Embed Size (px)
Citation preview
Zadaci za pismeni 2018
1. Koji je narod prvi počeo da koristi prirodni gas?
______________________________________________________
Stari Kinezi su ga koristili za osvetljavanje hramova u koje su ga dovodili cevodima napravljenim od
bambusove trske
2. Kada i gde je počela praktična primena gasa?
______________________________________________________
Praktična upotreba, za zagrevanje stanova, počela je krajem 19. veka u SAD u Fredoniji, mestu u
državi Njujork.
3. Gde i kada je napravljen prvi gasovod?
______________________________________________________
Veća potrošnja PNG za osvetljenje i za grejanje započinje 1884. godine u Pittsburg-u. Tada je
izgrađen i prvi gasovod dug 23 km.
4. Koja država je na početku imala najveću potrošnju gasa?
______________________________________________________
Godine 1929. SAD su u svetskoj proizvodnji PNG učestvovale sa 93,5 %.
5. Za čega prirodni gas ima najširu primenu?
______________________________________________________
Prirodni naftni gas ima najširu primenu u proizvodnji struje i vodonika
6. Poslaži po obimu primene od najvećeg do najmanjeg: dobijanje električne energije, primena u
industriji, transport, potrošnja u domaćinstvu:
a. ______________________________________________________
b. ______________________________________________________
c. ______________________________________________________
d. ______________________________________________________
Primena u industriji, dobijanje električne energije, potrošnja u domaćinstvu, transport
7. Kako se naziva prirodni gas koji se javlja i u posebnim ležištima gde nema nafte.
______________________________________________________
’’Suvi’’ ili ’’siromašni’’ prirodni gas
8. U kom prirodnom gasu je viši % sadržaj metana u ’’suvom’’ ili ’’vlažnom’’
______________________________________________________
’’Suvom’’ ili ’’siromašnom’’ prirodnom gasu
9. U kojim stenama su najrasprostranjenija ležišta prirodnog gasa?
______________________________________________________
U sedimentnim
10. Šta je tačno?
a. Nalazišta gasa se nalaze na dubinama od nekoliko pa do petnaest hiljada metara i pod
pritiskom koji je nekad viši od 300 bar-a. i temperaturama (zavisno od dubine ) koje mogu biti
vise i od 180oC
b. Nalazišta gasa se nalaze na dubinama većim od petnaest hiljada metara i pod pritiskom koji je
nekad viši od 300 bar-a. i temperaturama (zavisno od dubine ) koje mogu biti vise i od 180oC
c. Nalazišta gasa se nalaze na dubinama od nekoliko pa do petnaest hiljada metara i pod
pritiskom koji je nekad viši od 3000 bar-a. i temperaturama (zavisno od dubine ) koje mogu
biti vise i od 180oC
11. Šta je tačno?
a. Temperatura paljenja mu je 250C, granice eksplozivnosti su izmedju 4,4-15% zapr. a oktanski
broj između 120 i 130.
b. Temperatura paljenja mu je 650C, granice eksplozivnosti su izmedju 44-55% zapr. a oktanski
broj između 120 i 130.
c. Temperatura paljenja mu je 650C, granice eksplozivnosti su izmedju 4,4-15% zapr. a oktanski
broj između 120 i 130.
12. Šta je tačno?
a. Toplotna moć vlažnih zemnih gasova je orijentaciono 36 MJ/m3, a suvih 38 MJ/m3, a ide i do
41 MJ/m3 .
b. Toplotna moć suvih zemnih gasova je orijentaciono 36 MJ/m3, a vlažnih 38 MJ/m3, a ide i do
41 MJ/m3 .
13. Šta je tačno?
a. Toplotna vrednost prirodnog gasa se menja u zavisnosti od sastava: ukoliko je veći udeo
gasovitih ugljovodonika sa većim brojem ugljenikovih atoma, raste i toplotna vrednost
prirodnog gasa.
b. Toplotna vrednost prirodnog gasa se menja u zavisnosti od sastava: ukoliko je veći udeo
gasovitih ugljovodonika sa manjim brojem ugljenikovih atoma, raste i toplotna vrednost
prirodnog gasa.
14. Da li je ovo tačno: Zahvaljujući činjenici da mu je glavni sastojak metan on u poredjenju sa
ostalim fosilnim gorivima ima najmanji koeficijent emisije CO2 po jedinici oslobodjene
energije.
a. Da
b. Ne
15. Šta je tačno?
a. Gas koji se koristi kao gas za kućnu upotrebu, trgovini i industriji ustvari je gotovo čisti
metan.
b. Gas koji se koristi kao gas za kućnu upotrebu, trgovini i industriji ustvari je gotovo čisti etan.
c. Gas koji se koristi kao gas za kućnu upotrebu, trgovini i industriji ustvari je gotovo čisti
propan.
