7/30/2019 CG STARE SORTE0546-82640501092P

1/8

92

Letopis naunih radova

Godina 29 (2005), broj 1, strana 9299

UDK: 575.22.857 Originalni nauni radOriginal scientific paper

GENETIKA VARIJABILNOST LOKALNIH POPULACIJAITARICA U CRNOJ GORI

Petrovi, Sofija, Dimitrijevi, Miodrag1

REZIME

Intenzivna poljoprivredna proizvodnja i korienje visokopronosnih sorti i hibrida

su doveli do znatnog suavanja genetike varijabilnosti ratarskih kultura. Diploidni

i tetraploidni genotipovi penice, kao i stare sorte jema i rai su bili dobrog kvali-

teta, ali su se, pored dobre adaptiranosti uslovima spoljne sredine, odlikovali niskim

prinosom.Ispitivanjem u kontinentalnom, planinskom delu Crne Gore je ustanovljena znaajna

erozija biodiverziteta ratarskih kultura, prvenstveno itarica. Stare sorte, lokalne

populacije i spontani srodnici, nekada gajeni na ovom podruju, su zamenjeni vi-

sokoprinosnim sortama i hibridima, kao i panjacima za intenzivnu stoarsku proiz-

vodnju, ali jo uvek postoje tragovi biodiverziteta vredni da se sauvaju od nesta-

janja. U ovom radu su prikazani rezultati sakupljake ekspedicije na teritoriji Crne

Gore u toku 2005. godine.

Kljune rei: itarice, lokalne populacije, biodiverzitet

UVOD

Stalnim porastom humane populacije i smanjenjem obradivih povrina, raste potrebaza poveanjem poizvodnje itarica, odnosno za stvaranjem sorti sa visokim genetikimpotencijalom za prinos. Meutim, intenzivna selekcija penice je dovela do suavanjagenetike varijabilnosti za mnoga agronomski vana svojstva (Borojevi, 1981). Sa dru-ge strane, i u svetu i kod nas su postignuti izvanredni rezultati u oplemenjivanju itarica,ali jo uvek se ne koriste dovoljno poeljna svojstva domaih populacija i divljih srodni-ka visoke genetike varijabilnosti za stvaranje novih superiornih genotipova (Pankovi,1999). Ovo je model koji se esto koristi. Istina bi mogla da bude sasvim na drugoj stra-ni. Neto u poljoprivredi bi moda moglo da se promeni. Od stahanovske borbe za vi-sok prinos i rekorde uz velika ulaganja uz eroziju ukupne ovekove okoline, doli smo

1 Dr Sofija Petrovi, van. prof., dr Miodrag Dimitrijevi, van. prof., Katedra za genetiku i oplemenjivanje

biljaka, Departman za ratarstvo i povrtarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

7/30/2019 CG STARE SORTE0546-82640501092P

2/8

93

do narastanja svesti da bez obzira na potrebe oveka, priroda mora i treba da se ouva.Ovo je vii cilj, daleko vei od rekordnih prinosa, narastanja populacije ljudi i prehranete populacije. Ovo je cilj borbe za Zemlju, nae stanite koje je naim delovanjem, izme-u ostalog i u segmentu poljoprivrede, ugroeno. Ugroeno je do ivice opstanka ljudskerase i remeenja prirodnog balansa koji ovu planetu ini pogodnom za ivot. Obnavlja-nje bioloke raznovrsnosti postaje stalna potreba u ostvarenju shvatanja poljoprivredekao dela ouvanja prirodnog stanita uz zadovoljenje ljudskih potreba za hranom.

Izvorne vrste i stare sorte koje se mogu nai u pojedinim regionima, predstavljajuoriginalnu genetiku raznolikost, a rezultat su prirodne selekcije i napora farmera u nji-

hovom uzgoju, tako da se dobra adaptabilnost i druge sposobnosti u regionalnom klima-tu esto smatraju specifinom odlikom izvornih vrsta (Dotlail i sar., 2000).

