Ciklus tribina: ROD I LEVICA

7/30/2019 Ciklus tribina: ROD I LEVICA

1/72


2/72

enski informaciono-dokumentacioni trening centar

CIKLUS TRIBINA

Rod i levica

Beograd, 2012.


3/72

Izdava:enski informaciono-dokumentacioni trening centar (INDOK)

Urednica:

Lidija Vasiljevi

Prilozi:

Dokumentaciona i pres kliping arhiva INDOK Centra

Dizajn:Biljana Todorovski

tampa:TIM Agency

Beograd 2012.

Ova publikacija je nastala zahvaljujuipodrci fondacijeRosa Luksemburg iz Nemake.


4/72

Sadraj

Nadeda ainovi

Veliki narativi feminizmaStrana 7

Gordana Stojakovi

Antifaistiki front ena Jugoslavije (AF)1946-1953: pogled kroz AF tampu

Strana 13

Dr. AnelkaMiliSocijalizamifeminizam-spojevii

razilaenjaStrana 40

Ankicaakardi

Spol i klasaStrana 45

Milica Ruii

Ekstaza birokratije

Strana 53

Marijana Radulovi

SamoorganizovanihorovinatlubiveJugoslavije

Strana 59


5/72

5

Ciklus: ROD I LEVICA

enski informaciono dokumentacioni trening centar (INDOK) je u saradnji sa

Domom omladine Beograda i uz podrku Fondacije Roza Luksemburg po-

krenuo prvi ciklus predavanja/tribina na temu ROD I LEVICA.

Cilj projekta ROD I LEVICA je emancipacija kroz edukaciju i otvaranje prostora

za kritiko miljenje i preispitivanje opusa socijalnih pokreta sa posebnim

osvrtom na feminizam na prostorima bive Jugoslavije. Tema roda i levice

zapostavljena je i obojena mnogim predrasudama i zato predstavlja izazov, izvor

inspiracije i nadamo se zanimljiv podstrek za sve aktiviste/aktiviskinje, studente/

studentkinje, istraivae/ istraivaice, kao i sve one kojima je bavljenje alterna-

tivnim politikama zadovoljstvo i oblast interesovanja.

Odrane tribine:

12. april 2012.

"RODILEVICA -Pitanjeklaseufeminizmu",Nadedaainovi

03. maj 2012.

"AntifaizamienskipokretnakonDrugogsvetskograta", GordanaStojakovi

17. maj 2012.

"Socijalizam ifeminizam, feminizam usocijalizmu, Anelka Mili i SonjaDrljevi

07.jun 2012.

"Feminizamiradikalnalevica", Ankicaakardi

21.jun 2012."Nova levica ifeministikipokret, savremenastremljenja i izazovi", Milica

RuiiiMarijanaRadulovi

Ova publikacija predstavlja zbirku tekstova uesnica tribina.


6/72

NajavniplakatciklusatribinaRODILEVICADomaomladineBeograda, 2012.


7/72

7

Nadeda ainovi

VELIKI NARATIVI

FEMINIZMA

Podsjetimo se: "veliki narativ", sintagma koju veinom pripisujemo Lyotardu,oznaka je za konstrukcije ije je uvjerljivost postignuta postupcima kojinestaju kada ih podvrgnemo kritikoj dekonstrukciji. Dekonstrukcija je potrebna,

na primjer, da se ne bismo zavaravali o ugraenoj smislenosti nae egzistencije i

napredovanju svijeta u pravcu boljega ivota na osnovu uinka retorikih

nadgradnji jednostavnih binarnih opozicija. Naravno, u pozadini je uvijek pitanje

moi: pitanje gospodara diskursa.

Desetljeima nije mi padalo napamet da na bilo koji nain posumnjam u

izvrsnost i poeljnost takvoga kritikoga postupanja. Na kraju krajeva, kada se

bavite teorijom, samozavaravanje je doista veliki neprijatelj. Istina je, dodue, da

je napad na velike narative obino bio povezan s tzv. postmodernim

relativizmom, dovoenjem u pitanje uobiajenih predodbi o mogunosti

razlikovanja istinitoga i lanoga, zamornim performativnim proturjejem koje je

doista postalo neizdrivo.

Veliki narativ je pria koja objanjava cjelinu u nekom kljuu, doslovno

svjetonazor. Veliki narativ je, dakako, velik po tome to ne doputa da ga

tumaimo kao izraz neke partikularne pozicije ili nekog interesa.Sve je to dosta pojednostavljeno ali dovoljno da dovede u sumnju

izabranu temu i naslov. Moe li se feminizam razviti u veliki narativ kada oito

eli zastupati sasvim odreenu stranu? Jest da je rije o pola ovjeanstva

Feminizam je, to se toga tie, veliki narativ onako kao to je to

marksizam. Recimo da smatramo svu dosadanju povijest povijeu klasnih borbi

a kao rjeenje i dokidanje tih konflikata nastanak proletarijata koji nema toizgubiti nego svoje okove onda je vie nego jednostavno zakljuiti da feminizam


8/72

8

moemo smatrati uvidom u patrijarhalnost dosadanje povijesti ovjeanstva koja

su u korist cjelokupnog svijeta moe rijeiti samo tako da potlaeni dio zbaci

svoje okove.

Nakon ovoga furioznoga uvoda mogu malo usporiti i prikazati za nas

relevantni kontekst.

Sredinom ezdesetih godina, vrijeme mojega susreta s enskim temama,

pored ostaloga zbog knjiga Simone de Beauvoir, socijalizam je bio i ime sustava u

kojemu smo ivjeli ali i ime za bolju budunost, u mnogome razliitu od

sadanjice. Naravno, uvjerljivost toga svjetonazora bila je od samog poetka

pomalo naeta a u nekim se podanicima nije nikada ni primio.

Ne treba, dakako, podcijeniti realni, zbiljski, mjerljivi uinak

proklamiranih naela ravnopravnosti mukaraca i ena. Ipak, raskorak izmeu

principa i ozbiljenja jasno se uoavao, kao to su bile vidljive i dobre posljedice

ravnopravnog kolovanja, normalnoga oekivanja vie-manje jednake radne

biografije za ene kao i za mukarce.

enskost je ponekad bila ispod razine svijesti a ponekad i iznad nje: mi

smo se upisivale u muke prie, meni je primjerice trebalo puno vremena da

vidim kako Hesseova "Igra staklenih perli' iskljuuje svaku intelektualnost

enskog dijela ovjeanstva, ali u vladajuem govoru ravnopravnost je bila dio

programa a ostvarenje idealnih odnosa po tome je bila samo stvar vremena.

Dramatina slika svijeta je bila u punoj snazi.

Pomaci su se pokazivali postupno. Podsjeam: ezdeset i osme je bez

ikakve sumnje dolo do velike obnove utopijskoga impulsa. Onda je tu

tzv. seksualna revolucija koja obuhvaa sve od razmjerno

neproblematine kontracepcije do otkria prava na orgazam. Za moju

generaciju promjene su se dogaala usred naeg odrastanja. Ne-slubene, feministike enske inicijative bez sumnje su bile potaknute

i stranim knjigama odnosno zbivanjima izvan Jugoslavije. U tadanjim

se uvjetima to smatralo diskvalifikacijom a tzv. jugoslavenski put

izgradnje socijalizma vrhuncem dotadanjih iskustava radnikoga

pokreta i tome slino. Zapravo, kako to ve biva u drutvima toga tipa,

smatralo se a opet i nije. Svi mi smo bili u stanju vjerovati ve prijedoruka u mnoge nemogue stvari, barem na nekoj razini. UOmladinski list "Susret", januar 1968.


9/72

9

specifinoj vrsti politike rasprave i neto manje specifino znanstveno-teorijskoj

raspravi tada su naete teme koje nas zapoljavaju jo i danas.

Svjetonazorski, teorijski, u povijesti ideja moemo razabrati sljedove kojisu ulazili u dijalog s varijantama slubenoga stava: egzistencijalizam pa

strukturalizam pa post-strukturalizam, pa dugo rasprava o postmodernizmu. I

naravno, cezura 1989. ili tu negdje. S feministikog stajalita i s mnogo

pojednostavljivanja velika je podjela uvijek bila na one koji su (prvo)

izjednaavali ensko i muko ili pak dekonstruirali funkcioniranje te binarne

opozicije i (drugo) na one koji su bile i bili esencijalisti. S neto drugaijemlogikom funkcionirao je aktivizam, programi programe i subjektiviziranja:

postajanja subjektom, stjecanja moi. Nametnuti se kao ene ili prestati biti ta

tua konstrukcija, "ene".

Na prvi se pogled ini da je utopijska dimenzija bila doma u velikoj prii

esencijalistikoga feminizma: kada ene dou na svoje nee biti ni rata ni nasilja,

etiki e princip biti etika brige. No ako utopijskim smatramo sposobnostimaginativnoga zamiljanja sasvim drugaijih odnosa, misao alternative, moglo se

to i bez esencijalizma.

Moj osobni kriterij razlikovanja prihvatljivog i

neprihvatljivog utopizma jest cijena: oekuje li se rtvovanje za tu

bolju budunost. Ne naravno, rtvovanje u smislu odgode

zadovoljstva, bez kojeg nema kulture i civilizacije, ve mirnopristajanje na rtvovanje mnogih suvremenika u ime navodno

uzvienih ciljeva. Osobno rtvovanje je neto drugo (iako moe

imati vid moralne ucjene): bez njega teko da bismo doli do

dostignua koja su sada tako prikrivena pod slubenim Danom

rada i Danom ena.

Ipak, kako sam snano i sekularno uvjerena da imamo

samo ovu dimenziju, samo jedan ivot, izbjegavanje patnje drugih

mora biti temeljno polazite programa promjena.

Moda je dio toga stav doveo do atrofije aktivnog principa zbog koje se

ve i simbolika gesta smatra dovoljnom.

Druga patologija feminizma je zatvaranje u vlastiti svijet, ignoriranje svih

koji ne dijele nae stavove uz moda neto pokuaja da se ukljue ene, koje jo

nisu osvijetene, pomalo odozgo.

Nadedaainovi, tribinaRodilevica,DomeomladineBeograd, 2012.


10/72

10

No to su skretanja, patologije, izmeu toga i prije i poslije tzv. promjena

ima velika koliina rada, strpljivog, manje strpljivog, s vie ili s manje

performativnih momenata, ali uspjenoga rada. Zbog feminizma svijet je netopristojnije mjesto.

Svako malo govorilo se o nekoj iscrpljenosti, nekoj reakciji, nekoj

bezvoljnosti. Nema sumnje da su mnoga dostignua postala, kako se kae u

odgovarajuem argonu, "mainstream". U svijetu u kojemu ivimo to znai da

mnogi ciljevi, mnoga dostignua postaju inkorporirana u najuspjeniji od svih

velikih narativa, onaj o neizbjenosti trine privrede. Neoliberalizam jerazmjerno lako prepoznati kao takvu ideoloku redukciju, takvo potiskivanje

svega to smeta osnovnom diskursu, no neizbjenost trinoga modela,

jednostavno reeno, kapitalizma prihvaa se i tamo gdje se njihovi uinci osuuju,

gdje se nastoji doi do malo boljega modela. Kao da se neoliberalna ideologija

okoristila nekim svojstvima marksizma kao svjetonazora: ekonomskim

determinizmom i uvjerenjem da je smjer razvoja jedan jedini.

Kako sauvati utopijsku imaginaciju, uvjerenje da se moe ivjeti i

drugaije a ujedno priznati i kontekstualnost znanja, zbunjujui pluralitet

oekivanja? Kako se rijeiti straha od uopavanja, zajednikih projekata kada smo

se tako dugo bojale univerzalizma kao maske patrijarhalnosti?

Teorija i aktivizam slau se u tome da otpor prevladavajuim

hijerarhijskim odnosima oduvijek postoji. Od strategija otpora potlaenih na

mikrorazini do sposobnosti potroaa da neku robu funkcionalno izokrene: rijeile

smo se nekih dogmatskih pretpostavki (a nekih se ja, na primjer, ne mogu rijeiti:

mogu smatrati da kuni posao zasluuje jednaki dignitet i da valja prevrednovati

znaenje svih tzv. "niskih' poslova, no ovisnost se ne lijei nekontroliranim,

osvetnikim troenjem novca to ga zarauje mu).

Postali smo svjesni najrazliitih praksi no ne znamo da li je mogue

univerzalizirajui pokret koji ne bi bio zagaen.