16. Osim ugljovodonika zemni gas u manjoj meri sadrži i primese, koje?
______________________________________________________
CO, H2, CO2, O2 i N2 a neki prirodni gasovi sadrže i izvesne količine sumporovodonika
17. Da li CO i H2 spadaju u sagorljive, ili nesagorljive primese?
______________________________________________________
Sagorljive (CO,H2)
18. Da li CO2, O2 i N2 spadaju u sagorljive, ili nesagorljive primese?
______________________________________________________
Nesagorljive (CO2, O2 i N2).
19. Da li je ovo tačno? Ugljen dioksid može se utiskivati u naftna ležišta za povećanje
proizvodnje, tako da se ponekad izdvaja iz prirodnog gasa i prodaje kao nus produkt. Kako
ugljen dioksid gori, poveća time gorivu vrednost prirodnom gasu.
a. Da
b. Ne
20. Da li je ovo tačno? Azot se ne koristi kao gas za utiskivanje u ležišta, dok je helijum vredan u
elektronskoj industriji i za punjenje balona.
a. Da
b. Ne
21. Koje su opasnosti vezane za prisustvo sumporovodonika?
______________________________________________________
On je jako otrovan i korozivan i opasan u vrlo malim koncentracijama s mirisom na trula jaja.
22. Šta izaziva sumporovodonik, ukoliko ga ima u gasu?
______________________________________________________
Zbog svoje korozivnosti uzrokuje velika oštećenja u gasnim bušotinama, na uzlaznim cevima,
ventilima i spojevima, tako da se mora odstraniti iz prirodnog gasa pre nego se transportuje u
cevovode.
23. Šta je po svom sastavu gas poznat kao močvarni ili barski gas.
______________________________________________________
Gotovo čisti metan
24. Šta je tačno?
a. Kod obračuna potrošnje prirodnog gasa koji se isporučuju kupcima zapremine gasa se svodi
na standardno stanje.
b. Kod obračuna potrošnje prirodnog gasa koji se isporučuju kupcima masa gasa se svodi na
standardno stanje.
25. Najveća nalazišta prirodnog gasa su u...
______________________________________________________
Rusiji, SAD, Iranu, Holandiji, Alžiru i na Bliskom istoku.
26. Navedi neka nalazišta gasa u Srbiji.
______________________________________________________
U Srbiji se najvažnija nalazišta nalaze u Vojvodini (Elemir, Kikinda, Plandište, Mokrin, Crnja i
Rusanda).
27. Šta je tačno?
a. U Srbiju je 2016 godine Gasprom izvezao 1,75 miliona kubnih metara gasa
b. U Srbiju je 2016 godine Gasprom izvezao 1,75 milijardi kubnih metara gasa
c. U Srbiju je 2016 godine Gasprom izvezao 17,5 hiljada kubnih metara gasa
28. Šta je tačno?
a. Transportni sistem prirodnog gasa u Srbiji ima kapacitet od 6,1 miliona m3 godišnje,
b. Transportni sistem prirodnog gasa u Srbiji ima kapacitet od 6,1 milijardi m3 godišnje,
c. Transportni sistem prirodnog gasa u Srbiji ima kapacitet od 61 hiljada m3 godišnje,
29. Šta znači pojam ’’odorizacija’’ gasa?
______________________________________________________
Prilikom distribucije vrši se njegova odorizacija, tj. dodaju mu se gasovi sa neprijatnim mirisom (npr.
etil-merkaptan - jedinjenje koje sadrži sumpor),
30. Zašto se vrši ’’odorizacija’’ gasa?
______________________________________________________
Da se njegovo prisustvo može osetiti čulom mirisa, kada se javi u koncentracijama iznad 1%, čime se
upozoravaju korisnici na potencijalnu opasnost od eksplozije zbog isticanja prirodnog gasa iz gasnih
instalacija, odnosno trošila.
31. Navedi prednosti prirodnog gasa kao energenta:
a. ______________________________________________________
b. ______________________________________________________
c. ______________________________________________________
d. ______________________________________________________
e. ______________________________________________________
a. direktno je dostupan korisniku u svakom trenutku i za svaki vid korišćenja
b. nema potrebe za ulaganjem u interne skladišne prostore
c. instalacije prirodnog gasa pružaju jednostavnost upotrebe i regulacije svih vrsta uređaja na gas
d. ekonomičan je-postiže se daleko veći stepen iskorišćenja u odnosu na druge energente
e. dokazane rezerve prirodnog gasa u svetu garantuju njegovu raspoloživost za dug period
32. Prirodni gas je ekološki najpogodnije gorivo je zato što:
a. ______________________________________________________
b. ______________________________________________________
a. je čisto gorivo-pri sagorevanju ne ostavlja pepeo njegovim sagorevanjem
b. nema emisije produkata koji bi uzrokovali aerozagađenje emisijom gasova koji izazivaju
efekat staklene bašte (oslobađa se voda i malo CO2, bez primesa sumpora, azota i dr. štetnih
elemenata)
33. Kako se deli prirodni naftni gas po mestu nastanka?
a. ______________________________________________________
b. ______________________________________________________
Naftni gasovi se dele na - prirodne i rafinerijske.
