424

CHIONASPIS SALICIS (L.) (HEMIPTERA: DIASPIDIDAE), ШТЕТОЧИНА БОРОВНИЦЕ И БРУСНИЦЕ У СРБИЈИ

1Граора Драга, Спасић Радослава

Резиме

Chionaspis salicis је полифагна штитаста ваш која је као штеточина боровнице и бруснице први пут регистрована на подручју Србије. Нађена је у природним састојинама ових биљака на планинама Бесна Кобила, Стара Планина и Чемерник, у локалитетима који су на висини изнад 1700 метара. Присуство врсте, њен циклус развића, интензитет напада и штетност, праћени су од 2007. до 2010. године. У току године Ch. salicis развије једну генерацију и презимљава у стадијуму јајета испод штита женке на самим биљкама. Ларве и женка хране се исисавањем сокова из листова, гранчица или плодова, изазивајући њихово сушење. Интензитет напада који је оцењиван према скали Borchsenius-a (1963), варирао је по годинама и локалитетима. Најјачи интензитет напада оцењен са 4, био је на боровници на Бесној Кобили у 2007., и на Старој Планини у 2010. години, што је проузроковало сушење листова, гранчица и целих жбунова.

Кључне речи: Chionaspis salicis, боровница, брусница, Србија

Увод

Chionaspis salicis, или врбина штитаста ваш је полифагна врста

распрострањена у Европи, Северној Америци, Малој Азији и Далеком Истоку. Развија се на вишегодишњим дрвенастим и жбунастим биљкама из родова Salix, Populus, Corylus, Fraxinus, Tilia, Ribes, Vaccinium, итд.

У Европи представља економски значајну штеточину боровнице, бруснице и рибизле, нарочито у хладнијим подручјима и на већим надморским висинама (Kosztarab and Kozar, 1988; Zahradnik, 1990; Dancig, 1993; Apenite and Cinitis, 2006). Осим на овим биљкама, Ch. salicis у неким европским земљама (Бугарска, Пољска, Турска) изазива велике штете на врби и тополи (Kozar et al., 1979; Logovska, 1986; Japoshvili and Karaca, 2002; Atlihan and Ozgonce, 2004), али и на другом украсном дрвећу и жбуњу у урбаним срединама (Ripka, 1999; Ulgenturk and Canacioglu, 2004).

Ова врста насељава све надземне делове биљака и хранећи се исисавањем сокова изазива низ физиолошких промена које се манифестују сушењем лишћа, пупољака, појединачних грана, па чак и целих биљака.

У Србији је све до 2007. године била позната као честа врста на врби, али без испољавања већих штета (Koзаржевскаја и Влаинић, 1981; 1982).

Као штеточина боровнице, први пут је утврђена 2007. године на Бесној Кобили, а потом и у другим планинским подручјима Србије, не само на боровници већ и на брусници.

1 Пољопривредни факултет, Београд

425

Имајући у виду да је ово први налаз Ch. salicis на јагодастим воћкама у Србији, а да је последњих година у порасту интересовање за подизањем плантажних засада и увоза садница боровнице и бруснице из иностранства, циљ рада је био да се укаже на основне морфолошке карактеристике врсте, проучи њен животни циклус, интензитет напада и штетност.

Материјал и методе

Присуство, интензитет напада и штетност Ch. salicis праћени су од 2007. до 2010. године у природним састојинама боровнице и бруснице у локалитетима на Бесној Кобили, Старој Планини и Чемернику.

Визуелним прегледом нападнутих биљака утврђиван је интензитет напада према скали Borchsenius-a (1963): 0 - на биљци нема штитастих ваши; 1 - на биљци су појединачне јединке; 2 - на биљци су појединачне јединке и мале колоније; 3 - на биљци су мале или велике колоније; 4 - сви делови биљке покривени су великим колонијама.

Животни циклус врсте праћен је на инфестираним гранчицама или целим биљкама које су узорковане на терену, а потом допремане у лабораторију у циљу гајења врсте.

Ради анализе морфолошких карактеристика Ch. salicis, прављени су трајни микроскопски препарати женки, по методи Kosztarab and Kozar (1988).

Резултати и дискусија

Морфолошке карактеристике Ch. salicis

Код ове врсте изражен је полни диморфизам који се испољава у различитој грађи тела и штита мужјака и женке.

Женка је издуженог тела, 1,3 - 1,7 мм, наранџасте или тамноружичасте боје. Непокретна је. Нема развијена крила, ноге, ни очи (Сл. 1). Усни апарат је са добро развијеним и јако дугим стилетом. Воштани штит који покрива тело женке издужен је и проширен према задњем делу, дуг 2,2 - 2,8 мм, беле или прљавобеле боје са две ларвене кошуљице тамножуте боје (Сл. 2).

Мужјак је са добро развијеним крилима или без њих, има развијене очи и ноге, а усни апарат је закржљао. Штит је издужен са скоро паралелним ивицама, дужине 0,7 - 1 мм, беле боје, са два уздужна жлеба и са једном ларвеном кошуљицом жуте боје (Сл. 2).

