BibliotekaPUSTOLOVINE

Stevan SremacPop ]ira i pop Spira

prvo izdawe

PriredilaMilena Trutin

Autor Pustolovnog dodatka

dr Simeon Marinkovi}

Autor Re~nika

Violeta Babi}

IlustrovaoMarko Somborac

Lektor i redaktorVioleta Babi}

Dizajn i prelom tekstaMirjana @ivkovi}

Dizajn koricaDu{an Pavli}

Glavni i odgovorni urednikdr Simeon Marinkovi}

IzdajeKreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8tel./faks: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659e-mail: info@kreativnicentar.rs

Za izdava~amr Qiqana Marinkovi}, direktorka

[tampa Grafiprof

Tira`2.000

Copyright © Kreativni centar 2010 86-7781-036-6

Pripovetka

2010

5

U kojoj su opisana dva popa, dve

po pa dije i dve popine }erke iz jednoga

sela u Banatu, u kome su parohijani

bili ta ko pobo`ni da su badava mleli

svojim po po vima brašno u suva~ama.

Bila dva popa − ali ne ona dva popašto su jednom ostali sa mi u svetu,pa se svaki od wih tu`io i tešio

da bi mu da le ko lak še bilo `ivotaritisamo da ne ma onoga drugog − ne, dakle, tadva popa, ne go druga dva, i `iveli su u

jednom selu u Ba natu. Koje je to selo, ne -}e mo vam ka za ti, da ne bi selo, ni kri -

vo ni du` no, potrzali i izlagali gapodsmehu, po što ono ni je ni najma -we krivo za sve ovo što }e se u ovojpripoveci pri ~a ti. A po sle, ako}emo šta, ono i nije se lo, ne go

varošica. Ta ko lik je sa mo onajVe liki sokak s kraja na kraj,

pa ko li ko tek ma lih so kaka

� Istina, podsmevaju im se

Temi{varci da su im varo{ke krave

pojele trotoar, ali to je samo jedna

pakost, jer trotoara zaista

nikada nije ni bilo. �

GLAVA PRVA

� tulaja su su ve ku -kuruzne stab qi ke,kukuruzovina.

BIBLIOTEKA PUSTOLOVINE Pop ]ira i pop Spira6

ima, a svi su široki! Za to nijedan nije kaldrmi san, a nijeni ka da ni bio. Isti na, podsmevaju im se Te miš var ci da suim varoške krave po jele trotoar, ali to je sa mo jed napakost, jer trotoara za ista nikada nije ni bilo. Kad pad nekiša i na~ini se bla to, po lo ̀ e ~ismeni meštani po zem -qi pored zida, ko li ko da ~ovek pro|e, tulaju (ku ku ru zo vi -nu), a krave na i š le, pa vaqda, kao beslovesna stvo rewa, po -mi slile da je to za wih postavqeno, pa pojele tu la ju koja je,kao što je sva kome poznato, wihova hra na; a to vi deo ne kadneki Te mi švarac, pa, kô ~o vek, ispripovedao, i sad ne da -du ni ka ko mi ra qu di ma, nego ih diraju jednako za pro ̀ dr -qivost wi ho vih kra va. Ali je zato i bilo svašta. Bilo jebatina, pa, bogme, i razbijenih glava. I od toga do ba maweih diraju. Osobito u selu ni za `ivu glavu niko to ne smeda spomene; šta vi še, sad još hvale mesto da je suvo i oce -d no, i da mu i ne tre ba trotoar. No, me|utim, nije baš nita ko. Na pro tiv. Is pred svake ku}e ima jendek pun vode, ko -ji se nikad ne prazni; jer taman da presuši, a ono po be~ -ke re~ kom Ve li kom kalendaru udari blagoslov iz neba, ijen dek se na puni opet kao što je i bio, i nudi i mami nau`i va we i da wu i no}u. Da wu gazi po vodi komšijska de -~ur lija i kva si turove, a i no }u je jedna lepota slušati`abe kad po~nu da pevaju. Pojedine peva~e ve} poznaje savkomšiluk po glasu. Tako, na primer, jedan se `abac ve} ne -koliko godina de re ko liko ga grlo donosi; ima glasinu kôbik, pa se ~uje sa po la atara koliko je grlat. Niko ga nijedirao, pa ~ak ni ne stašna de~urlija koja su posle kišeona ko rado i veselo gazila po bari, ni ona ga nisu dirala.Po svoj pri li ci, tu je do~ekao duboku starost, i pošao tra -gom starijih svojih.

