IVOT I DOIVLJAJI I PODVIZI SVETOG OCA NAEG KONSTANTINA FILOZOFA, PRVOG NASTAVNIKA I UITELJA SLOVENSKOG NARODA[1-2] Bog milostivi i dareljivi[3] oekujui pokajanje ljudi da bi se svi spasili i doli do poznanja istine[4] jer ne eli smrti grijeniku ve pokajanje i ivot,[5] pa makar on bio i potpuno odan zlu ne doputa da ljudski rod oslabi i otpadne, te da podlegne avoljem sablaznu i pogine, nego u svako vrijeme i svakoga trena ne prestaje nam djeliti mnoge blagodati, isprva pa i dosada, najprije preko patrijarha i otaca, zatim preko proroka, a iza njih preko apostola i muenika, preko pravednika i uitelja odabirajui ih iz ovoga mnogometenoga ivota. Ta zna Gospod koji su njegovi, kao to i ree: "Ovce moje sluaju glas moj i ja poznajem njih i zovem ih po imenu[6] i idu za mnom i ja im dajem ivot vjeni[7]. To uini i za na rod i uzdie nam ovoga uitelja koji prosvijetli narod na, to um svoj pomrai zbog slabosti, a jo vie zbog avolje lukavosti, te ne htjede hoditi u svijetlu Boijih zapovjedi.[8] A ivot njegov, makar ukratko isprian, pokazuje kakav je on bio, pa onaj koji hoe, sluajui to, postae njemu slian dobivajui polet i odbacujui ljenost, kao to kae apostol: - Na mene se ugledajte, kao to se ja na Krista.[9] U Solunu gradu bio je neki mu, plemenita roda i bogat, po imenu Lav, zauzimajui in drungarija pod strategom[10]. On je bio pravovjeran i pravedan ispunjavajui u potpunosti sve Boije zapovjedi kao nekada Job. ivei sa svojom enom, rodi sedmoro djece; sedmo, najmlae djete, bio je Konstantin Filozof, nastavnik i uitelj na. Kada ga mati rodi, predade ga dojilji da ga doji; ali djete nikako ne htjede primati druge dojke osim majine sve dok ne bi uzdojeno. A to bi Boija promisao da djete, othranjeno istim majinim mlijekom, bude dobar izdanak sa dobrog korjena. Poslije toga su ovi vrli roditelji sporazumno nekih 14 godina suzdrljivo ivjeli kao brat i sestra samo za Gospoda i nikako ne prestupie toga zavjeta sve dok ih smrt ne razdvoji. Kad je trebalo da otac ide na Sud[11] plakala je majka nad djeakom govorei: - Za nita se drugo ne brinem, nego za ovo jedino djete, kako e biti odgojeno? A on joj ree: - Vjeruj mi, eno, u Boga se uzdam da e mu on poslati oca i takvog vaspitaa koji nastavlja sve krane.[12] Tako se i dogodilo. Kad je bio djeak od sedam godina on usni san, pa ispria ocu i majci i ree: - Strateg mi je, sakupivi sve djevojke naega grada, kazao: "Izaberi od njih koju eli sebi za ivotnu saputnicu i pomonicu prema sebi"[13]. Ja sam, pak, pogledao i sve promotrio i ugledao jednu, od svih najlepu, svetla lica, bogato ukraenu zlatnim ogrlicama i biserjem i svakojakim nakitom. Ime joj je bilo Sofija, t. j. mudrost. Nju izabrah. uvi tu priu njegovi roditelji mu rekoe: - uvaj, sine, zapovest oca svoga i ne odbacuj pouke majke svoje,[14] jer zapovest je svetiljka i svetlost zakonu[15]. Ve reci Premudrosti: "Budi mi sestra, i prijateljicom svojom uini mudrost,[16] jer Premudrost sija jae od sunca[17] i ona e te, ako je odabere sebi za drugaricu,[18] izbaviti od mnogih zala. Kada su ga dali na kolovanje, napredovao je bolje u naukama nego svi drugi uenici zadivljujui sve shvatanjem i vanrednim uspehom u vetinama.[19] Meutim, jednoga dana zajedno sa sinovima bogataa, koji su imali obiaj da se zabavljaju lovom, izie i Konstantin u polje i uze svoga jastreba[20]. Kada ga ispusti, po volji Boijoj podie se vetar, dohvati jastreba i odnese. Deaka je zbog toga obuzela takva tuga i alost da dva dana nije jeo hleba[21]. Jer milostivi Bog po svome ovekoljublju ulovi ga, ne elei da se taj navikne na ivotna zadovoljstva, - kao to nekada ulovi Plakidu[22] u lovu pomou jelena, tako je i ovoga pomou jastreba. Razmiljajui o zadovoljstvima[23] ovoga ivota, deak se pokaja i ree:

- Zar je takav ovaj ivot da umesto radosti alost prebiva? Od danas poi u drugim putem, boljim od ovoga, neu da troim dane u meteu ovoga ivota. I lativi se nauke, sedeo je kod kue svoje uei napamet knjige svetoga Grigorija Bogoslova[24]. Na zidu je napravio znak krsta i ispisao ovu pohvalu svetom Grigoriju: O, Grigoriju, ovee po telu, anele po dui! Budui telom ovek, javlja se - aneo. Tvoja, naime, usta, kao jedan od serafima, Boga proslavljaju i svu vaseljenu prosvetljuju tumaenjem prave vere, stoga i mene koji kleim pred tobom sa ljubavlju i verom, primi, i budi mi prosvetitelj i uitelj. Tako se zahvaljivae[25] Bogu. Kad se zadubio u mnoge besede i veliku mudrost, a nije mogao da shvati njihov duboki smisao, pade u veliku tugu. A zadesi se ba tu neki stranac, vet gramatik, te poe k njemu i zamoli ga padajui pred noge njegove i predajui mu se: - Budi dobar i naui me gramatikoj vetini. Taj, pak, poto je zakopao svoj talenat, ree mu: - Mladiu, ne mui se. Zarekao sam se, naime, da nipoto u ivotu mome neu nikoga tome uiti. Mladi mu se opet klanjao i u suzama ga molio: - Uzmi sav moj deo koji mi sleduje od kue oca mojega, samo me naui. Kako ga ovaj nije hteo usliiti, poao je deko domu svome i usrdno se molio da se ispuni elja srca njegova. Bog ubrzo ispuni elju onih koji ga se boje[26]. O njegovoj lepoti, bistrini i marljivosti u uenju, to se u njemu bilo udruilo, douo je carski upravitelj, koji se zove logotet[27], te poalje po njega da bi uio zajedno sa carem. Kad je deak to uo, radosno krene na put i na putu se kleei molio govorei: - Boe otaca naih, i Gospode milostivi, koji si sve stvorio reju i premudrou svojom i sazdao oveka da vlada tvojim tvorevinama,[28] daj mi premudrost koja obavija tvoj presto[29] da shvatim ta je tebi ugodno i da se spasem. Ja sam, naime, rab tvoj i sin rabinje tvoje[30]. I zatim, izgovorivi do kraja Solomonovu molitvu, ustade i ree: - Amin.[31] Kad je doao u Carigrad, predali su ga uiteljima da ui. Izuivi svu gramatiku za tri meseca, on se latio i drugih nauka. Kod Lava[32] je uio Homera i geometriju, a kod Fotija[33] dijalektiku i sve filosofske nauke, osim toga i retoriku i aritmetiku, astronomiju i muziku, kao i sve druge helenske vetine. Tako je svima njima ovladao kao da je samo jednu uio. Brzina se zdruila sa marljivou, jedna je prethodila drugoj, i tako se postiu znanje i vetine. Vie od uenosti ispoljavala se u njegovom izgledu blagost; besedovae sa onima sa kojima bee korisnije, izbegavajui one koji idu stranputicom[34] i razmiljae[35] kako bi promenio zemaljsko nebeskim, oslobodio se ovoga tela i iveo sa Bogom. Uvidevi kakav je on ovek, logotet mu predade vlast nad svojom kuom i dade mu dozvolu da slobodno moe dolaziti u carsku palatu. A jednom prilikom ga zapita: - Filosofe, eleo bih da doznam ta je filosofija? On, pak, bez razmiljanja smesta odgovori: - Razumevanje Boijih i ljudskih stvari, koliko se moe ovek pribliiti Bogu, te ui oveka da delima bude slika i prilika onoga koji ga je stvorio. I odonda ga jo vie zavole, i uvek ga o

svemu ispitivae taj, tako visoki i astan mu. On mu, naime izradi filosofsku nauku i u saetom obliku rastumai veliku mudrost. to je vie ugaao Bogu svojim istim ivotom, to su ga svi vie voleli. I logotet mu je sa potovanjem ukazivao svaku ast i nudio mu mnogo zlata, ali on nije primao. Jednom e mu rei: - Tvoje me lepota i mudrost vie od svega primoravaju da te volim. Imam lepu i bogatu poerku, plemenita i visoka roda, kojoj sam krsni kum. Ako hoe, dau ti je za ivotnog druga. A poto si od cara visoku ast i kneevinu primio, oekuj jo i vie: jer e uskoro i strateg postati. Filosof mu odgovori: - To je, doista, velik dar za one koji za njim eznu, a za mene uenje je iznad svega, kojim, obogativi svoj um, elim postii pradedovsku[36] ast i bogatstvo. Kad u njegov odgovor, logotet otide carici i ree: - Ovaj mladi filosof ne voli ovoga sveta; ne putajmo ga iz svoga drutva, nego ga zaredimo za svetenika i dajmo mu slubu bibliotekara kod patrijarha u Svetoj Sofiji, ne bismo li ga na taj nain zadrali? Tako i uinie sa njim. A on, ostavi na toj dunosti vrlo kratko vreme, otide na Usko[37] more, i tu se potajno sakri u manastir. Traili su ga est meseci i jedva su ga nali. Poto ga nisu mogli prisiliti da se vrati na tu dunost, nagovorili su ga da preuzme katedru i da predaje filosofiju domaima i strancima sa svim dunostima i odgovarajuim prihodima. I toga se prihvati[38]. Tada je patrijarh Jovan[39] pokrenuo jeres uei da se ne potuju svete ikone. Sazvali su sabor i osudili ga da krivo ui i proterali ga sa prestola. On je, pak kazao: - Nasilno su me proterali, ali me nisu pobedili u prepirci, jer niko se ne moe suprotstaviti mojim reima. Onda car sa patrijarhom[40] pripremivi Filosofa, posla ga protiv Jovana rekavi ovo: - Ako moe ovoga mladia pobediti u sporu, dobie ponovo svoj presto. Jovan, pak, ugledavi Filosofa, na izgled tako mlada, a ne znajui da je po umu tako mudar, kao i one koji behu sa njim poslani, ree im: - Vi niste dostojni moga! podnoija, kako u se onda ja sa vama prepirati? Na to mu Filosof odgovori: - Ne postupaj kao obini ljudi, ve. se ugledaj na Boije zapovedi. Kao to si ti od zemlje, a duu je Bog stvorio, tako smo i mi svi. Stoga, ovee, gledajui na zemlju ne budi ohol. Opet e rei Jovan: - Nema smisla traiti cvee ujesen, niti starca u vojsku terati, kao nekog mladia Nestora.[41] A Filosof mu odgovori: - Sam protiv sebe govori. Reci mi u kom je dobu dua jaa od tela? Odgovori, pak: - U starosti. Na to e Filosof: - Na kakvu te borbu teramo, na telesnu ili na duhovnu? - Taj ree: - Na duhovnu. Filosof odgovori: - Prema tome ti sada hoe da bude jai, zato nam ne govori takvih pria, jer ne traimo cvee kad mu vreme nije, niti te na vojnu teramo. Tako osramoen starac u drugom pravcu skrete razgovor i ree: - Reci mi, mladiu, zato se mi ne klanjamo slomljenom krstu, niti ga ljubimo? A kako vas nije stid da ukazujete potu ikoni ako je ona naslikana samo do prsa? A Filosof odgovori: - Krst, naime, ima etiri dela; ako li mu nedostaje jedan deo, to se ve gubi njegov oblik, a ikona samo licem predstavlja lik i sliku onoga radi koga je bila naslikana. Ko je gleda nee videti ni lice lava, niti lice risa, nego lik onoga koga predstavlja. Opet starac nastavi:

