Ciklus tribina koje su organizovali Exit festival, pokret Novi optimizam ilist Danas, Magija dijaloga odr`ana jena Petrovaradinskoj tvr|avi za vremeExit festivala. Ove godine, kad Exit fondacija obele`ava 20 godinaExit aktivizma, a Danas 20 godina od kada je objavljen prvi broj, u Ulici aktivizma, nastavljena je Magija dijaloga! Jer, kad se postavipitanje, to sve menja.

Od globalnih tema kakva je sigurnoo~uvanje planete Zemlje, doevropskih, kad se razgovaralo oEvropskim prestonicama kulture, odiskriminaciji prema manjinskimgrupama, o regionalnoj temi broj 1 – iji je NA[ jezik?, do po~etkauspostavljanja dijaloga u nekolikofaza o Kineskoj ~etvrti u Novom Sadu,a sve sa eljom da potvrdimo da jedijalog najva`niji i, u su{tini, osnovaza uspostavljanje boljihme|uljudskih odnosa i boljeg sveta u kojem ivimo.

„Tolike vrednosti uni{tene su zbognovca, a sad i svet, koji se prepustiosvemu da bi se ekonomski razvio, ne mo`e da pru`i uto~i{te~ove~anstvu“, napisao je ErnestoSabato u svojoj testamentarnoj knjiziPre kraja. Ne elimo da se uni{ti svet,ne elimo da se uni{te vrednosti –

@ELIMO DA SVET BUDE UTO^I[TE OVE^ANSTVU!

s r e d a , 1 9 . j u l 2 0 1 7 .

Magijava`nihporuka

IIIII s r e d a , 1 9 . j u l 2 0 1 7 .

PEDESET GODINA ODLETA LJUBAVI – DA LI JESVET ZALUTAO?

Za ljubav i mirneprotesteDa `elimo da svet bude uto~i{te~ove~anstvu, potvrdila je i Exitfondacija organizuju}i tribinu,dan pre zvani~nog otvaranjaovogodi{njeg festivala, sa kojesu Nik Vuji~i}, Standing Rock i Du{an Kova~evi} poslaliporuku: – Samo ljubav mo`epromeniti svet

Dok su prvi posetioci stizali na Petrovaradinsku tvr-|avu u Srpskom narodnom pozori{tu odr`ana jepanel diskusija 50 godina od Leta ljubavi – da li jesvet zalutao?, na kojoj su ekskluzivno govorili je-dan od najboljih motivacionih govornika na svetuNik Vuji~i}, ~lanovi Standing Rock pokreta i pleme-na Sijuks, reper Aron [on Turd`en, poznatiji podsvojim hip-hop imenom Prolific The Rapper i AjzakVeston, kao i osniva~ i direktor Exita Du{an Kova-~evi}. U~esnici su se slo`ili da promena sveta jedi-no mo`e da se ostvari evolucijom, odnosno krozrevoluciju u kojoj su glavna oru`ja ljubav i mirniprotest. Tokom tribine pu{ten je i film u komeameri~ki vojni veterani tra`e opro{taj od predstav-nika indijanskih plemena za genocid koji su nadnjima u~inili njihovi preci, a predstavnici Sijuksa napanelu, vidno uzrujani i sa suzama u o~ima, poru-~ili su kako i pored genocida koji je nad njima iz-vr{en, i nasilja koje se nad njima i dalje vr{i, ljubavi molitva ostaju jedina oru`ja kojim }e se boritiprotiv zaga|enja njihove svete zemlje. Du{an Ko-va~evi} istakao je kako gosti tribine predstavljajusve ono za {ta se Exitov dru{tveni aktivizam zala`eve} dve decenije i istakao kako nam je na Balkanupotreban sli~an opro{taj za sva zlodela koja smojedni drugima na~inili u prethodnom veku.

