo Matani.

- Ne! - vrisnula je. - Njegovo ime je Leo Vels i tako će ostati. Zaboravi te besmislice u

vezi s venĉanjem!

Njeno odbijanje Alesandro nije shvatio ozbiljno. Gledao ju je potajno se pitajući da li je

još uvek onako strasna u krevetu. Eh, kako misao ume divno da odluta...

Ali on bi morao prvo da obezbedi budućnost svoga sina. Iz gorkog iskustva znao je da

majĉinska ljubav moţe biti prolazna. Zbog toga se nijednoj ţeni ne moţe verovati, a

braĉni ugovor moţe samo osigurati Leovu budućnost. Zato je njegov pravni tim radio ceo

39

dan i noć da bi u tanĉine predvideli sve detalje ugovora. Naravno, i Karisu će obezbediti

velikodušnom sumom...

- Moj sin će odrastati kao Leo Matani. Nema druge mogućnosti.

MeĊutim, ni Karisa se nije dala pokolebati.

- Ime mu je od roĊenja Leonardo Vels i dosad to nije bio nikakav problem.

- Znaĉi, ţeliš da moj sin odrasta meĊu lopovima, svodnicima i narkomanima? -

zabrunda Alesandro i priĊe joj korak bliţe.

- Preteruješ - ostala je priliĉno mirna mada je on dirnuo u osetljivu taĉku.

- Otišao si predaleko. Pored toga, i ja umem da pomalo sagledam budućnost.

- Stvarno? A kako misliš da mu obez-bediš solidan stan s tako skromnom pla-tom?

Ovo je bio nizak udarac za njenu pre-osetljivu prirodu.

- I dosad sam sama brinula o Leu, pa će tako biti i ubuduće - odgovorila je kruto.

Sada je on pokušao da snizi ton.

- Ali ne bi ti bilo lako da sama brineš o detetu.

Slegnula je ramenima. Ovaj razgovor nikud nije vodio. Njeni otac, braća i sestre ţiveli

su na raznim krajevima sveta i od Leovog roĊenja nisu imali vremena da posete nju i

njenog sina. Svi oni poslali su lepe poklone njenom prvencu, ali s tolike udaljenosti sve

je to delovalo suvo i bez emocija pa se, uprkos svemu, osećala veoma usamljenom.

- Snalazim se sasvim dobro - insistirala je. Ona je bila najmlaĊa u porodici karijerista,

što nije bilo jednostavno. - Meni i mom Leu najviše prija kada smo zajedno.

- Ipak mislim da on zasluţuje mnogo više.

Ţustro je stisnula usne, ali samo zato da se ĉak ni spontano ne bi sloţila s njim. Kao

posvećena majka, ţelela je sve najbolje svom detetu, za njega bi uradila mnogo više nego

njegov bogati otac.

- Potrebna mu je ljubav i siguran ambijent. A toliko mu mogu obezbediti.

- Slaţem se. A sve to moţemo mu dati... zajedno.

Karisa je odjednom osetila toplinu njegovog tela. Prišao joj je sasvim blizu.

- Ne postoji više ni "mi" ni "zajedno". Sve što je to podrazumevalo odavno je prošlo.

"Sve je umrlo pre dve godine kada si me prevario s drugom, ĉime si izazvao u meni

nepoverenje!"

Ipak to nije glasno izgovorila, znala je da to ne bi imalo ni znaĉaja ni smisla jer je

ţelela da zaboravi prošlost. Karisa je sada morala da se okrene svojoj i budućnosti svog

deteta.

- Ništa nije odavno prošlo, Karisa - usprotivi se Alesandro. - Imamo zajedniĉko dete i

to je nemoguće zanemariti.

Brzo je opet prekrstila drhtave ruke duboko udahnuvši vazduh.

- Ali to odavno nije razlog za venĉanje. Dobićeš pravo da ga posećuješ i moći ćeš da

pratiš njegovo odrastanje. To je, uostalom, pravo biološkog oca...

40

Za nju će to uvek biti emocionalni stres, ali to je ţrtva koju će morati da podnese da bi

njen Leo znao svoje poreklo.

- Pravo da ga posećujem? - ogorĉeno ponovi Alesandro. - Da li zbilja smatraš da je to

mom sinu potrebno? I da ja to ţelim?

Stajao je pred njom pa je morala da povije glavu unazad da bi ga gledala u oĉi.

Njegovo snaţno telo bilo joj je nadohvat ruke.

- Imaš ĉudnu predstavu o ulozi oca -nastavi on. - Već sam propustio jednu godinu

ţivota svog sina i to se neće ponoviti - glas mu je bio odluĉan i neumoljiv.

- Samo mislim da...

- Jasno mi je šta misliš - prekinu je on odseĉno. - Leo je moj sin, moja krv i meso.

Odbijam ĉak i pomisao na to da on ţivi na jednom kraju sveta a ja na drugom. Hoću da

ga gledam iz dana u dan kako stasava.

- Ali venĉanje... - ponovo poĉe Karisa. - To je najobiĉnija ludost!

Stisnuo je usne, u oĉima mu se pojavio ĉudan blesak.

- Upravo sam shvatio. Ti bi radije brak sa mnom prihvatila kao alternativu.

- Alternativu... ĉemu?

- Borbi za starateljstvo.

6. poglavlje

"Da li bih se usudila da se, u sluĉaju potrebe, s Alesandrovim timom advokata

povlaĉim po sudovima?" pitala se Karisa. Jasno je da će uĉiniti sve što je u njenoj moći

da ne izgubi starateljstvo nad detetom mada je stalno sumnjala u Alesandrove namere, a

plašila se i društvene moći njegove porodice.

Bilo je mnogo mogućnosti da joj Alesandro napakosti. Posle prve Leove posete Italiji

mogao bi tamo da zadrţi svog sina. A Karisa nema sredstava da za njima otputuje, pa bi

bila bespomoćna. Ko zna koliko bi popotrajalo pre nego što bi ostvarila svoja prava...

Umorno je protrljala slepooĉnice, preţivljavala je pravi košmar. Pored toga, ĉovek u

koga je zaljubljena nikada je nije ovako ugroţavao. Njegove pretnje bile su vrlo ozbiljne.

Alesandro se nije sećao zajedniĉkih srećnih trenutaka, ona je za njega stranac koji ima

nešto što on ţeli.

41

- Urediću sve izmeĊu nas dvoje, Karisa. Porodiĉni sud je poslednja instanca, ali samo

ukoliko ne uspemo da se dogovorimo oko detalja.

- Sada si me umirio - sarkastiĉno odgovori ona. - Osećam se bolje. Ulaziš nepozvan u

naše ţivote i oĉekuješ da tvoja ţelja za nas bude zapovest. Baš kao da si oduvek znao šta

je za nas najbolje. Ali moram da te obavestim da si se baš u svemu prevario!

- Imam sva prava biološkog oca - usprotivi se on ţustro. - Karisa, nisi više jedina koja

će se brinuti o odrastanju i obrazovanju našeg sina.

Našeg sina! Ove reĉi delovale su na Karisu kao hladan tuš.

- Nudim ti brak - nastavi Alesandro - sva prava, bezbriţan ţivot i udomljenje za tebe i

Lea. Naše dete će rasti uz oba roditelja, u stabilnom okruţenju. Kakav je tvoj prigovor na

sve ovo?