Zapravo, ono to mi se ini potrebnim (i tekim) je ne-trivijalni pristup

politikoj dimenziji. Bez politike utopijski su impulsi neto kao bumerang, lete i

vraaju se kao destruktivni. Politika je briga za poslove zajednice, manje, vee,

globalne. Politika je doista umijee mogueg ali ne i jeftini cinizam. Utopijska

vizija jest vizija mogueg a ne dokono sanjarenje.


11/72

11

Nadeda ainovi, profesorka univerziteta u Zagrebu je istaknuta hrvatska filozofkinja, feministikateoretiarka i aktiviskinja, jedna od osnivaica enskih studija, od 2009. predsednica Hrvatskoga centraPEN-a. Autorka je mnogobrojnih radova, a objavila je sledee knjige: Subjekt kritike teorije, Zagreb 1980;Pisanje i miljenje, Zagreb 1981; Estetika njemake romantike, Zagreb 1887; Estetika, Zagreb 1988; Ogled o

pismenosti, Zagreb 1994; U enskom kljuu, Zagreb 2001; Doba slika u teoriji mediologije, Zagreb 2001,Vodi kroz svjetsku knjievnost za inteligentnu enu, Zagreb 2007; Zato itati filozofe, Zagreb2009; uredila zbornik "ene i filozofija" (Zagreb 2006).

TribinaciklusaRodilevica: Pitanjeklaseufeminizmu, DomeomladineBeograd,

april2012.


12/72

NajavniplakatciklusatribinaRODI

LEVICADomaom

ladineBeograda,

2012.


13/72

13

Uvod

Z

avretak II svetskog rata je u socijalistikoj Jugoslaviji oznaio poetak

korenitih promena poloaja ena u drutvu koje su se desile silovito,masovno i organizovano. U okviru jedne (socijalistike/komunistike) ideologije,

jednog drutvenog sistema, jedne partije (KPJ) ene su izborile jednaka zakonska

prava u odnosu na mukarce u svim segmentima ivota i rada.

U istoriografiji1 period 1945-1953. e biti zabeleen kao vreme

diskontinuiteta: u odnosu na kapitalistiki drutveno-ekonomski sistem,

monarhistiki politiki sistem i potlaeni poloaj ena u drutvu u KraljeviniJugoslaviji. Socijalistika ideologija emancipaciju ena nije posmatrala van

sistema radnitva (radnike klase) zato se mera enske emancipacije, pre svega,

odreivala u odnosu na prava iz oblasti rada.

Emancipacija2 ena je izraz koji se koristio u zemljama socijalistikog

drutveno-ekonomskog i politikog sistema i uglavnom je znaio zakonski

dostignutu jednakost mukaraca i ena. Proces emancipacije ena u prvimgodinama socijalistike Jugoslavije nije mogue posmatrati van sistema

Antifaistikog fronta ena (AF)3, oganizacije koja je imala kljunu ulogu u

procesu transformacije enskih uloga u drutvu. Izlazak ene iz privatne u javnu

sferu, van porodinog kruga koji je tradicionalno pripadao enskoj sferi, i

ekonomska samostalnost jednog broja ena4, koji su se desili u vreme

socijalistike transformacije naeg drutva, nisu bili dovoljna reenja za potpunipreobraaj poloaja ena u drutvu. Problem je ostao u domenu privatnog i

Gordana Stojakovi

Antifaistiki front ena

Jugoslavije (AF) 1946-1953:

pogled kroz AF tampu

1O periodu 1945-1953. unaoj istoriografiji dosta je

pisano (BrankoPetranovi 1981; JovankaKecman 1975; Neda

Boinovi 1996 i drugi),postoji obimna graa (za

Vojvodunu je to u ArhivuVojvodine i Muzeju

Vojvodine), ali sem knjigeKonji ene ratovi(Lidia

Sklevicky 1996) nemasistematskog istraivanja

uloge AF -a upreobraaju poloaja enau drutvu.

2Danas je u upotrebitermin: oslobaanje ena,

a oznaava oslobaanjeena muke dominacije u

svim aspektima ivota irada. Oslobaanje je

koncept celovitih reformikoji zagovara naputanjereformskih napora i

parcijalnog reavanjaproblema.

3Za AF jedrug Kardeljje kazao na Petomkongresu AF je

organizacioni oblik nae

Partije i Narodnog frontaza rad meuenama (Vida Tomi

Kako treba raditi u naojorganizaciji u: Glas ena

septembar 1950: 2).

4 U Vojvodini je 1948. bilo400.000 ena od toga je

340.000 je bilo u AF-u, a290.000 je bilo upisano u

Narodni front. Oko50.000 ena je bilo

zaposleno u preduzeima,a od njih je 6.348 bilo na

funkcijama u sindikatu(Zora Krdali Slobodna

Vojvodina7. mart 1948: 1).U 1949. preko 1.940 ena

je u Vojvodini ukljueno uindustriju, kao stalna i

povremena radna snaga(Slobodna Vojvodina14.januar 1950: 2).


14/72

14

porodinog gde patrijarhalni poredak i dalje ivi u glavama i srcima

ljudi (arana Papi 1989: 37). Porodica je u socijalizmu kao i u graanskom

kapitalistikom drutvu bila mesto gde su se reprodukovali odnosi hijerarhije jerpolovi tu zadravaju svoju postvarenu` prirodnost (arana Papi 1989: 39).

Ideoloki plan je u socijalistikoj Jugoslaviji u periodu 1946-1953. bio

prenoen putem tampanih medija. Kljunu ulogu prenoenja poruka enama

imala tampa Antifaistikog fronta ena (AF tampa)5. U periodu 1945-1950.

pored tampe deo sistema prenoenja poruka i kreiranja identiteta, kulturnih

vrednosti i drutvenih odnosa (Adla Isanovi 2007) bili su italaki asovi ianalfabetski teajevi. Organizacije AF-a su imale zadatak da okupe ene u

selima i gradovima i organizuju to vie italakih grupa, analfabetskih teajeva i

kurseva. Ovaj edukativno-ideoloki sistem temeljio se na potrebi da se prevazie

vievekovno naslee nejednakosti ena i da se u direktnom kontaktu koji se

deavao u enskim grupama u sistemu AF-a, poruke jasno i nedvosmisleno

prenesu to veem broju ena.Period 1946-1953. je bio vreme AF tampe. ena danas (Beograd) je

tampana u tirau od 30.000 primeraka, Zora (Beograd) je tampana u 50.000primeraka, a u Vojvodini su tampani: Glas ena, Dolgoz N (Vajdasgi

Dolgoz N) i Femeia nou. to je prelazilo tira od 100.000 primeraka.Paradoksalno je da u vreme kada je veliki deo ena u Vojvodini nepismen6 ili tek

opismenjen postoji takav obim angaovanih listova. AF tampa je koriena kaonajznaajniji kanal prenoenja poruka i kreiranja uloga namenjenih enama.

Poruke se nisu usvajale samo itanjem i slobodnom selekcijom informacija koje

zavise od odlika publike, ve i njihovom interpretacijom u direktnom kontakturukovotkinja italakih asova i publike.

Ovaj sistem je bio zasnovan i na hijerarhiji AF tampe gde je ena

danasbila mesenik koji je prenosio aksiomatske - direktivne poruke liderkamasrednjih i niih odbora AF-a, a svi ostali listovi su prema kreiranoj matrici

predstavljali stvarnost na makro (politiki plan) i mikro-planu (svakodnevni ivot)

i u isto vreme je kreirali (nove enske uloge). Najznaajnije tekstove u

analiziranoj AF tampi u periodu 1948-1950. napisala je Vida Tomii.

Da bih istraila koje poruke su prenoene, sa kojim ciljem ko ih je

prenosio i kako su se one realizovale u svakodnevnom ivotu analizirala samlistove Glas ena iZora. Analizu sam organiila na navedene listove koji su

6U tekstu U borbu zalikvidacijunepismenosti (Glas ena1948: 4) navedeno je da jeu Vojvodini krajem 1948.bilo 11.203 nepismenihena, a broj polupismenihje daleko vei. Radilo seo politikom prioritetu jerje bilo potrebno okupitiene i aktivirati ih naplanu izgradnje i obnovezemlje i ukljuenju upolitiki ivot pa je sasvimrazumljivo to je AFtampa koriena kaonajznaajniji kanal

prenoenja poruka ikreiranja uloganamenjenih enama.

5U naoj literaturi nijesistematski istraenaenska tampa koju suizdavale organizacije AF

-a u Srbiji i Vojvodini.Znaajni podaci se mogunai u knjigama: eneVojvodine u ratu i revoluciji1941-1945(Duan Popov1984: 207-216), ensko

pitanje u Srbiji u XIX i XXveku(Neda Boinovi1996), CD prezentacijiistraivanjaAF Vojvodine1942-1953 (Gordana

Stojakovi 2007). Oproblemu odnosu medijaprema enama oslanjalasam se na sledee radove:posebno izdanje asopisaGenero(2004) posveenoje pitanju odnosa medijaprema enama, a naroitosu znaajni tekstovi koji sebave strategijamaiskljuivanja ena iz javnesfere (SnjeanaMilivojevi 2004; Lisbet

van Zonen 2004; TheresaStratford 2004). Postojiznaajna literatura koja sebavi pitanjem odnosaena i medija ili"enskom" percepcijommedijskih sadraja kao ijezikom medija (KuncSuzana & Sarnavka Sanja2006; Pateman Carole

2004; Bourdien Pierre2005; Nirman Moranjak2007).


15/72

15

tampani na srpskom jeziku, ali sam uporedo koristila svedoenje Gizele Sabo

(Szab Gizela) urednice Dolgoz N (Vajdasgi Dolgoz N ) (Gordana

Stojakovi 2007). Koristila sam rezultate istraivanja AF Vojvodine 1945-1953.(Gordana Stojakovi 2007) gde sam predstavila injenice o vanosti AF -a kao

enske organizacije koja je imala kljunu ulogu u dalekosenom projektu

emancipacije ena u socijalistikoj Jugoslaviji u periodu 1945-1953.

Koristila sam metode analize diskursa u analizi teksta (Vera Vasi 1995;

Svenka Savi 1993) koje omoguuju da se rodne razlike prikau u odnosu na

kontekst (politiko-ekonomski i kulturoloki). Takoe sam koristila metode kojese koriste u prezentaciji ena u medijima (Nirman Moranjak 2007) i metode koje

objanjavaju ideologizaciju rodnih uloga (Susan Kingsley Kent 1987). Kao

kljuni element analize odredila sam: ta su bile dominantne teme i koje su

dominantne uloge namenjene enama (majka, supruga, radnica...) i koliko su one

podudarne politikom programu AF-a. Rezultate analize sam predstavila u

doktorskoj teziRodna perspektiva u novinama Antifaistikog fronta ena (1946-1953) a u ovom radu sam izdvojila temu ulazak ena u privredu sa posebnim

osvrtom na zadrugarstvo i zadrugarke kako bih dala osnovne informacije o radu

organizacija AF-a u periodu 1946-19537.

AF Jugoslavije: najmasovnija enska organizacija u naemistorijskom pamenju

Antifaistiki front ena Jugoslavije osnovan je 1942, u toku

Narodnooslobodilake borbe (NOB) sa ciljem da okupi ene u borbi protiv

faista. Ideoloki rad organizacije je bio oslonjen na temeljna opredeljenja KPJ daene moraju biti ravnopravne sa mukarcima u svim segmentima ivota i rada.

Organizacija je posle rata formalno bila lan Narodnog fronta Jugoslavije8, ali je u

mnogim segmentima rada zastupala autentine interese ena.

Iskustvo ena u okviru AF-a oslanjalo se i nastavljalo na iskustvo

organizovanja ena u radniko-komunistikim organizacijama9 poev od

dvadesetih godina 20. veka. Podjednako vano je bilo i iskustvo enskihgraanskih10 i feministikih organizacija u Srbiji i Vojvodini, koja su pored

7Doktorsku tezu

Rodna perspektiva unovinama Antifaistikogfronta ena (1946-1953)

sam odbranila uavgustu 2011. na

Rodnim studijama -ACIMSI Univerziteta

u Novom Sadu. Ciljmi je bio da

rekonstrukcijom idekonstrukcijom

tekstualnih i vizuelnihporuka u tampi AF-

a koje su delomoblikovale svest ena

ukaem na deozaboravljenog naslea

ena u socijalizmu.Namera mi je bila da

ukaem na vanostpolitikih stavova opoeljnim ulogama

ena u socijalizmu uperiodu 1945-1953.

