Milan Vasic, GRADOVI POD TURSKOM VLAsCU, u knjizi Istorija Crne Gore, knj. treca, tom 1, Titograd 1975, str. 503-607 - poseban otisak

Dela analiticko-sintetickog karaktera i zanra koja za predmet intere-sovanja iшaju grad i njegovu proslost u jugoslovenskoj istoгiografiji su jos uvek malobrojna i predstavljaju njenu slaЬiju stranu. Kako је ta pojava karakteristicna za сео jugoslovenski prostor, to ni u istoriografiji Crne Gore nije bolje stanje. Tu i tamo, s vremena na vreme, pojavi se poneka studija i шonografija о gradovima iz starog veka Ш pak iz najnovijeg doba, ali najslaЬije је osvetljena i najmanje poznata istorija nasih gradova, u ovom slucaju crnogorskih iz ' 'remena osmanlijske vladavine, koja је Ьila vrlo duga, а ро svojim posledicama dalekosezna i teska. Sve su to razlozi koji nisu mogli Ьiti ignorisani prilikom rada na visetomnoj Istoriji Crne Gore, u cemu је angazovan izvestan broj jugoslovenskih naucnika-istorica-ra. Prazninu i nedostatak о kome је Ьilo reci popunjava i otklanja rad dr Milana Vasiea pod naslovom Gradovi pod turskom vla.Scu, koji predstav-lja jedan znacajan deo u istoriji Crne Gore, gde је na nekih stotinu i vise strana izlozen analiticko-sinteticki istorijat crnog01·skog grada kroz nekoliko stoleca osmanske uprave. Slobodno se i bez preterivanja moze reCi da је ovaj proЬlem н Vasicevom гadu doblo svoju modernu naucnu eksplikaciju. Piscev sazпajni postupak zasnovan је na dosad nepoznatim arhivskim ma-terijalima na turskom jeziku iz turskih arhiva: Basbakanlik Arsivi Istanbul; fonda Ahkam Defteri; Tapu ve Kadastro Genel Mi.idi.irli.igii Ankara s fondom Tapu Defteri, Sikayet Defteri, zatim, heuristickim postupkom zahvacena је grada jugoslovenske provenijencije, poimenicno, ona u Orijentalnom insti-tutu u Saгajcvu i u Akademiji nauka i umjetnosti BiH, puЬlikovana grada jugoslovenskog, francuskog i turskog porekla, brojni putopisi - nasi i ino-strani - i literatura.

Ovako koncipirana radnja i oЬiman, nadasve kompleksan heuristicki postupak omoguCio је da u r-adu dodu do potpunog izraiaja rezultati а) kojima је nauka do sada raspolagala, ali osvezeni interpretacijom autora, Ь) sto је posebno znacajno, mnostvo novog, naucnoj javnosti nepoznatog materijala, do koga је autor dosao, i koji је znalacki i akriblcno protuma-cio. Zahvaljujuci turskoj izvornoj gradi, u prvom redu, istorija gradova doЬija sasvim nove dimenzije, а о kojoj su dosadasnje nase predstave bile uske i nepotpune, ра, stoga, mnogo stosta u istoriji crnogorskog grada pre-staje da bude hipoteticno, kao sto се i mnogo sta Ьiti jasnije i odredenije. Ovim radom је dostignut visok stepen objektivizacije, а znatno је suzen i prostor nepoznatog.

Podeljen na cetiri, ро oЫmu ujednacene glave s mnostvom poglavlja, Vasicev rad obractuje ёitav niz pitanja. Urasle jedna u drugu, izmedu sebe cvrsto povezane i ukomponovane u jedinstvenu i koherentnu kompozicionu

382

celinu, glave nose sledece naslove: 1. Pad gradova pod Turke i njilюv iivot pod novim gospodarima (503-526); 2. Gradsko stanovnBtvo i njegove struk-ture (526-558); З. Gradska privreda (559-588); 4. Kultura (589-607).