34. Na kojim rafinerijskim postrojenjima nastaju rafinerijski gasovi, kao sporedni proizvodi?
a. ______________________________________________________
b. ______________________________________________________
Rafinerijski gasovi sporedni su proizvodi atmosferske destilacije nafte i niza procesa termičke
i katalitičke prerade različitih naftnih frakcija.
35. Koji su nedostaci u korišćenju prirodnog naftnog gasa?
a. ______________________________________________________
b. ______________________________________________________
c. ______________________________________________________
a. Podrazumeva izgradnju gasovodne i distributivne mreže, kao i odgovarajuće instalacije. To
utiče na cenu gasa.
b. Jedan od nedostataka PNG je skuplji transport u poređenju sa ugljem, naftom i derivatima
nafte.
c. Drugi nedostatak PNG u poređenju sa tečnim naftnim gorivima je što bi se kod motornih
vozila morali koristiti veliki i specijalni rezervoari
36. Da li se sme potpuno odbaciti hipoteza o neorganskom poreklu PNG i zašto?
______________________________________________________
______________________________________________________
Treba reći da su pronađeni tragovi ugljovodonika (pretežno metana) i u eruptivnim stenama i u
granitnim masivima, u kojima, zna se, nije bilo organskog materijala. Zbog toga se ne sme potpuno
odbaciti ni hipoteza o neorganskom poreklu PNG. Uz to treba reći da je najnovijim istraživanjima
dokazano prisustvo tečnog metana na nekim planetnim satelitima, na kojima sigurno nema organskog
materila ni života. To bi moglo biti potvrda hipoteze o direktnoj sisntezi ugljovodonika iz ugljenika i
vodonika.
37. Od čega zavise najvažnije osobine – prirodnog gasa:gustina, kompresibilnost i viskoznost
______________________________________________________
______________________________________________________
Zavise od PVT uslova, tj. od odnosa pritiska, zapremine i temperature gasa.
38. Kako se dele ležišta prirodnog gasa?
a. ______________________________________________________
b. ______________________________________________________
c. ______________________________________________________
a. izolovana gasna,
b. gasno- naftna
c. gasno-kondenzatna
39. Šta je karakteristika izolovanih gasnim ležišta?
______________________________________________________
______________________________________________________
U njima se nalazi se tzv. suvi ili siromašni PNG bez viših ugljovodonika.Te vrste nalazišta obično nisu
u neposrednoj vezi sa naftom.
40. Šta su karakteristike naftno-gasnih ležišta?
______________________________________________________
______________________________________________________
U ležištima ovoga tipa PNG je u kontaktu sa naftom. Pored metana u takvom gasu nalaze se znatno
veće količine etana, propana i butana, pa i viših ugljovodonika. Zbog toga je uslovno nazvan
"vlažnim", bogatim ili masnim naftnim gasom naftnog porekla.
41. Šta je prateći ili kaptažni naftni gas?
______________________________________________________
______________________________________________________
Pod tim pojmom se podrazumeva samo onaj deo gasa u gasno-naftnom ili naftnom ležištu koji je
rastvoren u nafti i koji se iz nje mora izdvojiti posebnim tretmanom po izlasku iz bušotine.
42. Šta je tačno?
a. Sadržaj etana u kaptažnim gasovima može da se kreće u granicama od 30 do 60%, ređe iznad
toga, znatno niži sadržaji: metana 5-14%, propana 3 - 18%, butana 2-8%, a viših
ugljovodonika može biti u granicama 1 - 6%.
b. Sadržaj metana u kaptažnim gasovima može da se kreće u granicama od 30 do 60%, ređe
iznad toga, znatno niži sadržaji: etana 5-14%, propana 3 - 18%, butana 2-8%, a viših
ugljovodonika može biti u granicama 1 - 6%.
c. Sadržaj metana u kaptažnim gasovima može da se kreće u granicama od 30 do 60%, ređe
iznad toga, znatno niži sadržaji: etana 5-14%, propana 3 - 18%, butana 2-8%, a nižih
ugljovodonika može biti u granicama 1 - 6%.
43. Da li je ovo tačno? Za razliku od većine PNG, u kojima sadržaj benzinskih para može biti u
granicama 50-100 g/m3 gasa, u kaptažnim se može naći i preko 750 g/m
3.
a. Da
b. Ne
44. Šta je gasni faktor?
______________________________________________________
______________________________________________________
On je definisan brojem standardnih kubnih metara gasa ( Sm3) koji se mogu dobiti iz jednog kubnog
metra tečnosti (nafte ili kondenzata) i izražava se kao Sm3/m
3. (Sm
3 oznaka je za kubni metar gasa pri
atmosferskom pritisku i na 15°C).
45. Kako se definiše Natural Gas (NG) - prirodni naftni gas (PNG), na osnovu agregatnog stanja u
podzemnom rezervoaru i po izlasku iz bušotine?
______________________________________________________
______________________________________________________
Naziv je za onaj deo petroleuma koji se u prirodnim podzemnim rezervoarima, u ležišnim uslovima,
(pri određenom pritisku i određenoj temperaturi) nalazi u gasovitom stanju i koji u takvom stanju
ostaje i po izlasku iz bušotine, tj. pri atmosferskom pritisku i na temperaturi okoline.