- A kako zamišljaš tvoj i moj zajedniĉki ţivot kada se ne volimo?

- Jednostavno. Imamo najbolji razlog da se venĉamo, a to je podizanje deteta.

"To je taĉno, ali kada se roditelji vole", pomisli Karisa uzdahnuvši. Nikako nije mogla

da prihvati Alesandrov stav o braku. Izgleda da je aristokratama normalan brak iz

praktiĉnih razloga, u kojem ljubav nije obavezna.

- Osim ako te privlaĉi drugi ĉovek? -okrenuo se prema njoj. Pre nego što je dovršio

pitanje, Karisa je zavrtela glavom. - Onda u redu. To znaĉi da nema prepreka našem

planu.

Naš plan! Pogledala je u Alesandra jer je bio toliko blizu daje osetila njegov dah.

Njegove usne gotovo su dodirnule njeno lice, ali je uzmaknula.

- A šta će se desiti kada jednoga dana sretneš ţenu kojom bi se oţenio?

- To se neće desiti - odgovori on ubed-ljivo.

- U to ne moţeš biti siguran. Njegove lepe usne iskriviše se u nešto nalik osmehu

koji je Karisu i ranije ĉudio

i plašio. Kao opĉinjena zurila je u njegovo lice. Bilo je to lice ljubavnika pred kojim su

ţene padale kao snoplje.

Oduvek je znala da se nikada nije razotkrivao pred drugima, pogotovo posle oĉeve

smrti kada ga je obuzela tuga pa je ĉesto samovao. Karisa je uspela da popuni tu prazninu

u njegovoj duši u vreme kada su bili intimni.

U tim, za njega teškim, momentima bio je vrlo nepristupaĉan pa je Karisa dala sve od

sebe da mu olakša teret na duši. Otvoreno je pokazala da saoseća s njim i pokušala je da

mu pruţi utehu. Kakav apsurd!

- Braĉnim ugovorom predvidećemo sve detalje - reĉe on, kao da ga nije interesovalo šta

ona misli smatrajući svoj predlog najlogiĉnijim i najboljim rešenjem.

Šta je mogla da pomisli osim da je ovim zapravo priprema za svoje slobodno ponašanje

posle venĉanja? On bi zadrţao pravo da nastavi da se vida s drugim ţenama.

42

- U svemu navedenom smatram da razvod ne dolazi u obzir ni pod kakvim okolnostima

- dodao je.

- Znaĉi, kazna za ceo ţivot.

- Nikada se tako nećeš osećati, veruj mi! Toplim glasom nagoveštavao je luksuz i

novac ne spominjući emocije koje su njoj veoma vaţne.

- A zar ti ne bi smetalo kada bih posle nekog vremena upoznala nekoga u koga bih se

zaljubila, pa zatim zahtevala razvod? - upita ona vragolasto.

- Razvoda neće biti - odgovori on odseĉno. - A što se zaljubljivanja tiĉe... - zastao je i

uhvatio rukom njenu bradu, ali se Karisa istog momenta oslobodila. Neće mu dozvoliti

da je zavede.

- Za to ne moraš da brineš. UbeĊena sam da se ne bih mogla ni u koga zaljubiti.

Koga zmija ujede, i guštera se plaši. U deliću sekunde uĉinilo joj se da je u njegovim

oĉima blesnula radoznalost...

- Onda? Razumeli smo se?

- Saĉekaj malo - usprotivi se Karisa. - Nisam planirala venĉanje.

- Ostaviću te samu da moţeš na miru da proĉitaš ugovor - okrenu se on i pode prema

vratima. - Razmisli dobro o svemu što sam ti rekao, Karisa! Brzo ću se vratiti da ĉujem

tvoj odgovor.

Slegnula je ramenima i sela za radni sto. Pogledaće ugovor iz radoznalosti mada joj ne

pada na pamet da prihvati ovako ĉudan predlog za brak.

Svaka pomisao na Alesandra izazivala je golicanje u njenom stomaku. Uostalom, kocka

još nije baĉena. Verovatno postoji razlog zbog kojeg bi se moglo govoriti o venĉanju.

Alesandru je vaţno da njegov sin bude uz njega, pa i Karisa. Ima u njoj neĉeg što mu

ne da mira, sam sebe ne prepoznaje zbog tih osećanja. Kada je ona pored njega, on

dobrim delom gubi moć rasuĊivanja.

A ona je donedavno bila ubeĊena u to da će Alesandro biti zadovoljan priznavanjem

oĉinstva i povremenim posetama sinu, a da ga trajniji odnos s njom neće interesovati.

Drhtavom rukom uzela je ugovor. Već na trećoj stranici uhvatila ju je panika jer je

malo toga razumela. Uza sve to, setila se svojih besanih noći, dana ispunjenih stresnim

situacijama, svoje iscrpljenosti.

U pitanju je Leova budućnost. Kao njegova majka, nije mogla da mu obezbedi sve ono

što bi dete imalo kada bi ţivelo uz oca. Bila je u teškoj poziciji, izmeĊu ponosa i ţelje da

svom detetu priušti pristojno školovanje i ţivot.

Poznati glas iz njene podsvesti nazvao ju je gubitnicom. Laktovima se naslonila na

površinu stola i odmaknula malo stolicu. Nastavila je uţurbano da prelistava ovaj

neobiĉni ugovor. Jednom stavkom predviĊeno je da u sluĉaju razvoda Karisa nema pravo

na bilo kakva finansijska potraţivanja od Alesandra. Znaĉi, najvaţnije mu je da zaštiti

svoju imovinu!

43

Pa ipak, rukom teškom kao olovo, Karisa se potpisala u dnu poslednje stranice. Bacila

je nalivpero na sto i zatvorila oĉi.

Alesandro je bio udubljen u poslovne papire. Oteo mu se prigušen uzvik jer je

poslednjih dana baš imao problema. A sve vreme pratilo ga je njemu novo ose-ćanje da

je otac muškog deteta i da treba da se venĉa s majkom svog sina.

Ova pomisao drţala ga je u prijatnom uzbuĊenju. Alesandru se dopala ideja da mu

Karisa bude ţena, a pre svega ĉeznuo je za mogućnošću da ţivi zajedno sa svojim sinom.

Od momenta kad je Lea prvi put uzeo u ruke, to dete mu je za srce priraslo.

A objašnjenje za ĉeţnju prema Karisi pronašao je u svom dvogodišnjem celibatu. Posle

one nesreće nije bio zainteresovan za seks, ali je Karisa i to promenila... Svakim delićem

svog tela ţarko je ţeleo reprizu doţivljaja iz one noći u apartmanu.

Nekada je bio aktivan ljubavnik, ali je tu vrstu aktivnosti u dobroj meri zanemario zbog

izgubljenih meseci ţivota, nestalih pod dejstvom amnezije. S druge strane, sebi nije

mogao da objasni zašto nije umeo da izaĊe na kraj s Karisom. Rado bi je video u svom

krevetu, ali ona dosad nije prihvatila nijedan njegov predlog.

Svako podsećanje na Karisu budilo je ţelju u njemu. Smirivala ga je pomisao na to da

će uskoro sve biti u najboljem redu.