Pri kupqawe sta -nov ništva u ušo re -na sela nametnulesu austrougarskevlasti u drugoj po -lovini XVIII ve ka.Zemqa duž drumovaizdeqena je na dugeuzane par ce le, a ku -će su po stav qane uzulicu i do suse do -vog imawa. Tako jepo red kuće bilodvo rište, a po zadise na lazila oku} -nica.

Pop ]ira i pop Spira BIBLIOTEKA PUSTOLOVINE 7

Mesto je bilo veliko, a pobo`ni parohijani tako imu} -ni da su komotno mogli ne dva, nego dva puta po dva popa iz -dr`avati, zajedno sa wihovim popadijama i }erkama. Pa -ori su bili pobo`ni qudi, te dr`ali sve~are, a popovi imsekli kola~e, pa novaca dosta. Bilo u selu dobrih mo ma kana `enidbu i lepih devojaka na udaju, a rogqeva u selu dosta,baš kô praznika u godini, pa svakog praznika ili nedeqena drugom rogqu igra kolo, pa se sve pozaqubqivalo jedno udrugo sve do ušiju. A naj~eš}e se ipak skupqali i igralina rogqu kod Nece birtaša, gde je pod jalovim dudom ig ra -lo kolo. Svirac svira tako cele godine, a kad se obere ku ku -ruz, onda se zna šta je wegovo. On niti ga seje, niti oko pa -va, pa opet wemu dobro; wegovu kukuruzu ne mo ̀ e da naš ko -di suša. Zato se i govorilo po selu, kad neko za nešto nema ri: „E“ vele, „mari on za to kô Sovra gajdaš za kišu“ ili:„Ti ~e ga se to mnogo kô Sovra gajda ša suša!“ On po nese sa -mo gajde, pa kad ga zapitaju: „Ku da, Sovro?“, a on im veli:„Idem da okopam ku’ruz!“ A umeo je |avolski lepo da svirai da namiguje, onako kri vo vratast. Be~ ke re~ki notaroš kadtera kera − obi~no posle asentirunga − ne mo ̀ e bez wega;odmah: „Daj Sovru“, veli, „daj, daj desnu ruku našu“, ve -li go spodin notaroš, pa mu zalepi pola desetice našešir, a Sovra duva za onu drugu po lu tku kô be san. Au kolu kad svi ra, pa kad stane pred neku ga z da~kudevojku pa svira, a ona zna ko ga je poslao pred wu, pasamo gleda ulevo u zem qu, pa sve veze, dok se neoznoji ispod no sa, pa dobije kô neke male br~i}ekao od ro se. A i samo srce druk~ije se ra ̀ |ipakad Sovra svira. A u kolu je sve bilo zaqubqeno; svakima svoju, pa ne dâ drugom do we, nego se koqu kô keresvake nedeqe.

A što se zaqubqivalo, to se ponaj~eš}e i uzimalo.A kad do|e do svatova, onda nije dobro samo mladi i mla do -`e wi, ne dobijaju samo oni svako svoje, nego i drugi svet. Pakad dobro prolazi i kad se lepo provodi Gliša Ser mi jaš,koga obi~no niko i ne zove u svatove (jer kad se slu ~aj noopije − a to je redovno slu~aj kod wega − tera sva koga da pe -va pesmu: „A-a-a, dragi brate komšija, ako ’o}eš veseo bi -ti, a ti mo raš s nama piti“, pa sipa za vrat vino; a iina~e je ne s no san) − onda zlo i naopako, da se ne pro -ve de le po i ne pro |e dobro i gospodin popa, koga na -ro ~ito zovu, i naj uglednije mu mesto daju za stolom,jer zbog svatova je va qda i postala ona re~: „Trista,bez popa ništa“.