UPRAVLJANJE O^EKIVANJIMA, IZAZOVIMA I LEGATOMU EVROPSKOJ PRESTONICI KULTURE

Titula nije samopitanjeumetnosti,nego i politikeInostrani u~esnici Panelapreneli su svoja iskustva u raduna projektu Evropske prestonicekulture u njihovim gradovima, iistakli da je u pitanju veomakompleksan i ujednonajuspe{niji kulturni projekatna tlu Evrope u poslednjih 30godina, jer je usmeren ne samoka kulturnom, nego i kasocijalnom i ekonomskomrazvoju grada

Na poziv Fondacije Novi Sad 2021, a uz organizaci-ju Exit festivala i lista Danas, pripremljen je sasta-nak timova pro{lih i budu}ih prestonica kulture izregiona kako bi razmenili iskustva i primere dobrei lo{e prakse. Moderator panel diskusije bio je VukRadulovi}, {ef sektora za me|unarodnu saradnjuNovi Sad 2021, a u razgovoru su u~estvovali direk-torka projekta Rijeka 2020 Emina Vi{ni}, VladimirRukavina iz tima Maribor 2012, Kristijan Potiron Ko-{ice 2013, i ~lan projekta Temi{var 2021, Tibor No-vak. Kao najve}e izazove same kandidature, pane-listi su naveli o~ekivanja koja su veoma visoka odr-ivost projekta, i pitanje {ta ostaje nakon njega, kao

i participacija svih struktura grada. Prema njihovimmi{ljenjima prva godina nakon dobijanja titule jeona kad ljudi o~ekuju da tim prikazuje realizaciju, ito je nekad najkomplikovanije – velika o~ekivanjai sre}u dobijanja titule pretvoriti u radnu fazu.

„O~ekivanja su od ni{ta se ne}e desiti, potro{i}e-te uzaludno novac, do re{i}ete sve probleme ovogagrada. Odgovor je kao i uvek negde izme|u. Jerovde se radi o velikom izazovu gde svi o~ekujupromenu, ali niko ne `eli da promeni svoje okru-

`enje. U na{oj regiji izazov je i da iznenada gomi-la novca dolazi u projekat, i treba to izneti, ali istotako te finansije brzo prestaju, tako da se postavljai pitanje odr`ivosti projekata u koji se ula`e. Titulanije samo pitanje umetnosti, nego i politike. Timmora misliti i o menad`erima kulture, ali i o poli-ti~kim partijama koje uti~u. Mi u Rijeci moramo daoperi{emo na vi{e nivoa i stalno moramo biti lo-kalno relevantni, ali i relevantni za Evropsku uniju.To je te{ko i zahteva mnogo taktike. Ovo je prilikakoja mo`e da donese generalnu promenu u svimaspektima grada“, objasnila je Emina Vi{ni}.

Bu|enje, i radna faza koja nije o~igledna i ~iji seplodovi ne vide odmah, jeste realnost prve godi-ne ovakvog projekta. Postavljanje osnova rada iuspostavljanje saradnje sa organizacijama, Gra-dom, kao i gra|anima jeste temelj na kojem se za-sniva ispunjenje projekta, ali je i problem s obzi-rom na velika o~ekivanja da se nakon dobijanja ti-tule odmah i poka`u rezultati. Na pitanje {ta je to{to bi uradili druga~ije i koji su to najpozitivnijiefekti koji su uticali na njihov grad, Vladimir Ruka-vina istakao je obrazovne programe za mlade i de-cu koje su sproveli u Mariboru.

„Ono {to ostaje nakon titule jeste upravo omla-dina. Vrlo je te{ko obrazovati ljude koji su sada za-uzeti modernom tehnologijom, da do|u i u~e-stvuju u kulturi grada. Da budu prisutni u njoj, azatim i da direktno u~estvuju. Ovo je ne{to u ~e-mu smo mi uspeli. Odr`ivost i sistematizacija pro-jekta, pogotovo sa politi~kog aspekta, tako|e jevrlo bitna. Poku{ajte to da uradite u Novom Sadu.Da uzmete koliko god nezavisnosti mo`ete od lo-kalne politike. Vrlo je va`no da dobijete podr{ku,ali i da projekat sa~uva svoju inicijalnu svrhu i {iri-nu“, objasnio je Rukavina.

Savet u~esnika bio je da se u prvoj godini fokusstavi na strategiju i organizacione strukture, kao ina razvijanje kapaciteta za sprovo|enje projekta,a da se o programima razmi{lja u narednim godi-nama. Na pitanje o odr`ivosti projekta i {ta nakonnjega ostaje, Kristijan Potiron istakao je infrastruk-turu i transformaciju javnih prostora. Kako je ob-jasnio, za samopouzdanje samog grada kao i zadugoro~ne investicije koje ostaju nakon projekta,sama infrastruktura u koju se mo`e ulagati nosiveliki zna~aj. Prema njegovom iskustvu ono {toostaje nakon titule je i participacija aktivista i vo-

lontera koji su uneli mnogo li~nog, i samim timceo proces nije bio ne{to {to se odvijalo daleko nadistanci u kancelarijama, ve} ne{to li~no gde ini-cijativa i elja koje se ra|aju, ostaju da ive i nakonprojekta – u pitanju je elja za promenom koja na-stavlja da postoji i menja grad godinama kasnije.

