Časopis Korespondencije

8/18/2019 Časopis Korespondencije

1/16

NOVI PREVODI SVEDENBORGA

U ovom i sledećem broju „Korespondencija“objavljujemo odlomke novih prevoda knjiga Emanuela

Svedenborga, koje je sačinio g. Risto Rundo.Zahvaljujući njegovom prevodu možda najpoznatijegSvedenborgovog dela „Nebo i pakao“ srpska (tada jošuvek jugoslovenska) javnost dobila je, pre dvadesetakgodina, priliku da se, prvi put posle Drugog svetskograta, susretne sa delom „najizuzetnijeg čoveka čijeime beleži istorija“, kako je Svedenborga u svomčuvenom eseju nazvao Horhe Luis Borhes. Ovoga putareč je o prevodima sledećih dela: „Božanska Ljubavi Mudrost“, „Bog, proviđenje, stvaranje“, „Nauk

Novog Jerusalima o veri“, „Nebeske tajne“, kao ikomentarima g. Runda na delove Svedenborgovogdnevnika. Integralne verzije prevoda mogu se naći na:www.thelordsnewchurch.org

GLASILO SVEDENBORGOVOG DRUŠTVA( T H E S W E D E N B O R G 1 A N Q U A R T E R L Y )

http://www.thelordsnewchurch.org/http://www.thelordsnewchurch.org/


2/16

Risto Rundo

Duhovna Iskustva Emanuela Svedenborga, zabeleženau njegovom Dnevniku

{Prvo predavanje)

Uvod:

Malo je poznato čitalačkoj publici da je EmanuelSvedenborg vodio Dnevnik svojih iskustava za prvihdvadeset godina boravka u dva sveta, Prirodnom iDuhovnom. (Uzgred rečeno, po njemu, mi svi živimou oba sveta, samo ne vidimo duhovni svet zemaljskimčulima). Neke delove iz Dnevnika je koristio pri

pisanju svojih opsežnih dela, u kojima je, kao vemi pisar, opisivao ono što je video, čuo i razumeo uz pomoć nebeskih pomagača.. Mnoge detelje je koristio

pri pisanju svog najopsežnijeg teološkog dela Nebeske Tajne, u kojima je sistematski izlagao Unutrašnjismisao Knjige Postanja i Knjige Izlaska, s dodacima ukojima opisuje život u Duhovnom svetu i zakonitostikoje u njemu vladaju.Od posebnog je interesa za čitalačku publiku da zna dase po Svedenborgu sve zakonitosti u Duhovnom svetuodnose se i na čovekov duhovni život u zemaljskomtelu, tako da su naša saznanja o zakonima Duhovnogsveta i zakoni po kojima živimo. To su ujedno zakonikoji su poznati iz učenja o ljubavi prema bližnjemusvim religijama, ali koji su nama u hrišćanskom svetu bliski kroz učenja sadržana u Starom i Novom Zavetu. Naime, kroz zakone ljubavi prema bližnjemu, i Nebo izemlja postaju Carstvo Božije, u koje se ulazi na „viševrata“ a iz kojega se nikad ne izlazi...Svedenborg je kao sin luteranskog vladike i prevodiocaSv. Pisma na švedski jezik, a i kao čovek koji je deosvog života posvetio učenju jezika na kojima je Sv.Pismo napisano, bio upoznat i sa tekstom Sv. Pisma,i sa crkvenim učenjima Luteranske crkve, i nikad nije

otstupio od Hrišćanske vere u svetost Božije Reči.Saznao je u Duhovnom svetu da Ona ima i Unutrašnje,simbolično značenje koje Reč čini svetom, gde su

pojedine reči i izrazi samo temelji na kojim počivaUnutrašnji smisao. Slično su, bez otvaranja Unutrašnjihčula, naslućivali i izražavali i drugi proučavaoci Sv.Pisma kao Origen, Klement od Aleksandrije, ili apostolPavle.

Za ovu seriju predavanja, ili knjigu, izabrali smSvedenborgov Duhovni dnevnik koji je vodio 20 prvigodina svoga vizionarskog i misionarskog rada.Tako pred nama stoji Dnevnik, ili Duhovna Iskustvakako su ga modemi prevodioci nazvali. Držaćemo sengleskog prevoda dr. D. Odnera, koji je posvetio desvog života da odgonetne nedoumice oko tehničke

sadržajne strane Dnevnika. To delo nije bilo namenjenobjavljivanju, ali je, po mnogima, zanimljivo i bogmaterijalom koji nije ušao Svedenborgova objavljendela, ili je ušao u prerađenom obliku.Siguran sam da među čitaocima ima dobar broj onikoji smatraju daje svaki otvoreni kontakt sa Svetomduhova duhovno štetan i nepoželjan. S takvima seslažem, s ovom primedbom: treba autora suditi prem

plodovima takvoga rada, i naravno, prema izvorima. oba slučaja, po mome mišljenju, Svedenborg je prošatest. Pisanjem i objavljivanjem brojnih teoloških de

nije sebi pribavio nikakvu slavu ili bogatstvo. Naprotizbog objaljivanja knjiga koje sadrže jedno sasvim novi neobično otkrovenje, zvanična crkva u Švedsktražila je od kralja da se zabrani rasturanje knjiga kojizmeđu ostalog, govore povoljno o muhamedanstv...Tu je pritužbu kralj ignorisao, jer je lično poznavaSvedenborga, a i jer je o njemu dobio svedočanstvod osoba koje su sarađivale sa Svedenborgom dok bio aktivan kao član Rudarskog saveta i inovator nmnogim poljima nauke. Da bi štampao svoje knjigneometano, Svedenborg je često boravio u Amsterdami Londonu gde je i umro 1772. godine.Kako sam zamislio ova predavanja?Kao niz skupova na kojima ćemo čitati odlomke

Dnevnika, po mogućnosti sa sličnim temama, posčega će slediti pitanja i diskusija.O čemu će biti reči u ovima odlomcima?Od Svedeborgovog opisa svog zadatka u nevidljivosvetu, preko susreta s duhovima i opisa načina života

ponašanja novodošavših duhova, koji često i ne znajda su „umrli“, pa do najsuptilnijih objašnjena delovanjBoga Mesije, ili Gospoda Isusa Hrista neposredno posredno preko anđela, kojim delovanjem se održavčitav stvoreni svet.Kako se o Svedenborgu izjašnjava Pravoslavna CrkvaU nas, blaženopočivši Justin Popović pominjSvedenborga u svojoj Dogmatici, gde piše d

je „Svedenborg u hristologiji monarhist“. To jslično donakle pravoslavnom shvatanju Hrista ka


3/16

Pantokratora, koji se vidi oslikan u crkvama iznadoltara, gde figura Hrista dominira likom i veličinom.Svedenborgovo objašnjenje Sv. Trojstva slično jeonome koje su imali neki crkveni oci, kao što su biliOrigen i Klement od Aleksandrije, koji je Sv. Trojstvo,kao i Svedenborg, uporedio sa Suncem. Naime, da

je vatra - Otac, svetlost - Sin, a delovanje i jednog

i drugog na stvaranju i održavanju svega stvorenog- Duh Sveti. U Rusiji pre Oktobarske revolucije,Svedenborgova dela su prevođena i čitana: VladimirSolovjov koji je napisao prikaz Swedenborga zanemačku Enciklopediju Brockhausm, Jurkevič, profesor na teološkoj školi u Petrogradu, Aksakov,otac modeme parapsihologije, koji je primerak svog

prevoda Neba i Pakla poklovio F.M. Dostojevskom.