8Drugi kongresAntifaistikog fronta

ena Jugoslavijeodran je 25, 26 i 27.

januara 1948. uBeogradu. Tek tada je

usvojen Statut

organizacije i doneseniplanovi rada koji su

sadrani urezolucijama Drugog

kongresa AF-aJugoslavije. Iz Statutaorganizacije vidi se da

je AF bio sastavnideo Narodnog fronta.

Pokrajinskaorganizacija AF-a je

bila u rangu sreskih,okrunih i mesnihorganizacija iji je

najvii organ -Konferencija AF-a.

9Videti: KecmanJovanka (1978);

Kecman Jovanka

(1975); StojakoviGordana (2007);Sklevicky Lidia (1996).


16/72

16

humanitarne funkcije imala i programe edukacije za ene, ali i politike zahteve.

Mnoge od tema11 pokrenutih u graanskim i feministikim organizacijma

preuzete su i razvijene u sistemu AF -a, u obliku koji je diktirao politikitrenutak.

Masovno organizovanje ena i stvaranje mree organizacija AF-a, u

periodu 1942-1944. najvie u seoskim sredinama, bio je proces koji se kretao

neispitanim putevima (Srbislav Kovaevi 1943). Sa jedne strane ene su vrlo

esto predstavljale odluujuu snagu NOB-a kao partizanke, bolniarke, kurirke,

ilegalke, one koje su organizovale svakodnevni ivot na osloboenim teritorijama(gde su mukarci bili u logorima, partizanima ili ubijeni), a sa druge strane njihov

izlazak iz kunog okruenja u mirnijim fazama rata nije nailazio na opte

odobravanje saboraca i sredina u kojima su ivele. Ve su se tokom 1944.

pojavile dileme da li je potrebno da i dalje postoji jedna posebna organizacija ena

kakav je AF. Jovan Veselinov-arko, sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za

Vojvodinu poslao je 1944. pismo Pokrajinskom odboru AF-a sa porukom dapostoji opasna tendencija `osamostaljivanja` AF-a, odvajanja AF-a u neku

potpuno samostalnu organizaciju Nii odboriesto su se razvili u usku

terensku ensku organizaciju koja se (u mnogim mestima) smatra mnogo vie

obaveznom prema viim odborima AF-a, nego prema lokalnim telima i lokalnim

potrebama i zadacima opte Narodnooslobodilake borbe (Srbislava

Kovaevi 1984: 120).U odbranu postojanja posebne enske organizacije prva jestala Mitra Mitroviii. Ona je smatrala da AF nije organizacija koja se

iskljuivo bavi pitanjem ena, ve (je to) pokret koji je okupio ene u borbi

itavog naroda protiv okupatora (Mitra Mitrovi, O Antifaistikom frontu ena

ena danas br. 33. 1944: 6-8). One su se, kako pie Mitra Mitrovi u navedenom

lanku, zahvaljujui AF-u, lake i efikasnije ukljuile u javni i politiki ivot jer

se ene jo uvek lake okupljaju preko svog, da kaemo `enskog` pokreta. Onesu se i na potpuno poseban nain vezivale za svoju organizaciju koja sada postaje

njihov krov nad glavom. U takvim uslovima, ali i zbog zasluga koje je AF

imao u NOB-u, i koje nisu bile sporne, Mitra Mitovi smatra da se opstanak AF-

a ne moe dovoditi u pitanje.

Masovan izlazak ena u javnu sferu u periodu 1945-1950. jedna je od

kljunih osobenosti drutvenog ivota socijalistike Jugoslavije. ene su glasalena izborima za savezne, republike, pokrajinske i lokalne organe vlasti. One su i

10 Boinovi Neda(1996); Sklevicky Lidia(1996: 73-107) ;Stojakovi Gordana(2001).

11

Patronati, razliiteforme edukacije ena,enska tampa.


17/72

17

asopis"enadanas",1946.

(nastavaknasledeojstrani)


18/72

18

birane u organe vlasti i ukljuivale se u privredni razvoj zemlje. enama suideolokim i partijskim odlukama bile namenjene aktivne uloge u kreiranju

drutveno-ekonomske sfere: radnice, udarnice, zadrugarke, politiarke ('drutvenopolitike radnice'), ekonomski samostalne ene koje su ovladale razliitim

profesijama i onim koje su, do tada, bile rezervisane samo za mukarce. Pri tome

se priznavao poseban drutveni plan obrazovanja i edukacije ena kako bi

savladale nasleenu neobrazovanost i ukljuile se u privredni i politiki ivot.

Ipak je i dalje bila vana uloga ene kao majke (ne samo sopstvene dece ve i

dece koja nisu imala roditelje) kao i itav arsenal uloga iz ekonomije nege i brige

(briga o porodiljama, doiljama, invalidima, uenicima u domovima, kolonistima).

Drutveni i politiki angaman ena je poeo da se smanjuje od 1950.

kada se uvodi samoupravljanje, a privredna preduzea moraju da pokau

pozitivan rezultat. Do tada realizovana drutvena briga o deci i majkama sada

postaje skup projekat. Takav drutveni napor proizvodio je stavove da je najbolje

da se ene vrate u kuu jer je to najracionalnije i u interesu dece (Anonim O

problemu dvostruke optereonosti zaposlene ene u: ena danas br. 81, 1951:

11). Izuzetak su ene na selu koje su i dalje u fokusu aktivistikog i politikog

rada unutar AF-a, jer projekat socijalistikog preobraaja sela nije bio zavren.

Deavalo se da su u Vojvodini 1951. i 1952. ene masovno vraalekandidature za izbore na lokalnom i regionalnom nivou, jer se muevi i porodicanisu sa tim slagali. U prvim posleratnim godinama takva situacija nije bila

mogua U toku NOB-a i posleratne obnove patrijarhalno shvatanje o poloajuena je odmah bilo prepoznavano i osuenokao nazadno i pogreno. Poetkom pedesetihgodina otupela je otrina razraunavanja sapatrijarhalnim shvatanjima. Na izborima za

lokalne organe vlasti u Vojvodini primeenoje da su birai-mukarci bili protiv ena-kandidatkinja. Tako je u Jai Tomi od 28ena izabrano 14, u Kovinu od 16kandidovanih ena izabrane su 3, a u Beejuod 58 kandidovanih izabrano je 12. U Srezu

somborskom je 50 ena vratilo kandidaturujer im muevi nisu dozvoljavali da prihvate

kandidature (Rua Tadiv

Koji su naizadaciena danas br. 103. 1953: 3).

asopis"enadanas",1946.(nastavaksaprethodnestrane)


19/72

19

Iskustva masovnog uea ena u privrednom i drutvenom ivotu zemljesu se sabirala u organizacijama AF-a ba u vreme kada je, prema odluci KPJ,

organizacija trebalo da se svede na savetodavni organak Narodnog fronta. Ona subila tako snana i tako znaajna da je i u vreme slabljenja organizacije otvorena idanas aktuelna tema o usklaivanju privatnih i poslovnih obaveza ena. Mnogezaposlene ene su se alile na strahovit zamor od svakodnevnog,zaglupljujueg posla u kui (Gordana Stojakovi 2007). Verovalo se da euvoenjem elektrine energije u domainstva upotrebom poreta, friidera, pegle,maina za pranje vea i sudova, usisivaa... kuni posao svesti na minimum. Pored

toga smatralo se da e se osnivanjem servisa za ienje stanova, perionica, drugihuslunih radionica ene rasteretiti kunih poslova. Ipak, i tada je bilo jasno da jeza istinsku ravnopravnost neophodna kulturna emancipacija mukaraca i ena i dae proces izlaska ene u javnu sferu, bremenit nasleem prolosti, biti dug.

Najtei deo procesa emancipacije drutva bio je proces transformacijemiljenja mukaraca i ena. Ida Saboiii u svom govoru12 povodom 8. marta (Novi

Sad 1960) kae da se u toku socijalistikog preobraaja drutva vri(o) procespretvaranja starih shvatanja u nova, proces usvajanja novih pogleda u pogledupoloaja ena u porodici i drutvu. Ida Sabo konstatuje da je socijlizam u FNRJpotvrdio pravilnost marksistike teorije po enskom pitanju tj. da je njegovo

potpuno reenje mogue pobedom proletarijata nad kapitalizmom.

U praksi masovni ulazak ena u privredu znaio je i transformaciju

porodice. Bilo je jasno da ena ne moe da izvrava stare i nove funkcije a da to

ne proizvede dvostruku optereeonst ena. Ida Sabo se u navedenom govoruzalae za sledee reenje: Ako polazimo od socijalistikog stanovita da je ena

ravnopravna, da ona vri i jo vie e vriti razne profesije i funkcije u drutvu, ne

moe se vie zadrati stara organizacija rada u domainstvu i moramo svesno dastvaramo mreu drutvenih institucija koje e da okruuju porodicu i koje e da

obavljaju razne poslove vezane za svakodnevni ivot porodice. U procesu

transformacije porodiceposebno su istaknute komune i kune zajednice koje sushvaene kao proirene porodice...koje e osloboditi enu kunih poslova.

Zato je ukinut AF? Prema Rezoluciji o osnovanju Saveza enskih

drutava Jugoslavije (septembar 1953) radilo se o stepenu razvoja drutvenihodnosa gde su se aktivnosti AF u reavanju drutvenih problema ocenjivale kao

pogrenje jer bi to podupiralo pogreno miljenje da je pitanje poloaja ena

nekakvo posebno ensko pitanje a ne opte drutveno pitanje, pitanje svih boracaza socijalizam... (Vida Tomi 1980: 77).

12Govor jeobjavljen u :

Stojakovi, G.(2007), CD-AFVojvodine 1942-

1953, izdanjeautorke, Novi Sad


20/72

20

asopis"Zora",1952.


21/72

21

asopis"Zora",1952.


22/72

22

Neda Boinoviivo razlozima za ukidanje AF-a kae:

Opet patrijarhat na djelu. Svaki put se nae izgovor da se ena vrati

nazad. Ovdje se nije radilo o istom patrijarhatu, nego o socijalistikoj ideologiji.Kaem to nakon dugog promiljanja o tome to bi to moglo da bude. Dola sam

do zakljuka da taj dogaaj ima u svojoj osnovi patrijarhalnu crtu - bilo je teko

prihvatiti enu kao ravnopravnog ovjeka. I tada je socijalizam proklamovao

ravnopravnost ena ali "pod naom kontrolom" pod kontrolom socijalistike

partije (Stojakovi Gordana 2002: 48).

Ulazak ena u privredu sa posebnim osvrtom nazadrugarstvo i zadrugarke kroz AF tampu

PoletTransformacija drutva u socijalistiko i ravnomerniji razvoj razliitih

delova FNRJ13nije bio mogu bez masovnog uea ena. Platforme po kojima sekretala promena enskih situacija mogu se pratiti na osnovu analizenajzastupljenijih tema AF tampe: opismenjavanje i kulturno uzdizanje ena,ulazak ena u privredu sa posebnim osvrtom na zadrugarstvo i zadrugarke,ekonomija nege i brige14 i osmomartovske proslave. Sve nabrojane teme se

proimaju, uslovljavaju i menjaju intenzitet kako u temeljnim politikimdokumentima (rezolucije i zakljuci KPJ, Narodnog fronta, AF-a), politikimtekstovima liderki AF -a tako i u izvetajima, reportaama i vestima o raduorganizacija AF-a. Analiza tekstova pokazuje dva perioda u odnosu nadominantnu ensku situaciju: period dominacije aktivnih enskih uloga iuspinjanja zaposlenih ena na drutvenoj lestvici (1945-1950) i period dominacijeuloga iz ekonomije nege i brige (1950-1953).

Analiza tekstova AF tampe pokazuje da je AF u periodu 1946-1949.

bio vrsto strukturiran sistem izgraene hijerarhije moi, utemeljen na jasnodefinisanim ciljevima u saglasnosti sa ideoloko-politikom matricom KPJ.enama su namenjene aktivne uloge u kreiranju drutveno-ekonomske sfere:

politiarke (drutveno-politike radnice), ekonomski samostalne ene koje suovladale razliitim profesijama. Pri tome se vodilo rauna i o drutvenoj funkcijiena jer su promovisane i uloge majke, vaspitaice, negovateljice.