- Kako se, dakle, vi klanjate krstu bez natpisa, mada su postojali i drugi krstovi, a ikonu, ako nije napisano ime onoga koga ona predstavlja, ne potujete? Filosof odgovori: - Svaki krst ima oblik slian Hristovom krstu, dok ikone nemaju sve isti oblik. Starac, pak, ree: - Budui da je rekao Bog Mojsiju: "Ne gradi sebi bilo kakva lika[42], zato ih vi stvarate i klanjate im se? Na ovo Filosof odgovori: - Ako bi Bog kazao: "Ne gradi nikakva lika, ti bi bio u pravu, ali je kazao: ne bilo kakva, t. j. nedostojna. Starac na ovo nije mogao odgovoriti, i osramoen, zauta. Posle toga Agareni, zvani Saraceni[43], poee bogohuliti jedino boanstvo svete Trojice govorei: - Kako, vi hriani, smatrajui da je Bog jedan, istoga opet rastavljate na tri tvrdei da su otac i sin i sveti Duh? Ako to moete jasno protumaiti, poaljite nam takve ljude koji mogu govoriti o tome i nas ubediti. Filosofu je tada bilo 24 godine. Car sazvavi sabor, dozva ga i ree mu: - uje li, Filosofe, ta govore pogani Agareni protiv nae vere? Poto si sluga i uenik svete Trojice, idi, i usprotivi im se, a Bog, koji privodi kraju svaku stvar, koga slavimo u Trojici: otac i sin i sveti Duh, on neka ti da blagoslov i snagu u reima, neka te pokae kao novog drugog Davida, koji je sa tri kamena pobedio Golijata[44], i neka te vrati nama, dostojnog carstva nebeskoga. Kad je to uo odgovori: - Rado idem za veru hriansku. Zar moe neto za mene biti slae na ovom svetu nego za svetu Trojicu iveti i umreti? Dodelili su mu asikrita[45] Georgija i poslali ih. Kad stigoe tamo, ugledae udnovate i gnusne stvari, koje su oni tamo napravili na porugu i potsmeh svim hrianima koji su onde iveli inei im time mnoga ogorenja. Naslikali su, naime, likove demona na spoljanjim vratima svih hrianskih kua, te su pred njima izvodili uvredljive prizore[46]. Upitae onda Filosofa ovim reima: - Moe li, Filosofe, razumeti ta ovo treba da znai? A on ree: - Vidim demonske likove i mislim da tu unutra stanuju hriani, pa kako ovi zajedno sa njima iveti ne mogu, bee od njih napolje. A tamo gde takvih slika izvana nema, tu su oni unutra zajedno sa ukuanima. Sedei za vreme ruka, Agareni, pametni i ueni ljudi, veti geometriji, astronomiji i ostalim naukama, kuajui ga, postavljali su mu pitanja govorei: - Vidi li u tome, Filosofe, divno udo, to nam je Boiji prorok Muhamed doneo blagovest od Boga i obratio moje ljude, a to se i svi mi pridravamo njegovog zakona ni u emu od njega ne odstupajui. Vi, pak, hriani, ispovedate zakon Hrista, vaeg proroka, jedni ovako, drugi onako, kako se kome dopada, - tako inite i radite. - Ovima Filosof odgovori: - Na Bog je kao morska dubina[47], i prorok o njemu govori: "Rod njegov ko e iskati, jer se njegov ivot od zemlje uznosi"[48]. Da njega trae mnogi ulaze u tu dubinu[49], - i oni, snana uma, njegovom pomoi primajui umno blago preplivavaju i vraaju se, a slabi, kao da pokuavaju u trulim laicama prebroditi,- jedni tonu, a drugi sa mukom jedva diu ljuljajui se na valovima u besnanoj lenosti. Vae je, naime, usko) i dostupno, tako da ga moe svako preskoiti, mali i veliki. Ono nije iznad ljudskih navika, pa ga svako moe ispunjavati. A nita vam nije prorok zapovedao. Budui da nije obuzdao va gnev i pohotu, ve ih je dopustio, to

u koju provaliju moe vas gurnuti? Pametan neka razume. Hristos, pak, ne tako: ve podie odozdo teret nagore verom i delom Boijim ui oveka. Kao tvorac svega stvorio je oveka na sredini izmeu anela i ivotinje, govorom i razumom odvojivi ga od ivotinja, a gnevom i pohotom od anela, te kojemu se od tih delova pribliava, preko toga dela se jo vie pridruuje - gornjima ili donjima. Upitae ga onda opet: - Kako vi, kad je Bog jedan, slavite ga kao da su tri, kai ako zna? Nazivate ga ocem, sinom i Duhom. Ako, pak, tako govorite, onda mu dajte i enu da se od njega mnogi bogovi rasplode. Odgovori na to Filosof: - Ne govorite bogohulstvo tako nezgodno. Mi smo dobro nauili i od otaca i od proroka i od uitelja da slavimo Trojicu, naime: oca i Re i Duh, tri lica u jednom biu. Re se, naime, ovaplotila u devici i rodila se naega radi spasenja, kako svedoi i va prorok, Muhamed, koji je napisao ovo: "Mi poslasmo duh na k devici s time da rodi[50]. Polazei od ovoga dajem vam obavetenje o Trojici. Pobeeni obim) reima oni skretoe spor u drugom pravcu govorei: - Tako je kao to kae, goste. Ako je, dakle, Hristos va Bog, zato ne inite kao to zapoveda? U jevaneljskim knjigama je, naime, napisano: "Molite se za neprijatelja, dobro inite onima koji vas mrze i progone, i okrenite obraz onome koji vas udara[51]. Vi pak, ne radite tako, ve otrite suprotno oruje protiv onih koji vam tako ine. Na to Filosof odgovori: Kada su u zakonu dve zapovedi, ko izvrava zakon: da li onaj koji ispunjava jednu ili onaj koji obe? Odgovorie oni da onaj koji obe. A Filosof produi: - Bog je kazao: "Molite se za one koji vas vreaju.[52] On je opet rekao: "Od ove ljubavi niko veu ne moe ispoljiti u ivotu nego da duu svoju poloi za prijatelja".[53] Radi blinjih svojih mi; to inimo da ne bi zajedno sa telesnim ropstvom i dua njihova zarobljena bila. A opet su oni kazali: - Hristos je dao danak za sebe i za druge. Zato i vi ne inite njegova dela? Ako ve sebe spreavate da platite, zato bar ovome velikom i monom narodu, izmailskom, ne dajete danak za brau vau i prijatelje? Mi, zaista, malo zahtevamo, - samo jedan zlatnik, - i to dokle god bude ovoga sveta, uvaemo mir meu sobom kao to niko dosada nije. Filosof na to odgovori: - Ako neko, eli da sledi uitelja, ide njegovim tragom i susree drugoga koji ga odvraa, da li mu je taj prijatelj ili neprijatelj? Odgovorie oni: - Neprijatelj. Filosof nastavi: - Kada je Hristos dao danak, koje je carstvo tada bilo, izmailsko ili rimsko? Oni odgovorie: - Rimsko. On, pak, ree: - Stoga nam ne treba zameriti, poto svi mi dajemo danak Rimljanima. Posle toga mnoga druga pitanja mu postavljae kuajui ga u svim vetinama koje su oni sami znali. Priao im je o svemu, te ih je i u tome nadvladao. Rekoe njemu: - Kako ti to sve zna? A Filosof im odgovori: - Neki ovek, zahvativi morske vode, nosio ju je u meini i kooperio se govorei prolaznicima: "Vidite li vodu koju nema niko osim mene?" Prie mu neki pomorac i ree: "Da li se pravi lud kada se hvali samo smrdljivom meinom?" A mi toga imamo celo more!" - Tako i vi postupate, a sve su umetnosti potekle od nas.[54] Posle toga, da bi ga zadivili, pokazali su njemu zasaen vinograd, koji je nekada iznikao iz zemlje. A kad im je on objasnio kako se to deava, oni su mu onda pokazali sve bogatstvo i palate, ukraene zlatom i srebrom, dragim kamenjem i biserom, govorei:

- Gledaj, Filosofe, divno udo! Velika je mo i ogromno je bogatstvo amerumnino[55], saracenskog vladara. A on I je kazao: Nikako udo to nije, a Bogu slava i hvala, koji je stvorio sve to i dao na utehu ljudima; njegovo je to, a ne nekog drugoga. Ogoreni, vratie se opet svojoj zlobi, i dadoe mu da ispije otrov; ali milostivi Bog, koji je kazao: "Ako i smrtno to ispijete, nee vam nauditi[56], -- izbavi i njega i u svoju zemlju zdrava opet povrati. Proe malo vremena i Konstantin, odrekavi se svega ovoga sveta, nastani se na jednom mestu, daleko od buke ivota, posvetivi svu panju samoposmatranju; nita nije ostavljao za sutra[57] ve je sve razdavao siromasima predavajui brigu o sebi Bogu,[58] koji se svakog dana o svemu brine[59]. Jednom na praznini dan njegov sluga se potui: - Nita ba nemamo na tako svean dan. On, pak, mu ree: - Onaj koji je nekada prehranio Izrailjane u pustinji dae i nama ovde hranu; nego, idi, i pozovi bar pet siromaha koji oekuju Boije pomoi. I kada je dolo vreme ruku, tada donese neki ovek breme sa mnogo raznovrsnih jela i deset zlatnika. I Konstantin se zahvali Bogu za sve ovo. Zatim uputi se na Olimp[60] svome bratu Metodiju i tu poe iveti neprestano se molei Bogu, samo sa knjigama razgovarajui. Dooe caru poslanici od Hazara[61] i rekoe: - Oduvek poznajemo samo jednoga Boga, koji je nad svima, i njemu se klanjamo prema istoku, a drimo se drugih svojih poganih obiaja. Jevreji nas, pak, nagovaraju da primimo njihovu veru i obred, a Saraceni sa druge strane, nudei nam mir i mnoge darove, vuku nas u svoju veru govorei: "Naa je vera bolja nego kod svih drugih naroda", - stoga se obraamo vama gajei staro prijateljstvo i ljubav, jer ste vi veliki narod i drite carsku vlast od Boga, te, traei vaega saveta, molimo da poaljete uena mua od vas, pa ako bude nadvladao u sporu Jevreje i Saracene, - prihvatiemo vau veru. Tada car potrai Filosofa, i kada ga je naao, ispria mu ta su rekli Hazari i ree: - Idi, Filosofe, k tim ljudima, te im propovedaj i protumai o svetoj Trojici sa njenom pomou. Jer niko drugi ne moe to uiniti onako kako dostoji. On, pak, ree: - Ako nareuje, gospodaru, za takvu propoved sa radou idem peice i bosonog i bez svega[62], kao to je i Bog svojim uenicima zapovedao da to ne nose. Ali je car odgovorio: - Kad bi ti eleo da to uini samo kao svoj lini poduhvat, onda mi dobro kae; ali, imajui u vidu carsku dravu i ast asno idi sa carskom podrkom. Onda krene na put i, stigavi u Herson[63], tu savlada jevrejski jezik i knjige, prevede osam delova gramatike[64] i time jo vie produbi svoja znanja. Meutim, iveo je tu i neki Samarianin[65] koji je dolazio k njemu i sa njime se prepirao, te donevi knjige samarianske, pokazao ih je njemu. Filosof ih izmoli od njega, zatvori se u kuu i stade se moliti; a poto ga je Bog urazumeo, poe itati knjige bez greke. Videi to, Samarianin iz sveg glasa uzvikne i izusti: - Zaista, koji u Hrista veruju skoro e primiti Duh sveti i blagodat njegovu. Poto se onda sin njegov pokrstio, i on sam se za njim pokrsti. Tu nae jevanelje i psaltir, pisane ruskim[66] pismom, i oveka nae koji tim jezikom govori; i razgovarajui s njime i ovladavi snagom govora, prevodei na svoj jezik, ustanovi razliku samoglasnikih i suglasnikih slova, molei se Bogu, uskoro poe itati i priati na samarianskom, te su mu se mnogi divili i hvalili Boga. Kad je saznao da sveti Kliment[67] jo lei u moru, pomoli se i ree:

- Verujem u Boga i uzdam se u svetog Klimenta da u nai njegove moti i izneti ih iz mora. Ubedivi arhiepiskopa, on sa itavim svetenstvom i sa pobonim ljudima sede u lau, pa pou na to mesto. Velika tiina zavlada na moru, pa dooe i poee kopati pevajui. Odjednom oseti se jak miomiris kao iz mnogobrojnih kandila, a zatim se pojavie svete moti. Uzee ih sa velikom au i uz slavlje svih graana odnesoe u grad, kao to je opisano u sastavu o pronalasku njegovom[68]. U to vreme hazarski vojvoda, doavi sa vojskom, opkoli jedan hrianski gradi i opsedne ga. Saznavi o tome, Filosof bez oklevanja poe k njemu te, porazgovorivi s njim, i uz poune upute ukroti ga, a ovaj obea da e se pokrstiti i udalji se ne priinivi nikakve tete tim ljudima. A Filosof krete natrag svojim putem. I kada je on bio na molitvi za vreme prvoga asa, napadoe ga Ugri[69] urlajui; kao vukovi i htedoe ga ubiti. Ali on se ne uplai i ne ostavi svoje molitve, ve je samo prizivao: - Gospodi pomiluj! - Poto je prethodno ve bio zavrio slubu. Oni, pak, ugledavi ga po Boijoj zapovedi, ukrotie se i poee mu se klanjati; te uvi iz njegovih usta poune besede, otpustie ga zajedno sa celom druinom. Uavi u lau, Konstantin se uputio u Hazariju na Meotsko jezero[70] i Kaspijska vrata kavkaskih gora[71]. Hazari poslae u susret njemu oveka, lukava i dovitljiva, koji sa njima zapodene razgovor i ree mu: - Zato vi imate rav obiaj da na mesto jednoga cara postavljate drugoga iz drugoga roda? A mi se drimo jednoga roda. Filosof mu, pak, ree: - I bog je na mesto Saula, koji nije inio kako je njemu ugodno, izabrao Davida koji je ugaao njemu, i rod njegov. Taj e opet rei: Zato vi drite u rukama knjige kad iz njih sve prie pripovedate? A mi ne tako: ve svu mudrost vadimo iz grudi kao da smo je prethodno progutali, te se ne razmeemo svojim znanjem o knjievnosti kao to vi. A Filosof mu ree: - Odgovoriu ti na to: ako sretne naga oveka a on ti kae: mnogo haljina i zlata imam, - da li e mu poverovati videi ga naga? On ree: - Ne. Tada mu kae: - Tako ja i tebi govorim: ako si progutao svu mudrost, to mi kai, koliko je rodova do Mojsija i koliko je godina svaki rod vladao? Poto nije mogao na to da mu odgovori, - zauta. Kad je stigao na mesto i kad je trebalo da sednu za ruak kod kagana[72], postavie mu ovo pitanje: - Kakvo je tvoje dostojanstvo, pa da te posadimo po tvome inu? Konstantin odgovori: - Dedu sam imao velikog i vrlo slavnog, koji je stajao blizu uz cara, a poto se dobrovoljno odrekao date mu slave, bi proteran, i doavi u tuinu, osiromai i tamo me rodi. A ja, traei staru dedovsku ast, nisam uspeo da je steknem, Adamov sam, naime, unuk. A odgovorie mu: - Dostojno i ispravno govori, goste. I od toga asa poee mu ukazivati jo vee poasti. Kagan, podigavi au, ree: - Pijem u ime jedinoga Boga, koji je stvorio svu tvar. Filosof, pak, uzevi au, ree: - Pijem u ime jedinoga Boga i njegove Rei[73], kojom su se nebesa utvrdila, i u ime ivotvornoga Duha, u kojem se javlja sva sila njihova.