„Va`no je targirati mla|u publiku jer su oni bu-du}nost ne samo kulture grada, ve} svega {toostaje. Mi smo u gradu imali veoma glasnu anti-grupu skeptika, i iako je podr{ka tituli bila veomajaka, morali smo da se stavimo u njihovu pozicijui saslu{amo ih, te smo time saznali i da oni nisu raz-umeli svrhu samog projekta. Imali su pogre{nao~ekivanja i smatrali su da Temi{var ne zaslu`ujetitulu. Ali upravo o tome se radi, o potencijalu ko-ji grad ima i na~inima na koji svi zajedno mo`emotaj potencijal da ostvarimo. Bilo je dosta nespora-zuma. Ovo je jedna prilika koja se nikad ne}e vra-titi gradu, tako da treba svi da se udru`e i potrudeda ona ne propadne. Ovo nije projekat jedne or-ganizacije, ovo je projekat svih sugra|ana, i da biuspeh bio dugoro~an svi moraju da dele odgovor-nost“, zaklju~io je Tibor Novak.

Panelisti su posebno naglasili da je od umet-ni~kih projekata, pozitivnih ekonomskih, turisti~-kih, socijalnih i drugih efekata, va`nije ono nema-terijalno {to ostane gradu nakon godine titule, jerkako je na kraju panela istakla Emina Vi{ni} – „Daljudi ne ka`u oni su uspeli nego mi smo uspeli i biloje sjajno.

JEDNAKO RAZLI^ITI ILI RAZLI^ITO JEDNAKI

Nasilje nije opcija[to se ti~e diskriminacije, ne treba slu{ati politi~are. U svakoj zemlji sveta postojidiskriminacija, i nije to najve}iproblem. Problem je kad na njune postoji reakcija, kao {to je toslu~aj u Srbiji. Razlika je u tomekako sistem reaguje i kakojavnost reaguje – bio je ~vrststav svih u~esnika panela nakojem se govorilo o razli~itimoblicima diskriminacijemarginalizovanih grupa u Srbiji,kao i o li~nom iskustvu panelistau radu sa osna`ivanjem ovihgrupa da se bore protivdiskriminacije

U~esnici druge tribine bilu su filmski reditelj Ste-van Filipovi}, koji je pored brojnih ostvarenja re`i-rao i doma}i film [i{anje, Goran Mileti} iz me|una-rodne organizacije za ljudska prava Civil Right De-fenders (CRD), koja je osnovana u Stokholmu 1982,Jovana Vukovi} iz Organizacije za ljudska pravaJednakost, koja je nedavno spre~ila jo{ jedno ne-zakonito i nasilno iseljavanje romske porodice iuni{tavanje njihovog doma, i Nemanja Cvetkovi}iz udru`enja mladih Balkanac, koje je pored orga-nizovanja davanja krvi radilo i na regionalnom do-kumentarnom filmu o pogledu mladih na stanjeu na{em regionu. Moderator tribine bila je Neda@ivanovi} iz organizacije CRD.

O prepoznavanju diskriminacije i borbi protivnje iz samih marginalizovanih grupa, iz svog isku-stva govorila je upravo Jovana Vukovi}, obja{nja-vaju}i da pripadnici razli~itih manjinskih grupazbog iskustva isklju~enosti u razli~itim aspektima`ivota vrlo ~esto sumnjaju u svoje li~ne potencija-le. Kad im se postavi pitanje da li su rtve diskrimi-nacije, oni vrlo ~esto to negiraju. „Nije da oni neprepoznaju {ta je to diskriminacija, u pitanju jemehanizam pre`ivljavanja – da na neki na~in od-branite sebe tako {to verujete da je taj druga~ijitretman normalan. To je ne{to {to toliko dugo tra-je, da kad bi vi to stalno problematizovali pitaju}ise zbog ~ega ste i kako diskriminisani, vi ne bi mo-gli da funkcioni{ete u ovoj stvarnosti. Zato biratemehanizam u kojem verujete da je normalno dadu`e ~ekate u redu, kad neko ne}e da vas zaposli,kad neko ne}e ba{ vama da izda stan...“, objasnilaje Vukovi}, dodaju}i da je prvi korak upravo raditina osna`ivanju ljudi da na neki drugi na~in do`i-vljavaju tu realnost. Upravo o tom osna`ivanju go-vorio je i Stevan Filipovi}, i to kroz njegovo isku-stvo tokom snimanja filma [i{anje. Naveo je da jejedan od problema bio i taj {to je malo ko od glu-maca bio rad da preuzme ulogu gej osobe u filmu.