Sam Dostojevski u svome Dnevniku piše: Slažse sa Svedenborgom da Satana nije ličnost negeneričko ime. Ovo nije mesto da se govori o uticSvedenborga na modemu misao. Dovoljno je reći danjegova dela pominju, a ponekad i čitaju u Teološkškolama. I da postoje crkvene zajednice koje u

pri tumačenju Sv. Pisma oslanjaju na učenja koja

izložena u teološkim delima ovog neobičnog čovekKnjige koje je on napisao, a na kojima u originalu n bilo njegovog imena kao autora, je r je pisalo „ SluGospoda Isusa Hrista“, prevedene su na mnoge svets

jezike , i poznate su širom sveta. Njegova dela koja precedena na naš je rik mogu da se nađu na web sitswedenborgbooksonline.


4/16

BOŽANSKA LJUBAV I MUDROST

Božanska ljubav i Božanska mudrost pokazuju se u nebu kao sunce

83. Postoje dva sveta, duhovni i prirodni. Duhovni neuzima ništa od prirodnog, niti prirodni od duhovnog.

Ova dva sveta su potpuno različita i saobraćaju(komuniciraju) preko saobraznosti (korespondencija)čija je priroda prikazana obilato na drugome mestu. Dailustrujemo ovo jednim primerom: toplinaje saobrazna(korespondira) dobru ljubavi ka bližnjemu u duhovnomsvetu, a svetlost u prirodnom svetu saobrazna je istinivere u duhovnom svetu; i ko ne vidi da su toplina idobro ljubavi ka bližnjemu i svetlost i istina vere,različiti? Ali u početku izgledaju sasvim različito, kaoda su dve sasvim raznovrsne stvari.

One tako izgledaju kada se pitamo šta dobro ljubavika bližnjemu ima zajedničko sa toplotom, ili istina veresa svetlošću; kad u stvari, duhovna top lina je to dobro,a duhovna svetlost je ta istina. Iako su ove stvari usebi tako raznolike, one čine jedno preko saobraznosti(korespondencije). One čine jedno na ovaj način: kadačovek čita, u Reči Božijoj, o toplini i svetlosti, duhovii anđeli koji su kod njega opažaju ljubav ka bližnjemumesto topline, a veru umesto svetlosti. Ovaj primer jenaveden zato da bi se znalo da su dva sveta, duhovnii prirodni, tako različiti da nemaju ništa zajedničko

jedan s drugim; pa ipak, oni su tako stvoreni da međunjima postoji komunikacija, čak i povezivanje prekosaobraznosti.

84. Pošto su ova dva sveta tako različita, jasno semože videti daje duhovni svet pod drugačijim suncemnego prirodni svet. Jer u duhovnom svetu, baš kao iu prirodnom, postoje i toplina i svetlost; no tamotoplina je, kao i svetlost, duhovna; a duhovna toplina

je dobro ljubavi ka bližnjemu, dok je duhovna svetlost

istina vere. Sada, pošto toplina i svetlost imaju poru suncu, očigledno je da duhovni svet ima drugasunce od prirodnog sveta; i dalje, daje sunce duhovsveta u suštini takvo da iz njega izlazi duhovna topi svetio; dok je sunce prirodnog sveta takvo da iz ndolazi prirodna toplina. Sve duhovno se odnosdobro i istinu, te ne može da dođe ni iz kojeg dru

izvora osim iz Božanske ljubavi i Božanske mudr je r sve dobro je od ljubavi, a sva istina je od mudrda oni nemaju nikakvo drugo poreklo, to može da svaki razborit čovek.

85. Da osim sunca prirodnog sveta postoji još jesunce, to do sada nije bilo pozato. Razlog ovome tome što se duhovno čovekovo pretvorilo u toj menjegovo prirodno, da on ne zna šta je duhovno, pa ni šta je duhovni svet, stanište duhova i anđela, odaje različit od prirodnog sveta. Pošto je duhovni

ležao tako duboko skriven od znanja onih koji u prirodnom svetu, svidelo se Gospodu da otvorimoga duha, a bih video stvari toga sveta, baš kaovidim stvari ovoga sveta, kako bih posle opisao taj što je učinjeno u delu Nebo i Pakao, u poglavlju u kse govori o suncu duhovnog sveta. Jer to sam suvideo; izgledalo je iste veličine kao i sunce prirodsveta, kao u plamenu ali sa više sjaja. Isto tako, sazsam daje celo anđeosko nebo pod tim suncem i danđeli trećeg neba vide neprestano, anđeli drugog nvrlo često, a anđeli prvog, ili spoljašnjeg neba s

ponekad. D aje sva njihova toplina i njihova svetkao i sve što se pojavljuje u tome svetu, od toga suuskoro će se videti.

86. To sunce nije sam Gospod, nego je od Gospoda je Božanska ljubav i Božanska mudrost koja proiod njega pokazujući se kao sunce u tome svetu. I što su ljubav i mudrost jedno u Gospodu, za to se skaže da je Božanska ljubav; jer Božanska mudrood Božanske ljubavi, a to znači da je ona ljubav.


5/16


6/16

BOG, PROVIĐ ENJE, STVARANJE

10. Sada razmatramo učenje o Trojstvu koje je napisaoAtanasije, a koje je potvrdio Nikejski sabor. Kad se čitaovo učenje, dobija se jasna ideja da postoje tri osobe, i

prema tome tri Boga koji sarađuju, a vrlo nejasna idejada postoji jedan Bog; međutim, kao stoje već rečeno,čoveku se nebo otvara onda kada misli o jednom Bogu,

je r misao o tri Boga zatvara nebo. Neka svak za sebe razmisli da li Atanasijevo učenjeostavlja utisak da postoje tri Boga, ili ostavlja utisakda postoji jedan Bog. Naime, kaže se doslovno uAtanasijevom verovanju:Postoji kao osoba Otac, Sin i Duh Sveti. Otac je nesatvoren, beskonačan, večan, svemoguć, Bog i Gospod; isto tako Sin, a isto tako i Duh Sveti.Tako isto:Otac je sačinjen i stvoren ni iz čega, Sin je rođen od Oca, a Duh Sveti proizilazi iz obojice. Tako pos toji

jedan Otac, jeda n Sin, i jedan Duh Sveti. U ovome Trojstvu sve tri osobe su zajedno večne, i u svemu

jednake.Iz ovoga se ne može drugačije misliti nego da postojetri Boga. A ni Atanasije ni Nikejski sabor nisu moglimisliti drugačije, što se vidi iz sledećih govora koji suubačeni u taj nauk: Isto kao što zbog hrišćanske vere moramo da priznamo svaku osobu za sebe kao Boga i Gospoda, tako isto nam je zabranjeno po hrišćanskoj religiji da kažemo da pos toje tri Boga ili tri Gospoda.Ovo se može razumeti samo tako da je dopušteno

priznavati, ali ne i imenovati tri Boga i tri Gospoda;ili misliti na tri Boga i tri Gospoda (Otkr. Obj. 1102).