Odgovori mu kagan: - O svemu tome jednako govorimo, a samo ovo razliito shvatamo. Vi, naime, slavite Trojicu, a mi jedinoga Boga kao to je u knjigama. A Filosof e na to: - Knjige propovedaju Re i Duh. Ako ti ko ukazuje ast, a, tvoju re i duh ne potuje, a drugi opet potuje sve troje, koji ti, dakle, od njih dvojice bolje ukazuje ast? A on ree: - Onaj koji potuje sve troje. Na to Filosof odgovori: - Stoga i mi bolje inimo kad to u stvarima prikazujemo i proroke sluamo. Isaija je, naime, kazao: "uj me, Jakove i Izrailju, koga ja zovem, ja sam prvi, ja sam i va veki, ja sam i sada, mene posla Gospod i Duh njegov[75]. Tada Judeji koji su stajali oko njega rekoe mu: - Reci, dakle, kako moe ena smestiti u svoju utrobu Boga, na kojega ne moe ni gledati, a kamoli ga roditi? Filosof, pak, pokazujui prstom na kagana i prvog njegovog savetnika, ree: - Ako e neko kazati da prvi savetnik ne moe udvoriti kagana, a opet e rei da poslednji njegov sluga moe kagana i udvoriti i ast mu ukazati, recite mi, kako treba da ga nazovemo: ludim ili razumnim? Odgovorie oni: - Pa i velikom budalom! Opet e im Filosof rei: - ta je od svih vidljivih tvari najasnije? Odgovorie njemu: - ovek, jer je stvoren kao slika Boija. Na to im Filosof opet ree: - Pa zar nisu glupi koji kau da se Bog ne moe smestiti u oveka, a on se bio smestio i u kupinu, i u oblak, i\u buru i dim onda kad se javio Mojsiju i Jovu. Kako bi on mogao, dok je jedan bolestan, - da drugoga lei? Budui da je, naime, ljudski rod istrunuo, od koga bi drugog mogao ponovo biti obnovljen ako ne od samoga Tvorca; odgovorite mi? Ako lekar hoe da stavi melem bolesniku, da li e ga staviti na drvo ili na kamen i da li e pokazati da se ovek od toga iscelio? I kako je Mojsije, nadahnut svetim Duhom, u svojoj molitvi kazao raskriljenih ruku: "U gromu hridi i glasu truba[76] ne javljaj nam se vie, Gospode milosrdni, nego se useli u nau utrobu i oduzmi nam nae grehove.[77] Jer tako Akila[78] govori. I onda se razioe sa ruka, utvrdivi dan kada e o svemu ovome voditi besedu. Kada je opet seo sa kaganom, Filosof ree: - Eto, ja sam jedini ovek meu vama bez rodbine i bez prijatelja, a svi, pak, raspravljamo o Bogu, u ijim je rukama sve, pa i naa srca. Oni od vas koji su jaki na reima u naoj besedi o onom to e razumeti neka kau da je tako; a to ne razumeju neka pitaju da im objasnimo. A Judeji odgovorie i rekoe: - I mi u knjigama pazimo na Re i na Duh. Kai nam onda, koji je zakon dao Bog ljudima najpre? Mojsijev ili onaj koga se vi pridravate? Filosof na to kae: - Da li zato pitate to se vi prvoga zakona pridravate? Oni odgovorie: - Da, prvoga se upravo i treba. Filosof nastavi: - U tom sluaju ako hoete da se drite prvobitnoga zakona, to se potpuno odreknite od obrezivanja. - Upitae ga oni: - Zato tako govori? Filosof e rei:

- Kaite mi i ne tajite, da li je prvi zakon bio sa obrezivanjem ili bez obrezivanja? Oni odgovorie: - Mislimo da je sa obrezivanjem. Filosof, pak ree: - Nije li Bog najpre dao zakon Noju, a posle zapovedi, danoj Adamu i po njegovu otpadnitvu nazivajui zavetom zakon? On mu je, naime, kazao: "Ja, evo, postavljam zavet svoj sa tobom i tvojim semenom i sa celom zemljom",[79] sadran u trima zapovedima: sve jedite kao zeleno bilje, sve to je pod nebesima i to je na zemlji, i to je u vodama, samo ne jedite mesa sa krvlju, u kojoj je dua njegova. A ko prolije krv oveiju, da se prolije njegova krv za onoga".[80] ta, dakle, moete rei protiv ovoga kad kaete da drite prvi zakon? Judeji mu, pak, odgovorie: - Smatramo da je prvi zakon Mojsijev. A ono drugo Bog nije nazvao zakonom, nego zavetom, kao to je i pre toga zapoved oveku u raju, a onda Avramu drugaije - obrezivanje, a ne zakon; drugo je, naime, zakon, drugo, pak, zavet; zato je Tvorac jedno i drugo razliito nazvao. - Filosof im na to odgovori: - A ja u vam rei da se zakon naziva zavetom. Jer Bog ree Avramu: "Postavljam zakon svoj u telo vae, to je nazvao takoe zavetom, da to bude znamenje izmeu mene i tebe".[81] Isto tako on opet doziva Jeremiju: "uj onda zakon ovaj: rei e - kae -ljudima Judinim i to ive u Jerusalimu i kai im: Ovako veli gospod Bog Izrailjev: proklet da je ovek koji ne poslua rei ovoga zaveta, koji ja zapovedih ocima vaim onoga dana kada ih izvedoh iz zemlje egipatske".[82] Na to odgovorie Judeji: - Tako i mi mislimo da se zakon naziva zavetom. I koliki su se drali Mojsijevog zakona - svi Bogu ugodie. I mi njega drimo i nadamo se da emo biti takvi; a vi, postavivi drugi zakon, gazite zakon Boiji. Filosof im ree: - I dobro inimo. Da se, naime, Avram nije prihvatio obrezivanja, ve da se drao Nojeva zaveta, on se ne bi nazivao prijatelj Boiji[83], niti, pak, Mojsije, koji je kasnije opet napisao zakon, a da se prvoga nije pridravao. Tako i mi sledimo njihov primer i, primivi od Boga zakon, smatramo da zapoved Boija ostaje vrsta. Davi, dakle, zakon Noju, Gospod mu nije rekao da e mu dati i drugi, ali koji veno prebiva u ivoj dui.[84] Niti opet Avramu, davi obeanje, nije mu nagovestio da e i drugi dati Mojsiju. Prema tome, vi uvate zakon, a Bog po Jezekilju klie: "Promeniu ga i dau vam drugi zakon[85]. I Jeremija otvoreno kae: "Evo, idu dani, govori Gospod, i odrediu domu Judinu i domu Izrailjevu nov zavet, ne po zavetu koji sam zavetao ocima vaim onoga dana kada ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje egipatske, jer i oni nisu ostali verni mome zakonu, i ja ih zamrzeh. Evo zavet moj to zavetavam domu Izrailjevu: "Posle ovih dana - ree Gospod - stavljam zakone moje u njihove pomisli i na srcima njihovim napisau ih i biu im Bog i oni e biti moj narod."[86] I opet isti Jeremija kae: "Tako govori Gospod svedritelj: Stanite na putevima i gledajte i pitajte za vene putanje Gospodnje, i vidite koji je put istine, i po njemu kroite i nai ete oienje duama vaim. Oni rekoe: Ne idemo. Postavih straare meu vama, posluajte glas trube. I rekoe: Neemo posluati. - Stoga ue narodi i pastiri njihovih stada."[87] I tada: "Sluaj, zemljo: evo ja aljem na ovaj narod zlo, plod njihova otpadnitva, jer ne posluae i ne primie rei proroka mojih i zakon moj, koji su proroci propovedali, odbacie."[88] I ne samo ovim jedinim dokazau da je zakon prolazan, ve je to jasno i iz mnogih drugih razloga koje navode proroci. Odgovorie mu Judeji:

- Zaista, svaki Judejac to zna da e tako biti, ali jo nije dolo vreme za Pomazanika. Na to e im Filosof rei: - Zato tako kaete, kada vidite da je Jerusalim razruen i rtve su prestale i sve se ispunilo to su o vama proroci prorekli? Malahija, pak, o vama jasno oglaava: "Niste mi u mojoj volji, veli Gospod Svedritelj, i neu primiti rtava iz vaih ruku, poto se od istoka sunca do zapada slavi moje ime meu narodima i na svakom mestu se pali tamjan mojemu imenu i rtva ista, jer je veliko ime moje meu narodima", veli Gospod Svedritelj.[89] Oni, pak, rekoe: - To to govori znai: svi narodi bie blagosloveni radi nas i obrezani u gradu Jerusalimu. A Filosof ree: - Tako govori Mojsije: "Ako posluavi mene, budete posluno u svemu uvali zakon, bie mee vae od mora Crvenoga do mora Filistinskoga i od pustinje do reke Eufrata."[90] I proroci kliu: "Mi narodi od semena Avramova biemo blagosloveni, i koje su potomci korena Jaseova[91] nazvali nadom naroda[92] i koji smo slavom Boijom osveeni kao svetlost cele zemlje i svih ostrva"[93] - nezavisno od toga zakona i mesta. Zaharije, naime, kae: Raduj se mnogo keri Sionska, evo car tvoj ide k tebi, krotak, i jaei na drebetu magareem, mladunetu podjarmljene".[94] I onda: "Istrebie Jefremovo oruije i konje Jerusalimske, i navestie mir narodima, a vlast e mu biti od kraja zemlje do konca vaseljene."[95] Jakov, pak, ree: "Nee ponestati knezova u kolenu Judinom, ni voa iz bedara njegovih, dokle ne doe onaj za koga se to uva, i taj je iekivanje naroda.[96] Kada vidite da se sve to zbilo i izvrilo, koga drugoga oekujete? Jer Danilo, pouen od anela, ree: "Sedamdeset e nedelja do Hristavoe, t. j. etiri stotine i devedeset godina da se zapeati vienje i proroanstvo.[97] ta po vaemu znai gvozdeno carstvo, na koje Danilo[98] pomilja u onom vienju? Odgovorie oni: - Rimsko. Filosof ih tada upita: - A kamen koji se odvalio od gore bez ruku oveijih[99] - ko je? Odgovorie oni: - Pomazanik, - pa nastavie: - Ako, dakle, priznamo na osnovu proroka i drugih dokaza da je on ve doao, kao to ti kae, kako onda Rimsko carstvo dosada dri gospodstvo? Odgovori Filosof: - Ne dri vie. Prolo je, naime, kao i sve ostalo prema slici vienja. Jer nae carstvo nije rimsko, ve Hristovo, kao to prorok kae: "Bog e nebeski podignuti carstvo koje se doveka nee rasuti, i njegovo se carstvo nee prepustiti drugome narodu; ono e satrti i razvejati sva carstva, a samo e stajati va veki.[100] Zar nije hriansko carstvo koje se sada naziva Hristovim imenom? Rimljani su, naime, potovali idole, a ovi, bilo iz ovoga, bilo iz onoga naroda i plemena carstvuju u Hristovo ime, kao to izjavljuje, obraajui vam se, prorok Isaija: "Ostaviste ime vae da se njime nasite izabranici moji, a vas e Gospod pobiti, pa one to njemu slue nazivae novim imenom koje e biti blagosiljano po celoj zemlji, jer blagosiljaju Boga istinitog i oni koji se zaklinju na zemlji kunu se Bogom nebesnim[101]. Nije li se izvrilo itavo predskazanje proroka, jasno kazano o Hristu? Isaija, naime, prorie njegovo roenje od device govorei ovako: "Eto, devica e primiti u utrobu i roditi sina i nadenue mu ime Emanuilo, to znai sa nama je Bog"[102]. A Mihej ree: "I ti Vitlejeme, zemljo Judina,[103] ni po emu nisi najmanji pod vlau voa Judinih, jer e iz tebe izii voa koji e biti pastir naroda moga Izraila, njegovo je poreklo iskonsko, od osvita vekova. Stoga e ih pustiti do roka dok e rodilja roditi"[104]. A Jeremija: "Pitajte i vidite da li muko rodi? Jer je velik taj dan, nije takvog drugog bilo, i muan as doe Jakovu i time bude spasen"[105]. Isaija, pak, ree: "Pre nego to porodi ona to je u