� rogaq je ugao uli -ce ili raskr šće uselu na kojem se sa -staju seqaci i skup -qaju mladi, obi č noza vreme praznika.

� gajde su narodnimu zički instru me ntna kojem se uglav -nom izvode kola.One se sastoje odme {i ne u koju seuduvava vazduh,svi rale sa savi je -nim zavr {et kom i cevi koju svi ra~dr`i preko ra me -na. Gajde imaju ve -oma prodoran zvuki sviraju se na ot -vo re nom prosto ru.

Uro{ Predi},Vesela bra}a, detaq

A gospodin popa sedne tako u pro~eqe, otpevajedno „Glas gospoden na vodah“, a zatim samo zah te -

va i iz voleva. Jede revnosno i zaliva još rev no s ni -je, a kapariše naj rev no snije; tek }e re}i: „Brat-Mi jo,

ne budi vam zapove|eno, dodajte mi, molim vas, iz onogata wira onu trticu! ^udim se, šta mi to sve fali!“ Ili:

„Go spo din-do mine“ − obrativ se Kipri notarošu − „mo limvas lepo, ma lo od onih kro f ni iz onoga tawira tamo, ~inimi se da su te tamo ma lo rumenije, a boqe na rasle“. A svakipop ~udo što voli kro f ne! Otkud sad to, bog }e ga sve tizna ti; ali to je nepobitan fakat, poznat svakom pra vomsinu naše svete pra vo slavne crkve. I jedan i drugi pop izovog me sta gde se naša pri ~a razvija mogao je za ~u do i zapri po vest mnogo krof ni pojesti. Ve} ~isto ~ovek da ne ve -ruje! Za jednoga od ove dvojice, i to baš, boga mi, bi}e zapop-]i ru, pripovedaju da je u jednim svatovima pojeo punujed nu veš-korpu kro f ni, i to za ono kratko vreme dok je preru~ ka kurisao do ma }i ci. A doma}ica stoji kraj ogwišta,zajapurena od vru }i ne i od uzbu|ewa i zadovoqstva što jestvar svršena i zet upecan, pa samo vadi krofne i baca ihu korpu iza sebe. Pa dok se doma}ica zabavqa oko one štocvr~i u ve likoj gvozdenoj šerpewi i prevr}e je, dotle ovajuzima onu iz korpe.

− I-ju, gospodin-popo, baš ste vi vrag! A di su krofne?!− pita ga za~u|ena doma}ica.

− He, he, pojeo ih, milostiva! − Ta, i’te, vi se samo šalite; di ste i’ sakrili? − Pa pojeo, milostiva! − I-ju, mene `alosne! Zar tolike krofne?! − He, he, iz vaše ruke, pa ne zna ~ovek šta je dosta! A doma}ica samo }uti, a šta mu je u sebi pomislila −

to smrtnom ~oveku naravno da nije poznato! Ali to mu ni -šta ne smeta (ni wemu, pop-]iri, a ni pop-Spiri) da po slesedne za sto i da sa ostalim gostima jede redom sve, ne htev -ši, vaqda, kao dobar pastir ni tu da se izdvaja od svoje po -ve rene mu pastve, nego sedi kao stanac kamen ili kula sve-tiqa kraj mora, nepomi~an na svom mestu, dok se sve okowe ga quqa kao talasi na uzburkanom moru. Sve se oko wegaza stolom mewa, jedino on sedi nepromenqiv. Neko se dig -ne da igra, nekoga odvedu, a neki sam, onako bez i~ije po mo -}i, padne lepo pod sto. Sete ga se i na|u ga tek onda kad ga`e na potra`i: „A di se to deo moj ~ovek?“, pita `ena, doklega ne na|e pod stolom. „Jao, teretu moj!“, vi~e `ena i di`ega. A gospodin popa samo sedi. U dvadeset i ~etiri ~asa tek

