Celava pevacica

5/10/2018 Celava pevacica - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/celava-pevacica 1/29

Ćelava pevačica antikomad

Eugèn Ionesco

LICA:

G. SMIT

GĐA SMIT

G. MARTIN

GĐA MARTIN

MERI, služavka

VATROGASNI KAPETAN

SCENA I

Engleski građanski stan, sa engleskim naslonjačama. Englesko veče. G. Smit, Englez, u svojoj fotelji i

svojim engleskim papučama, puši svoju englesku lulu i čita engleske novine, kraj engleske vatre. Ima

engleske naočare i male prosee engleske brkove. Pore njega, u rugoj engleskoj fotelji, gđa Smit,

Engleskinja, krpi engleske čarape. uga pauza - englesko dutanje. Engleski sat otkucava sedamnaest

engleskih otkucaja.

GĐA SMIT: Gle, evet časova. Večerali smo čorbu, ribu, krompir sa slaninom, englesku salatu. eca

su pila englesku vou. obro smo večerali večeras. Zato što stanujemo u okolini Lonona i što se

zovemo Smit.

G. SMIT nastavljajudi čitanje pukne jezikom.

GĐA SMIT: Krompir je vrlo ukusan sa slaninom, ulje u salati nije bilo užeglo. Ulje bakalina na uglu

mnogo je bolje o ulja bakalina preko puta, čak je bolje i o ulja bakalina ole ispo brega. Ali nedu

a kažem a je njihovo ulje loše.


GĐA SMIT: Međutim, ipak je ulje bakalina na uglu najbolje.


GĐA SMIT: Meri je ovoga puta obro ispekla krompir. Prošli put ga nije opekla. Ja ga volim samo

obro pečen.


GĐA SMIT: Riba je bila sveža. Prste a oližeš. va puta sam se poslužila. Ne, tri puta. A posle moram

a iem u klozet. I ti si se poslužio tri puta. Međutim, tredi put si uzeo manje nego prva dva puta, dok



sam ja sipala mnogo više. Ja sam večeras više jela nego ti. Otku to? Obično ti više jeeš. Ne može se

redi a nemaš apetita.

G. SMIT pukne jezikom.

GĐA SMIT

: Ipak, čorba je moža bila malo preslana. Bila je manje bljutava nego ti. Ha-ha-ha. A bilo jeu njoj suviše praziluka a malo luka. Žao mi je što nisam rekla Meri a oa malo ljutog kopra. Iudi

put du znati kako du.


GĐA SMIT: Naš mali ečko je hteo a pije pivo, on de voleti a prvuče, pravi tvoj sin. Jesi li video kako

je za stolom gleao u bocu? Ali ja sam mu sipala u čašu vou iz bokala. Bio je žean i popio ju je.

Helena liči na mene: obra je omadica, šteljiva, svira klavir. Ona nika ne traži a pije englesko

pivo. Kao ni naša mala evojčica, koja pije samo mleko i jee samo kašicu. Vii se a joj je tek ve

goine. Ona se zove Pegi. Kolač sa unjama i pasuljem je bio izvanrean. Moža smo mogli uz kolače

a popijemo po čašicu australijskog burgonjca, ali nisam iznela vino na sto a ne bih eci avala rđav

primer halapljivosti. Treba ih naučiti a buu uzržani i omereni u životu.


GĐA SMIT: Mrs. Parker poznaje jenog rumunskog bakalina po imenu Popesko Rosenfel, koji je baš

stigao iz Carigraa. To vam je veliki stručnjak za jogurt. Ima iplomu škole proizvođača

anrinopoljskog jogurta. Sutra du otidi a ko njega kupim veliku šerpu rumunskog folklornog

jogurta. Ne nalaze se često takve stvari ove, u okolini Lonona.


GĐA SMIT: Jogurt je oličan za stomak, bubrege, apenicit i apoteozu. To mi je rekao oktor

MekenziKing, koji leči ecu naših susea, žonsovih. To je obar lekar. U njega čovek može imati

poverenja. Ne propisuje nikad lekove koje nije sam na sebi oprobao. Pre nego što de uputiti Parkera

na operaciju, prvo se i sam operisao o žuči, maa uopšte nije bio bolestan.

G. SMIT: Pa kako se onda doktor izvukao, a Parker umro?

GĐA SMIT: Zato što je ko oktora operacija uspela, a ko Parkera nije uspela.

G. SMIT: Onda Mekenzi nije dobar lekar. Trebalo je da kod obojice operacija uspe ili je trebalo daobojica podlegnu.

GĐA SMIT: Zašto?

G. SMIT: Jedan savestan lekar treba da umre sa bolesnikom ako ne mogu zajedno da ozdrave.

Kapetan broa tone sa broom u talase. A ne preživi ga.

GĐA SMIT: Ne može se poreiti bolesnik sa broom.

G. SMIT: A što a ne? I bro ima svoje bolesti; uostalom, tvoj je oktor zrav kao nov bro; razlog

više a potone kad i njegov bolesnik, kao doktor i njegov brod.

GĐA SMIT: Gle, toga se nisam setila... Moža je to i tačno... i kakav zaključak izvlačiš oatle?



G. SMIT: a su svi oktori šarlatani. I bolesnici isto tako. Jeino je mornarica poštena u Engleskoj.

GĐA SMIT: Ali mornari nisu.

G. SMIT: Razume se.

Đutanje.

G. SMIT (I alje rži novine) Ima jena sgvar koju nika nedu razumeti. Zašto u ličnim vestima, u

novinama, uvek aju goine umrlih, a nika novorođenčai? To je besmislica.

GĐA SMIT: Nikad se nisam to pitala.

Opet kutanje. Sat otkucava seam puta. Tišina. Sat otkucava tri puta. Tišina. Sat ne otkucava

nijedanput.

G. SMIT (I alje rži novine.): Gle, piše a je Bobi Vatson umro.

GĐA SMIT: Bože moj, janik, a ka je umro?

G. SMIT: A što se sa čuiš? Znaš vrlo obro. Umro je pre ve goine. Sedaš se a smo bili na

pogrebu pre godinu i po.

GĐA SMIT: abogme a se sedam. Omah sam se setila, ali ne viim zašto si se ti iznenaio ka si to

video u novinama.

G. SMIT: To i nije bilo u novinama. Ima ved tri goine otkako se govori o njegovoj smrti. Setio sam se

asocijacijom ideja.

GĐA SMIT: Šteta! Tako se obro ržao.

G. SMIT: Bio je to najlepši leš Velike Britanije! Ne bi mu čovek ao njegove goine. Jani Bobi, prošlo

je četiri goine o.njegove smrti a još je bio topao. Pravi živi leš. I kako je samo bio veseo.

GĐA SMIT: Jadna Bobi!

G. SMIT: Hodeš a kažeš ,,jani" Bobi.

GĐA SMIT: Ne, mislim na njegovu ženu. I ona se zvala kao i on, Bobi, Bobi Vatson. Kako su imali isto

ime, nije čovek mogao da ih razlikuje kad ih vidi zajedno. Tek posle njegove smrti moglo se zaistaznati ko je jeno, a ko rugo. Međutim, još i anas ima ljui koji je mešaju sa pokojnikom i izjavljuju

joj saučešde. Poznaješ li je?

G. SMIT: Vieo sam je samo jenom, slučajno, na pogrebu Bobija.

GĐA SMIT: Ja je nikad nisam videla. Je li lepa?

G. SMIT: Ima pravilne crte, a ipak ne bi se moglo redi a je lepa. Suviše je velika i ebela. Crte joj nisu

pravilne, a ipak se ne bi moglo redi a je vrlo lepa. Malo preterano mala i mršava. Preaje pevanje.

Sat otkucava pet puta. Dugo kutanje.



GĐA SMIT: A ka misle a se venčaju, njih voje?

G. SMIT: Iudeg proleda, najkasnije.

GĐA SMIT: Morademo svakako a im oemo na svabu.