Posredstvom AF tampe, italakih grupa i konferencija, irokom slojuena se prvo objanjavalo zato se i na koji nain drutvo transformie u

13Federativna NarodnaRepublika Jugoslavija(1946-1963)

14Ekonomijom nege ibrige nazvala samdobrovoljne i neplaeneaktivnosti kojima su ene

u socijalistikojJugoslaviji omoguilezbrinjavanje, negu i briguza sve ranjive kategorijedrutva: decu u jaslicamai obdanitima, decu bezroditelja, ake uinternatima i kolama,stare ljude, koloniste,invalide, stanovnitvo upasivnim krajevima,

ene i decu u Kosovsko-metohijskoj oblasti,uesnice i uesnike na

velikim gradilitima,graniare... Korpusdobrovoljnih aktivnostinazvala sam ekonomijomjer je mobilizacija enapreko organizacija AF-ana poslovimaproizvodnje hrane, obue

i odee i rad na odranjusvakodnevnih potreba(nega za nabrojanekategorije stanovnitva)doprinela da se zaponesocijalistikatransformacija drutva.Milioni besplatnih radnihsati koje su enesocijalistike Jugoslavije

poloile u temelje novedrave nije dovoljnopoznata injenica.


23/72

23

socijalistiko, pravednije, gde nee biti socijalnih razlika, a zatim bi se postavilikonkretni zadaci lanstvu AF-a, kao to je to u politikom tekstu Rue Tadi

Pojaajmo ideoloko vaspitanje nae radne ene (Glas ena januar-februar1949: 8-10). Tekst prati politiki kreiranu matricu promena poloaja ena udrutvu - edukacija, ukljuivanje u privredu i vaspitanje podmlatka, a zapoinjecitatom iz Programa Partije:

Komunistika partija Jugoslavije e se naroito boriti za svestranojaanje aktivnosti Antifaistikog fronta ena u radu na vaspitanju ena uduhu socijalizma, za uvrenje postignute ravnopravnosti ena i za

obezbeenje te ravnopravnosti putem stalne brige za njihovo kulturno ipolitiko uzdizanje, za majku i dete, kao i za to masovnije ukljuenjeena u sve oblasti drutvenog i ekonomskog ivota.

Slede statistiki podaci o radu organizacija AF-a u Vojvodini koji su uprvom delu teksta Rue Tadi dati kao prikaz usaglaenosti rada AF-a saProgramom Partije: broj odranih konferencija po raznim pitanjima -

tumaenje uredbi, zakona i krupnih politikih i privrednih zadataka, brojitalakih grupa, kurseva i takmienja u ostvarivanju zadatih planova rada AF-a.U drugom delu teksta Rua Tadi daje dobre primere rada pojedinih organizacijaAF-a, a zavrava kritikom, kao obaveznim delom svakog politikog teksta uAF tampi, naslovljenom na odreene odbore AF-a:

Sreski odbori AF- a treba da se bore da ovog puta izbegnu kampanjskirad u podizanju kadra i da obezbede stalno podizanje i osposobljavanje

naih drugarica. (Rua Tadi Pojaajmo ideoloko vaspitanje nae radneene u: Glas ena, januar-februar 1949: 8-10).

Analiza sadraja u Glasu enaje pokazala da dominiraju politiki tekstovinamenjeni lanicama AF-a koji pozivaju i mobiliu ene u Vojvodini da linimangaovanjem podre opti drutveni plan. Svako angaovanje je utemeljeno nazadacima AF-a, a na osnovu plana KPJ za sve masovne organizacije. Tako je u

nepotpisanom politikom tekstu V kongres Partije i zadaci AF-a (Glas enanovembar 1948: 1-3) dat saet plan KPJ za organizacije AF-a:

... U 1949. godini, treoj godini izvrenja naeg Petogodinjeg plana,naa organizacija e morati jo sa vie sistema prii organizovanju

svestranije pomoi radnoj eni, kako bismo izvrili zadatak postavljen uPlanu privrednog razvitka FNRJ i Programu KPJomoguiti enama to

masovnije uee u svim oblastima drutvenog i politikog ivota. Na tajnain emo i naoj industriji omoguiti potrebnu radnu snagu te e broj


24/72


25/72

25

asopis"enadanas",1946.(nastavaksaprethodnestrane)


26/72

26

od 15.304 ena koliko se u ovoj godini ukljuilo u privredu, biti mnogovei, a na zadatak, postavljan u Programu izvriti mobilizaciju ena zaizgradnju socijalizma... izvren...

Masovno uee ena je bilo neophodno da bi se izvrila obnova iizgradnja zemlje, industrijalizacija i socijalistika transformacija sela. Poruka onunom ukljuivanju ena u privredu upuuje se i mukarcima i enama jer jeradno angaovanje ena van kue znailo i promene unutar porodice. Da bi se

plan ostvario bilo je potrebno osnivati mreu institucija drutvenog standarda kojee podrupreti rad ene van kue:

Da bi uee naih ena, kako u tvornicama i ustanovama, naindustrijalizaciji nae zemlje i izgradnji narodne vlasti, tako i u selu narekonstrukciji poljoprivrede i stvaranju novog socijalistikog sela, bilo

to vee Peti kongres KPJ u Programu Partije postavio je jedan zadatakrazvijanje itavog sistema pomoi eni i majci. Pre svega potrebno je uiduoj godini stvoriti to iru mreu dejih ustanova koje su potrebne ne

samo onim majkama koje su se ve ukljuile u privredu, nego i onima naije vredne ruke naa privreda eka...(Anonim V kongres Partije i

zadaci AF-a u: Glas ena novembar 1948: 2).

Paralelno sa porukama o potrebi ukljuenja ena u privredu nalaze se iporuke o promeni poloaja ena u socijalistikoj Jugoslaviji. Vida Tomi utekstu ene Jugoslavije u borbi za izgradnju socijalizma (Glas ena mart 1949:

1-3) ponavlja tezu da je pobedom radnike klase dolo do potpune likvidacijesvakog ugnjetavanja oveka ovekom i likvidacije neravnopravnosti iugnjetavanja ena (Isto str. 1). Ona daje primere pozitivne promene enskesituacije u socijalistikoj Jugoslaviji:

... a mnoge hiljade ena i devojaka danas stiu dalje obrazovanje u

raznim srednjim, strunim i visokim kolama. Evo samo nekoliko primera

u brojkama. U poreenju sa 1939. godinom, broj ena u privredi poveaose za 26,2%. U 1948. godini u poreenju sa 1947. godinom broj ena

ukljuenih u privredu poveao se za 76,47% (u tekstilnoj 63,71% u

preradi hartije 61,02%, u domaoj radinosti 77,81%, elektroindustriji

34,90%, industriji duvana 50,09%)... ene ine veliki broj meu

udarnicima. Od ukupnog broja udarnika 32% sainjavaju ene. (Vida

Tomi, ene Jugoslavije u borbi za izgradnju socijalizma u: Glasena, mart 1949: 1-3).


27/72

27

asopis"Zora",1952.


28/72

28

Za rad su najsposobnije bile ene u fertilnom periodu zato je ideoloko-

politiki plan prvo naao utemeljenje u radnom zakonodavstvu koje je trebalo da

omogui radno angaovanje majki. O tome se ene obavetavaju u tekstu MirjaneSapundi Novi propisi o zatiti zaposlenih ena za vreme trudnoe i

poroaja (Glas enajun 1949: 4). Pored plaenog poroajnog odsustva od 90

dana reeno je pitanje prekida rada zbog dojenja deteta (Isto str. 4) a data je

mogunost majci dojilji i eni sa detetom do tri godine da radi skraeno radno

vreme (pod odreenim uslovima):

Rukovodilac preduzea i ustanove, gde je zaposlena majka-doilja,odreuje vreme trajanja prekida (zbog dojenja deteta) obzirom na stvarne

mogunosti, na primer: udaljenost preduzea od stana ili jasala,

saobraajnih veza i slino, da bi joj na samo dojenje ostalo pola sata.

Prekid rada zbog dojenja ne moe biti dui od 2 sata... Koji su to odreeni

uslovi i okolnosti kad se majkama koje se nalaze u radnom, odnosno

slubenikom odnosu moe dozvoliti da rade sa skraenim radnimvremenom, cenie nadleni rukovodilac po pribavljanju miljenja

sindikalne organizacije...( Mirjane Sapundi, Novi propisi o zatiti

zaposlenih ena za vreme trudnoe i poroaja u: Glas ena, jun 1949: 4).

Procenu okolnosti i mogunosti za majke dojilje i one koje ele skraeno

radno vreme davao je rukovodilac u najboljem sluaju uz preporuku sindikata.

AF se nije ukljuivao u proces odluivanja to govori o tome da je u realnomivotu, van politikih govora, ulazak ena u privredu prevashodno uslovljen

potrebom za novom radnom snagom, a ne potrebom da se one kao ene ukljue u

drutvenu i privrednu stvarnost.

Pratei prioritete razvoja AF tampa je, kroz reportae i zvetaje, donosila

prikaze uspenog ukljuenja ena u industriju. Kako je izgledao radni dan radnica

fabrike arapa Vukica Mitrovi u Apatinu pokazuje nepotpisana reportaa podnazivom Novi ivot naih radnica(Glas ena novembar 1948: 5-6):

Radnice u fabrici rade od 5-13 asova. Svake srede redovno odrava svako

odeljenje za svoje lanove sastanak italake grupe. Prisustvovali smo

jednom italakom sastanku. ... Prorauju politiki referat druga Tita sa V

kongresa KPJ. ita se onaj deo u kojem se drug Tito osvre na rezolucijuInformbiroa i optube protiv Partije i njenog rukovodstva...


29/72

29

Radnice su slobodno govorile o politikoj situaciji na nain koji jeukljuivao i sasvim lini pristup:

U diskusiji uzima re drugarica Miri Milka petostruka udarnica uodeljenju za popravku arapa: `Ja ne znam zato nas napadaju i kau da

mi ne volimo SSSRkae ona - . Do 1941 god. ivela sam u Lici, uvala

sam stoku, nisam znala ni itati ni pisati. U borbi sam od 1941 god. Tamo

sam se nauila pismenosti, ali jo pre nego to sam poela da uim itati

i pisati ula sam i doznala za Veliki SSSR i zavolela sam ga. Od tog

vremena svakog dana u borbi i kod kue u Lici i posle osloboenja ovdeu fabrici sluala sam o SSSR-u i njihovim velikim uspesima u radu i

njihovoj ljubavi prema nama ja sam ih svakim danom sve vie volela.

Tome nas je uvek uilo nae rukovodstvo i ne razumem zato nas sada

napadaju da ne volimo Sovjetski Savez` (Anonim Novi ivot naih

radnica u: Glas ena novembar 1948: 5).

ene su bile heterogena grupa u kojoj je Milka Miri reprezentkinja jedneod najeih enskih situacija. Ona je nekadanja borkinja koja se tokom NOB-aopismenjavala i sticala osnovna politika znanja o novom drutveno-politikom

sistemu i o vodeoj ulozi SSSR-a. Ona je takoe i posleratna kolonistkinja

ukljuena u privredu. Ona je ekonomski samostalna ena koja javno govori. Ona

je primer koraka od sedam milja koji je napravljen u mnogim enskim situacijama

u novoj socijalistikoj Jugoslaviji. U isto vreme njeno shvatanje sveta je jo uvek

intuitivno i omeeno kategorijama ispravno -pogreno; voleti - ne voleti. Ali, onagovori polazei od sopstvenog ivotnog iskustva koje se pozitivno razvija u

okvirima novog sistema. Koliko god da je njen govor politiki nepismen on je

autentian i snaan. Iz primera Milke Miri vidi se da su ene bile specifian deo

publike i po posebno kreiranoj politikoj kampanji kao to su konferencije,

italake grupe i AF tampa.

ZadrugarkeFormiranje zadruga je bio jedan od prioriteta u razvoju nove socijalistike

drave. Ukljuivanje ena u seljake i zemljoradnike radne zadruge je bio

dugoroan zadatak svih organizacija AF-a. lanice organizacije su bile

angaovane na planu edukacije ena kako bi se one lake ukljuile u zadruge, alii na planu organizovanja dejih obdanita, jaslica.U 26 srezova od 32 koliko ih


30/72

30

ima u Vojvodini u zemljoradnike zadruge upisano 66.608 ena, dok je u seljakeradne zadrugupisano 18.362. ena (Slobodna Vojvodina 5. januar 1950: 1). U

1949. u Vojvodini je bilo otvoreno 48 dejih ustanova, a u seljakim radnimzadrugama 74, to nije bilo dovoljno (Stojakovi Gordana 2007).