11. Kada se čita ovo učenje o Trojstvu, nazvanoAtanasijansko verovanje, stiče se zamračena idea oBogu kao jednom, toliko zamračena da ona ne otklanjaideju o tri Boga, a to je jasno pošto to učenje pravi od

jednog Boga tri, kroz jedinstvo suštine, rekavši:Ovo je Katolička (Univerzalna) Vera da se treba klanjati jednom Bogu u Trojstvu, i Trojstvu u Jedinstvu, gde se osobe ne mešaju niti se suština odvaja.I posle toga:Tako se treba se klanjati Jedinstvu u Trojstvu, i Trojstvu u Jedinstvu.Ovo se kaže kako bi se misao o tri Boga otklonila, alise samo uspeva da se kaže da postoje tri osobe, iako je

Božanska suština jedna. Pod Božanskom suštinommisli na Boga, gde su suština, božanstvo, veličanstslava predikati, dok je Bog kao osoba subjekat. Skazati daje suština Bog je kao da se kaže daje predu stvari subjekat. Međutim, suština nije Bog, već jBoga (pripada Bogu); isto tako, veličanstvo i slava Bog, već su od Boga, kao što ni predikat nije sub

već je od subjekta (pripada subjektu). Stoga je očitse misao o tri Boga ne otklanja na taj način.Ovo se može ilustrovati jednim upoređenjPretpostavimo da postoje tri vladara koji imaju moć u jednom kraljevstvu, i da svaki ima titulu kraltome slučaju, ako se vlast i veličanstvo podrazume pod kraljem, ljudi mogu da ih po naređenju nazikraljem, ali ne jednim kraljem; naziv kralj podrazumličnost, pa je stoga nemoguće, čak ni po naređemisliti o tri kralja kao o jednom. Stoga ako bi (kraljevi) vama rekli, Govori s nama slobodno onkako misliš, vi biste bez sumnja odgovorili, V

zaista kraljevi, vi ste veličanstva. Ako biste odgovo Ja mislim kao što govorim iz poslušnosti prnaređenju, vi biste samo priznali da se pretvarat

prisiljavate; ako se prisiljavate, tada vaša misao slobodna, već se samo oslanja na vaš govor.Atanasije je ovo primetio, pa je to objašnjavao ov

Isto kao što zbog hrišćanske vere moramo da priznda je svaka osoba za sebe Bog i Gospod, tako nam je zabranjeno hrišćanskom verom da kažem

postoje tri Boga, ili tri Gospoda.Ovo se ne može razumeti nikako drugačije nda je dopušteno priznati, ali ne i imenovati tri Bi Gospoda, pošto je to protivno hrišćanskoj vIsto tako, da je dopušteno priznavati i misliti o beskonačna, večna, nestvorena i svemoguća (Boali nije dopušteno i imenovati tri beskrajna, venestvorena, i svemoguća (Boga), već samo jednOve reči je Atanasije dodao, jer nije moguće nikokao što nije bilo moguće ni njemu, da misli drugaI zaista, svako i treba da govori drugačije (nego

je to napisano u tom verovanju, prim prev.), je r jučenje Hrišćanske religije, to jest učenje iz Govda ne postoje tri Boga nego samo jedan. Osim tdelovanje koje se pripisuje svakoj osobi kao posenjen atribut, to jeste, stvaranje (se pripisuje) Ootkupljenje Sinu, a prosvetljenje Duhu Svetom stoga jedno te isto u sve tri osobe, iako ova delovulaze (čine deo) Božanske suštine; jer stvaranj


7/16

Božansko, otkupljenje je Božansko i prosvetljenje jeBožansko.Pored toga, koji to čovek želi da povezuje misao otri Boga sa mišlju o jednom Bogu, koji prihvata dase mora klanjati Trojstvu u Jedinstvu i Jedinstvu uTrojstvu, a koji ne meša osobe niti odvaja suštinu?Ko može da ovo izvede uz svu pomoć metafizike koja

prevazilazi ljudsko razumevanje? Prosti (ljudi) to nemogu; a učeni požure preko predmeta, govoreći sebi,ovo je moje učenje i vera o Bogu, a pri tome sačuvajusamo zatamnjenu ideju, ili samo sećanje da postoje triosobe, a jedan Bog. I svak na svoj način pravi jednood tri, i to samo onda kada govori, ili piše; jer kadamisli, tada ne može da misli o tri kao o jednom, dokmnogi ne mogu da misle da ima bilo šta zajedničkomedju njima. Ali čitaoče, nemoj sebi reći daje ovo što

je rečeno grubo i preterano o svuda prihvaćenoj veri utrojedinog Boga; jer će se u daljem izlaganju videti da

je svaka pojedinost u Atanasijevom verovanju saglasnaistini pod uslovom da se umesto na tri osobe misli na

jednu osobu u kojoj je Trojstvo (Otkr. Obj. 1103).

12. Atanasijevo verovanje uči i to da su u Gospodu dvesuštine, Božanska i Ljudska. Tako se pokazuje da jeGospod i Bog i Č ovek. Medjutim, nije jasno izraženamisao da je Božansko u Ljudskom kao što je duša utelu. Jasna misao da Gospod ima i Božansko i Ljudskovidi se iz ovih reči:Prava vera je da verujemo i ispovedamo da je Gospod

Isus Hristos, Sin Božiji, Bog i Čovek, Bog od Božanske suštine Oca, nastao pre sveta, a Čovek od suštine po majci rodjen u svetu, savršen Bog i savršen Čovek, s razumnom dušom i ljudskim telom, jednak Ocu po

Božan skom , a niži od Oca po Ljudskom.Ovo dajejasnu ideju, ali ono što sledi zatamnjuje

tu ideju. A ono što nije jasno, to se ne pamti jasno, jerne dolazi od umne svetlosti. Č ovek ne može da se setionoga što nije u umnoj, ili intelektualnoj svetlosti.