G. SMIT: Morademo a im onesemo svabeni poklon. Pitam se samo šta?

GĐA SMIT: A što im ne bismo ali jean o onih seam srebrnih poslužavnika koje smo mi obili kao

svabene poklone i koji nam nika ničemu nisu služili.

GĐA SMIT: Žalosno je što je ostala tako rano udovica.

G. SMIT: Sredom, nisu imali ece.

GĐA SMIT: Samo im je još to trebalo! eca! Jana žena, šta bi sa s njima!

G. SMIT: Još je mlaa. Može lepo a se preua. Crnina joj tako lepo stoji.

GĐA SMIT: Ali ko de se starati o eci? Znaš obro a imaju ečaka i evojčicu. Kako se zovu?

G. SMIT: Bobi i Bobi kao i njihovi roditelji. Stric Bobija Vatsona, stari Bobi Vatson, bogat je i voli

ečka. Mogao bi a uzme na sebe školovanje Bobija.

GĐA SMIT: To bi bilo prirodno. A tetka Bobi Vatson, stara Bobi Vatson mogla bi opet da uzme na sebe

školovanje Bobi Vatson, derke Bobi Vatson. Tako bi majka Bobi Vatson, Bobi, mogla a se preua. Ima

li koga u vidu?

G. SMIT: a, jenog rođaka Bobija Vatsona.

GĐA SMIT: Koga? Bobija Vatsona?

G. SMIT: O kome Bobiju Vatsonu govoriš?

GĐA SMIT: O Bobiju Vatsonu, sinu staroga Bobija Vatsona, rugog strica Bobija Vatsona, ovoga što je

umro.

G. SMIT: Ne, nije to taj. To je Bobi Vatson, sin stare Bobi Vatson, tetke Bobija Vatsona, ovoga što je

umro.

GĐA SMIT: Hodeš a kažeš Bobi Vatson trgovački putnik?

G. SMIT: Svi Bobi Vatsoni su trgovački putnici.

GĐA SMIT: Kakav težak posao. Ali ipak poneka se tu naprave obri poslovi.

G. SMIT: Da, kad nema konkurencije.

GĐA SMIT: A kad nema konkurencije?

G. SMIT: Utorkom, četvrtkom i utorkom.

GĐA SMIT: Ah, tri puta neeljno? A šta rai Bobi Vatson za to vreme?



G. SMIT: Odmara se, spava.

GĐA SMIT: A zašto ne rai ta tri ana ka nema konkurencije?

G. SMIT: Ne mogu ja sve da znam. Ne mogu ja da odgovorim na sva tvoja glupa pitanja!

GĐA SMIT (uvređeno): Ti to kažeš a bi me ponizio?

G. SMIT (sa širokim osmehom): Znaš obro a nije tako.

GĐA SMIT: Svi su ljui isti! Seite tu po ceo an, sa cigaretom u ustima, ili se puerišete i šminkate

usta pedeset puta na dan, ukoliko ne pijete bez prestanka!

G. SMIT: A šta bi ti rekla ka bi ljui kao žene pušili stalno celog ana, puerisali se, mazali usta

ružom, pili viski?

GĐA SMIT: Uh, mene je baš briga! Ali ako ti to govoriš a bi me nervirao, ona... znaš obro a ne

volim takve šale.

Ona baca čarape vrlo daleko i pokazuje zube. Ustaje.

G. SMIT (I on ustaje i prilazi ženi, nežno): O, kokice moja pečena, što bljuješ vatru! Znaš obro a se

šalim. (Uhvati je oko struka i poljubi.) Kakav smo mi smešan stari zaljubljeni par! Haje, ugasidemo

svetlost i idemo da pajkimo!

SCENA II

ISTI, MERI

MERI (ulazi): Ja sam kudna pomodnica. Provela sam vrlo prijatno popone. Bila sam u bioskopu sa

jenim muškarcem i gleala film o ženama. Posle bioskopa išli smo a pijemo rakiju i mleko, a ona

smo čitali novine.

GĐA SMIT: Naam se a ste vrlo prijatno proveli popone, a ste išli u bioskop sa jenim muškarcem

i da ste pili rakiju i mleko.

G. SMIT: I novine.

MERI: Gospođa i gospoin Martin, vaši gosti, pre vratima su. Čekali su me. Nisu smeli sami a uđu.

Trebalo je večeras a večeraju sa vama.

GĐA SMIT: Ah a. Čekali smo ih. A bili smo glani. I kako ih nije bilo, hteli smo a večeramo bez njih.

Ništa nismo jeli celog ana. Nije trebalo a izlazite.

MERI: Vi ste mi to dozvolili.

G. SMIT: Nismo to namerno učinili.

MERI (prsne u smeh. Potom plače. Osmehuje se.): Kupila sam nodni lonac.

GĐA SMIT: raga Meri, buite obri pa otvorite vrata i uveite gospoina i gospođu Martin, molimvas. Iemo brzo a se obučemo.



Gđa i G. Smit izlaze esno. Meri otvara vrata levo na koja ulaze g. i gđa Martin.

SCENA III

MERI, SUPRUZI MARTIN

MERI: Zašto ste ošli tako kasno! To nije učtivo. Treba odi na vreme. Jeste li razumeli? Seite ipak, i

sa čekajte. (Izlazi.)

SCENA IV

ISTI BEZ MERI

G. i Gđa Martin seaju jeno preko puta rugog, dutke. Osmehuju se jedno drugom stidljivo.

G. MARTIN (ijalog treba a se govori otegnutim, jenoličnim, malo pevajudim glasom, bez ikakvih

preliva): Izvinite, gospođo, ako se ne varam, nege smo se ved sreli.

GĐA MARTIN: I meni se, gospoine, čini a sam vas ved negde videla.

G. MARTIN: a vas nisam vieo, slučajno u Mančestru, gospođo?

GĐA MARTIN: To je lako mogude. Ja sam room iz Mančestra. Ali se ne sedam obro, gospoine, ne

bih mogla redi a li sam vas tamo viela ili nisam!

G. MARTIN: Bože moj kako je to čuno. I ja sam poreklom iz Mančestra, gospođo.

GĐA MARTIN: Kako je to čuno!

G. MARTIN: Kako je to čuno!... Samo ja sam, gospođo, napustio gra Mančester pre otprilike pet

nedelja.2

GĐA MARTIN: Kako je to čuno! Kakva neobična pouarnost! I ja sam, gospodine, napustila grad

Mančester pre pet neelja, otprilike.

G. MARTIN:

Uhvatio sam voz u trieset minuta prošlo osam, koji stiže u Lonon u četvrt pre pet,gospođo.

GĐA MARTIN: Kako je to čuno! Kako je to neobično! i kakva pouarnost! I ja sam uhvatila taj isti

voz, gospodine!

G. MARTIN: Bože moj, kako je to čuno, moža smo se čak, gospođo, i vieli u vozu?

GĐA MARTIN: To je lako mogude, to nije isključeno, to se rži, i najza što a ne!... Ali ja se toga

uopšte ne sedam, gospoše!

G. MARTIN: Putovao sam rugom klasom, gospođo. Nema ruge klase u Engleskoj, ali ja ipak

putujem drugom klasom.



GĐA MARTIN: Kako je to neobično, kako je to čuno i kakva pouarnost. I ja sam, gospoine,

putovala drugom klasom.

G. MARTIN: Kako je to čuno! Moža smo se ipak vieli u rugoj klasi, raga gospođo!

GĐA MARTIN:

Stvar je lako moguda i to uopšte nije isključeno. Ali ne sedam se toga baš najbolje,dragi gospodine!

G. MARTIN: Moje je mesto bilo u vagonu broj 8, šesti kupe, gospođo!

GĐA MARTIN: Kako je to čuno! I moje je mesto bilo u vagonu broj 8, šesti kupe, ragi gospoine.

G. MARTIN: Kako je to čuno i kakva neobična pouarnost! Moža smo se sreli u šestom kupeu,

raga gospođo?

GĐA MARTIN: To je najza lako mogude. Ali se toga ne sedam, ragi gospoine!