Analita tekstova u Glasu enapokazuje da se vodila bitka za socijalistikipreobraaj sela, jer je vei deo obradive zemlje bio u privatnim rukama:

... u Vojvodini zadrunim i dravnim sektorom obuhvaeno je 41%obradive povrine, a samo u zadrunom sektoru ima 30% zemlje, dok je

33% domainstava u Vojvodini obuhvaeno seljakim radnimzadrugama... (Vida Tomi Zadaci AF-a u socijalistikom preobraajusela u: Glas ena jun 1949: 1).

Poloaj ena na selu je bio tei i neizvesniji od poloaja ena u gradu kojesu u veem broju bile primorane da rade van kue. ene na selu su bile mnogomanje ravnopravne od ene radnice i uopte ene u gradu (Rua Tadi, Koji sunai zadaci16 u:ena danas br. 103. 1953: 4). Meu enama na selu udovice su

bile te koje su prve prihvatile kolektivni rad. Njima je to bio jedini nain daprehrane sebe i decu. Meu prvim zadrugarkama je bila Lepa Vasiljevi, lanicazadruge Partizan u ortanovcima. Lepinog mua i sina su ubili faisti, a ona je

.. .ostavila svoju nejaku decu kod kue i sama svojim uljevitim rukamapoela da sveti i brani svoje. Svuda je popunjavala proreene redove,upranjena mesta. I sad posle osloboenja nije bilo radne akcije na kojoj

nije uzela uea. Pa prva je bila u zadruzi, gde neumorno, svakodnevnoradi ne zazirui od `mukih` poslova... Po zavretku rada, u onom malomodmoru posle ruka Lepa ve sedi na nekom hladovitom mestu i itanovine. Oko nje se okupljaju sve drugarice i tu se obino razviju vatrenediskusije, pretresaju se detaljno najnoviji dogaaji... (Katica Stani Ione prednjae u radu svoje zadruge u: Glas ena avgust 1949: 6).

ene su u politikom smislu shvaene kao ciljna grupa koja ima interesada se ukljui u zadruge, jer je u tom (kolektivistikom) sistemu organizacije njen

poloaj bolji nego poloaj ena u na privatnim posedima. ene su u zadrunomsistemu bile zatiene kao radnice i majke, imale su sopstvene prihode, a prekoorganizacija AF-a omogueno im je da se opismenjavaju, edukuju (teaji oivinarstvu, povrtarstvu, voenju domainstva), otvaraju sezonska obdanita, alida se ukljue u tela odluivanja seljakih zadruga. O prednostima i koristima koje

ene imaju u sistemu zadruga, ali i o nainima rada AF-a meu zadrugarkamaVida Tomi kae:

16Tekst Koji su nai

zadaci objavljen ulistu ena danasbr.103. 1953: 3-4. jeizvetaj sa VI PlenumaCentralnog odbora

AF-a Jugoslavijeodranog u decembru1952. u Sarajevu. Utekstu su dati izvodi izreferata Vide Tomi,Rue Tadi, Cane

Babovi i JuditeAlargi.


31/72

31

Odravali su (sreski odbori AF-a) seminare, konferencije, predavanja,

kurseve, savetovanja ena zadrugarki, organizovali posete izmeu

pojedinih zadruga, a posebno slali ene zadrugarke u sela gde jo nema

radnih zadruga. Ali je organizacija AF-a imala i niz propusta i slabosti

u radu na selu, koji se ogledaju u slabom politikom radu, kao i u tome

to nisu preduzete posebne mere u radu sa enama u pogledu

socijalistike rekonstrukcije sela. U nekim srezovima klasni neprijatelj,

seoski bogata, informbirovac, reakcionarni kler, uspeo je da iskoristi

predrasude i zaostalost nae seljake ene i preko njih pokuao da omete

stvaranje zemljoradnikih i radnih zadruga i uvrenje postojeihzadruga (Vida Tomi Zadaci AF-a u socijalistikom preobraaju

sela u: Glas ena jun 1949: 1).

Vida Tomi ovim redosledom navodi zadatke AF-a meu enama na

selu: omasovljenje i uvrenje zadruga; razvijanje mnogostranih aktivnostiunutar zadruge: od setve i etve do otkupa i poreza; od uzgoja stoke i ivine i

borbe protiv stonih bolesti do kulturno prosvetnog rada i mobilizacija radnesnage (Vida Tomi Zadaci AF -a u socijalistikom preobraaju sela u: Glas

ena jun 1949: 2).

asopis "Zora",1952.


32/72

32

Projekat ulaska ena u privredu je bio zajedniki posao sindikata, vladinihtela za planiranje proizvodnje i radne snage i AF-a. Organizacije AF-a suneposredno bile zaduene za komunikaciju, politiki i edukativni rad sa enama.

Kako uvui mase ena u zadruge je tema kojom se bavi i Mitra Mitrovi upolitikom tekstu Treba uloiti mnogo truda da seljanka postane nosilac novogivota naeg sela (Zorajanuar 1948: 17-18):

Potrebno je da rukovodstva AF -a shvate da danas nije to vie pitanjetumaenja znaaja zadruge, propaganda za zadruge nego je krajnjevreme da mi mase naih ena uvedemo u zadruge... Imam utisak da naedrugarice nisu dovoljno shvatile ulogu seoskih uiteljica u prosveivanju

sela... neemo ekati da nam uiteljice kao svesne ene same dou, negonaa organizacija treba da prihvati svaku uiteljicu i da koristi njen rad...

Liderke AF -a i visoke funkcionerke KPJ zaduene za rad u AF-u(Mitra Mitrovi, Mara Naceva i druge) traile su naine pokretanjanedostajueg17 korpus ena koji se preteno nalazio na selu. Takoe je

procenjeno da primenjena sredstva komunikacije: konferencije, predavanja, AFtampa nisu dali oekivane rezultate i da treba uvesti direktan pristup koji enajefektnije realizovati seoske uiteljice.

Stagnacija i kraj

Tokom 50-tih kada dolazi do promene u privrednom ivotu zemlje

menjaju se prioriteti AF-a, a tekstovi to prate. Glavne teme su radniki saveti,zatita majki i dece a tada se intenzivnije pojavljuju saveti za domaice. Prostoinventarisanje ostvarenih zadataka koje su sekcije Majka i dete AF-a imale uzbrinjavanju dece bez roditelja, dranjem patronata nad dejim i uenikimdomovima i domovima za stare, otvaranjem porodilita, obdanita, jaslica, dejihkutaka govori u prilog utisku da je ekonomija nege i brige od 1950. postaje

kljuna oblast delovanja AF-a. Konkretne aktivnosti su bile: posete graniarima,

zatita majke i deteta, struno uzdizanje domaica, pravilniji odgoj najmlaih. Odmnogih enskih uloga u privredi podravane su zadrugarke.

Tokom 1950. u Glasu ena objavljivani su politiki tekstovi koji suprenosili stavove o promeni ideoloko-politike matrice u odnosu na AF, ali iuloge ena u socijalistikom drutvu. Promene su zapoele u obrazovanju ikolstvu kao jednom od vanih ideolokih aparata drave. O tome se u politikom

komentaru Desanke Kosti18

Znaaj rezolucije Treeg plenuma CK KPJ ozadacima u kolstvu(Glas enafebruar 1950: 3) kae:

17 Mara Naceva je upolitikom tekstu ene

seljanke treba da postanuaktivna snaga uunapreenju poljoprivredei razvoja zadrugarstva(Zorajanuar 1948: 13-14) konstatovala datokom posleratneizgradnje nisuzatalasane mase ena,a Mitra Mitrovi da jebilo mnogo veeuee ena u NOB -unego u posleratnojobnovi i izgradnji izato ona pie omilionskim masamaena koje nedostaju(Mitra Mitrovi Zorajanuar 1948: 17).

18Desanka Kosti jebila saradnica lista Glasena.


33/72

33

... Cilj nae prosvetne politike u celini je stvaranje novog borbenogsocijalistikog oveka19 koji se razvija paralelno s razvitkom proizvodnih

snaga i promenom drutvenih odnosa. Socijalistiki ovek je kulturan

ovek irokog obrazovanja i shvatanja, ovek proet idejom socijalizma i

nadahnut stvaralakom inicijativom za ouvanje i unapreenje zdravih

tradicija i tekovina svoga naroda putem kojih e i nadalje ostati

najaktivniji uesnik u stvaranju opte oveanske kulture... Ogromna movaspitanja u formiranju ovekove linosti nalagala je Partiji da na

dananjem stepenu razvitka odredi smernice za dalji razvoj kolstva

polazei od onoga to se do danas stvorilo i to treba u narednom

periodu stvoriti. Kanali koji e dovesti do te socijalistike linosti naeg

oveka uoeni su i analizirani tako jasno i precizno da nikome ne moe

vie biti nepoznata linija Partije u pogledu obrazovanja i vaspitanja nae

omladine...

asopis"Zora", 1952.

19Novi borbenisocijalistiki ovekpodrazumnevao je i

enu. Radi se opatrijarhalnom

koceptu koji mukomprincipu (ovek) uvek

daje univerzalnoznaenje.


34/72

34

Tekst Desanke Kosti govori o novom planu koji je posledica mirnijegperioda razvoja u koji je od 1950. ula socijalistika Jugoslavija. Novi plan jepodrazumevao da ideoloki aparati drave - obrazovni sistem i mediji budu ufunkciji ouvanja postojeeg drutveno-politikog sistema. ta je tano zadatakAF-a u vezi sa novom obrazovnom politikom objanjava Rua Tadi u

politikom komentaru Uloga i zadaci organizacija ena u vaspitanjupodmlatka (Glas ena april 1950: 3-4):

Odluke III plenuma CK KPJ doprinee ogromno reavanju mnogihproblema u vezi vasptanja uopte. IV plenum Centralnog odbora AF- a

odredio je mesto i ulogu organizacije ena na polju predkolskog ivankolskog vaspitanja dece. Plenum je odluio da organizacija ena

preuzme direktno rukovoenje aktivima za rad sa podmlatkom, kojiobuhvata decu od 6 do 9 godina. Jasno je da e nai aktivi i vaspitnekomisije okupljati i decu do 6 godina... (str. 3).

ene su politikom raspodelom odgovornosti dobile da brinu o

najmlaima. A taj zadatak su trebale da ostvare u saradnji sa drugimorganizacijama:

Da bi se ostvarila potpuna saradnja svih masovnih organizacija i

obezbedilo da vaspitni rad sa podmlatkom bude zasnovan na pedagokimprincipima potrebno je da u vaspitne grupe u Sreskim i Gradskim

odborima uu predstavnici Narodne omladine, Narodnog fronta,

Sindikata, Prosvetnih radnika, dobri pedagozi, po mogustvu vaspitaicaiz neke deje ustanove i predstavnik Poverenitva za prosvetu i kulturu...(str. 4).

O opismenjavanju ena se vie ne pie, mada je jasno da i dalje postoji tajproblem. ak se odustaje od politikih konferencija sem na Kosmetu, Makedonijii Vojvodini:

Pokazuje se, naime, da u podizanju ena (prosjeno govorei) na stupanjpolitikog nivoa mukaraca, mukog druga, mi imamo injenicu da jeena podignuta u tom smislu... jasno je da tu ne govorimo o tome danema pasivnih ena, ali ima i pasivnih mukaraca.... Znai mi smo uizvjesnom smislu u nekim djelovima nae zemlje, a naroito u gradovima,ve postigli da je ena ravnopravna... Zato se postavlja pitanje da li je

potrebno da svaku, i to ba svaku enu koja je toliko odmakla u svojempolitikom izdizanju zadrimo u naoj organizaciji?... I sada se postavlja


35/72

35

pitanje da li je jo potreban poseban politiki rad u organizaciji AF- aili nije?Mi smo odgovorili da nije potreban.... U gradovima nije vie

potrebno neto to je potrebno na Kosmetu ili u Vojvodini, ili uMakedoniji ali nigdje drugdje... (Vida Tomi, Kako treba raditi u naojorganizaciji u: Glas ena septembar 1950: 1-2).

ta se deavalo u svakodnevnom ivotu govore izvetaji, reportae i vesti

o izvravanju postavljenih zadataka. Organizacije AF- a u Vojvodini su

osmiljavale i organizovale akcije edukacije ena vodei rauna o odzivu

zainteresovanih drugarica. Tako se u tekstu Boane Proti20 ene Sreza

somborskog organizovale niz strunih i politikih kurseva (Glas ena februar

1950: 7) kae da je u Kljajievu organizovan politiki kurs za 30 buduih

rukovotkinja AF-a, ali i domaiki kurs sa 100 polaznica. U susednom selu je

organizovan krojaki kurs sa 30 polaznica. Autorka teksta navodi da

interesovanje za domaiki kurs nije opalo ni kada je u selu organizovan

politiki kurs (Isto 7).