Осим мужјака који је покретан, једини још покретан стадијум у развоју ове врсте је ларва првог ступња, тзв. „луталица“. Она је ружичасте боје, дужине тела 0,4 мм, са добро развијеним ногама, пипцима и очима. Ларва другог ступња мужјака и женке, и пронимфа и нимфа мужјака су непокретни.

Идентификација врсте заснива се превасходно на грађи тела женке (Сл. 5). Пипци (ant) су редуковани до несегментираних брадавица које носе једну чекињу. Усни апарат (mp) је за бодење и сисање и налази се у нивоу предњих грудних стигми. Предње грудне стигме (as) су са 4 -12, а задње (ps) са 0 -2 дискоидних жлезда. Медијални лобуси (L1) су асиметрични, кратки и заобљени. Други пар лобуса (L2) је дворежњевит, а трећи пар (L3) може бити цео или дворежњевит. У другом и трећем интерлобуралном усеку присутне су 1 - 2 дуге жлездане чекиње

426

(gs). По ивици пигидијума распоређене су крупне ивичне жлезде (marg). Од трећег до петог трбушног сегмента присутно је 7-8 дорзалних субмаргиналних жлезда (smarg), а на шестом сегменту, 1-3 дорзалне субмедијалне жлезде (smed). Пигидијум је са пет група циркумгениталних жлезда (pvp): 8-12 (19-37) 16-32, које су распоређене око полног отвора (v).

Сл. 1. Ch. salicis - женке (ориг.) Сл. 2. Ch. salicis - штитови мужјака и

женке (ориг.)

Sл. 3. Ch. salicis - колоније на гранчицама боровнице (ориг.)

Sл. 4. Ch. salicis - штит женке на плоду бруснице (ориг.)

427

Сл. 5. Женка Chionaspis salicis - морфолошке карактеристике (ориг.): ant - пипак; mp - усни апарат; as - предње грудне стигме; ps - задње грудне стигме; L1, L2, L3 - први, други и трећи пар лобуса; gs - жлездане чекиње; marg - ивичне жлезде; smarg - субмаргиналне жлезде; smed - субмедијалне жлезде; v - вулва; pvp - циркумгениталне жлезде

Циклус развића Ch. salicis

Ch. salicis развије једну генерацију годишње и презимљава у стадијуму јајета испод штита женке на самим биљкама. У пролеће се пиле ларве првог ступња или „луталице“ које се активно крећу по биљци тражећи погодно место за фиксирање.

428

Најчешће насељавају младе гранчице и листове, а ређе плодове. Ларва се фиксира убушујући стилет у биљно ткиво, затим подвлачи ноге под тело и почиње са исхраном. На биљкама, ларве првог ступња су присутне током маја, а затим се пресвлаче у ларве другог ступња које се јављају током јуна месеца, а из којих се потом развијају женке и пронимфе и нимфе мужјака. Заступљеност женки у колонијама ваши је значајно већа и износила је 70%, а мужјака 30%. Одрасле јединке (женка и мужјак) се јављају током јула. После спаривања мужјаци угину, а женке настављају са исхраном све до овипозиције. Период полагања јаја је развучен и траје током августа и септембра. Једна женка положи 20 - 70 јаја која презиме испод њеног штита.

Овакав циклус развића који је утврђен у Србији, подудара се са подацима других аутора (Konstantinova and Kozarževskaja, 1990; Atlihan and Ozgokce, 2004).

Током наших истраживања сви еклодирани мужјаци су били бескрилни, што одговара литературним подацима у којима се наводи да мужјак може бити са или без крила (Ghauri, 1962).

Распрострањеност, интензитет напада и штетност

На подручју Србије Ch. salicis је утврђена на боровници (Vaccinium myrtillus

L.) и брусници (Vaccinium vitis idaea L.), у локалитетима Крива Феја на Бесној Кобили, Бабин Зуб на Старој Планини и Рупље на Чемернику. Ове природне састојине јагодастих воћака у којима су регистрована оштећења, налазе се на висинама изнад 1700 метара, што одговара подацима из литературе који говоре о штетности врсте у хладнијим подручјима и на већим надморским висинама (Dancig, 1993; Dancig and Pallizzeri, 1998).

Ch. salicis је на жбуновима боровнице и бруснице налажена на листовима, лисним петељкама, гранчицама и плодовима. Услед континуираног исисавања сокова из надземних делова биљке, нарочито у присуству бројних колонија, биљке физиолошки слабе, долази до слабијег пораста избојака, сушења листова, гранчица и целих жбунова. Осим тога, нападнуте биљке губе и естетску вредност, чему доприносе и бројни суви штитови ваши из претходне године, који се задржавају на биљним деловима.

Интензитет напада је варирао по годинама и локалитетима. Најјачи интензитет напада, оцењен са 4, био је на боровници у локалитету Крива Феја у 2007. години, и у локалитету Бабин Зуб у 2010. години (Сл. 3). Присуство бројних колонија ваши које су прекривале целе жбунове, проузроковало је сушење не само листова и гранчица, већ и целих жбунова.