A evo mesta iz kojega se ne vidi jasno da jeGospodovo Božansko u Njegovom Ljudskom,Koji, iako Bog i Čovek, nisu dva nego jed an Hristos,

jedan potpuno po jedinstvu osobe, pošto su razumna duša i telo jed an Covek, tako su Bog i Covek jedan

Hristos.Ova ideja je jasna, ali je sledeće reči čine je

nejasnom, Jedan, ne po pretvaranju Božanske suštine u Ljudsku

nego po tome što je Ljudska suština postala Božans jedan ne mešajući suštinu, nego kroz jedinstvo osob

Kako prosti tako i učeni ljudi misle o Gospokao o običnom čoveku, kao što su i oni sami, a ne

Njemu kao Božanskom, a ako i misle o Božanskooni Ga odvajaju od ideje o Ljuskom, pa na taj način rideju o jedinstvo osobe. Ako ih se pita, gde je Njego

Božansko, oni odgovaraju, sledeći svoju ideju, dau Nebu s Ocem. Razlog da tako odgovaraju je u tošto im je odbojno da misle da Ljudsko može da buBožansko, te da je zajedno s Božanskim u NebOni ne vide da kada odvajaju u mislima GospodoBožansko od Njegovog Ljudskog, da oni tada ne sada misle suprotno svom vlastitom nauku po komeBožansko Gospodovo u Njegovom Ljudskom kao du telu i da postoji jedinstvo osobe, to jest da je to jedosoba, nego i da dodaju tome nauku protivurečnoili obmanu da je Ljudsko Gospodovo zajedno

razumnom dušom samo od majke, dok u stvari razdolazi od duše koje je od oca. Ovakav način mišljei ovakvo deljenje proizilaze iz ideje o tri Boga. I očini da ljudi misle da Njegovo Božansko u Ljudskdolazi od Očevog Božanskog. Medjutim, istina je

je Njegovo Božansko sišlo s neba i uzelo LjudsAko se ovo ne shvati ispravno, može se pretpostavda Njegov Otac od kojega je proizašao nije

jedinstveno Božanski nego trostruko, što je nemoguverovati. Oni koji odvajaju Božansko od Ljudskog imisle o Božanskom u Ljudskom kao o duši u telu su to jedna osoba, mogu da dođu do čudovišne idejGospodu, čak i da je on čovek u kome je duša odvojod tela. Stoga pazite da ne mislite o Gospodu kao

je čovek kao što ste vi, nego mislite o Gospodu kaoČ oveku koji je Bog (Božansko i Ljudsko u Gospoduodnose kao Bit i Bitisanje, ili kao Esse i Existere, ksadržaj i oblik, prim. prev.)


8/16

NAUK NOVOG JERUSALIMA O VERI

I Vera je unutrašnje priznavanje istine

1. Pod Verom se u današnje vreme misli samo na

umnu pretpostavku daje nešto tako, jer tako uči Crkvai jer to nije očigledno razumu. Jer kaže se: Veruj, nesumnjaj. Ako odgovoriš, Ne mogu to da shvatim, kažeti se daje upravo to razlog da se mora verovati. Verau današnje vreme je prema tome Vera u ono što se ne

poznaje, i može se nazvati šlepom verom; i kako jeto ono što jedna osoba predaje (diktira) drugoj, ona semože nazvati i istorijskom verom. Da ovo nije duhovnaVera, biće pokazano u nastavku.

2. Vera po sebi je priznavanje da je nešto tako, jer je

to istinito. Jer onaj koji je u pravoj Veri, misli i govoriovako: Ovo je istinito, stoga i verujem. Vera se odnosina Istinu, a Istina na Veru. I dalje, ako ne shvata dajenešto istinito, on kaže: Ne znam da lije ovo istinito ilinije; stoga ja to još ne verujem. Kako mogu da verujemono što ne shvatam? Jer možda je obmana.

3. Uobičajeno je da se kaže da niko ne može da shvatiduhovne to jest teološke stvari, jer su one natprirodne.Međutim, duhovne istine se mogu shvatiti isto kao i

prirodne istine; iako se ne mogu shvatiti isto tako jasno (kao i prirodne), ipak onaj koji ih čuje može darazazna da li su, ili nisu istine; a to je osobito tako kodonih na koje istina deluje (onih koji imaju osećanje zaistinu - prim. prev.). Ovo mi je dato da znam iz punoiskustva (U Duhovnom svetu - prim. prev.). Dato mi

je bilo da razgovaram (U Duhovnom svetu - prim. prev.) sa neznalicama i sa tupim; kao i s onima koji bili rođeni u Crkvi koji su nešto čuli o Gospodu, o Verii o Delima Ljubavi, ali koji su uprkos toga bili kaoutonuli u obmane i u zla. Bilo mi je dato da s njimarazgovaram o tajnama mudrosti; svi su priznavali dasu one istinite, ali oni su tada bili u svetlosti razumakoju ima svaki čovek, a u isto vreme su bili ponosnina svoju inteligenciju (doslovno: bili su u slavi svojeinteligencije - prim. prev.). Sve ovo se događalo doksam razgovarao s duhovima.

Mnogi koji su bili prisutni (tim razgovorima) ostalisu ubeđeni da se zaista duhovne stvari mogu shvatiti

isto kao i prirodne stvari, a to je kad ih oni čuju ičitaju; međutim, one se shvataju teško kad čovek m“od sebe” (a ne iz duhovne svetlosti u kojoj je a bio sa duhovima u Duhovnom svetu - prim. prRazlog da se duhovne stvari mogu shvatiti je tose razum može uzdići u svetlost neba u kojoj se vsamo duhovne stvari koje su Istine Vere: jer sve

neba je duhovna svetlost.

4. Eto zašto kod onih koji imaju duhovno osećza Istinu postoji i njeno unutrašnje priznavanje. Pkod anđela postoji to osećanje, oni potpuno odbadogmu da se razum mora pokoravati Veri; jer kŠta je to verovati nešto, a ne videti da je to istinitoako neko na to odgovori, da se ipak mora verovati,kažu: Da li misliš da si ti Bog kome treba verovatda sam ja lud pa da moram verovati tvrdnju u kojovidim ništa istinito? Potrudi se da ja to vidim. Tak

dogmatik povlači. Anđeoska mudrost je u tome davide i shvataju ono što misle.

5. Postoji duhovna ideja o kojoj malo ko što zna, a se uliva u (umove) ljudi, a koja kao da im kaže d

je ono što čuju, ili čitaju istina, ili nije. Ova idej prisutna kod onih koji čitaju Reč u rasvetljenju dolazi od Gospoda; a biti u rasvetljenju nije ndrugo nego priznavati na unutrašnji način daje nistinito ili nije. U ovakvom rasvetljenju su oni za se kaže da njih uči Jehova (Isaija 54:13; Jovan 6: 40 kojima Jeremija kaže:Evo, dolaze dani....kada ću učiniti novi savez....Ovbiti savez....postaviću moj zakon u njih, i upisaćuu njihova srca I neće više učiti prijatelj prijategovoreći, Poznajte Gospoda jer će Me znati svi 31: 31 do 34)- '

6. Iz ovih razmatranja očito je da su Vera i Istina jedTo je razlog da su Drevni, koji su osećali istinu mnviše nego današnji ljudi, za veru koristili reč istIz istog razloga u hebrejskom jeziku istina i veroznačene istom reči, a to je Amuna, ili Amin.

7. Razlog daje Gospod pomenuo veru u Jevanđelj1 u Otkrivenju je u tome što Jevreji nisu veroda je istina da je Gospod onaj Mesija kojega su

predskazali Proroci; a tamo gde se ne veruje istamo se pominje vera. Pa ipak, jedno je imati ve


9/16

verovati u Gospoda, a drugo je imati veru, a verovatiu bilo kojega čoveka. O ovoj razlici biće još govora.

8. Vera odvojena od Dela Ljubavi ušla je i ustalila seu Crkvi sapapskom dominacijom, jer je nepoznavanjeistine glavno uporište te religije. Dakle, čitanje Reči

bilo je zabranjeno: bez toga njihovim vođama ne bi

se klanjalo kao bogovima, niti bi bilo prizivanjanjihovih svetaca, niti bi se moglo uspostaviti takvoidolopoklonstvo da se mrtva tela, kosti i grobovismatraju svetima, i da se pretvore u izvore dobiti. Izovoga se vidi kakve je strašne neistine izrodila šlepavera.