***

Ĉuo se jecaj i Alesandro se okrenuo prema krevetu u kabini svog privatnog aviona,

postavljenog pored radnog stola. Leo se migoljio u majĉinom zagrljaju, oĉigledno

spreman da ustane.

Mada iscrpljena, Karisa je insistirala na tome da se ona brine o mališanu iako je

Alesandro nameravao da brigu o detetu prepusti osoblju aviona.

Ugledavši svog sina kako pokušava da se oslobodi zagrljaja, Alesandra je opet obuzelo

isto osećanje kao u momentu kada je malog Lea prvi put uzeo u naruĉje.

Kada su im se pogledi sreli, dete se odjednom smirilo i široko otvorenih oĉiju gledalo

je u oca.

- Ba - oglasio se Leo ozbiljnog izraza lica. - Ba, ba.

Alesandro gurnu laptop u stranu.

- Ne tako. Kaţi ta-ta.

- Baba! - dete je uz osmeh ispruţilo ruĉice Alesandru koji je poskoĉio od sreće. Ţustro

je ustao i paţljivo podigao dete iz kreveta. Trebalo je toliko toga nadoknaditi...

Alesandro je odrastao uz dadilje i mentore, pod strogim reţimom, da bi što pre stekao

samostalnost i emocionalnu nezavisnost. Naravno, nije ţeleo da njegov sin odrasta u

takvim uslovima, pa će mu obezbediti luksuz kakav je sebi retko dozvoljavao.

44

Visoko je podigao Lea i ponovo je osetio prijatan miris negovanog deteta. Udahnuo je

duboko taj miris i zagledao se u ljupko deĉje lice koje je zraĉilo srećom.

- Ja sam tata - mrmljao je zadovoljno dok je detetu sklanjao tamne lokne s lica. Bio je

obuzet uzvišenim osećanjem pa nije video ništa osim nasmejanog deĉjeg lica.

- Baba! - Leov osmeh bio je zarazan, pa se i Alesandro nasmešio.

Zatim je pogledao usnulu Karisu. Delovala je neţno, nevino i... zavodniĉki.

Gledao ju je kao nijednu ţenu dosad. Njegove emocije doţivljavale su renesansu, pa sam

sebe nije mogao da prepozna. Na momente je gubio razum, obuzimala ga je snaţna

ĉeţnja koju je jedva savladavao.

Dobro, ona je majka njegovog deteta, to je u svakom sluĉaju jaka veza. S druge strane,

ţeleo ju je i pre nego što je saznao za Lea.

Zašto je ona bila drugaĉija od svih drugih ţena? Zato što ga je izazivala, provocirala i

pokretala sva njegova ĉula. Ili je meĊu njima postojalo nešto posebno, nešto što ih je

vezivalo?

U mislima se vratio u prošlost. Karisa mu je priznala da ga je napustila jer ju je on

optuţio za aferu sa Stefanom Manco-nijem. A to je bio mizerni grabljivac koji je posle

smrti starog Leonarda Matanija hteo da preuzme veliki deo kompanije. Karisa je taj

Alesandrov gest doţivela kao liĉnu uvredu.

A Alesandru je teško padala svaka pomisao na Karisu i Stefana. Bilo mu je muka kad

god je pomislio na mogućnost da su njih dvoje bili intimni. I bio bi veoma zadovoljan

kada bi znao da ona više neće pogledati drugog muškarca.

Ĉinjenica da je Karisa rado potpisala braĉni ugovor u Melburnu dokazala je Alesandru

da je ona vrlo proraĉunata. Posmatrao ju je i bilo mu je jasno da je ugovor nemarno

prelistavala. Videla je koja će joj suma pripasti ako ostane s Leom i Alesandrom.

Inaĉe, Alesandrova velikodušnost izazvala je diskusiju meĊu njegovim pravnim

savetnicima, ali on je bio siguran u svoj plan. Znao je da samo dobra kompenzacija moţe

zadrţati Karisu da ostane uz njega i njihovog sina. Nikakva cena nije visoka samo da Leo

ne doţivi bolna iskustva koja je doţiveo njegov otac.

Moţda je Karisa drugaĉija... moţda je posebna? Ipak, doneo je ispravnu odluku.

Zadovoljno se nasmejao svom sinu.

***

Karisa nije bila sigurna da li treba da oseća olakšanje ili oduševljenje jer, umesto da

odu u Alesandrovu kuću na jezeru Komo, koju je volela, on je svog sina i suprugu odveo

u porodiĉnu kuću Matanijevih, tamo gde tokom višemeseĉne veze s Alesandrom nije bila

45

dobrodošla. Još uvek ju je bolelo saznanje da ona njegovoj porodici nije bila dovoljno

dobra.

Prešli su preko prostranog, lepo ureĊenog travnjaka, a na momente se ukazivao divan

pogled na svetlucavo more. Ova vila izgraĊena je na blagom uzvišenju nedaleko od

malog naseljenog mesta.

Pored Karise za volanom je sedeo Alesandro mraĉnog lica. Namrštene obrve i stisnute

usne jasno su govorile da razmišlja o neĉemu teškom. Morao je dovesti Karisu da je

predstavi familiji kao svoju nevestu i znao je da time niko od njegovih neće biti

oduševljen.

I Karisa je imala gorak ukus u ustima. Kao i Alesandru, i njoj je bilo jasno šta je ĉeka.

Samo je mali Leo, vezan na zadnjem sedištu, bezbriţno mahao ruĉicama radujući se ko

zna ĉemu. Teško je ţiveti sa saznanjem da nisi dovoljno dobar. Karisa se odliĉno sećala

da svojevremeno nije ispunila oĉekivanja ni svoje porodice, a sada treba da izaĊe pred

Alesandrovu...

- Tvoja porodiĉna kuća deluje baš impresivno - priznade Karisa iskreno, prekinuvši tok

svojih sumornih misli.

Bila je umorna i nervozna zbog svega što je bilo pred njom.

- Misliš? - Alesandro sleţe ramenima. - Meni je njen izgled preteran, kao da je neko

hteo da na prvi pogled ostavi snaţan utisak - omalovaţavajućim pokretom ruke pokazao

je mnoga vrata i balkone, kao i u roze ofarbanu fasadu.

- Nisam na to mislila - odgovori ona tiho. Alesandro je bio u pravu. Zgrada je bila

previše ljupka na naĉin koji je teško opisati. - Slaţem se s tim što si rekao. Iako je

pomalo kiĉasta, ipak je lepa na poseban naĉin, zar ne?

Oteo joj se glasan smeh. Alesandro je uvukao glavu u ramena pogledavši Karisu s

osmehom u oĉima. Osetila je divno golicanje u stomaku jer je baš u taj osmeh odavno i

ţestoko zaljubljena.

Njegov pogled i prijatni ton njegovog glasa bacili su Karisu na sedmo nebo. Odavno

nije bila ovako srećna. I odjednom je stekla utisak da nikada više neće biti potištena.

- Samo nemoj dozvoliti da to Livija ĉuje - posavetova je Alesandro. - Izgled kuće je

njeno delo i njen ponos.

- Livija? - Karisa se iznenaĊeno uspravila. - Da li je tvoja maćeha ovde?