G. MARTIN: Istinu govoredi, raga gospođo, ni ja se toga ne sedam, ali je mogude a smo se tamo

vieli, i ako obro razmislim, stvar mi se čini čak vrlo moguda.

GĐA MARTIN: O zaista, svakako, zaista, gospodine!

G. MARTIN: Kako je to čuno!... Imao sam mesto broj 3 kraj prozora, raga gospođo.

GĐA MARTIN: O, bože moj, kako je to čuno i kako je neobično, ja sam imala mesto broj 6, kraj

prozora, preko puta vas, dragi gospodine.

G. MARTIN: O, bože moj, kako je to čuno i kakva pouarnost?... Znači, bili smo jeno preko puta

rugog, raga gospođo! I tu smo se morali vieti.

GĐA MARTIN: Kako je to čuno! To je mogude, ali ja se toga ne sedam, gospoine.

G. MARTIN: Istinu govoredi, raga gospođo, ni ja se toga ne sedam. Međutim, vrlo je lako mogude a

smo se videli tom prilikom.

GĐA MARTIN: Istina je, ali ja u to nimalo nisam sigurna, gospodine.

G. MARTIN: a niste to bili vi, raga gospođo, ona ama koja me je zamolila a stavim njen kofer u

mrežu, koja mi se potom zahvalila i ozvolila mi a pušim?

GĐA MARTIN: Pa a, to sam morala biti ja, gospoine! Kako je to čuko, kako je to čuno, i kakva

podudarnost.

G. MARTIN: Kako je to čuno, kako je to neobično, kakva pouarnost! E pa ona, moža smo se

upoznali u tom trenutku, gospođo?

GĐA MARTIN: Kako je to čuno i kakva pouarnost! To je lako mogude, ragi gospoine! Međutim,

ne bih rekla a se toga sedam.

G. MARTIN: Ni ja, gospođo.

Trenutak dutanja. Sat otkucava 2 - 1.



G. MARTIN: Otka sam ošao u Lonon, stanujem u Ulici Bromfil, raga gospođo.

GĐA MARTIN: Kako je to čuno, kako je to neobično! I ja o svog olaska u Lonon stanujem u Ulici

Bromfild, dragi gospodine.

G. MARTIN: Kako je to čuno, ali ona, ali ona, moža smo se sreli u Ulici Bromfil, raga gospođo.

GĐA MARTIN: Kako je to čuno, kako je to neobično! To je lako mogude, najza! Ali se toga ne

sedam, ragi gospoine.

G. MARTIN: Ja stanujem u broju 19, raga gospođo.

GĐA MARTIN: Kako je to čuno, i ja stanujem u broju 19, ragi gospoine!

G. MARTIN: Pa ona, pa ona, pa ona, pa ona, pa ona, mi smo se moža vieli u toj kudi, raga

gospođo?

GĐA MARTIN: To je lako mogude, ali se toga ne sedam, ragi gospoine.

G. MARTIN: Moj je stan na petom spratu, stan broj 8, raga gospođo.

GĐA MARTIN: Kako je to čuno, bože moj, kako je to čuno! I kakva pouarnost! I ja stanujem na

petom spratu, u stanu broj 8, dragi gospodine!

G. MARTIN (zamišljeno): Kako je to čuno, kako je to čuno, kako je to čuno i kakva pouarnost!

Znate, u svojoj spavadoj sobi imam jean krevet. Moj je krevet pokriven zelenom perinom. Ta soba sa

tim krevetom i njegovom zelenom perinom nalazi se u nu honika, između toaleta i biblioteke,

raga gospođo!

GĐA MARTIN: Kakva pouarnost, o bože moj, kakva pouarnost! I u mojoj spavadoj sobi ima

krevet sa zelenom perinom i ona se nalazi u dnu hodnika, između toaleta, ragi gospoine, i

biblioteke!

G. MARTIN: Kako je to neobično, čuno, izuzetno! Ona, gospođo, mi stanujemo u istoj sobi i

spavamo u istom krevetu, raga gospođo. Moža smo se tu sreli!

GĐA MARTIN: Kako je to čuno i kakva pouarnost! Lako je mogupe a smo se tu sreli, i to moža

prošle nodi. Ali se toga ne sedam, ragi gospoine.

G. MARTIN: Ja imam derčicu, malu derčicu, ona stanuje sa mnom, raga gospođo. Ima ve goine,

plava je, jedno joj je oko belo, a drugo crveno, lepa je, zove se Alisa, raga gospođo.

GĐA MARTIN: Kakva čuna pouarnost! I ja imam derčicu, ve joj je goine, ima jeno oko belo, a

rugo crveno, vrlo je lepa i zove se takođe Alisa, ragi gospoine.

G. MARTIN (Isti otegnuti glas, jenoličan.): Kako je to čuno i kakva pouarnost! I neobično! To je

moža ista evojčica, raga gospođo!

GĐA MARTIN: Kako je to čuno! To je lako mogude, ragi gospoine!

osta ugo dutanje... Sat otkucava vaeset evet otkucaja.



G. MARTIN (pošto je ugo razmišljao, iže se lagano i, ne žureki se, uputi se gđi Martin, koja,

iznenađena svečanim izgleom g. Martina, i sama ustaje, sasvim lagano; g. Martin ima isti škrti,

jenolični glas i govori malo pevajudi): Ona, raga gospođo, mislim a nema sumnje, ved smo se

ranije videli i vi ste moja rođena žena... Elizabet, opet sam te našao!

GĐA MARTIN (prilazi g. Martinu ne žureki se. Poljube se bezizrazno. Sat otkuca jean vrlo glasanotkucaj. Otkucaj treba a je tako glasan a gleaoci poskoče. Supruzi Martin ga ne čuju.)

GĐA MARTIN: onale, to si ti, darling!

Seaju u istu naslonjaču, zagrljeni, i zaspe. Sat opet otkuca nekoliko puta. Meri, na vrhovima prstiju

sa prstom na usnama, tiho ulazi na scenu i obraka se publici.

SCENA V

ISTI, MERI

MERI: Elizabet i onal su sa suviše sredni a bi mogli a me čuju. Mogu akle a vam otkrijem

jednu tajnu. Elizabet nije Elizabet, Donald nije Donald. A evo dokaza: dete o kome govori Donald nije

Elizabetina derka, nije to ista osoba. onalova evojčica ima jeno oko belo, a rugo crveno kao i

Elizabetina evojčica. Ali ok onalovo ete ima levo oko crveno, a esno belo, Elizabetino, pak,

ima esno oko crveno, a levo belo. I tako se ceo okazni sistem onalov ruši spotičudi se o tu

poslenju prepreku koja uništava celu njegovu teoriju. Uprkos izvanrenim podudarnostima koje se

čine kao konačni okazi, onal i Elizabet, pošto nisu roitelji istog eteta, nisu ni onal i Elizabet.

Uzalud on misli da je Donald, uzalud ona misli da je Elizabet. Uzalud ona misli da je on Donald: obojese gorko varaju. Ali ko je pravi onal? Ko je prava Elizabet? Kome to ie u račun a oužuje ovu

zabunu? Ja to ne znam. Ne treba ni a pokušavamo a saznamo. Pustimo stvari takve kakve su. (Pođe

nekoliko koraka ka vratima, zatim se vrada i obrada se publici.) Moje je pravo ime Šerlok Holms.

(Izlazi)

SCENA VI

ISTI, BEZ MERI

Sat otkucava koliko hoke. Posle ugih trenutaka, gđa i g. Martin se razvajaju i vradaju se na mesta na

kojima su bili na ponetku.

G. MARTIN: Zaboravimo, arling, sve ono što se nije esilo među nama i sa, ka smo se opet našli,

pokušajmo a se više ne gubimo i a živimo kao pre.

GĐA MARTIN: a, arling.

SCENA VII

ISTI, SMITOVI

Gđa i g. Smit ulaze zesna, bez ikakve promene u oelu.