8 BIBLIOTEKA PUSTOLOVINE Pop ]ira i pop Spira

Ve{-korpa

ako se jedared di`e da vidi, veli, kowe, ili kolut oko me -se ca, na kom su kraju [tapci, ili kakvo }e vreme sutra bi -ti. A zatim opet sedne. I opet se mewaju tawiri, donose ~i -ste ~aše i hladno, skoro nato~eno vino. I to tako traje svedo medqane rakije ujutru, kad se gospodin popa iskra de, damu ne bi pijani svatovi iz silne po~asti pridali Sovrugajdaša da ga prati do ku}e.

A što se u selu ven~alo, to je potpuno znalo šta radi;znalo je du`nosti i zadatke bra~noga `ivota i krajwi muciq. I oba gospodina popa ima|ahu dosta posla, a prematome i prihoda, krštavaju}i novoro|enu decu po selu.

Malo koji dan da ne do|e gospodin-popi, jednome ili dru -gome, Arkadija crkvewak, pa ne otpo~ne otprilike ova ko:

− Gospodine … mole vas da do|ete … ~ekaju vas u portipred crkvom da krstite novoro`denog mladenca mu ̀ e skogpola Neci Prekajcu. (Arkadija je, kao i pop ]ira, mr zio naVuka i wegove reforme, po kojima se ~ovek ne mo`e raz-likovati od paora.)

Gospodin popa ode u crkvu da krsti, a posle krštewa ideku}i detiwoj, gde ga poziva otac na ru~ak. Na vratima ga do -~e kuje Neca gologlav i malo posti|en, poqubi ga u ru ku, pasa mo veli: „He, šta znate gospodin-popo, grešni smo qu -di!“ A kad se dobro naru~a i vrati ku}i, donese sva ~e ga, ipe škira i peškiri}a, i šarenih torbica i novaca. Po pabroji novac, a brk mu se smeši; broji i pri~a o detetu, ka koje krasan, napredan hriš}anin. A gospoja po pa di ja ra do s -na, bo`e, pa voli popu, kao da su se tek ju~e uze li, pa mi sliu sebi: „Ta ne bi’ se mewala ni sa vicišpa novicom!“

Ponekad se gospodin popa pomalo, boga mi, i za~udi kadmu tako do|e Arkadija crkvewak, pa ga pozove da krsti.

− Za koga ono re~e? − zapita neki put gospodin popa crk-vewaka.

A Arkadija uvija ponizno glavom, smeši se, a sve polakotrqa ruku o ruku, kao da pere ruke od ne~ega, pa veli:

9Pop ]ira i pop Spira BIBLIOTEKA PUSTOLOVINE

Ovakvi ručno tkanii lepo izvezeni pe -škiri poklawanisu u raznim pri li -kama. Time se obe -ležavao neki važandogađaj ili iskazi-vala zahvalnost zaneku uslugu iliobavqen posao.

− He … ta … da do|ete, gospodine, da krstite … ovaj VujiIrošu … mu`eskoga je pola … sin~i}. Dobio sin~i}a, pakô jabuka, dete zdravo kô tresak! Ka`e frau-Cve~ken ma jer -ka babica da svoga veka još nije vid’la tako dete zdravo pagr lato … trinaest i po funti, ka`e, teško, a dere se kô ma -li bik… ^uje se još od vincilirove ku}e larma u ku}i.Jed no ~udo…

− O maj! I jeste ~udo! A kad br`’? − ~udi se popa. − Pa ve} nekoliko dana ima kako je − ubla`ava Ar ka di ja.− Ta znam, znam, al’ opet… Kad je ono bi lo? U januaru …

e, a sad imamo julij me sec. He-e-e! − vrti gospodin popagla vom. − Vi’š molim te! A-a-a! Vrag im babi! Ako je iroš,baš se iroški i vladao! A, obe še waci jedni!… No, ništa,ništa; šta je, tu je! Mo glo je biti i gore! − izviwava go -spo din po pa svoje ov~ice.