- Zapravo, ona više ne ţivi u ovoj vili. Većinu vremena provodi u Rimu i Milanu. Ali

ne brini, srešćeš se s njom. Objasniće ti šta se od tebe oĉekuje. Uvešće te u sve društvene

obiĉaje pa ćeš se snalaziti u svakoj prilici.

"Zar ne moţeš ti to da uradiš?", htede Karisa da upita ali je unapred znala odgovor.

Jasno joj je bilo da Alesandro nije imao vremena da je pripremi i uvede u ulogu svoje

supruge. On mora da se brine o poslu, kao i da izvrši sve pripreme za njihovo venĉanje. I

ko zna šta još...

46

Misli su joj odlutale na drugu stranu, na mogućnost da bude u vezi s drugim ţenama...

- Mora li i to baš ona da uradi? - zastala je i zamišljeno dodala: - Biće oko toga mnogo

posla.

- Ipak, to će joj pruţiti priliku da stane na stranu moje neveste - reĉe on ozbiljno.

Malo kasnije Karisi je vrata otvorio uniformisani batler.

- Dobro došli, gospoĊo. Zadovoljstvo nam je što ste ovde.

Osetila je i olakšanje i gordost jer je razumela ovu reĉenicu na italijanskom, a tople

batlerove reĉi popravile su njeno raspoloţenje. Dve godine nije progovorila nijednu

italijansku reĉ, ali je sve odliĉno razumela.

Stidljivo je promrmljala nešto na italijanskom dok je izlazila iz auta, pa ju je batler

Paolo nagradio s nekoliko ljubaznih reĉi ohrabrenja.

Alesandro je stajao po strani drţeći u rukama usnulog deĉaka. Leova kosa bila je

razbarušena, a obrazi crveni od spavanja. Karisi je zastao dah pri pogledu na Italijana

širokih ramena, koji joj je ukrao srce i koji neţno drţi njihovog sina.

Potom je progovorio, ali vrlo tiho, da ga je samo ona mogla ĉuti:

- Ako si ispucala šarm na zavoĊenje mojih nameštenika, mogli bismo konaĉno da

uĊemo u kuću.

Zurila je u njega, zbunjena tim otrovnim tonom.

- Pošto se venĉamo, moraćeš da iz svoje lepe glave izbaciš sve muškarce -nastavi on

istim tonom. - Moja supruga mora biti besprekorna.

- Zar misliš da sam upravo flertovala? - upita ona zbunjeno. Zar je moguće da je on

toliko ljubomoran?

"Moţda sam to uobrazila", pomislila je, ali Alesandro je baš bio besan.

- Treba da uĊemo u kuću i da Lea od-nesemo u krevet - Alesandro priĊe bliţe Karisi. -

I ti si sigurno umorna od puta pa treba da se odmoriš da bi posle podne bila sveza.

- Posle podne?

- Livija je angaţovala dizajnerku za tvoju venĉanu haljinu - njegov osmeh bio je jedva

primetan. - Venĉaćemo se za vikend.

47

7. poglavlje

Ĉetiri sata kasnije Karisa je, vlaţnih dlanova, ĉekala poznatu dizajnerku koja je trebalo

da donese na probu venĉanicu. I opet joj je bila bolno jasna razlika u društvenom statusu

izmeĊu nje i Alesandra jer ona nikada garderobu nije poruĉivala po meri.

Njene dimenzije su, po Alesandrovoj ţelji, uzete još u Melburnu i mejlom su poslate u

Milano da bi se ubrzao postupak. Nadala se da se modni eksperti nisu uplašili kada su

videli njene mere. Pred ogromnim ogledalom oiviĉenim zlatom osećala se kao ruţno

paĉe.

Nije joj se dopao ni termin venĉanja koji je odreĊen na brzu ruku i bez njenog znanja.

Trgnulo ju je kucanje po vratima. Paolo je ljubazno najavio i predstavio posetiteljku.

Kako je Livija, pored svih dizajnerki ovog sveta, morala baš ovu da pošalje? Pa morala je

da zna...

- GospoĊica Vels? - glas mlade ţene prekinuo je Karisu u razmišljanju.

Izgledala je baš onako kako ju je Karisa zapamtila: vitka, elegantna, s ogromnim

tamnim oĉima na ljupkom licu. Na njoj je bila skupa haljina i ĉitavo bogatstvo u ogrlici

od pravih bisera.

Da li joj je neobiĉno to što Alesandro hoće da se oţeni Karisom? Ili smatra je to samo

veliki nesporazum? A ono mu je ljubavnica još iz onih vremena... Alesandro je baš

drzak.

- Princeza Karlota - bio je to i pozdrav i predstavljanje. Sve zajedno zvuĉalo je grubo.

Karisu su obuzele teške misli, navrla su nepodnošljiva osećanja, noge nisu htele da je

slušaju i morala je da sedne na najbliţu stolicu.

- Izvinite, da li vam je dobro? - uplašeno upita mlada ţena. - Veoma ste bledi.

Kako ĉovek da se postavi? Mora da razgovara i da saraĊuje s bivšom ljubavnicom svog

budućeg muţa! Bivša ili moţda aktuelna?

- Oĉigledno vam nije dobro - reĉe mlada ţena. - Odmah ću pozvati pomoć.

- Ne! - ţustro viknu Karisa. Ni u kom sluĉaju nije ţelela bespotrebnu paniku, a svesna

je ĉinjenice da je iskoĉila iz koloseka zbog iznenadnog susreta s lukavom rivalkom. - U

pitanju je samo zamor od putovanja. Doputovali smo pre nekoliko sati.

- Oprostite, gospoĊice, ali ĉini mi se da je to nešto više od obiĉnog zamora - tamne,

inteligentne oĉi u neverici su posmatrale Karisu. Ovu ţenu nije bilo lako prevariti.

Karisa je uzdahnula.

48

- Zašto ne sednete? - ponudila je, pa je Karlota zauzela mesto naspram nje. - Iskrena da

budem, šokirana sam što vas opet vidim - napravila je pauzu a pose-titeljka ju je upitno

pogledala. - Videla sam vas s Alesandrom pre dve godine.

U Karisi se pojavio traĉak ponosa koji ju je opomenuo na to da treba da ćuti i da saĉuva

ostatak dostojanstva. Ali ona nije bila neko ko kalkuliše, uvek je govorila ono što joj je

na umu. Više je cenila otvoren stav nego uzdrţano ponašanje, pa makar to ne odgovaralo

okruţenju njenog budućeg muţa.

- Bila sam Alesandrova ljubavnica - iskreno priznade Karisa. - A onda sam saznala da

on namerava da se oţeni vama.

Eto, rekla je!

Princezine oĉi naglo se raširiše. Mlada aristokratkinja nije više izgledala šik i

dostojanstveno, naprotiv, delovala je zbunjeno, krhko i izgubljeno.

- To ste bili vi? - jedva progovori Karlota. - Sumnjala sam u to da postoji neka ţena, ali

Alesandro o tome nikada nije govorio.

- Ne - Karisa opet oseti gorak ukus u ustima. - ĉuvao je tu tajnu.

- Ali vi ste sve pogrešno shvatili.

- Ne, princezo. Taĉno znam šta se dogodilo.