46. Šta je Sweet Natural Gas?
______________________________________________________
______________________________________________________
Naziv je za PNG koji ne sadrži jedinjenja sumpora.
47. Šta je Sour Natural Gas?
______________________________________________________
______________________________________________________
Naziv je za PNG koji sadrži veće količine kiselih jedinjenja sumpora ili ugljendioksida.
48. Šta je tačno?
a. Na Svetskom savetovanju o energetici koje je održano 1986. god., saopšteno je da se
iskoristive i potencijalne rezerve prirodnog naftnog gasa kreću na nivou 270 x102 m
3
b. Na Svetskom savetovanju o energetici koje je održano 1986. god., saopšteno je da se
iskoristive i potencijalne rezerve prirodnog naftnog gasa kreću na nivou 270 x1012
m3
c. Na Svetskom savetovanju o energetici koje je održano 1986. god., saopšteno je da se
iskoristive i potencijalne rezerve prirodnog naftnog gasa kreću na nivou 270 x1055
m3
49. Navedi neke države u kojima se nalaze Gigantska gasna polja.
______________________________________________________
______________________________________________________
______________________________________________________
______________________________________________________
• U SSSR-u bilo je nekoliko gigantskih gasnih polja; rezerve nekih od njih bile su veće od 3
x1012
m3 ( 3 Tera m
3- 3000 milijardi m
3)
• U Alžiru - (Hassi R’Mel), jedno polje oko 2x1012
m3.
• U Holandiji- (Groningen) jedno polje oko 1,9 x1012
m3.
• U Iranu -(Pazanun) jedno polje oko 1,4 x1012
m3.
• U SAD - (Panhandle-Hugoton) jedno polje imalo je rezerve 4x1012
m3.
50. Koje države imaju najveće zalihe gasa?
______________________________________________________
______________________________________________________
______________________________________________________
______________________________________________________
Najvećim ukupnim rezervama 1989/90 god., raspolagali su SSSR, Iran, SAD, Katar i Alžir.
51. Može se reći da su u poslednjoj dekadi 20. veka rezerve PNG toliko narasle da će ih biti
dovoljno i u 21. veku?
a. Da
b. Ne
52. Koja država je najveći proizvožač PNG u svetu?
______________________________________________________
Rusija je najveći proizvođač PNG-a u svetu.
53. Šta je i šta pokazuje Fazni dijagram?
______________________________________________________
______________________________________________________
Fazni dijagram je funkcija pritiska u odnosu na temperaturu, pokazuje uslove pod kojima
postoje različite faze.
54. Šta predstavlja Tc kritična temperatura?
______________________________________________________
______________________________________________________
Tc predstavlja kritičnu temperaturu. To je temperatura iznad koje gas i tečnost ne mogu
koegzistirati, bez obzira na pritisak.
55. Šta predstavlja pc kritični pritisak?
______________________________________________________
______________________________________________________
pc predstavlja kritični pritisak. To je pritisak iznad koji tečnost i gas ne mogu koegzistirati, bez
obzira na temperaturu.
56. Šta je "retrogradna kondenzacija."?
______________________________________________________
______________________________________________________
Proces smanjenja količina tečnosti, kada se pritisak smanjuje naziva se "retrogradna
kondenzacija." Reč retrograd znači "ići unazad".
57. Koja su osnovna svojstva idealnog gasa?
a. ______________________________________________________
b. ______________________________________________________
c. ______________________________________________________
a. Zapremina samih molekula gasa beznačajna je u odnosu na zapreminu koju zauzima gas,
b. Nema sila privlačenja ili odbijanja između molekula gasa niti između molekula i zidova
rezervoara.
c. Sudari između molekula su elastični i nema gubitka unutrašnje energije molekula pri
sudaru.
58. Koji je ovo gasni zakon pV = k (konstanta)?
______________________________________________________
Bojlov
59. (
)
______________________________________________________
Gay-Lussacov zakon
60. Šta je tačno?
a. Pri sobnoj temperaturi i pritisku, prirodni gas ponaša se kao idealan gas, počinje da
odstupa od idealnog ponašanja gasa pri visokim vrednostima pritisaka i temperatura.
b. Prirodni gas ponaša se kao idealan gas pri svim vrednostima pritisaka i temperatura
c. Prirodni gas se ponaša kao realan gas, pri svim vrednostima pritisaka i temperatura.
61. Zbog čega kod realnog gasa dolazi do preraspodela gustine elektrona, i međusobnog
privlačenja (fizički interakcije) molekula?
__________________________________________________________________________
Zbog orijentacije C-H molekula
62. Šta je tačno?
a. Zbog delovanja međumolekulskih sila, merena zapremine realnog gasa je u području
nižeg pritiska manja, a u području višeg pritiska ista sa zapreminom, izračunate
jednačinom stanja idealnog gasa.
b. Zbog delovanja međumolekulskih sila, merena zapremine realnog gasa je u području
nižeg pritiska manja, a u području višeg pritiska veća od zapremine, izračunate
jednačinom stanja idealnog gasa.
c. Zbog delovanja međumolekulskih sila, merena zapremine realnog gasa je u području
nižeg pritiska veća, a u području višeg pritiska manja od zapremine, izračunate
jednačinom stanja idealnog gasa.