„Koliko je ljudi odbilo da glumi gejeve, a moguda igraju ubice... Zbog toga smo i otvorili ozbiljnudiskusiju koja je na kraju definisala film. Da li seglumci koji odbijaju ovu ulogu pla{e batina, osu-de, ili to da }e ljudi misliti da su stvarno gej? To jeposebno specifi~no, jer ako si glumac ti mora{ daigra{ druge i druga~ije. Da ima{ empatije i {irok di-japazon. Ne mo`e{ igrati sebe. Tu, u toj diskusijismo uvideli da kad se skinu la`ni izgovori, veomaje lako uraditi ne{to.“, poru~io je Filipovi}.

Kao jedan od ve}ih problema, na panelu je na-vedeno i to {to se u sistemu obrazovanja, kao i ge-neralno u bilo kakvom formalnom obrazovanju

ne govori dovoljno ili uop{te o diskriminaciji razli-~itih grupa, te samim tim to nije prepoznato kaogra|anska vrednost kojoj treba te`iti. Kako su u~e-snici objasnili, organizacijama i institucijama kojise bore za polo`aj marginalizovanih grupa posaoje znatno ote`an jer se stalno suo~avaju sa istomsituacijom – iznova edukovanje svake nove gene-racije o ovoj temi. O razlici kako se Srbija, a kako[vedska nose sa ovakvom situacijom, govorio jeGoran Mileti}.

„Problem je i mnogo dublji od obrazovanja no-vih generacija o diskriminaciji. Na primer: ovde jealkohol izgovor za sve. Za nasilje, za provokacije, zanapade... U [vedskoj toga nema. Nema izgovoraza nasilje. Nikad ne}ete ~uti u medijima tereti se zau~e{}e u tu~i. Kako to mislite u~e{}e? Ili se jesi tukao,ili ne. Ovde se u medijima i institucijama tra`e iz-govori, a nasilje nema ni opravdanja ni izgovora.Nema motiva. Zovi policiju, ili obezbe|enje, ali nesme{ da udari{. Ovde je nasilje mogu}e, i mogu}eje da pro|e neka`njeno, a u ure|enim dru{tvimase u~i da nasilje nije opcija, i da ako se desi, policijamora odmah da reaguje“, zaklju~io je Mileti}, kojise dotakao i teme odnosa mladih prema nasilju, teje naveo i istra`ivanja prema kojima deo omladineodobrava nasilje nad `enama, prema svojim dru-garicama, prema gej zajednici, Romima...

Ipak, tribina jeste zavr{ena u pozitivnom tonu.Nemanja Cvetkovi}, izme|u ostalog, govorio je io procesu snimanja dokumentarca Zar nije boljeovako?, na kojem je radila grupa mladih ljudi iz Sr-bije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, a film je sni-man u Sarajevu, Tuzli, Mostaru, Zagrebu, Splitu,Trogiru, Beogradu, Jagodini i Svilajncu. Kroz dija-log, kulturu i dru`enje prikazano je kako mladi izovih zemalja gledaju na trenutna stanja u regio-nu, a filmske projekcije najavljene su u brojnimgradovima tokom cele godine.

„Mi smo odlu~ili da radimo sa neke pozitivnestrane i poka`emo ljudima da kad do|u u Beograd,Jagodinu, bilo koji grad, da ne}e ni{ta negativno daim se desi. Naravno da postoje problemi svuda, alimi elimo da se me|usobno pove`emo i radimo nanegativnim stvarima koje se svakodnevno de{ava-ju, a ne da zatvaramo o~i. Ne mo`emo samo da ka-`emo kriva nam Amerika, LGBT, Romi, Albanci... Ne.Problem je u na{em dvori{tu i hajde da se pove`e-mo upravo sa LGBT i ostalim ljudima i vidimo kakomo`emo da i na{e i va{e probleme re{imo. Svi ivi-mo ovde na Balkanu i imamo iste probleme, i nemo`emo re{iti svoje ako zajedni~ki ne re{imo na{e– one sa ostalim narodima jer smo svi mi usko po-vezani“, poru~io je Cvetkovi}, dodaju}i da su oni uudru`enju Balkanac kroz neki vid aktivizma kao {toje dokumentarni film i davanje krvi, hteli da poka-`u mladim ljudima da moraju da ustanu i urade ne-{to radi pobolj{anja svoje zemlje.