− He, he … deca … vragovi. Šta znate?! Xak buva, he, he!− ve li Arkadija i dodaje mu uslu`no i ponizno šešir ištap, koji je bio onakve forme kakvi su obi~no protojerej -ski štapovi, a doneo mu ga je na poklon s jednog vašara maj-stor Leksa leceder još pre nekih dvadeset godina.

A desi li se kakva nesre}a u selu da, na primer, neko use lu umre, i tu kako kome, ali gospodin-popi opet dobro.Ako bogatiji umre, oglašuju ga sva zvona i ~inodej stvujuoba popa; a ako siromašniji, onda, naravno, samo jedanpop. Ide, pa malo peva on, malo crkvewak, a malo |aci, ta -ko na iz mence. Dok crkvewak ili |aci pevaju, go spo din po -pa mi sli u pameti, ili se razgovara o stawu i imawu usop -š ~e ga, o testamentu i naslednicima, o procesu i fi š ka -lima, i ve} o tako ne~em što bi spadalo u taj krug stva ri.Posle po gre ba crkvewak odnese odjejanije i trebnik, a po -pa ugasi i zamota sve}u u dobivenu cicanu ili svilenu ma -ra mu. (Bi lo ih je svakojakih, ali je gospodin popa naj ra -dije primao one svilene.) I još tu na grobqu pokupuje oddece − koja su ta ko|e ~inodejstvovala, nose}i krst i ~i ra -ke i ripide − sve wi hove marame i pantqike; pokupuje bud -za š to, po ~e ti ri krajcare maramu. „De de, deco, veli imgos po din popa, dajte vi to popi, a po pa }e vama groši} dvadati za to!“ Kupi, pa i to pošqe ku}i. Od tih stvari poslegos po ja po padija izabere što joj se dopadne, a ostalo dobi-je u „platu“ kakva @u`a ili Er`a (Ma|arica nara vno), pase sve šareni od pantqika kad pro|e sokakom, da ti je mi -lina pogledati za wom. Prolazi, pa unesre}ava svet, a naj -više one tanke i naf ri zi rane ber ber ske kalfe. E ne mo ̀ e~ovek, pa da mu je sr ce od kamena, a da se ne osvrne za wom

10 BIBLIOTEKA PUSTOLOVINE Pop ]ira i pop Spira

Protojerejski štapnosi svešteniknaj stariji po činu.Na vr hu štapa na -lazi se iz rez ba re -na zmija sa dve gla -ve koja sim bo li zujemudrost.

i ne dâ oku pri jatna prizora i u`ivawa. Ša re ni se od si l -nih pan t qi ka kao slobodno me |u na rod no pri sta ni šte odbarjaka na raznim es ka dra ma. Nek se zna što je gospodin--popina sluš kiwa!

A gospodin popa ~eš}e i ne dolazi ku}i, ne go s grobqapravo ku}i „usopš~ega“ na da }u. Tu su skupqene o`a loš }e -ne komšije i ne ute šeni ro|aci, i oni što su zadovoqni ste sta mentom, a i oni drugi što se spremaju dadignu proces i da ga obore, i na taj na~in spa -su dušu miloga pokojnika od jednog tako teš -kog greha kao što je nepravedan testa ment.Gospodin-popi opet naj uglednije me sto. Sedesvi i jedu. Niko ništa ne govori, nego }ute ijedu i piju po gru`eno, kako pra voj tuzi i `a -losti i pri li~i. Piju za pokoj du še.