Слабији интензитет напада, оцењен са 2, утврђен је на боровници у локалитетима Бабин Зуб у 2009. години, и Рупље у 2010., као и на брусници у локалитету Бабин Зуб у 2009. и 2010. години. При оваквом нападу запажено је сушење појединачних листова и гранчица на којима је био груписан већи број јединки. На плодовима бруснице такође су налажене појединачне јединке ваши, али пропратних оштећења на њима није било (Сл. 4).

Закључак

Ch. salicis је овом приликом први пут регистрована као штеточина јагодастих воћака у Србији, што намеће потребу даљег мониторинга и проучавања врсте. С обзиром да се ради о полифагној и штетној врсти која се лако преноси биљним

429

материјалом, у циљу спречавања њеног увоза и ширења неопходно је обезбедити и користити здрав садни материјал при подизању плантажних засада боровнице и бруснице.

Литература Apenite, I. and R. Cinitis (2006): Major pests in cranberry plantations in Latvia. Journal

of Fruit and Ornamental Plant Research, Vol.14: 133-136. Atlihan, R. and S. Ozgokce (2004): Mortality factors and Age- specific mortality rates

of Chionaspis salicis L. (Hom.: Diaspididae) on poplar trees on Van, Turkey. J. Pest Sci. 10(2):187-190.

Borchsenius (1963): Praktičeskij opredelitelj kokcid (Coccoidea) kuluturnih rastenij i lesnih porod SSSR. Akademii nauk, Leningrad, pp. 311.

Dancig, E. M. (1993): Fauna Rossii i sopredeljnih stran. Nasekomie hobotnie. Rossijskie Akademiae Nauk, “Nauka”, Sankt- Peterburg, Tom H, pp. 452.

Danzig, E. M. and G. Pellizzari (1998): Diaspididae. In: F. Kozár (ed.), Catalogue of Palaearctic Coccoidea. Hungarian Academy of Sciences. Budapest, Hungary: 172-370.

Ghauri, M. (1962): The morphology and taxonomy of male scale insects (Homoptera, Coccoidea). British Museum (Natural History). Adlard and Son, Dorking, UK. 221 pp.

Japoshvili, G. and I. Karaca (2002): Coccid (Homoptera: Coccoidea) species of Isparta Province, and their parasitoids from Turkey and Georgia, Turk. J. Zool. 26: 371-376

Konstantinova G. M. and S. F. Kozarževskaja (1990): Šitovki - vreditelji plodovih i dekorativnih rastenij. "Agropromizdat", Moskva, st. 160.

Kosztarab, M. and F. Kozar (1988): Scale insects of Central Europe. Akademia Kiado, Budapest, pp. 456.

Kozar, F., Tzalev, R., Viktorin, A. and J. Horvath (1979): New data to the knowledge of the Scale- insects of Bulgaria (Homoptera : Coccoidea). Folia Entomologica Hungarica. XXXII. 2: 129-132.

Козаржевскаја, Е. и А. Влаинић (1981): Штетност и распрострањеност кокцида (Homoptera: Coccoidea) у културним биотопима Београда. Шумарство, бр.4: 13 – 25.

Козаржевскаја, Е. и А. Влаинић (1982): Биоеколошки преглед кокцида – штитастих ваши у културној флори Београда (Homoptera: Coccoidea). Заштита биља, Вол. 33 (2), бр. 160: 183 – 202.

Lagowska, B. (1986): Scale insects (Homoptera,Coccinea) of Roztocze and the Lublin Upland. Bulletin Entomologique de Pologne. 56: 475 – 478.

Ripka, G. (1999): Arthropod pests of ornamental trees and shrubs: scale insects, aphids, mites. (In Hungarian.) Novenyvedelem. 35(12): 623-626.

Ulgenturk, S. and H. Canakcioglu (2004): Scale insect pests on ornamental plants in urban habitats in Turkey. J. Pest Sci. 77: 79-84

Zahradník, J. (1990): Other forests. In: D. Rosen (ed.), Armoured scale insects, their biology, natural enemies and control. Vol. 4B. World Crop Pests. Elsevier, Amsterdam, the Netherlands: 645-654.

430

CHIONASPIS SALICIS (L.) (HEMIPTERA : DIASPIDIDAE), BLUEBERRY AND CRANBERRY PEST IN SERBIA

1Graora Draga, Spasić Radoslava

Summary

Chionaspis salicis is a polyphagous scale insect which has been registered as a blueberry and cranberry pest for the first time in Serba. It was found in the natural stands of these plants on mountains Besna Kobila, Stara planina and Čemernik, in localities over 1700 m of altitude. The presence of the species, its life cycle, attack intensity and harmfulness were observed from 2007 to 2010. Ch. salicis develops one generation per year and overwinters in the egg stage under the scale of female on the plants. Larvae and females feed sucking the sap from leaves, branches and fruits, causing their drying. Attack intensity assessed according to Borchsenius’ scale (1963), varied in different years and localities. The strongest attack intensity, assessed with 4, occurred on blueberry on Besna Kobila in 2007 and on Stara Planina in 2010, which caused drying of leaves, branches and whole bushes.

Key words: Chionaspis salicis, Blueberry, Cranberry, Serbia

1 Faculty of Agriculture, Belgrade