Kod nas je relativno malo, u prolosti uinjeno da se inventarie postojea genetikavarijabilnost divljih srodnika penice i ta varijabilnost iskoristi (Miladinovi, 1961, Pavi-evi, 1988). U proteklih dvadesetak godina tri ekipe su na terenu, u junom i priobal-nom pojasu bive Jugoslavije kolekcionisali lokalne populacije i spontane srodnike ita-rica. Juna 1984. je ekipa koju su inili Qualset i McGuire iz Univerziteta Dejvis, SAD,Stupar, Institut za biologiju, Novi Sad i Pavievi, Poljoprivredni institut, Titograd, ispi-tivala i kolekcionisala uzorke rodova Hynaldia, Aegilops i Hordeum du jadranske oba-le, od Splita do Ulcinja (Dimitrijevi, 2004). Druga ekipa u sastavu Kimber, UniverzitetKolumbija, Sad, Dimitrijevi, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad i Pavievi, Poljoprivre-

dni institut, Titograd je u leto 1986. u priobalnom delu Crne Gore i od ua Neretve doMostara kolekcionisala i ispitivala varijabilnost spontanog srodnika penice iz rodaAegi-

lops (Kimber, 1987). Treu ekipu su u junu 1991. inili japanski naunici Furuta i Ohtasa Univerziteta u Kjotu i na teritoriji Kosova i Metohije, Makedonije, Crne Gore i du

jadranske obale od Ulcinja do Rijeke i sakupili su iroku kolekciju spontanih srodnika ilokalnih populacija fam. Poaceae (Dimitrijevi i sar. 2001).

Iako ima 0,84 ha po stanovniku ukupnih poljoprivrednih povrina, Crna Gora jesiromana plodnim zemljitem, jer su mnoge livade pretvorene u panjake, a panjaci uumsko zemljite, a neplodno zemljite ini 23%. Zato je crnogorska poljoprivredauglavnom imala do skoro karakter tzv. ruralne poljoprivrede, tj. proizvodnja se odvijalasa ciljem da se zadovolje sopstvene potrebe (Futi i sar., 2005).

Tragom prethodnih ekipa i istraivanja Lj. Pavievia, koji je u poslednjih tridesetakgodina ustanovio znaajnu eroziju biodiverziteta na podruju Crne Gore, ekipa u sastavu

Miodrag Dimitrijevi i Sofija Petrovi sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Saduinventarie i kolekcionie uzorke lokalnih populacija i spontanih srodnika itarica usevernom delu Crne Gore.

Cilj ovog rada je da iznese rezultate sakupljake ekspedicije u leto 2005. napodruju severne Crne Gore.

MATERIJAL I METOD

U vremenu od kraja juna do polovine jula 2005., na terenu je prikupljan materijal.Uzorci su uzimani sluajnim izborom iz zaliha semena iz prethodnog vegetacionogperioda i snimano je stanje posmatranih useva na njivi. Voena je evidencija o izgleduuseva, poziciji i poreklu semena. Pozicija je utvrivana pomou GPS (Global

7/30/2019 CG STARE SORTE0546-82640501092P

3/8

94

Positioning System) tipa Garmin 12 Channel Receiver Personal Navigator. Poreklokolekcionisanog semena je utvrivano intervjuom proizvoaa. Svaki lokalitet, usev iopta pozicija useva je fotografski dokumentovan.

REZUTATI ISTRAIVANJA I DISKUSIJA

Podruje Crne Gore je posebno interesantno za ispitivanje biodiverziteta, kako zbog

siromanog zemljita i uopte ekstenzivne poljoprivredne proizvodnje, tako i zbog kli-matskih specifinosti. Tragom prethodnih ekspedicija i pisanih dokumenata akademikaLjube Pavievia, detaljno je ispitano podruje Durmitora, obronaka Sinjajevine i Lije-voreka oblast (sl.1). Karakteristike ratarske proizvodnje na veim nadmorskim visi-nama i teko pristupanim predelima su ukazivale da ove oblasti i retka, razuena nase-lja, mogu da budu oni lokaliteti na kojima se jo sauvalo neto od sada ve znaajnoerodiranog biodiverziteta. U izolovanim i teko pristupanim krajevima je uglavnomzastupljena proizvodnja itarica za sopstvene potrebe. Proizvodi se ne iznose na trite.Putevi na ivici prohodnosti su uslovili i slabiju povezanost sa tritem savremenog se-menskog materijala. Ovo su dva osnovna razloga da se jo uvek koristi seme itaricakoje je od eda ostalo, koje se seje na malim povrinama. Radi se o populacijama ita-rica koje su dobro adaptirane na lokalne agroekoloke uslove i na iju tehnologiju proiz-vodnje su proizvoai navikli, odnosno koju su nasledili. Prema iskazima proizvoaa

prinosi nisu veliki, ali su i ulaganja veoma mala, te se seme proizvedenih itarica koristiza ljudsku ishranu (esto proizvoai imaju male mlinove u ekonomskom dvoritu), iliza prehranu stoke.