63. Na račun interakcije između molekula u jednačinu idealnog gasnog se uvodi
overcompressibility faktor Z, koji uzima u obzir, šta?
__________________________________________________________________________
Uvođenjem ovog faktora, uzima se u obzir koliko stvarni gas odstupa od idealnog stanja
64. Kolika je vrednost koeficijenta kompresibilnosti za idealne gasove?
__________________________________________________________________________
Z = 1.
65. Od čega zavisi faktor kompresibilnosti Z?
a. __________________________________
b. __________________________________
c. __________________________________
Vrednost Z-faktora zavisi od pritiska, temperature i vrste (sastav, zi) gasa.
66. Koji su Izvori podataka o Z-faktoru nekog prirodnog gasa?
a. __________________________________
b. __________________________________
c. __________________________________
a. Laboratorijska volumetrijska merenja na uzorku tog gasa,
b. Upotreba poopštenih korelacija Z-faktora, i
c. Računanje Z-faktora upotrebom neke od jednačina stanja (JS).
67. Šta je zapreminski faktor B gasa?
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
Zapreminski faktor, B, uopšteno je odnos zapremine dotičnog fluida pri nekim (na pr. ležišnim ili
separatorskim) uslovima pritiska i temperature te zapremina pri standardnim p-T uslovima.
68. Šta je viskozitet gasa?
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
Viskoznost je otpor protoku fluida koji nastaje kao rezultat prenosa momenta količine kretanja
normalno na pravac protoka a zbog gradijenta brzine.Viskoznost je vrsta unutrašnjeg trenja odnosno
otpor kojim se slojevi fluida (gasovi i tečnosti) suprotstavljaju kretanju jednih u odnosu na druge i
analogna je trenju kod čvrstih tela.
69. Šta je tačno?
a. Sa povećanjem temperature smanjuje se srednji slobodni put molekula i prosečna brzina
molekula, a samim tim se smanjuje viskozitet gasa i pored smanjenja gustine.
b. Sa povećanjem temperature povećava se srednji slobodni put molekula i prosečna brzina
molekula, a samim tim se povećava viskozitet gasa i pored smanjenja gustine.
c. Sa smanjenjem temperature povećava se srednji slobodni put molekula i prosečna brzina
molekula, a samim tim se povećava viskozitet gasa i pored smanjenja gustine.
70. Povećanje pritiska od 1 do 10 atm....
a. Utiča viskoznost na viskoznost gasa
b. Ne utiče ne utiče na viskoznost gasa
Ne utiče na viskoznost gasa, jer se smanjenje prosečne dužine putanja molekula i prosečna brzina
molekula kompenzuje povećanjem gustine.
71. Kako se ponaša rastvorljivost gasa u tečnosti sa promenom pritiska i temperature?
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
Sa povećanjem pritiska povećava se i mogućnost tečnosti da rastvori neki gas, dok se sa povećanjem
temperature taj kapacitet smanjuje.
72. Šta se bolje rastvara u vodi?
a. Ugljovodonična komponenta gasa
b. Neugljovodonične komponente naftnih gasova, kao što su SO, SO2, N2S, N2
Ugljovodonična komponenta gasa rastvara se dobro u ugljovodonika sistemima, nafti, a u vodi loše.
Neugljovodonične komponente naftnih gasova, kao što su SO, SO2, N2S, N2 rastvaraju se bolje u vodi.
73. Šta je koeficient degazacije?
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
Koeficijent degazacije se definiše kao količina gasa oslobođenog po jedinici zapremine jedinice nafte
sniženjem pritiska za jedinicu mere.
74. Šta je pritisak zasićenja gasa?
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
Pritisak pri kojoj su svi gasovi rastvoreni u tečnosti (tj prelazi u tečno stanje) se zove pritisak
zasićenja.
75. Od čega zavisi pritisak zasićenja formacije?
a. __________________________________
b. __________________________________
c. __________________________________
Pritisak zasićenja zavisi od:
a. zapreminskog odnosa nafte i rastvorenog gasa,
b. sastava i
c. temperature formacije.
76. Nafte koje imaju visok sadržaj azota imaju:
a. Visok pritisak zasićenja
b. Nizak pritisak zasićenja
Posebno visok pritisak zasićenja imaju nafte, u kojima je rastvorena značajna količina azota.
77. Sa snižavanjem temperature pritisak zasićenja se može:
a. Povećati
b. Smanjiti
Sa snižavanjem temperature pritisak zasićenja se može znatno povećati.
78. Da li se vlažan gas u rezervoaru nalazi pod jednofaznim ili dvofaznim uslovima?
__________________________________________________________________________
Važna karakteristika rezervoara za vlažni gas jeste to što se proizvodni rezervoar uvek nalazi pod
jedno-faznim uslovima.