GĐA SMIT: obro veče, ragi prijatelji. Izvinite što ste nas tako ugo čekali. Smatrali smo da treba da

vam oamo počast na koju imate pravo i čim smo saznali a hodete a nam pričinite zaovoljstvo

posetivši nas ne najavljujudi svoju posetu, požurili smo se a obučemo svoja svečana oela.

G. SMIT (besan): Ništa nismo jeli celog ana. Ved četiri sata vas čekamo. Zašto ste zakasnili.

Gđa i g. Smit seaju prema posetiocima. Sat povlači replike sa više ili manje snage, ved prema

slučaju. Martinovi izgleaju zbunjeni i stiljivi. Zato razgovor u početku nikako a krene i reči olaze s

mukom. Na početku uga neprijatna pauza, pa posle uge pauze i oklevanja.

G. SMIT: Hm.

Pauza

GĐA SMIT: Hm, hm.

Pauza

GĐA MARTIN: Hm, hm, hm.

Pauza

G. MARTIN: Hm, hm, hm, hm.

Pauza

GĐA MARTIN: O, zaista.

Pauza

G. MARTIN: Svi smo nazebli.

Pauza

G. SMIT: A, međutim, nije hlano.

Pauza

GĐA SMIT: Nema promaje.

Pauza

G. MARTIN: Nema, sva sreda.

Pauza

G. SMIT: Jao, jao.

Pauza

G. MARTIN: Žalosni ste?

Pauza



GĐA SMIT: Ne, gnjavi se.

Pauza

GĐA MARTIN: O, gospoine, u vašim goinama, ne bi trebalo.

Pauza

G. SMIT: Srce ne zna za godine.

Pauza

G. MARTIN: Istina je.

Pauza

GĐA SMIT: Tako kažu.

Pauza

GĐA MARTIN: Kažu i sasvim suprotno.

Pauza

G. SMIT: Istina je negde na sredini.

Pauza

G. MARTIN: To je tačno.

Pauza

GĐA SMIT (supruzima Martin): Vi mnogo putujete, trebalo bi a znate ipak mnogo zanimljivih stvari

a nam ispričate.

G. MARTIN (svojoj ženi): Reci, raga, šta si anas viela?

GĐA MARTIN: Ne vrei, ne bi mi verovali.

G. SMIT: Mi nedemo posumnjati u vašu obronamernost.

GĐA SMIT: Uvreili biste nas ako to pomislite.

G. MARTIN (svojoj ženi): Uvreila bi ih ako bi to pomislila.

GĐA MARTIN (ljupko): Pa evo, prisustvovala sam anas jenoj izvanrenoj stvari. Jenoj

neverovatnoj stvari.

G. MARTIN: Reci brzo, draga.

G. SMIT: Eh, ala demo se nasmejati.

GĐA SMIT: Najza.



GĐA MARTIN: E lepo, anas, pošla sam na pijacu a kupim povrde, koje je sve skuplje...

GĐA SMIT: okle de samo to tako a ie.

G. SMIT: Ne treba a prekiaš, raga, gauro.

GĐA MARTIN: I viela sam, na ulici, ispre jene kafane, jenog gospoina, pristojno oevenog,

peesetih goina, čak i mlađeg, koji je...

G. SMIT: Koji je, šta?

GĐA SMIT: Koji je šta?

G. SMIT (svojoj ženi): Ne treba a prekiaš, raga, baš si ovratna.

GĐA SMIT: ragi, ti si prvi prekinuo, đubre.

G. MARTIN: Pst! (svojoj ženi) Šta je raio ta j gospodin?

GĐA MARTIN: E sa dete redi a izmišljam, klekao je na zemlju i sagao se.

G. MARTIN, G. SMIT, GĐA SMIT: O!

GĐA MARTIN: a, sagao se.

G. SMIT: Nije mogude.

GĐA MARTIN: a, sagao se!

G. SMIT: Nije mogude!

GĐA MARTIN: a, sagao se. Prišla sam mu a viim šta to rai...

G. SMIT: I onda?

GĐA MARTIN: Vezivao je pertle na cipeli, jer su se ovezale.

TROJE OSTALIH: Fantastično!

G. SMIT: Da mi niste vi to rekli, ne bih verovao.

G. MARTIN: A što a ne? anas se mogu vieti još neverovatnije stvari, ka čovek izađe. Eto, anas

sam ja lično vieo u pozemnoj železnici kako na jenoj klupi sei jean gospoin koji je mirno čitao

novine.

GĐA SMIT: Kakav ekscentričan tip!

G. SMIT: Moža je to taj isti čovek.

Čuje se zvono na ulaznim vratima.

G. SMIT: Gle, neko zvoni.



GĐA SMIT: Mora a je neko ošao. Iem a viim. (Ie a vii. Otvara i vraka se.) Nema nikoga.

(Opet seda.)

G. MARTIN: A sa du vam ati rugi primer...

Zvono.

G. SMIT: Gle, neko zvoni.

GĐA SMIT: Mora a je neko. Iem a viim.

Ide da vidi. Otvara i vraka se. Nema nikoga. Vrada se na svoje mesto.

G. MARTIN (koji je zaboravio gde je stao): Ovaj!

GĐA MARTIN: Rekao si a deš ati rugi primer.

G. MARTIN: A, da!

Zvono.

G. SMIT: Gle, neko zvoni!

GĐA SMIT: Ja više nedu a iem a otvaram.

G. SMIT: Da, ali nekog mora da bude.

GĐA SMIT: Prvi put nije bilo nikoga. Ni rugi put. Zašto bi sa nekog bilo?

G. SMIT: Zato što je neko zvonio!

GĐA MARTIN: To nije razlog.

G. MARTIN: Kako? Ka se čuje a zvoni na ulaznim vratima, znači a je pre vratima neko, koji zvoni

da mu otvore vrata.

GĐA MARTIN: Ne uvek. Eto vieli ste maločas.

G. MARTIN: U vedini slučajeva je tako.

G. SMIT: Ka ja oem nekome, ja zvonim a bih ušao. I mislim a svi rae to isto i a svaki put kazvonce zazvoni ima nekoga.

GĐA SMIT: Teorijski to je tačno. Ali u stvarnosti stvari se ešavaju rugačije. Vrlo si obro vieo

maločas.

GĐA MARTIN: Vaša je žena u pravu.

G. MARTIN: Eh, vi žene uvek jena rugu branite.

GĐA SMIT: Pa obro, iem a viim. Nedeš modi a mi kažeš a sam tvroglava, ali deš videti da

nema nikoga! (Ie a vii. Otvara vrata i zatvara ih.) Eto viiš, nema nikoga. (Vrada se na svojemesto.)



GĐA SMIT: Eh, ljui uvek hode a su u pravu, a nika nisu u pravu.

Čuje se opet zvono.

G. SMIT: Gle, neko zvoni. Mora da ima nekoga.

GĐA SMIT (obija napa besa): Ne šalji me više a otvaram vrata. Vieo si a je to nepotrebno.

Iskustvo nas je naučilo a ka se čuje zvono na vratima, znači nika nema nikog.

GĐA MARTIN: Nika.

G. MARTIN: To nije sigurno.

G. SMIT: To je čak pogrešno. U vedini slučajeva, ka se čuje zvono na vratima, znači a ima nekoga.

GĐA SMIT: On baš ne popušta.

GĐA MARTIN: I moj je muž vrlo tvroglav.

G. SMIT: Ima nekoga.

G. MARTIN: To nije nemogude.

GĐA SMIT (svome mužu): Ne.

G. SMIT: Da!

GĐA SMIT: Ja ti kažem a nema. U svakom slučaju, nedeš me više nzterati a izlazim ni za šta. Ako

hodeš a znaš, ii sam!

G. SMIT: I idem!

Gđa Smit sleže ramenima. Gđa Martin omahuje glavom.

G. SMIT (olazi a otvori): A, how o you o! (Poglea gđu Smit i supruge Martin, koji su vrlo

iznenađeni.) To je vatrogasni kapetan.

SCENA VIII

ISTI, KAPETAN VATROGASNE ČETE

VATROGASAC (Razume se, ima ogroman šlem koji blista i uniformu.): obar an, ame i gospoo.