U seljakim radnim zadrugama u Vojvodini je 1950. godine, bilo 120

dejih obdanita sa oko 3.700 dece. U 1951. otvorena su 2-3 sezonska obdanita.

Otvaranju obdanita protivili su se rukovodioci, predsednici zadruga i brigadiri

zbog materijalnih trokova odravanja(Slobodna Vojvodina 17. maj 1951: 3).

Smatrali su da brigu o dejim obdanitima treba dapreuzmu zadruni savezi i

poljoprivredni fondovi (Isto, str. 3). U Slobodnoj Vojvodini je 23. juna

1951. objavljen lanak Zato ne rade deji vrtii u zadrugama gde se

navode izgovori kojima su se rukovodioci zadruga sluili da opravdaju

novonastalu situaciju:sua je i ne mogu da obezbede hranu za decu; majke

nee da daju decu u vrtie; zgrade u kojima su bili vrtii su izdate i ne

mogu da se vrate...Za otvaranje vrtia su posle Treeg kongresa AF- a

bili zadueni Saveti za prosvetu i kulturu, poverenitvo poljoprivrede iAF a deavalo se da u Savetima za prosvetu i kulturu niko i nije bio

zaduen za sezonske vrtie u zadrugama. lanice AF- a nisu mogle da

spree zatvaranje obdanita (Slobodna Vojvodina 23. jun 1951: 3).

Od 1950. AF tampi nalazimo stavove da su ene u gradskim sredinama

u razvijenim delovima Jugoslavije (Slovenija, deo Hrvatske, deo Vojvodine)

"postigle ravnopravnost. Vida Tomi je napisala sledee:20Boana Proti je bilasaradnica lista Glas ena.


36/72

36

..Pokazuje se naime, da u podizanju ena (prosjeno govorei) na stupanj

politikog nivoa mukaraca, mukog druga mi imamo injenicu da je

ena podignuta u tom smislu ...Znai mi smo u izvjesnom smislu u nekimdelovima nae zemlje, a naroito u gradovima, ve postigli da je ena

ravnopravna... (Vida Tomi, Kako treba raditi u naoj organizaciji u:

Glas ena septembar 1950: 1-2).

Ipak, poev od 1950. liderke AF-a su upozoravale da se primeujutendencije potiskivanja ena iz drutvenog i privrednog drutva jer ... toboe,

stepen socijalistike izgradnje ve dozvoljava da ena bude samo majka idomaica... Kad su brzo bile napadnutne takve parole, ene su se ipak i nadaljeotputale kao `manje rentabilna` radna snaga...(Vida Tomi, Postoji li kod nasensko pitanje u:ena danas br. 99. 1952: 1).

Kraj AF-a: pitanje razvitka socijalistike demokratije

enska situaciju u socijalistikoj Jugoslaviji je posmatrana ukoordinatama komunistike ideologije a to znai da je oslobaanje ena sasvim uvezi sa oslobaanjem radnike klase. Pri tom je opte prihvaeni stav bio da jeosnova emancipacije ena u njenoj ekonomskoj nezavisnosti.

Iskustva masovnog radnog angaovanja ena u privredi sticala su se uokviru organizacije u godinama njenog gaenja. Taj aspekt angaovanja ena bio

je predmet istraivanja21sindikalnih i AF organizacija. Jedno od intresantnih je

bilo vezano za domai budet radnica i slubenica koje je sproveo Zavod zastatistiku i evidenciju Narodne Republike Srbije. Istraivanjem su obuhvaeniizdaci radnika i slubenika mukaraca i ena. Cilj istraivanja je bio da se utvrdistandard ivota i navike ispitanika mukaraca i ena. Zakljueno je da su najniistandard imale radnice i da je njihov poloaj bio najnepovoljniji.

Masovni prodor ena u privredu socijalistike Jugoslavije doneo je jednu

novu situaciju da su ene sada aktivne na redovnom poslu, kod kue i kaodrutveno politike radnice. Dr Bosiljka Miloevi, ugledna lekarka, profesorkaBeogradskog univerziteta i lanica Centralnog odbora AF-a Jugoslavije,analizirala je radnu sposobnost ena u novim okolnostima22. Zakljuila je da sezaposlene ene bre zamaraju od mukaraca zbog dodatne optereenosti radom udomainstvu i podizanjem dece. Dok mukarac moe da se odmori poslenapornog rada u fabrici, ustanovi ena zapoinje jo jedan radni dan kod kue,

gde se troi njena psihika i fizika snaga i gde nema neradnih dana. Takav rad sekretao za enu bez dece do 9 sati dnevno a za enu sa decom do 2 godine i do 15

21 Borislav Savi,Domai budet radnicai slubenica u: enadanasbr. 116, Beograd1954:5 i 18.

22 Dr Bosiljka Miloevi

je iznela podatke dokojih je dola tokomistraivanja u veziizmenjenim ulogamaena u drutvu u odnosuna ivote ena ranijihgeneracija. Radilo se opodacima iz porodilitaKlinike za ginekologiju iakuerstvo u Beogradu.U prethodnih 10 godina(polazi se od 1953) brojsamotrovanja organizmaena zbog trudnoe(gesteza) bio je dva puta

vei kod zaposlenih enanego kod domaica.

Takoe je registrovanvei broj prevremenihporoaja, vanmaterinihtrudnoa, nedonesene

dece kod zaposlenih enanego kod domaica. DrBosiljka Miloevi jetakoe zakljuila daorganizam ene evoluirasavlaujui nove ivotneuslove i postepenoovladava svim vrstamaradova i zanimanja DrBosiljka Miloevi Oradnoj sposobnosti ene

ena danasbr. 103.Beograd 1953, str 15.


37/72

37

asova dnevno.23 Zato je dr Bosiljka Miloevi tvrdila da zaenu u radnom odnosu domai rad predstavlja faktor koji tetnodeluje na njeno zdravlje i oteuje njenu radnu sposobnosta

zbog nedostatka stvaralakog efekta domai rad delujedepresivno na ivotnu energiju ena.24

Najplastiniju sublimaciju odnosa izmeu potrebnog imogueg angaovanja ene u u toku posleratnog stvaranjasocijalistike Jugoslavije napravio je dr Blagoje Nekovi,predsednik Narodnog fronta NR Srbije u referatu na II

kongresu AF- a Srbije (Zora mart-april 1948: 7-8) krozinventar najvanjijih tema koje je ideoloki i politiki biopostavljen pred lanice AF- a:

..enu treba uiniti aktivnim graaninom nae zemlje, ...aktivnim borcem u izgradnji novog drutva,u izgradnji

socijalizma u naoj zemlji... Drugarice, ne samokonferencije, plus lopate i pijuk i plus tome problem

majka i dete... ve AF treba da se zaloi oko politikogvaspitanja i uzdizanja, da ene vodi u borbu za

podizanje kulturnog nivoa, da ene vodi u borbu protivsujeverja njenog, predrasuda, da vodi ene u borbu za stvaranjehigijenskih uslova ivota, da vodi borbu ako hoete, da ene bolje

spremaju hranu, kuvaju, da bolje iju odeu sebi i svojoj porodici, da vodiborbu za kulturnije ureenje kue, za saenje trave, cvea i drvea oko

kua, u dvoritima... potrebno je da se ena pripremi za to boljuekonominost u kui, za mehanizaciju rada u svom domainstvu itd...

Miljenje dr Blagoja Nekovia je u ovom tekstu izvueno iz kontekstakoji podrazumeva i osvrt na velike uspehe organizovanih ena u ouvanju

privrednog i drutvenog sistema, ali ono to je ostalo kao poruka (kako treba)govori o problemima koji prate ulazak ena u javnu sferu, kao i o promenljivom

odnosu meu poeljnim enskim ulogama. ta je pree: radnica, aktivna graankai borkinja za izgradnju socijalizma, udarnica, zadrugarka, politiki aktivna ena ilimajka, domaica, negovateljica i vaspitaica podmlatka? Ova dilema i promenaodnosa poeljnih enskih uloga proimae period rada AF-a, a posledica suideolokog i politikog plana koji je promenu enske situacije najpre video ukontekstu potrebe za radnom snagom (a ene su bile taj novi izvor), potrebe za

politikim angamanom ena koji je doneo prevagu komunistikim snagama i

potrebe da se zbrinu sve ranjive drutvene grupe (deca bez roditelja, stari inemoni, majke sa decom, uenici u domovima, kolonisti, stanovnitvo kome

23Isto, str 15.

24 Isto, str. 15.

TribinaciklusaRodilevica:Antifaizamienskipokretnakon

IIsvetskograta, GordanaStojakovi,DomomladineBeograd, jun2012.


38/72

38

preti glad u pasivnim krajevima, graditelji pruga, puteva, rudari...). Izmeuprioriteta Partije i prioriteta koji bi doprineli afirmaciji ili boljitku za eneneprikosnoveni su bili oni partijski. To se najbolje vidi u periodu gaenja AF-a1950-1953. kada nema ozbiljnih protesta, pitanja, objanjenja u AF tampi.

Naslee

AF Jugoslavije je najmasovnija enska organizacija u naem istorijskompamenju. To je bio prostor u kome su stotine hiljada ena mogle da istrauju

mere sostvenih mogunosti iskoraka u privredni, politiki i drutveni ivotsocijalistike Jugoslavije. AF je bila svojevrsna kola u kojoj su ene nauile dabudu aktivne u javnom i politikom ivotu zemlje. ene su u sistemu AF-a javnoraspravljale o svim pojavama koje su se ticale njihovog poloaja u drutvenom i

privrednom ivotu. Svi izneti stavovi bili su dostupni irokom sloju ena krozAF tampu. Gaenjem AF-a ene su izgubile prostor u kome su sekoncentrisala iskustva, problemi i uspesi na putu enske emancipacije. Ipak, na

kraju je izvojevana jedna vana pobeda politika odluka da povratak ena ukuu nije vie mogu.

i Vida Tomije bila slovenaka komunistkinja, jedna od organizatora ustanka u Sloveniji,partizanka i narodna herojka. Posle osloboenja je obavljala odgovorne politike zadatkeizmeu ostalih: predsednica Narodne skuptine Republike Slovenije, predsednica Vea graanaSavezne skuptine Jugoslavije. Od 1948. bila je na elu AF -a Jugoslavije. Njeni stavovi oenskom pitanju u socijalistikom drutvu pripadaju naoj najvanijoj feministikoj batini.ii Mitra Mitrovi (Uika Poega, 1912 Beograd, 2001) je kao studentkinja Filozofskogfakulteta u Beogradu aktivno uestvovala u akcijama KPJ. Poto je diplomirala zaposlila se uSkuptini Beograda 1935. anica Komisije Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju za rad saenama postala je 1937. Jedna je od osnivaica i predsednica Omladinske sekcije enskogpokreta i prva urednica lista ena danas. Kao lanica rejonskog komiteta KPJ na Doroluuestvovala je u radnikim trajkovima u Beogradu 1939. Uhapena je u okupiranom Beogradu1941. Provela je mesec dana u logoru na Banjici, ali je uspela da pobegne u Uice, grad koji su1941. kontrolisali partizani. Tu je izabrana za lanicu Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju i

lanicu Glavnog Narodnooslobodilakog odbora. Tokom II svetskog rata imala je sledeedunosti: lanica redakcije listaBorba, osnivaica Antifaistikog fronta ena (1942) i lanicaCentralnog odbora organizacije. Bila je delegatkinja na II zasedanju AVNOJ-a. Posle

osloboenja je bila prva ministarka prosvete u Vladi Srbije. Birana je za poslanicu Narodneskuptine Srbije i Savezne skuptine Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije. Bila jelanica centralnih komiteta Saveza komunista Srbije i Saveza komunista Jugoslavije.Odlikovana je Ordenom narodnog osloboenja, Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnimvencem i Ordenima zasluga za narod (sa zlatnom zvezdom i srebrnim zracima). Mitra

Mitrovi, narodna herojka kojoj je oduzeto ovo odlikovanje (Barbara Jancar-Webster 1990:

64). Objavila je vie knjiga meu kojima je i Ratno putovanje (1953, 1962, 1963, 1965, 1957,1964).