9. Ali šlepa vera je trajala posle i među protestantima, je r su i oni razdvajali veru od dela ljubavi (charity).Jer oni koji odvajaju veru od dela ljubavi ne znajuistine, a samoj misli da je nešto tako daju ime vere, bez

unutrašnjeg priznavanja iste. I kod ovih neznanje jeuporište njihovih dogmi; jer sve dok neznanje vlada,zajedno s ubeđenjem da teološke stvari prevazilaze(moć) razuma, oni mogu da govore a da im niko ne

protivureči, dok ostali mogu da veruju da su njihove

dogme istinite, i da veruju da ih om shvata(Protestantska dogma po kojoj se čovek opravdavaspasava samom verom (sola fide, ili po samoj ve

počivala je u početku samo na Luterovom doda jedne reči u Poslanici Rimljanima apostola Pavla,

17, „Pravednik će od vere živeti Martin Luter, k je prv i preveo Sv Pismo na nemački, dodao je

„same“, to jest, „pravednik će od vere same živet Iako se na mnogim mestima u Poslanicama kaže davera potvrđuje dobrim delima i da je bez njih mrtona mala fraza koju je Luter našao u Starom zavkod proroka Habakuka 2:4, s njegovim dodatkom, b

je primamljiva onima koji su želeli da se spasu na „način “, samo mišljenjem i ubeđenjem, a bez ljubadela iz ljubavi, pa je bila lako prihvaćena. Ta pogreš

je u poton jim prevodima ispravljena. Verovatno Luter poveo željom da ispravi katoličku dogmu se čovek spasava bez samostalnog proučavanja

Pisma, koje samo zvanična Crkva tumači, tako daljudi opravdavaju ili spašavaju dobrim delima ko

prat i Milost Božija, bez poznavanja i unutrašnjodnosno duhovnog priznavanja istine - prim. prev.)


10/16

NEBESKE TAJNE

Knjiga postanja

L Iz samih slova Staroga zaveta niko ne bi nikadavideo da ovaj deo Reči sadrži nebeske tajne i da seu Njoj sve u opštem i u pojedinačnom odnosi naGospoda, Njegovo nebo, na Crkvu, veru i sve onošto je s tim povezano; je r iz slova ili smisla slova -govoreći uopšteno - vidi se samo da se sve odnosi naspoljašnje obrede jevrejske crkve. Međutim, istina jeda svuda u toj Reči postoje unutrašnje stvari koje sene pokazuju u spoljašnjim, osim malog broja koje jeGospod otkrio i objasnio apostolima; kao to da žrtveoznačavaju Gospoda; da zemlja kanaanska iJerusalim označavaju nebo - zbog čega su ih nazivali

Nebeski Kanaan i Jerusalim - te da i rajski vrt imaslično značenje.

2. Međutim, hrišćanski svet živi u potpunom neznanjuda sve u Reči, kako uopšte tako i pojedinačno, čak inajmanji detalji sve do najmanje jote, označavaju isadrže duhovne i nebeske pojmove; stoga se na Starizavet obrada malo pažnje. No da je Reč zaista takvamože se zaključiti iz toga što, ako je Gospodova i odGospoda, nije mogla biti data, a da ne sadrži nešto štose odnosi na nebo, crkvu, veru; i da nije tako, ne bise zvala Gospodova reč niti bi se moglo redi da je unjoj život. Jer otkuda je njen život osim od onoga što

pripada životu, ili od onoga što se uopšte i pojedinačnoodnosi na Gospoda, koji je sami život; tako da sve onošto iznutra nije usmereno prema Njemu nema života?I može se uistinu reći da samo oni izrazi u Reči imajuživota u sebi kada sadrže Njega i kada se odnose na

Njega.

3. Bez takvoga života, samo po slovu, Reč bi bilamrtva. Isti slučaj je i sa čovekom koji je, kao što je poznato u hrišćanskom svetu, i unutrašnji i spoljašnji.Kada je odvojen od unutrašnjeg čoveka, spoljašnji jetelo, pa je tako mrtav; jer ono što živi, to je unutrašnjičovek i on je razlog da i spoljašnji živi, jer je unutrašnjičovek njegova duša. Tako je Reč, samo po slovu, kaotelo bez duše.

4. Dok je um zaokupljen samo smislom reči, nikomože videti da reči sadrže takve pojmove. Tako sovim prvim poglavljima Knjige postanja iz doslovnsmisla ne može otkriti ništa drugo do da je tu restvaranju sveta, o Edenskom vrtu koji se naziva rajei o Adamu kao o prvom stvorenom čoveku. Ko mda zamisli nešto više od toga? No na stranicama kslede biće pokazano da ti pojmovi sadrže tajne kojesada nisu nikada bile otkrivene; te da prva glava Knj

postanja u unutrašnjem smislu govori uopšte o novstvaranju čoveka, ili o njegovom preporodu, a posebo Drevnoj crkvi; i to tako da nema nijednog, čaknajmanjeg, izraza koji ne predstavlja, ne označava sadrži te pojmove.

5. Daje tako, samo se može znati od Gospoda. Stomogu unapred izjaviti da mi je po Božanskoj mil

dato ved nekoliko godina da neprekidno i stalno budu društvu s duhovima i anđelima, da ih čujem kagovore i da s njima razgovaram. Na taj način m ije dda čujem i vidim izvanredne stvari u drugom živoo kojima čovek nije ništa znao niti o tome ima ne

predstavu. Bio sam poučen o raznim vrstama duho0 stanju duše posle smrti; o paklu, to jest o žalosnstanju nevemih; o nebu, to jest o blaženom stanju vema osobito o nauku vere koji se priznaje u celokupnnebu; o čemu de po Gospodovoj Božanskoj milosti više rečeno na sledećim stranicama.

6. Šest dana ili perioda, koji su isto toliko uzastopstanja čovekovog preporoda, jesu uglavnom sledeć

7. Prvo stanje je ono koje prethodi uključujdetinjstvo i stanje neposredno pred preporod. Tonaziva pustinja, bezdan i gusta tmina. Prvi pokret, k

je Gospodova milost i duh Božji dizaše se nad vodam

8. Drugo stanje je kada se pravi razlika između onšto je Gospodovo i onoga što je čovekovo. Ono štoGospodovo naziva se ostaci, ili reliquiae, a to su overska znanja koja su stečena u detinjstvu i sačuvate se ne pokazuju sve dok čovek ne uđe u to stanjesadašnje vreme to stanje je retko bez iskušenja, ned1žalosti, kroz koje se telesne i svetovne stvari utišavi kao da umiru. Tako se ono što pripada spoljašnjčoveku odvaja od onoga što pripada unutrašnj


11/16

čoveku. U unutrašnjem čoveku su ostaci koje jeGospod sačuvao za ovo vreme i za ovu svrhu.