Na obroncima Sinjajevine, starim putem od Pljevalja do Bijelog Polja, na lokalitetuGradina, 43,10o sg, 19,29o igd na 1232 m nadmorske visine, u kui Veljka abarkape,je sakupljen uzorak populacije rai, jema i heljde (sl.2). Idui do datog lokaliteta, unekoliko planinskih sela je anketirano stanovnitvo, koje se sea da su na ovom podrujugajene itarice, ali ve desetak godina preovladava samo stoarska proizvodnja, a njivesu pretvorene u panjake. Na ovom podruju sedamdesetih godina je bila zastupljenaintenzivna proizvodnja penice dvozrnac Triticum dicoccum i penice jednozrnacTriticum monococcum (Pavievi, 1975).

Na Durmitoru, na irem podruju optine abljak, jo uvek mogu da se nauusamljena staraka domainstva u vrlo nepristupanim selima, na veim nadmorskimvisinama, do kojih se dolazi slabo prohodnim kamenitim putevima, koja seju lokalnepopulacije itarica. Na lokalitetu Pitomine, 43,09o sg i 19,06o igd, na 1536m nadmorskevisine, u kui Milihe Baranin je naena populacija dvoredog jema, koju je domainnasledio od svog oca (sl.3).

Nekoliko kilometara dalje od mesta Pitomine, na lokalitetu Bosaa, 43,09o sg i19,05o igd, na 1553m nadmorske visine, je naena lokalna populacija dvoredog jema.Domain Dobrilo Novosel se sea da je nekada na ovom podruju gajena penica, ra iheljda, ali se danas seje samo jeam (sl.4). U posetu domainima je doao umar, mlaiovek, koji kae da je kao dete, poetkom osamdesetih godina jeo iskljuivo jemenihleb, koji je mesila njegova majka. Danas se gaji stoka za sopstvene potrebe, a zemljitekoje je nekada bilo obradivo, je pretvoreno u panjake i livade za otkos.

Na lokalitetu Mala Crna Gora, 43,12o sg i 19,00o igd, na 1932m nadmorskevisine je naena populacija jema, u kui Jevrema Tomia (sl.5). Domain kae da su

7/30/2019 CG STARE SORTE0546-82640501092P

4/8

95

pokuali da gaje selekcionisane sorte penice i jema, ali su se ipak opredelili da sejupopulacije koje su im ostavili preci. Posle II svetskog rata, domainov otac je sejao svojupenicu i heljdu. Klima je izuzetno surova, sneg pada oko 9 meseci, do visine 3m iuspevaju samo oni usevi koji su dobro adaptirani za ovo podruje. S obzirom da je seloveoma izolovano, bez vode, a zimi i po nekoliko meseci bez struje, osnovna hrana jehleb koji metani prave od jema samlevenog u sopstvenim malim mlinovima i peku gau peima na drva.

Slika 1. Deo ispitanih oblasti Crne Gore. Na slici su prikazane pozicije mesta i trodimenzionalnakonfiguracija terena na kome su kolekcionisani uzorci itarica: a) Durmitor Mala CrnaGora, b) Obronci Sinjajevine Donji Kolain i c) Lijeva Rijeka Vasojevii

Figure 1. A part of investigated regions in Montenegro. Locality positions, as well as, 3D-terrain

configuration is shown for places where cereal population samples has been collected: a)

Durmitor Small Montenegro, b) Sinjajevina mountainside Lower Kolashin and c)

Lijeva Rijeka Vasojevici

Konfiguracija terena/Terrain configuration Pozicija lokaliteta/Locality positiona)

b)

c)

7/30/2019 CG STARE SORTE0546-82640501092P

5/8

96

Slika 2. Lokalitet Gradina, predeo i kua abarkapa, gde je kolekcionisana ra, jeam i heljdaFigure 2. Gradina locality, scenery and the home ofabarkapa where rye, barley and buckwheat

samples have been collected

Slika 3. Lokalitet Pitomine, predeo i kua Baranin, gde je kolekcionisan jeamFigure 3. Pitomine locality, scenery and the home of Baranin barley sample has been collected

7/30/2019 CG STARE SORTE0546-82640501092P

6/8

97

Slika 4. Lokalitet Bosaa, predeo i kua Novosel, gde je kolekcionisan jeamFigure 4. Bosaa locality, scenery and the home of Novosel where barley sample has been

collected

Slika 5. Lokalitet Mala Crna Gora, predeo i kua Tomi, gde je kolekcionisan jeamFigure 5. Mala Crna Gora (Small Montenegro) locality, scenery and the home of Tomi barley

sample has been collected

7/30/2019 CG STARE SORTE0546-82640501092P

7/8

98

Na putu Mateevo- Podgorica u Lijevorekoj oblasti, na lokalitetu Slacko 42,65o sgi 19,45o igd, na 1235m nadmorske visine, u kui Dragoslava Adia je kolekcionisanastara populacija rai (sl.6). Na ovom podruju se, prema reima domaina, nekada sejalapenica, jeam, heljda i beli kukuruz. Danas se uglavom u plodoredu seje beli krompir i

jara ra.