79. U sistemu višestepene separacije gde se određuje specifična težina suvog gasa, a gde količina
tečnosti?
__________________________________________________________________________
Specifična težina suvog gasa se određuje na kraju prve faze i a količina tečnost se određuje u
poslednjoj fazi.
80. Šta je prateći, ili kaptažni gas?
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
Pod pojmom prateći ili kaptažni naftni gas podrazumeva se samo onaj deo gasa u gasno-naftnom ili
naftnom ležištu koji je rastvoren u nafti i koji se iz nje mora izdvojiti posebnim tretmanom po izlasku
iz bušotine.
81. Sadržaj metana u kaptažnim gasovima može da se kreće u granicama:
a. od 30 do 60%,
b. od 3 do 10%,
c. od 60 do 90%,
82. Iz gornjih horizonata npr. dobijaju se:
a. gasovi su bogatiji višim ugljovodonicima
b. siromašniji gasovi
Siromašniji gasovi, a iz dubljih ležišta gasovi su bogatiji višim ugljovodonicima.
83. Iz dubljih ležišta se dobijaju:
a. gasovi su bogatiji višim ugljovodonicima
b. siromašniji gasovi
Siromašniji gasovi, a iz dubljih ležišta gasovi su bogatiji višim ugljovodonicima.
84. Koje su nečistoće u prirodnom gasu?
a. __________________________________
b. __________________________________
c. __________________________________
d. __________________________________
e. __________________________________
f. __________________________________
a. Ugljen dioksid,
b. Sumporovodonik,
c. Merkaptani
d. Voda,
e. Azot,
f. Helijum i ostali gasovi u tragovima.
85. Koji je osnovni problem prisustva CO2 u loživom gasu?
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
Ugljen dioksid ne gori, smanjuje time gorivu vrednost prirodnom gasu.
86. Ugljendioksid u prisustvu vode i u uslovima visokih pritisaka i temperatura, izaziva intenzivnu
koroziju na opremi, koja se naziva:
_________________________________________________________________________
Rupičasta ili tačkasta korozija,
87. Rupičasta ili tačkasta korozija, je naročito intenzivna na temperaturama:
a. Iznad 65°C.
b. Ispod 65°C.
Naročito je intenzivna na temperaturama iznad 65°C.
88. Koji su negativni efekti prisustva H2S u prirodnom gasu?
a. __________________________________
b. __________________________________
Jako je otrovan i korozivan
89. Koje tipove korozije izaziva H2S na opremi?
a. __________________________________
b. __________________________________
c. __________________________________
a. kiselu ili sulfidnu u prisustvu vode,
b. vodonikovu krtost,
c. naponsku koroziju.
90. Prirodni gas, kakav postoji pod zemljom, isti kao i prirodni gas koji dolazi kroz cevovode u
naše kuće i preduzeća.
Da
Ne
91. Koji laki ugljovodonik se nalazi u prirodnom gasu, koji koristimo, u najvećoj količini?
________________________________________________
Metan
92. Prirodni gas koji dolazi iz naftnih bušotina bunara obično se naziva?
________________________________________________
"pridruženi gas, kaptažni, masni gas, ili associated gas".
93. Gas koji je u formaciji odvojeno od nafte se naziva?
________________________________________________
(slobodni gas, free gas) ili
94. Gas koji je rastvoren u nafti se naziva?
________________________________________________
(rastvoreni gas, dissolved gas).
95. Pored ugljovodonika prirodni gas može da sadrži?
a. ________________________________________________
b. ________________________________________________
c. ________________________________________________
d. ________________________________________________
e. ________________________________________________
vodenu paru, vodonik sulfid (H2S), ugljen-dioksid, helium, azot i druga jedinjenja.
96. Cilj prerade gasa je odvajanje:
a. ________________________________________________
b. ________________________________________________
c. ________________________________________________
d. ________________________________________________
e. ________________________________________________
• prirodnog gasa,
• kondenzata
• ne kondenzabilnih komponenti,
• kiselih gasova i
• vode
97. Šta znači "kvalitet za transport cevovodom"?
________________________________________________
________________________________________________
Obrada prirodnog gasa sastoji se od razdvajanja svih raznih ugljovodonika i fluida iz čistog
prirodnog gasa, kako bi se proizvelo ono što je poznato kao suvi prirodni gas
98. Za čega služe povezani ugljovodonici, poznati kao "tečnosti prirodnog gasa" (NGL)?
a. ________________________________________________
b. ________________________________________________
c. ________________________________________________
Ovi NGL-ovi se prodaju odvojeno i imaju raznovrsnu upotrebu; uključujući i:
• poboljšanje eksploatacionih uslova u naftnim ležištima,
• mogu se koristiti i kao sirovine za rafinerije nafte ili petrohemijske postrojenja i
• kao izvori energije.
99. Šta spada u "tečnosti prirodnog gasa" (NGL)?
a. ________________________________________________
b. ________________________________________________
c. ________________________________________________
d. ________________________________________________
e. ________________________________________________
NGL uključuju etan, propan, butan, izo-butan i prirodni benzin.