9. Treće stanje je pokajanje u kojemu čovek, izunutrašnjeg čoveka, govori pobožno i predano i činidobro, kao što su milosrdna dela koja su još uvekmrtva, jer on misli da to radi iz sebe. Ovo dobro se

naziva nežna trava, bilje koje donosi seme i drvo kojerađa rod.

10. Č etvrto stanje je kada na njega deluje ljubav ikada prima svetlost od vere. Istina, on je pre govorio

pobožno i činio dobro, ali je to radio zbog iskušenja inevolja koje su ga mučile, a ne zbog vere i milosrđa;stoga se sada razgorevaju vera i milosrđe u unutrašnjemčoveku, a to se naziva vidjela.

11. Peto stanje je kada čovek govori iz vere i tako se

utvrđuje u istini i u dobru: tada je ono što radi živo inaziva se ribom morskom i pticama nebeskim.

12. Šesto stanje je kada iz vere i iz ljubavi govori onošto je istinito i čini ono što je dobro: ono što on tadarađa naziva se živa duša i zvijeri zemaljske. I poštotada počinje da deluje iz vere i ljubavi zajedno, on postaje duhovni čovek i naziva se obličjem.

13. Oni koji se preporađaju ne stižu do ovoga stanja.Većina u naše dane dolazi do prvog stanja; neki dodrugog; a neki do trećeg, četvrtog i petog; mali broj došestog; a jedva da iko stigne do sedmog.

UNUTRAŠNJI SMISAO

14. U ovome delu, pod imenom Gospod misli se naSpasitelja sveta, Isusa Hrista, i samo na Njega; On senaziva Gospodom bez dodavanja drugih imena. Krozcelokupno nebo On je taj koji se priznaje i obožavakao Gospod zato što je u Njemu sva sila i na nebu i nazemlji. Isto tako, On je naložio Svojim učenicima daGa tako zovu:

Zovete me Gospodom, i pravo činite, je r jesam. JovanXIII 13

I posle Njegovog uskrsnuća Njegovi učenici su ganazivali Gospodom.

15. U ćelom nebu ne zna se za drugog Oca osGospoda, jer su On i Otac jedno, kao što je i Sam rek

Ja sam put, istina i život. Reče mu Filip: GospoPokaži nam Oca, i biće nam dosta. Isus mu reče: Tosam vrijemena s vama i nijesi me poznao, Filipe? Kvidje mene, vidje Oca; pa kako ti kažeš: Pokaži n

Oca? Zar ne vjeruješ da sam Ja u Ocu? Isus mu re Ja sam put, istina i život: niko neće doći k Ocu do krme i Oca u meni. Jovan XIV 6, 8-11

16. Stih 1. U početku stvori Bog nebo i zemPradrevno vreme se naziva početkom. Kod prorokaraznim mestima naziva se od davnina i od večnoPočetak se odnosi na prvi period kada se čo preporađa, je r je tada ponovo rođen i prim a živSam preporod se naziva novo stvaranje čoveka. Izrkao stvoriti, oblikovati i ponavljatii, u skoro sv

proročkim spisima označavaju preporađanje, alrazlikama u značenjima. Kod Isaije:

Sve koji se zovu Mojim imenom i koje stvor ih na slsebi, sazdah i načinih. Isaija XLIII 7

I stoga se Gospod naziva Otkupitelj, Tvorac iz utroObličitelj i Stvaralac, kao kod istoga proroka:

Ja sam Jehova Sveotac vaš, Tvorac Izrailja, vaš KrXLIII 15

A kod Davida:

I narod koji bi stvoren hvalide Jah. Psalam CII 18

I opet:

Pošlješ duh Svoj, postaju, i ponavljaš lice zemlji. C30

U onome što sledi može se videti da nebo označunutrašnjeg čoveka, a da zemlja označava spoljašnčoveka.


12/16

ZEMLJE U VASIONI

1. Gospodovom Božanskom milošću, unutrašnjemoga duha bilo je otvoreno, te mi je bilo dato darazgovaram s duhovima i anđelima, ne samo s onima blizu naše zemlje, već i s onim koji su blizu drugihzemalja; i pošto sam želeo da znam da li ima drugihzemalja i kakva je njihova priroda, kao i kakvi suoni koji ih nastanjuju, bilo mi je dato od Gospoda darazgovaram s duhovima i anđelima s ostalih zemalja,s nekima samo jedan dan, s nekima po sedmicu, a snekima i mesecima, kako bi me poučili o zemljamas kojih su došli i blizu kojih su se nalazili; kako žive,kakvi su im običaji, kome se klanjaju, kao i ostalovredno da se kaže: i pošto mije na ovaj način bilodato da ovo saznam, to mije i dopušteno da ih opišem

po onome što sam video i čuo. Treba znati da su sviduhovi i anđeli nastali od ljudskog roda; i da su u

bl izini njihove zemlje; i da znaju šta tamo ima; i dasvako može o tome da bude poučen, ako Gospodotvori njegovo unutrašnje, tako da je u stanju darazgovara s njima kao čovek s čovekom, a što je menidato već dvanaest godina.

2. Da ima mnogi zemalja (planeta), i ljudi na njima,kao i duhova i anđela koji su od njih nastali, to sedobro zna u drugom životu, jer je tamo dato svakomeko želi da govori s duhovima s ostalih planeta, ako toradi iz ljubavi prema istini i ako to ima neku dobrusvrhu; tako da se svak može uveriti da ima mnogosvetova i da ljudski rod ne postoji samo na jednojzemlji, već na mnogim; te da može da se obavesti onjihovom geniju, o njihovom načinu života, kao i onjihovom bogoštovlju.

3. Ponekad sam o ovome razgovarao s duhovimas naše zemlje i tada je rečeno da svako ko bistrorazmišlja može da zaključi po onome što već zna daima mnogo zemalja, i da ima ljudi na njima; jer samrazum kaže da tako ogromne mase kao što su planete,od kojih su neke veće od naše, nisu stvorene samoda bi se okretale oko sunca, i da daju slabašno svetio

jednoj zemlji, nego da one služe nečemu mnogovećem. Onaj koji veruje, a svak treba da to veruje, da

je Božansko stvorilo vasionu samo s ciljem da bi na

njoj postojao ljudski rod, a od njega i nebo, jer ljudrod je rasadnik neba, taj mora i da veruje da imaljudi gde god postoji neka zemlja. Da su planete kovidimo u granicama ovog sunčanog sistema zemlje(zemaljske kugle), to može da se jasno zaključi i iztoga što su one tela sastavljena od zemaljske mater

je r odbijaju sunčano svetio, a kada se gledaju krozoptička stakla, izgledaju ne kao blistave zvezde, vekao zemlje s tamnijim delovima. Isto se to možezaključiti i po tome što, kao i naša zemlja, kruže okSunca, kao po zodijaku, a otuda godine, i godišnjadoba, kao proleće, leto, jesen, i zima; i da se kaoi naša zelja, okreću oko svoje ose, a otuda dani, ivremena dana, kao jutro, podne, veče i noć. Poredtoga, neke imaju i mesece, koji se nazivaju pratioc(satelitima), koji se okreću oko njih po određenomvremenu, kao što se okreće mesec oko naše zemlje planeta Satum ima i širok svetlosni pojas, jer je vrludaljena od sunca, a pojas daje zemlji puno svetloskad se ona od njega odbije. Kako neko ko zna sve može razumno misliti da su planete prazna tela?