U~esnici su tribinu zaklju~ili porukom da iako lju-di nisu kompletno svesni svojih i tu|ih prava, da ia-ko ne postoji dovoljno edukacije, prvo treba krenu-ti od toga da nasilje nije opcija, jer, kako su se slo`i-li – „Dok u ure|enim dru{tvima, kad se trudnica iz-baci sa posla, firma po zakonu dobija ogromnunov~anu kaznu i u obavezi su da tu `enu vrate naposao, ovde se to ne de{ava. U tome je razlika. Mo-ramo aktivno da doprinosimo promeni ovog sta-nja, a ne samo da ga prihvatamo kao takvo“.

^IJI JE NA[ JEZIK?

Govorimopo „na{ki“Brojnu publiku tribine ^iji je NA[ jezik? Minja Bogavacje pozdravila na „sva ~etirijezika“ istozvu~nim „Dobardan“, {to je na samom po~etkuodu{evilo prisutne i izazvalopodsmeh takozvanoj jezi~kojrazli~itosti, protiv koje jeusmerena Deklaracija o jeziku

Tribina ^iji je NA[ jezik, koju je organizovao Exit usaradnji s pokretom Novi optimizam i listom Danas,okupio je veliki broj zainteresovanih u novoj CraftStreet zoni festivala, a u okviru serija tribina Danasmagija dijaloga. O Deklaraciji o zajedni~kom jezikugovorili su lingvistkinja i autorka knjige Jezik i naci-onalizam, Snje`ana Kordi} – spisateljica, predsed-nik udru`enja Krokodil Vladimir Arsenijevi}, pisac imuzi~ar Marko [eli} Mar~elo, aktivista pokreta No-vi optimizamVlatko Sekulovi} i glumac i producentDragan Bjelogrli}, a moderatorka je bila spisatelji-ca i pozori{na umetnica Minja Bogavac. Bio je ovojo{ jedan susret na Exit festivalu u nizu doga|aja

organizovanih u okviru inicijative Tiha balkanskave}ina, kad je neformalna grupa istaknutih umetni-ka i javnih li~nosti iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Her-cegovine, na inicijativu Exit tima sastavila otvore-no pismo javnosti povodom rastu}ih nacionalnihtenzija u regionu, a {to je bila i tema prve pro{lo-godi{nje tribine kad su Exit festival i Danas i po~e-li zajedni~ku organizaciju Magije dijaloga.

Nakon pozdrava moderatorke Minje Bogavac,posredstvom video poruke, publici se obratilasrednjo{kolka Ajla Vrebac iz Jajca, gde je zahvalju-ju}i svesti mladih ljudi zaustavljena segregacijasrednjo{kolaca bo{nja~ke i hrvatske nacionalnepripadnosti. U Jajcu je, da podsetimo, kao i u jo{ 54{kole u BiH, uspostavljen princip gde pod istim kro-

Strana IV

TRIBINA 0

TRIBINA 2

TRIBINA 3TRIBINA 1

Aplikacija „Moj jezik“Pokret Novi optimizam napravio je specijalnuaplikaciju za mobilne telefone – Moj jezik, po-sredstvom koje se korisnici mogu na prakti~-nim primerima uveriti da Srbi, Bo{njaci, Crno-gorci i Hrvati govore istim jezikom, jer se usvim ovim dr`avama ljubav ka`e potpuno isto.

