ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА- СТЕВАН СРЕМАЦ-

КОМПОЗИЦИЈА РОМАНАДруга група VII/4:

Ђорђевић ВељкоКостић Лана

Обрадовић ЂорђеТасић Петар

МЕСТО И ВРЕМЕ ДЕШАВАЊА РАДЊЕ

Место: мало село у Банату „Оно и није село него варошица. Та колики је само онај Велики Сокак” - каже писац.

Време: крај 19. века

Слика старог Баната у 19. веку

АНЕГДОТА ПО КОЈОЈ ЈЕ НАПИСАН РОМАН

Сремац је чуо анегдоту о свађи попова због црвеног појаса и „јабуци раздора” од свог ујака Јована Ђорђевића, српског историчара и писца српске химне „Боже правде“.

Кратка фабула романа „Поп Ћира и поп Спира“:

- Два попа - Свађа због зета - Туча - Избијен зуб - Тужба - Путовање на истим колима - Замена зуба – коњски зуб - Расплет. Позорипни комад „Поп Ћира и поп Спира“

у ОШ „Аврам Мразовић“

НАПОМЕНЕ ПИСЦА НА ПОЧЕТКУ СВАКЕ ГЛАВЕ

Глава шеста: у којој је описан недељни дан у селу, а може се цела прескочити, јер је само као епизода у овој приповеци.

Глава седамнаеста: која је само зато постала што би иначе глава шеснаеста порасла као главурда.

Глава двадесет шеста: која ће својим

садржајем за чудо много бити налик на оне штампарске погрешке које се обично у свакој, па и у најбољој књизи опомињу на крају...

ЕТАПЕ ДРАМСКЕ РАДЊЕ

Увод: опис мирног и складног живота попова и њихових породица.

Заплет: долазак учитеља Пере у село и свађа између породица.

Кулминација: приче о тучи попа Ћире и попа СпирПерипетија: Поп Ћира тужи попа Спиру код

владике у ТемишваруРасплет: примирје између поп Ћире и поп Спире и

две свадбе.

ОДЛОМАК ИЗ ЧИТАНКЕ (8. ГЛАВА) Јула и Меланија две другарице(сестре), а веома различите. Јула је мала, румена, умела је да кува и носила је хаљине светле

боје. Меланија висока, мршава, није знала да кува и носила је хаљине

тамне боје, али је знала немачки језик и знала да свира клавир. Меланија је ишла на игранке и балове и била је веома срећна и

задовољна. Јула није знала много игара, а и када би ишла увек би јој се десио

неки малер. Меланија је била размажена девојка која је имала све. Њој су

родитељи све удовољавали, јер је Меланија често падала у несвест. За свако падање у несвест би добијала по који поклон од родитеља. Меланију је мајка васпитавала, могло би се рећи да је мајка из превелике жеље да јој дете буде најбоље довела до тога каква је сада.

Меланијина мајка Перса превише хвали своју ћерку код Пере, новог учитеља.

Перса спомиње Сиду, мајку Јулину, како је њена ђерка добра и фина и да по кући све зна да ради, али не воли да чита.

Сида брани своју Јулу и додаје да и њена ћерка чита. Пера им нуди романе да прочитају. Перса не престаје да хвали своју ћерку. Толико је хвали

да ће чак, иако су романи писани на немачком језику, она прочитати и објаснити Јули све, пошто Јула не зна немачки...