100. Većina prirodnih gasova zahteva obradu i opremu za preradu u postrojenjima za
preradu gasa, da bi se:
a. ________________________________________________
b. ________________________________________________
– Uklonile nečistoće; kao što su: voda i tečna ugljovodonična faza
– Da bi se dobio pogodan pritisak za isporuku i transport.
101. Koji su glavni procesi za uklanjanje različitih nečistoća
a. ________________________________________________
b. ________________________________________________
c. ________________________________________________
d. ________________________________________________
• uklanjane nafte i kondenzata iz gasa i čvrste supstance
• uklanjanje vode iz gasa
• separacija težih-tečnih gasnih ugljovodonika,
• uklanjanje H2S i CO2 iz gasa.
102. Zašto se iz nestabilnog kondenzata uklanjaju laki ugljovodonici?
________________________________________________
• Jer će oni lako ispariti u rezervoarima za skladištenje.
103. Za čega služe Scrubberi?
________________________________________________
Scrubberi prvenstveno služe za uklanjanje peska i drugih nečistoća velikih čestica.
104. Zašto je potrebno obezbeđuju da temperatura gasa ne pada na niske vrednosti?
________________________________________________
________________________________________________
Sa prirodnim gasom koji sadrži čak i male količine vode, postoji tendencija da se formiraju
hidrati prirodnog gasa, sa padom temperature.
105. Šta su hidrati i koja je njihova negativna osobina?
________________________________________________
________________________________________________
Hidrati su čvrsta ili polučvrsta jedinjenja, koja liče na kristale leda. Ako se ovi hidrati
akumuliraju, mogu ometati prolaz prirodnog gasa kroz ventile i sisteme za prikupljanje.
106. Šta je "kiseli gas "?
________________________________________________
Prirodni gas sa H2S ili drugim jedinjenjima sumpora se naziva "kiseli gas ",
107. Šta je "slatki" gas?
________________________________________________
Gas sa prisustvom, samo, CO2 naziva "slatki".
108. Koji su negativni efekti prisustva I H2S i CO2 u prirodnom gasu?
________________________________________________
I H2S i CO2 su veoma nepoželjni, jer izazivaju koroziju i predstavljaju veliki bezbednosni
rizik.
109. Koja su dva osnovna postupka za tretman prirodnog gasa;
a. ________________________________________________
b. ________________________________________________
1. Izdvajanje tečnosti iz prirodnog gasa i
2. Postupak izdvajanja gasa iz tečnosti.
110. Za čega služi ’’čizme’’ na separatoru?
________________________________________________
Za izdvajanje vode.
111. Za čega služi Glavni gasni kompresor na izlazu gasa iz separatora?
________________________________________________
________________________________________________
Glavni gasni kompresor podiže pritisak gasova od separatora visokog i niskog pritiska do bilo
kog pritiska koji je potreban za transport cjevovoda gasom do postrojenja za preradu sirovog
prirodnog gasa.
112. Za čega služi "stabilizacija kondenzata."?
________________________________________________
________________________________________________
Proces povećanja količine intermedijara (C3 do C5) i teških (C+6) komponenti u kondenzatu
naziva se "stabilizacija kondenzata."
113. Koji postupcima se može izvršiti stabilizacija kondenzata?
a. ________________________________________________
b. ________________________________________________
Flash isparavanje i frakcionisanje
114. Kada se uspostavlja Ravnotežno isparavanje (Equilibrium vaporization?
________________________________________________
________________________________________________
Ravnotežno isparavanje (Equilibrium vaporization) vrši se kada se uspostavi fazna ravnoteža
između parne faze i kondenzata na temperaturi i pritisku razdvajanja.
115. Koje neželjene se uklanjaju u toku postupka stabilizacije frakcionisanjem?
a. ________________________________________________
b. ________________________________________________
U toku postupka stabilizacije frakcionisanjem, se uklanjaju:ugljovodonici sa niskom tačkom
ključanja i vodonik-sulfidni gas.
116. Od kojih komponenti se sastoji završni proizvod sa dna kolone za stabilizaciju?
a. ________________________________________________
b. ________________________________________________
Završni proizvod sa dna kolone je uglavnom sastavljen od pentana i težih ugljovodonika, sa
malim količinama butana.
117. Prilikom stabilizacije se pravi rez između kojih ugljovodoničnih komponenti?
________________________________________________
Proces pravi ’’rez’’ između najlakše tečne komponente (pentan) i najteže gasne komponente
(butan).
118. Koji je princip rada prediktivnog sistema upravljanja radom stabilizacione kolone?
________________________________________________
________________________________________________
________________________________________________
• Prediktivni (intuitivni) modeli mogu se koristiti za predviđanje efekata napoja sirovinom (feed
rate) i efekte vezane za sastav sirovina na sastav donjeg iscrpka.
119. Da li se efikasnost rada kolone smanjuje ili povećava ukoliko se pritisak u koloni
smanjuje?