− He, moj Proko, moj Proko (ili kako ve}bude ime pokoj niku) − uzdiše Gliša Ser mi -jaš, pa pru`i ispra`wenu ~ašu da mu se na -to~i, a ruka mu drh}e. − Moj Proko − na stav -qa Gliša, a glava mu pala od `alosti na gru -di − da je sre }e da ti menikana ovako pi ješza spokoj duše, a ne ja tebikana! Ta tebi jebar bilo još dana zapisano, a ne ja da se vu -~em po svetu ovako brez tebe, brez svoga

11Pop ]ira i pop Spira BIBLIOTEKA PUSTOLOVINE

� trebnik je crk ve -na bogo služ benakwiga.

� daća je re~ zahranu i pi će kojise da ju u spomenmrtvih; to je tako|ei sve ča no obele ža -vawe ne či je go diš -wice smrti, pomen.Sviwska daća je iz -raz koji ozna~avagoz bu prilikomklawa sviwa.

U XIX veku novac senajčešće nosio u platnenim ke sa -ma. One su obi~nobile ukrašenevezom.

BIBLIOTEKA PUSTOLOVINE Pop ]ira i pop Spira12

najbli`eg, kaz’ti, brata i prijateqa. Ta i onaj bog, bo`e meprosti, uzi ma što je boqe! Eto ja i gospodin popa, mi }emojoš sto godina `iviti i mu~iti se! Proko, dobri dru`e,di si, da vi diš tvoga Glišu kako se zlopati! − uzdiše Gli-ša, iska pi ~ašu i spusti glavu na sto.

I svi tresu `alosno glavom i hvale pokojnika. Iznosemnoge vrline wegove, od kojih za mnoge niko `ivi dotlenije znao, a najviše zna da pripoveda kakva Vavika ili Be -ti ka, kakva Švabica, koja se tu našla i bila na usluzi zbu -we nim doma}inima. Pri~a svojim nakaradnim srpskim je -zikom, i unosi šale i smeha u sumorno društvo. Pa i go -spodin popa bi ustaju}i rekao dobru za pokojnika: „Bog me“,veli on, „selo ga ne}e još dugo drugog takvog ima ti; to jasamo ka`em: Proku ne}emo lako naknaditi“.

�

Eto, tako je otprilike `iveo gospodin popa u selu, a kojibaš popa poimence, mislim da nije bilo nu`no dosad daka`em, jer je davno re~eno da su svi popovi jednaki, jedankô drugi. A posle, i pravila poetike vele da treba štoviše probuditi radoznalost u ~italaca, a to je, mislim,do sada ve} prili~no postignuto. I sada bih ve} mogao ida ka`em i kako su se zvala ta dva popa. To su ona ista dvapo pa ~ijim sam ~asnim imenima kao naslovom ukra sioovu pri povetku; to su pop ]ira i pop Spira. A obojica suima li još i svoje nadimke; pop ]ira se zvao i Pop Hala, apop Spira: Pop Kesa. Zašto su onog prvog pro zvali pop Ha -la, ~uli ste, a zašto onog drugog pop Ke sa, ~u}ete.

Ovaj nesretni nadimak, na koji se pop Spira onakoisto tu`io kao i pop ]ira na svoj, dobio je on odavno.Ako je verovati onome što pri~a gospoja popadija ]i ri -nica (a to je prisna prijateqica gospoje Spirinice), ašto je iz we nih ro|enih usta ~uo i zabele`io sam pi sac,vele da je dobio taj nadimak otuda što se odavno, jošprve godine, kao mlad popa, zaboravivši svoj ne me šag,pa ~ak i ~in, umešao me|u onu gomilu koja obi ~ no saletakumova kola, pa se dere: „Kume, izgore ti kesa!“ i, što jenajstrašnije i najneverovatnije u svoj toj pri po veci,vele da se i on baš svojski gurao kad je kum nekolikoputa bacio me| svet punu šaku krajcara, dvogrošaka, pa~ak i nekoliko seksera. Na jedan tako ba~en sekser vele

da je tako silno poleteo i od gu rnuo onoga ispred sebe,da je ovaj jadnik poleteo u neku baricu, i zabo se u wu

� nemeš je plemić,pripadnik ple mić -kog staleža, kao i seoski plemić.