- Molim vas, zovite me Karlota - delovala je ubedljivo. - Alesandro i ja nikada nismo

nameravali da se venĉamo.

Kao da ju je neko ošinuo, Karisa se uspravila. Nije verovala svojim ušima.

- I nikada nismo bili par - nastavi Karlota. - Po izrazu vašeg lica vidim da ste to

pretpostavljali. Ali nas dvoje nikada nismo bili ništa više osim prijatelja.

Karisa je zanemela. Moţe li verovati ovoj ţeni? Zašto bi Karlota sada lagala?

- Morate mi verovati, gospoĊice...

- Zovi me Karisa! - prekide je ova grubo. Formalnosti su joj sada glupo izgledale.

- Posle ovakvog razgovora ko ti ne bi ve rovao?

- Karisa - ponovi Karlota uz izvinjavajući osmeh. - Nikakvo venĉanje nije bilo

planirano, osim puke ideje koja se rodila u našim porodicama. Alesandrova maćeha i moj

otac godinama su verovali u takvu mogućnost, još iz vrenema kada smo bili tinejdţeri -

podigla je uska ramena. - Alesandro i ja smo zajedno odrasli, ali izmeĊu nas nikada nije

sevnula varnica. Karisa ju je netremice gledala. Moţe li biti istina sve što ova ţena priĉa?

Jer, ona je ĉula drigaĉiju verziju tih dogaĊaja.

- Ali Livija mi je kazala... Karlota je zatresla glavom.

- Livija je uvek navijala za tu vezu. Ona i moji roditelji smatrali su da bi to bilo u

interesu svih.

- Interes? U kom smislu? - upita Karisa prigušeno.

- Poslovnom. Sigurno znaš šta se dogaĊalo posle smrti Alesandrovog oca. Malo je

nedostajalo da izgubi svoju firmu.

49

Ne, to Karisa nije znala. Doduše, ponešto je znala o problemima pa je Alesandru nudila

pomoć, ali što je više pokušavala, to se on sve više povlaĉio.

- Bilo je nagoveštaja o fuziji koja bi saĉuvala Alesandrovu firmu, a firmi moje porodice

omogućila poslovni oporavak - Karlota pogleda svoje ruke. - Pored toga, ja sam prošla

teţak period, pa su svi smatrali da će mi pomoći brak s Alesandrom.

- Oprosti, molim te, ali ima tu još nešto što ne shvatam - reĉe Karisa iskreno.

Karlota podiţe pogled.

- Tada sam doţivela kolaps kao posle-dicu anoreksije - nesigurnim pogledom potraţila

je na Karisinom licu znake prezira ili ĉak gaĊenja. MeĊutim, Karisa je bila uzdrmana

princezinom ispovešću. - Baš sam tada izašla iz bolnice. Uz pomoć ĉlanova moje

porodice i uz Alesandrovu podršku uspela sam da povratim samopouzdanje. Konaĉno

sam s nekim izlazila i ponovo sam razmišljala o poslu - tuţno je zatresla glavom. - Bila

mi je potrebna Alesandrova snaga da se izvuĉem iz svoje ljušture. Bez obzira na to što je

i sam bio u poslovnim problemima, našao je i snage i vremena da mi pomogne.

- Videla sam vas zajedno - tiho priznade Karisa - u jednom hotelu u gradu. Nosila si

dugu, zlatnu haljinu i izgledala si kao princeza iz bajke - nije kazala da se osećala kao

autsajder, da ih je posmatrala iz mraĉnog ugla i da se zamalo ubila od ljubomore i

razoĉarenja.

- Dobro se sećam te veĉeri - reĉe Karlota. - Ta haljina je specijalno sašivena da bi

prikrila moju mršavost.

- To nikada ne bih poverovala. Tvoj izgled oduzimao je dah - Karisa ponovo utonu u

stolicu trudeći se da prihvati sve ovo što je ĉula.

Zato se Alesandro ponašao onako zaštitniĉki... Brinuo se za Karlotino zdravlje jer je

hteo da pomogne prijateljici koja je prolazila kroz teţak period.

"Zašto mi to nikada nije spomenuo?", zapita se Karisa s gorĉinom u srcu.

- Ne veruješ mi?

Karisa je iznenaĊeno pogledala u Karlom.

- Verujem ti. Pa ipak... Livija me je namerno dezinformisala...

- Da, ona je ţelela naše venĉanje po svaku cenu pre svega zato što je smatrala da bi to

doprinelo oporavku firme koja je bila pred bankrotom.

Livija... oĉajna ţena? Ovo Karisa nije mogla da prihvati. Stara dama delovala je vrlo

samouvereno, arogantno i ĉinilo se da je niko i ništa ne moţe izbaciti iz koloseka.

- Za vašu veridbu ĉula sam iz još jednog izvora - reĉe Karisa. - Srela sam se s tvojim

roĊakom Stefanom Manconijem.

- Poznaješ Stefana?

- Površno. Jednom me je pozvao na piće i onda odvezao kolima do moje kuće - zastala

je jer joj je palo na pamet Alesandrovo nepoverenje povodom tog izlaska.

50

- Da, i Stefano je ţeleo tu fuziju. Kada je bilo jasno da od tog posla nema ništa,

postavio se vrlo neprijateljski, ali uzalud, nije se mogao nositi s Alesandrom - ponos u

njenom glasu bio je oĉigledno prijateljski. - Stvarno mi je ţao što te je moje prijateljstvo

s Alesandrom toliko povredilo. Da sam slutila...

- Sada je sve mnogo jasnije i nemoj o tome više da razmišljaš.

Uz malo truda Livija je uspela da udalji Karisu iz svog okruţenja. Neshvatljivo!

Karisa je instinktivno poklonila Karloti poverenje, srećna što je Alesandro zapravo nije

izneverio pre dve godine. Ĉak i ako je nije voleo, bio joj je odan. Prijalo joj je to

saznanje. Znaĉi, udala se za ĉoveka koji ju je bar poštovao, pa sada i ona njemu moţe da

veruje.

- Dakle, sada je meĊu vama sve razjašnjeno - zakljuĉi Karlota smešeći se, pa Karisa

nije imala srca da joj protivreĉi. - I mnogo se tome radujem. Alesandro zasluţuje da bude

srećan - ustala je, a Karisa je primetila veliki portfolio na stoĉi-ću. - Sada treba da se

bacimo na posao i da vidimo kakva bi ti venĉanica najviše odgovarala.

Potom su bile zauzete probom haljine, skraćivanjem, popuštanjem...

***

Smrknuta ĉela Alesandro spusti slušalicu. Još mu je u ušima zvonio Livijin

neuobiĉajeno pokoran i uzbuĊen glas, kao i njena izvinjenja uz zamuckivanje.

Nije bio raspoloţen za izgovore. Tokom boravka u Australiji obavestio je Liviju da ima

sina s bivšom ljubavnicom, da će i deĉaka inju dovesti u Italiju, i da treba obaviti sve

pripreme za njihovo venĉanje.

Bio je besan što mu posle amnezije baš niko nijednu reĉ nije rekao o Karisi Vels. Livija

je na tome posebno insistirala pa je ceo personal bio instruiran u tom smislu. Kako je

mogla da poveruje da će Alesandra odvojiti od njegove prošlosti?