poroajnim mukama, pre nego doe poroaj, izbegne bolove i rodi muko."[106] Opet e na to Judeji: - Mi smo od Sima blagosloveno pleme, blagoslovljeni smo od oca naega Noja, a vi niste. Razlaui im o tome, Konstantin ree: - Blagoslov oca vaega nije nita drugo do blagodarenje Bogu, od onoga, pak, nita ne proizilazi. Ovako je, naime: blagosloven gospod Bog Simov. A Jafetu, od koga smo mi, kae: "Da rairi gospod Bog Jafeta i da se nastani u poljima Simovim."[107] I tako objanjavajui im iz proroka i drugih knjiga, nije odustajao dok nisu sami rekli: - Tako je kako ti kae. I opet rekoe: - Zato se vi uzdate u oveka i mislite da ste blagosloveni, a svete knjige proklinju takvoga? Odgovori Filosof: - Prema tome da li je David proklet ili blagosloven? Oni, pak, rekoe: - Veoma je blagosloven. A Filosof kae: - Tako i mi se uzdamo u onoga, u koga i on. Jer je on, naime, kazao u psalmima: "Evo oveka mira mojega, u kojega se uzdah"[108]. A taj ovek je Hristos Bog.[109] Ko se, pak, uzda u obina oveka, toga i mi smatramo prokletim. Onda oni preu na drugi predmet govorei: - Kako vi hriani, odbacujete obrezivanje, a Hristos ga nije odbacio, ve. ga je prema zakonu izvrio? Odgovori Filosof?: - Onaj koji je, naime, prvo rekao Avramu: "Evo postaviu znak zaveta izmeu mene i tebe[110], taj je doao i ispunio ga uvajui ga od onoga (Avrama) do ovoga (Hrista), a nadalje nije mu dao da traje, ve. nam je dao krtenje. Oni, pak, rekoe: - Kako onda drugi ranije ugodie Bogu ne primivi toga znamenja[111] nego Avramova? Odgovori Filosof: - Nema ni jednog meu onima koji bi dve ene imao nego samo Avram. I radi toga obrezuje njegov ud odreujui granice koje dalje nee prestupati, a dajui ostalima) primer prema prvome Adamovu razdoblju da bi ga sledili. I Jakovu, pak, uini to isto ukoivi mu ilu njegova stegna[112], zato to je uzeo etiri ene. Ovaj, shvativi uzrok zbog kojega mu je to uinjeno, dade mu ime Izrail, to jest, um koji vidi Boga.[113] I od tada se vie nije pribliavao eni. A Avram toga nije razumeo. Judeji ga opet upitae: - Kako vi, koji se klanjate idolima, mislite da ugaate Bogu? Odgovori Filosof: - Najpre se nauite da razlikujete imena, ta je to ikona, a ta je to idol? I ako ste to razumeli ne napadajte na hriane, jer deset znaenja ima taj izraz u vaem jeziku. Pitam vas, dakle, ja: da li je bila slika ona skinija, koju je Mojsije na gori ugledao, i doneo dole i, da li je on sliku slike umetniki nainio, kako prilii, sliku ukrasa - klince i koe i ilime i izvrsne heruvime? Poto je on to tako uinio da li emo vam zbog toga rei da odajete ast i klanjate se drvetu, koama i suknima, a ne Bogu, koji je u to vreme pokazao takvu sliku? Isto je i sa Solomonovim hramom, u kojem su bili prikazani heruvimi i aneli i mnoge druge slike. Tako, dakle, i mi, hriani, stvarajui ikone Boijih ugodnika, odajemo im ast odvajajui to to je dobro od slika demona. Svete knjige, naime, kude one koji prinose kao rtvu sinove svoje i keri nagovetavajui im gnev Boiji, a druge knjige opet hvale one koji rtvuju svoje sinove i keri. Opet mu rekoe Judeji: - Kako vi upotrebljavajui za hranu svinjetinu i zeevinu[114] ne postupate protiv Boije zapovedi? Odgovori im:

- Prvi zavet je zapovedao: sve jedite kao zeleno bilje,[115] jer je istima sve isto, a kod pogana se i savest oskvrnila.[116] I Bog u knjizi Bitija veli: "Eto, sve je veoma dobro.[117] Ali vaega radi lakomstva neto malo od toga izuzme. Jer pojede reeno Jakov i nasiti se i odvrgne se ljubimac[118]. I opet: sedoe ljudi jesti i piti i ustae igrati[119]. Od mnogo toga mi smo ukratko izloili onoliko samo za seanje; ko, pak, hoe da trai u potpunosti ove besede, nai e ih u knjigama njegovim[120], koje je preveo uitelj na i arhiepiskop Metodije, brat Konstantina Filosofa, razdelivi ih na osam beseda, i tu ete videti snagu rei od Boije blagodati kao plamen koji spaljuje protivnike. Kada je hazarski kagan sa zapovednicima uo te slatke i prikladne rei njegove, rekoe mu: - Od Boga si poslan ovamo za nae uzdanje, od njega si stekao spoznaju svih knjiga, sve si po redu izlagao dosita nasladivi sve nas medenom slau rei iz svetih knjiga. Ali mi smo nepismeni ljudi, pa verujemo tome da je to tako od Boga. Ve, ako jo vie hoe dati mir naim duama, svaku pouku, za koju te pitamo, objasni nam po redu u priama. I onda se razioe na poinak. Kada su se sakupili drugoga dana rekoe mu ovo: - Pokai nam, asni muu, priama i umnim razmatranjem koja je vera bolja od sviju? Odgovori im Filosof: - Dvoje mladenaca bila su kod nekog cara u velikoj asti i veoma voljena. Kada su oni sagreili, car ih, izgnavi iz zemlje, protera. Poto su tamo iveli mnogo godina, izrodie decu u bedi. Deca, pak, sastajui se zajedno savetovahu se kojim bi putem opet povratila prvobitno dostojanstvo. Jedan je od njih ovako govorio, drugi onako, a svaki je drukije savetovao. Koji bi savet bio najprikladniji? Zar ne najbolji? Oni, pak rekoe: - Radi ega tako govori? Svako, naime, svoj savet smatra boljim od drugoga. Tako Judeji svoj smatraju boljim, Saraceni svoj, a drugi - neki drugi. Kai nam onda, koji treba da smatramo meu ovima za najbolji? Rei e na to Filosof: - Oganj kua zlato i srebro, a ovek razumom odseca la od istine. Recite mi, dakle: ta je bilo uzrok prvoga pada? Nije li to posledica gledanja na sladki plod i udnja za boanstvo? Oni, pak, rekoe: - Tako je. Filosof, pak, ree: - Ako nekome pozli, poto je meda jeo ili studenu vodu pio, pa doe lekar i kae mu: "Pojedi jo vie meda i ozdravie". A onome to bude vodu pio kazae: "Napi se studene vode i nag stani na mraz, pa e ozdraviti". Drugi, pak, lekar kae ne tako, nego suprotno leenje propisuje: postiti pijui umesto meda gorko, a umesto hladnim sagrevati se toplim. Koji, dakle, od ove obojice vetije lei? Odgovorie svi: - Onaj koji propisuje suprotne lekove. Naime, gorinom ovoga ivota treba pohotnu slast umrtviti, a smernou oholost suprotnim leei suprotnost. I mi takoe kaemo: da drvo koje prvo trn pusti, docnije e sladak plod roditi. Rei e opet Filosof? - Dobro rekoste. U? Hristovu je zakonu otrina Boijeg ivota, a onda u venim prebivalitima donosi plod stostruko. Jedan, pak, od njih, savetnik, dobro poznavajui svu saracensku zlobu, zapita Filosofa: - Reci nam, goste, zato se vi ne pridravate Muhameda? On je, naime veoma pohvalio Hrista u svojim knjigama rekavi da se rodio od device, sestre Mojsijeve, prorok veliki, mrtve vaskrsavao i svaku bolest celio snagom velikom.[121] Odgovori mu, pak, Filosof: - Neka sudi nama obojici kagan. Kai onda, ako je Muhamed prorok, kako emo verovati Danilu? Jer ovaj ree: "Do Hrista e prestati svako vienje i proroanstvo".[122] Kako, pak,

moe biti prorok taj koji se javio posle Hrista? Ako, naime, nazovemo toga prorokom, tada Danila odbacujemo. Rekoe na to mnogi od njih: Danilo, to je govorio, sa Boijim je nadahnuem govorio, a za Muhameda svi znamo da je varalica i pogubnik opteg spasenja, i da su njegove najvee gadosti koje je on izbljuvao posluile zlobi i sramotnim delima. Ree, pak, prvi savetnik od njih saracenskim[123] prijateljima: - Sa Boijom pomou ovaj gost svu idovsku oholost oborio je na zemlju, a vau na drugu obalu reke prebacio je kao ubre. A onda ree itavom narodu: "Kao to je Bog dao caru hrianskome vlast nad svima narodima[124] i savrenu mudrost, tako i veru u njih je ulio, a bez nje niko ne moe venog ivota doiveti. Bogu neka je slava va veki. I svi rekoe: - Amin. A Filosof ree svima sa suzama: - Brao i oevi, prijatelji i deco! Evo Bog je dao razumevanja za sve i dostojan odgovor. Ako li ima jo neko, ko se protivi, neka doe i ospori ili e u prepirci biti pobijen. Ko se saglasi sa ovim, neka se krsti u ime svete Trojice. Ko, pak, nee, taj greh nije na meni, a on e uvideti na sudnjem danu kada e sesti sudija drevni svojim danima i suditi svima narodima kao Bog.[125] Odgovorie oni: - Nismo mi sebi neprijatelji i od dananjeg dana pomalo neka se krsti ko moe i hoe dobrovoljno. A ko se od nas na zapad klanja, ili po idovski moli ili saracenske vere pridrava, uskoro e smrti primiti od nas. I tako se razioe sa radou. A krstilo se njih do dvesta ljudi odbacivi mrske paganske obiaje i bezakone enidbe. A kagan je napisao caru ovakvo pismo: "Ti si nam poslao, gospodaru, takva oveka koji nam je objasnio svetlost hrianske vere i reju i delom, i uverismo se da je to prava vera i zapovedismo ljudima da se dobrovoljno krste u nadi da emo i mi to isto dostii. Svi smo mi, naime, drugovi i prijatelji tvome carstvu i spremni smo da ti sluimo gde e tebi biti potrebno. Kada je ispraao Filosofa, kagan mu stade davati mnoge darove, ali on ih ne primi nego ree: - Daj mi, koliko ima ovde grkih zarobljenika; to mi je vie od svih darova. Sakupie ih tako do dve stotine i predadoe mu i on radosno krene na svoj put. Kada su doli u bezvodne puste krajeve, nisu mogli podnositi e. A kada su nali vodu u slatini nisu mogli piti, bila je, naime, gorka kao u. Poto su se svi razili da trae vodu, Konstantin ree Metodiju, bratu svome: - Ne mogu vie trpeti e, daj mi zahvati ove vode. Onaj koji je nekada Izrailjanima promenio gorku vodu u slatku[126], taj e i nama dati tu utehu. Zahvatili su i nali da je slatka kao medovina i studena. Napili su se i proslavili Boga, koji takve stvari ini slugama svojim. U Hersonu za vreme veere sa arhiepiskopom Filosof ree: -- Pomoli se za mene, oe, kao to bi to za mene uinio moj otac. Poto su ga, pak, neki nasamo upitali zato to ini, odgovori Filosof: - Doista, otii e od nas ujutru Gospodu i ostaviti nas. Tako je i bilo i ove su se rei ispunile. Kod fulskog naroda bee ogromni hrast, srastao sa trenjom, pod njim su prinosili rtve, nazivajui ga imenom Aleksandar, a enama nisu doputali da se pribliavaju njemu, da prisustvuju obredu prinoenja rtava. Kad je Filosof o tome uo, potrudi se da doe do njih i, stavi meu njih, ree im: - Heleni su poli na venu muku, jer su se nebu i zemlji, tako velikim i dobrim stvarima kao Bogu klanjali. A vi, koji se klanjate drvetu, bezvrednoj stvari, namenjenoj za gorenje, kako ete izbei venog ognja? Odgovorie oni:

- Nismo mi to tek odsada poeli initi, ve. smo od otaca preuzeli i preko toga postiemo sve ono to molimo, a najvanije to pada obilna kia. Pa kako emo mi to uiniti kada se niko od naih to nije usudio da uini? Ako bi se neko i usudio da to uini, u tome e asu i smrt uvideti, a mi neemo videti kie do kraja ivota. Odgovori im Filosof: - Bog o vama u svetim knjigama govori, a vi, kako se od njega odmeete? Upravo Isaija klie u ime Gospoda govorei: "Idem da sakupim sva plemena i narode, i doi e i videe slavu moju, i postaviu znak na njih i poslau one od njih koji su se spasli k narodima u Tarsis, u Ful[127] i Lud, i u Mosoh i Tovel, i u Jeladu i na daljna ostrva koja nisu ula za ime moje i razglasie slavu moju meu narodima, kae Gospod Svedritelj."[128] I opet: "Poslau ribare i lovce mnoge da vas ulove po brdima i kamenitim stenama.[129] Upoznajte, brao, Boga, koji vas je stvorio. Evo jevanelja Novoga zaveta Boija, u kojem ste vi pokrteni. I tako sladkim reima nagovori ih i naredi im da poseku drvo i spale ga. Poklonivi se, njihov stareina prie, poljubi jevanelje, a onda i svi ostali. Primivi od Filosofa bele svee pevajui uputie se drvetu, te Filosof uze sekiru, trideset i tri puta udari i naredi svima da ga seku pod koren i da ga spale. Te iste noi Bog je poslao kiu, i sa velikom radou proslavie Boga, a Bog se tome radovao mnogo. Filosof, pak poe u Carigrad, nakon to se sastao sa carem, iveo je daleko od buke molei se Bogu i prebivajui u crkvi Svetih apostola. Postoji u Svetoj Sofiji aa od dragog kamenja, delo Solomona, na kojoj su idovskim i samarianskim slovima ispisani stihovi, koje niko nije mogao ni proitati ni objasniti. Uzevi nju, Filosof proita i objasni. Ovakav je, naime, prvi stih: "ao moja, ao moja, prorokuj dokle je zvezda. Budi za pie Gospodu, prvencu, koji bdi nou". Zatim je drugi stih: "Da Gospod okusi stvorena je od drveta drugoga:[130] Pi, i opijaj se veseljem, i usklikni: aliluja!" I onda trei stih: "Eto kneza, i ceo sabor ugledae njegovu slavu, i car David je meu njima". Zatim je napisan broj devet stotina i devetoro. Kad ih je Filosof potanko proraunao, nae da je od dvanaeste godine Solomonova carstva do carstva Hristova devet stotina i devet godina. I to je proroanstvo o Hristu. Dok se tako Filosof veselio o Bogu, opet prispe drugi posao i trud ne manji od prethodnih. Rastislav, naime, moravski knez, potstaknut od Boga, poto se posavetovao sa svojim knezovima i Moravljanima,[131] uputi poslanstvo caru Mihajlu sa porukom: "Nai su se ljudi odrekli paganstva i pridravajui se hrianskog zakona, ali mi nemamo takvoga uitelja koji bi nam na naem jeziku pravu hriansku veru objasnio da bi i druge zemlje videi to nas sledile[132]. Za to poalji nam, gospodaru, takvog episkopa i uitelja. Jer od vas polaze uvek na sve strane dobri zakoni." Car, pak, sazvavi sabor, pozva Konstantina Filosofa i, upoznavi ga sa tom stvari, ree mu: - Znam da si umoran, Filosofe, ali treba da ti tamo ide, niko drugi ne moe izvriti taj zadatak onako kao ti. Odgovori Filosof: - Mada mi je telo premoreno i mada sam bolestan, rado idem tamo samo ako imaju slova za svoj jezik. Car e mu na to rei: - Moj ded i otac moj i mnogi drugi traili su to i nisu nali, kako bih onda ja mogao da ih pronaem?[133] A Filosof ree: - Ko moe na vodi besedu napisati[134] ili[135] ime jeretika za sebe stei? Odgovori mu car opet sa svojim ujakom Vardom:[136]