Link na koji mo`ete preuzeti aplikaciju jehttps://play.google.com/store/apps/details?id/=se.razumemo.moj_jezik

POSEBNO IZDANJE LISTA DANASurednik: Dragan Sto{i} tekst: Gordana Nonin i Tamara Kopestinskijkorektura: Marjana Stevanovi} fotografije: Zoran Pi{levi} prelom: Zoran Spahi}

vom postoje dve {kole, hrvatska i bo{nja~ka, raz-dvojene smenama i razli~itim profesorima. Ajlinoobra}anje bilo je toliko sugestivno da je publikaimala priliku da ~uje svu apsurdnost polo`aja de-ce u tim {kolama, kao i da uvidi njihove motive zapromenom i svu njihovu te`nju za slobodom izbo-ra. Utisak je bio kompletan kad su nakon njenogobra}anja, na scenu iza{li i srednjo{kolci, heroji izZenice, Valerija Blagojevi}, Amar Kundali}, NedimAlibegovi} i Aldin Vr{ki}, koji su sa publikom pode-lili svoja iskustva iz borbe za ukidanje segregacijeu njihovim {kolama. Oni su, uprkos pretnjama di-rektora {kola i ignorisanju dr`ave, ujedinjeni u sta-vu „da se mo`e udariti na mladost, ali da se ona nemo`e pobediti“. Prisutni su gromoglasnim aplau-zom podr`ali mlade ljude da istraju u svojoj borbi,kojoj su su se priklju~ile poznate li~nosti.

Vladimir Arsenijevi}, ~ije je udru`enje pokrenu-lo Deklaraciju o jeziku, prisetio se kako je nastala De-klaracija o jeziku. „Namera nam je bila da doka`e-mo da mi, uprkos politici, govorimo jednim jezi-kom, koji samo ima vi{e svojih varijanti, na {ta nasje inspirisala knjiga Jezik i nacionalizam Snje`aneKordi}. Jednostavno, samo smo snimili stanje na te-renu, a pokazalo se da govorimo istim jezikom ko-ji svi razumemo, a koji ima vi{e varijanti koje samodoprinose njegovom bogatstvu razli~itosti i poli-centri~nosti. Organizovali smo diskusije na tu temu{irom regiona, ali nismo hteli da se zaustavimo natome, ve} smo pokrenuli Deklaraciju o jeziku“.

Autorka ove inspiri{u}e knjige, koja je besplat-no dostupna na internetu, objasnila je da je situa-cija bila betonirana, a sve pod okriljem zakona.„La` je {to pi{e u zakonu, ~emu se suprotstavlja~ak 9.000 potpisnika Deklaracije o jeziku. Svi mi ko-ji smo iz Hrvatske, Srbije, Crne Gore i Bosne i Her-cegovine treba da se suprotstavimo segregaciji idiskriminaciji“, rekla je Snje`ana Kordi} i poru~ilasvima da se pozivaju na Deklaraciju o jeziku. Onaje prisutne podsetila da segregacija postoji i uSand`aku u Srbiji, kao i u Vukovaru u Hrvatskoj ida Deklaracija o jeziku mo`e biti veliki argumentza sve koji se bore protiv podela na osnovu jezikapo {kolama u regionu i mogu je koristiti u svojojborbi protiv sistema.

Vlatko Sekulovi} ovu Deklaraciju do`ivljava in-timno. „Poti~em iz me{ovitog braka i upravo su ta-kve zajednice posledica razumevanja jednogistog jezika. Ljubav nema granice, {to dokazuje ito da su se na Exitu spojili mnogi ljudi koji nisu saistog jezi~kog podru~ja“.

Da Deklaracija afirmi{e ono zajedni~ko me|uljudima misli i Mar~elo, koji smatra da je jezik svihnas, ali i politi~ara, koji ga koriste na druga~iji na-~in. „Ako mislite da pribli`ite ljude, onda potenci-rate sli~nosti, a ako `elite da ih razdvojite onda is-ti~ete razli~itosti“, rekao je dodaju}i da politi~ari~esto govore o mladima, a nikako da daju mikro-fon na koji }e oni re}i da im je dosta svega i da ne-}e ponovo da ratuju. Mar~elo se tokom svog izla-ganja dotakao i ukradenih re~i. „Nema ukradenihre~i. Ne mo`ete nekome ukrasti re~. Jer, koliko jaznam, kad nekome ne{to ukradete, on bez togaostane“.

Dragan Bjelogrli} rekao je da je ~injenica dagovorimo istim jezikom. „Jezik }e pre`iveti, a na-dam se i zdrav razum. Lingvisti se moraju boriti zajezik i svi mi ne smemo dopustiti politi~arima danas ube|uju da se ne razumemo i da nam je po-treban prevodilac. Nauka ne sme popustiti predpolitikom“, zaklju~io je Bjelogrli}, koji je konsta-tovao da }e biti veliki izazov na}i ime tom zajed-ni~kom jeziku.