Skoĉio je sa stolice i uznemireno je poĉeo da šeta po sobi. Sva objašnjenja njegove

maćehe ni najmanje ga nisu umirila.

Ona je kriva što ga je Karisa napustila pre crve godine.

Pa onda sve to u vezi s njegovim i Karlotinim venĉanjem koje je Livija planirala... A

izmeĊu njega i Karlote nikada niĉeg nije bilo.

Tada je pomišljao da bi najbolje bilo da porazgovara s Karisom i da joj objasni da je

zapravo nije izneverio, ali je ona bila obuzeta nepoverenjem pa je odustao od te namere.

Ponovo mu je pala na pamet maćeha. Ona je smatrala da njegova veza s Karisom nije

ozbiljna jer je nije zvaniĉno predstavio svojoj porodici. Livija mu je ĉak rekla da je

primetila da on izbegava javna mesta kada je u društvu s Karisom, a zapravo je više

voleo da bude sam s njom i u tome nije video ništa neobiĉno. Ništa nesvakidašnje nije

bilo ni u tome što je bio obuzet njome i što ni sa kim nije ţeleo daje deli.

51

Da li bi se moglo reći da je izgubio glavu za ovom ţenom? Inaĉe se nikada nije upuštao

u ozbiljne veze i još je manje verovao u romantiku...

Malo kasnije zatekao je usnulu Karisu na neudobnoj sofi u velikom salonu. Glavu je

naslonila na ruku koja je visila preko naslona. Njena akvamarinplava suknja primetno je

kliznula naviše i pokazala deo prelepih butina iznad kolena. Jedna sandala bila je

poluotkaĉena dok je druga leţala na podu. Alesandro je kao hipnotisan zurio u zaspalu

mladu ţenu.

U glavi mu se zavrtelo, a u stomaku su proradili leptirići. Osetio je nezaustavljivu ţelju

da dodirne njenu neţnu koţu, da pomiluje njenu divnu kosu, ali je dobro znao kuda bi ga

to odvelo pa je morao da prikupi svu snagu da bi saĉuvao samokontrolu.

Sve je bilo baš zbunjujuće. Paţljivo je podigao Karisu s neudobne sofe i odneo ju je u

njenu sobu na krevet. Dok se penjao stepenicama, osmehivao se jer je mislio na svog

sina. Uţivao je u Leu i ĉim bi ga pogledao, osećao je da ga ispunjava ogromna ljubav.

Nehotice je pogledao usnulo lice u svojim rukama baš u momentu kada je Karisa

zbunjeno otvorila oĉi. Zastao je i on, kao dete zateĉeno u nedozvoljenom poslu.

- Šta to radiš? - upita ona promuklim glasom.

- Nosim te gore u krevet. Zaspala si u salonu.

- Nemoj! Hoću prvo da vidim Lea.

- Naš sin - poĉe on i zastade osetivši da mu ove reĉi priĉinjavaju zadovoljstvo. - Naš

sin je u rukama sposobne dadilje - visoko podigavši obrvu, osujetio je njen protest.

- Znam da ne ţeliš niĉiju pomoć, ali tu ţenu si upoznala i stekla si lepo mišljenje o njoj.

Zato joj sada pokloni poverenje jer je naše dete u sigurnim rukama.

Ĉuo je kada je uvukla vazduh, osetivši pritom da su njene grudi potisnule njegove.

- Spusti me, mogu da hodam.

- Ali skoro smo stigli - odluĉno je ušao u gostinsku sobu a Karisa je leţala ukoĉena u

njegovom naruĉju. - Ţao mi je što ti je posle podne.prošlo kako moţda nisi planirala -

reĉe on. - Bila je Karlota da zajedno pogledate detalje nacrta za tvoju venĉanicu, zar ne?

To je bila Livijina ideja i poklon dobrodošlice: da Karisu suoĉi sa ţenom koju je ona

smatrala rivalkom. Alesandro je jedva poverovao u to da je njegova maćeha sposobna za

takvu niskost. Od sada će birani personal voditi brigu o pripremama za venĉanje da bi se

izbegli svi eventualni nesporazumi.

- U redu je - odgovori Karisa. - Nas dve smo već obavile vrlo koristan razgovor.

Ipak, Alesandro nije bio sasvim siguran u to da je Karisa najbolje razumela njegov i

Karlotin odnos.

- Ona će taj posao profesionalno odraditi. Karlota je jedan od najdarovitijih mladih

dizajnera u Italiji.

- Uverena sam da jeste - odgovori Karisa bezbojnim glasom. - Pokazala mi je nekoliko

dobrih ideja.

by voki

52

Nije bilo entuzijazma u njenom glasu. Alesandro ju je slušao s takvim izrazom lica kao

da ne shvata šta se dešava. Neţno i paţljivo spustio je Karisu na široki krevet u

gostinskoj sobi.

- Sada ću te ostaviti samu - pošto se odmah okrenuo i pošao prema vratima, nije video

njene oĉi ispunjene suzama i ĉeţnjom...

8. poglavlje

Pre nego što je ušla u crkvu, Karisa je duboko udahnula. Zbog mnoštva fotografa i

posmatraĉa osetila se nesigurnom. Toliko interesovanje za ovo venĉanje bilo je još jedan

dokaz da se udala za jednog od najpoţeljnijih mladoţenja u zemlji.

U meĊuvremenu se pokajala što je odbila Alesandrovu ponudu da je jedan njegov

roĊak dovede do oltara. Nekako je gajila naivnu nadu da bi se mogao pojaviti njen otac i

preuzeti na sebe ovaj tradicionalni ĉin, jer ga je Alesandro pronašao i obavestio o svemu.

Iako ovaj brak nije iz ljubavi, Karisa će ga ozbiljno shvatiti zbog njihovog deteta jer Leo

zasluţuje svu paţnju i posvećenost svoje porodice.

Ipak su njen otac i sestre obećali da će ih posetiti u dogledno vreme.

- Da li ste spremni, gospoĊice? - Brunov prijatni glas prekinuo je njena sumorna

razmišljanja. - Nešto nije u redu?

Ništa nije u redu! Udaje se za ĉoveka koga je nekad oboţavala, ali ne iz ljubavi, nego

zato da svom sinu obezbedi sigurnu budućnost. Sa svoje strane nije imala nijednog

prijatelja da je podrţi, a kamoli nekog ĉlana od porodice. Obrela se u nepoznatom

okruţenju, meĊu visokoobrazovanom aristokratijom u ĉijim krugovima nikada neće biti

prihvaćena kao njima ravna.

Najgore od svega bilo je to što je ona Alesandra još uvek volela. Pomisao na zajedniĉki

ţivot s njim budio je u njenom sećanju mnoge lepe trenutke, a onaj iskreni razgovor s

Karlotom razrešio je njene velike nedoumice. Posle toga bilo joj je jasno da je Alesandro

nije ni lagao ni iznevirio.

- GospoĊice? - Bruno joj priĊe bliţe.

- Oprostite, Bruno - osmehnula se telohranitelju. - Treba mi vremena da se saberem.

- Sve će biti u redu, gospoĊice, videćete. Gospodin grof će brinuti o vama.