(LJui su još malo iznenađeni. Gđa Smit, ljuta, okreke glavu i ne ogovara na njegov pozdrav.) Dobar

an, gospođo Smit. Kao a ste nešto ljuti.

GĐA SMIT: Oh!

G. SMIT: To jest, viite... moja se žena malo postiela zato što nije bila u pravu.

G. MARTIN: ošlo je, gospoine kapetane vatrogasne čete, o razmimoilaženja između gospođe i

gospodina Smita.



GĐA SMIT (gnu Martinu): To se vas ne tiče! (gnu Smitu) Molim te a ne mešaš ljue sa strane u naše

poroične svađe.

G. SMIT: Ali, raga, to nije tako ozbiljno. Kapetan je stari prijatelj kude. NJegova mi se majka uvarala,

i oca sam mu poznavao. Tražio je a mu am za ženu svoju derku, ka je buem imao. I umro je a nije

očekao.

G. MARTIN: Za to nije ni on kriv, a niste ni vi.

VATROGASAC: Ali u čemu je stvar?

GĐA SMIT: Moj je muž tvrio...

G. SMIT: Ne, ti si tvrdila.

G. MARTIN: Da, ona je.

GĐA MARTIN: Ne, on je.

VATROGASAC: Ne uzbuđujte se. Ispričajte mi stvar, gospođo Smit.

GĐA SMIT: Pa evo. Vrlo mi je neprijatno što moram a vam kažem iskreno, ali vatrogasac vam je

pomalo i ispovednik.

VATROGASAC: Dakle?

GĐA SMIT: Prepirali smo se zato što je moj muž govorio a ka se čuje zvono na vratima, uvek mora

da ima nekoga.

G. MARTIN: Stvar izgleda verovatna.

GĐA SMIT: A ja sam govorila a svaki put ka zvoni nema nikoga.

GĐA MARTIN: Stvar može izgleati neobična.

GĐA SMIT: Ali je okazana, i to ne teorijskim emonstracijama, ved činjenicama.

G. SMIT: Nije istina, pošto je vatrogasac tu. On je zvonio, ja sam otvorio, i on je bio tu.

GĐA MARTIN: Ka?

G. MARTIN: Pa sad odmah.

GĐA SMIT: Ali, tek pošto smo čuli četvrti put zvono našli smo nekoga. A četvrti put se ne računa.

GĐA MARTIN: Tako je. Samo se prva tri puta računaju.

G. SMIT: Gospodine kapetane, dozvolite mi da vam sad ja postavim nekoliko pitanja.

VATROGASAC: Izvolite.

G. SMIT: Ka sam otvorio i ka sam vas vieo, baš ste vi zvonili?



VATROGASAC: Da, ja sam zvonio.

G. MARTIN: Bili ste pre vratima? I zvonill ste a biste ušli?

VATROGASAC: Ne poričem.

G. SMIT (svojoj ženi, pobenički): Eto viiš? Bio sam u pravu. Ka se čuje zvono, znači neko zvoni. Ne

možeš redi a kapetan nije neko.

GĐA SMIT: aleko o toga. Ponavljam ti a ti go~ vorim samo o ona tri prva puta, pošto se četvrti put

ne računa.

GĐA MARTIN: A ka je prvi put zazvonilo, i to ste bili vi?

VATROGASAC: Ne, nisam to bio ja.

GĐA MARTIN: Eto viite? Zvonilo je, i nije bilo nikoga.

G. MARTIN: Moža je to bio neko rugi?

G. SMIT: Jeste li dugo stajali pred vratima?

VATROGASAC: Tri četvrti časa.

G. SMIT: I nikog niste videli.

VATROGASAC: Nikoga. U to sam siguran.

GĐA MARTIN: Jeste li čuli a zvoni rugi put?

VATROGASAC: Jesam, ali ni to nisam bio ja. A nije opet bilo nikoga.

GĐA SMIT: Pobea! Ja sam bila u pravu.

G. SMIT (svojoj ženi): Ne žuri toliko. (Vatrogascu) A šta ste raili pre vratima?

VATROGASAC: Ništa. Stajao sam. Mislio sam na razne stvari.

G. MARTIN (vatrogascu): Ali, tredi put, zar niste vi zvonili?

VATROGASAC: Jesam, to sam ja.

G. SMIT: Ali kad smo otvorili, nismo vas videli.

VATROGA.SAC: Jer sam se sakrio... šale rai.

GĐA SMIT: Ne smejte se, gospoine kapetane... Stvar je tako žalosna.

G. MARTIN: U stvari, mi još ne znamo a li, kad neko zvoni, ima nekoga ili nema.

GĐA SMIT: Nika nikoga.

G. SMIT: Uvek ima nekoga.



VATROGASAC: Ja du vas sa pomiriti. Pomalo ste u pravu oboje. Ka zvoni na vratima, poneka ima

nekoga, ponekad nema nikoga.

G. MARTIN: To mi se čini logično.

GĐA MARTIN: I ja tako mislim.

VATROGASAC: Stvari su proste, u stvari. (Supruzima Smit.) Poljubite se.

GĐA SMIT: Ved smo se poljubili maločas.

G. MARTIN: Poljubide se sutra. Ima vremena.

GĐA SMIT: Gospoine kapetane, pošto ste nam pomogli a sve to razjasnimo, raskomotite se, skinite

šlem i seite malo.

VATROGASAC: Izvinite me, ali ne mogu ugo a ostanem. Rao du skinuti šlem, ali nemam vremena

a senem. (Sea ne skiajudi šlem.) Priznajem a sam k vama ošao zbog nečeg sasvim rugog.

ošao sam službeno.

GĐA SMIT: A čime možemo a vas uslužimo, gospoine kapetane?

VATROGASAC: Molidu vas a mi oprostite moju iniskreciju (vrlo zbunjeno) ovaj... (Pokazuje prstom

supruge Martin.)... smem li... pred njima.

GĐA MARTIN: Nemojte se ustručavati.

G. MARTIN: Mi smo stari prijatelji. Oni nam sve pričaju.

G. SMIT: Kažite.

VATROGASAC: Pa eto. Ima li vatre kod vas?

GĐA SMIT: A zašto nas to pitate?

VATROGASAC: Zato što... izvinite, ali imam naređenje a ugasim sve požare u grau.

GĐA MARTIN: Sve?

VATROGASAC: Da, sve.

GĐA SMIT (zbunjeno): Ne znam... ne verujem, hodete li a oem a viim?

G. SMIT (šmrkke): Bide a nema ništa. Ne miriše na paljevinu.

VATROGASAC (očajan): Baš ništa? a nemate neki zapaljeni ožak? Nešto što gori na tavanu ili u

porumu? Bar neki početak požara?

GĐA SMIT: Čujte, ne bih htela a vas žalostim, ali mi se čini a ko nas za saa nema ništa. Obedavam

a du vam javiti čim nešto bue.

VATROGASAC: Svakako, učinidete mi uslugu.



GĐA SMIT: Obedavam vam.

VATROGASAC (supruzima Martin): A ko vas, ni ko vas ništa ne gori?

GĐA MARTIN: Ne, na žalost.

G. MARTIN (vatrogascu): Poslovi su slabi u poslednje vreme.

VATROGASAC: Vrlo slabi. Nema skoro ničega. Neke sitnice, neki ožak, ili ambar. Ništa ozbiljno. To se

ne isilati. A kako nema učinka, nagraa prema proizvonji je vrlo slaba.

G. SMIT: Ništa više ne ie. Svua isto. U trgovini, poljoprivrei, svua je kao i sa vatrom, sve je stalo.

G. MARTIN: Nema žita, nema ni požara.

VATROGASAC: A nema ni poplava.

GĐA SMIT: Ali ima šedera.

G. SMIT: Samo zato što ga uvoze.

GĐA MARTIN: Sa požarima je teže, takse su velike.

VATROGASAC: Ipak ima, ali i to je osta retko, poneko gušenje gasom. Tako se jena mlaa žena

prošle neelje ugušila gasom, ostavila je gas otvoren.