- Ako ti hoe Bog ti to moe dati, koji daje svima to ga mole ne sumnjajui[137] i koji otvara onima to kucaju.[138] Filosof onda otide i po svom starom nainu oda se molitvi zajedno sa svojim saradnicima i uskoro mu se javi Bog, koji uvek poslua molitvu slugu svojih. I tada sastavi slova i poe pisati jevaneljsku besedu: "U poetku bee Re, i Re bee u Boga, i Bog bee Re"[139] i ostalo. Car se tome obradovao i zajedno sa svojim savetnicima proslavio je Boga, te poalje njega sa mnogim darovima, napisavi Rastislavu ovu poslanicu: "Bog, koji hoe da svako doe do spoznaje istine[140] i da se podigne na vee dostojanstvo, videvi tvoju veru i podvig, uinio je i sada u nae doba otkrivi slova za va jezik, to nije bilo davano nego samo u prvobitno doba, da se i vi pridruite velikim narodima koji slave Boga na svome jeziku. I eto poslali smo tebi onoga kome se Bog javio, mua estita i blagoverna, veoma uena i filosofa. Eto, primivi taj dar, vei i dostojniji nego sve zlato i srebro i drago kamenje i prolazna bogatstvo, urno poi sa njime da uvrsti to delo i svim srcem potrai Boga, te ne odbacuj optega spasenja, nego sve pokreni da se ne zalenje, ve da se prihvate pravoga puta, da i ti, koji si ih doveo svojim podvigom do spoznaje Boga, primi svoju platu za to u ovom veku i u buduem za sve te due koje e verovati u Hrista boga naega odsada pa doveka, i da ostavi spomen o sebi buduim pokoljenjima, poput Konstantina, cara velikoga.[141] Kada je Konstantin stigao u Moravsku, sa velikom poau primio ga je Rastislav i, sabravi uenike, predade mu da ih ui. Ovaj je ubrzo preveo sve crkveno bogosluje i nauio ih jutarnjoj, asovima, veernjoj, poveerju i tajnoj slubi.[142] I otvorie se, po reima proroka, ui gluvih da uju rei Pisma i jasan posta jezik mutavih.[143] A Bog se mnogo tome veselio, a avo bi posramljen. Poto se Boija nauka irila, iskonski zlobni zavidljivac, prokleti avo, nije mogao podneti to dobro, te ue u svoje sudove i poe mnoge buniti govorei im: - Ne slavi se Bog ovim. Ako bi, naime, njemu to ugodno bilo, zar nije mogao uiniti da bi oni, ispoetka[144] piui svoje besede slovima, slavili Boga? On je izabrao samo tri jezika: jevrejski, grki i latinski, na kojima se dostoji slavu Bogu odavati. To su bili latinski i franaki arhijereji sa svetenicima i uenicima koji su tako govorili. Stupivi sa njima u borbu, kao David sa tuinima, pobeujui ih reima Pisma, nazove ih trojezinicima, jer je tako Pilat napisao na natpisu Gospodnjem.[145] I nisu samo to govorili, nego su uili i drugim bezobrazlucima govorei: da pod zemljom ive ljudi velikih glava i da su svi gmizavci tvorevine avola; i ako ko ubije zmiju, otpustie mu se radi toga devet grehova: ako li ko ubije oveka, tri meseca neka pije iz drvene ae i ne dotie se staklene;[146] i nisu zabranjivali prinositi rtvu po starom obiaju, niti sklapati divlje brakove. On je sve to kao trnje posekao i spalio ognjem propovedi govorei: - Prorok veli o tome: "Prinesi Bogu rtvu zahvalnou i podaj Vinjem molitve svoje.[147] A enu mladosti svoje ne otputaj, ako je, naime, zamrzivi, otpusti, sramota e pokriti tvoju pohotu,[148] - kae Gospod Svedritelj. I uvajte se u duhu vaem i da niko od vas ne napusti ene svoje mladosti. inili ste ono to mrzeh, jer je Bog bio svedok izmeu tebe i ene mladosti tvoje, koju si napustio, a ona ti je drugarica i ena zakletve tvoje."[149] I u jevanelju kae: "uli ste ta je reeno starima: ne inite preljube. A ja vam kaem da svaki koji pogleda na enu sa pohotom, ve je uinio preljubu u srcu svojemu."[150] I opet: "Kaem vam da svaki koji pusti enu svoju, ako ne iz razloga njezine nevere, - navodi je te ini preljubu. I koji rasputenicu uzme-preljubu ini".[151] I apostol[152] ree: "to je Bog sastavio, ovek da ne rastavlja".[153]

I tako je proveo u Moravskoj etrdeset meseci, te krene da posveti svoje uenike.[154] Na tome putu ga primi Kocelj, knez panonski,[155] i veoma zavoli slovensko pismo i izui ga i dade do pedeset uenika da se naue tome, te mu ukae velike poasti i isprati ga dalje. Nije on uzeo ni od Rastislava, ni od Kocelja, ni zlata, ni srebra, niti drugih stvari, nego je izlagao jevaneljsku re bez naplate, i samo isprosi od obojice devet stotina zarobljenika i oslobodi ih. Kada je on bio u Veneciji, sakupie se protiv njega episkopi, popovi i crnorisci kao vrane na sokola, i podigoe trojeziku jeres govorei: - ovee, kai nam, kako si ti sada stvorio Slovenima knjige i ui po njima, to do sada niko nije izumeo, ni apostoli, ni rimski papa, ni Grigorije Bogoslov, ni Jeronim, ni Avgustin? Mi, pak, znamo samo tri jezika, na kojima dostoji u knjigama slaviti Boga - jevrejski, jelenski i latinski. Odgovori im Filosof: - Ne pada li kia od Boga na sve podjednako? Ili sunce ne sija takoe za sve?[156] Zar ne udiemo vazduh svi jednako? Kako se, dakle, ne stidite da priznate samo tri jezika, a za sve druge narode i plemena hoete da budu slepi i gluhi? Kaite mi, da li Boga smatrate tako nemonim da to ne moe dati, ili tako zavidljivim da to nee? Mi, pak, poznamo vie naroda koji su vini knjizi i Bogu odaju slavu svaki na svome jeziku. A upravo su to ovi: Jermeni, Persijanci, Avazgi, Iverci, Sugdi, Goti, Obri, Tursi, Hazari, Arabljani, Egipani i Sirci[157] i mnogi drugi. Ako li na osnovu toga neete da razumete, tada bar iz svetih knjiga upoznajte sudiju. David, naime, klie govorei: "Pojte Gospodu, sva zemljo, pojte Gospodu pesmu novu[158]. I opet: "Uskliknite Gospodu, sva zemljo, pojte i veselite se i zapevajte";[159] i na drugom mestu: "Sva zemlja neka se pokloni tebi i poje tebi, i neka poje imenu tvojemu, Vinji".[160] I dalje: "Hvalite Boga svi narodi i proslavite ga svi ljudi.[161] I sve to die neka hvali Gospoda."[162] I u jevanelju je reeno: "A kolike ih je primio dade im vlast da budu sinovi Boiji".[163] I opet u istome: "Ne molimo, pak, samo za njih, nego i za one koji u mene poveruju njihove rei radi da svi jedno budu, kao ti, oe, to si u meni i ja u tebi."[164] Matej, pak, veli: "Dana mi bi svaka vlast na nebu i na zemlji. Idite, dakle, i nauite sve narode krstei ih u ime oca i sina i svetoga Duha uei ih da uvaju sve to sam vam zapovedao; i evo ja sam sa vama u sve dane do svretka veka. Amin."[165] I Marko opet: "Poite u itav svet i propovedajte jevanelje svakome stvorenju. I ko bude verovao i krstio se, spasen e biti, a ko nee verovati bie osuen. A znaci onima koji veruju bie ovi: imenom e mojim isterivati avole, govorie novim jezicima".[166] Kaem, pak, i vama uiteljima zakona: "Jao vama knjievnici i fariseji, licemeri, to ljudima zatvarate carstvo nebesko, jer vi ne ulazite, niti putate da uu oni koji bi hteli."[167] I opet: "Jao vama knjievnici to uzeste klju od spoznaje: i sami ne uoste i one to hoe da uu spreavate."[168] A Korinanima Pavle ree: "Hteo bih da svi govorite jezike, a jo vie da prorokujete: jer je vei onaj koji prorokuje nego li koji govori jezike, osim ako ne tumai da bi i crkva od toga primila korist. A sad, brao, ako doem k vama jezike govorei, kakvu u korist uiniti ako vam ne govorim radi jasnoe i razumevanja, ili proroanstva ili za pouku? ak i bezdune stvari koje daju glas, bilo svirala, bilo gusle, ako ne pokae razlike u zvuku, kako e se razumeti ta se svira ili gudi? Jer, ako truba da nerazgovetan glas, ko e se spremati na boj? Tako i vi ako nerazumljivu re reete jezikom, kako e se razumeti ta govorite? Jer ete govoriti u vazduh? Koliko je razliitih rei u svetu, i ni jedna od njih nije bez znaenja. Ako ne znam smisao govora, biu za onoga koji mi govori slian varvarinu,[169] i onaj koji govori varvarin za mene. Tako i vi, budui da se starate za duhovne darove u korist crkve, molite da bi ih imali u izobilju. Stoga koji govori jezikom neka se moli da tumai. Ako se na tuem jeziku molim, duh moj se moli, a um moj ne daje ploda. ta je dakle? Moliu se duhom, a moliu se i umom; pevam duhom, pevam i umom. Ako blagosilja duhom, kako e onaj koji

stoji na mestu nerazumnoga rei amin na tvoju molitvu kada ne razume ta govori? Ti, naime, dobro slavi, ali se drugi ne izgrauje. Zahvaljujem Bogu mojemu, bolje od svih vas govorim jezike. Ali u crkvi volim pet rei umom svojim rei da i druge pouim, nego li hiljade rei na jezicima. Brao, ne budite deca po umu, nego prema nevaljalstvu i budite deca, a razumom budite savreni. U zakonu je, kao to znate, napisano: drugim jezicima i drugim usnama govoriu narodu ovome, i ni tako me nee posluati, - govori Gospod.[170] Stoga jezici nisu za vernike, nego za nevernike, a prorotvo nije za nevernike, ve za vernike. Ako se, dakle, skupi crkva sva zajedno i svi govore jezicima, a doe neko ko ne razume nee li rei da ste pobesneli? Ako li svi prorokuju i doe neko ko nije upuen ili ne veruje, svi e ga razobliiti i svi e ga ispitivati i tajne e srca njegova izii na videlo, i tako e se, pavi niice, pokloniti Bogu i ispovediti: zaista je Bog meu vama. ta je onda brao? Kada se sastajete svako od vas ima psalam, ima pouku, ima otkrivenje, ima jezik, ima kazivanje, a sve neka bude za izgraivanje. Ako li ko govori jezike, neka govore dvojica ili trojica i to po redu, a jedan da tumai. Ako li ne bude tumaa, neka uti u crkvi, a sebi da govori i Bogu. A proroci, pak, dva ili tri da govore, a drugi da objanjavaju. Ako li se javi otkrivenje nekome drugome od prisutnih neka prvi uuti. Jer moete prorokovati svi, jedan po jedan, da se svi poue i da svi dobiju utehu. Duhovi se proroki pokoravaju prorocima, jer Bog nije Bog nereda, nego mira. [Kao to je u svim crkvama svetih, ene vae treba da ute, jer nije im reeno da govore, nego da budu poslune, kao to i zakon kae. Ako li hoe da se emu naue, kod kue mueve svoje neka pitaju; jer ne prilii da ena u crkvi govori. Da li je od vas re Boija pola? Ili se nae samo kod vas? Ako ko misli da je prorok ili duhovan, neka razume ta vam piem,][171] jer su to Gospodnje zapovesti. Ako li ko ne razume, neka ne razume. Stoga, brao, starajte se da prorokujete, ali ne branite i govoriti jezicima. I sve neka bude lepo i uredno.[172] I opet veli: "Svaki jezik da| ispoveda da je gospod Isus Hristos u slavu Bogu ocu. Amin."[173] I ovim reima i mnogim drugim posrami ih i otide napustivi ih.[174] Kada je rimski papa saznao o njemu, poalje po njega. I kada je doao u Rim, sam apostolski namesnik Hadrijan[175] izie njemu u susret sa svima graanima nosei svee, jer se doznalo da on nosi moti svetog Klimenta, muenika i pape rimskoga. I Bog odmah uini preslavna udesa zbog njega: tu, naime, jedan nemoan ovek bi isceljen, i mnogi se drugi iscelie od razliitih bolesti, te i zarobljenici koji su prizvali Hrista[176] i svetog Klimenta oslobodie se iz ruku onih koji su ih zarobili. Papa, poto je primio knjige slovenske,[177] osveti ih i stavi ih u crkvu Svete Marije, to se nazva Fatne[178] (Jaslice), i pevae nad njima svetu liturgiju. Zatim papa naredi dvojici episkopa Formozu i Gondrihu[179] da posvete slovenske uenike. I prilikom posveenja pevali su liturgiju u crkvi svetoga apostola Petra na slovenskom jeziku. Drugoga dana pevae u crkvi svete Petronile, a treega dana u crkvi svetoga Andreje, a zatim opet u crkvi velikog uitelja vaseljenskog Pavla apostola pevali su svenono bdenje slavei Boga na slovenskom, ujutro opet liturgiju nad svetim njegovim grobom, u emu su sudelovali episkop Arsenije, jedan od sedmorice episkopa, i Anastasije bibliotekar.[180] A Filosof sa uenicima svojim neprestano u molitvama za to odavae hvalu Bogu. A Rimljani su stalno dolazili k njemu, raspitujui ga o svemu i dobivajui od njega dvostruko i trostruko objanjenje, [te su se sa radou vraali natrag svojim domovima.][181] A neki idov koji je takoe dolazio i sa njim se prepirao jednom mu ree: - Nije jo po raunu vremena doao Hristos, za koga knjige i proroci kau da e se roditi od device. Ali Filosof, izraunavi mu sve godine od Adama po pokolenjima, objasni podrobno da je doao i da je toliko godina prolo otada dosada, te nauivi ga, otpusti. Onda su ga snale mnoge tegobe i poe da poboljeva. I poto je mnogo dana podnosio muke bolesti, jedanput privideo mu se Boiji lik, te poe ovako pevati:

- Zbog onih koji su mi rekli: "U dom gospodnji uimo, - razveselio se duh moj i srce moje obradovalo."[182] I obukavi se u sveane rize, provede tako ceo dan radostan govorei: - Odsada nisam sluga ni caru, niti bilo kome drugome na zemlji, nego samo Bogu Svedritelju. Nisam bio i bih i jesam veno. Amin. A sutradan obue se u svetu monaku shimu pridruivi svetlost k svetlosti[183] i nadene sebi ime Kiril. I u toj shimi ostao je pedeset dana. I kada se priblii as da se upokoji i preseli u vena prebivalita, podigne ruke svoje k Bogu i pomoli se sa suzama govorei ovako: "Gospode Boe moj, koji si sve anelske redove i bestelesne sile stvorio, a nebo razapeo[184] i zemlju osnovao[185] i ove stvari iz nebitija u bitije doveo,[186] koji svagda poslua one koji ispunjavaju volju tvoju i koje se boje tebe i uvaju zapovedi tvoje, posluaj moju molitvu i sauvaj tvoje verno stado za koje si postavio mene, nevrednog i nedostojnog raba tvoga. Izbavljaj sve od makakve bezbone i paganske zlobe od makakvog mnogoreitog i hulnog jeretikog jezika koji hulu govori protiv tebe, pogubi trojeziku jeres, i podii crkvu svoju mnoei, i okupi sve u jednom duhu, i uini od njih uzorne ljude[187] koji jedinstveno misle o istinitoj veri tvojoj i pravom ispovedanju, i udahni u srca njihova re tvoje nauke, jer je to tvoj dar. Ako si nas nedostojne primio za propovedanje Jevanelja Hrista tvoga, onda one koji usrdno rade na dobrim delima i koji ine ono to je tebi ugodno, a koje si meni bio dao, tebi kao tvoje predajem: upravljaj njima svojom monom desnicom i pokri ih krovom krila tvojih[188] da svi hvale i slave ime tvoje, oca i sina i svetoga Duha. Amin. Onda je sve izljubio svetim celovom i rekao: - Blagosloven Bog, koji nas ne dade kao lovinu zubima nevidljivih neprijatelja naih da nas rastru, nego mreu njihovu rastre i izbavi nas da ne istrunimo.[189] I tako usni o Gospodu, imajui etrdeset i dve godine, etrnaestoga dana meseca februara, drugoga indikta od stvorenja ovoga sveta est hiljada tri stotine sedamdeset i sedme godine.[190]

I zapovedi apostolski namesnik svima Grcima koji su bili u Rimu, a takoe i Rimljanima da, sakupivi se sa sveama, pevaju nad njim i da mu uine sprovod onako kako bi uinili svome papi. Tako je i bilo. Onda Metodije, brat njegov, zamoli apostolskog namesnika govorei: - Mati nas je zaklela da kad jedan od nas Prvi na Sud poe, neka drugi prenese brata u svoj manastir i tu ga pokopa. Papa, pak, naredi da ga poloe u les i zakuju eljeznim klincima, i tako ga je drao sedam dana dok se spremalo za put. A rekoe apostolskom namesniku rimski episkopi: - Budui da je njega koji je proao mnoge zemlje Bog doveo ovamo i ovde duu njegovu primio, ovde treba da bude i pokopan kao astan mu. I ree apostolski namesnik: - Radi svetosti njegove i ljubavi, uprkos rimskom obiaju, pokopau ga u mojoj grobnici u crkvi Svetoga apostola Petra. Tada kae brat njegov: - Poto ne posluaste mene, i ne dadoste ga to, ako vam je drago, neka lei u crkvi Svetoga Klimenta, sa kojim je ovamo i doao. I naredi apostolski namesnik tako uiniti. I kada su se ponovo sakupili svi episkopi i crnorisci,[191] u elji da ga sprovedu sa poau i pokopaju ga episkopi rekoe: - Otkucajmo koveg da vidimo da li je jo itav ili mu se ve neto poelo oduzimati.[192] I trudie se mnogo, ali nisu mogli otkovati po Boijoj volji. I tako ga zajedno sa kovegom poloie u grobnicu sa desne strane oltara u crkvi Svetoga Klimenta gde se onda poee mnoga udesa zbivati. Videi to Rimljani jo vie poee drati do njegove svetosti i asti, i naslikavi ikonu njegovu nad grobom[193] njegovim, poee nad njim paliti sveu, danju i nou, hvalei Boga koji tako proslavi one to njega slave. Njemu, naime, neka je slava i ast i potovanje u veki vekova. Amin. Napomene 1. Naslov navodimo prema rukopisu Moskovske duhovne akademije. U tekstu kod Vladislava Gramatika iz 1469. godine stoji: - Uspomena i itije blaenoga uitelja naega, Konstantina Filosofa, prvog prosvetitelja Slovena. 2. "Blagoslovi oe" je uobiajeno obraanje igumanu pre itanja itija ili propovedi. 3. Prorok Joil II 13: Psalmi CX 4. i dr. 4. Pavlova I Timotiju II 4. 5. Prorok Jezekilj XXXIII 11. 6. Jovan X 3. 7. Jovan X 27-28. 8. Knjiga Varuha IV 1. 2. 9. Pavlova I Korinanima XI I. 10. Drungarij pod strategom - vizantijski vojni zapovednik neposredno potinjen zapovedniku vojne oblasti - "teme". 11. Na sud Boiji - kad je bio na samrti. 12. Vizantijski car se smatrao idealnim vladarem svih hriana. 13. I Mojsijeva II 20. 14. Prie Solomunove VI 20. 15. Prie Solomunove VI 23. 16. Prie Solomunove VII 4. 17. Knjiga Premudrosti Solomunove VII 89. 18. Knjiga Premudrosti Solomunove VIII 29. X 9. 19. U rukopisu Vladislava Gramatika: vanrednom brzinom pamenja. 20. U rukopisu Vladislava Gramatika: kraguj - vrsta sokola.

21. U rukopisu Vladislava Gramatika: nita. 22. Istorijska istonjaka legenda o svetome Plakidi, koja je negde u VIII veku prenesena u Rim. Tu se misli na obraanje u hrianstvo Jevstahija Plakidi pomou uda sa jelenom. 23. U rukopisu Vladislava Gramatika: osujeti. 24. Grigorije Bogoslov-Nazijanski jedan od najveih crkvenih otaca u IV veku (330-390. posle Hrista). 25. U rukopisu Vladislava Gramatika: tako se zaklinjae. 26. Psalmi CXLIV 19. 27. Teoktist je bio logotet (kancelar) carice Teodore, koja je od 842-856. godine vladala umesto maloletnog sina Mihaila, kome je 842. bilo svega tri godine. Jasno je da je to netana primedba i da Konstantin nije mogao uiti zajedno sa njim. 28. Knjiga premudrosti Solomunove IX 1. 29. Knjiga premudrosti Solomunove IX 4. 30. Knjiga premudrosti Solomunove IX 5; Psalmi CXV 6. 31. Pisac itija se obilno slui navodima raznih knjiga Svetog pisma. Govorei o verodostojnosti izvora prof. Grivec istie da je dubina izvornih misli u ovom delu nesumnjivo istorijska slika Konstantinove uenosti. 32. Solunski nadbiskup Lav bio je veliki matematiar i oko 843. godine profesor carskog univerziteta u Carigradu. 33. Fotije, poznata istorijska linost, najvei vizantijski naunik IX veka, kasnije carigradski patrijarh. 34. U rukopisu Vladislava Gramatika: zlobi. 35. U rukopisu Vladislava Gramatika: teei i radei jedino na tome. 36. Pradedovsku ast - odnosi se na praoca Adama i na ono njegovo dostojanstvo i ugled to je imao pre greha. 37. Bosfor. 38. Verovatno je zbog toga i dobio naziv Konstantin Filosof u najstarijim slovenskim i latinskim izvorima. 39. Jovan ikonoboraki patrijarh (832-843) koga je svrgao carigradski sinod. 40. Kod Vladislava Gramatika: sa patricijima. 41. Legenda o solunskom hrianinu - mladiu Nestoru kae da je u dvoboju savladao jaeg paganskog Rimljanina. 42. II Mojsijeva XX 4. 43. Agareni i Saraceni je srednjovekovni naziv za Arabljane koji su prema I Mojsijevoj knjizi XVI potomci Abrahamove slukinje Agare. Agareni se zovu i Izmailani, poto su potekli od Izmaila, sina Abrahama i Agare. 44. "Tri" kamena su slika svete Trojice, ali se ne zasniva na Svetom pismu koje govori o pet kamenova: I knjiga o carevima XVII 40. 45. Asikrit - dvorski sekretar. 46. Radi jasnoe konteksta ovo mesto je prevedeno prema opirnijem odlomku teksta Vladislava Gramatika, jer skraeni i pojednostavljeni tekst rukopisa Moskovske duhovne akademije iz sredine XV veka nita ne olakava objanjenje samog sadraja, te je prema tome teko pretpostaviti da bi to bio prepis starijega predloka bolje redakcije. 47. U tekstu Vladislava Gramatika: puina. 48. Prorok Isaija LIII 8. 49. Kod Vladislava Gramatika: puinu. 50. Koran, sura XIX 17. 51. Luka VI 27-29; Matej V 44. 52. Luka VI 28. 53. Jovan XV 13.

54. U ovoj prii, naroito u njenim zavrnim reima, bolje nego na drugim mestima ispoljeno je Konstantinovo ubeenje u prevashodstvo grke kulture nad arapskom. 55. Kalif na arapskom Emir-Al-Mumenin, to odgovara grkome amerumnes, otuda se javlja i u slovenskim tekstovima itija: bogatstvo mnogo amerumnino. 56. Marko XVI 18. 57. Matej VI 34. 58. Psalmi LIV 23. 59. I Petrova V 7. 60. Olimp je planina u Maloj Aziji u blizini Carigrada, u IX veku veliki monaki centar. 61. Hazari su od VII-XI veka imali veliku dravu od Hersona do Kavkaza, Kaspijskog mora i Urala. Jevreji su kod njih uivali veliki ugled u IX veku. Hazarski vladar preao je u VIII veku na jevrejsku veru. 62. Matej X 10. 63. Starosedelaka grka kolonija na Krimu. U Hersonu je Konstantin morao da saeka pogodno vreme za plovidbu po Crnome moru, a podatak o uenju jezika i knjievnosti upuuje da je verovatno tu proboravio vie meseci. 64. Mogue je da autor "itija" tu misli na prevod hebrejske gramatike na grki jezik, ali to nije jasno. 65. Jedan deo Samariana nastanio se na Krimu zajedno sa idovima u vreme progona od strane vizantijskih vlasti oko 723. 66. Veina naunika pod ovim izrazom podrazumeva gotska slova. 67. Sveti Kliment je rimski papa za vreme cara Trajana u II veku, docnije poslan u okolinu Hersona, mueniki je udavljen u moru, premda su ti istorijski izvori VI veka dosta nepouzdani. 68. Pronalazak motiju svetoga Klimenta opisao je sam Konstantin na grkom jeziku, o emu svedoi pismo bibliotekara Anastazija episkopu Gauderiku. Mogue je da se slovenski prevod toga opisa sauvao u tzv. "Hersonskoj legendi". 69. Maari u doba njihove seobe kroz Junu Rusiju. 70. Danas Azovsko more. 71. Kaspijska vrata bila su, po miljenju veine slavista, kod grada Derbenta, gde je bila letnja rezidencija hazarskog kana. 72. Kagan - mongolska titula vladara koju su upotrebljavali Avari i Hazari; isti izraz na turskom chakan, chan, bio je upotrebljen kod Tatara. 73. Kod Vladislava Gramatika jo stoji: Boga koji je svu tvar stvorio Reju. 74. Psalmi XXXII 6. 75. Prorok Isaija XLVIII 12. 16. 76. II Mojsijeva XIX 16 i dr. 77. II Mojsijeva XXXIV 9. 78. idov Akvila u II veku ropski je preveo Stari zavet na grki jezik, pa i ovo mesto: "u unutranjosti", koje pravilno treba da glasi "meu nama". 79. I Mojsijeva IX 9. 80. I Mojsijeva IX 3-6. 81. I Mojsijeva XVII 3-17. 82. Prorok Jeremija XI 2-4. 83. I Jakovljeva II 23; prorok Isaija XLI 8 i dr. 84. I Mojsijeva IX 16. 85. Prorok Jezekilj XI 19; XXXVI 26. 86. Prorok Jeremija XXXI 31-33. 87. Prorok Jeremija VI 16-18. 88. Prorok Jeremija VI 19.