4. Pored toga, kad sam razgovarao s duhovima, reksam im da ljudi mogu lako da poveruju da u vasionne postoji samo jedna zemlja, nego mnogo njih, potome što vide daje zvezdano nebo tako ogromno,i da u njemu ima bezbroj zvezda, od kojih je svakana svome mestu, ili svome svetu, jedno sunce, kaošto je naše sunce, različitih veličina. Kogod maloduže o tome misli, mora da zaključi da takva jednaogromna celina mora da služi nekoj svrsi, koja je poslednje u stvaranju, a koja je svrha nebesko carsu kome Božansko biće obitava zajedno s anđelimai ljudima; jer da je vidljiva vasiona, to jest nebo nakome sija toliko zvezda, od kojih je svaka sunce,stvorena samo radi toga da bi postojale zemlje i ljuna njima, od kojih se oblikuje nebesko carstvo. Izsvega ovoga razuman čovek mora da shvati da ovanešto ogromno mora da vodi nekoj svrsi, i da to nijstvoreno samo radi jednog ljudskog roda i radi nebkoje potiče samo do jedne zemlje; jer to bi bilo skoništa za Božansko biće, koje je beskrajno, i kojestvara desetine hiljada zemalja, punih stanovnika.

5. Štaviše, anđeosko nebo je tako ogromno, da jeono saobrazno (korespondira) sa svim pojedinostimkod čoveka, gde se mirijade osećanja saobražavaju


13/16

sa svakim udom, organom, i tkivom kod čoveka; a bilo m ije dano da znam da ovo nebo (misli se naduhovno, nevidljivo nebo - prim.prev.) koje je utakvim saobraznostima, može da postoji samo ako potiče od stanovnika mnogih zemalja.

6. Postoje duhovi čije je jedino nastojanje da stiču

znanja, jer oni nalaze uživanje samo u znanjima.Stoga je ovim duhovima dozvoljeno da lutajuokolo i da izlaze iz svog sunčanog sistema i ulazeu druge, kako bi što više toga saznali. Oni tvrdeda postoje zemlje nastanjene ljudima ne samo naovom sunčanom sistemu, već i u zvezdanom nebu, uogromnom broju. Ovi su duhovi sa planete Merkur.

7. Što se tiče Božanskog bogoštovlja stanovnikadrugih zemalja, osim onih koji su idolopoklonici, svi

priznaju Gospoda za jedinog Boga, je oni se klanjaju

vidljivom Božanskom biću, a ne nevidljivom, a to je stoga što kada se Božansko biće njima pokazuje,ono se pokazuje u ljudskom obliku, kao što se neka

pokazalo Abrahamu i ostalima na našoj zemlji; aGospod prima sve one koji se klanjaju Božanskom biću pod ljudskim oblikom. Oni kažu da se nikone klanja na pravi način Bogu, niti se može s Njim

povezati, osim kad o Njemu ima neku predstavu, i se Bog može shvatiti samo ako se misli da ima ljudoblik i ako se On tako ne shvata, da se tada unutrašvid, koji pripada mislima, rasipa, kao kad neko gledna bezgraničnu vasionu; i da u tome slučaju misaokao da se utapa u prirodu, te se tada obožava prirodumesto Boga.

8. Kada im je bilo rečeno da je Gospod uzeo Ljudsna našoj zemlji, malo su se zamislili, ali ubrzo zatimrekli da je to bilo radi spasenja ljudskog roda.


14/16

Risto Rundo

Jedna propoved

Knjiga Izlaska 23: 1-3, 6-98Jevanđelje po Jovanu 4: 1-10.

Nebeske Tajne (Arcana Caelestia, neprevedeno)2707:2.

Dođe žena iz Samarije da zahvati vode. Reče jo j Isus: Daj mi da pi jem Reče mu žena Samarjanka: Kakoti, koji si Judejac,Tražiš od mene žene Samarjanke da piješ? Jer se

Judejci ne druže sa Samarjanima. (Jevanđelje po Jovanu 4: 7-9)

Prizor u Jovanovom Jevanđenju gde Gospod otkrivaSvoje Mesijanstvo po prvi put ženi Samarjanki ne

prestaje da začuđava i zadivljuje bezbrojne hrišćane:Žena Samarjanka, čije ime nećemo nikada saznati,stoji moćno pred nama. Za trenutak ona zasenjujeGospoda: odbija da da vodu umornom prolazniku.Umesto toga, postavlja izazovno pitanje kao da hoćeda obori dugo ustaljenju predrasudu i diskriminaciju:Zar bi Isus kao Jevrejin uzeo vode od ženeSamarjanke pošto „Jevreji neće da imaju nikakvog

posla sa Samarjanima“?

Koliko je nama hrišćanima trebalo vekova da počnemo da radimo ono što je ova Samarjankauradila pre dve hiljade godina: Ona je osporila jednuversku i nacionalističku predrasudu koja vodi ljudeda žive protivno moralnom načelu koje je Moj sije

postavio pre više od tri hiljade godina;

„Ne idi za množinom na zlo“ (Knjiga Izlaska 23: 2),ili kako bismo danas rekli, „Ne povodi se za većinom,nego imaj svoj sud“.

Predrasude i diskriminaciju treba odbacivati jer susuprotne životu u Nebu.

Ovo jednog odlomka iz Nebeskih tajni koji pokazuje da u Nebu nema mesta predrasudama idiskriminaciji:

„Koliko je nebesko uživanje (sreća) može se suditi po tome što se uživanje onih koji su u Nebu sastojiu tome da svi dele svoje uživanje (sreću) sa svima.Ovo proizilazi iz dve nebeske ljubavi, ljubavi premGospodu i ljubavi prema bližnjemu. A takva je iGospodova ljubav, jer On daje sve što je Njegovosvima... Otuda i uzajamno deljenje (komunikacija)uživanja među Anđelima“ (Nebo i Pakao 399).

U Nebeskim Tajnama (Arcana Calelestia) 2261i 2354 čitamo daje izvor mržnje prema ljudima uosporavanju Božanstva Gospodovog Coveštva, kaoi u ljubavi prema sebi. Oni koji preziru druge, a timuzdižu sebe, srećni su kada nevolje snađu one kojeoni preziru i mrze, naročito ako su ovi nevine žrtveOni koji preziru i mrze ljude oslanjaju se vrlo čestona mišljenja i stavove mnoštva, stavove koji su slinjihovima. Ova spremnost da se unapred sudi članu

jedne grupe je dokaz da takav čovek nije sposoban stvori samostalan sud o karakteru drugih ljudi.

Ovakvi ljudi nemaju duhovnu savest jer ih vodiUticaj iz Pakla gde oni i odlaze svojim duhom kadanjihov zemaljski život završi.

Žena Samarjanka se oduprla jednoj predrasudii diskriminaciji koja je postavljala duhovnonepremostive granice između dva naroda, zasnovanna različitim tumačenjima Reči Božije. (Naime, posudu vemih Judejaca, Samarjani su pogrešno tumačnjihove Svete Spise. Bojeći se lošeg tumačenjakao jeresi, oni su izbegavali svaki dodir s njima. Izbog toga Samarjani nisu smatrani „bližnjima“, u

praktičnom smislu.