Slika 6. Lokalitet Slacko, predeo i kua Adi, gde je kolekcionisana raFigure 6. Slacko locality, scenery and the home of Adi where rye sample has been collected

ZAKLJUAK

Na svim ispitanim lokalitetima na podruju severne Crne Gore i Lijevorekoj obla-sti, u planinskim oblastima je zapaena znaajna erozija biodiverziteta. Veliki broj lokal-nih populacija itarica koje su ovde gajene i posedovale veliku genetiku varijabilnost su

danas izgubljene. Na pristupanijim terenima, ve dvadesetak godina je naputeno gaje-nje lokalnih populacija i gaje se selekcionisane sorte ita, ili se obradivo zemljite vei-nom koristi za panjake, odnosno za drugu namenu. Jedina mesta na kojima jo uvekmoe da se trai izgubljena bioloka raznolikost su na visokim planinama i u nepristupa-nim naseljima, kod domaina planina koji su poslednji uvari onoga to nestaje.

LITERATURA

1. Borojevi, S.(1981): Principi i metodi oplemenjivanja bilja. R.U.Radivoj irpanov, NoviSad, 20-22.

2. Dimitrijevi, M., Petrovi, Sofija, Kimber, G. (2001): Genetika varijabilnost roda Aegilopsna lokalitetima junog dela Balkana. Prvi meunarodni simpozijum Hrana u 21. veku,Subotica, 14-17. novembar, Zbornik radova,140-144.

7/30/2019 CG STARE SORTE0546-82640501092P

8/8

99

3. Dimitrijevi, M., Petrovi, Sofija (2004): Problemi biodiverziteta-znaaj uvanja i obnavljanjaautohtone genetike varijabilnosti. III Meunarodna EKO konferencija Zdravstvenobezbedna hrana, Novi Sad, 22-25. septembar,Tematski zbornik, 193-198.

4. Dotlail,L., Hermuth, J., Tisova, V., Brindza, J., Debre, F. (2000): Yield potential and stabi-lity in selected winter wheat landraces and cultivars of European origin. Rostlina vyroba, 46,153-158.

5. Futi, B., Topalovi, Ana, Kneevi, M. (2005): Zemljita Crne Gore kao resurs odrivograzvoja. XI Kongres Drutva za prouavanje zemljita Srbije i Crne Gore, Budva, 13-16.

septembar. Plenarni referati i apstrakti, 3-18.6. Kimber, G., Feldman, M. (1987): Wild wheat, an introduction. Special report 353, College ofAgriculture, University of Missouri-Columbia, USA

7. Miladinovi, N.(1961): Bioloke i ekonomske osobine populacija i sorata penice IstoneSrbije. Biblioteka Arhiva za poljoprivredne nauke, Beograd, 17, 3-99.

8. Pankovi, L., Dimitrijevi, M., Petrovi, Sofija, Kraljevi-Balali, Marija (1999): Procenagenetskog integriteta i erozije roda Aegilops u Jugoslaviji. Zbornik radova Naunog institutaza ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 32, 79-85.

9. Pavievi, Lj.(1975): Diploidne i tetraploidne penice u Crnoj Gori i susjednim oblastima.Acta biologica VII/3-8, 217-307.

10. Pavievi, Lj. (1988): O prouavanjima samoniklih srodnika roda Triticum L. U liroralnojzoni Jugoslavije. Poljoprivreda i umarstvo, XXXIV, 4, 3-16.

ZahvalnicaAutori rada se zahvaljuju prof. dr Vladimiru Hadiu i iroj porodici Adi na

svesrdnoj pomoi i predusretljivosti, koja je pruena prilikom kolekcionisanja uzoraka uLijevorekom kraju.

GENETIC VARIABILITY OF LOCAL CEREAL POPULATIONSIN MONTENEGRO

by

Petrovi, Sofija, Dimitrijevi, Miodrag

SUMMARY

The intensification of agricultural production, as well as, the utilization of highyielding varieties and hybrids has led to significant crop genetic variability narrowing.Locally grown wheat, rye and barley populations have been of satisfactory quality andgood adaptability for the given growth conditions, but the yield level has been quite low.The investigation in the mountain areas of Montenegro revealed cereal biodiversityerosion. But there are still traces of lost biodiversity, worth to be collected.

Key words: crop, local population, biodiversity

Primljeno: 10. 10. 2005.Prihvaeno: 12. 10. 2005.