Baš kao što se i dosad brinuo o svemu u vezi s ovim brakom. U to se već uverila. Sve je

jasno: treba mu majka za njegovog sina.

by voki

53

Jedva se uzdrţala da se ne nasmeje pa je jaĉe pritisnula bidermejer na svoje grudi.

Slatki miris sveţeg oveća prijatno joj je zagolicao nos i za momenat oterao sumorne

misli.

- Hvala, Bruno, znam to. Odluĉno je prošla kroz vrata. Muzika se pojaĉala, glasovi su

utihnuli i sva lica okrenula su se prema Karisi. Ona je pogledom preletela po zvanicama:

za nju su svi bili stranci mada su to bili Alesandrovi prijatelji i rodbina. Alesandro ju je

ĉekao pred oltarom.

Karlota je prevazišla sebe. Na Karisi je bila fantastiĉna haljina od bledosive svile, koja

je Karisu ĉinila elegantnom i ţenstvenom. Naglašavala je njenu vitku figuru ali i izdašne

obline, napred je bio dubok izrez ukrašen safirima.

Karisa je ĉula šaputanje i primetila ljubomorne izraze na mnogim ţenskim licima. Ali

primetila je i dobroćudne osmehe. MeĊu ostalima tri Alesandrove roĊake koje je prvi put

srela pre dva dana, zajedno s njihovim muţevima i decom. Svi su joj se ohrabrujuće

smešili i Karisi je bilo bolje.

Karlotine tamne oĉi blistale su šarmom i toplinom. Leo je bio u dadiljinim rukama i

oduševljeno je mahao ruĉicama. Karisa se nagnula i nakratko je privukla mališana na

grudi osetivši da joj je ulio novu snagu.

Ţagor oko nje postao je glasniji i Karisa se ponovo uputila prema oltaru. Njen pogled

sluĉajno je nabasao na Liviju koja joj je uzvratila skamenjenim izrazom lica.

Bila je to ţena koja je namerno pokušala da se ispreĉi izmeĊu Karise i Alesandra.

MeĊutim, Karisa nije imala vremena da o tome razmišlja jer ju sledeće sekunde zagrlila

snaţna ruka. Stajala je pored ĉoveka koga je volela i koji će za nekoliko minuta biti njen

zakoniti muţ.

Kada su im se pogledi sreli, i u njoj i u njemu planula je strast, ali je oboje obuzdali.

Alesandru su spontano navrla sećanja na divne trenutke provedene sa ţenom koja je sad

stajala pored njega. Onda je ona nestala iz njegovog ţivota ostavivši mu prazninu i bol u

grudima. Nije shvatao šta mu se dešava, a ništa nije mogao da uĉini da to prevaziĊe.

Nikada Karisi srce nije udaralo tako snaţno kao sada. I ona je za protekle dve godine

osećala da je neispunjena ali je sve to zaboravljala pri pogledu na svog sina. On joj je bio

jedina uteha u svim teškim momentima jer nije dozvoljavala nijednom muškarcu da joj

se pribliţi.

Kao opĉinjena, gledala je u Alesandrove zelene oĉi u kojima je bila primetna nejasna

promena. Otkrila je u njima plamen, ţelju... ili je to uobrazila. A onda je prošao magiĉni

trenutak i Alesandrovo lice opet je bilo bezizraţajno...

Nekoliko sati kasnije Karisa je osetila laganu nesvesticu. Lice joj se ukoĉilo od

osmehivanja. Nije imala snage da protestuje kada ju je Alesandro pred svima energiĉno

podigao u naruĉje.

by voki

54

- Kod nas, Italijana mladoţenja ne-vestu prenosi preko praga - osmehnu se on i prenese

svoju izabranicu preko celog parka ispred vile do ulaznih vrata. - Mogla bi bar da

pokušaš da se osmehneš - prošaputao je. - Naši gosti oĉekuju da budeš srećna.

- Ja nisam glumica - odseĉno mu je uzvratila, a zatim je dodala kada su prošli kroz

ulazna vrata: - Sada moţeš da me spustiš, ušli smo.

MeĊutim, on nije obraćao paţnju na njene primedbe nego je poţurio uza stepenice.

Zbunjeno je zatreptala. Alesandro je ramenom gurnuo vrata spavaće sobe i odneo Karisu

do kreveta.

Jastuk je bio ukrašen crvenim ruţama ĉiji se miris širio po sobi. Karisi je zastao dah.

- Naš braĉni krevet - objasni joj Alesandro mirnim i toplim glasom i pritom joj se

izazovno osmehnu. - I ovo je ita-lijanska tradicija. Cveće treba da nam donese sreću, a uz

to je znak plodnosti.

Bezuspešno je pokušala da se oslobodi iz njegovih ruku.

- Naš odnos se već pokazao kao plodan - reĉe ona. - Imamo Lea, zato nam ne treba...

Zastala je u pola reĉenice pod njegovim poţudnim pogledom.

- Nećeš valjda dozvoliti da nam dete ostane jedinac? - mrmljao je paţljivo spuštajući

Karisu na krevet.

Alesandro više nije kontrolisao svoja osećanja. Bio je ponosan na to što se oţenio ovom

divnom ţenom i nije više mogao da doĉeka da s njom bude blizak kao nekad. Moţda bi

sada mogli da razjasne sve ono što su nekada osećali jedno prema drugom.

Proteklu nedelju proveo je kao u agoniji. Uvek i iznova borio se protiv ţelje da Karisu

odvuĉe u krevet i da se ponovo domogne njenog divnog tela. Ţelja je bila prejaka i bilo

mu je nezamislivo da ĉeka ĉak do uveĉe, do prve braĉne noći.

Još dok je u crkvi prolazio kroz mnoštvo zvanica, ni na šta drugo nije mogao da misli

osim na Karisine ruke oko svog vrata, njegove usne na njenim, kako je nosi u spavaću

sobu...

I evo sada je sam s njom.

- Alesandro! - uspaniĉeno vrisnu Karisa videvši da se on oslobaĊa kravate.

Divlji izraz u njegovim oĉima jasno joj je dao do znanja da se situacija otela kontroli.

Ali ako sad prihvati da vodi ljubav s njim... to nikako neće rešiti njene probleme,

naprotiv, pogoršaće njenu situaciju. Beznadeţno je zaljubljena u njega a ovo je... trenutni

seksualni nagon koji on ţeli da zadovolji.

- Šta to radiš? Toga nema u našem sporazumu! - znala je da ne deluje ubedljivo, kao i

da ne moţe da sakrije uzbuĊenje.

- Naš sporazum je brak, lepa moja. A ti si sada moja ţena - njegov ozlojeĊeni glas

morao bi da je uplaši, ali umesto toga ona je osećala sve jaĉe uzbuĊenje.

Karisa je sklopila oĉi u pokušaju da se koncentriše na otpor. Sve je bilo uzalud.

by voki

55

Preplavili su je hormoni uvukavši je u kovitlac poţude.

- Alesandro - pokušala je još jednom.

- Pa nećeš valjda stvarno...?

Karisa je teško prihvatila ĉinjenicu da je Alesandrova zainteresovanost za nju opala

onog momenta kada je saznao za Lea. Od tog trenutka nije pokušao da joj se pribliţi i nju

je to bolelo. Stidela se što je odjednom prestala da mu bude poţeljna i nedostajala joj je

njegova blizina.