Gospod je ocenio kao dobar sud žene Samarjank pa ju je i nagradio otkrivši prvo njoj (pre nego li iSvojim Učenicima) daje On Mesija (Poslanik Božikoji je trebao da dođe, i rekavši prvo njoj da istinskvemici nisu oni koji se mole (klanjaju) Bogu na

jednom određenom mestu, nego da su to oni koji semole Nebeskom Ocu u duhu i u istini jer daje BogDuh i Istina (Jovan 4:24).

Č ini se da je teže iskoreniti verske predradudenego bilo koje druge, jer one ponekad ulaze u temedržava i naroda. Stoga su „slobodni mislioci“, a tosu ljudi koji se sebe videli kao građane sveta odnos


15/16

„republike mudrih“, prednjačili u borbi protivu predrasuda i diskriminacija.

Da pomenemo tri takva: Počnimo sa Volterom.Ovaj pisac i filosof zastupao je kao branitelj jednuženu iz Marseja koja je bila optužena za vradžbine,kad se nijedan francuski advokat nije usudio da

je zastupa. D aje nije odbranio prkoseći javnommnenju, ona bi bila spaljena na lomači kao i hiljadenjoj sličnih. Nastavimo sa Emilom Zolom. Ovajfrancuski pisac uzeo je o odbranu raščinjenogoficira Drajfusa koji je kao Jevrejin postao „žrtveni

jarac“ na kome su francuski nacionalisti iskalilisvoje nezadovoljstvo zbog gubitka rata sa Pruskom.

Napisao je pamflet „Optužujem“ («J’accuse»), povukao za sobom javno mnenje i tako doveo dorehabilitacije nesretnika kome je pretila smrtna kaznazbog navodne izdaje. Završićemo s francuskim

filosofom Žan Polom Sartrom. U traktatu „JevrejskoPitanje: Psihoanaliza antisemitizma“, on izlaže misaodaje koren diskriminacije i predrasude u kompleksuniže vrednosti: Č ovek koji podsvesno misli ( i jeste ) bezvredan oseća se bolje kada misli da su drugi manjevredni od njega. Po Sartrovoj odrednici, čovek kojidiskriminiše određuje svoji vrednost na negativannačin. On kao da sebi govori: „Ja sam nešto, jer nisamJevrejin“.

Ono što Sartr kaže o antisemitizmu može se reći osvakoj drugoj predrasudi i diskriminaciji.

Oni od nas koji su upoznati s teološkim spisimašvedskog mistika Svedenborga, sećaju se daje na

prvoj stranici prvih izdanja njegovih spisa (koja suštampana još za njegovog života) stajala mala vinjetakoja je predstavljala anđela koji okopava vrt. Onikoji su živeli, ili žive u toplim i vlažnim podnebljimaznaju daje od svega u vrtu najteže čistiti iiskorenjivati korov. Ako smo pametni kao taj Anđeo,mi ćemo čistiti naš unutrašnji vrt od korova, to jestod „nepozvanih gostiju“ koji sprečavaju da seme kojeGospod seje u vrtu naših duša nikne, poraste i donese

plodove. Taj korov, to jest ti „nepozvani gosti“, nijeništa drugo nego predrasude i diskriminacije koje suodraz slabosti i nedoraslosti naših duša. Ti „nepozvanigosti“ su naši duhovni neprijatelji. Oni nam nedozvoljavaju da sledimo Mojsijev zakon koji kažeda

ne idemo za gomilom da činili zlo, a koji našao svo preobraženi izraz u Zlatnom pravilu koje je filosofoblik zakona milosrđa. Naime, Zlatno pravilo kaže

Ne čini drugome ono što ne želiš da drugi tebi čin

Bilo da su plod naših vlastitih ubeđenja, ili da sumišljanja prihvaćena od porodice, škole i društva

u moralno zaostalim sredinama, predrasude idiskriminacije su pre svega nepravde i uvrede uodnosu na Drugu veliku zapovest koja kaže da čovtreba da voli bližnjega kao samoga sebe. Pored togone su protivne unutrašnjem smislu Prve zapovestikoja kaže “Ne gradi sebi lika rezana“ (Knjiga Izlas22:3), naime, „tvorevine ruku ljudskih“, ili idoli niništa drugo nego „izmi“ kojima se prirodni čovekklanja zapostavljajući Pravoga i Živoga Boga kojimu je Svojom moćnom rukom i Svojom Žrtvom nakrstu prepremio mestu u Novom Rajskom Vrtu. A

Obnovljeni Rajski vrt nije ništa drugo nego „Novo Nebo i Nova Zemlja“ , Nebo u Nevidljivom Svetu, Gospodova Crkva na zemlji kao rasadnik i škola za

Nebo.

Malo ko nije bio dirnut u svom životu na jedan drugi način predrasudama i diskriminacijama. Kaocela ljudska prošlost svedoči o ovoj žalosnoj istini.

No, Gospod je rekao kad je izvšio Sud, „Ne bojte s Ja sampobedio svet“ (Jovan 16: 33). Oni koji nalasvoju snagu u sili koju nudi Gospod, u sili koja jeIstina i Duh, ti će odoleti silama koje nevidljivo, aliistrajno pokušavaju da što veći broj duša odvoje od

Nebeskog Pastira i ti će se radovati i njihovoj srećineće niti kraja ni konca. Amin.


16/16

O Svedenborgu:

- D žo rd ž Trobr idž: Ž iv o t E man uela Sve de nb or ga ” (prevod: A leksand ar B. Nedeljković)-

Helen Keler : M oja religi ja (prevod Risto Rundo)

U pripremi: D. Su zuki: Buda sa Sjev er a (prevod na hrvatski: Lorens

Novosel)

Štampa:GRID, Beograd,tel. 3067 [email protected]

Kontakt:[email protected] [email protected] www.swedenborgbg.rs (sajt u pripremi)www.thelordsnewchurch.org

Br. 7-8, Beograd, januar - jun 2010.

Bibliografija:Srpski prevodi Svedenborgovih dela:- N ovi Jer us al im i njeg ovo nebe sko učenje (prevod: Biljana Batanović)- Nebo i P ak ao (prevod Risto Rundo)- Boža ns ka p ro m is ao (prevod: Mir jana Papić)- Nau k N ovo g Jer usa lima o Gos po du (prevod: Risto Rundo)- Bra čn a ljuba v (prevod: Zdenka Tomić)U pripremi:- Pra va kr šćan sk a religi ja(hrvatski prevod: Lorens Novosel, u pripremi)

Urednik:

Aleksandar ŽikićUređivački odbor: Risto Rundo

Nen ad Maksim ović

Duško SeverAleksandar Žikić

Dizajn: Ne man ja Vujić

Iz la zi tromesečno.
mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]://www.swedenborgbg.rs/http://www.thelordsnewchurch.org/http://www.thelordsnewchurch.org/http://www.swedenborgbg.rs/mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]

Documents

Časopis Korespondencije