89. Prorok Malahija I 10-11. 90. V Mojsijeva XI 22-24. 91. Prorok Isaija XI 1. 92. I Mojsijeva XLIX 10. 93. Prorok Isaija XLIX 1. 6. 94. Prorok Zaharije IX 9. 95. Prorok Zaharije IX 10. 96. I Mojsijeva XLIX 10. 97. Prorok Danilo IX 24. 98. Prorok Danilo II 40. 99. Prorok Danilo II 45. 100. Prorok Danilo II 44. 101. Prorok Isaija LXVI 15-16. 102. Prorok Isaija VII 14. 103. Tako Matej II 6; prorok Mihej V 2. 104. Matej II 6, prorok Mihej V 2-3. 105. Prorok Jeremija XXX 6-7. 106. Prorok Isaija LXVI 7. 107. I Mojsijeva IX 27. 108. Psalmi HL 10. 109. Pogreno: taj ovek je hinavski prijatelj. 110. I Mojsijeva IX 12. To je bilo reeno Noju a ne Abrahamu. 111. Krtenja. 112. I Mojsijeva XXXII 25-32. 113. Crkveni oci esto ponavljaju to tumaenje to se zasniva na netanoj etimologiji. 114. III Mojsijeva XI 6. 7; V Mojsijeva XIV 7. 8. 115. I Mojsijeva IX 3. 116. Pavlova Titu I 15. 116. Pavlova Titu I 15. 117. I Mojsijeva I 31. 118. V Mojsijeva XXXII 15. 119. II Mojsijeva XXXII 6. 120. Konstantinovim. 121. Koran, sura III 35. XIX 27. III 48. 122. Prorok Danilo IX 24. 123. Saracenskim prijateljima - idovskim prijateljima u tekstu Vladislava Gramatika. 124. Ideja istonog hrianskog carstva izraena je u duhu Konstantinovog rodoljublja. 125. Prorok Danilo VII 9. 10. 126. II Mojsijeva XV 23-25. 127. Tako je u izvornom hebrejskom tekstu, grki je prevod Fud, te bi se iz toga moglo zakljuiti da je Konstantin poznavao i upotrebljavao i hebrejske izvore. 128. Prorok Isaija LXVI 18-19. 129. Prorok Jeremija XVI 16. 130. Nejasan tekst. Gornji prevod odgovara smislu prevoda Ler-Slavinskog. Isto bi se moglo razumeti i kao: - da Gospod okusi tvorevinu - plod drugog drveta tj. vinove loze. 131. Rastislav, knez moravski od 846-870. Hrianstvo je u Moravskoj nesumnjivo poteklo jo poetkom IX veka za vreme kneza Pribine. 132. Na mnogim mestima oba itija ispunjena je ideja panslavizma. 133. Slovenske besede Grci su pisali vrlo oskudno sa grkim slovima, kao to su i na Zapadu sa latinskim (Friinski odlomci).

134. Prevod grke poslovice. 135. Veina rukopisa ima veznik I, a u "moskovskom" je . 136. Varda - brat careve regentkinje Teodore, ujak maloletnog cara Mihaila III. 137. Matej XXI 21. 22. 138. Matej VII 7. 8.; Luka XI 9. 139. Jovan I 1. Prihvaeno je uglavnom miljenje meu slavistima da je Konstantin pred svod odlazak u Moravsku preveo bar one delove Svetog pisma koji su bili potrebni za propovedanje hrianske vere. 140. I Pavlova Timotiju II 4. 141. Konstantin. 142. Tajna sluba - mystice leiturgia - liturgija. 143. Prorok Isaija XXXV 5; XXXII 4. 144. Isprva, kao to stoji u moskovskom rukopisu XV veka, misli se na narodne liturgije koje su nastajale samo u prvim vekovima. 145. Trojezinici ili pilatnici - pristalice jedne jeresi. 146. Sujeverja ove vrste nisu tako strana i jo do nedavno postojala su kod Belorusa. 147. Psalmi XLIX 14. 148. Prorok Malahija II 5. 149. Prorok Malahija II 14-16. Ova oba mesta iz proroka Malahije su neto izmenjena. 150. Matej V 27-28. 151. Matej V 32. 152. Pravilno: Hristos. 153. Matej XIX 6. 154. Solunska braa proboravila su u Moravskoj oko tri i po godine sigurno negde do polovine 866. god. Svakako jedan od razloga njihovog odlaska u tom momentu bio je rat nemakog kralja Ludvika sa Rastislavom. 155. Panonski knez Kocelj bio je sin kneza Pribine koga je potisnuo oko 833. godine moravski knez Miomir, a Kocelja je postavio posle nekoliko godina da vlada Panonijom nemaki kralj Ludvik. 156. Matej V 45. 157. Jovan Zlatousti u objanjenju svetoga Jovana navodi: Sirce, Egipane, Indijce, Persijance, Etiopljane i mnoge druge narode koji su preveli na svoj jezik njegovo uenje i nauili da mudruju mada su varvari. U veini rukopisa stoji: Tursi a u nekima i Turci. afarik pretpostavlja i mogunost nastanka tog izraza iz prvobitnog gotoi ti rusi (rg>si?) smatrajui da naziv "rusi" na ovom mestu, kao i u VIII glavi ne oznaava Slovene Ruse nego Varjage - Ruse u Taurima, ili se tu moda ak podrazumevaju Ursilinzi; Avazgi - kavkaski narod; Iverci tj. Gruzini koji su imali hriansku kulturu i narodnu liturgiju; Sugdi - armensko pleme na Krimu, nekad nastanjeno u oblasti dananjega mesta Sudak. Grki letopisci tvrde da su Sugdaiti sredinom VI veka iveli pored Kaspijskog mora. Ime Tursi je teko tanije odrediti. 158. Psalmi XCV 1. 159. Psalmi LXV 4. 160. Psalmi LXV 4. 161. Psalmi CXVI 1. 162. Psalmi CL 6. 163. Jovan I 12. 164. Jovan XVII 20-21. 165. Matej XXVIII 18-20. 166. Marko XVI 15-17. 167. Matej XXIII 13.

168. Luka XI 52. 169. Varvarin upotrebljen je u ovom tekstu prvenstveno da oznai ne Grka, prema tome oveka koji govori nerazumljivim i nejasnim jezikom. 170. Prorok Isaija XXVIII 11. 171. Odlomak u zagradama postoji samo u rukopisu Vladislava Gramatika, a verovatno nije postojao u protografu itija, jer pitanje ponaanja ena u crkvi nije u sadrajnoj vezi sa predmetom disputa, te je verovatno uneseno u kasniji spisak prema tekstu Apostola I Pavlova Korinanima XIV. 172. I Pavlova Korinanima XIV 5-25; 39-40. 173. Pavlova Filibljanima II 11. 174. Matej XVI 4. 175. Hadrijan II je bio ustolien 14. decembra 867. 176. Samo u rukopisu Vladislava Gramatika. 177. Verovatno je ceo slovenski misal (delimino sauvan u Kijevskim listiima) po rimskom obredu. 178. Praesepe. Maria Maggiore. 179. Episkop Formos se poetkom 868. vratio iz Bugarske, on nije bio naklonjen slovenskom bogosluenju na grkom. Episkopa Gauderiha oslobodio je Hadrijan II iz zarobljenitva cara Ludovika II. 180. Bibliotekar Anastazije, kao i njegov stric - episkop Arsenije, bio je veliki diplomata, uivao je veliki uticaj na papu Hadrijana II. 181. Samo u rukopisu Vladislava Gramatika. 182. Psalmi CXXI 1. XV 9. 183. Hrianski Grci su monaki zavet smatrali za drugi krst. Taj krst su nazivali phos, photismos, lu, svetlost; te je i irilo, kad se zamonaio, primio drugi krst. 184. Psalmi CIII 2. 185. Psalmi CI 26; CIII 5; CXVIII 90. 186. Iz liturgije Jovana Zlatoustog i Vasilija Velikog. 187. I Petrova II 9. u liturgiji svetog Vasilija. 188. Psalmi LX 5. 189. Psalmi CXXIII 6-7. 190. Kad je umro 869. bilo mu je 42 godine, znai da je roen 826. ili 827. godine. 191. U rukopisu Vladislava Gramatika: sa svim narodom. 192. Raspadati. 193. Slika se jo uva, ali je grob prazan.

itije Metodijevo Uspomena i ivot blaenoga oca naega i uitelja Metodija, arhiepiskopa moravskoga Bog blagi i svemogui[1] stvorio je od nebitija u bitije[2] sve stvari, vidljive i nevidljive, i ukrasio to svom lepotom, pa onaj ko bude o njoj u svojoj svesti barem poneto razmiljao, moi e donekle razumeti i upoznati Onoga koji je sazdao takva dela divna i mnoga. Jer, prema razmiljanju o veliini i lepoti tvorevina moe se spoznati i roditelj njihov[3], koga aneli opevaju trisvetim glasovima, a svi pravoverni slavimo u svetoj Trojici, tj. u Ocu i Sinu i Svetom duhu, koja je trima hipostatima, to bi se moglo rei u tri lica, a u jednom boanstvu. Pre, naime, svakoga asa i dobi i vremena, vie svakoga uma i smisla netvarnog otac sam je rodio sina, kao to ree Premudrost: "Pre svih bregova raa mene".[4] I u jevanelju ree

preistim ustima sama Boija Re, koja se ovaplotila u poslednje vreme[5] naega radi spasenja: "Ja sam u Ocu, a Otac je u meni".[6] Od istoga Oca i Sveti duh izlazi, kao to ree sam Sin Boijim glasom: "Duh istine koji od Oca izlazi."[7] Ovaj Bog sazda svu tvar, kao to govori David: "Reju Gospodnjom nebesa se utvrdie i Duhom usta Njegovih sva mo njihova, jer taj ree i budu, taj zapovedi i izgrade se".[8] Ispred svega stvori oveka uzevi praha od zemlje i od sebe duu udahnuvi ivotvornim dahom,[9] i razum rei i samovlast dade, pa uvede u Raj, zapoved mu zapovedivi za kunju da, ako je sauva ostae besmrtan, ako li prestupi, smru e umreti po svojoj volji, a ne zbog Boije odluke. A kada je avo ugledao oveka toliko asta i uzdignuta na ono mesto[10] sa kojega on zbog svoje oholosti pade, navede ga da prestupi zapoved. I Bog iz raja izgna oveka i na smrt osudi. I otada poeo je neastivi iskuavati i sablanjavati mnogim pakostima[11] oveiji rod. Ali Bog po velikoj milosti i ljubavi nije konano napustio oveka, nego u svako doba i vreme izabirao je mueve i javljao ljudima dela njihova i podvig da bi ugledajui se na njih svi ka dobru teili. Tako je bio Enoh, koji se prvi usudi prizivati ime Gospodnje.[12] Potom, pak, Enoh, ugodivi Bogu, bi prenesen k njemu. Noj se pokazao pravednim u svome rodu,[13] te je izbegao od potopa u svome kovegu da bi se opet zemlja napunila tvarju Boijom i ukrasila.[14] Avram posle podele plemena, kada su svi zalutali, poznade Boga i bi nazvan drugom Njegovim i primi obeanje: "U tvome semenu e biti blagoslovljeni svi narodi".[15] Isak, kao to je Hristos, na goru bi doveden za rtvu. Jakov idole tastove uniti,[16] te vide lestvice od zemlje do nebesa sa anelima Boijima koji su po njoj uzlazili i silazili,[17] pa blagosiljajui sinove svoje o Hristu prorokova.[18] Josif u Egiptu narod prehrani i Boijim se pokae. Jova avstidijskoga, kao pravedna, istinita i neporona[20] prikazuju knjige: iskuenje primivi i pretrpevi, bi blagosloven od Boga.[21] Mojsije sa Aronom meu svetenicima Boijim[22] bi nazvan bogom faraona[23] i kazni Egipat mukama i Boije ljude izvede, danju oblakom svetlim, a nou stupom ognjenim[24], i rascepi more i prou po suhu[25], a Egipane potopi, i u bezvodnoj pustinji[26] ljude napoji vodom i hlebom aneoskim[27] nasiti i pticama, i govorivi sa Bogom, lice u lice, koliko je mogue oveku sa Bogom govoriti,[28] zakon ljudima dade Boijim prstom napisan.[29] Isus Navin ljudima Boijim zemlju podeli pobedivi protivnike. Sudije su takoe mnoge pobede izvojevale. A Samuil, primivi Boiju milost[30] cara pomaza i postavi po Gospodnjoj rei.[31] U svojoj krotosti[32] David postade pastir ljudima[33] i pesmama Boijim naui. Solomon, mudrost od Boga primivi vie od svih ljudi, sastavi mnoge dobre pouke sa priama, mada ih ni sam nije u potpunosti ostvario. Ilija, koji zlobu ljudsku izoblii glau,[34] i mrtva deaka vaskrsnu,[35] i oganj sa nebesa reju iznese i mnoge popali,[36] i rtve saee udesnim ognjem, te mrske svetenike pobi,[37] uzie na nebo na kolima ognjenim sa konjima,[38] ueniku davi dvostruku snagu duha.[39] Jelisej, njegov ogrta[40] primivi, jo vea udesa stvori. Ostali proroci, svaki; u svoje doba, o divnim stvarima to e da dou prorokovae. Za njima veliki Jovan, posrednik izmeu Starog i Novog zakona, postade krstitelj Hristov i svedok i propovednik ivima kao i mrtvima. Sveti apostoli Petar i Pavle sa ostalim Hristovim uenicima, poput munje sav svet proavi, osvetie svu zemlju. Za ovima muenici krvlju svojom oprae gnusobu,[41] a naslednici svetih apostola, pokrstivi cara, velikim podvigom i trudom neznabotvo unitie. asni Silvestar[42] sa tri stotine i osamnaest otaca, uz pomo velikog cara Konstantina, sakupivi prvi sabor u Nikeji, Arija[43] pobedi, prokle njega i jeres njegovu, koju je on podigao protiv svete Trojice, kao to je nekada Avram sa tri stotine i osamnaest momaka cara potukao i od Melhisedeka, cara Salimska, primio blagoslov sa hlebom i vinom, jer je bio svetenik Boga Vinjega.[44] Damas,[45] pak, i Grigorije Bogoslov sa sto i pedeset otaca i sa velikim carem Teodosijem[46] u Carigradu utvrdie sveti simbol "verujem u jedinoga Boga", a Makedonija[47] odbacie, proklee njega i njegovo bogohuljenje, koje je govorio protiv svetoga Duha. Kelestin i Kiril[48] sa dve stotine otaca i sa drugim carem

