Biber i cimet

●Latinski naziv: cinnamomum zeylanicum ●Dobija se od unutrašnje kore tropske biljke slične lovoru. Kora se suši na suncu sedam do osam meseci, tokom kojih

se zamota poput pergament papira. ●U divljini  naraste  i  do  7m.

Cimet je jedan od nastarijih začina. Odličan je izvor mangana, gvožđa, kalcijuma, bakra i cinka. Takođe, od vitamina sadrži: vitamin C, vitamina K.

Tokom srednjeg veka bio je među omiljenim začinima, odmah posle crnog bibera.

Između 50 i 250 vrsta cimeta dve su glavne vrste: cejlonski cimet (Cinnamomum zeylanicum) i kasija (Cinnamomum cassia).Cejlonski cimet, koji se prodaje  u obliku štapića, žutobraon  boje,ima  nežniju  i  pikantniju aromu i  kvalitetniji  je od  kasija cimeta. Kasija cimet je crvenkaste boje, lošijeg kvaliteta, oštrijeg ukusa. Smatra se da je pravi cimet cejlonski.

----- kasija cimet

Cimet se može nabaviti u obliku štapića ili u prahu.Cejlonski cimet stiže u prodavnice u štapićima

Mleveni cimet (pravi se od kasija-cimeta) pomešan sa šećerom, služi se uz mnoga slatka jela, dodaje se sitnim kolačima.Najcesce se koristi u

proizvodnji likera, i to uglavnom gorkih i

aromatičnih.

● Cimet je poreklom iz šri Lanke,iako se danas uzgaja u većini toplih i vlažnih tropskih krajeva (Cejlon, Indonezija i Indija).

Cimet je jedan od najstarijih začina. Pominje se 2.800. godine p.n.e. u kineskoj botanici. Bio je izuzetno cenjen i u starom Egiptu,

gde je upotrebljavan i za balzamovanje. Bio je vredniji od zlata i veoma

popularan  u srednjem veku. Danas je najveći izvoznik cejlonskog

cimeta Meksiko, gdje se koristi u napicima kao što su

kafa, topla čokolada ili čaj.

U Evropu je stigao iz Cejlona 1500. godine posle portugalskog osvajanja tog ostrva. Osvajači su primetili da urodjenici grickaju neku čudnu koru, koja im je po njihovoj priči otklanjala umor i vraćala energiju. Osim toga masovno su ga koristili kao mirisno ulje u kupkama. U to vreme cene začina bile su veoma visoke, tako da su Holandjani I Portugalci dugo ratovali oko toga ko će imati primat u

njegovoj prodaji. Kasnije su Cejlon osvojili Englezi, tako da tek krajem XIX veka cimet postaje dostupan u celom svetu.

● Latinski naziv: Piper nigrum ● Biber je višegodišnja

biljka.

●Poreklom je iz tropskih delova Indije i jugoistočne Azije. ● Prijatnog je mirisa I više ili manje ljutog ukusa.

Postoji više vrsta bibera koji se koriste kaozačin i dele se po bojama: crni, beli, zeleni,

crveni.

Italija se pobrinula za mešavinu bibera i čokolade, te se u ovim kombinacijama možete uživati u italijanskim gradovima.

U ulici Corso Martiri della Liberta je poslastičarnica u koju vredi ući i probati neke od njihovih sladoleda neobičnih ukusa, poput čokolade s biberom.

Biber se cesto opisuje kao kralj zacina. U srednjem veku biber je bio popularno sredstvo

plaćanja. Umesto zlata i novca za plaćanje zakupnina, poreza, pa čak i regulisanje

miraza često je

služio biber

u zrnu.

Poznato je da je Alarih I, kralj Vizigota, pre nego što je 410. godine osvojio i poharao Rim, ponudio carskim namesnicima da plate otkupninu kako bi poštedeo grad. Naravno, ponuda je bila sramotna: uz tovare dragocenosti, nezajažljivi Alarih I tražio je i 1.500 kilograma bibera.

● Biber su koristili Asteci u XV veku. Posle otkrića Amerike dospeva u Evropu mada postoje pisani podaci da se za crni biber u Evropi saznalo posle pohoda Aleksandra Velikog na Indiju.

● Poznato je da su još stari Grci upotrebljavali biber kao dodatak hrani, ali i kao lek. Hipokrat ga je preporučivao pomešanog sa medom i sirćetom, prvenstveno ženama.

●U srednjem veku, iako je

cena bibera iz

Indije bila visoka, uz so i

sirće, naveliko se

upotrebljavao za očuvanje

hrane, posebno mesa. ●Od bibera se pravio jedini

poznati lek za kugu.

Danas se biber gaji u Maleziji, Indoneziji, Singapuru, Tajlandu, Brazilu, Madagaskaru...

Tokom proteklog veka biber je izgubio vrednost kao roba. Rasprostranjen po celoj Indoneziji, Brazilu i drugim tropskim krajevima, postao je dostupan i jeftin. Ali, među začinima i dalje drži vodeće mesto.