Svi govornici su na kraju panela jednoglasnoodgovorili da govore NA[IM jezikom. Po na{ki, {tobi se reklo.

DIJALOGOM DO RAZVOJA KINESKE ^ETVRTI

Sa~uvanaod propadanjaNekada{nji prostor fabri~kogkompleksa „Petar Drap{in“,poznatiji kao Kineska ~etvrt, tek se zahvaljuju}i pobedama zaEvropsku prestonicu kulture2021. i Omladinsku prestonicuEvrope 2019, ponovo na{ao ufokusu i prepoznat je kao va`nagradska lokacija. UsvajanjemPlana detaljne regulacije togprostora, koji je usledio posledobijanja ovih titula, kompleksje sa~uvan od ru{enja ipretvaranja u tr`ni centar ili ukompleks stambenih objekata.Slede}i korak koji podrazumevarazvoj, odnosno odluku obudu}im sadr`ajima tzv. Kineske~etvrti, bi}e donet jedino krozusvajanje kulture dijaloga, neki su od zaklju~aka na tribiniDijalogom do razvoja Kineske ~etvrti, koja je uorganizaciji lista Danas ifestivala Exit, odr`ana naPetrovaradinskoj tvr|avi

Projekat Youth Creative Polis, koji bi trebalo da serealizuje u tzv. Kineskoj ~etvrti, bio je zajedni~ki,nose}i stub saradnje timova koji su pripremalikandidaturu Novog Sada za Evropsku prestonicu

kulture i Omladinsku prestonicu Evrope i, ujedno,presudan projekat koji je i doneo te dve presti`netitule, naveo je Vuka{in Grozdanovi} iz projektaOPENS.

Zdravko Vulin, producent i jedan od osniva~aStudentskog kulturnog centra Novi Sad Fabrika,naglasio je da su upravo titule EPK i OPENS privu-kle pa`nju javnosti na Kinesku ~etvrt, a da li }e seta pa`nja i interesovanje iskoristiti da se Kineska~etvrt pretvori u jedan zaista reprezentativan i pre-poznatljiv prostor i mesto za sve one koji se bavekreativnim i kulturnim delatnostima, zavisi}e sa-mo od kvalitetnog dijaloga koji bi trebalo da usle-di i kao rezultat ponudi najbolje re{enje.

Vizuelni umetnik Petar Mirkovi}, koji ima svojradni prostor u Kineskoj ~etvrti, tako|e o~ekuje za-jedni~ko re{enje koje }e izbalansirati sadr`aje io~uvanje arhitektonskog nasle|a, sa ~ime se slo-`io I Slobodan Jovi} iz Dru{tva arhitekata NovogSada (DANS) istakav{i da je tribina dobar po~etakza uvod u javni dijalog o budu}nosti Kineske ~etvr-ti. On dalje navodi da je prostor Kineske ~etvrti sa-~uvan od propadanja, te da }e DANS nastaviti dase zala`e za javni arhitektonski konkurs u razvoj-noj fazi projekta.

Uprava za kulturu grada Novog Sada i Fondaci-ja Novi Sad 2021 pripremili su nekoliko faza izgrad-nje dijaloga o budu}em razvoju Kineske ~etvrti.Uskoro po~inje istra`iva~ki proces koji predvi|amapiranje prostora, anketiranje gra|ana, ispitiva-nje primera dobre prakse transformacije industrij-skog nasle|a, a na sajtu Fondacije Novi Sad 2021bi}e pokrenut onlajn formular za davanje predlo-ga gra|ana.

Sam proces dijaloga o Kineskoj ~etvrti bi}e na-stavljen. Na tribini u okviru ciklusa Magija dijalogana Exit festivalu, najavljeno je i da }e 22. avgusta,Fondacija Novi Sad 2021 pripremiti prvi od tri Diva-na – otvorene razgovore sa gra|anima Novog Sa-da i stru~nom javno{}u. Ujedno i gradska Upravaza kulturu, krajem avgusta i po~etkom septembrameseca, odr`a}e tri sednice Foruma za kulturu.

Rezultati postignuti otvorenim dijalogom, kaoi smernice transformacije Kineske ~etvrti, odnosnonekada{njeg industrijskog kompleksa Petar Drap-{in, kako je ranije najavljeno, bi}e javno saop{teni12. septembra.

Nastavak sa strane III

Deca heroji iz Zenice

TRIBINA 4