oborie u Efesu Nestorija[49] sa svim gadostima koje je govorio protiv Hrista. Lav i Anatolije[50] sa pravovernim carem Markijanom[51] i sa est stotina i trideset otaca u Halkidonu Jeftihijevo[52] bezumlje i budalatine proklee. Virgilije sa Bogu ugodnim Justinom[53] i sa sto ezdeset i pet otaca sazvavi peti sabor istraivi predmet proklee krivce. Agaton[54] apostolski papa, sa dve stotine i sedamdeset otaca i estitim Konstantinom[55] carem na estom[56] saboru velika crkvena previranja uguie i izgnavi krivce, proklee ih sa svima tim uenicima, i to: Teodorom Faranskim, Sevirom i Pironom, Kirom Aleksandrijskim, Honorijem Rimskim, Makarijem Antiohijskim[57] i ostalim njihovim pristalicama, a hriansku veru, na istini utemeljivi, utvrdie. A posle svih ovih, Bog milostivi, koji hoe da svaki ovek bude spasen i da doe do saznanja istine[58] u nae doba radi naega naroda o kojem se nije bio niko nikada pobrinuo, na dobro delo pokrene naeg uitelja, blaenog Metodija, pa se neemo postideti da prema vrlinama i podvizima poredimo njega sa onim Boijim ugodnicima. Sa jednima je, naime, bio ravan, a od drugih malo manji, a od nekih vei, reite prestignuvi delom, a trudbenike reju, jer sledei primer sviju, na sebi je ispoljavao sliku svakoga:[59] strah Boiji, ispunjavanje zapovedi, telesnu istotu, usrdne molitve i svetost, re snanu i krotku, monu za neprijatelje, a krotku na poslune pouci, sranost i blagost, milosre i ljubav, strastvenost i strpljenje, bivajui sve za svakoga da bi sve pridobio.[60] Bio je, pak, ne iz prostog roda sa obe strane, ve veoma dobra i potovana, iz davnine poznatog Bogu, i caru i celoj Solunskoj oblasti, to se ispoljavalo i u njegovoj spoljanjosti. Stoga i pravnici, koji su ga voleli od detinjstva, sa potovanjem su govorili o njemu, dok mu car, saznavi za njegovu bistrinu, nije predao na upravu slovensku kneevinu, a rei u kao da je prozreo da e ga poslati Slovenima za uitelja i prvog arhiepiskopa, da bi, naime, upoznao sve slovenske obiaje i da bi se na njih pomalo navikao. Poto je proveo vie godina u toj kneevini i video mnoge puste metee u ivotu ovome, premeni tenju k zemaljskoj tami na misli o nebu, jer nije hteo asnu duu[61] dati u ropstvo onome to nije veno. I u pogodni as napusti kneevinu i poavi na Olimp, gde borave sveti oci, postrie se, obue crne rize i prebivao je u poslunosti pokore vrei u potpunosti sve monako pravilo i usrdno itajui knjige. Doe odreeni as i posla car po Filosofa, brata njegova da ide Hazarima i da ga uzme sa sobom u pomo. Bili su, naime, tamo idovi koji su hriansku veru veoma hulili. On, pak, ree: - Spreman sam za hriansku veru umreti. I nije preuo, ve poavi, sluio je kao rab mlaemu bratu i bio mu je posluan. Ovaj, pak, molitvom, a Filosof reju nadjaae ih, te se posramie. Kada su car i patrijarh videli njegov dobar podvig na putu k Bogu,[62] nagovarali su ga da bi ga posvetili za arhiepiskopa na asno mesto, gde je potreban takav mu. A poto on nije pristao, protiv njegove volje postavie ga za igumana u manastiru koji se zove Polihron i koji je imao dohodak od dvadeset etiri merice zlata, a otaca preko sedamdeset bilo je u njemu. Dogodi se tih dana da Rastislav, knez slovenski sa Svatoplukom poslae iz Moravske caru Mihailu poruku sa ovim reima: "Boijom milou zdravi smo, i k nama su doli mnogi uitelji-hriani od Vlaha i od Grka i od Nemaca, uei nas razliito. A mi Sloveni smo prost puk i nemamo nikoga koji bi nas uputio na istinu i razumno objasnio. Zato, dobri gospodaru, poalji takva mua koji bi nas uredio u svakoj pravdi". Tada car Mihailo ree Filosofu Konstantinu. - uje li Filosofe, ove rei? Drugi ovoga i uiniti ne moe osim tebe. Dakle, na ti mnogo darova, i uzmi brata svoga igumana Metodija, te idi! Jer obojica ste Solunjani, a Solunjani svi isto govore slovenski."[63] Tada nisu smela otkazati ni Bogu, ni caru, po reima svetoga apostola Petra, koji ree: "Boga se bojte, cara potujte",[64] ve posluavi visoku re, predadoe se molitvi zajedno sa drugima koji su bili istog duga kao i oni. I tu otkri Bog Filosofu slovenske knjige, i onda stvorivi

slova i sastavivi besedu, krene na put u Moravsku uzevi Metodija. A ovaj je opet poeo posluno pokoravajui se sluiti Filosofu i uiti sa njim. I kada su protekle tri godine vratie se iz Moravske nauivi uenike. Kada je apostolski namesnik[65] saznao za takve mueve posla po njih elei ih videti kao Anele Boije, blagoslovi uenje njihovo, poloivi slovensko jevanelje na oltar svetoga Petra apostola i posveti blaenoga Metodija za svetenika. Bilo je, pak, vie drugih ljudi koji su grdili slovenske knjige govorei da se ne dostoji ni jednome narodu da ima slova svoja osim Jevreja, Grka i Latina, kao to je na Pilatovom natpisu koji na krstu Gospodnjem napisa, - pa ih apostolski namesnik, nazvavi pilatovcima i trojezinicima[66] prokle, te naredi jednom episkopu koji je od iste bolesti bolovao[67] da posveti od slovenskih uenika tri popa i dva teca. Posle mnogo dana Filosof idui na sud ree Metodiju, bratu svojemu: - Eto, brate, bila smo obojica u spregu jednu brazdu orui i ja na lehi padam svoj dan[68] zavravajui. A ti mnogo voli Goru,[69] pa nemoj radi Gore napustiti uiteljskog zadatka svojega, jer e njime jo pre biti spasen. Tada Kocelj, obrativi se apostolskom namesniku, zamoli da bi njemu pustio Metodija, blaenoga uitelja naega. I ree apostolski namesnik: - Ne samo tebi jedinome, nego i svim ovim slovenskim zemljama aljem ga kao uitelja od Boga i od svetoga apostola Petra, prvog namesnika i kljuara carstva nebeskoga. I poalje ga napisavi ovu poslanicu: "Hadrijan, episkop i rab Boiji, Rastislavu i Svatopluku i Kocelju!" Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, meu ljudima dobra volja.[70] usmo o vama duhovne stvari, pa zatim smo i udeli sa eljom i molitvom radi vaega spasenja, - da je pokrenuo Gospod srca vaa traiti njega i pokazao vam kako ne samo verom nego i dobrim delima treba sluiti Bogu; jer je vera bez dela mrtva[71] i otpadaju oni koji misle da Boga poznaju, a delima se od njega odmeu.[72] Niste samo, naime, od svoga svetiteljskog prestola traili za uitelja, ve. i od blagovernog[73] cara Mihaila. Taj je poslao vama blaenoga Filosofa Konstantina sa bratom sve dok mi ne stigosmo. A oni kada su saznali da vlast apostolskog prestola dosee do vaih krajeva, nisu uinili nita protiv kanona, nego su doli k nama i doneli moti svetoga Klimenta. Mi, pak poto smo trostruku radost primili, naumismo nakon ispitivanja poslati Metodija, posvetivi njega sa uenicima, kao naeg sina, u vae krajeve: mua, savrena razumom i pravoverna, da vas ui kao to ste molili propovedajui knjige na vaem jeziku u potpunosti prema svemu crkvenome pravilu i sa svetom misom, to e rei slubom i sa krtenjem, kao to je otpoeo Filosof Konstantin Boijom blagodau po molitvama svetoga Klimenta. A ako e i neko drugi moi da dostojno i pravoverno tumai, neka bude sveto i blagosloveno od Boga i od nas i od sve katolike i apostolske crkve kako bi vi to lake Boije zapovedi usvojili. Samo ovaj jedini obiaj uvajte da se na misi najpre itaju Apostol i Jevanelje na rimskom, a onda na slovenskom da bi se ispunila re Pisma: "Da proslavljaju Gospoda svi narodi"[74] i na drugom mestu: Svi e javljati na razliitim jezicima velianstvo Boije kao to e im dati sveti Duh da odgovaraju.[75] Ako pak, neko od sakupljenih kod vas uitelja i onih koji eu ui i koji odvraaju od istine na blud,[76] usudi se i pone vas drugaije sablanjavati grdei knjige jezika vaega, neka bude odbaen ne samo od priea nego i od crkve dok se ne popravi, jer oni su vuci, a ne ovce, pa treba da ih poznajete po njihovim plodovima[77] i da ih se uvate. Vi, pak, deco, ljubljena, posluajte nauku Boiju i ne odbacite pouke crkvene, pa da budete pravi poklonici Boiji, oca naeg nebeskoga sa svima svetima. Amin. Onda ga je Kocelj primio sa velikom au i ponovo ga posla apostolskom namesniku sa dvadeset mueva, plemia, da njega njemu posveti za episkopa u Panoniji na presto svetoga Andronika[78] apostola od sedamdesetorice; to se i zbilo.

Zatim, pak, neprijatelj koji zavidi dobru[79] i protivnik istine[80] pokrene srce neprijatelju moravskoga kralja protiv njega, sa svima episkopima pod izgovorom da: "U naoj oblasti ui". On, pak, odgovori: - I ja, ako bih video da je vaa, otiao bih odavde, ali ona je svetoga Petra. Doista, ako vi gramljivosti radi i lakomosti za starim granicama postupate protivno kanonima i zabranjujete nauku Boiju, pazite se da vam ne bi, kad kuate eleznu goru kotanim temenom probiti, mozak va procurio. Odgovorie mu u jarosti ovako: - Zlo e proi. Odgovori on: - Istinu govorim pred carevima i ne stidim se,[81] a vi, pak, inite prema meni kako vas je volja. Jer nisam bolji od onih koji su pravdu govorei u mnogim mukama ivot ovaj izgubili. A kada su mnoge rei pale, te se nije moglo njemu protivreiti, ree kralj moleivo: - Ostavite na miru moga Metodija, jer se ve kao kod pei oznoji. Ree on: - Da, gospodaru. Jednom ljudi sretoe oznojena filosofa i rekoe mu: - Zato se znoji? A on njima: - Sa grubijanima se prepirah! Poto je zbog te rei dolo do sukoba, razioe se, a njega poslae u vapsku i drali su ga dve i po godine. Dopre glas o tome do apostolskog namesnika, i kada je saznao, posla prokletstvo na njih sa zabranom da pevaju mise, tj. slube svi kraljevski episkopi dok ga dre u zatvoru. I tada ga pustie rekavi Kocelju: - Ako ovoga bude imao kod sebe, nee proi dobro sa nama.[82] Ali oni ne izbegoe suda svetoga Petra, jer etiri[83] episkopa od njih umree. Dogodi se tada da Moravljani, uvidevi da nemaki popovi koji su iveli kod njih nisu se njima pribliavali, ve su rovarili protiv njih, proterae ih sve i obratie se apostolskom namesniku: - Budui da su i ranije oci nai od svetoga Petra krtenje primili, to daj nam Metodija za arhiepiskopa i uitelja. I onda ga je apostolski namesnik poslao,[84] te knez Svatopluk sa svima Moravljanima primi ga i poveri mu sve crkve i svetenstvo po svim gradovima i od toga dana veoma poe da raste nauka Boija i svetenstvo da se mnoi u svim gradovima i neznaboci da veruju u istinitog Boga odriui se svojih budalatina. A sa time poela je Moravska drava da se iri na sve strane i neprijatelje svoje da pobeuje i to odluno kao to i ti sami uvek priaju. Bila je u njemu blagodat proroanstva tako da su se zbivala mnoga proricanja njegova, od kojih emo jedno ili dva ispriati, Neznaboaki knez veoma moan sa seditem na Visli rugae se hrianima i inie pakosti. Poslavi Metodija k njemu ree: - Dobro bi bilo tebi, sine, da se svojom voljom krsti na svojoj zemlji, a da ne bude kao zarobljenik silom pokrten u tuoj zemlji, i setie se mene. Tako i bi. Nekada je opet Svatopluk ratovao sa neznabocima i kako nita nije uspevao, ve se to otezalo, pa se pribliav