GĐA MARTIN: Zaboravila ga je?

VATROGASAC: Nije, ved je mislila a je to njen češalj.

G. SMIT: Te su zabune uvek opasne.

GĐA SMIT: Jeste li bili ko proavca šibica?

VATROGASAC: Tu ništa nema. Osigurao se lrotiv požara.

G. MATRIN: Mogli biste od moje strane da odete do vekfildskog vikara.

VATROGASAC: Nemamo prava da gasimo požars ko sveštenika. Biskup bi se naljutio. Oni sami gase

svoje požare ili ih gase vestalke.

G. SMIT: Pokušajte ko irana.

VATROGASAC: Ne mogu ni tamo. On nije Englez. Samo je primio ržavljanstvo. A naturalizovani

građani imaju pravo a imaju kude ali ne i da ih gase ako gore.

GĐA SMIT: Međutim, ka je izbila vatra prošle goine, ipak su je ugasili.

VATROGASAC: Sam je to uraio. Ilegalno. Oh, nedu ja idi a ga prijavim.

G. SMIT: Ni ja.

GĐA SMIT: Pošto vam se ipak ne žuri toliko, gospoine kapetane, ostanite još malo. Bide nam milo.



VATROGASAC: Hodete li a vam pričam anegote?

GĐA SMIT: O svakako, baš ste zlatni.

Poljubi ga.

G. SMIT, GĐA MARTIN, G. MARTIN: a, a, anegote, bravo! (Pljeskaju.)

G. SMIT: A još je zanimljivije to što su vatrogaske priče istinite, sve i preživljene.

VATROGASAC: Ja govorim o stvarima koje sam sam iskusio. Priroda, samo priroda, a ne knjige.

G. MARTIN: Tačno, uostalom, istina i nije u knjigama ved u životu.

GĐA SMIT: Haje počnite!

G. MARTIN: Haje, počnite!

GĐA MARTIN: Tišina, on počinje.

VATROGASAC (kašljucne nekoliko puta): Izvinite me, nemojte me tako gleati. Nezgono mi je. Znate

dobro da sam stidljiv.

GĐA SMIT: Baš je zlatan! (Poljubi ga.)

VATROGASAC: Pokušldu ipak a počnem. Ali mi obedajte a nedete slušati.

GĐA MARTIN: Ali ako ne slušamo, nedemo vas čuti.

VATROGASAC: Toga se nisam setio!

GĐA SMIT: Kažem ja vama, pravo erište.

G. MARTIN, G. SMIT: O, milo dete! (Poljube ga.)

GĐA MARTIN: Samo hrabro!

VATROGASAC: E pa evo. (Opet kašljuca, pa počinje glasom rhtavim o uzbuđenja) „Pas i vo",

eksperimentalna basna: jenom je rugi vo pitao rugog psa: zašto nisi progutao svoju surlu? Izvini,

ogovori pas, zato što sam mislio a sam slon.

GĐA MARTIN: A kakvo je naravoučenije?

VATROGASAC: To vi treba a nađete.

G. SMIT: Ima pravo.

GĐA SMIT (besno): Još jenu.

VATROGASAC: Jeno je tele jelo suviše tucanog stakla. I prema tome, moralo je a se poroi. I

onese na svet jenu kravu. Međutim, kako je tele bilo muško, krava nije mogla a ga zove ,,mama".

Nije mogla ni a mu kaže „tata" jer je tele bilo suviše malo. Ona je tele moralo a se oženi jenomosobom, a opština preuze sve mere previđene na savremen način.



G. SMIT: Način kao u Kanu.

G. MARTIN: Kao škembidi, na kanski način.

VATROGASAC: Zar ste je znali?

GĐA SMIT: Sve su je novine objavile.

GĐA MARTIN: To se esilo nealeko o nas.

VATROGASAC: Ispričadu vam rugu priču, „Petao i pas". Jenom je jean petao hteo a izigrava psa.

Ali nije imao srede, jer su ga omah poznali.

GĐA SMIT: Naprotiv, psa koji je hteo a izigrava petla niko nije poznao.

G. SMIT: A sa du ja a vam ispričam jenu: „Zmija i lisica". Jenom jena zmija priđe lisici i reče:

„Čini mi se a vas poznajem!" A lisica joj ogovori: „I meni se čini." „Ona" - reče zmija - „ajte mi

novaca." „Lisica nika ne aje novac", ogovori lukava životinja i, a bi pobegla, skoči u uboku

olinu punu jagoa i kokošjeg mea. Zmija je tu ved čekala, smejudi se mefistofelskim smehom. Lisica

izvai svoj nož vičudi: „Naučidu ja tebe pameti!" - pa prbeže okrenuvši leđa. Nije imala srede. Zmija je

bila brža. obro smišljenim uarcem pesnice uari lisicu posre čela, a ova se raspae u

paramparča, vičudi: ,,Ne, ne, četiri puta ne. Nisam ja tvoja kdi!"

GĐA MARTIN: Zanimljivo.

GĐA SMIT: Nije loše.

G. MARTIN (čestita g. Smitu): Čestitam.

BATROGASAC (ljubomorno): Nije slavna. A ja sam je ved znao.

G. SMIT: Užasno je to.

GĐA SMIT: Ali to nije istina.

GĐA MARTIN: Na žalost, jeste.

G. MARTIN (gospođi Smit): Sa je na vas re, gospođo.

GĐA SMIT: Ja znam samo jenu priču. Ispričadu vam je. Naslov je ,,Buket".

G. SMIT: Moja je žena uvek bila romantična.

G. MARTIN: Prava Engleskinja!

GĐA SMIT: - Evo: jenom je jean verenik oneo buket cveda svojoj verenici, koja mu je rekla hvala;

ali pre no što de mu redi hvala, on, bez reči, uze cvede koje joj je ao a bi joj ao lekciju i, govoredi,

uzimam ih natrag, reče joj o vmđenja i oe tamoamo.

G. MARTIN: O, zaista ljupko. (Poljubi ili ne poljubi gđu Smit.)

GĐA MARTIN: Vama, gospoine Smit, svi zavie na ženi.



G. SMIT: Istina je. Moja je žena sušta inteligencija. Čak je inteligentnija i o mene. U svakom slučaju

mnogo je ženstvenija. Tako bar kažu.

GĐA SMIT (vatrogascu): Još jenu, kapetane.

VATROGASAC: A ne, kasno je.

G. MARTIN: Pričajte, ipak.

VATROGASAC: Suviše sam umoran.

G. SMIT: Učinite nam to.

G. MARTIN: Molim vas.

VATROGASAC: Ne.

GĐA MARTIN: Vi ste leenog srca. Mi smo na žeravici.

GĐA SMIT (paa na kolena, jecajudi, ili to ne čini): Preklinjem vas.

VATROGASAC: Neka vam bude.

G. SMIT (gđi Martin na uho): Pristaje! Sa de opet a nas gnjavi!

GĐA MARTIN: Uh!

GĐA SMIT: Nemam srede, bila sam suviše učtiva.

VATROGASAC: „Kijavica": Moj je šurak imao, sa očeve strane, brata o tetke, čiji je ujak imao tasta čiji

se ea po ocu oženio, po rugi put, jenom urođenicom čiji je brat upoznao na jenom od svojih

putovanja evojku koju je zavoleo i sa kojom je imao sina, koji se oženio jenom neustrašivom

apotekaricom, koja je bila upravo nedaka jenog krmanoša nepoznatog u Britanskoj mornarici i čiji je

poočim imao tetku koja je tečno govorila španski i bila, moža, jena o unuka jenog inženjera, rano

preminulog, unuka jednog vlasnika vinograda odakle se dobija osrednje vino, ali je njegov unuk,

povučen čovek, narenik, imao sina koji se oženio jenom lepom mlaom raspuštenicom, čiji je prvi

muž bio sin jenog iskrenog rooljuba koji je umeo a vaspita u želji a se obogati jenu o svojih

derki, te se ova uala za jenog lovca, koji je poznavao Rotšila i čiji se brat, pošto je promenio

nekoliko zanimanja, oženio i obio derku čiji je praea, slabašan i sa naočarima, koje mu je ao jean njegov rođak, zet jenog Portugalca, vanbračni sin jenog mlinara, ne suviše siromašnog, čiji je

brat po mleku uzeo za ženu derku jenog bivšeg seoskog lekara, a sam je bio brat po mleku sina

jednog mlekara, koji je i sam bio vanbračni sin rugog jenog seoskog lekara, koji se ženio tri puta

jeno za rugim, čija je treda žena...