iii Id S b i i k i 1941 l l b j b lj l j d


39/72

39

iii Ida Sabo ima Partizansku spomenicu 1941. Posle osloboenja obavljala je odgovornepolitike dunosti u partijskim, sindikalnim i dravnim organima, prvo u Sloveniji a zatim uVojvodini, Srbiji i Jugoslaviji. Birana je za poslanicu republike i savezne Skuptine,

poslanicu Skuptine Autonomne pokrajine Vojvodine, gde je u periodu 1963-1967. obavljaladunost potpredsednice. Birana je za potpredsednicu Pokrajinskog odbora AF -a Vojvodine(1946). Obavljala je i druge odgovorne dunosti u Savezu udruenja boraca

Narodnooslobodilakog rata, Socijalistikom savezu radnog naroda Jugoslavije. Bila je lanicaPredsednitva SFRJ, Predsednitva Srbije, Saveta Federacije. Za svoj rad je viestrukoodlikovana: Ordenom za hrabrost, Ordenom junaka socijalistikog rada, Ordenom zasluga zanarod sa zlatnom zvezdom, Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem i drugim domaimi stranim odlikovanjima. Jo uvek je aktivna.iv Neda Boinovi (Topolo, 1917Beograd, 2001) se kao studentkinja aktivno ukljuila u rad

Omladinske sekcije enskog pokreta, Udruenja studenata Beogradskog univerziteta,Studentskog pravnikog drutva, Zadrune omladine Jugoslavije i Udruenja univerzitetskiobrazovanih ena. lanica KPJ postala je 1939. a 1941. se ukljuila u Narodnooslobodilaku

borbu. Iz rata je izala u inu majora Narodnooslobodilake vojske. Od 1945. do kraja radnogveka 1974. imala je odgovorne funkcije u socijalistikoj Jugoslaviji: organizaciona sekretarkaMesnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije za Beograd, pomonica ministra radaFederativne Narodne Republike Jugoslavije, sekretarka i podpredsednica Centralnog odbora

Saveza boraca Jugoslavije, dravna sekretarka za poslove opte uprave i budet SaveznogIzvrnog vea (Jugoslavije), poslanica Saveznog vea Savezne skuptine (1958-1963), sudija

Ustavnog suda Jugoslavije (1963-1972). Meu odlikovanjima koje je dobila su Patrizanskaspomenica 1941. i Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem. Tokom raspada SocijalistikeFederativne Republike Jugoslavije (1990) angaovala se u radu SOS telefona za ene i decurtve nasilja, Centru za antiratnu akciju, enskom parlamentu, a najvie u radu ena u crnom.v Rua Tadi je bila uiteljica. Odmah po zapoinjanju ustanka prikljuila se

Narodnooslobodilakom pokretu. lanica KPJ postala je 1943. Posle zavretka Drugogsvetskog rata izabrana je za predsednicu AF -a Vojvodine gde se angaovala na pitanjimasocijalne i zdravstvene zatite kao i organizacionom uvrivanju oganizacije. Obavljala jemnoge vane politike funkcije. Bila je narodna poslanica u skuptinama Vojvodine, Srbije i

Jugoslavije, lanica Saveta Vojvodine. Posle gaenja AF-a bila je predsednica Inicijativnogodbora za formiranje Saveza enskih drutava, organizacije koja je nasledila AF i

predsednica Crvenog krsta Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.

StojakoviGordana - osnivaicavieenskihorganizacija (Novosadskienskicentar, enskestudijeNoviSad, enskoputujuepozorite, CikCakinicijativa).Vedesetgodinakoordiniraprojekat "ZnameniteeneNovogSada" uokvirukogajeprikupljenaobimnadokumentacijaoistorijatuenskogpokretau

Vojvodiniibiografijamaznamenitihena. DiplomiralajenaPrirodnomatematikomfakultetuUniverziitetauBeogradu, izavrilaspecijalistikerodnestudijeuCentruzarodnestudijeUniverzitetauNovomSadu (2005). Doktoriralasatemom "RodnaprespektivaunovinamaAntifaistikogfronta

Jugoslavije 1945-1953" (2011). Objavilajeviepublikacijameukojimasu: ZnameniteeneNovogSadaI(NoviSad, 2001); Neda - jednabiografija (NoviSad, 2002); DiskursneosobineprivatneprepiskeoknjiziSrpkinjanjezinivotirad, njezinkulturnirazvitakinjezinanarodnaumjetnostdodanas (1909-1924) (NoviSad, 2005);AFVojvodine 1942-1953 (NoviSad, 2007), Skicazapotret:AntifaistikifrontenaVojvodine1942-1953 (NoviSad, 2011), PrilogzaistorijuenskogpokretauVojvodiniiSrbijiu 19. i 20.veku (NoviSad,2011), Solidarnostililajkovanje: DnevnikfeministkinjeofeminizmuileviciuSrbiji (1978-2007) (Beograd,2011). DobilaNagraduzaravnopravnostpolovaVladeAPVojvodine (2008).


40/72

Izmeu socijalizma i feminizma postoje veoma vrste, duboke i trajne veze.Oneseuodpoetakaobamisaonaipraktinapokreta. Alisadrugestraneod

samihpoetakaizmeunjihsepojavljujupotmulatrenjakojaunekimtrenucimaprerastaju u velike raskole, pa ak i antagonizme koji su bili tetni za obestrane.Uzroci tih raskida i raskola nalaze se u unutranjembiujedne i drugezamisli, ali iudrutvenomokolnostima ipritiscima. Pogledajmonajpreta ih ikolikopovezuje:

1. Marksizamkaoteoriojskoideolokapodlogasocijalistikogpokretaodsamih svojihpoetaka pokazaoje veliki interes i osetljivost zapodinjenost ineravnopravnost ena u drutvu. Jo od Furijea, Marks je preuzeo uvenumaksimu da se stepen napredovanja drutva samerava prema stepenuemancipacijeenaudrutvu .Ta vezasepotvrujeidanas, kakourealnosti, takoi teorijskoj percpeciji gde se ena tretira kao simptom ili znakmodernog

drutvenogdiskursa. (S. iek).2. Uobasluajaposveenostoslobaanjuenepozivasena isto idejno-

teorijsko i ideolokonasleekojeiniprosvetiteljska racionalnamisao isocijal-utopistikiidealijednakosti, bratstavaislobode.

3. Obezamisliposvomidejnomipraktinomsmislupripadajumodernojepohi, a to znai da se zalau za slobodu ljudske individue, a istovremeno seobraaju drutvenim kolektivitetima koje moderna industrijska epoha izvodi na

drutvenuscenu - radnitvoienesaciljemdaihtransformieurealneistorijskesubjekte.

4. Odavde proizilazi sledea kardinalna epistemoloka slinost: Obezamisli oslanjaju se na novi nain sagledavanja teorije: ona nije vie samoinstrument objanjenja, ve mora da postane pokretaka snaga na promeni

postojeeg stanja.U tom smilu obe zamisli izrazito insistiraju na kolektivnommasovnom ijavnom ueu lanova drutva u promenipostojeeg stanja, tjzagovarajurevolucijuudrutvenimodnosima.

Dr. ANELKAMILI

Socijalizamifeminizam-spojeviirazilaenja

5 Upravo ovakvim shvatanjima teorijsko praktinog delovanja duguje se


41/72

41

5. Upravoovakvimshvatanjimateorijsko-praktinogdelovanjadugujesesajedne strane masovnoprivlaenje ena u borbe koje su vodili radnitvo isocijalistike snageucilju ruenjakapitalizma tokom XIX veka, ali kroz takvomasovno okupljanje ena njihovo osnaivanje i samoosveivanje u pravcuzahtevazapolilitikomautonomijomisamostalnouenskogpokreta .

6. Ovajidejnopokretakiinput socijalistikihidejaikretanjanaenskopitanje i njegovo reavanje, delovaloje ak i u onim situacijama kadaje naglobalnom planu posle II Svetskog rata uspostavljen jaz i blokada izmeusocijalistikog (boljevikog) Istoka i kapitalistikog i demokratskog Zapada

(Hladnirat). Stepen legalne ravnopravnosti, kao idrutvenipoloajenakojijeostvarenubivimreal-socijalitikimdrutvimabiojestalanizazovzatakmienjeizmeudvasistema, kaoienauobabloka, tojezaposledicuukrajnjemishoduimalojaanjeborbenostienanaZapadu, aliipostepenapoboljavanjapoloajaenana Istoku (krozpoveavanjemasovnogstandardastanovnitva).

Uprkos ove duboke i temeljne veze odnosi izmeu feminizma isocijalistikemisliipraksenisubiliharmonini. Odpoetkasupostojalerazlike

u konceptima, vienju sutine i smisla feministikih potreba i htenja, pa ak idirektnih antagonizama. Jedan od bitnih razloga za konstantna

trenja i trvenja bilo je oseanje od strane ena pripadnicasocijalistikog pokreta ili njegovih simpatizera da se ovaj na nekinainpokriviteljskipostavljapremaenama. Sadrugestranemisao,praksa i ponaanje aktera u socijalistikom pokretu ,kao imarksistikih mislilaca ukazivali su na jedan dosta sueni irudimentarnipoglednapitanjepoloajaenaudrutvu, bilodaseonsvodionaekonomsko izjednaenjeilipravnoizjednaenje, abezuzimanja u obzir celovitosti rodne eksploatacije ena (naroitoseksualno-psiholokeimentalneaspketeteizrabljenosti).

Odnosiizmeuovedveznaajnestujemiljenjaidelanjaumodernim drutvima su se viepogoravale u meri u kojoj se

socijalistiki pokret u svojim razliitim vidovima i na razliitimnivoima (od lokalnih pokreta do svetskog sistema)

institucionalizovao. Razlog tomeje bio toje institucionalizovanisocijalizamsmatraodaje reio enskopitanje timetosuenedobileosnovnasocijalna, ekonomskaipolitikapravakojasuimbilaprikraenaugraanskimdrutvima. Pri tomjeitavaprivatnasferaivota iodnosapolovabila potpuno zaputena i zanemarena, tj. preputena bujanju korovapatrijrahalnihitradicionalnihsentimenata, normi iobiaja.

Socijalizamiosloboenjeene,

naslovnastrana,Kultura,

Beograd 1958.

Meutim ova raznovrsna sporenja i trvenja izmeu feminizma i


42/72

42

Meutim, ova raznovrsna sporenja i trvenja izmeu feminizma isocijalizma imaju svojjedinstveni koren a on predstvalja bazini koncept iparadigmumarskistikog miljenja iobjanjenjamodernedrutvene stvarnosti:tojepojamklaseiklasneborbe.

Paradigmamarksizmajestedajemodernokapitalistikodrutvodubokoklasno raslojeno i dabudunost drutvapoiva na klasnoj borbi koja treba dadovede do unitenja kapitalizma i njegovih nosilaca i do suvereniteta radnitvakao klase koja po svojoj drutvenoj poziciji i karakteru svoje delatnosti(produkcija) nosisobomjednakostislobodu. Dabise klasnarevolucijaostvarila

potrebno je meutim ujedinjavanja svih raspoloivih drutvenih snaga ujedinstveni radniki i komunistiki pokret iji e osnovni cilj biti ostvarenjeekonomskeslobodeijednakostiudrutvu. Takointerpretiranaidejaklasneborbeu praksije vodila odbacivanju, uguivanju, marginalizaciji i ak proganjanjusvake druge ideje, postavke ili cilja angaovanja, tj. podreivanje svih drugihdelova drutva i svih drugih grupa i kolektiviteta koji su trpeli kapitalistikoizrabljivanje osnovnom cilju radnike borbe. Klasno osloboenje je ujedno

osloboenje za sve, paseu tomkontekstusmatralo, tvrdiloipostupalotakodanema mesta za bilo kakvu posebnost, izdvajanje, autonomiju, samostalnost

enskogpokreta, bezobzirananjegovuprivrenost klasnimciljevimaradnitva.

Enciklopedijasamoupravljanja,IzdavakicentarKomunist,

Beograd 1979.

Ovakva u sutini dogmatska predpostvaka pokazala se teorijski netanom


43/72

43

Ovakvausutinidogmatskapredpostvakapokazalaseteorijskinetanom,ali ipraktinoneuspenomveupoecima klasnihborbi ipokreta, jer suene

buduiuvekumanjiniupolitikojsferi, dobijalepozicijenazaelju, onjihovimzaistabitnimposebnim interesimasenijevodilorauna, ilisesmatralodaeseoniostvaritisamiposebikadarevolucijasazriikadasenovisoijalistikisistemstabilizuje. Naravno da ovo uproeno gledanje na karakter i cilj feministikeborbe nije mogao da zadovolji, kako najsvesniji deo ena koje su ukljuene u

politikeborbe, istogabileu stanjudadobroiznutrasagledajumehanizmemoikojienezadravajuu podinjenompoloajuiuokvirusocijalistikogpokretai

sistema. Ali takav pogled nije mogao da zadovolji ni interese najvee maseobinihenakojesukaoekspolatisanoradnitvoaistovremenorobovi porodicaidomainstva, postajalesveapatinijeinepoverljivijepremaidejamaipozivimaodstranesocijalistikogesablimenta, kojiimnijenudiorealnepromene.