Prva glava, pod naslovom >>Pad gradova pod Turke i njihov zivot pod novim gospodariшa, sadrzi nekoliko poglavlja u kojim је prikazan i objas-njen period uspostave osmanske uprave. Iz ovih poglavlja se moze zakljuCiti da su turska osvajanja prouzrokovala stagnaciju, stavise, propast pojedinЉ gгadova, а njiћ SU redovno pratile pojave, kao StO Stt bezvlasce, jer U gra-dovima se jedno vreme - istina kratko - osecao diskontinиitet izmedu stare vlasti, srusene od strane Turaka, i nove osmanske vlasti, koja jos nije Ьila uspostavljena, zatim migracije stanovnistva i nagle promene u etnicko-·konfesionalnoj strukturi gradskog stanovniStva. Iz istrazivanja proizilazi da је, uprkos poremecajima i promenama, veCina gradova prezivela poreme-caje izazvane ratovima, i kontinuirano nastavila da se razvija u пovim uslo-vima i pod novim gospodarima. Pisac detaljno objasnjava i prikazuje kate-gorizaciju gradova, njihovи fиnkciju i polozaj koji је osmanska vlast, goto-vo u celosti, prihvatila i dalje razvijala, izuzev onih mesta koja su u rato-vima dozivela potpunu propast. On ispravno smatra da је stvarnu degrada-ciju naselja nиzno pratila pravna. Na osnovи arhivskih podataka Vasic do-kazuje da је jcdan broj gradova doЬio nove nazive, ilustrиjиCi to primerima. ProиcavajuCi karakter tшskih osvajanja i odredujuCi posledice koje su iz njih proizasle, autor dokazuje da sи trgovi i gradovi Ьili zahvaceni slozeni-jim i zivljim kretanjima, razпovrsnijim i intenzivnijim uticajima, veCim i dalekoseznijim promenama. Paralelno s tim, menjala se fizionomija gradova, struktura i nacin zivota u njima, privredne prilike i kиlturni tokovi. Uprkos tome, istice se da se nisu izmenile osnovne funkcije i klasna obelezja gra-dova. Gradovi sп tokom tиrske vladavine, nekada и ostrijoj, а nekad и Ьlazoj formi, Ьili bremeniti konfliktima i nesporazumima na relaciji turska vlast - knezine i plemena. Iz Vasicevog rada proizilazi da su gradovi kao proizvodaci materijalnih dobara i robna trzista Ьili ukljuceni и hasove, zeameta i timare, od cega је, svakako, imala velike koristi dr:l.avna Ьlagajna, odnosno oni koji sи Ьili od nje izdrzavani, sultan, feиdalci i druge katego-rije иpravnoga aparata. Grad је, prema piscu, od samog pocetka osmanske vladavine igrao visestruku ulogu: politicku, jer је preko njega sprovodena politika turskih vlasti prema selи, inace tradicionalno nepoverljivom pre-ma osvajacu; privrednu - kao izvor znacajnih prihoda i, posebno znacajnи, funkciju odbrane i иporista tиrske vlasti. Preko gradova ova је vlast vrsila dalja osvajanja u иnutrasnjost Crne Gore. Gradovi su uzivali znacajпe po-vlastice, sto је Ьilo kodifikovano u pravi sistem povlastica (mиafiyet), а to је sve vodilo brzem razvitku gradova. Vasic detaljno prikazuje proces izra-stanja novih naselja i njiћovu evolucijи od kasabe i trga do velikog grada. Iscrpno su prikazana osnivanja novih naselja, objasnjeni motivi koji su Ьili sadrzani и tim odlukama i posledice s tim u vezi. Glavni razlog osni-vanja novЉ gradova Ьiо је и teinji osmanskih vlasti da paralisu ЬоrЬи i otpor jos nepokorenih plemena, da ih prisile па pokornost, da obezbedi vaznije puteve koje su ta pleшena svojim napadima ugrozavala, da osigura veze izmedu grado\'a i krajeva kojima је Ьila vec ovladala i, па kraju, da Ьi se sama odr:l.ala па tim prostorima.

383

Druga glava pod naslovom >>Gradsko stanovnistvo i njegove strukture

dvejи kategorija naselja, sistemи vlasti i feиdalлih odnosa, oblmи i nacinи eksploatacije seoske raje i ostalim razlikama.

Gradska privreda, naslov је zasebne, trece glave, и kojoj је prikazan privredni sistem i naciл njegovog fипkcioпisanja и crnogorskim gradovima. Celokиpni zivot Ьiо је, prema аиtоrи, odredeл prisиstvom vojske i ciлovnicko·administrativnog aparata, koji sи konzиmirali najveCi deo proizvoda gradske privrede. Pored toga, prisustvo pomenutih katcgorija stano\mistva i njihove potrebe odredivaJi su н znatnoj meri proizvodnu delatnost ostalih gradana. Svi gradovi u Tнrskoj imali su, ako se izнzmи izvesne specific-nosti, agrarni karakter, ра, prema tome, i gradovi па podrucju danasnje Crne Gore, na .Sta иpucuju rezultati VasiCevih istrazivanja. Vecinu stanov-nika grada sacinjavali su poljoprivrednici. Kada је u pitanju zanatstvo i sistem kroz koji se ono razvijalo, Turska sledi primer evt·opskih zemalja. Zanatlije su i u njoj blle organizovane u esnafe i ceho\'e, institucije koje su и seЬi sadriavale dobre i lose strane toga sistema, koji је u pocetkи omo-gucavao i podsticao razvoj zanatstva da Ьi mu u kasnijoj fazi postavljao razna ogranicenja. Sve sи ove poja,re karakteristicne i za zanatstvo и crno-gorskim gradovima, za sto se mogu naCi brojni podaci u Vasicevom radu. Znatna paznja posvecena је izucavanju tгgovine. U radu se mogи naCi brojni podaci о trgovackom prometu, oЬimu i njegovom karakteru.

U posljednjoj, cetvrtoj glavi, pod naslovom »Kultura