G. MARTIN: Mislim a sam znao tu tredu ženu, ako se ne varam. Jela je piletinu u osinjaku.

VATROGASAC: Nije to ta.

GĐA SMIT: Pst!



VATROGASAC: Kao što rekoh:... čija je treda žena bila derka najbolje babice u okrugu i koja se,

obudovela rano...

G. SMIT: Kao moja žena.

VATROGASAC:... preuala za jenog stakloresca, punog života, koji je sa derkom jenog šefa staniceimao dete koje je znalo da sebi kroz život prokrči put...

GĐA SMIT: Prav kao železnica.

G. MARTIN: Kao u ečjoj igri.

VATROGASAC: I a se oženi piljaricom čiji je otac imao brata, graskog oca jenog malog graa, koji

je za ženu uzeo plavokosu učiteljicu čiji je nedak, pecač večito na straži...

G. MARTIN: Mrtvoj straži?

VATROGASAC:... Kraj reke uzeo za ženu rugu plavokosu učiteljicu koja se isto tako zvala Marija, čiji

se brat oženio rugom Marijom, opet plavokosom učiteljicom...

G. SMIT: Ka je plavokosa, može samo Marija a bue.

VATROGASAC:... čiji je otac orastao u Kanai ko jene stare žene koja je bila nedaka jenog popa

čija je baba poneka, zimi, obijala kijavicu kao i svi.

GĐA SMIT: Čuna priča. Skoro neverovatna.

G. MARTIN: Ka čovek obije kijavicu, treba a uzme skije.

G. SMIT: To je nepotrebna mera preostrožnosti, ali apsolutno neophona.

GĐA MARTIN: Izvinite, gospoine kapetane, ali nisam baš sasvim obro razumela vašu priču. Na

kraju, kad stigne do babe popa, kao da se ukopa.

G. SMIT: Svaki put ka čovek opane o popa, on se zakopa.

GĐA SMIT: Oh, molim vas, kapetane, haje još jenom, svi vas mole.

VATROGASAC: Ne znam a li du modi. Na službenoj sam užnosti. Zavisi o toga koliko je časova.

GĐA SMIT: Mi nemamo časovnika u kudi.

VATROGASAC: A ovaj sat?

G. SMIT: Ne radi dobro. Voli da je u opoziciji. Uvek pokazuje suprotno od vremena koje treba.

SCENA IX

ISTI, SA MERI

MERI: Gospođo... Gospoine.

GĐA SMIT: Šta ste hteli?



G, SMIT: Šta dete vi ove?

MERI: Neka me gospođa i gospoin izvine... i ama i gospoin takođe... ja bih htela... ja bih htela... i

ja... a vam ispričam jenu priču.

GĐA MARTIN: Šta kaže?

G. MARTIN: Čini mi se a je evojka naših prijatelja poluela... Kaže a i ona hode a ispriča jenu

priču.

VATROGASAC: Šta ona zamišlja? (Poglea je.) Oh!

GĐA SMIT: Šta se vi u to mešate.

G. SMIT: Zaista vam nije mesto ovde, Meri...

VATROGASAC: O, pa to je ona! Nije mogude!

MERI: Nije mogude! Ove?

GĐA SMIT: Šta sve to znači, sve to?

G. SMIT: Vi ste u prijateljstvu?

VATROGASAC: Kako da ne!

Meri se baca vatrogascu oko vrata.

MERI: Tako sam sredna što vas opet viim, najza.

G. i GĐA SMIT: Oh!

G. SMIT: To je preterano, ovde, kod nas, u okolini Londona.

GĐA SMIT: To nije pristojno!

VATROGASAC: Ona je ugasila moje prve vatre.

MERI: Ja sam njegov mali vodoskok.

G. MARTIN: Ako je tako... ragi prijatelji... to su osedanja objašnjiva, ljuska, časna...

GĐA MARTIN: Sve što je ljusko časno je.

GĐA SMIT: Ipak ne volim a je gleam ove... među nama...

G. SMIT: Nema potrebno obrazovanje...

VATROGASAC: Oh, vi imate suviše prerasua.

GĐA MARTIN: Ja mislim a je jena služavka, u stvari, maa se to mene ne tiče, uvek samo služavka...

G. MARTIN: Čak i ako poneka ima osta obre etektivske sposobnosti.



VATROGASAC: Pusti me.

MERI: Ne uzbuđujte se!... Nisu oni tako strašni.

G. SMIT: Hm, hm... dirljivi ste vas dvoje, ali, i malo... malo...

G. MARTIN: a, to je prava reč.

G. SMIT:... Malo nametljivi...

G. MARTIN: Postoji i britanska uzržanost, izvinite me još jenom što preciziram svoju misao, koju

stranci ne shvataju, čak ni stručnjaci, zahvaljujudi kojoj, a tako kažem... najza, ne kažem to zbog

vas...

MERI: Htela sam a vam ispričam...

G. SMIT: Ne pričajte ništa.

MERI: O, molim vas.

GĐA SMIT: Iite, mala moja Meri, iite lepo u kuhinju i čitajte svoje pesme pre oglealom.

G. MARTIN: Gle, maa nisam služavka, i ja čitam pesme pre oglealom.

GĐA MARTIN: Jutros ka si se pogleao u oglealu, nisi se vieo.

G. MARTIN: Zato što još nisam bio tu...

MERI: Moža bih ipak mogla a vam izrecitujem jenu malu pesmu.

GĐA SMIT: Mala moja Meri, užasno ste tvrdoglavi.

MERI: a vam izrecitujem jenu pesmu, ona, važi? Pesma se zove „Vatra" u čast kapetana.

VATRA

Polikanri su blistali u šumi

Jedan se kamen zapali

Dvorac se zapali

Šuma se zapali

LJui se zapališe

Žene se zapališe

Ptice se zapališe

Ribe se zapališe

Voda se zapali



Nebo se zapali

Dim se zapali

Vatra se zapali

Sve se zapali,

Zapali, zapali.

Recituje pesmu dok je Smitovi guraju iz sobe

SCENA X

ISTI, BEZ MERI

GĐA MARTIN: Jeza me je uhvatila.

G. MARTIN: Ali ipak ima neke topline u njenim stihovima...

VATROGASAC: Meni se ovo učinilo ivno.

GĐA SMIT: Ipak...

G. SMIT: Preterujete.

VATROGASAC: Čujte, istina je... sve je to vrlo subjektivno... ali to je moje shvatanje sveta. Moj san.

Moj ieal... i poseda me a treba a pođem. Pošto vi ne znate koliko je sati, a ja, za tri četvrti časa i

šesnaest minuta tačno, imam požar na rugom kraju graa. Treba a požurim. Maa je to sitnica.

GĐA SMIT: Šta de to biti, mala vatra u ožaku?

VATROGASAC: Čak ni to, malo slame i tištanje u stomaku.

G. SMIT: Žao nam je što olazite.

GĐA SMIT: Bili ste vrlo zabavni.

GĐA MARTIN: Zahvaljujudi vama proveli smo pravu kartezijansku četvrt časa.

VATROGASAC (krede ka izlazu, zaustavlja se): Tim povoom, a Delava pevačica?

Opšte, neugono dutanje.

GĐA SMIT: I alje se češlja na isti način.

VATROGASAC: Tako! E, o viđenja, ame i gospoo.

G. MARTIN: Mnogo srede i mnogo vatre!

VATROGASAC: Naajmo se, u opštem interesu.



Vatrogasac olazi. Svi ga prate o vrata i vradaju se na svoja mesta.