� tutor je svetovnaosoba, predsednikcrk ve nog odbora ko -ji se brine za crk -vu i crkvene stvarii predstav qa vezuiz među sveštenika i vernika.

� klirik je učenikbogoslovije, sve š -t enički pripravnik.

� blagodejawe jebi la pomo} u nov -cu, stipendija; re~je ozna~avala i be -splatnu đačku trpe -zu u Sremskim Kar -lovcima.

� trafika je starinaziv za duvan.

Pop ]ira i pop Spira BIBLIOTEKA PUSTOLOVINE 13

glava~ke, i stajao usa|en kao struk luka.Od to doba vele da su mu dali nadimakPop Kesa, pa ga i danas još uvek tako zo -vu kad on nije tu, iako je on davno i dav -no drugi ~ovek.

I jedan i drugi odavno su u tom selu,još otkako su se o`enili, a o`enili suse ~im su svršili u Karlovcima bo go -slo viju, a ovu su svršili pre dvadeset iviše godina. O`enili su se iz istogamesta u kome danas popuju. Pop ]irauzeo gospodin-popinu, a pop Spira tu -torovu }erku; ni jedan iz qubavi. U oglašenom ste~aju zapa rohiju bilo je mnogo drugih uslova, a za ovaj su ~uli tekkad su se prijavili. Bili su obojica malo pomatoriji, ve}uveliko bradati klirici. I oni prime i taj usmeno sa op -šten im us lov, i o`enili su se, jer ~ak i crkvewak, pred -šestvenik da našweg crkvewaka Arkadije, znao je da }eparohiju do bi ti samo oni koji se budu hteli o`eniti timdvema lepoti ca ma. Šta je, dakle, i ostalo svršenim kli -ricima i kandidatima nego da se o`ene wima. Lepe one, alepe i paro hi je − uzeše se i ne pokajaše se nigda.

Od to doba jednako su lepo `iveli. Za to vreme mnogo seštošta promenilo, samo je vrednost wihova supru`anskaostala ona ista, ona stara. Kao vino iz podruma pop-Spi -ri na, ili rakija iz podruma pop-]irina, što starija sveboqa, tako i pa`wa i qubav supru`anska bila je sve so lid -nija. Ali opet se nešto ipak izmenilo. Izmenili se te le -sno oba popa i obe popadije. Kad su pre dvadeset i više go -di na došli u selo, kao svršeni klirici, bili su obojicasuvi i mršavi kao bogoslovsko blagodejawe, a sad obojicadebeli kao narodni fondovi. Ne znaš ko je debqi, pop ilipo padija. I jedna i druga popadija izgleda mala, ši ro ka atemeqna kao ona figura na gospodin-notaroševom stolu, ukojoj gospodin notaroš dr`i trafiku, a to je jedna `enskaprilika šira neg du`a, pa se gorwa polovina dig ne, a u do -woj stoji duvan, i uvek je vla`an.

A tek popovi kako su bili ugojeni! Mantija samo što imne prsne ispod pazuva, a pojas nikako da se skrasi na trbu -hu nego sve bega pod bradu i bli`e vratu. Poneko od boqepo znatijih se usudi pa dirne, na primer, pop-Spiru za to,pa }e mu tek re}i:

− Ama zašto vam, gospodin-popo, ne stoji taj pojas nasvome mestu?

Bogoslovija u Srem -skim Kar lov cimabila je mesto u kojemse ško lovao sve šte -nički podmladak. Tu se kra jem XIX ve -ka mog lo ste ći skorofa kul tetsko obra zo -va we, pa su polaz ni -ci bili mladi}i nesa mo iz Vojvodineve} i iz Srbije i dru gih okolnihzemaqa.