- Zar ne ţeliš ovo? - upita on oštro, pa se Karisa zaledila.

- Problem je u tome što ovim ţeliš da pokaţeš gostima da smo normalan braĉni par -

objasni ona tiho, skrenuvši pogled s njegovih oĉiju. - Zato si me nosio do spavaće sobe.

Nema više razloga da praviš predstavu.

- O kakvoj predstavi priĉaš? - ton mu je bio znatno slabiji, ali nju nije ispuštao iz

zagrljaja. Leţala je na krevetu a on se svom teţinom navalio na nju. - Ti si moja supruga,

upravo smo se venĉali. Sada sam tvoj muţ, jedini muškarac u tvom ţivotu. Nemoj to da

zaboraviš!

- Nikada nije postojao drugi muškarac u mom ţivotu - odgovori mu ona sa ţeljom da je

on ne oslobaĊa ove slatke klopke iz koje se nije mogla izvući. - Ne treba mi muškarac.

- Onda nije trebalo da se udaš za mene - sugestivno je rekao gledajući je širom

otvorenim oĉima, pa je Karisa zanemela od iznenaĊenja.

- Ali ja... ne ţelim da budem samo prilika za tvoje zadovoljstvo. Ako smo se venĉali

samo zbog našeg sina, ne ţelim niĉim više da te obavezujem.

- Prilika? - osetio je da je poslednju reĉenicu izgovorila nesigurno i pogledao ju je u

oĉi. Nije mogla da prikrije da je gorela od uzavrele strasti, njen pogled ga je molio da

nastavi zapoĉeto. - Da li je moguće da nisi primetila da se izgubim kad god te ugledam? -

jedva je uspeo da kaţe jer je ţurio da svoje usne spusti na njene.

Prihvatila ga je kao da je celog ţivota samo to ĉekala. Jednu ruku obavila je oko

njegovog vrata a drugom mu je drhtavim prstima raskopĉavala košulju.

Kao omamljen i on se bacio na njenu garderobu. Oĉigledno nije znao kako se

venĉanica otkopĉava pa ju je delimiĉno pocepao, ali je uspeo da Karisu obnaţi do pojasa.

Pridigao ju je i skinuo ostatak venĉanice. Bio je sasvim nag jer ni ona nije gubila vreme,

iskidala je deo po deo njegove odeće. Bili su ludi od uzbuĊenja, gladni i ţeljni jedno

drugog, što je bilo posledica duţeg obostranog uzdrţavanja.

U grozniĉavoj ţurbi, kao da im je neko ograniĉio vreme boravka u sobi, ţustro su se

bavili utoljavanjem meĊusobne ţelje. Zapravo su se njih dvoje dugo voleli, ali su to

tvrdoglavo krili jedno od drugog. Kao da im je to bio prvi i poslednji put, ţurili su na

najprirodniji na1 ĉin jer za njih u tim momentima ništa drugo nije postojalo. I njeno i

njegovo lice odisalo je strašću, snagom i srećom, ostvarili su nešto što su toliko ţeleli, a

prethodno su smatrali da je to za njih neostvarljiv san. U istom momentu ona je vrisnula

by voki

56

a on neartikulisano riknuo pokušavajući da se stropošta pored nje, ali ona to nije

dozvolila. Ĉvrsto je oko njega obavila i noge i ruke, pa se samo opustio preko nje.

Oboje su drhtali od zadovoljstva. Karisa je bila iznenaĊena svojim ponašanjem. U

naletu erotske oluje potpuno je zaboravila na ponos, na svoje odluke da prema Alesandru

ostane ĉvrsta i rezervisana. Sve je nestalo u nadolazećoj plimi strasti. Priroda je bila jaĉa,

morala je to da prizna. Htela je nešto da kaţe ali nije mogla.

- Odavno ovo ţelim - priznao je. - Ne shvatam kako je ta ţelja toliko jaka. Kako sam

mogao toliko silno da te ţelim, a tako malo o tebi znam? Onda u Melburnu... - lice mu je

bilo zamišljeno, a rukom je neţno milovao njene grudi.

- Nikada nećeš shvatiti koliko mi je bilo teško kada si otišla.

Bila je zapanjena. On ju je ţeleo? Ĉeznuo je za njom? Zurila je u njega širom

otvorenim oĉima.

- Ovo je bilo prvi put posle dve godine da sam poţeleo seks s nekom ţenom - nije

verovala svojim ušima! - Posle tebe nijednu nisam drţao u zagrljaju.

Divne reĉi, pravi melem za njenu napaćenu dušu.

- Da li je moguće da si sve ovo ozbiljno mislio?

- Slušaj, ne moţeš mi odreĊivati šta ću reći, šta ću misliti i šta ću osećati!

9. poglavlje

Bez upozorenja odmaknuo se od Karise. Bilo joj je lakše jer neće primetiti da ona i

dalje drhti. Ipak, niko joj ne moţe prebaciti daje nešto loše uradila.

Alesandro nije mogao verovati da je ovako izgubio kontrolu. Prema svojoj tek venĉanoj

ţeni ponco se kao divlja zver. Nije mogao u oĉi da je pogleda.

Bio je šampion u uzdrţavanju pre nego što mu je Karisa došla u ruke. Mesecima je u

njemu tinjala ĉeţnja koja je iz dana u dan postajala sve veća. I sada je dozvolio da se

ovako varvarski ponese. Osećao je stid što je izgubio kontrolu, pokrio je lice rukom i

duboko uzdahnuo. Otišao je u kupatilo, umio se hladnom vodom i vratio u spavaću sobu.

Karisa je leţala u istom poloţaju u kojem ju je ostavio. Golu nogu prebacila je preko

pokrivaĉa. Zadovoljno ju je posmatrao, a onda se opruţio pored nje. Primetio je da ona

ne spava iako se pretvarala.

- Da li si budna? - upitao je neţno.

Kako da ga pogleda u oĉi posle svega što se meĊu njima dogodilo? Pre toga pripremila

je govor kojim je nameravala da mu objasni zašto ne namerava da legne u krevet s njim.

Smatrala je da je sebi priredila ogromno poniţenje jer nije poštovala svoju odluku.

Nije se ni pomerila, a onda je osetila njegovu ruku meĊu butinama. Istog momenta

zaboravila je sve. Okrenula se voljenom ĉoveku prihvatajući njegove namere i

neizgovorene predloge...

***

Alesandro je uţivao u njenom licu, telu, u svakom njenom pokretu. Uţivao je u onim

ţustrim momentima kada se na brzinu oslobaĊala odeće bacajući je na pod, kada mu je

trĉala u zagrljaj i kada je u njenim oĉima ĉitao ţelju.

Karisa je bila presrećna. Ĉesto je razmišljala o prethodne izgubljene dve godine. Šlepa

od ljubavi, nije mogla da shvati da joj je ljubav uzvraćena. Više je verovala u ono ĉega se

plašila nego u ono što je ţelela.

Mali Leo ništa od svega toga nije razumeo. Rastao je uz oba roditelja, okruţen

njihovom ljubavlju, a posle devet meseci dobio je sestru Silviju. Bila je to kompletna,

srećna porodica.

- krajj -