SCENA XI

ISTI, BEZ VATROGASCA

GĐA MARTIN: Ja mogu a kupim žepni nož za mog brata, ali vama ne može Irsku a kupi tata.

G. SMIT: Hoda se nogama, ali se greje strujom ili ugljem.

G. MARTIN: Onaj ko anas proa vola, imade sutra prazna kola.

GĐA SMIT: U životu treba gleati kroz prozor.

GĐA MARTIN: Može se sesti na stolicu, ka ga stolica nema.

G. SMIT: Treba uvek misliti na sve.

G. MARTIN: Tavanica je gore, pod je dole.

GĐA SMIT: Ka ja kažem a, to je tek a se kaže.

GĐA MARTIN: Svakom svoja subina.

G. SMIT: Uzmite krug, poMilujte ga, postade začaran.

GĐA SMIT: Učitelj uči ecu a čitaju, ali mačka oji mačide ka su mali.

GĐA MARTIN: ok nam krava aje svoje repove.

G. SMIT: Ka sam na selu, volim samodu i mir.

G. MARTIN: Još niste ovoljno ostareli za to.

GĐA SMIT: Benžamen Franklin je bio u pravu: vi niste mirni kao on.

GĐA MARTIN: Koji su ani u neelji.

G. SMIT: Monday, Tuesday, Wednesdey, Thursday, Friday, Saturday, Sunday.

G. MARTIN: Edward is a clerck, his sister Nancy is a typist, and his brother William a shop-assistant.

GĐA SMIT: Čuna poroica!

GĐA MARTIN: Više volim pticu u polju nego par čarapica iz kolica.

G. SMIT: Bolje ribu i kolibu nego salatu i palatu.

G. MARTIN: Kuda Engleza je vorac kneza.

GĐA SMIT: Ne znam ovoljno španski a bih se sporazumela.



GĐA MARTIN: adu ti papuče moje svekrve ako mi aš kovčeg tvoga muža.

G. SMIT: Tražim monofizitskog sveštenika a ga oženim našom služavkom.

G. MARTIN: Hleb je rvo, ok je hleb takođe rvo, a iz hrasta se rađa hrast, svakog jutra u zoru.

GĐA SMIT: Moj ujak živi kraj rečice, ali to se ne tiče babice.

G. MARTIN: Hartija je za pisanje, mačka za miša, a sir za grebanje.

GĐA SMIT: Automobil ie vrlo brzo, ali kuvarica bolje sprema jela.

G. SMIT: Ne buite durani, bolje poljubite zaverenika.

G. MARTIN: Charity beigins at home.

GĐA SMIT: Čekam a akvaukt ođe a me vii u mlinu.

G. MARTIN: Može se okazati a je socijalni progres mnogo bolji sa šederom.

G. SMIT: Dole mast za cipele.

Posle ove poslenje replike g. Smita, ostali kute trenutak, zaprepašdeni. Oseda se neka zategnutost. I

otkucaji sata su nervozniji. Iduke replnke ke bnti izgovorene prvo ledenim tonom, neprijateljskim.

Neprijateljstvo i iznerviranost de a rastu. Pri kraju scene četiri lica de stajati, jeno uz rugo, vičudi

replike, ižudi pesnice, spremni a se bace jedno na drugo.

G. MARTIN: Ne blistaju naočari o crne masti za cipele.

GĐA SMIT: a, ali za novac se može kupiti sve što se hode.

G. MARTIN: Više volim a ubijem zeca nego u vrtu a pevam.

G. SMIT: Kakadu, kakadu, kakadu, kakadu, kakadu, kakadu, kakadu, kakadu, kakadu, kakadu.

GĐA SMIT: Kakva kakana, kakva kakana, kakva kakana, kakva kakana, kakva kakana, kakva kakana,

kakva kakana, kakva kakana, kakva kakana, kakva kakana.

G. MARTIN: Kakva kakana kajgana, kakva kakana kajgana, kakva kakana kajgana, kakva kakana

kajgana, kakva kakana kajgana, kakva kakana kajgana, kakva kakana kajgana, kakva kakana kajgana,kakva kakana kajgana.

G. SMIT: Psi imaju buve, psi imaju buve.

GĐA MARTIN: Kaktus, koksis, kokošar, kokaraš, kopile.

G. MARTIN: Više volim jaje a izležem, nego tuđeg vola a vežem.

GĐA MARTIN (široko otvara usta): Ah, oh, ah, oh! Pustite me a škripim zubima.

G. SMIT: Krokodil!

G. MARTIN: Haje a ošamarimo Ulisa.



G. SMIT: Ooh a živim u kolibi među kakaovim rvedem.

GĐA MARTIN: Kokosove palme iz kokosovih šuma ne rađaju kokoške, ved kokos. Kokosove palme iz

kokosovih šuma ne rađaju kokoške, ved kokos. Kokosove palme iz kokosovih šuma ne rađaju kokoške,

ved kokos. Kokosove palme iz kokosovih šuma ne rađaju kokoške, ved kokos.

GĐA SMIT: Pacovi nemaju papke, papci nemaju pacove.

GĐA MARTIN: Ne pipaj mi papuču.

G. MARTIN: Papuču ne irni.

G. SMIT: Dirni muhu, nemirni duhu.

GĐA MARTIN: Muha se miče.

GĐA SMIT: Miči ti mače.

G. MARTIN: A mače muholovku, a mače muholovku.

G. SMIT: Olovku lovačku.

GĐA MARTIN: Lovačka priča.

GĐA SMIT: Priča kao čiča.

G. MARTIN: Priče puna kola.

G. SMIT: Kao sveti Nikola.

GĐA MARTIN: Nikola svetac ira mi metak.

GĐA SMIT: Ne pipajte, slomljen je.

G. MARTIN: Sili!

G. SMIT: Pridom!

GĐA MARTIN i G. SMIT: Fransoa!

GĐA SMIT, G. MARTIN: Kope!

GĐA MARTIN, G. SMIT: Kope Sili!

GĐA SMIT, G. MARTIN: Priom Fransoa!

GĐA MARTIN: Glagoljivci glagoljivi, glagoljivci glagoljivi.

G. MARTIN: Marica, lonca trtica.

GĐA SMIT: Krišnamurti, Krišnamurti, Krišnamurti!

G. SMIT: Papa de a skapa! Papa nema kapu, kapa ima papu.



GĐA MARTIN: Bazar, Balzak, Bazen.

G. MARTIN: Lakoma, likovna, lukava.

G. SMIT: A, e, i, o, u, a, e, i, o, u, a, e, i, o, u.

GĐA MARTIN: Be, ce, e, ef, ge, el, em, en, pe, er, es, te, ve, ve, iks, cet.

GĐA MARTIN: Luk s voom, mleko s lukom.

GĐA SMIT (poražavajudi voz): Tef, tef, tef, tef, tef, tef, tef, tef tef.

G. SMIT: Nije

GĐA MARTIN: to

G. MARTIN: O

GĐA SMIT: Nua.

G. SMIT: Ved

GĐA MARTIN: je

G. MARTIN: O

GĐA SMIT: Vua.

Svi zajeno, na vrhuncu besa urlaju jeno rugom u uši. Svetlost se gasi. U mraku se čuje u sve bržem

ritmu

SVI UGLAS: Nije to onua, ved je ovua, nije to onua, ved je ovua, nije to onua, ved je ovua, nije

to onua, ved je ovua, nije to onua, ved je ovua.

ZAVESA

Iznenaa reči prestaju. Opet svetlost. G. i gđa Martin see kao Smitovi na početku komaa. Koma

počinje sa Martinovima, koji govore tačno iste replike Smitovih u 1. sceni ok zavesa lagano paa.1

ZAVESA

1 Na predstavi su neke replike ove poslednje scene brisane ili im je izmenjen red. S druge strane,

finalno ponavljanje - a tako kažemo - uvek je bilo sa Smitovima dok autoru nije sinula blistava ideja

da zameni Smitove Martinovima tek posle stote predstave.

Documents

Celava pevacica