________________________________________________
• Efikasnost razdvajanja se poboljšava ukoliko se pritisak u koloni smanjuje.
120. Na osnovu čega se pritisak u koloni smanjuje?
________________________________________________
________________________________________________
Pritisak se može smanjiti u zavisnosti od maksimalnog otvaranja regulacijonog ventila
pritiska, ili ’’ventiliranja’’ kolone, na osnovu merenja, diferencijalnog pritiska vrha kolone i
sistema loživog gasa.
121. U koji deo kolone se uvodi sirovina kod konstrukcije kolone sa ulazom hladne
sirovine?
________________________________________________
Sirovina se uvodi na gornje podove i mora da obezbedi svu hladnu tečnu fazu za kolonu.
122. Za čega služi gornji refluks kod kolone za stabilizaciju kondenzata sa refluksom?
________________________________________________
Za regulisanje gornja temperature kolone-vrha, hlađenjem i kondenzacijom dela
ugljovodoničnih para koja napuštaju kolonu i pumpaju nastale tečnosti, kondenzacijom, natrag
do kolone.
123. Šta je "relativna volatilnost (isparljivost)"?
________________________________________________
________________________________________________
________________________________________________
Količnik napona pare jedne čiste komponente i druge komponente na istoj temperaturi je
direktna mera lakoće odvajanja ove dve komponente.
Ovaj odnos napona para čistih komponenti se naziva "relativna volatilnost (isparljivost)" dve
komponente.
124. Šta su ključne komponente u destilaciji multi-komponentnih sistema?
________________________________________________
________________________________________________
Ključne komponente u destilaciji multi-komponentnih sistema su one čije su relativne
volatilnosti takve da određuju razdvajanje komponente u parnu i tečnu fazu.
125. Koji ugljovodonici se koriste kao "teške ključne komponente" za stabilizatore
sirovine?
________________________________________________
Za stabilizatore sirovine, pogodno je da se za "teške ključne komponente" koriste normalni
butan (n-C4) ili izo-pentana (i-C5).
126. Koji ugljovodonici se koriste kao " lake ključne komponente" za stabilizatore
sirovine?
________________________________________________
Za stabilizatore sirovine, pogodno je da se za "lake ključne komponente" propan (C3) ili izo-
butan (i-C4).
127. Zašto kupci kod kupovine nafte zahtevaju što niže RVP-ove?
________________________________________________
Kupci zahtevaju što niže RVP-ove tako da ne plaćaju lake komponente u tečnosti, koje će se
izgubiti-isparitio zbog vremenskih uticaja.
128. Kada RVP nije specificiran, onda se može odrediti određena podela komponenti, na
osnovu kojih specifikacija?
a. ________________________________________________
b. ________________________________________________
c. ________________________________________________
1. Procenat teških ključnih komponenti u tečnoj fazi
2. Maksimalan procenat lakih ključnih komponenti u tečnoj fazi
3. Maksimalan procenat teških ključnih komponenti u gasu
129. Da bi se dobio produkt sa navedenim RVP, šta je od parametara kolone potrebno
odrediti?
a. ________________________________________________
b. ________________________________________________
određeni su pritisak i temperatura dna.
130. Da bi se dobila određena, maksimalna količina, teških ključnih komponenti u gasu, šta
je od parametara kolone potrebno odrediti?
a. ________________________________________________
b. ________________________________________________
Moraju biti određeni pritisak i temperatura vrha kolone.
131. Kakva vrsta ispune može da bude u stabilizator koloni?
a. ________________________________________________
b. ________________________________________________
c. ________________________________________________
Podovi, strukturisano pakovanje ili kombinovano pakovanje,
132. U kojim slučajevima se koristi pakovanje sa nasumično orijentisanom ispunom (npr.
Rashigovi prstenovi)?
________________________________________________
Pakovanje sa nasumično orijentisanom ispunom (npr. Rashigovi prstenovi) se obično koristi u
kolonama malih prečnika [manje od 50 cm (20 in.)],
133. Za čega služi rebojler za stabilizacionu kolonu?
________________________________________________
• Reboiler za stabilizaciju greje donji proizvod iz kolone kao i u drugim procesima destilacije.
Reboiler je izvor toplote koja se koristi za stvaranje para u stabilizatoru.
134. Kakav može biti rebojler?
a. ________________________________________________
b. ________________________________________________
• Reboiler može biti ili kotlovski ili termosifonskog tipa (kettle-type or a thermosiphon-type).
135. Kakav može biti hladnjak produkta?
a. ________________________________________________
b. ________________________________________________
Hladnjak može biti vazdušni hladnjak-ventilator, ili izmenjivač sa cevnim snopom i plaštom
(shell-and-tube exchanger), koji se često koristi kada postoji još jedan sistem koji treba
zagrejati.
136. Od kojih delova se sastoji refluksni sistem?
a. ________________________________________________
b. ________________________________________________
c. ________________________________________________
Refluks sistem stabilizatora sastoji se od kondenzatora refluksa, akumulacione posude-vršne
posude refluksa i refluks pumpi.