U osnovi, real-socijalistiki sistem je izgradio jednu paradoksalnu iantinominu poziciju ena. Sajedne strane forsiranoje ekonomsko ipolitikoosloboenjeena, enesusemasovnoobrazovaleiradile, tuitamozauzimale i

rukovodee pozicije.Ali sa druge strane, socijalizamje integrisao patrijarhalnugraansku porodicu u njenom idealizovanom vidu, lienu njenog prljavognalija.(S. iek). Tako sueneu socijalizmu, anaroitokadaje reobivojJugoslavijiiveleudvasveta: prepodne, narandommestu iudrugimoblicima

javnihaktivnostiusocijalistikom svetu samoupravljanja, apopodne iuveeuprivatnom porodinom svetu graanske idile. U punom smislu ena je u

socijalizmubilasimptom njegovihprotivurenosti.Obzirom na takvu podeljenost u enskombiu, u real socijalistikim

drutvima teko da je moglo doi do nekog masovnijeg i osveenijeg, tj.feministikogsagledavanjavlastitesituacije. Teksanadolaskomsnanijihkriznihdeavanja ujugoslovenskom drutvujavlja se ponovo iskra feminizma kojijesocijalistikisistemnasvakinainguioupredhodnimperiodima. Pritomnosiociovog treeg talasa feminizma postaju ene rodjene i odrasle u okviru

socijalistikogsistema, aliobrazovanenaintelektualnimtradicijamaimarksizmaifeminizma.

AndjelkaMili, SociolokinjairedovnaprofesorkafilozofskogfakuktetauBeograduupenziji, doktoriralajenatemiKlaseiporodica(1976). BilajedirektorkaInstitutazasociolokaistraivanja,predsednicasociolokogdrutvaSrbije, urednicaasopisaSociologija iSociolokipregled. Podrujanjenihistraivanjasu: sociologijaporodice, socijalnaantropologija, enskestudije. Objavilajemnoge

radove,meukojimasu : Domainstva,porodiceibrakuJugoslaviji, enepolitikaiporodica, Generacijauprotestu, Sociologijaporodice.


44/72

NajavniplakatciklusatribinaRODI

LEVICADoma

omladineBeograda,

2012.


45/72

45

Uvod

U tekstu e se pokuati neto konkretnije sagledati problemi enskoga rada iradne snage u odnosu na mjere tednje i trenutnu krizu. Treba rei, lanakne ide u detaljne analize problema, ovdje ih tek naznauje i otvara. U tri manja

podnaslova analizirat emo neke od trenutnih posljedica politike ekonomije ukontekstu teze da su mjere tednje klasno-spolna politika koja najtee pogaaene.

Ako uzmemo u obzir postjugoslavenski kontekst, feministiki odgovorikrizi su nedopustivo rijetki. S jednu stranu, enske grupe su fokusirane na itaviniz relevantnih rodnih problema (iako, treba rei, ima i grupa koje diskreditirajuozbiljnost feminizma, posebice kad je rije o zbrci koja nastaje iz enskogaesencijaliziranja) ali, po mom sudu, nedovoljno ulaze u historijsko-

materijalistike analize koje su nune za pojanjenje strukturnih razloga enskepodreenosti. Moglo bi zvuati neodmjereno, ali mislim da feminizam nemavremena za zaobilaenje empirijske strogosti ili reduciranje na kulturno-identitetske teorije. Premda bez rodnoteorijskog diskursa nema cjeline

feministike teorije, artikulacija najteih pitanja o odnosu spola i klase ne moebiti iscrpljena iz teorije identiteta i to iz nekoliko razloga. Naime, nema dostatni

pojmovni instrumentarij, niti odgovarajui metodoloki okvir, nedostaje jojempirijskih elemenata za analizu sluaja, kao i eksplanatorno-argumenatcijski

model koji bi pojasnio strukturnu vezu kapitalizma i patrijarhata. Uz to, sinterdisciplinarnou identitetskih teorija se dogodio stanoviti paradokshiperprodukcije rodne teorije (a, kako znamo, sve teorije nisu dobre, pa tako nisu

ni sve feministike), a ono to je vjerojatno najtee pogodilo feministiku teoriju ipraksu (i tu se moram sloiti s nekim stavovima Nansy Fraser) jestpreoznaavanje feministikih ciljeva i principa tijekom 70. godina, odnosnotijekom drugog vala feminizma. Nastupila je odreena pacifikacija feministikoga

otpora radi ega je feminizam skoro tri desetljea ostao bez sustavnih

Ankicaakardi

Spol i klasa

materijalistikih analiza i historijske veze s ljevicom. U mainstreamuse odrava


46/72

46

isprana reakcionarna liberalistika inaica feminizma koja se veoma dobro slae sfleksi kvazi-emancipatorskim potezima neoliberane ideologije. On je bitno

utjecao na diskreditaciju progresivnog feminizma i time uzrokovao viestrukuzbrku, predlagajui, pored ostaloga, da je feminizam prije svega enska stvar.Upravo stoga nam se nedopustivo moe uiniti kako su Vesna Pusi ili JuliaGillard feministkinje, a upravo suprotno, njihovi politiko-ekonomski stavovi i

programi koje potpisuju su u naelu antifeministiki i najtee pogaajuopresionirane slojeve drutva, dakle i ene.

S drugu stranu, stvar nije puno bolja ni s ljevicom. U progresivnimpolitiko-ekonomskim analizama rijetko nalazimo feministiku perspektivu rada,mjera tednje, patrijarhata i sl. Mislim da je historijsko-materijalistika, dakle,marksistika i anarhistika reartikulacija feministikih pitanja nuna jer jedino utom vidu moe dati ozbiljne odgovore krizi. Zanimljivo je i da najprogresivnijeljeviarske struje poput Syriza-e u svoj program nisu bitno ukljuile feministikeodgovore krizi (poznato nam je da u 40 toaka Syrize-inog oficijalnog programa

samo jedna artikulira feministiki zahtjev, ona 21. o jednakim plaama mukaracai ena). U meuvremenu, podruje feministike ekonomike je sve sustavnije ukritikama ekonomskog konstruktivizma, a budui da ona predstavlja stanoviti zbirnapora heterodoksne politike ekonomije, zapravo ispada da se njome moenajuinkovitije strategirati emancipatorsku antikapitalistiku praksu ljevice kojafunkcionira prema feministikim principima.

Ekonomska kriza i obitelj

Kada su se mjere tednje poele provoditi ne bi li stabilizirale krizudravnih dugova sub/perifernih zemalja (ponajprije onih koje EU, ECB, MMF iSB kontrolirano integriraju u euro-svjetsku ekonomiju), uslijedili su prepoznatljivi

ishodi koji nadalje bitno odreuju smjer kretanja ekonomske politike: nadziranje

nacionalnih prorauna (usprkos injenici da ne postoji ozbiljniji ekonomskiprogram koji bi paljivije razradio plan monetarnog ujedinjenja razliitihnacionalnih privreda), smanjenje tradicionalnih radnikih prava i irenjesiromatva, privatizacija javnog sektora, rezanje trokova unutar njega, tj.racionalizacija broja zaposlenih, stopiranje industrijskog razvoja; uglavnom meta

su ostaci welfarea i drugi trokovi socijalnog sektora. Iz lijevo-feministikogkonteksta i posve ugrubo govorei, udar na javni sektor znai nekoliko stvari:

ruenje materijalnih prava koja su ene stekle izlaskom na trite rada, krizu

drutvene reprodukcije, reprodukciju klasa, financijsko optereenje kuanstava,


47/72

47

promjenu intimne razine odnosa izmeu (branih) partnera i osnaivanjepatrijarhalnosti. Svih est razina utjee na promjenu postojeeg tradicionalnog

okvira obitelji, a uloga se ena pomalo vraa na onu u predindustrijskoj fazikapitalizma. To je problem, rekla bih, i esencijalne i egzistencijalne naravi. Kada

su ene postale dijelom trita rada, taj je pomak automatski transformirao sutinuenskog ivota, dotadanju strukturiranost svakodnevlja obitelji i ulogu ena udrutvenoj reprodukciji. Budui da su ene mahom zaposlene u javnom sektoru,deindustrijalizacija, deregulacija, privatizacija, rezovi se direktno tiu njihovih

moderno-steenih modusa ivota u kojima su izborile konkretna materijalnaprava. Egzistencijalno govorei, kriza je uvjetovala snaan udar na ivot ena radiponovnog reduciranja enskog rada na neprogresivni koji obavljaju udomainstvu/obitelji, to je samohrane, nezaposlene majke bespredmetno dovelou najteu poziciju. S jednu stranu, feminizacija rada u javnim i uslunimdjelatnostima govori o spolnoj podjeli rada, ali s drugu stranu taj analitiki fokusnije potpun ako paralelno ne uzima u obzir klasnu predisponiranost rada. ene

(jo uvijek u najveem broju) obavljaju neplaeni dio rada u kuanskoj sferi bezkojega akumulacija vika vrijednosti nije mogua. Funkcija kuanstva nije samo

potronja, ve i proizvodnja. Klasinim jezikom govorei, ene su dvostrukoopresionirane kao radnice i prema spolnoj osnovi, tu se zapravo reproduciraklasa u tijelu radne snage ene. Kada je rije o radu, mjere tednje su klasno-spolna politika koja najjae pogaa ensku radnu snagu.

S obzirom da su tradicionalno ene vodile brigu o mikrogospodarstvu,tj. trokovima kuanstva i o obitelji, naini suoavanja s teretom krize koji trpedomainstva, u cijelosti mijenjaju mikrofunkcionalnost obitelji, a unutar nje irestrukturaciju uloga mukaraca i ena. Snalaenje u krpanju dugova

pretpostavlja dodatna neformalna zaposlenja i zaduenja (koja su esto i ilegalnapa drava naplauje velike kazne ako ih otkrije; primjerice ene iz tekstilnihindustrija koje nakon otkaza rade u svojim kuama, frizerke, mehaniari i sl.),

rijei boravak mukarca u sferi doma koji radi na crno, sve ee ostajanje eneu okruenju doma, jo veu snalaljivot u organiziranju ekonomije kuanstva bezdostatnih materijalnih sredstava. Na koncu, i fiziki i psihosocijlani razlozi (odumora, stresa, sve loije prehrane) utjeu na slobodno vrijeme i seksualnost meu

partnerima, kao i porast mukog nasilja prema enama. Neoliberalna ideologijanije samo paradigma koja se tie odnosa drave i trita, ona osigurava i pozicijuindividualizma koji u stratekom smislu oznaava i parcijalizaciju otpora, ruikoncepte zajednitva i zajednikih dobara, taktizira s individualistikim

kompetitivizmom koji je pak sjajno opremio uvjete za krizu sindikalizma.


48/72

48

Sindikalizam je tradicionalno muki (uz neke izuzetke poput samoupravnogsistema, ali i on je morao aktivirati enske kvote), tako da je i muka -radnika

solidaranost u krizi. S obzirom da liberalizam rauna s obitelji i njezinimpojedinanim lanovima kao na temeljne drutvene jedinice (i prema toj logiciobitelji snose teret krize), u konanici se zbivaju tri ne posve istovjetna sluaja: a)kriza zapravo funkcionira kao moment reprodukcije konzerviranja muko-enskihuloga unutar obitelji i snane reafirmacije patrijarhalnosti (kao to sam ve iistakla, uz porast mukog nasilja unutar obitelji, o emu primjerice izvjetavaju

grke aktivistkinje), b) budui da je treu fazu kapitalizma (kako to u historijskojanalizi faza odnosa kapitalizma i obitelji predlae Ben Fine) obiljeio porast brojarazvoda, samohranih roditelja i jednolanih domainstava, nezaposleni mukarciveoma teko uspostavljuju veze s praksama drutvene odgovornosti i c) s obziromna financijalizaciju trita i zaobilaenje klasine proizvodnje u trinom sistemu,sve vei broj ena emigrira obavljajui njegovateljske poslove (starijih i bolesnih),to nezaposlene mukarce stavlja u poneto novu

Documents

Ciklus tribina: ROD I LEVICA